23

2. Vremenski konstantne struje

2.1. Elektrina struja
Sa elektrinom strujom se sreemo svakodnevno. Hidroelektrane i
termoelektrane isporuuju elektrinu struju korisnicama. Sijalice, kompjuteri i
kuni aparati ne rade ako nema elektrine struje. Nervni impulsi su jo jedan primer
elektrine struje.
Organizovano kretanje naelektrisanja se naziva elektrina struja.
Haotino kretanje naelektrisanja ne stvara elektrinu struju. To je zbog toga to
haotino kretanje ne stvara pomeranje naelektrisanja ni u jednom odreenom
pravcu.
Nosioci naelektrisanja se mogu organizovano kretati u vrstim telima,
tenostima, gasovima i vakuumu. U provodnicima postoje naelektrisane estice
koje se mogu kretati u materijalu (slobodni nosioci naelektrisanja). Kod dobrih
metala (srebro, bakar, aluminijum) elektroni iz spoljanje ljuske lako naputaju
matine atome i mogu se kretati kroz provodno telo. Elektrina struja u
provodnicima nastaje pod dejstvom elektrinog polja koje postoji u provodniku.
Pod icom se podrazumeva provodno telo cilindrinog oblika, ije su
dimenzije poprenog preseka znatno manje od duine. U elektrotehnici su od
posebnog interesa tanke metalne iane strukture, koje su nazvane elektrina kola.
Drugi deo ovog odeljka posveen je analizi elektrinih kola.
2.2. Jaina struje
Jedna od veliina koja se koristi za opisivanje elektrine struje je jaina
(intenzitet) elektrine struje. Jaina elektrine struje je mera brzine usmerenog
kretanja naelektrisanja. U elektrotehnici je uobiajeno da se izostavlja re
elektrine, pa se kae samo jaina struje ili intenzitet struje.
U ovom delu kursa emo posmatrati struje koje se ne menjaju u funkciji
vremena, odnosno vremenski konstantne (stacionarne, stalne) struje. Promenljive
struje e biti predmet analize kasnije u okviru ovog kursa.
Jaina struje u provodniku moe da se odredi deljenjem ukupne protekle
koliine naelektrisanja, koja proe kroz posmatrani popreni presek, sa vremenom
koje je za to potrebno. S obzirom da je jedinica za naelektrisanje kulon (C), a za
vreme sekund (s), jedinica za jainu struje je C s. Ovoj jedinici je dato posebno
ime, amper (A). Relacija koja povezuje jainu struje, naelektrisanje i vreme moe
da se izrazi na sledee naine
24 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike
[A],
Q
I
t
= (2.1)
ili
[C]. Q It = (2.2)
Za opisivanje elektrine struje, osim jaine struje, koristi se i vektor gustine
struje. Jaina struje u provodniku je proporcionalna koliini naelektrisanja koja
proe kroz popreni presek provodnika. Vektor gustine struje, , J

je vektor iji je
intenzitet jednak koliniku iz jaine struje i povrine poprenog preseka

2
A
.
m
I
J
S
(
=
(

(2.3)
Vektor gustine struje i vektor jaine elektrinog polja u provodniku su vektori istog
pravca i smera (slika 2.1).

Slika 2.1. Vektor jaine elektrinog polja i vektor gustine struje u provodniku.
Primer 2.1
Koliina naelektrisanja 35mC Q = proe izmeu dva poprena preseka u
provodniku za vreme 20ms. t = Odrediti jainu struje u ovom provodniku.
Reenje.
Zadato je
3
35 10 C Q

= i
3
20 10 s. t

=
Jaina struje u provodniku jednaka je

3
3
35 10
1, 75 A.
20 10
Q
I
t

= = =

Primer 2.2
Ako kroz provodnik postoji struja jaine 120A u trajanju od 15s, odrediti
proteklu koliinu naelektrisanja.
Reenje.
Zadato je
6
120A 120 10 A I

= = i 15s. t =
Protekla koliina naelektrisanja je

6 6 3
120 10 15 1800 10 1,8 10 1,8mC. Q It

= = = = =
2. Vremenski konstantne struje 25
Primer 2.3
U bakarnom provodniku krunog poprenog preseka, prenika 2mm, d =
uspostavljena je vremenski konstantna struja jaine 15A. I = Izraunati gustinu
struje u provodniku.
Reenje.
Zadato je 15A I = i
3
2mm 2 10 m. d

= =
Gustina struje moe da se odrediti na osnovu izraza (2.3), , J I S = gde je S
povrina poprenog preseka provodnika koja iznosi

2
2
3
6 2
2 10
10 m .
2 2
d
S

| |
| |
= = =
| |
\ .
\ .

