Anda di halaman 1dari 128

Poljoprivredna politika sektor mlekarske industrije

potencijal za razvoj

Izdava Fond za otvoreno drutvo Kneginje Ljubice 14, Beograd Centar za primenjene evropske studije Kneginje Ljubice 14, Beograd Copyright 2009 Fond za otvoreno drutvo, Centar za primenjene evropske studije Sva prava su zatiena Za izdavaa Jadranka Jelini, Fond za otvoreno drutvo Sran urovi, Centar za primenjene evropske studije Urednici Jadranka Jelini Sran urovi Lektor i korektor Aleksandar Belevi Tira 300 Priprema KoanStudio tampa Tipografik plus ISBN 978-86-82303-38-1 (FOD)

Ova publikacija je realizovana uz finansijsku pomo Evropske Unije kroz Fond za EU integracije kojim rukovodi Delegacija Evropske komisije u Srbiji, a tehniki realizuje Press Now. Sadraj ove publikacije je iskljuiva odgovornost Fonda za otvoreno drutvo i Centra za primenjene evropske studije i ne mora da odraava stavove Evropske unije.

Poljoprivredna politika sektor mlekarske industrije


potencijal za razvoj

Beograd 2009.

SADRAJ

Evropeizacija i razvoj Primeri tri politike

9 9

Poljoprivredna politika sektor mlekarske industrije potencijal za razvoj Predlog praktine politike Prethodna razmatranja 1. Mlekarska industrija Srbije i proces evropskih integracija 1.1. Proizvodnja i preraivaka industrija stanje i perspektive 1.2. Trgovina mlekom i mlenim proizvodima 1.3. Kvalitet mleka i mlenih proizvoda i potronja 2. Javna politika u oblasti mlekarstva 2.1. Zakonodavni okvir 2.2. Sprovoenje mera javne politike 2.3. Institucionalni okvir i kapaciteti za sprovoenje mera u oblasti mlekarske industrije 13 13 19 19 23 25 27 28 30 32

Preporuke

35

Osnovna studija 1. Trenutno stanje u mlekarskoj industriji u Republici Srbiji 1.1. Znaaj i osnovni trendovi 1.2. Opis stanja 1.3. Pregled stanja po okruzima (veliina stada, broj proizvoaa, proizvodnja) 1.4. Cena mleka (cena za farmera, cena na ulazu u mlekaru sa opisom naina plaanja, cena na veliko, cena za potroaa) 1.5. Evropsko i svetsko trite 2. Proizvodnja i potronja mleka i preraivaka industrija 2.1. Uvod 2.2. Preraivaka industrija 2.3. Geografski raspored preraivake industrije 2.4. Proizvodnja mlenih proizvoda 2.5. Poloaj industrije u budunosti 2.6. Prerada mleka izvan mlekara 2.7. Proizvodnja sira u domainstvima 2.8. Potronja mleka i mlenih proizvoda u domainstvima 3. Mleko i mleni proizvodi (trgovina) 3.1. Opis stanja 3.2. Izvoz mleka i mlenih proizvoda 3.3. Liberalizacija spoljnotrgovinskog prometa 3.3.1. Intenzivan model liberalizacije domaeg trita 3.3.2. Intenzivan fazni model (u koracima) liberalizacije domaeg trita 3.3.3. Progresivan model liberalizacije 3.3.4. Odloen model liberalizacije 3.3.5. Odloen u koracima (fazni) model liberalizacije 3.4. Uvoz mleka i mlenih proizvoda 3.5. Izvoz mleka i mlenih proizvoda u EU proces dobijanja dozvole

37 39 39 39 40 42 45 47 47 48 53 54 56 57 57 58 61 61 62 64 65 65 65 65 65 66 69

4. Evropska unija, istorijat, proizvodnja i perspektive 4.1. Trendovi u strukturi farmi EU, istorijat, cena mleka 4.2. Strukturalne promene u mlenoj industriji EU 4.3. Proizvodnja u EU 4.3.1. Mleni proizvodi 4.3.2. Sir 4.3.3. Puter 4.3.4. Punomasno mleko u prahu 4.3.5. Obrano mleko u prahu 4.4. Politika 4.4.1. Health Check 4.5. Uticaj naputanja sistema kvota na cenu EU mleka 4.6. Zdravstvena situacija 4.6.1. Bolest plavog jezika Bluetongue disease (BTV) 4.6.2. BSE 4.6.3. Govea bruceloza 5. Domaa politika 5.1. Ciljevi agrarne politike 5.2. Mere Ministarstva poljoprivrede 5.2.1. Premija za mleko 5.2.2. Program mera selekcije 5.2.3. Regres za priplodnu stoku i selekcionisane priplodne matice 5.2.4. Uredba o podizanju kvaliteta mleka 5.2.5. Mleno govedarstvo 5.2.6. Podrka tovu goveda 5.2.7. Nabavka osnovnog stada 5.2.8. Ostale mere 5.2.8.1. Kreditna podrka 5.2.8.2. Investicije za dogradnju/popravku objekata za dranje ivotinja 5.2.8.3. Izvozni podsticaji 5.2.8.4. Uvoenje sistema HCCP

73 73 76 77 79 79 80 81 81 82 83 83 85 85 85 85 87 87 89 89 91 91 92 93 93 94 94 94 95 95 95

5.3. Uticaj pristupanja Evropskoj uniji u novim zemljama lanicama u sektoru mlekarstva 5.3.1. Prerada mleka i trgovina 5.3.2. Situacija u pojedinim novim zemljama lanicama 5.4. Uticaj pristupanja Srbije Evropskoj uniji u sektoru mlekarstva (uticaj na potroae) 5.4.1. Direktni uticaji 5.4.1.1. Bezbednost hrane 5.4.1.2. Vei izbor proizvoda 5.4.1.3. Nie cene 5.4.1.4. Bolja zdravstvena zatita 5.4.1.5. Programi podrke ishrane mladih 5.4.2. Indirektni uticaji 5.4.2.1. Cross-complience 5.4.2.2. Dobrobit ivotinja 6. Dostizanje EU nivoa kvaliteta i proizvodnje mleka 6.1. Standardi EU za kvalitet mleka 6.2. Biznis plan Zato praviti biznis plan? Kako napraviti biznis plan? Kakva forma? Biznis plan 20+10: zakljuci Zakljuak 6.3. Menadment stada Uvod Identifikacija grla Identifikacione metode Prikupljanje informacija Prikupljanje i unos podataka Runi sistemi za unos i uvanje podataka Kompjuterizovani sistemi upravljanja Zakljuak Lista skraenica

96 99 99 101 102 102 103 104 104 104 105 105 105 107 107 109 109 109 109 112 113 113 114 114 116 116 117 117 123 125

Evropeizacija i razvoj
Primeri tri politike
Projekat ta donosi Evropska unija studije sluaja o efektima pridruivanja Srbije Evropskoj uniji u oblastima ekologije, poljoprivrede i prekogranine saradnje ima cilj da istrai i graanima Srbije i donosiocima odluka na nacionalnom i lokalnom nivou ukae na to da li, na koji nain, u kojoj meri i pod kojim uslovima procesi evropeizacije i pribliavanja Evropskoj uniji poveavaju izglede Srbije da ubrza razvoj i bolje iskoristi razvojne potencijale. Istraivanja su obavljena u tri oblasti: zatita ovekove okoline, prekogranina saradnja i poljoprivreda. Raena su na primerima konkretnih lokalnih zajednica primenom metodologije studija sluaja, koja omoguava da se lako uoe mogui efekti evropeizacije na primerima iz prakse i u prepoznatljivom okruenju u kome graani Srbije ive, suoavaju se s odreenim problemima i pokuavaju da ih ree. Navedene tri oblasti odabrane su za istraivanja jer se o njima govori ili kao o bitnom razvojnom resursu, bez obzira na limite za njihovo iskoriavanje (poljoprivreda), ili bez dovoljnog razumevanja njihove funkcije (prekogranina saradnja), ili bez jasnog razumevanja na koji nain i pod kojim uslovima one deluju ograniavajue ili podsticajno na druge razvojne potencijale (zatita ovekove okoline) i na razvojne resurse. O poljoprivredi, naroito o proizvodnji zdrave hrane, govori se kao o znaajnom razvojnom potencijalu zemlje. Istovremeno, zanemaruju se politike ruralnog razvoja koje podrazumevaju razvoj saobraajne i telekomunikacione infrastrukture, odnosno elektronskih komunikacija, kao uslova da se smanji jaz u kvalitetu ivota izmeu ruralnih i urbanih podruja, i time zaustavi trend naputanja sela. Moderan razvoj poljoprivrede podrazumeva ozbiljna ulaganja u razvoj ljudskog kapitala u ruralnim podrujima, znaajne intervencije u obrazovnim politikama, stabilne politike prostornog planiranja i unapreivanje uslova za poljoprivrednu proizvodnju, ukljuujui i dugorone politike zatite okoline, iji ciljevi i rezultati na dobrom delu teritorije Srbije (ovo naroito vai za politiku zatite okoline) ne zavise samo od domaih (nacionalnih i lokalnih), ve i od politika susednih zemalja i njihovih lokalnih zajednica. Zatita ovekove okoline uslov je za razvoj poljoprivrede, posebno organske, ali i za razvoj turizma, o kome se takoe govori kao o bitnom razvojnom resursu Srbije. S druge strane, tokom proteklih godina, ali ni sada, nije bilo nacionalnih i lokalnih stratekih principa koji bi doveli do ozbiljnijih pomaka u ekolokoj praksi. Osim toga, visoka energetska zavisnost Srbije i rasporeenost industrijskih kapaciteta velikih zagaivaa, na kojima Srbija i dalje planira i zasniva oekivanja vezana za svoj budui razvoj, i mala ulaganja u zatitu okoline, u raskoraku su sa proklamovanim oekivanjima od razvoja (organske) poljoprivrede i turizma. Politika

