Uvod O USMENOJ KNJIEVNOSTI

Narodna ili usmena knjievnost (usmeno stvaralatvo) po svom postanku je vrlo stara.Naunici su utvrdili da se ona javila u periodu divljatva,odmah po nastanku govora.im je poeo da se slui reju kao sredstvom sporazumevanja,ovek je svoje misli,nade i elje,svoje brige i strahovanja kao i svoja verovanja uobliavao i to saoptavao drugima.Takve usmene tvorevine,u obliku pesama ili pria,ako odgovaraju duhu,raspoloenju.shvatanjima i verovanjima kolektia kome pripada i nepoznati stvaralac,postaju kolektivna svojina.Iz tih razloga,ovakve usmene tvorevine nazivaju se narodna knjievnost ili usmeno stvaralatvo. Usmeno stvaralatvo se javilo u procesu rada.ovekov opstanak bio je uslovljen tim radom i njogovom proizvodnjom,ma koliko ona bila primitivna,pa je u procesu ovih ivotnih manifestacija ovek zapoeo i svoje umetniko stvaranje.Naunici su ispitivali ivot nekih primitivnih plemena u Australiji i Africi,koja se nalaze na veoma niskom stupnju drutvenog i proizvodnig razvitka, i kod njih su primetili da im je svako umetniko stvaranje vezano za proces proizvodnje. Prvobitna umetnost bila je sinkretina.Stihovi su se pevali,pevanje je bilo praeno nekom vrstom primitivne muzike,za vreme dok se pevalo i sviralo,ljudi su igrali.Na taj nain u jednom istom trenutku,koji je imao i rutualni obredni karakter,bile su objedinjene neke umetnosti: knjievnost(poezija), vokalana i instrumentalna muzika i igra(ples).Takva se pojava u umetnosti naziva sinkretizmom.

BAJKE

Bajka ili fantastina pria predstavlja najlepi oblik usmene prozne knjievnosti.Naziv potie od glagola bajati-arati.Po postanku je vrlo stara razvila se iz mita,svakako jo krajem divljatva,a kasnije,u doba varvarstva i civilizacije,ne samo da nije ugasla,nego se jo vie razvila i obogatila.Mitoloki elementi,koji su inili njeno jezgro u njenom samom poetku,kasnije su dobijali sve slobodnije oblike kao posebna odlika ove prozne vrste,takozvana literarna fantastika.Fantastika je upravo i najkarakteristinija crta bajke i ona prvenstveno i ini njenu lepotu. Fantastika u bajkama ima dublji smisao,ma koliko da si njeni sadraji u stvari sauvani tragovi mitolokih verovanja starih naroda.Maksim Gorki je govorio da je u bajkama ''izraena udesna sposobnost nae misli da unapred sagleda injenicu daleko pre njenog ostvarenja''. Iako je sva u fantastinim slikama i likovima,bajka sadri u sebi odreenu realnost ivota.Matali su ljudi o mogunosti letenja,i te svoje realone,stvarne tenje zaodevali u fantastino ruho priajui o Dedalu,Ikaru,Faetonu,o leteem ilimu,leteem kovegu itd.U stvari ,oblikujui fantastinim slikama realne tenje,najka je izraavala ovekove slutnje njegove budunosti.Takvu funkciju i8maju udesni simboli u bajkama.Umetnika lepota bajke sastoji se upravo iz tih prividno nestvarnih detalja koji u sebi kriju genijalnu intuiciju anonimnog stvaraoca iz daleke prolosti.Tako motiv o odlasku sunevoj majci,nastao u daleka mutna vremena ovekovog divljatva, ima vrlo bliske veze sa predstojeim ovekovim letom u vasionu. Koristei se podsticajnim sredstvima fantastike,ovek je izrazio svoje najdublje misli i zato prava vrednost bajke nije u vetini izmiljanja fantastinih oblika i slika,ve u mislima koje se tim sredstvima izraavaju.Meu mnogim njenimj vrednostima, na prvom mestu je vera u ovekovu snagu.Ta vera je izraena sa toliko poetske topline i ivotne opojnosti da bajke po tome nadmauju sve to je ovek o toj temi stvorio.Moe ovek u ovimn priama biti mali ak i kao biberovo zrno,njegova je snaga uvek beskonana i njegovom kretanju nema granica ne samo na zemlji,nego ni nad zemljom,niti ima te ive sile koja moe biti toliko strana oblikom i toliko jaka snagom da pobedi oveka.Ako su mu potrebni saveznici ,ovek e ih dobiti dobrotom i pravdom,to je naroito znaajno kao ideja i pouka.Kad kree na dalek i neizvestan put,ini