Gustina struje u provodniku jednaka je

6 2
15 MA
4,88 .
10 m
I
J
S

= = =

Ovo je veoma velika vrednost gustine struje. Ova vrednost je bliska najveoj gustini
struje koja due vreme moe da postoji u bakarnom provodniku, a da u njemu ne
doe do oteenja.
2.3. Otpornost
Svaki materijal se suprotstavlja elektrinoj struji. Mera ovog suprotstavljanja
naziva se otpornost i jedinica je om ( O). Provodnici, koji imaju mnogo slobodnih
elektrona, imaju malu otpornost. Sa druge strane, izolatori koji imaju mali broj
slobodnih elektrona, imaju veliku otpornost. isti poluprovodnici, u pogledu
otpornosti, se obino ponaaju vie kao izolatori, nego kao provodnici. Zato se u
praksi, u poluprovodnike dodaju neistoe da bi se smanjila njihova otpornost.
Elektrina komponenta koja je dizajnirana tako da ima unapred zadatu
otpornost se naziva otpornik. Grafiki simboli za otpornik su prikazani na slikama
2.2.a, b i c. esto je uloga otpornika da ogranii jainu struje i tako sprei da
pregori generator ili neki drugi potroa, kroz koji postoji struja.

Slika 2.2. Grafiki simboli za otpornik.
Otpornost uzorka od nekog materijala zavisi od etiri faktora
1. duine uzorka,
26 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike
2. povrine poprenog preseka,
3. vrste materijala i
4. temperature.
Eksperimentima moe da se pokae da je otpornost uzorka od nekog materijala
direktno proporcionalna duini i inverzno proporcionalna povrini poprenog
preseka. Kombinacija ovih izjava moe da se napie u obliku
,
l
R
S

gde je l duina uzorka (u metrima) i S povrina poprenog preseka (izraena u
metrima na kvadrat).
Konstanta proporcionalnosti u ovom sluaju se odnosi na vrstu materijala i
nazvana je specifina otpornost materijala. Ona je definisana kao otpornost koja
postoji izmeu naspramnih strana kocke, od tog materijala, ije su stranice duine
1m. Oznaka za specifinu otpornost je , a jedinica je om-metar ( m O ). Prema
tome, otpornost nekog tela moe da se odredi iz izraza
[ ].
l
R
S
= O (2.4)
Iz izraza (2.4) se vidi da otpornost tela zavisi od njegovog oblika i dimenzija, kao i
od vrste materijala od kog je napravljeno. Za razliku od otpornosti, specifina
otpornost je karakteristika materijala i ne zavisi od oblika, niti od veliine tela.
Opseg vrednosti otpornosti je veoma irok. Neki keramiki izolatorski
materijali, kao oni koji se koriste na dalekovodima, imaju otpornost reda T.
Otpornost oveka je reda veliine k.
Primer 2.4
ica od bakra duine 200 m i povrine poprenog preseka
2
0,8mm ima
specifinu otpornost od 0, 02 m. O Odrediti otpornost ove ice.
Reenje.
Zadato je 200m, l =
6 2
0,8 10 m S

= i
6
0, 02 10 m.

= O
Otpornost ice iznosi

6
6
0, 02 10 200
5 .
0,8 10
l
R
S

= = = O

Primer 2.5
Otpornik je napravljen od 250 metara duge bakarne ice prenika 0, 5mm.
Specifina otpornost ice 0, 018 m. O Izraunati otpornost ovog otpornika.
Reenje.
2. Vremenski konstantne struje 27
Zadato je 250m, l =
3
0, 5 10 m d

= i
6
0, 018 10 m.

