KREONT Ne eli premoi svud, jer to mou dobi, do ivota ne isprati te.

1510 HOR O graani otadbine Tebe, evo Edipa, znalca udesne zagonetke i prvog oveka, iju sreu niko nije gledao bez zavisti! Gledajte u kakav ponor sudbe grozne pade on! Zato nikog, dan dok onaj poslednji ne doeka, 1515 neu proslavljati kao srena, pre no doplovi ikraju veka svog a nikakav ne pogodi ga jad. SOFOKLE

ANTIGONA
Prvi put u ovom prevodu prikazana U Jugoslovenskom dramskom pozoritu 17. dcembra 1951. Redaktor prevoda Anica Savi-Rebac

PROLOG <PRVI CIN)

LICA ANTIGONA I kceri Edipove ISMENA keri Edipove KREONT, car tebanski EURIDIKA, ena njegova HEMON, sin njihov TIRESIJA, prorok STRAAR PRVI GLASNIK DRUGI GLASNIK HOR STARACA TEBANSKIH PRATNJA KREONTOVA I EURIDIKINA Pozornica prikazuje carski dvor u Tebi sa trojim vratima: na srednja idu Kreont i Euridika, na desna za gledaoca dvoranstvo, Aritigona i Ismena, a na leva starci. Hor, straar, Hemon, Tiresija, glasnik, idu, kao domai, na desru ulaz.

PRVA POJAVA

Antigona; Ismenaa

D svitanje. Iz dvora na desna vrata dolazi Antigona, pa za njom Ismena.

ANTIGONA Ismena mila, sejo moja roena, da I' znade za jad kakav to zbog Edipa jo Div ga ne uini nama ivima: ta nema bede, niti'-jada ikakva, ni neasno ni runo hita to ti ja me tvojim ne videh i mojim jadima. Pa i sad opet kakvu, kau, naredbu poglavar celom gradu ovas izdade? Da 1' zna, da 1' u ta? Ili ne zna da se zlo za mile nae sprema k'o za dumane. ISMENA O milim vest jo nikakva, Antigona, ni vesela ni tuna meni ne stie, bez oba brata otkad nas dve ostasmo, to jedan drugog u dan jedan ubie. A otkad noas vojska ode argivska, od tada nita vie nisam ula ja, ni da sam srenija a ni nesrenija. ANTIGONA To znaah dobro, pa te pozvah ovamo pred vrata dvorska da me uje nasamo.

10

15

11 Grke trageije 161

ISMENA A ta je? Neka re te uznemirila. ANTIGONA Zar nije Kreont jednom bratu naemu ast groba dao, a drugome uskratio? Eteokla je, kazuju, po zakonu i sudu pravednom u krilo zemlji dao, na onom svetu da ga mrtvi potuju, a Polinika to nam jadno poginu naredio je, kau, graanima svim da niko ne pogrebe i ne okuka, Bez plaa i bez groba da ga ostave, da bude satkim plenom gladnim pticama. 30 To kau da je tebi dobro Kreonte i meni, velim,i meni naredio, pa amo hita onima to ne znaju da javno kae to; i stvar tu ne smatra k'o alu, nego 'usudi 1' se na to ko, od naroda ga srfe smrt pod kamenjem. Stvar tako stoji, a sad posvedoi ti s vrlinom da 1' se rodi, il' se izrodi. ISMENA U takvim prilikama ta bih, jadnice, pomogla ja da veem il' odreujem? 40 ANTIGONA De, vidi, trud i muku sa mnom deli li? ISMENA U kakvoj napasti? I ta to naumi? ANTIGONA Da i ti sa mnom brata mrtvog sahrani. 20

ISMENA

25

35

ahraniti ga misli, mimo zabranu? ANTIGONA K'o moga i tvog brata, ako nee ti, 45 jer izdajnica, bogme, neu biti ja. ISMENA O, jadnice! Zar i kad Kreont zabrani? ANTIGONA On nema prava od mog da me odbija.

ISMENA Vaj meni! Oca, sele, opomeni se u kakvu jadu prestavi se omraen kad grehe svoje otkri sam, pa zbog njih on sam rukom sebi oba oka iskepa! Pa majka mu i ena, dvostruka je re, pletenim uem sramno skonca ivot svoj! A tree, oba naa brata nesrena u jednom danu jednom smru padoe kad jedan drugog bratskom rukom ubie! Nas dve smo same sada ostale, pa uj: najgora smrt nam ako mimo zakona sad ne posluamo carsku odluku i vlast. Al' na pameti imaj ovo: ene smo, pa neemo s mukarcima se boriti; pa onda nama jai zapovedaju, te i to i jo gore valja sluati. Ja, dakle, moliu se pokojnicima nek oproste, jer ovo jai nameu, i posluau vlast. Ta uzimati trud nad snagu svoju nije pamet nikakva. 50

55

60

65

163

DRUGA POJAVA ULAZNA PESMA HOR

pa zveketom zlata se ponose jo, on munjom zavitla pa obori tog to srtae ve na zidu da zapeva pobedu. Druga strofa Na tle se odbojno strovali koji tada s ognjem u ruci u mahnitu napadanju jurnu pomame pun kao vetra preljutog mah. Tu njega takva stie smrt. Drugima, gle, druikiju kob dosudi taj veliki bog Arej, presreni borac. Na sedomorim vratima sedam se svih porealo voa, svi junaki soj, i silnome Divu priikazuju plen k'o sveanu rtvu do jadnika dva; po ocu i majci roena braa, a jedan na drugog udari kopljem i obojica jednaku naoe smrt. Druga antistrofa Ali je preslavna Pobeda dola nama, kolima bogatoj Tebi se poradova; zato ratove sve zaborav'te potpuno sad!. U boje hajd'mo hramove, igrajmo svi vasceJu no, Bakhija bog bie nam vo, Teba sva da se trese! Al' evo nam Kreont, Menekejev sin, ba ide; u zemlji nam vladar je on, po skoranjem bojem udesu dan, a jamano mis'o premilja neku, jer svima je nama poslao poziv i sve stareine ovoga grada na vanredni ovde sazvao zbor.
(Dolaze Kreont i dva glasnika.)

Prva strofa Zrako suneva, prekrasni sjaju, kakav nikada jo Tebi sedmorih vrata pre zasjao nije! Granu, gle, dana zlatnoga zenice, preko Dirkinih vira stie! 105 Sa titom belim dumana, to iz Arga oruan sav doe nam, njega u beanje ti uzdom potera brom. U zemlju ga nau Polinik doveo 110 zbog protivurenih sporova ljut; k'o orao glasno klikui, od Arga do Tebe preleti put, a krila k'o beli sjala mu sneg,
sav oruan bi

i konjogrivkom zatien kacigom. Prva antistrofa

115

Iznad 'krovova stade ve pa na sedmora vrata svud zinu kopljima ubojnim, ali ode pre nego krv naa valo mu napuni, jo pre nego nam venac kula arzapali omorikov. Takav bojni Arejev zvek s lea zaori, i estoki zmaj teku bitku je bio. Velianje ohola jezika Div ne trpi nikako; spazivi njih gde snanom bujicom navaljuju svi 166

120

125

PRVA E P I S O D I J A (DRUGI CIN)

Ta ja nek znade Div to svagda vidi sve zaut'o ne bih nikad kad bih video

185

PRVA POJAVA

Hor, Kreont

KREONT O ljudi, grad nam silnom trenjom bogovi uzljuljae, pa opet stojna digoe. Po glasnicima sa svih strana pozvah vas da amo doete, jer znam da Laju vlast 165 i presto svagda potovaste odano, pa potom dok je Edip gradom upravlj'o, a kad on pade, siriovima njegovim jednako verno pokoravaste se jo. AI' otkad oni dvojom smru padoe 170 u jednom danu kad se sami skobie i svojom rukom kirvcu greno prolie, svu, dakle, vlast i presto imamjsada. ja, po rodu jer sam pokojnima najblii. Al ne moe se znati srce, miljenje i sud 175 la koga oveka, dok prvo ne vidi da veto vlada i da zakon poznaje. Ko celim gradom upravlja, a ne mari za pravi savet, vec od straha nekoga svoj jezik vee, za tog i sad mislim ja 180 i odavno ve da je ra najgora. Ni onoga to vie voli srodnika no otadbinu, ne cenim ja nimalo.

da beda ide zemlji mesto spasenja, a nit bih dumanina grada uzeo za prijatelja, jer znam: grad je nama spas; i dokle sreno jedrimo pod njegovim pod jedrima, mi prijatelja teemo. 190 Tim zakonima ovaj grad u dizati. I s tim se slae to sam graanima sad za Edipove sinove naredio. Eteokla, to za na grad se borae 'i pogibe, a kopljem prvi junak bi nek sahrane i svaku nek mu dadu ast I najboljim mrtvima to dole pristaje a Brata mu o Poliniku zborim sad to htede zaviaj i botva rodbinska na povratku iz bekstva ogniem spaliti i bratove se krvi htede napiti. a graane odvesti kao robove, da niko ga naredih gradu_ovome I nej poasti ni grobom ni.naricanjem vec da bez groba svakom oku nakazan 168 210

od ptica i od pasa bude razderan To sud je moj, i nigda re kod mene pred potenima nee ast uivati. Al' ko je odan ovom gradu, mrtva ga i iva ia u potovati jednako. HOROVOA Ti sme to initi, Menekejeviou, sa dumanom i s prijateljem drave, al' moe svakim sluiti se zakonom za mrtve k'o i za nas koji ivimo. KREONT
200

195

uvari mojih zapovesti biete! HOROVOA

205

Naredi neko mlai neka bude to! 169

215

KREONT AI' kod mrtvaca straa ve se postavi. HOROVOA Pa ta nam, dakle, drugo jo nareuje? KREONT Da pazi na red, ako ne veruje ko. HOROVOA Ludaka nema takva da je smrti rad. 220 KREONT I plata takva bie. Ali nadanje u dobit ljude esto u jad strovali.
(Dolazi Straiar.)

