118137234.

doc
U jesen 1922. odlazi u Minhen, prekinuvi, privremeno, studije u Zagrebu. Pohaa dva semestra na Umetnikoj akademiji kod profesora Bekel-Gundela i odlazi u privatnu kolu Hansa Hofmana. U Minhenu druge decenije, pa i nakon zavretka Prvog rata i ranih dvadesetih, vanije su konsekvence avangardnog delovanja Plavog jahaa i Kandinskog, opti uticaj duha Vajmara, pa i same veoma liberalne, antiakademske Hofmanove kole, no to je to duh uvene Akademije - prestonice slikara Carstva. Prelomni i dugoseni umetniki dogaaji odvijali su se u samom Vajmaru, Berlinu, Drezdenu ili Desau. Godina Tabakovievog boravka u Minhenu, 1922, iako "zlatna godina ekspresionizma" i burnih politikih previranja, kao da nije, sa izuzetkom Hofmanovih pouka, ni dodirnula mladog Tabakovia. Na jednom mestu u pismu majka Julka uzvraa na Ivanovu opservaciju iznetu u pismu: "...E, sad jo da ti reem, radujemo se da mrzi 'dadaiste' (...) Jako nam je nepravo to te na akademiju ne primaju..."1. Izgleda da Minhen nije bio preterano prijatno ni gostoljubivo mesto za junoslovenske, srpske studente. Iz njega prijatne utiske ne nose ni Gvozdenovi, ni Tabakovi. Neprijatno iskustvo Jefte Peria i Ivana Tabakovia, sukob sa profesorom Beker-Gundelom, samo je pojaalo utisak ksenofobinog Minhena kao centra umetnikog i budueg centra politikog konzervativizma. Na pitanje koje je Beker uputio Tabakoviu i Jefti Periu, "Odakle ste?", oni su odgovorili: "Iz Kraljevine SHS". "Dakle, iz ehoslovake?", "Ne, mi smo iz Jugoslavije". "Vi ste, znai, stranci? Doli ste znai da nas pljakate?." Tabakovi je odgovorio: "Doli smo da neto nauimo, ali posle ovoga to ste vi rekli, ne bih znao ta bismo mogli da nauimo!".2 Otac Milan pie: "(...) To je strano, da se tako ta dogoditi moglo! (...) Ja, u interesu tvom, bi pokuao, ma na kakav nain, u akademiji ostati! - Srbi su tolerantni naspram vabe, predusretljivi, usluni, da i oni mogu sa puno prava zahtevati, da se sa srbskim dravljanima bolje postupa! (...)"3 Naavi se u kovitlacu politiko-nacionalnih netrpeljivosti i, poput mnogih drugih srpskih slikara, pred neprobojnim zidom stranih birokratija, Ivan kao da svoje jedino utoite pronalazi u Hofmanovoj koli, u kojoj je po svemu sudei osetio liberalni i kosmopolitski duh koji je sobom doneo Hans Hofman, vrativi se sa kolovanja u Parizu. Verovatno najznaajniji podatak iz Tabakovieve rane biografije ini pohaanje ove privatne kole od 1922. do sredine 1923. godine. Hans Hofman (1880-1966) se kolovao u Parizu u jednom od najvanijih formativnih perioda rane Moderne, od 1903. do 1914. Tu se upoznao sa simbolizmom, neoimpresionizmom, fovizmom i kubizmom. Saraivao je sa Matisom, a druio se sa Pikasom i Deloneom. U Minhen se vratio po izbijanju Prvog svetskog rata.4 Njegova, po sastavu i duhu internacionalna kola, osnovana 1915. godine, bila je verovatno "prva kola moderne umetnosti" uopte.5 Najnaprednija kola svoga doba, bila je daleko od akademizma i izolacionizma u koji je Minhen tonuo dvadesetih godina, u previranjima izmeu konzervativnih ideala Carstva i modernizma koji se oblikuje u Vajmarskoj republici. Sam Hofman pre je bio prenosilac onih umetnikih ideja koje je upoznao i prihvatio u Parizu, nego onih koje je mogla nuditi Akademija. Kao zagovornih individualizma i inovativnih metoda nastave, Hofman je svakako morao privui i Tabakovia i, po svemu sudei, uticati na njegove docnije pedagoke i umetnike metode. Hofmanovo je pedagoko delovanje bilo utemeljeno u uenjima Sezana, kubizma i Kandinskog, ali i u njegovim afinitetima prema umetnosti Matisa i Klea: "Kreacija zahteva empatijske sposobnosti. Ja ne prouavam prirodu, ali me njene tajne i misterije potpuno obuzimaju, a to ukljuuje i tajne i misterije stvaralakih sredstava..."6 Tabakovieva docnija istraivanja likovnih sredstava, naroito ona posle 1954, mogu da ukau i na elemente Hofmanovog pedagokog metoda i njegov umetniki credo "unutranje veliine".
1 2

, , 20.12.1922. , . , 65. Miodrag B. Proti, Ivan Tabakovi nacrt, graa, teze, katalog retrospektivne izlobe, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1977, 39. , , 21.12.1922. , . ,67. H. B. Chipp, Theories of Modern Art, University of California Press, 1973, 511. . Dore Ashton, The New York School, a cultural reckoning, London 1979, 82-84.

