III decenija izmeu 1919 i 1930

Dodiri srpskog slikarstva sa francuskim postali su sloeniji i dublji posle 1918. (prijateljstvo dve nacije u
ratu). ivi ideja o jugoslovenskoj saradnji. Novi duh revolucionarni i avangardni. Scena mnogo
dinamicnija, obnovljen Srpski knjizevni glasnik, Letopis Matice srpske, pokrenuto je nekoliko casopisa
Misao, Putevi, Svedocanstva,Zenit,Dada-tank,Dada-jok, osniva se Udruzenje likovnih umetnika
preteca Oblika. Polemika Petra Dobrovica i Bogdana Popovica koji je osudio novu umetnost varvarski
narataj stvara varvarsku umetnost; umetnik neguje primitivnu umetnost jer je i sam primitivac. Od
kriticara Rastko Petrovic gledista o autonomiji umetnosti i o posebnom svetu slike sa sopstvenim
zakonima. Realnost prirode impresionizma zamenila je slikarska realnost. Ono to su nekada bili
svetlost i priroda postali su forma i zakoni slike. Uticaji iz Pariza i zapadne Evrope, Sezan, kubizam, novi
klasicizam, ekspresionizam ali srpsko slikarstvo iz svega toga bira ono to je manje odluno, sve je to
prilagoeno domaim uslovima!!!
Sve to se deava moe se staviti pod NOVI REALIZAM.
Modulacija, Sezan
Analiza, kubizam, Andre Lot
Sinteza, novi klasicizam, Deren
Vezuje ih forma jer ona je zajedniki predmet istraivanja
MODULACIJA FORME
Sezanova teorija o modulaciji forme, moduliranje kontrastima
Branko Popovi jedan od najznaajnijih kritiara III decenije i novog realizma, tumaio Sezanovu
umetnost i teoriju
Jovan Bijeli u grupi pejzaa iz Bihaa sezanovska konstrukcija slike
Petar Dobrovi oduevljen teorijama o tonskoj modulaciji i poloaju masa u prostoru, jedan od najboljih
poznavalaca Sezanovog slikarstva
Zemunska grupa (Boko Tokin, Slavko Vorkapi, Sava umanovi)
ANALIZA FORME
Proizilazi iz sezanizma, kao i kubizam u Francuskoj. Pravog analitikog kubizma ima jako malo.
Andre Lot preko njega su se nasi pribliili kubizmu, i on sam poao od Sezana. Otkrivanje naina
kako su slike uraene postala je osnova njegovog slikarstva i njegovih teorija; pokorio se disciplini,
geometriji, napornom radu i razmiljanju; slika je povrina koju treba savreno ispuniti i organizovati kao
celinu odredjenim rasporedom ploha. On se pokorio disciplini u radu. Formula romanticna inspiracija i
klasicna tehnika. Izlagao je sa kubistima 1912 ali od 1914 vraca se tradicionalnom stilu, nije mogao da
ostane u kubistickim uskim temama, interesovale ga scene iz ivota, figure, dinamicni pejzaz, a nije voleo
ni plitak prostor kubizma, vec duboki prostor. Drzao je privatnu kolu u Parizu, objanjavao sutinu
likovnih umetnosti. Njegova kola postala je ono sto je Abeov atelje bio oko 1900.
Uticaj Lotove kole u naem slikarstvu od 1921 do 1930. Nae ljude privlacilo Lotovo teorijsko
obrazovanje i njegova veza sa tradicijom. Lot nije prenosio svoj stil i izraz ve je razvijao odnos prema
slici i njenim zakonima.
Sava Sumanovic bio u Parizu, Lotova skola. Ma kakvi bili zahtevi prikazanog sadrzaja slika mora da
ostane verna svojoj strukturi, svojim dvema dimenzijama, treca se moze samo sugerisati. Lot. Sumanovic
i sam teorijski razmisljao o slikarskoj problematici, napisao dva teksta Slikar o slikarstvu, Zasto volim
Puzenovo slikarstvo. Slika je ploha na kojoj slikar organizuje plasticni svet. Mi pokusavamo stvoriti novi
svet u granicama platna koji ima veze sa spoljasnjim samo zato sto ga je pravio covek prica o
autonomiji slikarstva. 1921 nastaju Kipar u ateljeu i Kompozicija sa satom prva i prava kubisticka
platna u srpskom slikarstvu., boja nema koloristicki smisao, svetlost slozena, konstrukcija prostora cisti
kubizam, plitki reljef.
Ali ovaj plitki prostor ubrzo napusta pod uticajem Lota duboki modelisani prostor. Dalje do 1926 slikao
iskljucivo monumentalne figuralne kompozicije geometrijski istesane ali sa klasicnim zvukom starih
majstora. Zeleo je da izmiri slikanje stvarne prirode i racionalnu analizu koja je sklona apstrakciji i
lomljenju oblika. Kanije on ide u pravcu oslobodjenja od geometrije uvodi krive linije i lukove, a to ide