Ja stigoh ti, jer tvrdo imam nadanje: pretrpeu tek ono to je sueno. KREONT A zato li si duhom tako klonuo? STRAZAR Pre svega hou da ti kaem o sebi: jer dela nit poinih niti krivca znam, a nit je pravo zlo da kakvo prepatim. 240 KREONT Ba smera protiv dela da se ogradi. No, oito je, neto novo javie. STRAAR Zbog strana glasa moram ba da odlaem. KREONT

235

RUGA POJAVA

Hor, Kreont, Strolar

Izreci ve, pa idi onda slobodno! STRAZAR Pa kazau. Ba ovas neko pogrebe

STRAAR O, care, neu rei kako hitei doleteh ti od laka skoka zaduvan! Ta mnoge misli mene zadravahu i okretah se putem da se povratim, jer sluah srce gde mi mnogo zborae: ta ide, jadan, tamo gde te eka sud? Zar, bolan, opet stoji? Ako Kreontu ko drugi kae to, zar nee stradati?" Razmiljajui tako muno odmicah, i tako meni kratak odulji se put. Odluih najzad amo da se zaputim, saoptiu ti, mada nemam rei ta.

225

245 mrtvaca; suvim prahom on mu posu le i, kako treba, sveti obred izvri. KREONT ta govori? Ta ko se, ipak, usudi? STRAARJa ne znam. Niti sekira tu udari nit kuka pade, zemlja, tvrda, suva sva,

230

250 170

neispucana, neutrta kolima, izvriocu traga nema nikakva. A prvi kad nas dnevni straar izvesti o tome, svima bee udo jezivo. On ieznu, dodue grob ga ne pokri, 255 al ozgo tanak bee prah, da mine greh. Tu nit se kakvoj zveri nalazio trag, ni psetu kakvu to bi dolo glodati. Meu nama se grdne psovke orile, sve straar panjk'o straara, i gotov boj 260 na kraju nikog ne bi da nas rastavi. Jer svaki od nas bee za to delo kriv, al' niko jasno, ne zna bee izgovor. A hteli smo i maziju izvlaiti, kroz oganj prolaziti, klet' se bozima 265 da delo nije nae, i da ne znamo ko smisli ili uini ga. Napokon, kad nita vie traenjem ne otkrismo, re jednog u se, a mi glavom k'zemlji svi od straha: ne znasmo ni ta da reknemo ni ta da radimo da dobro ispadne. To bee re: o delu tebe moramo izvestiti, a ne treba ga tajiti To pobedi, pa mene zlosrenika reb izbere da se toga srenog posla prihvatim. Ja stigoh nerad, a znam: ni ti nisi rad, jer glasnik zlih glasova nikom nije drag. HOROVOA Odavno, gospodaru, domiljam se ja: od boje moda ruke to se dogodi. KREONT Umukni, dok me govor tvoj ne rasrdi U jedan mah da lud i star ne osvane! Jer tvoja re je nesnosna kad govori za mrca onog da se brinu bogovi. K'o dobrotvora zar ga cenie pa sad zakopae, a doe da im hramove 280

sa stupovima spali, dare zavetne, i zaviaj, i zakone da uniti? Il' vidi da bog ini potu zlotvoru? To ne! No neki graani ve odavno ne podnose me, protiv mene gunaju, i tajno glavom tresu, vrat ne savie pod jaram posluan da meni ugode. I dobro znam da ovi ba uvare te potplatie, zloinstvo to da poine. Za ljude jo ne nasta takva uredaba da nosi zlo k'o novac. Taj i gradove razorava, on ljude goni iz kua, on plemenita ljudska srca zavodi, i ui da na runa dela pristaju, on pokaza im nain svakog varanja i svakog delanja obesvepivanje. A one to za novac to uradie niih kadatada kazna stii e. (Straiaru) No ako Divu ja jo ast iskazujem, to dobro znaj mi, evo ti se zaklinjem: ne uvrebate 1' krivca za tu sahranu i na oi ga meni ne dovedete, e nee dostati mi vaa gola smrt, no visiete ivi dok zloinstvo to. ne odate, da znate gde se bere ar, 310 pa posle da ga grabite i shvatite da ne treba dobitak svugde eleti. Ta videe: zbog sramna ara mnogi ve postradae, a srei se ne dovie.

290

295

300

270

275

STRAAR Govorit' smem li? Il' da okrenem pa grem? 315 KREONT Zar ne zna da mi i sad mrsko govori? 285

172

173

STRAAR je 1' uho ili duu re uvredila? KREONT ta kiti tu? ta trai mesto bola mog? STRAAR Ta fcrivac duu ti, a uho vream ja. KREONT O, 320 STRA2AR Al' dela onog nikad ne izvrih ja! KREONT I to, i jo za novac duu prodade! STRAZAR Kuku! Lele! Ao jada, kad ko sudi pravo ne sudi! KREONT Sad sudom ali se, no ako krivaca ne odate mi, onda ete priznati 325 da samo bedu stvara dobit rava!
(Odlazi.)

I sada, kad se spasoh mimo svaki nad i sud, ja mnogu hvalu bogu dugujem.
(Ode.)

TREA POJAVA PRVA STAJAA PESMA

HOR pravo askalo! Prva strofa Mnoge sile postoje na zemlji, al' nijedna kao ovek silna: ovek pJovi i po sinjem moru, a prati ga junjak nepogodan i valovi zapljuskuju burni. On i Zemlju, najviu boginju, me bozima venu neumornu, neprestano u duboko ore, ralo mu se veruga po brazdi a konji ga svakog leta vuku. Prva antistrofa I plemenu lakokri-lih ptica mee zamke te ga veto lovi, i buljuku divljih ivotinja i gomili riba pod puinom razapinje i nameta mreu umnik ovek i vetinom svojom divlju 'krotiv gorohodnu zverku, vratogriva zauzd'o je konja, gorskom bitku jo neukroenu u jaram je uhvatio iju. Druga strofa I govoru i vetrnoj misli dovio se i dravnom redu

lele

meni!

Ba

si

STRAAR Da mogu samo nai ga! No naao il' ne na'o srea to namenjuje tek mene ovde nee vie videti!

174

'Hf

i odbrani od mraza nemila 355 i strelica dada plahovita pronalaza svih putova ovek. Bez pomoi ne gre u budunost. 360 Od smrti samo ne izbaja leka, a pronae ustuk tekoj bolji. Druga antistrofa Nad poudom kao mudrost neku ima svoju stvaralaku snagu, sad zlu hodi, a sad hodi dobru. Boju pravdu dri l' k'o i zakon, bie dika svojoj otadbini, a sramota kad zlu drsko krene. Ne priao mom ognjitu takav i ne bio -nikad s moje strane! 36 5

DRUGA E P I S O D I J A (TRECI CIN)

PRVA POJAVA

Hor, Straiar, Kreont, Antigona HOR

37 0

Kolebam se! Nije 1' to boanski lik? Kad znadem, ne mogu da izjavim ja da nije Antigona devojka ta. O, jadnice ti od jadnoga oca Edipa, ah! ta slutim? Valjda te ne vodi taj to carevu zapovest prekri ti, zatenu gde bezumno skrivi? STRAAR Gle, to je ona koja prestup izvri. Kod mrca uhvatismo je. No gde je car? HOR Iz dvora, evo, bas po zelji dolazi. KREONT A ta je? Zato ba u zgodan stigoh as? STRAAR O, care, nikada se kleti ne treba jer nova mis'o staru mis'o porie
12 Grke tragedije