= O
Povrina poprenog preseka ice je jednaka je

2
3 2
6 2
(0, 5 10 )
0,1963 10 m .
2 4
d
S

| |
= = =
|
\ .

Otpornost otpornika iznosi

6
6
0, 018 10 250
22,9 .
0,1963 10
l
R
S

= = = O

2.3.1. Promena otpornosti sa temperaturom
Otpornost materijala takoe zavisi i od temperature, i izraava se preko
temperaturnog koeficijenta, specifinog za taj materijal. Otpornost metala se
poveava sa porastom temperature. Otpornost grafita, izolatora, poluprovodnika i
elektrolita se smanjuje sa porastom temperature. Iz ovih razloga se kae da metali
imaju pozitivan temperaturni koeficijent. Za izolatore i ostale materijale se kae da
imaju negativan temperaturni koeficijent. Sa umerenom promenom temperature,
promena otpornosti provodnika je relativno mala i moe da se aproksimira pravom
linijom, kao to je to ilustrovano na slici 2.3.

Slika 2.3. Promena otpornosti provodnika sa temperaturom.
Temperaturni koeficijent materijala se definie kao mera promene otpornosti
po stepenu temperature u odnosu na otpornost na nekoj specifinoj temperaturi.
Simbol koji se koristi za temperaturni koeficijent je , o a jedinica je 1 C, gde C
oznaava stepen Celzijusa. Za referentnu temperaturu se obino uzima ili 0C ili
20C, i otpornost na ovoj temperaturi se oznaava sa
0
. R Otpornost na temperaturi
u [C] moe da se odredi iz
( )
0 0
1 ( ) , R R o u u = + (2.5)
gde je
0
R vrednost otpornosti na temperaturi
0
u (obino 0C ili 20C).
Promena otpornosti sa temperaturom se koristi za konstrukciju nekih
termometara. Meutim, promena otpornosti sa temperaturom je najee
nepoeljna.
U tabeli 2.1 date su specifine otpornosti i temperaturni koeficijenti za neke
materijale na 20C.
28 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike
Tabela 2.1. Specifine otpornosti i temperaturni koeficijenti nekih materijala na 20C.
Materijal
Specifina otpornost
[m]
Temperaturni
koeficijent [1 C] o
Srebro
8
1, 59 10

3
3, 8 10

Bakar
8
1, 68 10

3
3, 9 10

Aluminijum
8
2,82 10

3
3, 9 10

iva
8
98 10

3
0, 9 10

Grafit
5
3, 5 10

3
0, 5 10

isti silicijum 640
3
75 10

Staklo
10 14
10 10
Teflon
22 24
10 10
Primer 2.6
Otpornost ice od bakra na temperaturi od 20C iznosi 350 . O Temperaturni
koeficijent bakra jednak je
3
3, 9 10 C.

Odrediti otpornost ice na temperaturi od

60C.
Reenje.
Zadato je
0
20 C, u =
0
350 , R = O
3
3, 9 10 C o

= i 60 C. u =
Otpornost ice na temperaturi 60 C u = odreuje se iz ( )
0 0
1 ( ) , R R o u u = +
gde je
0
20 u = i 60 C. u = Otpornost ice na 60C iznosi

( )
3
350 1 3,9 10 (60 20) 350(1 0,156) 404, 6 . R

= + = + = O
Primer 2.7
Otpornost otpornika napravljenog od grafita jednaka je 120O na temperaturi
od 20C. Kada se otpornik prikljui u kolo, njegova temperatura poraste na 32C.
Temperaturni koeficijent grafita jednak je
3
0, 5 10 C.