zajedno sa promenom palete, tamna gama zamenjena je poletnijim koloritom. Beracice, Koncert u
polju, Kupacice.
Dolazak boje pripremljen u zelenoj fazi.
Milan Konjovic kod Lota proveo 2 nedelje ali uticaj veoma jak. Da spoji rano renesansno slikarstvo sa
Sezanom. Citao Rejnaldovu monografiju o Pikasu, naslikao grupu kubistickih slika, uglavnom mrtve
prirode. Slika se spoljnim svetom samo hrani ali egzistira samostalno.
Kubizam je u Srbiji kao i u Evropi bio pokret kojim je naglo porasla svest o slici a teorija
umetnosti dozivela pravu renesansu.
Lot nije Konjovica priveo kubizmu vec ga je uputio klasicizmu i starim majstorima u Luvru sto je za njegov
dalji razvoj bilo od velikog znacaja Leonardo, Pusen, Engr, Deren. Duh geometrije poceo je da se
povlaci iz K. slikarstva 1926.
Stojan Aralica bio stariji od Lota, vise kolegijalni nego skolski odnos. Ipak je boja osnovna snaga
njegove umetnosti.
Zora Petrovic lutala od realizma do plenerizma, od plenerizma do impresionizma, kolebanja, i stigla do
problema forme. Zahvaljujuci Lotu otkrila je zakone slike i pocela da slika sa blagom geometrijskom
stilizacijom.
Cela jedna struja novog realizma u III deceniji izrasla iz ateljea Andre Lota i ljubavi za kubizam. Sa prvim
svetskim ratom kubizam je u Parizu zavrsio herojski period svoje istorije / Pikaso se vratio novom
klasicizmu, Deren starim majstorimaSlikarstvo se okrenulo tradiciji. Kod nas su prave kubisticke slike
retke jer su u Parizu bili u dodiru sa posledicom kubizma. Lot ih je odveo do starih majstora. Njegova
skola im je pomogla da poznaju zakone slike ali kuda dalje? Verovali da se odgovor nalazi u knjigama,
teorijama i muzejima, okrenuli se tradiciji i proslosti. Od Sezana razvoj ide ka kubizmu, od kubizma ka
klasicnom realizmu.
SINTEZA FORME
Od kubizma razvoj ide dalje ka novom klasicizmu. Ta umetnost je sinteticna po svom karakteru, donela
je smirene i sredjene povrsine, ugasenu paletu i ekspresionisticki naglasenu temu. Slikarstvo sinteticke
forme tezilo je ka objektivnom uopstavanju i strogom postovanju stvarnog u prirodi. Takvoj
umetnosti najvise odgovara naziv KLASICNI REALIZAM jer njegovu sustinu sacinjavaju tri elementa
1. Likovno, sinteticna i geometrijski blago stilizovana forma
2. Tematski, figuralna kompozicija religioznog, mitoloskog ili ekspresionistickog sadrzaja
3. Estetski, orijentacija prema staroj umetnosti klasicnih harmonija.
I na zapadu su posle I svetskog rata fovizam, kubizam i secesija prevazidjeni novim klasicizmom i
vracanjem tradiciji ili konstruktivnim duhom apstraktne umetnosti. Neoklasicna komponenta ima vodecu
ulogu u III deceniji Engr, Puzen, italijanski majstori renesanse, Pjero dela Franceska i Luka Sinjoreli.
Da li klasicni realizam ugrozava ideju o autonomiji umetnosti? Ne, jer je klasicni realizam izgradio takvo
znacenje predmeta po kome on nije nosilac vizuelnog sveta vec bice koje pripada redu duhovnih
cinjenica, cija unutrasnja predstava stvara drugu realnost slike, likovnu. Teorija o autonomiji se prosiruje
novim pojmovima druga realnost ili unutrasnja realnost za koju je forma nosilac posmatranja. Sve tri
vodece evropske zemlje isto Italija magijski realizam, Valori Plastici, u Nemackoj Nova objektivnost, u
Francuskoj Deren. U osnovi ovih pokreta bio je predmet. Najblazi je bio uticaj italijanskog magijskog
realizma. Najdublji i najslozeniji uticaj dolazi iz pariskog, derenovskog klasicnog realizma!
Andre Deren nakon fovizma i kubizma, posle I svetskog rata trazi inspiraciju kod majstora gotike i
ranih primitivaca, zatim majstori italijanske renesanse, muzejsko slikarstvo.
Klasicni realizam vraca slikarstvu mnoga zaboravljena sredstva svetlo tamno, modelacija,
konstruisanje prostora. *Izgradnja slike pocinje izborom elemenata spoljasnje realnosti ali je slika
sintetickim postupkom gradjena na osnovu svojih zakona, nezavisno od prirode. Ideologija predmeta,
sinteticka forma i kult starih majstora. I Lotove pouke dobijaju u ovom kontekstu pravu dimenziju.
Skulptorski stil razvijao se u Srbiji od 1918 do 1930 i u tom razdoblju njegov stil se menjao
ekspresionizam, klasicni realizam i zografska varijanta tradicionalizma.