380

385

177

pohvalih se da neu amo dolazit' 390 kad onih pretnja tvojih odagna me huk. Al' opet, u radosti brzoj, nenadnoj, to svako drugo zadovoljstvo premaa, ja stigoh, mada zakletvom porekoh to, a vodim ovu momu; ba je uhvatih gde kiti grob Tu nije kocka vaena, otkrie to je moje, nikog drugoga. Sad sam je, care, uzmi, ikako edi ti raspituj i osuuj! A ja, red je ve, od ovih beda odlazim osloboen. KREONT Ti ovu vodi? Kako? Gde je uhvati? STRA2AR Mrtvaca ona zakopa. Sad znade sve. KREONT Da I' znade pravo? Govori li istinu? STRAAR Nju videh mrtvom sprema zabranjeni grob. Da 1' jasno sad i razgovetno govorim? KREONT Pa kako vide je i kako uhvati? STRAAR Ovako bee. Kad od tebe doosmo, a poto usmo tvoje pretnje strahotne, mi odmah sav s mrtvaca prah ometosmo, i dobro otkrijemo telo natrulo, u zavetrinu na kraj hridi sednemo, da od njega se k nama smrad ne rairi. 178 405

395

400

Tu jedan drugog re'ma grdnim psovasmo, u slubi svojoj kad ko trom se pokae. To dugo trajae, dok u svom sjaju krug sunani nasred neba nije uzi'o, i pripeka priprekla. Tada nenadno sa zemlje vetar die prah, jad nebeski, pa zakri polje, celo lie kidaju' u umi; silni vazduh napuni se njim. Mi mire' trpljasmo taj bogodani bi. Tek vihor minu posle duga vremena, kad eto devojke gde gorko zakuka ko ptica glasom tananim, kad ugleda gnezdace pusto, prazan leaj bez mladi. I ona, kad mrtvaca gola primeti, zajaue, a one stranim kletvama sve proklinjae koji to uinie. Donese odmah suhog praha rukama, lepokov digne tuan. sud i trostruku
na mrca izli rtvu pa ga posveti

415

420

425

430

A mi, kad sve to videsmo, potrimo i skleptamo je, al' je nita ne bi strah. Za prvi i za drugi psovasmo je in, a ona stajae ba nita ne kriju'. A meni milo, al' i ao bee to. Jer sam se od zla spasti, to je najslae, al' u zlo vui prijatelja svojega to bodi. Al' je moja takva priroda da za sve manje marim no za ivot svoj 440 KREONT (Antigoni) A ti, da, ti to glavu zemlji obori, da 1' priznaje da svri to, il' porie?

435

410

ANTIGONA Da, priznajem, taj in je moj, ne poriem.

KREONT (Straaru) Ti moe na put poi ku-da god si rad, od teke krivice osloboen si sad. (Straiar ode.) 445

Pa da i ne naredi ti. No umrem li pre vremena, to k'o dobit samo uzimam. Ko ivi, ikao ja, u mnogim jadima, zar ne bi njemu smrt spasenje donela? Pa f.ja neu alit' ako doekam ovakav udes. Ali da sam podnela da moje majke sin bez groba istrune, e, to bih alila; al' za smrt ne marim. Pa ini 1' ti se da sam ludo radila, pred ludim kanda trpim prdkor ludosti. HOROVOA Od strasnog oca strasna odaje se ud u kerke: ne zna od zla da se uklanja. KREONT da najpre klone; d najvre eljezo to pretvrdim ga arki oganj uini, najee slomi se pa sitni, videe. I znadem da se besni konji ukrote malenim uzdama. Jer obest onome ne dolikuje ko je sluga blinjem svom. Ve ta je onda znala da mi prkosi kad oglaenu prestupi mi zapovest; sad opet prkosi mi to se razmee tim delom, pa se posle njega podsmeva. Ja, zbilja, ne bih bio mu, ve ona bi, ta drskost kad bi nekanjena ostala! Pa bila mi od sestre ki, i blia jo .od sviju to ih porodini uva Div; ni ona a ni sestra nee najgoroj umai udbinij Jer i onu jednako okrivljujem da s ovom smisli sahranu. I nju mi zovite! Ta ovas videh je gde besni po kui; poludela je ve. (Straia iz pratnje Kreontove ode po Ismenu.)
No, znaj, takva prkosna i tvrda ud

465

470

DRUGA POJAVA KREONT (Antigoni)

Hor, Kreont, Antigona

A ti ne nadugo no reci ukrattko da 1' znade da ja to zabranih naredbom? ANTIGONA Da, znadoh. Kako ne bih? Svakom jasno bi. KREONT I ti se drznu za'kon taj da pogazi? ANTIGONA Ta valjda ne dade mi Div tu naredbu ni Pravda, sustanarka donjih bogova to ljudma ove postavie zakone. Ne smatrah tako jakom tvoju naredbu da boje. nepisane, stalne zakone I pretei moe; ti si ipak smrtan stvor. Oddanas nisu oni, ni od jue ne, no veno vae, niko ne zna otkad su. Tek strahujui ma od ije obesti, ja ne hteh za njih trpet' kaznu od boga. Ta znala sam da mreti moram, kako ne? 450

475

480

485

455

490

460

180

T
A dua zna se rado napred odati kad kogod greno delo tajno zasnuje. Duboko mrzim kad se neko zatekne u inu zlu, a hoe da ga iskiti. ANTIGONA Zar eli vie nego da me ubije? KREONT Ja nita. Kad to imam, sve sam postig'o. ANTIGONA Sta eka, dakle? Nita mi se ne svia od rei tvojih, nit' se svide ikada; a tako ni tebi ne godi moja re. Al' otkuda bih lepu slavu postigla no otud to sahranih brata roenog? Ta svi bi rekli da se njima mili to kad jezika im ne bi zatvarao strah. Al' s vlau druga srea ide pod ruku, pa sme da dela i da zbori po volji. KREONT Ti jedina od Kadmovia vidi to! ANTIGONA I ovi vide, ali ute pred tobom. KREONT Ne stidi se kad misli od njih drukije? ANTIGONA Sramota nije init' potu bratu svom. 520 ANTIGONA Ko zna da 1' dole to za sveto smatraju? 182 183 ANTIGONA To nee pali pokojnik potvrditi. KREONT Kad njega k'o i grenog onog potuje? ANTIGONA Brat ubi brata, ne rob gospodara svog! KREONT A zemlju har'o nam, a onaj branio. ANTIGONA Had, ipak, za sve takve trai zakone. KREONT Al' ne da estit jednak bude ravu. 515 KREONT A nije 1' brat i onaj s njim to pogibe? ANTIGONA Po ocu i po majci brat je roeni. KREONT Pa to mu onda milost ini bezbonu?

KREONT Al' duman nikad, ni kad umre, nije drag. ANTIGONA Za ljubav, ne za mrnju, ja sam roena! KREONT Kad mora ljubiti, ljubi dole oba, a ja dok ivim, nee ena vladati! (Dovode Ismenu.) HOR Al' eno Ismene pred vratima onde za sestricom suze gde proliva, gle, a oblak na obrvi lice joj krasno nagruje i lepovidne obraze kvasi.
TREA POJAVA

ANTIGONA Al' pravda taj ne doputa ti sporazum, nit' htede ti, nit' s tobom ja uinih to. ISMENA Ne usteem se da u tvojoj nesrei po burnom moru jedrim s tobom zajedno. ANTIGONA 525 Zna Had i oni dole iji in je grob; ja dnuge ne volim to ljube reima. ISMENA Ne, nemoj, sejo, da mi sad zabranjuje da s tobom umrem i da mrtvog posvetim! ANTIGONA 530 Ti ne sme sa mnom umreti: ne prisvajaj to nisi takla! Dovoljna je moja smrt. ISMENA A to da ivim bez tebe kad ostanem? ANTIGONA Kreonta pitaj! Ti se stara za njega. 545 540

Hor, Kreont, Antigona, Ismena

KREONT Ti to se po kui k'o guja unjala i meni tajom pila krv, a nisam znao dve pobune da hranim protiv prestola, de, reci: da li priznaje da i ti bi kod groba, il' se zakdinje da ne zna za nj? ISMENA

IS M E N A
A to me vrea? Nita ti ne koristi. 535 ANTIGONA Da, smejem ti se, al' i patim zato ja. 185 550

U
184

inih delo, ako ona priznaje; i ja sam uesnik, i nosim krivicu.

ISMENA Pa ima I naina da pomognem ti jo? ANTIGONA Ti sebe spasi! Bekstvu tvom ne zavidim! ISMENA 0, jadne mene! Udes tvoj da izgubim? ANTIGONA Ti ivot sebi htede, a ja sebi smrt! ISMENA Al' svoje nisam razloge preutala. ANTIGONA Ti jednima, a ja ugodih drugima. ISMENA Pa jednaka je sada naa krivica. ANTIGONA Ne boj se! Ti si iva! Moja dua ve preselila se davno, slui mrtvima. 560 KREONT Te devojke su, mislim, ba poludele: sad ova, ona otkako se rodila. ISMENA U takvim nesreama, care, nikada ni ilav duh ne ostaje, no nestaje. 186 555

KREONT U tebe, da, sa zlima zlo kad odabra. ISMENA Zar bez nje ja da sama ivot provodim? KREONT Ne spominji mi ove! Vie nema nje! ISMENA Svom sinu zar e verenicu smaknuti? KREONT Za oranje i drugih njiva nai e ENA ISM 570 565

Al' nema ljubavi k'o njihova to bi! KREONT Ja ne volim da sin mi enu ima zlu. ISMENA to otac tebe rui, dragi Hemone! KREONT Ba suvie me ljuti i ti i tvoj brak! ISMENA Razdvojie je zar od sina svojega?

