Knjiga I (, Alpha) *uredi+

U knjizi I (Alpha), Aristotel govori kako je svaki polis svrhovito zajednitvo, i da to zajednitvo tei najviem dobru, bududi da je polis najvia ljudska institucija. Po Aristotelu, drava nastaje po prirodi (a ne po dogovoru ili ugovoru); ona je naravna tvorevina, ovjek se po svojoj prirodi udruuje u sve ire i ire zajednice, sve do polisa (ho anthropos phusei politikon zoon). Zajednica je vanija od pojedinca. Pojedinac, naime, koji ne moe ivjeti u zajednici ili kojemu zajednica nije potrebna (koji je sam sebi dovoljan), te nije njezin dio, nije ovjek, nego je ili zvijer ili bog. ovjek je drutveno bide. ovjek, prema Aristotelu, nema samodostatnost (autarkeia); idealu samodostatnosti pribliava se tek polis. Aristotel smatra kako polis nastaje iz niih, takoer prirodnih oblika ljudskih zajednitava: od zajednice izmeu mukarca i ene, te od zajednice izmeu gospodara i roba*8+ nastaje obitelj, ija je svrha opstanak ("puko ivljenje"); vie obitelji ujedinjuje se u selo, a vie sela u polis (ija je svrha dobro ivljenje ili sreda, eudaimonia).

U istoj knjizi Aristotel analizira ropstvo. Roba smatra ivom imovinom, oruem koje govori, a njegovo je ropstvo utemeljeno u prirodnoj, priroenoj inferiornosti, premda postoji i umjetno ropstvo, ropstvo zarobljenika. Rob o kojemu Aristotel govori pomodnik je u kudanstvu; ne razmatra mogude zloupotrebe robova u djelatnostima proizvodnje (izvan kudanstva). Umno je bide ono koje vlada i ono je po svojoj prirodi gospodar i vladar, a bida koja su predviena za fiziki rad jesu robovi.

Aristotelov cilj u Politici je da rasvetli prirodu drave, tako to de je razlikovati od ostalihzajednica. Svaka zajednica formira se poradi nekog dobra (u osnovi Aristotelovo teleolokostanovite), a bududi da drava predstavlja najviu i najobuhvatniju zajednicu, ona samim timmora da tei ka najviem dobru.Iz Nikomahove etike znamo da je najvie dobro sreda, koja se pak sastoji u ostvarivanjuvrline. Cilj drave i njena priroda de, prema tome biti, da ostvaruje najvie dobro, odnosno:vrlinu. To jest, da omogudi da se vrlina ostvari.Jer, Aristotel pretpostavlja da je ovek nuno politiko bide, to jest, da on ne moe da seostvari sam, bez zajednice (drave) kojoj pripada. On kae: onaj kome za sredu nije potrebnadrava, ili je ivotinja ili je Bog. Ako je ovek, onda je nuno zoon politikon , to znai zanjegovu sredu, neophodna je drava.Prva definicija drave, bila bi, prema tome: zajednica (genus proximus) iji je cilj vrlina, kaoostvarivanje najvieg dobra ( differentia specifica) .Treba, meutim, videti koje jo vrste zajdenica postoje, i kako drava iz njih nastaje. Aristotelkae da sva osnovna nagona uslovljavaju formiranje zajednice: nagon za reprodukcijom kojispaja mukarca sa enom, i nagon za samo-odranjem koji spaja gospodara i roba, um i telo,za uzajamnu ispomod.Tako porodica i domadinstvo , predstavljaju minimalnu zajednicu zajednicu koju jeuspostavila priroda, da bi ovek zadovoljio svoje osnovne potrebe.Slededi stupanj zajednice je selo, koje nastaje ujedinjavanjem vie porodica, da bi se osnovneivotne potrebe lake ostvarile, to se postie podelom rada.Tredi i poslednji stadijum je ujedinjavanje sela u potpunu zajednicu (drava-polis) koja bi bilakoliko je to god mogude samodovoljna. Osnovni razlog ovog ujedinjavanja jeste ivot: dravanastaje zarad odranja ivota, ali postoji i odrava se zarad

dobrog ivota. I to je vedpomenuta differentia specifica drave: cilj drave je sredan i dobar ivot, najvie dobro, vrlina.Kao to se moe videti, Aristotel izvodi genezu drave iz osnovnog molekula porodice. I utom smislu, on se direktno suprotstavlja Platonu koji negira porodicu, smatrajudi da itavadrava treba da predstavlja jednu veliku porodicu. U tom smislu, Aristotel je protiv komunizmaena i dece, jer smatra da razvijanje istinskih i dubinskih osedanja zajednitva i prijateljstvanije mogude na nain na koji je Platon to zamislio (II knjiga Politike) .Poto je izveo dravu iz porodice to jest domadinstva , Aristotel nastavlja analizu samogdomadinstva, to jest, naina njegovog voenja. I tu razmatra dve osnovne stvari:1)ropstvo odnos gospodara i roba2)sticanje bogatstva Aristotel ropstvo posmatra kao prirodno utemeljeno : sutina roba je da je on instrument zavoenje ivota, drugim reima: ivi posed. Pitanje je samo da li postoje ljudi u ijoj je prirodi dabudu robovi.Aristotel je smatrao da postoje. Naime, suprotnosti odnosa nadreenosti i podreenostiprisutne su svuda u prirodi npr. izmeu due i tela, intelekta i nagona, oveka i ivotinje,oveka i ene, itd. Pa tako i meu samim ljudima: neke ljude priroda naini snanim da rade,a druge takvim da se mogu baviti viim zanimanjuma. Tako su neki ljudi po prirodi slobodni,dok su drugi po prirodi robovi. I to je tako u obostranom interesu i gospodara i roba. Jer uinteresu je onog koji je slabiji po intelektu da drugi, sposobniji umesto njega odluuje. Vodedimeutim rauna o obostranoj koristi. Odnosno, ne na tetu slabijeg, to jest roba.Gospodar ne sme da zloupotrebljava roba, ne sme da se nad njim iivljava, ved ga moratretirati kao ljudsko bide. Takoe, Aristotel je smatrao da svim robovima treba dati nadu da semogu emancipovati.Ipak, Aristotel nije smatrao opravdanim ratno porobljavanje. On ropstvo opravdava iutemeljuje na prirodnim razlikama izmeu ljudi (a to su razlike u njihovim sposobnostima) . Igde takva razlika postoji, tu je i samo ropstvo opravdano. I dobro. 53

Meutim, veliki deo postojedeg ropstva baziran je na ratnom osvajanju, i tako ustanovljenoropstvo je, prema Aristotelu, vredno prezira. Vojno, ratno nadmodan ne znai i nadmodan poprirodi. ta ako je, npr, povod ratovanja bio nepravedan?U svakom sluaju, Aristotel se protivi ovoj vrsti ropstva, a posebno kada se ratovi vode meusamim Helenima. On kae: Grci ne bi, ni u kom sluaju, trebalo da porobljavaju Grke.Aristotelova kritika komunizma ena, dece i privatne svojine