1. EKSPRESIONISTICKO SLIKARSTVO U SRBIJI nije socijalno angazovao kao u Novoj stvarnosti u

Nemackoj. Karakteristicno je kretanje od ekspresionizma do klasicnog realizma, ekspres. stilski i
sadrzinski nedogradjen.
Jovan Bijelic putovao po Nemackoj, nastaju apstraktni pejzazi, sugerisane apstraktne forme, u to
vreme i Radovic, Petrov i Pomorisac, kratkotrajan prodor apstrakcije, Zenit, Dadajok, i tank, jazz. Borba
dana i noci. Ali iz apstrakcije radja se realni svet. Ljubavnici u pejzazu zakljucuje apstraktne
eksperimente i otvaraju put ka magicnom realizmu i renesansi. (Vilijam Jekel).
Mihajlo Petrov za Zenit radio linoreze istorijski primeri avangardnih pokusaja, zenitisticki Autoportret sa
lulom. On je uradio prve zrele i dosledne apstraktne grafike u Srbiji.
Ivan Radovic neka dela karakteristicna za proces pretvaranja ekspresionizma u klasicni realizam
Ivan Tabakovic ni Petrovljev ni Radovicev ekspresionizam nije bio toliko socijalno angazovan kao
Ivana Tabakovica, uticaj nova stvarsnost Diks i Gros.
Ignjat Job bio u Italiji, Mikelandjelo, uticaj renesanse. Ribari s Kaprija cista ekspresionisticka
sugestija, Van Gog. Jobov tamni ekspresionizam, minijaturni stil; morska sela, uvale, svadbe i procesije.