187

KREONT Ta 575 ISMENA Pa njoj je, kako vidim, odreena smrt! KREONT To i ja vidim. (Slugama) Ne asite, sluge, sad, ve u kuu ih vodite! Zatvorite to enskinje, a ne da ee slobodno! I naletice bee kad ve uvide ivotu njihovu da smrt se primie. Had e spreit' branu vezu njihovu.

narataju raa je narataj. Evo ih neki bog rui, spasa nemaju. Ta i granu poslednju, to Edipovoj lozi sjajem zablista, sad opet donji uzimaju bogovi, njin krvav zastire je prah, i rei bezumlie, i gnevna srca strast. Druga strofa Dive, koji bi prestupak ljudski skrio tvoju vlast? Nju nikada san ne svlada sve to svlada ni neumorni meseci; k'o vladalac u vekotrajnoj mladosti olimpskim ti upravlja sjajem blistavim. Pa odsad unapred, k'o pre, taj zakon uvek vaie: za sveg ivota smrtniku nijednome as ne proe izvan jada. Druga antistrofa Nada, bludnica velika, mnogim ljudima pomae, a mnogim je dim nestalnih, praznih elja; ne znadu to im gamie, dok arki oganj noge im ne opri. Slavljenu re pametno neko izusti: kad u jad koga baci bog, on za zlo to ne uzima, no dobra trai u tome; a kratak trenutak boravi izvan jada. (Dolazi Hemon.)

600

605

610

580 Kreont, Hor

(Antigonu i Ismenu odvedu.) ETVRTA POJAVA DRUGA STAJAA PESMA KREONT, HOR Prva strofa O srenika kojima ivot ne okusi zla! Kome bogovi kuom potresu, tog jadi ne minu, ve svaki mu narataj vazda prate, ba kao kad nepogodni traki dunu vetrovi, pod more u mrak srne uzburkani val, pa iz dubine tamne pesak valja crn to silni vetar uzdigne, a jekom jei valom udarani aL Prva antistrofa Gle, prastare trpije Labdakida pokojnih gde jo novu trpiju ivima raa: 585

615

620

590

188

TRECA EPISODIJA (CETVRTI CIN)

PRVA POJAVA

Hor, Kreont, Hetnon

Gle Hemona, najmlaeg deteta, gle, od poroda tvojega; dolazi 1' on zbog Antigone u srcu nosei bol. da 1 alosti ga njihov nesuen brak? KREONT To zaas bolje znaemo no vraevi. (Sinu) O, sine, valjda ne stie na oca ljut to zarunici svojoj u za presudu? II tebi drag sam kako god postupio? HEMON Ja tvoj sam, oe! Dobre misli neguju i moje dobru puti; sluau te ja. Ta nikakav mi nee prei biti brak no ti dok putem dobra vodi sina svog. KREONT Da, sinko, da, to treba imat' u srcu: U svemu najpre oev savet sasluaj. 640 190

630

635

Ta zato ljudi ba i mole bogove da posluna im deca die domove, da zlo od dumanina zlom odbijaju, a prijatelje kao otac potuju. Al kome deca raaju se rava, to drugo rei e taj sebi izrodi no nevolju i silan dumanima rug? I Pa zato, sinko, nemoj da rad naslade i sa enom pamet svojui izgubi, jer zriaj j da studen onda eka tebe zagrljaj I kad u tvom domu ivi ena rava ta ima 1' vee rane nego rav drug? Odbaci, pusti momu tu, k'o dumanku, da nekome u Hadu bude nevesta! Ta nju ja uhvatih gde od svih gradana pred celim svetom ona jedna prkosi; pa neu gradu da se laa pokaem, ve ubiu je. Neka Diva priziva, uvara krvi! Negujem li neposluh u rodu, rae izvan roda jai jo. Jer ko u svojoj kui strogo postupa, i narodu e vaiti k'o pravian. Ko zakon gazi, ili silom obara, il' misli da vladarima gospodari, od mene takav nee stei pohvalu. No koga grad izbere, toga posluaj i u malom i pravidnom i suprotnom! I takav ovek znae smem se nadati da lepo vlada i da slua sam; u kopljanoj oluji svoj e poloaj ouvati k'o vrli, pravi ratni drug. Od neposluha nema veega ti z1a. On gradove razvaljuje i domove raskopava; on kida kopljaniki red i goni ga u beanje, A gde je red, pos1unost sa.mo glavu mnogu spasava. Pastoga treba da se brane naredbe, a eni nikako podlei ne treba! Jer, ako treba, nek nas muiko protera, 'a ne da_kau da smq_od ena slabiji.

HOROVOA To sve to ree ini nam se pametno da ree, ako starost duh nam ne vara. HEMON Bogovi, oe, daju razum ljudima, od svega blaga to je blago najvee. Ja ne bih mogao ni znao tvrditi da nije istina to sve to kaza ti. Al' istinu ti katkad vide i drugi. Od tebe mogu bolje ja da vidim sve to neko zbori, tvori il' osuuje. Jer pred tobom se boji ovek puanin da zbori ono to ti uti ne volil. A ja sa strane dobro mogu sluati tu momu kako ceo grad oplakuje to ona, od svih ena najnedunija, najsramnije za dino delo umire. Svog brata, to u sei pade krvavoj, bez groba psima ne dade prodrljivim, nit' ptici kakvoj, da ga oni rastru. Zar zlatne pote ona nije dostojna? Ovako tihano se tajni iri glas. A za me, babo, blaga nema skupljega no to kad vidim da te srea prati svud. ta deci lepe sja no slava oeva il ocu dobar glas o deci njegovoj? Pa zato nemoj samo na to misliti da valja tvoja re a druga niija. Jer ko god misli da je trezven samo on, da jezikom il umom druge nadmaa, taj, otkrije li duu, prazan zjapie, al' i mudracu prilii da ui jo a pri tom luk da suvie ne zatee. Pa vidi: kad bujice zimi udare drvee to se svija grane ouva, a to se opre, s korenom se izvali. I brodar kad na jedru vrstozategne. 192

ueta. nee vihoru da popusti, on brodi da1je s izvmnutom palubom. Popusti zato i promeni naredbu. Ko mlai mogu 1' i ja svetovati to, za oveka je, velim, ponajvia ast kad svako znanje pamet kiti njegovu. A nije 1' tako to se retko deava lepota je i drugu mudru uti re. HOROVOA uj, gospodaru, ako zgodno govori! (Hemonu) Ti Oca uj! To oba mudro zboriste. KREONT Ta mi, zar mi s ovakvom kosom srebrnom od mladog momka tu da pamet uimo? HEMON to nije pravo, nita. Ako sam ti mlad, ti vie gledaj samu stvar no godine. KREONT Zar prava stvar, kad neposlune potujem? HEMON Ne elim da se pota ini rdama. KREONT Zar takva bolest nije nju zarazila? HEMON Al' narod sav u Tebi tako ne misli.
13 Grke tragedije

720

725

730

193

KREONT Zar narod da mi kae ta da odredim? HEMON Zar ne vidi da ba k'o dete ree to? KREONT Da za drugog, ne za se zemljom upravljam? HEMON To nije drava to jednom pripada. KREONT A nije 1 onog drava iko vlada njom? HEMON E, lepo bi ti pustom zemljom vlad'o sam! KREONT Taj, ini mi se, onoj eni pomae. 740 HEMON Da, ako ti si ena. Briga si mi ti. KREONT O, huljo, s ocem svojim zar se prepire? HEMON Jer vidim: ti o pravdu sad se ogrei. 194 735

KREONT Pa greim li to svoje pravo potujem? HEMON Ne potuje kad gazi pravo boiie. KREONT Ej, uti, pogane to eni posta rob! HEMON Al nisi nas o da sramoti robujem! KREONT Bar govor tvoj u korist one ide sav. HEMON U tvoju njenu i u donjih bogova KREONT Dok ivi, ti se nee nikad enit' njom. HEMON No umre li. nien grob jo nekog primie KREONT Jo pretnjama zar tako drsko prkosi? HEMON Da l' pretim kada korim praznu misao? 750 745

KREONT SAm lud, zar da plaem druge da opameti HEMON Da nisi, otac, reko ibih da si lud. 755 KREONT Ti, robe enin, ne ulaguj mi se tu! HEMO^ Sam zborit' hoe, ali drugog ne slua? KREONT Ti meni to? Al' Olimpa mi samog, znaj: na svoju radost nee mene grditi! (Pratnji) Povedite to grdilo da ovaj tren tu izdahne pred verenikim oima! HEMON Zar preda mnom? Odbaci svaki pomiljaj! Tu nee pasti ona, niti e igda ti mog*lica ugledati oima; ve besni tu pred pokomim drugarima! (Ode) DRUGA POJAVA HOROVOA Taj mladi, gospodaru, naglo ode ljut, a opasan je tako mlade due bol. 196 Hor, Kreont TREA POJAVA 760

KREONT Nek radi, misli vie iznad sila svih, od sudbe ne spasti devojaka tih! HOROVOA Namerava zar obe da ih pogubi? KREONT Ne onu to ne dirnu. Dobro govori. HOROVOA A kakvom smru drugu misli ubiti? KREONT Odveu je gde ljudska noga ne gazi i ivu sakriti u jamu kamenu; a hrane dau tek da greh da ne bude. da ne bi ljaga ceo grad ukaljala. i onde Hada samo njega potuje od bogova nek moli da joj mine smrt Il, bar e znati da je uzaludan rad kad ovek ono potuje to krije Had. (Kreont ode.)