Reenje.
Zadato je
0
120 , R = O
0
20 C, u =
3
0, 5 10 C o

= i 32 C. u =
Otpornost na temperaturi 32 C u = odreuje se iz ( )
0 0
1 ( ) , R R o u u = + gde
je
0
R otpornost na temperaturi od
0
20 C. u = Otpornost otpornika na temperaturi
32 C u = iznosi

( )
3
120 1 0, 5 10 (32 20) 120(1 0, 006) 119,28 . R

= = = O
2.3.2. Savreni provodnici
Specifina otpornost nekih materijala (npr. olovo, iva, neke legure) praktino
pada na nulu pri temperaturama bliskim apsolutnoj nuli (nekoliko stepeni
2. Vremenski konstantne struje 29
Kelvinove skale). Takvi materijali se nazivaju superprovodnicima. Koriste se u
konstrukciji jakih elektromagneta, na primer kod skenera u medicinskoj dijagnostici
ili vozova na magnetskom jastuku.
Za potrebe teorijske analize uvodi se pojam savrenog provodnika. Kod takvog
provodnika specifina otpornost jednaka je nuli, pa je samim tim i otpornost
jednaka nilu. U tehnikoj praksi esti su provodnici u obliku ica. U analizi kola
takve ice se smatraju savreno provodnim.
2.4. Omov zakon
Kada postoji struja kroz otpornik, na otporniku e postojati napon. Podsetimo
se da se napon meri u voltima (V).
Omov zakon kae da je napon izmeu krajeva otpornika direktno
proporcionalan jaini struje kroz njega, pod uslovom da su ostali inioci (kao na
primer temperatura) konstantni. Ovo moe da se napie u matematikom obliku na
sledei nain
. U I
Za dobijanje jednaine od prethodnog izraza potrebna je konstanta
proporcionalnosti. Ta konstanta je otpornost otpornika. Omov zakon u
matematikom obliku moe da se napie na sledee naine
[V], U RI = (2.6)
ili
[A],
U
I
R
= (2.7)
ili
[ ].
U
R
I
= O (2.8)
Kada kroz otpornik postoji jaina struje I kae se da na otporniku postoji pad
napona koji je jednak . U RI = Znak + na slici 2.4 oznaava onaj kraj otpornika
koji se nalazi na viem potencijalu. To je kraj otpornika u koji struja ulazi.

Slika 2.4 Uz Omov zakon.
Primer 2.8
Odrediti napon izmeu krajeva otpornika otpornosti 33k , O ako kroz otpornik
postoji struja jaine 5,5 mA.
Reenje.
30 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike
Zadato je
3
33k 33 10 R = O = O i
3
5, 5mA 5,5 10 A. I

= =
Napon na otporniku je

3 3
5, 5 10 33 10 181, 5V. U IR

= = =
Primer 2.9
Napon na otporniku otpornosti 15O jednak je 24V. Odrediti jainu struje
kroz otpornik.
Reenje.
Zadato je 24V U = i 15 . R = O
Jaina struje kroz otpornik je

24
1, 6A.
15
U
I
R
= = =
2.5. Dulov zakon
Dva najznaajnija efekta koji prate elektrinu struju su zagrevanje provodnika
(Dulov efekat) i pojava magnetskog polja. O magnetskom polju e biti rei u
narednom odeljku.
Energija je sposobnost sistema da izvri neki rad. Na osnovu zakona odranja
energije, energija se ne moe ni stvoriti ni unititi. Kad god se izvri rad, energija se
transformie iz jednog oblika u drugi. Najei oblik u koji se energija transformie
je toplota. Jedan od efekata elektrine struje je da ona prouzrokuje toplotu. Ovaj
efekat se naziva Dulov efekat, po nauniku koji ga je otkrio. Eksperimentalno je
utvreno da je koliina toplote koju stvara elektrina struja direktno proporcionalna
kvadratu jaine struje i vremenu za koje ona protie. Konstanta proporcionalnosti je
jo jednom otpornost otpornika. Prema tome koliina toplote (odnosno disipirane
energije) data je sledeom jednainom

2
[J]. W I Rt =
S obzirom na relacije (Omov zakon) koje povezuju napon, jainu struje i otpornost
otpornika, izraz za energiju disipiranu na otporniku moe da se napie u tri
ekvivalentna oblika