nam se da je unapred osuen na poraz.Pa ipak,taj ovek se uvek vrati kao pobednik.Na putu do cilja ,inei dobra dela i sluei pravdi,on je stekao saveznike i pobedio hiljadostruko jaeg protivnika.

Zato u bajkama i nema traginih motiva,u emu one znatno zaostaju za naim epskim pesmama.Bez obzira to se esto susreemo sa stravinim prizorima sukoba oveka sa zlim silama,bajka je puna vedrine ,esto i humora.Izraavajui svoje simpatije prema slabijima i nejakima i uzimajui ih u zatitu time to im daruje pobede,bajke i izraavaju ljudski optimizam veliajui lepotu ovekovog heroizma.

Nae narodne bajke Vuk Karadi je nazvao enskim pripovetkama,koje po njemu za razliku od realnih mukih pripovedaka sadre fantastiku.

Vuk Stefanovi Karadi

Vuk je ,to se tie narodnih bajki,odigrao veliku ulogu.On je zasluan za sakupljanje ,,Srpskih narodnik pripovedaka,koje je sakupljao I izdao u Beu 1853.godine.Vuk Karadi je narodne pripovetke podelio na enske-u kojima se pripovedaju udesa, I na muke koje se bile ozbiljnije.Konana podela bila je na bajke,narodne pripovetke I kratke prie. Vuk je zapisivao bajke onako kako ih je I uo,nije vrio nikakve izmene.ak je I jezik,koji je uo od pripovedaa,ostao onakav kakav je.Srpske narodne bajke,zahvaljujui Vuku,spadaju u izvorne narodne bajke.Neki kasniji sakupljai,trudili su se da narodne bajke piu na savremeniji nain. Neke od najpoznatijih Srpskih narodnih bajke jesu : ,,ardak ni na nebu,ni na zemlji ,,Bibere ,,Devojka bra od konja ,,Zlatna jabuka I devet paunica ,,Nemuti jezik

LIKOVI U BAJKAMA

Likovi u bajkama dele se na pozitivne i negativne,raeni su ustaljenom crno-belom tehnikom i nisu individualisani.Najee lik je najmlai carev sin.On je privlaan,poten,estit,hrabar,a druga lica obino slue da se razotkriju vrline glavnog junaka.Dok se u epskoj poezji,da primer,daje ak i portret ne samo glavnog nego esto i sporednih likova,opisom oiju,koje,i drugih detalja koji doprinose individualizaciji,lik u bajci je bez tih detalja.Narodni pripoveda ne opisuje duevna stanja.Likovi su meusobno izolovani ,svako stupa u akciju kad njemu ''dolazi red'' ne osvrui se na druge linosti . Glavni junak bajke po pravilu mora da izvri neto nemogue da bi ostvario neki svoj ivotni cilj ili zadovoljuio neki etiki princip.On se obino kree bez straha iako se esto nalazi meu vilama,zmajevima,divovima pa ak i veticama.On uvek ima sigurne saveznike ,pa se zbog toga ne mora ni plaiti. U bajkama nije odreeno ni vreme ni mesto dogaanja.Obino se kae u nekoj zemlji,nekada davno,bio jedan kralj,bila nekakva devojka itd.Najei brojevi su 3,7,9 I 12.