TREA STAJAA PESMA HOR Strofa 765 Ero, boe nepobedni, Ero, ti to na plen pada i devojci u potaji

na obrazu lei nenom i prelazi preko mora i seljaku u stan svre, ni besmrtnik jo nijedan a ni ovek malovean tvojoj moi ne utee. Koga rani pomahnita. Antistrofa

CETVRTA E P I S O D I J A 785 (PETI CIN)

PRVA POJAVA Hor, Antigona

790

Ti i srce pravedniko na zlo vue za pogrdu; ti i ovaj metnu razdor meu ljude jedne krvi. Jasni ari trepavica u neveste milobrane pobeuju i pred vlau zatiuju zakon silni. Jer boginja neodolna njim se igra, Afrodita.
(Voe Antigonu.)

795

HOROVOA

800

Sad i ja vam granice zakona sam zanesoh se ovde gledaju' ovo. I suza ne mogu ustavit' vir: Antigonu vidim, evo je ide u lonicu svima to donosi mir. JADIKOVKA

805

198 Prva strofa ANTIGONA Oh, gledajte me, ljudi zaviaja mog, poslednjim putem sad hodim bolna i sunev sjaj gledam, evo, poslednji put, nikad vie! ivu me Had vodi, kud e otii svi, na obale Aheronta; svatovac ne pevae mi, niti mi kogod jo, k'o mladoj pesmu zapeva, ve Aheront mi lonica!

810

815 199

HOR Pa slavna i pohvale dostojna u mrtvko skrovite polazi sad, nit' pogubna suica satr' ti vek, nit' nagradu stee to deli je ma, ve svojom e voljom jedina ti od samrtnih iva silazit' u Had. Prva antistrofa ANTIGONA uh kako tuno zginu Tantalova ki, tuinka Frianka, uza Sipilsku Olavicu; kao brljan obuze nju obavita ponikla hrid. Jo je i sad rastae dad, kazivaju, a nigda sneg ne ostavlia; pod plaevnom Obrvomkvasi joj vrat. I mene sasvim kao nju na veni pokoj sprema bog. HOROVOA Al' ona je boginja, boanski soj, a mi smo smrtnici, smrtnika krv. Al' veliku slavu si postigla ti to strada i s bozima jednaku kob i iva i pokojna deli. Druga strofa ANTIGONA Jao, smeju mi se! Oinskih ti bogova, to mi se ruga? Nisam mrtva, no ivim. Grade, o grada mog najbogatiji rode, Dirkino vrelo ti. 840 835

820

Tebe lepokolne dubravo! Evo, sve vas ja kao svedoke zazivam da neduna i nealjena ni od kog u grobni zatvor polazim u neviene rake mrak! O, jao meni, jao, ni s ljudima ni s pokojnicima, ni sa ivim ni sa mrtvim neu boraviti! HOROVOA Do krajnje ti se smelosti popnu, do Pravdina visokog stigla si praga, al' tu mi se, dete, u propast srui. A k'o otac ti mi mui nakakvu muku. Druga antistrofa

845

850

855

825

ANTIGONA Ti tae u najljuu ranu srca mog, preteku alost oca moga i udes naega roda sveg slavnijeh Labdakida. Materin odre klet na kom je majka mi roeno edo grlila, nesrenog moga babajka, te nesrenicu mene rodila! Ja njima sada prokleta i neudata polazim! O, jao, brate moj, ti zlosrenu si ljubu naao, pa si mrtav ivu mene u smrt povukao! HOROVOA Bogoduan biti sveta je dunost, al' onoga vlast ko stara se za vlast prestupiti to se nikako ne sme. A tebe je tvoja pogubila volja: Epoda

830

860

865

870

ANTIGONA Bez suza i bez srodnika 875 i bez svatovca jadnu me ve vode putem spremljenim! Vie ne mogu jadnica gledati ovo sveto oko svetlosti. 880 Udes moj neoaljen od dragih niko ne ali.
(Dolazi Kreont.) DRUGA POJAVA Hor, Antigona, Kreont

KREONT Od tuenja i plaa ko bi prestao da moe takvim plaem smrti pobei?

(Slugama)

to bre je odvedite! Pod grobni svod zatvorite, kako vam zapovedih, i samu ostavite, neka ili mre il' iva pod ovakvim krovom grobuje to do te mome stoji, mi smo neduni, a stanka s nama tu na svetu nema njoj. ANTIGONA O, grobe, lonice, o, kuo podzemna, moj veni uvaru! Sad tebi polazim ka svojima, to najvie ih pogibe, a sve ih vee doeka Fersefasa. Ja mrem sad poslednja, najvea bednica, a mom ivotu suen ne istee vek. Al' tvrdu gajim nadu da u ocu svom ja mila stii, mila stii i tebi, o, majko mila tebi, mili brate moj! Ta ja vas mrtve svojim oprah rukama, 900 i okitih, pa rtvu izlih nadgrobnu.

885

890

895

A sada, a; Polini da e, poto dete izgu telu tvom bim, uinih i potu, dete od jad ovakav drug anjem og. Al' sad! Pred ikad pametn mi ima s majk pravom u i odah jo oca tebi ast. Ta krije nikada, Had ni kad brat nika bih decu kav imala, se ni kad nee bi mi se meni mrtav rodit raspada i. Po o mu, takv to ne u ja te bih pregla vie preko ceni volje m graana zako nu . Pa kome no'ik zakonu og drug to zborim oga: to za volju? Kreo Da mu ntu je mi umre, greh dobila i stra bih drugog na drsk

ost, mila glavo bratova! Ovako rukom on me zgrabi, odvalai bez venanja i bez svatovskih pesama, ne udadoh se, niti decu negovah, . no usamljena, evo, bez rodbine ja me mrtve jadna u grob iva odlazim! A kakvu zapovest prestupih boiju? A kud jo da se muenica obraam na bogove i ikog da zovem u pomo? Ja, pobona, osvanuh, evo, bezbona. Al' ako bogovima dopada se to, kad umrem, priznau da greh uinih ja, a gree 1' ovi, ne stiglo ih vee zlo no moje to ga protiv pravde spremaju! HOR Jo jednako istog vihora bes i nadalje njenu potresa svest. KREONT Vodii zato suze e liti za tvoje korake spore! ANTIGONA Jao meni! Ve re me podsea ta da smrt je blizu!
202
i

930 905

910

915

920

925

KREONT Ja nikakvu tebi ne dajem nadu 935 da nee se tako svriti to. ANTIGONA 0, tebanski kraju, oinska zemljo, o, bogovi dedova naih! Ve vode me, evo, ne ostajem vie! Oh, gledajte mene, stareine Tebe, 940 gde jedina ostah, careva kerka, i kako i od koga oveka stradam to svetu ispunih dunost! (Antigonu odvedu.)

Prva antistrofa I Drijantov sin lakosrdica, car edonski, okovan ti bee a zbog svoje porugljive udi. Sapeo ga Dionis, bog silni, i bacio u tamnicu hladnu. Tu ga grozna ostavila vatra, ostavilo besnilo ludako, bele pene svenulo mu cvee! I on vide da je u svom besu hulnom reju boga uvredio. Menadama guio je zanos, gasio im klicanje i plamen, svirkoljubne razdraiv'o Muze. ruga strofa Kad se ide od Mrkih peina, a na jednu i na drugu stranu, prostiru se bosporske obale i Salmides lei, varo traka. Arej blizu svoje dvore ima, i on vide one oi slepe u dva brata, u dva Finejia, oi slepe za osvetom viu. U Fineja divlja ljuba bila, pastorcima oi oslepila, udarila otrim maem britkim i jo vrhom tkalakoga unka. Druga antistrofa Ginuli su nesrenici oni i plakali jadnu sreu svoju, jer ih majka porodila njina, porodila u nesrenu braku. Krv su njena Erehtidi stari; u dalekim ona peinama, na strmenim onim hridinama,

TREA POJAVA ETVRTA STAJAA PESMA HOR Prva strofa I Danajin lik je mor'o negda ovu sjajnu ostaviti svetlost i u dvore okovane ui. I lonica, crnom grobu slina, mladost njenu skrivae u sebi. A ona se, moje edo drago, krasnim svojim ponosila rodom, zlatnu ona uvala je kiu, seme boje pod srcem je krila Al' je uvek mo sudbine strana; ni bogatstvo njoj utei nee, ni bog Arej, niti tvrde kule, a ni crne moroumne lae. 204 945

nen

950

na oinskim uzraste burama ta vilovna erka Borejina, edo boje; al' su keri moja, i nju isto oborile tako tri Sudilje, tri dugovenice. (Dolazi Tiresija, vode ga deaci.)