zatite ovekove okoline takoe je najtenje povezana sa politikama razvoja ljudskog kapitala zbog njenog uticaja na javno zdravlje graana Srbije. Konano, politika zatite okoline, i s njom povezani planovi razvoja u drugim industrijskim granama i uslugama, u ogromnoj meri zavise od regionalne saradnje na prostoru zapadnog Balkana. Aerozagaivai, kao ni zagaivai voda i zemljita, ne znaju za dravne granice, zbog ega je neophodno uspostavljanje jedne koordinirane transregionalne ekoloke politike. Konano, prekogranina saradnja izmeu lokalnih zajednica razliitih drava stvarni je indikator stabilnosti odnosa izmeu susednih zemalja. Kada su u pitanju odnosi meu dravama koje su nastale raspadom SFRJ, intenzitet prekogranine saradnje je i pokazatelj normalizacije odnosa posle godina ratnih sukobljavanja, sankcija, prekinutih odnosa i razvoja, ali i otvorenosti granica prema drugim balkanskim dravama. Nastankom novih drava na podruju bive Jugoslavije, mnoge optine koje su se nalazile na nacionalnim putnim pravcima, u sreditu nekada formiranih razvojnih regiona unutar jedne zemlje, postale su pogranine optine ije su magistralne saobraajnice sada putevi od regionalnog znaaja. Dravne granice bez graninih prelaza prekinule su slobodnu cirkulaciju ljudi, kole u susednim gradovima, koje su obrazovale kadrove za vie optina, postale su inostrane sa potpuno razliitim kolskim programima. Mada bi mogle, ove kole vie ne opsluuju zajednike obrazovne i razvojne potrebe, a planovi lokalnog ekonomskog razvoja prestali su da uvaavaju interese van dravnih granica. Meutim, upravo je prekogranina saradnja instrument koji treba da otkloni negativne posledice rubne geografske lociranosti odreenih podruja, naroito onih koja nisu smetena na velikim putnim transverzalama, kao to to u sluaju Srbije predstavlja Koridor 10. Prekogranina saradnja je uslov za uspene politike ujednaenog regionalnog razvoja unutar jedne zemlje uz ekonomski proporcionalno, racionalno ulaganje sredstava iz javnih izvora i voenje lokalnih politika razvoja koje su atraktivne za privatne investitore. Takoe, samo uestvovanje u procesima prekogranine saradnje (ak i kada je ona ispod oekivanja) predstavlja nain da se poboljaju administrativni i kadrovski kapaciteti za lokalni razvoj. U okviru projekta ukazuje se na evropske standarde i norme koje bi, kada bi bile inkorporisane u domae politike u datim oblastima, omoguile da se potencijali razvoja u datim oblastima maksimalizuju ili bar optimalizuju. U domaoj javnosti se o evropskim standardima i normama esto, ali neopravdano, misli kao o uslovima i zahtevima koje Evropska unija ekskluzivno namee Srbiji i to samo u interesu Unije. Meutim, praksa i iskustvo su pokazali da ove standarde i norme treba pre svega razumeti kao putokaze i neku vrstu recepata, ije potovanje i primena, po pravilu, dovodi do optimalnih lokalnih razvojnih rezultata. Oni istovremeno omoguavaju i usklaeni razvoj Evropske unije kao jedinstvenog ekonomskog prostora koji zajedniki nastupa u globalnim procesima u interesu svojih lanica i Unije kao celine. Zbog toga su, uostalom, evropski standardi i norme jednaki za sve zemlje lanice. Meu dravama lanicama njihova primena se podrazumeva. Drave kandidati i potencijalni kandidati tek treba da ugrade ove standarde i norme u svoje politike, pre svega u sopstvenom interesu, a onda i u interesu Evropske unije kao celine. Zbog toga se u studijama o tri politike koje slede ukazuje i na posledice koje je mogue oekivati ukoliko Srbija ne bi otvorila razvojne perspektive koje joj se nude kroz primenu evropskih standarda i normi, kroz procese evropeizacije i pribliavanja Evropskoj uniji, a u docnijim fazama i punog lanstva u Uniji.

10

Pod procesima evropeizacije i pribliavanja Evropskoj uniji u ovom projektu podrazumeva se usvajanje i primena evropskih standarda i normi onako kako su one definisane u kopenhakoj Zajednikoj tekovini.1 Diskutuje se o institucionalnim i administrativnim pretpostavkama na nacionalnom i lokalnom nivou. Njih je potrebno ostvariti da bi bilo mogue doneti i efektivno sprovesti domae nacionalne i lokalne politike koje omoguavaju da se razvojni resursi optimalno iskoriste kroz uspostavljanje vrih korelacija izmeu domaih politika i politike pridruivanja Evropskoj uniji. Jasnom raspodelom nadlenosti i definisanjem administrativnih kapaciteta omoguava se utvrivanje odgovornosti nacionalnih i lokalnih vlasti i za razvoj, i za procese evropeizacije, i za proces pridruivanja Evropskoj uniji. Tek horizontalna evropeizacija, odnosno uee lokalnih vlasti u kreiranju nacionalnih politika, te donoenje i sprovoenje lokalnih razvojnih politika u koje su integrisani evropski standardi i norme i njihovo profesionalno sprovoenje na lokalnom nivou garant su za unapreenje ivota u svakoj pojedinanoj lokalnoj zajednici i za ravnomeran rast standarda graana na celoj teritoriji zemlje. Zbog toga, bez obzira na stepen decentralizacije i regionalizacije, razvoj i evropeizacija nisu ekskluzivna nadlenost i odgovornost centralnih vlasti. Horizontalna evropeizacija je pre svega briga i odgovornost lokalnih (samo)uprava i zavisi od njihovog znanja, umenosti i dobrog upravljanja. Konano, kroz tri studije politik razmatra se i finansijski aspekt njihovog sprovoenja. S obzirom na to da je Evropska unija zainteresovana za sopstveni harmonian razvoj, ona raspolae i odreenim fondovima koji su namenjeni utvrivanju i sprovoenju politika od zajednikog interesa, kao i izgradnji institucionalnih i administrativnih kapaciteta za njihovu realizaciju. Odreena sredstva Unije na raspolaganju su zemljama lanicama, kandidatima i potencijalnim kandidatima. Vrsta fondova koji stoje na raspolaganju pojedinanim zemljama, visina sredstava, postupci i nain odluivanja o njihovom korienju zavise od statusa jedne zemlje u odnosu na Uniju. Srbija je potencijalni kandidat Evropske unije i za sada joj je Unija kroz sredstva pretpristupne pomoi (Instruments of Pre-Accession IPA) stavila u izgled dve od pet komponenti pretpristupne pomoi: Pomo za tranziciju i izgradnju institucija i Prekograninu saradnju, u ukupnom iznosu od 1.183.600.000 evra za period od 2007. do 2013. godine. Sa promenom statusa u odnosu na Uniju (sticanje pozicije kandidata, lanstvo), vrste pomoi bile bi diversifikovane, a i iznos sredstava uvean. Bez sredstava pomoi Evropske unije Srbija bi, osim izuzetno, morala da ih obezbedi iz sopstvenih prihoda, to je malo verovatno imajui u vidu dinamiku razvoja i efekte tekue ekonomske krize na njenu ekonomiju. Drugi mogui izvor jesu klasini kreditni aranmani koji nesumnjivo poskupljuju razvoj. U pravljenju razvojnih izbora vano je uzeti u razmatranje i injenicu da je prostor za nova zaduivanja, takoe, limitiran brzinom razvoja. Praktino, bez pomoi Evropske unije Srbija e znatno tee i znatno skuplje, ekonomski i politiki, staviti u funkciju svoje razvojne potencijale i resurse. O tome se, takoe, mora voditi rauna prilikom pravljenja razvojnih izbora i predlaganja alternativa proevropskom pravcu razvoja. Imajui u vidu podeljenu odgovornost za razvoj i efektivnu evropeizaciju, i centralne i lokalne vlasti moraju imati adekvatnu poziciju u procesima planiranja namene za koje e sredstva Evropske unije biti utroena, a moraju raspolagati i visoko razvijenim administrativnim ka1

U upotrebi je vie naziva za isti dokument: Acquis communautaire, Kopenhaka pravila itd.