2. KLASICNI REALIZAM zahvata stvaralastvo svih Lotovih djaka izmedju 1922 i 1930, jer su oni po
pravilu kubisticke eksperimente zavrsavali studijama starih majstora, klasicnim motivima i tehnikom
Sezan, Puzen, Engr i majstori ital. renesanse imaju najveci ugled. Ali do starih majstora dolazilo se i
drugim putem a ne samo preko Lotove skole preko ekspresionizma i srednjeevropskih akademija
kao u slucaju Dobrovica, Milunovica, Branka Popovica, Hakmana, Stanojevica itd.
Petar Dobrovic oslobodio se Sezanovog uticaja preko kubistickih crteza iz 1913 i preko slika u kojima
je paleta tamna a oblik uopsten. Umesto da analizuje on sintetise, umesto da lomi oblik on istice njegovu
plasticnu cvrstinu. Volumen i cvrsta forma, skulptorski stil. On ovih godina misli vise na temu i literarni
sadrzaj nego na slikarsku estetiku. Bitnu ulogu ima ideja o monumentalnom stilu XX veka koju je i
programski izlozio 1921. Osnova te nove umetnosti je naucna. On je prvi otkrio umetnost renesanse
Ticijan, Djordjone, El Greko, Mikelandjelo, Sinjoreli (njegovi uzori) u njoj je video mnoga resenja
oslobodio se Sezanovog uticaja i modelaciju tonovima zamenio punom plastikom; figuralna kompozicije
starih majstora za njega najbolji otpor secesionizmu Mestrovicevih sledbenika, a naucni duh renesanse
strogi objektivizam u metodu. Monumentalni stil posebno izrazen u istorijskim kompozicijama. Pokolj u
Sapcu Gojino Streljanje madridskih ustanika 1809. Posebna obrada svetlosti i nov odnos figure prema
prostoru nedefinisani elgrekovski prostor. 1920 odlucno preseca i boja postaje osnov njegovog
istrazivanja (Dalmacija).
Milo Milunovic studirao u Firenci u vreme radjanja magijskog realizma. U Parizu Puzen, klasicna
smirenost, novo derenovo slikarstvo. Njegov prvi period (1919-1927) ima sve karakteristike III decenije
naglasena konstrukcija forme, skulptorska modelacija oblika, monohromija. Tematski repertoar posvecen
figuri. Preko renesanse i klasicizma stigao do antike grupa slika sa zaustavljenim pokretom i
jednostavnim antickim stavom koji kao da je prenet s grckih i rimskih reljefa. Magicna atmosfera pustog
pejzaza Kara i De Kiriko. Kasnije napustio plasticni stil i klasicni realizam.
Branko Popovic
Kosta Hakman
Zivorad Nastasijevic u predzografskom periodu klasicni realizam, ciklusi beogradski predeli i mitoloski
motivi tj. zenska figura u pejzazu. On je najizrazitiji slikar magijskog realizma umetnosti sumorne
atmosfere, praznih prostora, arhitekture bez ljudi i tajanstvene svetlosti. Sa ovim delima primitivstickog
manira nasao se u blizini Rusoa. Druga velika ljubav pored pejzaza sa magicnom atmosferom bio je
neoklasicizam. Njegova inspiracija polazi od Djordjonea i mlatackih renesansnih majstora (XV i XVI vek),
Zenski akt i pejzaz , Venera.
Vasa Pomorisac renesansne ideje uticale i na njega u predzografskom periodu. Prvi slikar koji je
primio engleske pouke i studirao Raskinove teorije.
*Uporedo zive 2 tendencije ekspresionizam i klasicizam. Parisov sud.
U portetima priblizio se mlatackom tipu bogorodicine slike, s draperijom i naznacenim pejzazom u
pozadini. Ekspresionizam u njegovom delu bio mnogo burniji, njegovo poreklo zagonetno, boravio u
Rusiji (Vrubelj), nemacko slikarstvo. Dramaticno isvetljenje i deformisani slobodno izvijeni oblici, misticna