985

PETA E P I S O D I J A (ESTI CIN) Eor, Tiresija, Kreont PRVA POJAVA

TIRESIJA Glavari Tebe, istim putem stigosmo nas oba, jednim gledajui oima, jer slepac hodi ti kud vodac vodi ga. KREONT ta je novo, stare moj Tiresija? TIRESIJA Izvestiu te, a ti vraa posluaj! KREONT pree nisam uma Monio se tvog. TIRESIJA zato gradu ovom krmar bee vet. KREONT A

Pot vrdi t' mo gu, ima o sam kori sti.

995 990 207

TIRESIJA 0 dlaci, pazi, srea opet visi ti. KREONT A ta je? Od te rei mrak mi na srce! TIRESIJA Kad uje znak vetine moje, znae sve. Da ptice motrim, prioh starom seditu, gde svakoj ptici bee sastajalite, kad ujem ptiju graju meni neznanu, sve ljuto, besno graku, sve se.upaju i kandama smrtonosnim ubijaju; ta lepet krila ne bi meni nejasan. U strahu odmah kuah ja paljenicu na plamenom oltaru, al' iz rtve plam ne buknu, nego vlaan mlaz iz bedara po pepelu se razli, sta se topiti, pa onda dimiti se i rasturati, a uvis prsnu u, i sav se rastopi ovijen loj, te vire kosti bedrene. 1 onda ovo mome mene izvesti za gatanje da nema jasnih znamenja, jer ono vodi mene, druge vodim ja. A grad nam, evo, strada s tvoje odluke. Na rtvenikesve-i na sva ognjita k'o hranu svoju psi i ptice raznose komade tela Polinika. nesrenog Pa onda, uj me: bogovi ne primaju ni nae mofitve, ni plamen s bedara, nit' ptica grake graktanjem dobrosrenim omastivi se krvlju mrtva oveka. To, dakle, sinko, dobro promisli! Ta greenje u ljudskoj lei prirodi. A zgrei l' ko, to nije vie ovek lud a ni bez sree ako, u zlo padnuvi, tvrdoglav nije, nego leka trai zlu. Samosion si, moram te osuditi.
208

Je 1'junatvo m rtvaca opet ubiti? Ispekoh, pa ti rekoh.N ajvea je slast

No sluaj savet moj i ne zlostavi le!

13 00

od mudra savetnika savet primati. KREONT O, stare, vi u mene nianite svi, k'o strelci u cilj, i vetinom prorokom iskuavate mene; pleme proroko ve odavno me prodade i ukrca. Ta hasnite, od Sarda jantar kupujte i zlato indijsko, kad volju imate! Al' onog ni u grob neete poloiti! Ma hteli orli da ga jedu Divovi, do boijeg da razvlae ga prestola, ni toga greha ja se neu prepasti ni sahranu dopustiti. Jer dobro znam
da b niko ne m ukaljati oga oe -

1035

1040

Al', stare moj, Tiresija, i ovek jak 1045 zna pasti padom sramotnim, za sramnu stvar \kad lepo zbori da imade koristi. TIRESIJA Ah! Da 1' zna od ljudi neko, da li razmilja KREONT A ta to? to to govori za dobro svih? TIRESIJA Od svega blaga da je razum najbolje. KREONT A luda pamet, mislim, ponajvei jad.
14 Grke tragedije

1050

209
M

TIRESIJA Ta bolest ba je tebe sveg zarazila. KREONT elim vrau grdnju grdnjom vratiti. TIRESIJA ini kad mi kae da la proriem. KREONT Sve 1055 TIRESIJA A carsko ti dobitak voli sramotan KREONT A zna li da s vladarom svojim govori? TIRESIJA To znam! Ta sa mnom spase grad i stee vlast KREONT vra si mudar, ali voli nepravdu. TIRESIJA Primorae 1060 KREONT Pa otkrij, nemoj samo radi koristi! TIRESIJA I mislim tako, ali za dobitak tvoj. me da ti tajnu otkrijem. Ti pleme proroko je srebroljubivo To Ne

KREONT Al' znajde, srca moga ne potkupi ti! TIRESIJA Al' i ti znaj da nee mnogo krugova obii sunce svojom brzom trkijom, a ti e sam od svoje krvi mrtvima mrtvaca jednog vratiti u zamenu. Jer s ovog sveta ti u donji ubaci stvorenje ivo, u grob sramno preseli, a mrca ovde donjim ne da bozima, uskrauje mu grob i svete obrede. On tebi a ni svetu gornjih bogova ne pripada, no i njih time zlostavi. Al' zato Srde alju Had i bogovi k'o skore osvetnice da te vrebaju, u takvu istu da te srue nevolju! A odmeri da 1' i to sada govorim za srebro kupljen. Nee dugo trajati, od plaa ljudi, ena, grcae ti dvor. Svi gradovi se bune kao dumani to rastrgana tela oskrnavie il' psi il' zverad ili ptica krilata to kleti smrad na rtvenike raznosi. K'o strelac jer me vrea, takvu strelicu odapeh ti u gnevu pravo u srce, a nee njihovu utei uegu.
(Obraa se svom vodiu) 1065

1070

1075

1080

A ti me, sinko, mojim vodi dvorima, nek ovaj srce na mlaima iskali i naui da gaji jezik mirniji i svoju pamet bolje nego do sada!
(Tiresija i voa mu odu.)

1085 1090

14*

211

DRUGA POJAVA

Hor, Kreont

HOROVOA Postupi tako, ne poveravaj to drugima! KREONT Da, ovog asa. Hajte, sluge, hajdete to god vas ima, nema! Budak u ruke, pa urite na ono mesto pogledno! A kalko sad drugu stvorih odluku, ja sam u, kako svezah, i odreiti. Jer strah me ui: stare svete zakone do posledniega daha treba uvati.
(Kreont ode sa slugama, a Hor sam ostane.) TREA POJAVA PETA STAJAA PESMA

HOROVOA On, gospodaru, ode, strano proree, a znamo, otkad ova kosa srebrna umesto crne glavu nam obavija, jo nigda gradu lane rei ne ree. ' KREONT To i sam znam, i srce mi se zbunilo. Poputanje je strano; opiranje zlo jo stranije. Prokletstvom duu raniu. _ HOROVOA Sad treba saveta, Menekejeviu! KREONT Pa ta da radim? Kazuj! Posluau ja. HOROVOA Da pusti devoj'ku iz kue podzemne, . a onom to ga baci grob da podigne! KREONT To savetuje i misli: treba biti blag? HOROVOA to bre, gospodaru; kazne boije brzonoge su, brzo stignu grenike>v KREONT Vaj meni! Teko je. al' srce stisnuu da popustim; sa silom zaludan je boj. 212 1105 1100 1095

HOR Prva strofa Boe s mnogim imenima, divna diko Semelina, sine iva gromovnika, tono slavnu obilazi Italiju, vlada dolom svete Deje eleusinske, i u naoj ivi Tebi, postojbini bakhantkinja, uz talase Ismenove, gdeno nekad ponikoe zubi zmaja pomamnoga! Prva antistrofa Tebe sjajni vide plamen sa dvoglave one hridi,

1110

1115

1120

1125

213

gde korike hode nimfe i kastalskom slaze vrelu. Tdbe alju nike gore sve brljanom okiene, i zeleni alju ali, njini grozni vinogradi kad s veselim pratiljama hita Tebi u pohode i klikuje od radosti. Druga strofa Vie nego sve gradove ti potuje nau Tebu s majkom to je munja ubi. Ljuta bolest ceo grad nam i sav narod pritisnula, te nam i sad, boe, stigni skokom svojim spasonosnim sa parnaskih vrhunaca ili preko mora umnog. Druga antistrofa Aoh, boe, kolovoo zvezda tono vatrom diu, zatitnie klika nonog, o, divotni sine Divov, svani s Naksa, svog ostrva, s pratnjom svojom, sa Tijama, to zanosno slave tebe, gospodara svoga Bakha, cele noi igrajui!
(Dolazi Glasnik,)

EKSODA (SEDMI IN)