11

pacitetima, odnosno ovlaenjima za upravljanje sredstvima iz pretpristupne pomoi. Iz toga proizlazi da lokalne vlasti moraju biti ukljuene u procese kreiranja viegodinjih indikativnih planova, osnovnog dokumenta kojim se utvruje namena za koju e sredstva iz pretpristupne pomoi u odreenim vremenskim periodima biti troena. Pored toga, javne vlasti na oba nivoa moraju raspolagati utemeljenim znanjem i razvijenim umeem za elaboraciju projekata kojima konkuriu za sredstva iz pretpristupne pomoi. Konano, jednom dobijena sredstva moraju se troiti namenski i na lako proverljiv nain. Pored znanja koja se odnose na upravljanje sredstvima, ovaj zahtev podrazumeva i precizne norme u oblasti javnosti rada vlasti, javnih nabavki, spreavanja sukoba interesa i izvetavanja o troenju sredstava iz javnih fondova, zatim funkcionalne mehanizme kontrole troenja javnih sredstava i, najzad, nezavisno sudstvo koje moe efikasno da procesuira i sankcionie sve sluajeve eventualne zloupotrebe. To u postojeem institucionalnom aranmanu podrazumeva profesionalan rad budetskih inspekcija, nezavisnost i strunost rada dravne revizorske institucije, nezavisnost i efikasnost rada Agencije za borbu protiv korupcije, profesionalnu i strunu policiju i tuilatvo i, iznad svega, nezavisno i efikasno sudstvo. To nas vraa na pitanja efikasnih antikorupcijskih politika i politika transparentnosti, odgovornosti i javnog integriteta, to je poseban set normi, uslova, zahteva ili putokaza, u zavisnosti od tumaenja, a koji su integralni deo procesa evropeizacije koje Srbija mora da ispuni ne samo zato da bi ubrzala proces pribliavanja Evropskoj uniji, ve da bi obezbedila optimalne uslove za sopstveni razvoj.

Poljoprivredna politika sektor mlekarske industrije potencijal za razvoj

Predlog praktine politike

Prethodna razmatranja
Uee poljoprivrede u ukupnom novostvorenom bogatstvu Srbije prilino je veliko kada se uporedi sa EU (preko 11%, dok je u EU 2%), meutim, vrednosno je doprinos mnogo skromniji i iznosi 128 milijardi dinara (300 evra/ha obradive povrine, dok je u EU 1.000 evra/ha).2 Proizvodnja mleka u Srbiji jedna je od najvanijih poljoprivrednih grana. Mlekarska industrija u Republici Srbiji spada meu najjae poljoprivredne industrije, ne samo u zemlji, ve i u okruenju. Ova industrija je u poslednjih dvadeset godina pretrpela znaajne promene u svim svojim delovima poevi od sirovinske baze (farmera), organizacione strukture, opreme, do sistema prerade i pakovanja i na kraju vlasnike strukture. Industrija se kretala od postojanja velikih drutvenih farmi od po nekoliko hiljada mlenih grla do kraja osamdesetih, do razbijanja proizvodnje na male farmere sa po jednim do pet grla, u devedesetim, i ponovnog uspostavljanja sistema organizovane proizvodnje i veih farmi, posle 2000. godine. Izvrena je privatizacija svih dravnih mlekara. U zemlji su prisutne strane mlekare, sa svojim kapitalom, koje su uloile znaajne sume kako u same proizvodne pogone, tako i u primarne proizvoae sirovina. Izvreno je i ulaganje u sisteme za skupljanje i skladitenje, hlaenje i uvanje mleka, dok je 80% proizvoaa koji trenutno predaju mleko mlekarama snabdeveno mehanikim muzilicama. Imajui u vidu potencijale sa kojima raspolae, mlekarska industrija moe da bude okosnica poljoprivrednog i ruralnog razvoja Srbije. Znaaj ovog sektora ogleda se u tome to je proizvodnja mleka:
meu sektorima sa najveom vrednou primarne proizvodnje (preko 500 miliona

evra godinje, koji se dodatno znatno uvea preradom) i to je to sektor u kojem Srbija ima znaajne potencijale za dalji razvoj; razvoju Srbije;

sektor koji obuhvata preko 280.000 proizvoaa i time znaajno doprinosi ruralnom sektor koji je, usled koliinski i nutritivno znaajne potronje, vaan za prehrambenu

sigurnost zemlje, ali u sluaju loe kontrole kvaliteta i degradacijom higijenskih uslova moe predstavljati i ozbiljan rizik po zdravlje ljudi; EU i zato moe biti jedna od najveih prepreka prikljuenju poljoprivrede Srbije zajednikoj poljoprivrednoj politici EU;

sektor koji je najzahtevniji po standardima koje treba ispuniti prilikom pristupanja

Proces pridruivanja Srbije EU, pre svega, predstavlja izazov za mlekarsku industriju Srbije, ali i otvara potencijale za intenzivan razvoj i znaajno unapreivanje sektora.
2

Crnobrnja i Trbovi, Efekti integracije Srbije u Evropsku uniju, FEFA, 2009, str. 27.

15

S jedne strane, trite od gotovo pola milijarde ljudi, bez carinskih i trgovinskih prepreka, otvorie prostor za bolji plasman proizvoda. Zabeleeni efekti liberalizacije su i poboljavanje produktivnosti domaih proizvoaa usled pritiska konkurencije. Pristupanje Evropskoj uniji imalo je velikog uticaja na sektor mlekarstva u svim zemljama lanicama, posebno u zemljama biveg komunistikog reima, koje su pristupile 2004. i 2007. godine. Indeks poveanja prihoda poljoprivrednika u novim zemljama lanicama proseno je 190, dok je kod pojedinih drava bio mnogo vei letonskih 308, poljskih 213 itd.3 Ukupan saldo je pozitivan, ali varira u zavisnosti od stepena i efikasnosti sprovedenih reformi u pripremnom periodu. S druge strane, proces pridruivanja podrazumeva znaajne napore na reformi sektora, koji podrazumevaju odreene trokove4 od uspostavljanja administrativnih struktura neophodnih za buduu implementaciju zajednike poljoprivredne politike, pa do trokova u vezi s uvoenjem potrebnih standarda. Ovi standardi u velikom delu predstavljaju ne samo standarde EU, ve i Svetske trgovinske organizacije, i podrazumevaju uvoenje niza mera koje se odnose na kvalitet proizvoda, sledljivost u proizvodnji, zatitu ivotne sredine itd. Da bi se potencijali poljoprivrede Srbije pretvorili u realnost, neophodno je otkloniti sve strukturalne probleme u ovoj oblast i intenzivno raditi na pripremama za ulazak Srbije u EU i prikljuenje evropskoj poljoprivrednoj politici, kako bi prestrukturiranje bilo to uspenije, a pozitivni efekti maksimalizovani. Promena iznosa i strukture subvencija takoe je jedna od kljunih promena. Poljoprivrednici e i dalje moi da raunaju na podrku drave u unapreivanju njihove konkurentnosti, ali ove mere bie strogo regulisane. Budet EU za poljoprivredu, odnosno za zajedniku poljoprivrednu politiku, uestvuje sa vie od polovine ukupnog budeta EU, i pretpostavka je da e Srbija biti jedan od pet glavnih korisnika ovih subvencija. Projekcija je da bi ukupna koliina subvencija za Srbiju, kada postane lanica, trebalo da se kree oko deset milijardi evra za budetski ciklus (sedam godina).5 Pored budetskih subvencija, uporedne analize pokazuju da je stabilnost i predvidivost koju donosi lanstvo u EU preduslov znaajnijih stranih investicija, koje bi omoguile da se iskoriste potencijali koje Srbija ima u ovom sektoru. U tom smislu, poboljavanje poslovnog okruenja i obezbeivanje stabilnosti imperativ je daljeg razvoja. Drugi stub zajednike poljoprivredne politike EU predstavljaju podsticaji za ruralni razvoj. Maarska i Poljska zabeleile su ozbiljno povlaenje sredstava namenjenih unapreivanju seoske infrastrukture i podrci investicijama u ruralnim sredinama. Pristup ovim fondovima bie omoguen Srbiji u punom iznosu odmah prilikom pristupanja (za razliku od poljoprivrednih subvencija), dok e sticanjem statusa kandidata imati pristup V komponenti Instrumenta za pretpristupnu pomo (IPA) koja je ekskluzivno namenjena seoskom razvoju. Unapreivanje administrativnih i apsorpcionih kapaciteta za korienje ovih fondova i upravljanje njima apsolutni je preduslov za efikasno korienje ovih sredstava i u potpunosti zavisi od stepena pripremljenosti nacionalne i lokalne administracije, ali i krajnih korisnika i njihovih udruenja.