,,BA ELIK

Narodna bajka ,, Ba-elik je najkarakteristinija literarna tvorevina svoje vrste u oblasti nae narodne knjievnosti.U pogledu sadraja ona pokazuje neobino bogatstvo motiva,a uz to ima I vrlo sloenu kompozicionu strukturu. Osnovna I tematska linija pripovetke kree se sudbinom najmlaeg carevia koji polazi u dalek I nepoznat svet u potrazi za svojim sestrama ,to je kao motiv prilino esto u bajkama I kod nas I na strain.neobino je stvorena I ivotna situacija koja nagoni najmlaeg brata da se izlae opasnim poduhvatima.Otac umire I ne objanjavajui razloge svoje predsmrtne elje ,nareuje sinovima da svoje tri sestre udaju za one koji ih prvi potrae.Kad su nekakve nevidljive stravine sile,po carevoj smtri,zatraile redom jednu za drugom,tri sestre,najstariji I srednji carevi nisu hteli da ispune oev amanet samo je najmlai to uinio. Pratei dalju radnju ,u jednom trenutku,stiemo utisak kao da je pripoveda ispustio iz ruku kompoziciju pripovetke,kao da se udaljio od teme.Carevii su ,traei sestre,redom jedan za drugim dolazili u teka iskuenja primorani da se bore protiv adaja,a najmlai jo I protiv deset divova I zmije otrovnice.Kad su sve prepreke savladali I kad se oekivalo da e biti nagraeni za fiziku I moralnu hrabrost u iskuenjima,najednom najmlai carevi se eni I kao da zaboravlja kuda je I zato poao.Meutim,kontinuiranost radnje ostvarena je neoekivanim obrtom.Car je otiao u lov,a svom hrabrom zetu zabranio da ulazi u neke zagonetne dvorane.Meutim,radoznali carevi je ipak poao tamo I susreo se sa neobinim prizorom.Tim prizorom pripovetka dobija nov kvalitet to je motiv o gvozdenom oveku,a u obradi toga motiva nalazi se I verovanje o snazi volje.Poto je vodom doao do svoje snage,nezahvalni Ba-elik je ugrabio enu svoga spasioca I pobegao sa njom ne znamo kud. Prirodno je da e carevi morati da krene u potragu za enom.On to ini,a time pripoveda uspostavlja prividno narueno tematsko jednistvo bajke.Usput carevi nalazi svoje sestre,a od svojih neobinih zetova dobija pomi da savlada gvozdeno udovite mada je to uspeo tek kad je lukavstvom saznao gde se krije neobina snaga udovinog gvozdenog demona. Kompoziciona struktura pripovetke graena je stalnim kombinovanjem tri detalja.Pripovedau upravo to trojstvo ini osnovu kojom ostvaruje sadraj I formalni sklad bajke.Tri carevia,tri sestre,tri neobine udaje,I uvek svako ,,trojstvo je graeno gradacijski.Gradacijski se menjaju scene opisa,neobine udaje carevih eri
6

za neobine mladoenje.Kad carevii ponu da trae tri sestre,opet imamo tri podviga.Najmlai carevi iji je podvig trei po redu,najjai po umetnikoj snazi,takoe I sam ima svoja tri podviga.Tehnika trojstva se provlai kroz itavu bajku.Carevi tri puta daje vode Ba-eliku I dobija tri ivota,a ta tri ivota bie osnova za ponavljanje scene Ba-elikovog trostrukog napada na carevia.I tek sada je iznenada poremeeno pravilo o tri detalja,catevi rtvuje ne samo tri ivota koja mu je poklonijo Ba elik nego I svoj jedini ,a to znai da carevi etiri puta pokuava da otme svoju enu.Meutim,u daljem prianju ne odstupa se od broja tri:careva ena tri puta moli Ba-elika da joj kae gde mu je snajka I scena hvatanja lisice ima tri detalja,oni nisu razvijeni,kao to nisu dobili vei obim ni tri zavrna detalja vaenja srca iz lisice. Ovakva struktura dela je svakako nunost koja proistie iz naina na koji se stvara I uva i pria usmena narodna pripovetka.Njeno stvaranje,uvanje i prenoenje usmenim putem iziskuje vri unutranji stav koji se ne samo lake pamti nego koji i neposredno deluje.Pripovetka treba da se ispria u jednom dahu,a mora biti dovoljno zanimljiva da bi privukla panju slualaca.Otuda ni broj epizoda mora da ima svoju sopstvenu gradacijsku strukturu i svoj kompozicioni tok sa sopstvenom ,,malom kulminacijom'',Zato u pripovetci imamo nekoliko vrlo efektnih mesta,od kojih bi svako moglo da bude i sadraj kulminacije,ali ta su mesta ravnomerno rasporeena kroz itavu pripovetku. Glavna linost bajke je najmlai carevi,a sem njega imamo dva cara,dva carevia,tri neobina zeta,u stvari opet tri cara,i tri odnosno etiri careve keri,a na kraju i samog Ba-elika. Zanimljiv je i postupak narodnog pripovedaa u nainu stvaranja i razvijanja likova.I kad imaju zajedniki cilj,likovi u bajkama postupaju pojedinano i deluju usamljeno,svako za sebe, ''meusobno gotove i ne razgovaraju,ne razmenjuju iskustvo''. Glavna linost,najmlai carevi,je prilino sloena.On bez razmiljanja slua oev savet i izvrava ga.U odnosu prema starijoj brai on je superiorniji,ali je i skroman.On je veoma hrabar,uz to i vrlo oseajan,uporan ali i lukav.Meutim,jedna njegova osobina nije dobra.On je preterano radoznao i tu svoju manu skupo plaa.Izgleda da mu car nije skrenuo panju da ne zalazi u sve odaje,on ne bi dopao tekoa.Samo je careva zabrana izazvala u njemu njegovu preteranu radoznalost i on se suoio sa ovakvim udovitem. Carevi je uporan,to je vrlina,ali ima se utisak da nije u svemu promiljen.On etiri puta na potpuno isti nain srlja u propast i nikako da izvue iskustvo iz toga.ak i kada mu je na red doao i sopstveni ivot,ponovo je otiao svojoj eni da je otme od gvozdenog demona.Time je narodni pripoveda istakao vrednost i znaaj ovekove upornosti.
7