PRVA POJAVA

Hor, Glasnik

GLASNIK Susedi dvoru Kadma i Amfiona, ni jedan ljudski ivot, bio kakav god, pohvalit' neu nikad a ni pokudit'. Jer srea podie i srea svakada strovaljuje i srene k'o i nesrene. Ni jedan vra nam udes na ne kazuje. 1160 Ta Kreont bee jednom srean, mislim ja, kad od dumana Kadmov oslobodi grad i uze vlast u zemlji svu i vladae, a cvetae mu usev deca estita. A sada ode sve. Kad koga ostave 1165 ivota radosti, taj vie, za me bar, ne ivi, nego, smatram, iv je mrtvac on. Golemo blago nek u domu ima svom i ivot provodi u sjaju kraljevskom, a sree pri tom nema, ne bih dao ja 1170 ni senku dima za to mesto radosti! HOROVOA A kakvu opet alost javlja kraljevsku? GLASNIK Izdahnue, a ivi smrt im skrivie. 1155

HOROVOA Pa ko je krivac? Ko li pade? Kazuj nam! GLASNIK E, Hemon pogibe. Sam rukom proli krv! 1175 HOROVOA Da 1' rukom oevom il' svojom roenom? GLASNIK Sam svojom, oev rasrdi ga postupak. HOROVOA O, vrau, kako pravo onu ree re. GLASNIK Stvar tako stoji a sad dalje veajte! HOROVOA Pa evo jadne ljube Kreontove, gle, 1180 Euridike. II' neto dozna za sina il' sluajno iz dvora ide ovamo. (Izlazi Euridika) DRUGA POJAVA EURIDIKA O, svi vi graani, ja uh vam razgovor, kad pooh k izlasku da kajna molitvom u boice Palade pomo zamolim. 1185 Hor, Glasnik, Euridika

216

I ba odmako h prevorn icu, vrata ve otvorih, a do uiju mi dopre glas 0 naoj nesrei. Ja klonuh nauzna k na ruke slukinj ama, padoh u nesvest. Al' kaite mi opet kakva bee vest! Ta sluau je, ja sam vina jadima. GLASNIK Ja, mila gospo, kao svedok rei u, zatajit' neu ma ni mrvu istine.

Da blaim sad, a docnije da osvanem k'o laa?Istina ie svagda uspravna., A ja k'o vo povedoh mua tvojega poljani na vis, gdeno Polinikov le jo leae od pasa grdno rastrgan. Pomolismo se raskrsnica boginji i Plutonu, svoj gnev da blago ustave, pa, svetom vodom najpre njega opravi, na sveim granama ostatke spalismo, i visok hum od rodne grude nasusmo. A onda upljoj kamen izbi krenusmo, do smrtne lonice gde bee devojka. I neko glasan izdaleka uje pla kraj grobnice bespogrebne, i im to u, izvestit' doe gospodara Kreonta. A on ti, to se vie pribliavao, krik uje bolan, nejasan; pa jaukne i stade ridat': Lele meni jadniku! Zar prorokujem? Od svih prolih putova zar gazim sada putem najnesrenijim? Sinovlji glas me tei. Momi, priite do groba blie, kamenje izvucite pa rupom zaite do same grobnice! I pogledajte da li vapaj Hemonov to ujem il' me bogovi obmanjuju!" Mi tada ogledamo to nam naredi gospodar uplaen, i u dnu elije nju opazimo gde se za vrat obesi, a stegnula ga usukanom koprenom,

1190

a A A l n a

b l ( I

1195

1200

1205

1210

1215

1220

217

HO RO VO A Ja ne znam: ali na zlo smera jednako i velik muk i silna vika zaludna. GLA SNIK Pa videemo da li zatomljeno to ne taji tajom u svom srcu nemirnom. Ja idem u dvor za njom. Dobro kae ti: i velik muk tegobu moe doneti. (Ode.) HOR Gle, evo gospoda r nam TREA POJAVA Hor, Glasnik HORO VOA ta sluti? Sad nas gospa naa

dola zi sam, na ruka ma eno mu jasa n je zna k ne greh a tue ga sme li se rei ve ono ea to ga uin j sam. (Kreont stie.) ETVRTA POJAVA ostavi , a ne izusti nam ni dobru ni zlu re. 1245

GLASNIK I sam se sneb ih, ali ovo veru jem: za sino v uv i jad, ne dri dost ojni m da kuka pred svet om, no u kui nare die da dvor kinje joj pla u jade dom ae. Ta nije bez pam eti, nee grei ti. 1250

ZAJEDNIK k i s A v o JADI 218 KOV KA Prva strof a KRE ONT K uk u m en i: Lu do g src a s m r t n i h g r e h a ! G l e t e ,

s iele l men e!

1265

Ne ti, ve je moja ludost kriva za to! HOR Vaj meni, kako dookan pravdu vide ti! KREONT Nauih je kad stradah! Bog me uhvati, pa na glavu teko breme navali mi! A mene natera na grozne putove, i obori mi, nogom zgazi radost mi! Lele mene, to je muka bez prebola!
(Dolazi Drugi glasnik iz dvora.) PETA POJAVA Hor, Kreont, Drugi gh

ta me, ta me mori? Ti to glase crne, 1285 gorke jade donese mi, ta mi veli? Lele, mrtva oveka si dotukao! Kakvo zlo mi, mome, novo 1290 1275 naveuje? Kuku! Sina nemam. a ve ljuba ostavi me! (Vrata se otvore i vidi se Euridikin le.) HOR Sad gledaj! Njena soba ve je ne krije. KREONT O, lele! Evo jadan drugi gledam jad! Kakva li me kakva jo me sudba eka? Ruke mi, evo, milo edo dre jo, a ve mrtvaca, jadan, drugog vidim tu! Lele, majko jadna! Lele, edo moje!
GLASNIK

1270

GLASNIK O, gospodaru, svako zlo te udari, ve jedno dri pred sobom u rukama, a mahom drugo videe u dvorima. 1280 KREONT A ta? Od ovog zla zar ima gore jo? GLASNIK Ba gospa, toga mrca mati roena, sirota ,na smrt ovaj udari se as. Prva antistrof a KREONT Avaj, avaj! Mrae crni, drelo gladno,

1295

1300

Kod rtvenika maem sebe udari i mutne oi utrnu se. Oplaka Megareja, to pree dino poginu, a onda ovoga, al' tebe napokon, to dete ubi, kletvom prokle uasnom. Druga strofa KREONT Lele! Lele! Pretrnuh od uasa! Zato mi ko u grudi ne zabode dvosekli ma?

1305

221

Nesrecnog mene, 1310 u grozne sam sudbine zapao glib! GLASNIK Za ovu i za onu krivila te smrt u as napokoni, kad ostavljae nas. KREONT A kako prekinu ivota svoga nit? GLASNIK Ta sama sebe ispod srca udari, 1315 kad sazna za jad sina gorko oplakan. KREONT Jao! Nikada taj me ne minu greh, krivica se na drugog ne svali ta, jer ja sam te nesrenik ubio sam, ja, istinu kaem! 1320 Amote, sluge, bre me vodite, s puta me vodite, ta nema me vie, nita sam ja. 1325 HOR Ti doforo trai, ako dobro ima zlo. Najlepa zla su ona to su najkraa.
Druga antistrofa

KREONT

Svani mi, svani, da drugoga dana ne ugledam jo! GLASNIK Daleko to. ta treba da se radi sad? to eli, za to vode brigu bogovi. KREONT Al' sve to elim, onom eljom rekoh ve. 1335 GLASNIK Ne moli sada nita vie. jSmrtan stvor od jada suenih utei ne moe. Doi, doi, osvani mi, preslatka sudbino ti, privedi mi smiraju poslednji dan!
222

KREONT Odvedite odavde oveka nitava, to ubi te, edo, nehotice, a i tebe, ljubo! Oh, nesrenik ja! Oh, koga da gledam, kamo da krenem? U mojim rukama sve nakrivo ide, nepodnosiva na me surva se kob. HOR Za kovanje sree najprvi je malj da razuman bude: nikad red ne remeti boiji! Za oholu re pretrpeti mora hvalia pust udarce teke, u starosti ga pameti naue. 1330