3 4 5

Ibid. 27. Detaljnija analiza trokova moe se videti u: Crnobrnja i Trbovi, ibid. str. 2730. Ibid. str. 37.

16

Pridruivanje Srbije EU predstavlja osu oko koje treba formirati poljoprivrednu politiku Srbije. Tri su stuba ove politike: 1) unapreivanje produktivnosti i konkurentnosti sektora u cilju poveanja realnog vrednosnog prinosa ovog sektora ukupnom GDP-u, uz maksimalizaciju koristi koje donosi pribliavanje Srbije EU i minimalizaciju trokova koji se odnose na prestruktuiranje sektora; 2) iskoritavanje potencijala ovog sektora za ruralni i ravnomerni regionalni razvoj, kroz stimulisanje inovativnih reenja za manje proizvoae u udaljenim podrujima (udruivanje proizvoaa, proizvodnja specifinih regionalnih proizvoda, itd); 3) maksimalizacija koristi za krajnje potroae u vidu poboljanja javnog zdravlja i niih cena, to se postie rigoroznom primenom higijenskih standarda i osiguravanjem konkurencije u celom proizvodno-distributivnom ciklusu. U ovom dokumentu daje se pregled stanja i identifikacija kljunih problema u sektoru mlekarstva, kako u proizvodnji, tako i u trgovini. Ovaj pregled stanja upotpunjen je analizom efekata pridruivanja Srbije EU na sektor mlekarske industrije. Potom se identifikuju kljuni problemi u vezi sa zakonodavnim okvirom, sprovoenjem politika i institucionalnim aranmanima neophodnim za implementaciju predvienih reformi. Konano, formulisane su preporuke vladi iji je cilj prilagoavanje ovog sektora procesu evropskih integracija. Osnovna studija, Poljoprivredna politika Srbije i pridruivanje Srbije Evropskoj uniji sektor mlekarske industrije, autorski je rad Dragana Mirkovia (savetnik u Kabinetu potpredsednika Vlade za poljoprivredu i ruralni razvoj; potpredsednik za evrointegracije; predsednik Upravnog odbora NVO Agromrea), Tomislava Topalovia (savetnik u Sektoru za agrarnu politiku Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede) i Marije Ognjenovi (Agromrea). Fond za otvoreno drutvo i Centar za primenjene evropske studije zahvaljuju im se to su svoja znanja, analitike sposobnosti i kreativnost stavili u slubu ovog projekta. Svoj doprinos radu na ovoj studiji dao je i koordinator programa u Fondu za otvoreno drutvo Mihajlo olak. Studija praktine politike zajedniki je rad autora Osnovne studije i istraivaa zaposlenih u Fondu za otvoreno drutvo i Centru za primenjene evropske studije. Svi zakljuci i stavovi izneti u studiji praktine politike stavovi su Fonda i Centra, i ove dve institucije snose odgovornost za njihov sadraj.

17

1.

Mlekarska industrija Srbije i proces evropskih integracija

U Srbiji postoji 240.000 grla ije se mleko predaje mlekarama. Vie od 79% proizvoaa ima jedno do tri grla i prosenu dnevnu predaju mleka od 30,2 litra po farmeru. Sa ovakvim pokazateljima Srbija spada meu slabije razvijene zemlje. Meutim, jo ozbiljniji problem je injenica da trendovi u sektoru ne idu u pravcu koji obeava da e Srbija biti na listi znaajnih proizvoaa mleka i mlenih proizvoda po ulasku u EU. Suprotno tome, trendovi pokazuju da je proizvodnja mleka puna strukturalnih problema i da je krajnje vreme da se u sektoru naprave ozbiljne reforme koje bi poveale njegovu konkurentnost i omoguile da iz negativnih trendova pada/stagnacije zapone odrivi rast. Neadekvatno reavanje ovih problema ne samo da e onemoguiti potencijalne dobiti od procesa evropskih integracija, ve e prouzrokovati dalje pogoranje stanja u mlekarskoj industriji.

1.1. Proizvodnja i preraivaka industrija stanje i perspektive


U proizvodnji mleka u Srbiji prisutan je veliki broj farmera sa manjim brojem grla (do deset) koji imaju ansu da poveaju i unaprede svoju proizvodnju, ali koji nemaju preduslove za to. Smanjenje broja farmera koji predaju mleko mlekarama je realnost i predvia se da e u narednih dve-tri godine taj broj pasti za 1520% u odnosu na sadanji broj od oko 70.000 farmera. Ostali farmeri e morati ukrupniti svoja stada i primeniti sve potrebne metode racionalizacije proizvodnje da bi bili cenovno konkurentni EU proizvoaima. I struktura sektora novih zemlja lanica EU (NZ) bitno se razlikovala od strukture sektora zemalja lanica EU15. U NZ struktura stada bila je slina kao i u Srbiji danas veinom su bila sastavljena od velikog broja proizvoaa koji imaju do deset grla, i koji se odlikuju usitnjenom proizvodnjom. Tako je po pristupanju u 2005. godini 89% farmera imalo 110 grla, u vlasnitvu farmera nalazilo se 47% ukupnog broja krava, dok je samo 2,2% farmera imalo preko sto grla. Najvei problem za male proizvoae predstavljalo je usklaivanje sa EU standardima. U Maarskoj, Litvaniji i Letoniji broj proizvoaa sa pet i manje krava se prepolovio. U novim zemljama lanicama, usled razbijene proizvodnje i malog broja stada sa veim brojem grla, u poetku je i prinos po grlu bio nii nego u EU15 i kretao se negde oko 5.000 to je znatno manje u poreenju sa prinosom u EU15, gde je prosek bio 6.500 litara. Ipak, ako se uporedi prinos iz 2003. godine u NZ, koji je iznosio 4.530, primeuje se napredak. Taj proces je ubrzano tekao od 2005. godine i imao je veu stopu rasta nego u EU15, usled modernizacije stada, bolje
19