Zanimljivo je da se carevi negde sluio lukavstvom i to vrlo veto,kao u sceni kada pogubi divove,ali kasnije,ne ume da se lukavi.Tek su ga uraci nauili kako da prevari gvozdeno udovite. Po umetnikoj snazi iza carevia se nalazi Ba-elik.U njemu kao da je na pripoveda sjedinio gvozdenog i vodenog demona.Najupeatljivije je opisan u okovima,i kasnije u borbi sa vojskama zmajeva,sokolova i orlova.Ba-elik je negativan lik,jer svom oslobodiocu za dobroinstvo vraa nezahvalnou,mada misli da se iskupio to mu je poklonio tri ivota.Surov je u obraunima sa svojim protivnicima i bez razmiljanja posee svog spasioca.

,,BIBERE

Ova bajka opisuje nam upornost,hrabrost I mo ljubavi.Borbenost kao I zlo.Poinje tako to ,ena nerotkinja moli Boga da joj podari dete,maker bilo malo kao biberovo zrno.Bog joj dade po elji.Prvo nije marila za to to je dete malo,ali kasnije,kada su njegovi vrnjaci stasali za enidbu.Ona je bila tuna,to je on I dalje bio mali kao biberovo zrno.Plakala je danima.U san joj je doao Bibere,veliki kao jablan,rekao joj je da ne pati.Sutradan,Bibere je saoptio majci da mora da poe tamo gde mu je u snu reeno.Iavi on tako,naiao je na jedan carski dvor u uao je u dvorsku batu.Tamo je ugledao carsku kerku koja plae zato to je ala ukrala tri zlatne jabuke koje su izrasle na drvu.Otac joj je rakao da pazi na njih,I da e sutra dovesti goste da vide ta mu je Bog podario.Bibere joj je rekao da e ih on vratiti,samo da mu careva ki da svoje sluge.Potom,bibere kupuje ovcu I uzima etiri komada mesa. Bibere se uputio ka jezeru I rekao je slugama dag a spuste na ue koje e on zadrmati kada bude hteo dag a oni izbave gore.Kada se spustio ,ala ga je ugledala I krenula ka njemu.Bibere bi bacao komade mesa,dok bi ala jela,on bi jurnuo ka jabuci.Kada je krenuo ka uetu,ala opet skoi za njim,a on odese pare mesa sa svoje noge I baci joj.Zatim je jabuke odneo carevoj ki. Nakon nekog vremena,ala je izlazila iz svoje jame I jela po jednu devojku,koju su joj slali iz grada.Kada je na red dola careva ki,otac I majke su je ispratili do jezera I ona je ekala.Molila se Bogu da joj doe Bibere. Bibere dolazi u grad I primeuje da je ceo grad zavijen u crno.Tako saznaje da je careva ki kod ale.Brzo je otiao tamo.Obeala mi je da e poi za njim ako je on izbavi.Nije ga odma prepoznala jer je postao veliki.Ona se zaudila,ali prsten koji mu je dala otkrio je istinu.Doao je do nje legao joj u krilo I rekao joj dag a probudi kada se jezero uzburka.Kad eto ale sa devet glava,careva ki poe plakati I suza joj kane na lice od Bibereta.On se probudi I odsee joj jednu glavu,pa drugu I tako svih devet.Povadio je svih devet jezika I traio da mu devojka da maramicu,kao I to da ne kae nikome da ju je on izbavio,da e on sam doi kada bude vreme.Devojku u povratku kui,sree njen verenik koji joj preti da e je ubiti ako ne kae da ju je on izbavio.Zatim njen verenik uzima devet glava kao dokaz.Posle nekoliko dana dolazi Bibere koji govori kako je spasao devojku.Tu nastaje prepiranje oko verenika I Bibereta.Tako car saziva sud koji e odluiti ko je spasao njegovu ker.Kao dokaz Bibere baca jezike kao dokaze,a verenik glave.To zbunjuje sve
9