1340

1345

NAPOMENE ANTIGONA 2. Kad su Tebu pritisle kuga i nerodica, poalje Edip Kre-onta u Delfe proroitu Apolonovu da trai saveta i pomoi. Pro-roite porui Tebancima da e se od bede osloboditi ako pro-gnaju ih ubiju krvnika cara Laja. Edip zovne vraa Tiresiju da mu pomogne da pronau krivca, Tiresija ne htede kazati ubi-cu, a Edip se rasrdi i okleveta Tiresij'u da ga je krivac potpla-tio. Sad se rasrdi vra i u gnevu izjavi da je krvnik Lajev sam Edip. Edip u to ne veruje, jer misli da je Kreont, njegov ujak i urak, potplatio vraa da tako govori ne bi li on zavladao Tebom posle Edipa. Edip istrauje dalje i, najzad, tajna se ot-krije. Edip je u neznanju ubio oca Laja, i u neznanju se oenio njegovom enom, Jokastom, a svojom roenom materom. Ta-kvog Edipa prikazuje Sofokle u svom Ca.ru Edipu. S Jokastom rodio je Edip sinove Polinika i Eteokla i keri Antigonu i Is-menu. 21. Eteokle protera Polinika, pa sam zavlada Tebom. Posle smrti Eteoklove uzme vlast Kreont, kao najblii roak. 105. Dirka je bio izvor kod Tebe. 125. estoki zmaj su ArgivcL koj'i su malopre uporeeni s orlom, a ovde se uporeuju sa zmajem, jer je zmaj bio znak argivske vojske,

a Adrast ga je nosio na titu kao grb. 131. Taj koga je Div sa zida munjom oborio bio je Kapanej. Kad je Polinik navaljivao na Tebu, popne se na zid i stane se hvaliti kako ga otuda ni strela Divova ne moe oboriti. Uvreeni Div udari ga gromom, i vojska sva nagne u bekstvo. 140. Arej, bog rata. 154. Bog Bakho bio je sin Semele, keri Kadmove. Rodio se u gradu Kadmeji (Tebi), i zato su ga zvali kadmejskim kraljem, a Teba je nosila njegovo ime: Bakhova Teba. 454. Nepisani", jer nisu pisani na hartiji nego u srcu. zemlje smatralo se kao teka grehota. 418. Jad nebeski", nebu je muka kao onda kad su se na njega dizali dinovi, kao Enkelad, Tifon. 451. Pravda, sustanarka donjih bogova, bila je zastupnica prava ne samo ivih no i mrtvih. 454. Nepisani", jer nisu pisani na hartij'i nego u srcu. 508. Tebu je sagradio Kadmo, sin fenikog kralja Agenora, i po njemu se Tebanci zovu i Kadmovii. 298 299

594. Agenor rodi Kadma, a Kadmo rodi Polidora, a Polidor rodi Labdaka, a Labdak rodi Laja, a Laj rodi Edipa, a Edip rodi Polinika i Eteokla, Antigonu i Ismenu. 658. Div je bio uvar porodice 795. Veliki zakoni" to su nepisani zakoni o ukopu, koje za-stupa Antigona a koje brani ar oiju Antigoninih, tj. Hemon, zanesen onim arom. 812. Aheront je reka u Podzemnom svetu. Preko nje Haron prevozi na amcu due pokojnika. 823. Tantalova ki, Nioba, ena tebanskog kralja Amfiona, rodila je dvanaestoro dece, est sinova i est keri. Ponosila se da je rodila vie dece nego boginja Leta koja je rodila samo Apolona i Artemidu. Leta se rasrdi i Niobu stigne osveta njezina: Apolon joj postrelja sve sinove, a Artemida sve keri. Div je pretvori u stenu na brdu Sipilu u Lidiji. Iz stene neprestano izbi-jaju kaplje vene suze Niobine. Smrt njene dece dirljivo je opevao rimski pesnik Ovidije u svojim Metamorfosama.. Ovim se motivom sluilo i antiko vajarstvo, a u moderno vreme inspi-risao se njime Ogist Roden. 834. Tantal, Niobin otac, bio je sin Divov. 843. Dirkino vrelo". Kad je posle smrti Labdakove Laju bilo tek godinu dana, otme mu Lik presto. Ovaj je sa enom Dirkom zlostavio Antiopu, koja je Divu rodila blizance, Zeta i Amfiona, i ostavila ih u polju. Antiopa je bila u tamnici okova-na, a decu je naao i othranio pastir; onde je Zeto uvao stada, a Amfion je nauio udarati u liru, koju mu je poklonio Hermes. Jednom pobegne Antiopa iz tamnice i sreom naie na sinove i oni je prepoznaju, pa ubiju Lika, a Dirku priveu za bika, i kad je bila mrtva, bace je u vrelo koje se po njoj nazove Dirka. Potom Zeto i Amfion uzmu vlast u Tebi i utvrde donji grad na taj nain to je Amfion svirao, a kamenje se samo slagalo u bedeme; zatim je Amfion uzeo za enu Niobu, a Zeto Tebu, po kojoj je opet grad dobio ime Teba. 894. Fersefasa, ki boginje Demetre, ene Plutona, boga Do-njega sveta.

944. Danaja ki argivskoga kralja Akrisija i kraljice Eu-ridike. Po jednom proroanstvu, Akrisij'e j'e imao da pogine od svoga unuka. Da se ne bi to dogodilo, on zatvori Danaju u ba-karnu kulu. Ali Div doe Danaji u obliku zlatne kie i oplodi je, te ona rodi Perseja. Deda metne erku i unuka u j'edan kov-eg i baci ih u more. Ali oni se spasu na ostrvu Serifo. Ipak, posle, unuk nehotice ubije dedu kolutom prilikom j'ednog nadmetanj'a. 955. Drijantov sin bio je Likurg, koji je vladao Edoncima, jednim plemenom koj'e ivljae oko reke Strimona (Struma) u Trakiji. On stane psovati boga Dionisa i goniti bakhantkinj'e kad su htele da uvedu kult Dionisa u njegovoj zemlji. Dionis ga za-tvori u peinu, gde od gladi umre. 966 Mrke peine na uu Bosfora u Crno more. Od. sile vetra one su se sklapale i rasklapale, tako da onuda niko nije mogao iv na brodu proi, pa ni ptice. Ali kad su stigli Argo-

nauti i, po Fineie.vu savetu, pustili golubicu, ona sreno prolete, a onda oni za nj. m, i otada stene stoje, jer je tako bilo sueno da e stati kad prvi brod proe. 962. Menade, bakhantkinje, nose u ruci buktinje. Otkad su Heleni stali iskazivati potovanje bogu Dionisu u mestima gde se negovao najjai kult bogu Apolonu, Muse prate i boga Dio-nisa, te osim Apolonove kitare vole i sviralu. 969. Salmides, grad u Trakiji na Crnom moru; tu su Traani kao gusari nemilosrdno ubijali i plenili stradalnike s brodova, i zato tu boravi bog rata Arej. 981. Erehtidi, potomci Erehtejevi. 985. Borejina ki bee Kleopatra. Nj'en otac, bog Borej (per-sonifikacija vetra severnjaka), rodi s Oritijom erkom atinskog kralja Erehteja, sinove eta i Kalaisa i erku Kleopatru. Kleo-patru uzme traki kralj Finej i rodi s njom dva sina, Pandiona l Pleksipa. Posle uzme Finej Ideju, erku Dardanovu, koja stane goniti decu Kleopatrinu. Optui ih Fineju da su je Pandion i Pleksip hteli obeastiti, i on dopusti da ih oslepi i u tamnici glau umori. 993. Kad su argivske voe navalile na Tebu, tada se po sa-vetu Tiresij'inu Kreontov sin Megarej rtvovao za spasenje otad-bine, umilostivio boga Arej'a, i tako spasao Tebu. 1074. Srde (Ermije), keri Neba i Zemlje po imenu Alekta, Tisifona i Megera, kanjavaju grehe, kao pomagaice Pravde. 1080. Svi gradovi se bune", tj. gradovi iz koj'ih su pali i 300

nepokopani argivski j'unaci. 1115. i dalje. Mnogoimeni, bog Dionis. Moma Kadmova, Semela. Nju obljubi Div i ona rodi Dionisa. Gozbeni dolovi Demetre eleusinske, to je eleusinska ravnica gde se o svetkovini Demetrinoj mnogo naroda skupljalo. Ismen, potok to tee sredinom grada Tebe. Zubi zmaja divljega to su zubi to ih je Kadmo posejao. Pre nego to e Tebu zidati, morao je Kadmo ubiti zmaja koji je zidanje spreavao. On ubi zmaja i poseja zube njegove. Iz njih niknu divovi koji navale na Kadma da ga ubiju. U posled-njem asu Kadmo, po savetu Ateninu, baci meu njih jedan lep kamen o koji se oni stanu otimati. Pri tome svi poginue, samo petorica ostae, i s njima Kadmo podie kulu tebansku. Vile korike", tako se zovu zato to borave u Korikoj peini vie Parnasa, posveenoj nj'ima i Panu. Kastalija, izvor pod Parnasom. Nisejske gore lee na ostrvu Eubeji, gde je bila udotvorna loza, a opisuje je Sofokle u jednom odlomku iz drame Tijest. 1139. i dalje. Kad je Div zavoleo Semelu, ena njegova, lju-bomorna Hera, da se osveti Semeli, nagovori ovu da trai od Diva da joj doe u pravom sjaju u kome ga Hera gleda. Div joj ispuni elju, i kad joj je prilazio s gromom i munjom, grom uda-ri u nju i zapali kuu. Na umoru rodi Dionisa.

301

Tije, bakhantkinje. 1155. Amfion, sin Diva i Antiope, sagradi zidove Tebe. 1199. Boginja raskrsnica, Hekata.

302

303