proizvoake prakse, modernizacije i poveanja farmi, bolje obuenosti farmera, boljeg selekcijskog rada. Smatra se da e se ovakav trend nastaviti. Cilj NZ je da se izvri transformacija malih u srednja stada, koja mogu da budu konkurentna sa svojom proizvodnjom mleka i, kao takva, lake da dostignu neophodne standarde. Da bi se sektor adekvatno pripremio za ulazak Srbije u EU, dravna uprava mora da podnese najvei teret u smislu inicijacije svih procesa jasne vizije Republike Srbije, i da pokua da maksimalno decentralizuje i podri procese vezane za prilagoavanje politici EU. Mlenost, genetski kvalitet stada, higijenska ispravnost mleka, farm management kljune su take na koje se mora fokusirati reforma proizvodnje mleka i mlenih proizvoda. Prosena mlenost u Republici Srbiji daleko je ispod evropskih proseka. Da bi se postigli bolji rezultati, potrebno je usmeriti aktivnosti u nabavci kvalitetnih grla iz domae proizvodnje ili iz uvoza. Odgajanjem grla i konstantnom edukacijom, informacijama i saznanjima o nainu odgajanja, koje farmeri, farmerske organizacije i strune slube treba da dele i sprovode, stvorie se domaa baza kvalitetnih priplodnih grla. Domainstva sa malim stadom, zbog nedovoljnog znanja i iskustva u proizvodnji i injenice da imaju grla loijih proizvodnih osobina, trpe gubitke, te postaju destimulisana za dalji razvoj i ulaganja. Radom na selekciji na sopstvenom imanju uz pomo strunjaka, unapreenjem ishrane, balansiranjem obroka, razvrstavanjem ivotinja i njihovom tipskom ishranom, prema rasi, zdravstvenom stanju, proizvodnim osobinama, uzrastu trokovi proizvodnje mogu se znatno smanjiti. Dobra veterinarska zatita, prevencija i nega ivotinja mnogo utiu na koliinu i kvalitet mleka. Trokovi leenja ivotinje, s jedne strane, i neupotrebljivost mleka i smanjena mlenost, s druge strane, dovode do ekonomskih gubitaka farmera. Zbog toga je profilaksa, uz ishranu i nain dranja, jedna od najvanijih mera. U Republici Srbiji manji je problem genetski sastav stada u odnosu na neodgovarajue dranje, ishranu i profilaksu. Poboljanjem ove tri komponente dolo bi do poveanja prosene mlenosti za 2030 procenata. Prema podacima RZS-a, ukupan broj munih grla u Republici Srbiji je u opadanju, dok je broj grla ije se mleko predaje mlekarama konstantan. Poveanjem mlenosti u narednom periodu i smanjenjem trokova proizvodnje uspeli bi da se popune neiskorieni kapaciteti preraivake industrije. Da bi se to desilo, mora doi do napretka na nekoliko polja, preko kvaliteta do prinosa, da bi mlekare sa svojim proizvodima bile kvalitativno i cenovno konkurentne i u stanju da proizvode plasiraju u izvoz. Najvei problem za male proizvoae u novim zemljama lanicama predstavljalo je usklaivanje sa EU standardima. U oteanim finansijskim okolnostima, bez budetske podrke u vidu subvencija, bez finansijskih institucija koje mogu da isprate ovakav vid proizvodnje, proizvoai mleka potpuno neorganizovani, sa nedefinisanim strunim i naunim slubama, imaju jako male anse za opstanak na tritu u smislu razvijene, intenzivne proizvodnje kakvu poznajemo u dravama lanicama EU. U sve ove procese neophodno je da se ukljue sve institucije, preko obrazovnih i savetodavnih nevladinih organizacija koje sprovode razne programe, do Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Problem osemenjavanja ivotinja, prirodnog i vetakog, prisutan je meu proizvoaima. Zakonom zabranjen slobodni pripust bikova za osemenjavanje (zbog mogunosti prenoenja zaraznih bolesti) onemoguava farmerima da sami kreiraju i stvaraju svoje stado. Stoga bi bilo
20

dobro omoguiti slobodan pripust uz strogu kontrolu veterinarske slube, kako bi se olakalo osemenjavanje u mnogim delovima Republike Srbije (posebno u zabaenim delovima). Tada bi farmer bio u mogunosti da bolje organizuje svoje stado, znao bi koje seme da koristi i kako da uskladi osemenjavanje i dobijanje podmlatka. Problemi sa vetakim osemenjavanjem bi se mogli otkloniti veim asortimanom i boljim kvalitetom semena, koji bi farmeri sami mogli da biraju i da plate po kvalitetu. Upuenost u mogunost izbora semena kod farmera mora da postoji, kao i edukacija koje je seme najbolje za njihove ivotinje. Takoe, postoji i itav niz strunih korekcija vezanih za proces organizacije i upravljanja proizvodnjom, koje bi mogle da pospee ovaj proces. Sastav mleka i higijenska ispravnost mleka su inioci od kojih zavisi i otkupna cena sirovog mleka, ali i javno zdravlje stanovnitva. U poslednjih par godina pokrenuta je inicijativa, kako od strane farmera, tako i od strane mlekara i drave, da se kvalitet mleka unapredi. Potrebno je unaprediti uslove mue (mada je na tom polju najvie i uraeno), omoguiti svima mainski nain mue i pravilno skladitenje mleka i hlaenje, pokrenuti edukativne programe za pravilnu muu, skladitenje i uvanje mleka. Veliki problem koji se mora iskoreniti i koji se pojavljuje uglavnom kod manjih farmera je prisustvo antibiotika u mleku, kao zaostatak od terapije. Farmer mora da zna da e putanje takvog mleka u promet imati negativne posledice ne samo za njega, nego i za druge proizvoae zajedno. On treba, zajedno sa veterinarskom slubom da organizuje sistem kontrole kako bi se izbeglo prisustvo antibiotika u mleku. Pored prisustva antibiotika, postoji jo niz parametara vezanih za sastav mleka na koje proizvoai moraju da obrate panju, a koji treba da budu ugraeni u celokupan sistem kontrole kvaliteta mleka i da budu praeni kako od inspekcijskih slubi tako i od preraivake industrije. Sve mlekare su dune da uvedu HCCP sistem (veina ih je u fazi uvoenja) i odvoje prijemne i proizvodne linije za EU mleko od ostalog mleka, da uspostave sledljivost sirovine kako bi se tano znalo iz kojeg objekta i od koje ivotinje je mleko uzeto. Uspostavljanje sistema kontrole kvaliteta i higijenske ispravnosti na dnevnoj bazi i obezbeenje nezavisne kontrole sirovine od strane ovlaenih laboratorija neophodan je korak koji se mora zavriti u to kraem roku. Organizacioni problem je jedna od najveih prepreka u unapreenju proizvodnje mleka. Pokuaji formiranja udruenja proizvoaa, kojima bi se artikulisale potrebe za savetodavnom slubom, pregovori sa resornim ministarstvom, kao i pregovori sa finansijskim institucijama, za sada su ostali bez uspeha. Razlog tome je stalni konflikt i nerazumevanje da su navedeni problemi zajedniki, kako za male, tako i za velike proizvoae mleka. Jedno od moguih reenja je formiranje odreenog centra za mleno govedarstvo koje bi, uz pomo drave, ali ne i njeno direktno uee, bilo zadueno da svim farmerima prui neophodno znanje u oblasti strunih savetodavnih slubi, analize trita, komunikacije sa srodnim organizacijama u regionu i inostranstvu, kao i da predstavlja profitni centar jedne takve asocijacije. To je nain koji su farmeri EU primenili tokom razvoja svojih delatnosti, i danas je ak u mnogim dravama lanicama i preraivaka industrija u vlasnitvu takvih kooperativa i asocijacija. Stanje u preraivakoj industriji je takvo da nekoliko mlekara prerauje 80% mleka, dok ostalu koliinu prerauje blizu dvesta malih mlekara. Velike mlekare uglavnom imaju razraen sistem snabdevaa, dok male mlekare rade stihijski, pokuavajui da prikupe mleko od bilo koga kada im je to potrebno. Male mlekare e u budunosti ostati snabdevai lokalnog trita
21

mlekom, jogurtom i njihovim proizvodima. Mali broj njih, oko 510%, imae anse da apliciraju za dozvolu za izvoz na trite EU. Nemogunost da unaprede ceo lanac, od proizvodnje do prerade, primorae ih da se okrenu domaem tritu ili tritu zemalja CEFTA. Manje mlekare koje usklade svoj sistem, organizacijom i ukrupnjavanjem farmera od kojih nabavljaju mleko, dobrim sistemom transporta, prijema i hlaenja mleka, imae anse da apliciraju za EU dozvolu. Svojom proizvodnjom pasterizovanog mleka i jogurta (koja preovlauje) one ne mogu da konkuriu na trite EU, ali bi specijalizacija za geografski karakteristine proizvode mogla da im omogui proboj na trite specijalizovanih proizvoda unutar EU. Potrebno je razviti i proizvode koji bi kvalitetom bili konkurentni na tritu EU i napraviti strategiju proboja na trite EU, ispitati mogunosti i potrebe stanovnitva EU, definisati domae mogunosti i elje i na osnovu toga poeti sa pripremama. Jedino na taj nain mogle bi se probiti na trite EU sa obimom proizvodnje koji imaju. Ipak, potrebno je da se jo mnogo uloi u celokupne sisteme proizvodnje i prerade, i zajedno sa proizvoaima raditi na popravljanju sirovine za eljeni proizvod. Pojedine velike mlekare ve su napravile selekciju i ne otkupljuju mleko od farmera koji predaju manje od pedeset litara dnevno. Na taj nain odbacuju male proizvoae ili ih primoravaju da ukrupne svoju proizvodnju, koja e imati ispunjene odreene standarde u proizvodnji. Preraivaka industrija u novim dravama lanicama bila je pre pridruivanja u slinoj situaciji kakva je danas u Srbiji. Postoji mnogo malih mlekara, uglavnom u zabaenijim delovima zemlje, koje prerauju manje koliine mleka i koje ne ispunjavaju sve potrebne standarde, a meu veim industrijskim mlekarama mali je broj onih koje su izvozno orijentisane. Udruivanje s ciljem da se formira zajedniki brend ili zajedniki rad na postavljanju sistema proizvoda sa zatienim geografskim poreklom izuzetno je vana komponenta i praktino uslov opstanka za manje mlekare i primarne proizvoae. Time bi manji proizvoai unapredili trini potencijal, osposobivi se za snabdevanje velikih lanaca ili ak i izvoz odreenih vrsta proizvoda. Naalost, ovakve inicijative nisu pokrenute, s obzirom na to da je za tako neto neophodno imati jasnu strategiju i viziju koju treba da deli vie uesnika u procesu. Ovakva inicijativa je teko izvodljiva poto su mlekare, koje imaju potencijal za takav vid udruivanja, zbog posedovanja lokalnog trita i kupovine jeftinog ali ne i dovoljno kvalitetnog mleka koje bi im omoguilo da ostvare visoke profitne stope, uverene da mogu samostalno da opstanu u budunosti. Pored slobodne volje uesnika, takva organizacija bi zahtevala i dosta investicionih sredstva, obrtnog kapitala, kao i vremena neophodnog za standardizaciju specifinih vrsta proizvoda, to u ovom trenutku takoe nije realna mogunost. S obzirom na to da su velike mlekare ve vlasnitvo stratekih partnera ili investicionih fondova, postoji opasnost da u jednom trenutku male mlekare propadnu i manji proizvoai mleka ostanu bez mogunosti predaje, ime bi se otvorili dodatni problemi koji vode gaenju malih farmi. Jedna od mogunosti je da supstituciju takvog vida prerade preuzmu asocijacije farmera, ukoliko se na adekvatan nain i u pravom vremenskom okviru formiraju. U ovom segmentu kljuni je problem nepostojanje finansijske podrke za ovakav vid projekata, s obzirom na specifinost proizvodnje i uslova poslovanja, za ta je neophodan pristup kreditima i eventualnim grantovima.