svetlost, dekorativna stilizacija bliska secesiji. U njegovom slikarstvu III decenije slila su se tri toka
renesansa, ekspresionizam i secesija, i ukrstanje daje neobican izraz. Na granici izmedju modernog
ekspresionizma i klasicnih tradicija on se krajem III decenije prihvatio nove ideologije i umesto renesanse
inspiraciju je trazio u srpskom srednjevekovnom slikarstvu.
3. ZOGRAFSKA VARIJANTA TRADICIONALIZMA
Stvaranje grupe Zograf dovelo je do punog izrazaja razmimoilazenja medju umetnicima III i IV decenije.
Pored nje, najznacajnije umetnicko udruzenje izmedju dva rata imao Oblik, osnovan 1926. Branko
Popovic, Jovan Bijelic, Petar Dobrovic, Sava Sumanovic itd. polazeci od Sezana, a zavrsavajuci na
poslednjim rezultatima kubizma *Oblik je predstavljao osnovnu snagu moderne umetnosti i njenu cvrstu
vezu sa zapadnoevropskim slikarstvom!!!
1926 izlozba savremenih pariskih majstora u Beogradu.
Inspirisano pojavama zapadnoevropske umetnosti grupa Oblik je izazvala reakciju Zografa, osnovanog
1927 Zivorad Nastasijevic, Vasa Pomorisac, Zdravko Sekulic, Josip Car. Na 6 jugoslovenskoj
izlozbi Oblik je izlagao uglavnom leve tendencije, sto je izazvalo reakciju. 1927 dolazi i do afirmacije
srednjevekovne umetnosti; II medjunarodni vizantoloski kongres; srpska freska i viz. umetnost postaju
tema dana u javnom i kulturnom zivotu; izlozba kopija fresaka sa Oplenca, izlozba ikona, Narodni muzej
dobija zasebno srednjevekovno udruzenje, vizantijski novac. Te godine prikazani i savremeni
arhitektonski projekti u starom srpskom stilu, nagradjeni radovu za hram sv. Save. Iz ovakve atmosfere
proizasao je Zograf.
*Njegova osnovna teznja je da stvori nacionalnu umetnost!!!
Polaze od 2 teze da je umetnost 30ih zapala u period krize zbog tesnih veza sa zapadnoevropskim
slikarstvom i da treba na srednjevekovnoj umetnosti izgraditi nacionalni stil. Za nasu savremenu
umetnost ne moze se reci da je izraz vrednosti svoga doba, jer prvo nema organske veze sa tlom na
kome zivi. Obnova dva slavna veka Nemanjica. Obnova i preporod starog manastirskog slikarstva u
novim uslovima. Bila je to kruta intelektualna konstrukcija i tradicionalizam u negativnom smislu. Inkiostri,
Mestrovic, srpskovizantijski pravac u arhitekturi dunovna predistorija i osnovna teorija iz koje se razvio
Zograf. Ovim pokretima koji su polazili od narodnog ornamenta, narodne poezije i legende, stare
arhitekture i istorijske proslosti, Zograf je dodao obnovu srednjevekovnog slikarstva. Ova velika i
sholasticka teorija nije imala brojna dela Nastasijeviceve freske u Uspenskoj crkvi u Pancevu iz 1932,
Pomoriscev triptih zenidba Dusanova, nekoliko ikona. Zograf je ostao marginalna pojava u spskom
slikarstvu izmedju dva rata. Stilski heterogen, interesantan kao teorija i kasni izdanak secesije.
Sa Zografom konacno prestaje ideja o nacionalnom stilu i nacionalnoj umetnosti!!!
Opadanje klasicnog realizma zapocelo je prelazenjem sa tonskog na koloristicko slikarstvo. Proces
prilagodjavanja avangardnih slikara idelima gradjanske umetnosti.

 :
- -
Les Avant-Gardes historiques: dadaisme, zenithisme et surrealisme,
LEspace Yougoslave - Un sicle dHistoire, Muse dHistoire Contemporaine - BDIC,
Paris, 1998, p. 256-265.
, , 1918. ,
- , ,
, , ,
, ()
. ,
,
, ,
. ,
, XX ,
1904, 1912. 1922, 1906,
1908. , , 1927. .
" ,
"[1].
,
, 1929. 1940. . ,
1911.
; 1919. ,
,
. , 1961. ,
, ,
1991. , ,
. ,
,

, . (
)
, , ,
.
,
, , ,
. , ,
,
, ,
, , , ,
.
* , , ,
, ,
, , ;
, , ,
.
, .
,
. 1921. 1932.
- , , , , -
- ,
: , , , Dada Jazz,
Dada-Jok, Ut, , , , , , , , 50
, /LImpossible, .
" " [2].
, , , .
, , ,
,

 . , , yougo dada (1901-1958). 1920.

,
. , ,
( - ),
, , , , , ,
. ,
, , , ,
, .
, ,
, .
( - Fer Mill,
, , ), ,
, ( 1. 13. , 19211922). -,
, (, Kurt
Schwitters Dada, . II/ + , , , ,
, , .).
( I).