2
2
[J].
U t
W I Rt UIt
R
= = = (2.9)
Energija disipirana na otporniku naziva se energija Dulovih gubitaka.
U mnogim situacijama zagrevanje provodnika je nepoeljno. Ipak, u nekim
tehnikim primenama glavna svrha vezivanja otpornika u kolo jeste odavanje
toplote (kod elektrinih grejaa). U drugim primenama otpornik se greje da bi se
postigli svetlosni efekti (sijalice sa uarenim vlaknom).
2. Vremenski konstantne struje 31
Primer gde se koristi Dulova pojava je i topljivi osigura. Na slici 2.5
ilustrovan je model topljivog osiguraa. Na suenom mestu provodnika otpornost je
vea, zbog ega su na tom delu i gubici vei, to dovodi do poveanog oslobaanja
toplote na tom delu provodnika. Usled prekomernog zagrevanja taj deo provodnika
se topi i tako prekida put struje.

Slika 2.5. Na mestu gde je provodnik suen dolazi do jaeg zagrevanja.
Primer 2.10
Jaina struje od 200mA tee 5 minuta kroz otpornik otpornosti 750 . O
Odrediti a) napon na otporniku i b) energiju koja se u otporniku pretvorila u toplotu.
Reenje.
Zadato je 250mA 0, 2A, I = = 5 60s 300s t = = i 750 . R = O
a) Napon na otporniku odreuje se iz Omovog zakona,
0, 2 750 150V. U RI = = =
b) Energija koja se u otporniku pretvorila u toplotu odreuje se iz Dulovog
zakona,

2 2
(0, 2) 750 300 9000J 9kJ. W I Rt = = = =
2.6. Snaga Dulovih gubitaka
Snaga je brzina kojom se vri rad, ili brzina kojom se energija transformie iz
jednog oblika u drugi. Jedinica za snagu je vat (W). Snaga moe da se odredi iz
sledeeg izraza
[W].
W
P
t
= (2.10)
Prema tome, deljenjem jednaina (2.9) sa , t dobija se da snaga disipirana na
otporniku moe da se napie u tri ekvivalentna oblika

2
2
[W].
U
P I R UI
R
= = = (2.11)
Snaga disipirana na otporniku naziva se snaga Dulovih gubitaka ili samo Dulovi
gubici.
32 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike
Snaga je veliina koju u svakodnevnom ivotu povezujemo sa elektrinom
strujom, na primer kada uporeujemo grejna tela ili sijalice, prema njihovoj snazi.
U elektrinom kolu, ova tela se analiziraju kao otpornici. Na primer sijalica snage
25 W pri naponu od 230 V, potroie za isto vreme manje elektrine energije od
sijalice od 60 W.
Primer 2.11
Na otporniku otpornosti 640O disipira se snaga od 0,1W. Odrediti a) napon
na otporniku i b) jainu struje kroz otpornik.
Reenje.
Zadato je 640 R = O i 0,1W. P =
a) Iz
2
P U R = sledi
2
U PR = i napon na otporniku jednak je
0,1 640 8V. U PR = = =
b) Iz
2
P I R = sledi
2
I P R = i jaina struje kroz otpornik je

3
0,1 1 1
12,5 10 12, 5mA.
640 6400 80
P
I
R

= = = = = =
Rezultati pod a) i b) mogu da se provere s obzirom da je P UI = i 0,1W P = (na
osnovu teksta zadatka) na sledei nain:
3
8 12, 5 10 0,1W. P UI

= = =
Primer 2.12
Struja jaine 1, 4A za vreme od 15 minuta na otporniku disipira energiju od
200 kJ. Odrediti a) napon na otporniku, b) disipiranu snagu i c) otpornost
otpornika.
Reenje.
Zadato je 1, 4A, I = 15 60s 900s t = = i
3
200 kJ 200 10 J. W = =
a) Iz W UIt = dobija se napon na otporniku

3
200 10
158, 7V.
1, 4 900
W
U
It

= = =

b) Disipirana snaga na otporniku jednaka je
222, 2W.
W
P
t
= =
c) Iz
2
W I Rt = dobija se otpornost otpornika

3
2 2
200 10
113, 4 .
(1, 4) 900
W
R
I t

= = = O