22

1.2. Trgovina mlekom i mlenim proizvodima


Meu bivim lanicama SFRJ, Republika Srbija je regionalni lider u proizvodnji mleka. Geografski poloaj prua joj mogunost za razvoj trgovine mlekom i mlenim proizvodima. Iako proizvodi preko 1,6 milijardi litara mleka godinje, znaajna koliina mleka (oko 48,6%) koja se direktno koristi nalazi se van svih tokova kontrole. Ovakvo mleko je jeftinije od mleka kupljenog u prodavnici, bogatije je mlenim mastima, ali je po pravilu manje kvalitetno po pitanju higijene, i njegovo korienje u nepasterizovanom stanju esto izaziva bolesti. Trgovina mlenim proizvodima, a naroito sveim mlekom, ograniena je usled potekoa u transportu. Ova injenica daje mogunost lokalnim mlekarama da u prodaji mleka zauzmu deo trita prikupljajui mleko od lokalnih proizvoaa, pasterizujui ga i prodajui u lokalnim prodavnicama, koje obino nemaju sve neophodne uslove za adekvatno uvanje mleka. Iako je evidentno da e male mlekare sve tee poslovati, u ovom trenutku je znaajno da one pokrivaju ovaj deo trita zato to velike kue nisu zainteresovane da organizuju prodaju na udaljenijim tritima. Analizom cena mleka u Srbiji primeuje se neuspeh trita da obezbedi pravilnu distribuciju dohotka:
prosene otkupne cene mleka u Srbiji spadaju meu nie u regionu; maloprodajne cene su najvie u regionu, pa je maloprodajna cena sterilisanog mleka

u Srbiji za nekoliko desetina procenata vea nego cena u regionu, a cena mleka proizvoaa iz Srbije nia je u regionu nego u Srbiji;

velika je razlika izmeu najnie i najvie otkupne cene mleka; trend poveanja maloprodajne cene mleka znatno je vei od trenda poveanja

otkupne cene mleka;

postoji netrino znaajna razlika izmeu cena u razliitim regionima i meu tipovima

prodavnica i razliitim proizvoaima.

Nedostatak trita koje bi balansiralo ponudu i tranju onemoguava realno rasporeivanje cena. Nedostatak konkurencije u proizvodnji odreenih proizvoda (sterilisano mleko) uslovljava da kompanije koje s odreenim proizvodima imaju prevlast na tritu mogu da kontroliu i diktiraju cenu. Kod proizvoda koji se proizvode u veini mlekara (jogurt, pasterizovano mleko) postoji konkurencija i njihova je cena mnogo manje dirigovana, a mnogo se vie menja prema zahtevima trita. Farmeri esto posluju sa mlekarama po principu ko vie plati u datom trenutku. Na taj nain ni farmeri ni mlekare ne mogu da planiraju svoje poslovanje. Sklapanjem ugovora izmeu proizvoaa i preraivaa s odreenom cenom i kvalitetom za isporueno mleko i potovanjem tih ugovora od strane ugovaraa mogu se planirati proizvodnja i unapreenje. Srpski farmeri imaju jo dosta toga da urade na mnogim poljima da bi dostigli proizvodnju priblinu standardima EU. Gledajui uporedne parametre sa EU, moemo rei da je proces razvoja tek na poetku. Od ukupne koliine mleka koja ue u mlekare izveze se tek oko 5%. Republika Srbija je, u periodu od 2002. do 2005. godine, bila neto-uvoznik mleka i mlenih proizvoda. U periodu

23

od 2005. do 2006. godine Republika Srbija je postala neto-izvoznik, ali je na tu injenicu uticalo i osamostaljivanje Crne Gore, koja je od 2006. godine samostalna drava. Posmatrano po regionima, najvie se izvozi u Republiku Crnu Goru, oko 80%, u Hrvatsku oko 10%, a ostalo je raspodeljeno na ostale lanice potpisnice sporazuma CEFTA. Izvoz mleka i mlenih proizvoda zasnovan je na proizvodima manje dodate vrednosti u odnosu na na uvoz. Srbija izvozi nepreraene ili slabo preraene proizvode. Iako ima 220 mlekara na svojoj teritoriji, izvozi samo dve grupe proizvoda niskog stepena prerade. Nijedna mlekara nema specifine proizvode, koji mogu da budu cenovno i kvalitativno konkurentni na inostranom tritu. Nedostatak ulaganja u proizvodne pogone, zastarelost opreme (kod malih i srednjih mlekara) i nedostatak znanja ne dozvoljavaju da se razviju specifini proizvodi. Velike mlekare dre primat u proizvodnji pasterizovanog mleka, mekog sira i urde, koji su ujedno naa najvea izvozna komponenta. Oni nisu toliko zainteresovani za promociju i ulaganje u druge proizvode kojima bi se probijali na trite jer ve imaju obezbeeno trite za ove proizvode. Obim trgovine mlenim proizvodima u novim zemljama lanicama, kako uvoz tako i izvoz, u porastu je jo od poetka procesa pridruivanja EU. Uvoz u NZ uglavnom se odvija iz EU25, a i izvoz je takoe orijentisan uglavnom u EU25, a delom u tree zemlje. Litvanija i Poljska izvoze uglavnom u Rusiju. Cene u NZ jo se u potpunosti nisu uskladile sa EU15, ali idu uzlaznom putanjom i pribliavaju se tom nivou. Za Srbiju trenutno ne postoji mogunost izvoza na trite EU, to je najvei ograniavajui faktor trgovine mlekom. Poto regulativa EC razlikuje razliite grupe proizvoda od mleka, vano je realno proceniti za koje stepene prerade mleka (svee, sterilisano, pasterizovano) Srbija moe najlake da ispuni uslove i za te grupe pozvati inspekciju od ijeg izvetaja e zavisiti mogunost dobijanja izvoznih dozvola. Precenjivanje domaih kapaciteta moe znatno da odloi proces dobijanja mogunosti za izvoz.