. , 1922. , ,
-, -
Jazz. , ,

, . , ,
, , ,
(, ). --
, .
,
, . , .
;
1921. . ,
, ,
(, , , )
.
[3], 1931, -
, ,
, , .
-,
1999. , -,
. ,
, -
- - .
, ()
, , - (
, , , , ; ,
, . , , ). ,
, , .

- ,
, .
, , , , ,
, , ; . , .
, . , ,
.[4]
- ,
1921. (1895-1971)
" ". ,

, (: , , , 1897-1947)
1921. -
.

. " () ",
: " ! !
! ! ! !".
, , " - - -
". -
, , ,
.

, , ,
, 1924.
1926. , .
. ,
, , ,
,
, ,
. -
, (,
, , , , , , ),
(Devetsil, Ma, Blok,
Contimporanul, Esprit Nouveau, 7Arts, Caira, Der Sturm, Manometre .).[5]
,
( ),
- , , , .
-
, , .
, .
,
. ,
, , : "
"; : " !
! !" : " -
. .
.
- ". -
, ,
,
.
, ( , ,
, , , , )
, ,
. ,
findesiecle ( , ),
. ,
,
(Der Expressionismus Stirbt),
.
( ,
, , , ).
1921, ,
. ,
, ,
" ", ,
, " - - - - - -
". (" ").

( , , ).
, : "
- " " "; "
- ; (
!) - , = ".
, .
- , : " -
. -
".
, ,
( , , , , , ,
, , , , ,
, , , , , , .
, ).
-
,
.

, .

.
, ,
, .
,
1922. , -
( - - Zenit-express),
.
(
" "). ,
, (
, , ),
.[6]
,
(,
),

, , , .

,
.
,
, .
1921. , , ,
, , , -,
, , , , .
17-18 1922. ,
. ,
-.
, , , .
-

( , -
, , . . ,
,
.).
,
1924. .

 ,
,
. , :
, . , . -, , ,
, .[7]
, , "",
(, , ,
).
- , (1923).
,
.

,
( 1924).
, , , , , , , , ,
,
, , , .
25. ,
. , ,
, , , , -, , ...
. , , ,
.
.
(1901-1983) (1904-1987).
, ,
. ,
. (
: ) , , , ,
, , -
- .
pafame (),
().
( ). ..
, . - -
( 1937.
).

, ,
.
- . ,
,
.
, 1927.
,
, , , .
,
.
, ,
. ,
;
.

, ,
.
,
( ), ( ,
1929-1932).
(1902-1984); (

), , , , ,
, , , , ,
.
.
,
/ LImpossible (1930) ( , 1931.
1932). (,
, ;
- , , ,
.) ,
La Revolution surrealiste; Un Homme du gout;
, Surrealisme au service de la Revolution,
-,
;
...[8]
,
, , ,
, ,
.
, " "
" ",
. ,
.
,
, . , ,
,
. .[9]
, , .
, ,
. (1934)
(1939), . , (1933)
- -
.
, ,
, .
, ,
.
, , cadavre
ecquis, .
, ,
.
( ,
, , ,
). ,
( , , ,
, .).[10]
,
, ,
, -.
, ,
, , , ,
, ,
, .

1 : 19041927, 1983.
2 : ,
, ( , :

 ), , / , ,
1996, . 111122.
3 : , , . 3243, 1931;
( ), 1978.
4 : & , ,
.78, 1990.
5 , : ( ),
/ , 1983; ,
(19211926), 1995; : /
, (: ), . 5,
1987, . 219229.
6 : - , (
, : ), , /
, , 1996, . 157166.
7 : / , (:
), . 4, 1985, .163174; :
, ( , :
), , / ,
, 1996, . 425430; : : ,
. 431442.
8 -:
, 1966; .: 19291932,
XX , , 1969; : 1925
Premiere annonce du groupe surrealiste belgradois, Andre Breton et le Surrealisme International (
), . 123124, 1991.
9 : , 1989.
10 : ,
( , : ), , /
, , 1996, . 455463.