3 4 5 6

-1-

118137234.doc
Pisma koja Nedeljko Gvozdenovi pie prijatelju Ivanu Tabakoviu, pokazuju da su obojica raspravljali upravo o nekim od sutinskih pitanja vezanim za formalne probleme slikarstva, kao i pokuavaju da veoma precizno uspostave kljunu razliku izmeu imitacije i kreacije, o emu ih poduava Hofman. Nedeljko Gvozdenovi je u koli proveo vie vremena od Tabakovia, od 1922. do 1924. godine: "to se tie Hofmana, upadljivo je, da neprestano trai formu. A mene je terao, da se pozabavim kompozicijom... Ali sada razumem kako se ima raditi, razumem ta je to istrajnost. Istrajnost je tvrdoglavo nepoputanje od one slike ili utiska to ga imamo pred bilo kakvim Vorgang-om u prirodi...7" Verovatno je da u minhenskom razdoblju nastaje Autoportret (oko 1922) - jer ne oznaava samo znaajnu promenu formalno-jezikog plana, ve i usavravanje ranije naznaene samosvesti, samopouzdane (samo)reprezentacije. On u potpunosti korespondira sa nainom reavanja crtea i sintetisanja forme u grupi geometrizovanih crtea mukih aktova, te crteima ena sa kapom i Portret Mice Todorovi, iz prve polovine 1923, vezanim, pre svega, za Hofmanove pouke iz Minhena. Sredinom 1923. Tabakovi se vratio u Zagreb, da zavri studije na Kraljevskoj akademiji za umjetniki obrt, kod profesora Ljube Babia. 8 Iz pisama Ivanove majke, Julke Tabakovi, saznajemo da je Ivan esto bivao "student pesimist", s razlogom ili ne. U vreme incidenta sa Beker Gunelom: "...Tvoja deperatna tri pisma primili smo ba prvi dan kat. Boia, te ti mogu kazati da nam je sve preselo!"9 U vreme kada treba da pone da radi na Anatomskom institutu: "...Tata ti je novce poslao te si zacelo dobio i time ti je neprijatnost otklonjena, nadamo se da e i tebi ve jedared dan svanuti te nee morati toliko patiti..."10 Godine 1926. Ivan Tabakovi, "apsolvent Umjetnike akademije" postavljen je za honorarnog crtaa na Anatomskom institutu Medicinskog fakulteta Sveuilita u Zagrebu. Bila je to velika prekretnica u oblikovanju linog moralnog kodeksa, sistema vrednosti i filozofije Ivana Tabakovia, dvadesetestogodinjeg slikara koji je u Zagrebu teko iveo. Rad crtaa na Anatomskom institutu mu je koristio verovatno onoliko koliko ga je muio: "...Danas dobismo tvoje pismo koje nas je porazilo!... Ja te potpuno razumem, videti oko sebe stalno nitavilo, izgubi ovek veru u ivot, sadanjicu, budunost. Nije svaki stvoren za medecinara, premda bi mi mnogo milije bilo da si sad svren doktor, lake bi ivio, nego ovako..."11 I sam je Tabakovi ovaj posao doivljavao kao jednu od vornih taaka svoga privatnog, duhovnog i javnog, umetnikog oblikovanja: "...Sedeo sam kraj mikroskopa i posmatrao za mene nov velianstven i zapanjujui svet... presek modanog tkiva sa ivanim putevima. Crtao sam za studente i medicinare udne geografske karte ljudskih misli i oseanja... U meni se dizao glas: a kuda je nestao ovek, njegova misao i ivot, kome je sve to pripadalo?" 12 Nova saznanja o prolaznosti materijalnog sveta, drugaija od svega to je do tada video ili nauio, Tabakovia su vodila dalje ka konanim zakljucima i idejama, koje, utisnute u konceptualne osnove njegovog dela, nikada nee napustiti. To potpuno novo iskustvo definisao je kao "latentnu svest." Ujedno, ono je poetak njegovog asketskog dranja, ivotne meditacije o krajnjem besmislu pohlepe i udnje za posedovanjem stvari koje su koren svakog konflikta, svake agresije. U Indiji su budistiki uenici esto odlazili do mesta na kojima su spaljivani mrtvi da posmatraju tela onih ije porodice nisu bile dovoljno imune da pokojnike spale na lomai. "Ovo su radili da bi iz sebe isterali pohlepu

, , 02. 06. 1924. , . , 85. 1922. , . , . , . . . "Tabakovi je svakako meu svima najjai, a ako to ne najrazvijeniji ili reeno jo tanije najrazgovetniji talenat u svojim radovima". - Lunaek, Iz umjetnikog svijeta, Obzor, Zagreb, 22. VI 1922. . , . , 67-68. , 16. 10. 1926, , . , 69. , 18. 10. 1928, , . , 70-71. . , ? , , 24.11.1957.

9 10 11 12

-2-

118137234.doc
i elju za svetovnim dobrima. Nakon toga posvetili bi se razmiljanju o savrenom oveku i savrenom drutvu." 13

13

Tomas Kliri, Predgovor za: Sun Tzu, Umee ratovanja, Beograd 2002.

-3-