40 % 35 % 30 % 25 % 20 % 15 % 10 % 5% 0% Danas 4% 29 % 26 % 21 %

Mleko i pavlaka, nekoncentrovani bez dodatog eera Mleko i pavlaka, koncentrovani (u prahu) Kiselo-mleni napici 17 % 12 % 8% Surutka, koncentrovana ili nekoncentrovana Prosek

24

Predstojea liberalizacija spoljnotrgovinskog prometa trita Srbije imae znaajan efekat na ceo sektor. Primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju Evropskoj uniji (u daljem tekstu: SSP), ije je trajanje predvieno na period od est godina od trenutka poetka primene sporazuma, drastino e smanjiti uvoznu zatitu za mleko i mlene proizvode u nameri da se formira zona slobodne trgovine izmeu Srbije i Evropske unije. Takoe, kad Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, u sluaju sektora proizvodnje i prerade mleka, proces liberalizacije spoljnotrgovinskog prometa dovee, ukupno gledano, do snienja uvozne zatite i veeg otvaranja domaeg trita, to e primorati domae proizvoae na podizanje nivoa konkurentnosti kako bi se spremno doekala konkurencija iz inostranstva. Pri liberalizaciji trgovine Srbija e se suoiti sa sledeim trendovima:
kod veine proizvoda ne bi dolo do znaajnijih promena na tritu zbog jeftine

domae sirovine, velike ponude sirovine, male kupovne moi stanovnitva i visoke cene uvoznog mleka bez obzira na carinu; surutka u prahu) dolo bi do poveanja uvoza zbog nae zastarele tehnologije i skupog finalnog proizvoda; koji se nalaze u prodaji, i do racionalizacije proizvodnje;

kod nekih visokofinalnih proizvoda kao to su prakasti proizvodi (mleko u prahu,

liberalizacija uvoza bi, u svakom sluaju, dovela do poboljanja kvaliteta proizvoda racionalizacija proizvodnje bi imala pozitivan efekat na ivotnu sredinu jer mnogi

nusproizvodi (surutka i mlaenica), koji trenutno zavravaju kao otpadne vode, bili bi preraivani za dalju finalizaciju (sirevi i konditorski proizvodi).

Kao to je poznato, u EU je trenutno na snazi sistem kvota za mleko koji ograniava proizvodnju i slui za odravanje cena mleka proizvedenog u EU. Posle najava da e se kvote ukinuti 2010. godine, Evropska komisija odluila je da se kvote zadre do 2016. godine, kada e se ukinuti. Predvia se da e po ukidanju kvota doi do porasta u proizvodnji za 5%, dok e cene proizvoda pasti za oko 10%. Zavisno od scenarija kojim sistemom e se kvote ukidati, to e odreivati i proizvodnju i cene. Generalno, usled malog elasticiteta potronje mleka i mlenih proizvoda u EU, doi e do veeg izvoza izvan EU, sa smanjenjem ili potpunim ukidanjem izvoznih podsticaja (osim za puter), kao i veom paletom raznovrsnih proizvoda kojima e preraivai, usled vee koliine dostupnog mleka, pokuati da osvoje razliita trita. To e smanjiti monopolsko ponaanje bilo koje firme u Srbiji, usled velike konkurencije ostalih preraivaa.

1.3. Kvalitet mleka i mlenih proizvoda i potronja


Potroai u Republici Srbiji suoeni su sa situacijom u kojoj konzumiraju mleko i mlene proizvode koje nadlene dravne institucije nisu testirale, kao i sa sistemom u kojem je bezbednost hrane doskora bila nedovoljno definisana. Poseban problem predstavlja velika koliina mleka koja se nalazi van tokova kontrole (mali proizvoai u lokalnim prodavnicama prodaju nepas25

terizovano mleko). Neophodno je smanjiti direktno korienje nepasterizovanog mleka, to se moe postii: stvaranjem trita mleka koje e smanjiti cene prerade; pojaanom kontrolom sprovoenja zakona vezanih za bezbednost hrane; edukacijom i podizanjem nivoa svesti o tetnosti korienja nehigijenskog mleka. Potroai moraju biti u mogunosti da tano znaju sastav mleka, od koga potie, kao i da imaju sve neophodne podatke da bi se uverili u bezbednost i kvalitet proizvoda. Direktni uticaji procesa reformi i pridruivanja Srbije EU i usvajanje evropskih standarda najvidljiviji su u oblasti bezbednosti hrane. Svaka nova lanica duna je da usvoji zakon i pravilnike koji su usklaeni sa zakonima EU.

26

2. Javna politika u oblasti mlekarstva


Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (MPV) ima najvei i najodgo vorniji zadatak pred sobom u celom mlekarskom sektoru, u cilju stvaranja uslova za izvoz mleka i mlenih proizvoda na trite EU i dostizanja ili pribliavanja standardima EU. Agrarna politika MPV pretrpela je velike promene u proteklih par godina. Uvedene su nove mere, zapoeta je stimulacija razliitih vidova proizvodnje, identifikovani su problemi i donete strategije za njihovo reavanje. Pored voenja agrarne politike koja je posveena svim gore navedenim ciljevima vezanim za unapreenje kvaliteta i kvantiteta proizvodnje mleka i donoenja legislative u skladu sa direktivama EU, MPV je takoe zadueno za sprovoenje politike ruralnog razvoja. To podrazumeva ulazak u dublju socijalno-ekonomsku oblast opstanka i unapreenja ivota na selu, gde dranje i bavljenje proizvodnjom mleka ini okosnicu ekonomije, s obzirom na to da sitna gazdinstva jedino tom vrstom finalnog proizvoda mogu da kapitalizuju ratarsku proizvodnju sa svojih malih poseda. Potencijal sektora mlekarstva za ruralni razvoj moe da bude znatno ugroen ako se ne preduzmu mere koje e manjim proizvoaima obezbediti da opstanu na tritu. Pregled najveih proizvoaa mleka po okruzima pokazuje da samo pet okruga (Grad Beograd, Mavanski, Severnobaki, Zapadnobaki i Srednjebanatski) uestvuje sa 65% u ukupnoj proizvodnji. Ovo ukazuje na to da e nerazvijenije optine (i najnerazvijenije) biti pod najveim udarom, te je neophodna paljiva koordinacija aktivnosti niza ministarstava (Ministarstva ekonomskog i regionalnog razvoja) sa MPV u stratekom zajednikom planiranju regionalnog i ruralnog razvoja. Imajui u vidu da je ruralni razvoj bitan stub CAP (Common Agriculture Policy) i da e prve koristi od budueg procesa integracija u EU moi da se osete u ovoj oblasti, neophodno je da se naprave preduslovi za jaanje ovog sektora i da se mali proizvoai i preraivai pripreme za te procese. Naalost, u ovom trenutku MPV nema dovoljno ni administrativnih ni finansijskih kapaciteta da sprovede ovaj proces, tako da strateki okviri koji su napravljeni ili su u izradi moraju jasno da definiu implementacione kapacitete i uesnike tog procesa, sa preciznim vremenskim i finansijskim okvirom. U protekle etiri godine zapoeta je aktivnija politika, ne samo u delu koji se odnosi na mlekarstvo, ve na celu poljoprivrednu proizvodnju. Cilj je da poljoprivreda, a samim tim i mlekarski sektor, bude konkurentna kako na svetskom, tako i na evropskom tritu, sa cenama koje e biti prihvatljive i za domae potroae, sa dovoljnim prihodima za proizvoae i preraivae koji e proizvoditi dovoljno bezbedne hrane. U odnosu na druge grane poljoprivrede, proizvoai mleka ipak su mnogo blii dostizanju nivoa i kvaliteta proizvodnje koji

27

e im omoguiti opstanak na tritu nakon otpoinjanja procesa liberalizacije trita u skladu sa SSP, kao i pristupanje poljoprivrednoj politici EU. Ipak, u sektoru mlekarstva dosadanja politika nije dala oekivane rezultate. Razlozi za to su brojni i odnose se na nezaokruenost pravnog okvira, neadekvatnost ili slabu implementaciju pojedinih mera i na institucionalnu neizgraenost, uz nedostatak strunih kapaciteta.

2.1. Zakonodavni okvir


Zaokruivanje pravnog okvira koji je u skladu sa evropskim standardima prvi je korak. Potrebno je donoenje novih zakona i pravilnika u oblastima u kojima je regulativa zastarela i nije u skladu sa zakonodavstvom EU, ne samo u oblasti mlekarske proizvodnje, ve celokupnog agrarnog sektora. U skuptinskoj proceduri se trenutno nalazi itav set zakona koji je vezan za poljoprivredni sektor. Za sprovoenje, neophodno je u potpunosti prilagoditi postojeu primarnu proizvodnju mleka, preraivaku industriju, kao nadlenu Upravu Republike Srbije, regulativi EU. Puna implementacija regulative je osnova za pozitivnu odluku nadlene inspekcije DG SANCO koje dolaze na poziv naih institucija i utvruju stepen pripremljenosti nae drave za proizvodnju, preradu, izvoz mleka i mlenih proizvoda na trite EU. Stoga je donoenje zakonodavnog okvira preduslov, a izgradnja implementacionih mehanizama i struktura uslov izlaenja na trite Evropske unije.