prisutne.Zatim Bibere vadi maramicu koju mu je dala careva ki.Car,sav besan,nareuje im da ujutru odu u crkvu na molitvu.Tamo e biti devojka pa ko pre stigne njegova devojka.Tako je mladi otiao u pono I nastradao je.Upao je u provaliju.A Bibere je krenuo kada su se zaula zvona.Onda je car venao ki sa Biberetom I Bibere odlazi kod svoje majke da ona vidi kako je porastao.

U ovoj bajci se nalaze likovi kao I motivi koji se inae nalaze u bajkama.Car I njegova ki.Junak koji je po svom fizikom izgledu slabaan,ali reava sve prepreke koje mu se nau na putu.Zao lik jeste ala koja biva ubijena od strane glavnog lika bajke.Kao I broj 3 I 9 koji su uestali u bajkama.Tri zlatne jabuke I devet glava.Bajka ima srean kraj.

10

ZAKLJUAK ,, bajka,mala orahova ljuska u koju moe da se sloi roman,tragedija,komedija

Isidora Sekuli ,,Bajke ne potiu nuni iz Indije ili praistorije,ve iz neeg mnogo blaeg-iz ivota K.apek ,,Dublja znaenja kriju se u bajkama to sam ih uo u detinjstvu ,nego u istinama kojima me je nauio ivot F.J.iler

Bajke ili fantastine prie predstavljaju najlepi oblik usmene knjievnosti.U njima junak moe da ue u nove prostore,nove problem,nova duhovna stanja.U emu I zapravo jeste ar bajki. Starija I mudrija od svih knjievnih rodova ona se,u stvari ,dri na ideji jedinstva sveta I na ovekovoj nadi da u tom svetu moe pronai smisao svog ivota.Bajka daruje detetu upravo to,daruje mu poverenje u samog sebe,zlatne kljueve nade I poruku da nita nije izgubljeno.Promenljivost I relativnost ovekove sudbine u bajci jedna je od njenih osobenosti.Relativnost istine u bajci je prisutnija no u ostalim knjievnim rodovima,moda I zato to nas bajka,starija I opreznija od ostalih,vraa I na praizvore istorije I na prapoetke nas samih. Struktura bajke podlee izvesnim kanonima,izvesnim klieima,a broj funkcija junaka u bajci je malobrojan.Javljaju se udesni likovi,udesne situacije I nemogue misije. Bajke ne lae,a svetlosti i senke u njoj su podjednako rasporeene.Ona ne krije da postoji zlo,starost,bolest,zavist,smrt,mrnja.Dobrim odnosom bajka vezuje ovaj i onaj svet,zverku i oveka,travku i zvezdu jer u svetu bajki ne postoje bia vieg i nieg reda. U bajkama je sve mogue i bajke nikoga ne ostavljaju ravnodunim.

11