Regulativa EU relevantna za sektor mlekarske industrije:


Directive 64/432/EEC Animal health problems affecting intra-community trade in bovine animals and swine Directive 96/22/EC Concerning the prohibition on the use in stockfarming of certain substances having a hormonal or thyreostatic action and B-agonists Directive 96/23/EC Measures to monitor certain substances and residues thereof in live animals and animal products. Directive 96/93/EC Certification of animals and animal products Directive 98/83/EC Quality of water intended for human consumption Directive 2001/82/EC Community code relating to veterinary medical products Directive 2003/85/EC Measures for the control of foot and mouth disease Directive 2004/41/EC Directives Concerning food hygiene and health conditiones for the production and placing on the market of certain products of animal origin intended for human consumption Regulation EC/2377/90 Community procedures for the establishment of maximum residue limits veterinary medicinal products in foodstuffs of animal origin Regulation EC/2073/2005 Microbiological criteria for foodstuffs Regulation EC/853/2004 Specific hygiene rules for food of animal origin Regulation EC / 854/2004 Specific rules for the organisation of official controls of animal origin intended for human consumption Regulation EC/ 882/2004 Official controls performed to ensure the verification of compliance with feed and food law, animal health and animal welfare rules Decision 2004/438/EC Animal and public health and veterinary certifications conditiones for introduction in the Community of heath treated milk, milk based products and raw milk intended for human consumption

28

Zakon o zemljitu je jedan od kljunih zakona za poljoprivrednu proizvodnju koji odreuje uslove korienja i raspodele zemlje. Neophodno je uraditi nacrte za izmene i dopunu zakona o zemljitu koji e jasno odreivati uslove korienja dravne zemlje. Pri tome treba imati u vidu da mora da se odredi nia zakupnina za proizvoae mleka, jer rentabilnost proizvodnje umnogome zavisi od proizvodnje sopstvene hrane i povoljnijeg zakupa zemljita. Zakon o popisu poljoprivrede 2011. jedan je od zakona koji se nalaze u skuptinskoj proceduri. Znaaj sveobuhvatnih i preciznih podataka preduslov je stratekog planiranja i efektivne javne politike u oblasti poljoprivrede uopte. Statistika Republike Srbije nije u skladu sa normama EU, naroito u poljoprivrednom proraunu, koji predstavlja jednu od najsloenijih statistikih analiza. Stoga veinu prorauna koji se zasnivaju na statistikim podacima u najboljem sluaju ini niz vrlo nepreciznih projekcija. Zakon o bezbednosti hrane,6 koji je usvojen u prvoj polovini 2009. godine, a koji je usklaen sa evropskim zakonodavstvom, predstavlja napredak u ovoj oblasti. Cilj ovog zakona je da obezbedi visok nivo zatite ivota i zdravlja ljudi i zatitu interesa potroaa.7 Ovim zakonom odreuju se opti uslovi za bezbednost kako hrane, tako i krmiva za ivotinje, obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju hranom i krmivom za ivotinje, sistema brzog obavetavanja i uzbunjivanja, kao i hitne mere upravljanja kriznim situacijama. Na osnovu ovog zakona osniva struni savet za procenu bezbednosti rizika, koji je duan da u radu primenjuje i koristi preporuke, smernice i informacije dostupne od strane Evropske agencije za bezbednost hrane (European Food Safety Authority EFSA). Jedna od novina u zakonu koja moe potroaima da pomogne u sluaju zdravstvene neispravnosti proizvoda jeste sledljivost. U EU je sledljivost jedan od glavnih atributa kvaliteta. Ona sadri informacije o rasi ivotinje od koje je mleko dobijeno, o geografskom poreklu, korienoj ishrani, dobrobiti ivotinja, preraivakim tehnologijama itd. Stupanjem na snagu zakona o bezbednosti hrane, svaki subjekt u poslovanju hranom duan je da uspostavi sistem za osiguranje bezbednosti hrane, u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, i u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvoake i higijenske prakse i sa analizom opasnosti i kritinih kontrolnih taaka (HCCPA). Republika Srbija je poela da radi i na donoenju podzakonskih akata Pravilnik o kvalitetu sirovog mleka, koji je usvojen poetkom 2009. godine, usklaen je sa pravilima EU. U maju 2009. Narodna skuptina je usvojila niz zakona relevantnih za oblast poljoprivrede: Zakon o zatiti prava oplemenjivaa biljnih sorti, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljitu, Zakon o vinu, Zakon o dobrobiti ivotinja, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu umskog drvea, Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Zakon o sredstvima za zatitu bilja, Zakon o stoarstvu, Zakon o genetiki modifikovanim organizmima, Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivaima zemljita, Zakon o etanolu, Zakon o rakiji i drugim alkoholnim piima, Zakon o zdravlju bilja, Zakon o javnim skladitima.
6

Zakon o bezbednosti hrane, Slubeni glasnik 41/09, str. 26.

7 Ovim zakonom regulisane su i meunarodne obaveze u oblasti bezbednosti hrane koje se izvravaju u skladu sa preporukama relevantnih meunarodnih organizacija, sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera STO (SPS Agreement) i drugim meunarodnim konvencijama.

29

Nekoliko zakona jo uvek nije usvojeno: Nacrt zakona o divljai i lovstvu, Nacrt zakona o organskoj proizvodnji, Nacrt zakona o vodama, Nacrt zakona o pivu i Nacrt zakona o obavljanju savetodavnih i strunih poslova u oblasti poljoprivrede. Zaokruivanje pravnog okvira ne podrazumeva samo donoenje zakona. Da bi ovi zakoni poeli da se implementiraju, neophodno je donoenje preko sto podzakonskih akata. Sutinski gledano, sve dok se ne usvoje ovi podzakonski akti, zakonodavni okvir e ostati neadekvatan, a imajui u vidu obim posla koji stoji pred MPV i drugim nadlenim organima, ostaje jo da se vidi kada e ovaj posao biti kompletiran.

2.2. Sprovoenje mera javne politike


Agrarna politika je u poslednjih par godina esto menjana i nije postojao kontinuitet mera koji bi doveo do eljenog cilja. Pojedine mere su menjane svake godine, to je oteavalo da se utvrdi pravi efekat tih mera na interesne strane. Svaka od tih kratkotrajnih mera je imala razliiti cilj, to je bila oteavajua okolnost za proizvoae jer nisu mogli da planiraju svoje dalje aktivnosti. Nedostatak kratkoronih ciljeva ministarstva i nekoordinisanost pojedinanih mera, te este promene vlade i zaokreti politike kod farmera su uvrstili svest da su odluke i mere neto to je podlono estim promenama i kao takve nisu pogodno tlo na kojem bi mogla da se planira proizvodnja. Jo ozbiljniji negativni efekti odnose se na proizvodnju jer su vei farmeri, pod pritiskom postizanja standarda veih mlekara, investirali znaajna sredstva u osnovno stado i opremu, ali se sada, zbog turbulencija na tritu i promene agrarne politike, nalaze pred bankrotom. S druge strane, mali farmeri, ukupno gledano, nemaju kreditnih obaveza, ali iz tog razloga nemaju ni potencijal da napreduju. Postoji generalan konsenzus da je jedna od kljunih odlika zajednike poljoprivredne politike EU predvidljivost jer su svim zainteresovanim stranama unapred poznati sedmogodinja politika i budet. Stabilnost politike je teko ekonomski izraziti, ali predstavlja izuzetno vaan element u planiranju proizvoaa.8 Takoe, pojedine mere nastavile su da se sprovode dui niz godina, iako je ustanovljeno da su neefektivne u dostizanju zacrtanih ciljeva. Dobar primer je mera regresa za priplodnu stoku i selekcionisane priplodne matice.9 Ciljevi regresa su bili poveanje matinog stada kod farmera, nabavka kvalitetnih priplodnih grla; poveanje efikasnosti rada farmera, a samim tim i poveanje njihovih prihoda i stabilizacija farme i poveanje konkurentnosti. Meutim, ova mera je dala izuzetno male rezultate u proteklih sedam godina. Sredstva za regres, ijih je 90% odlazilo na isplatu za mlena goveda, iznosila su u proseku oko trista miliona dinara godinje. Naalost, godinje je proseno oko 15.000 farmera apliciralo za ovu meru, tj. samo 2,1% grla od ukupnog broja krava i steonih junica se stimulisalo na ovaj nain. Loa formulacija pojedinih mera, glomazna dokumentacija koju treba dostaviti i dugo vreme isplate subvencija ili podsticaja este su pojave u agrarnoj politici. Jedan od glavnih razloga neefi8 9

Crnobrnja i Trbovi, ibid. str. 33. Detaljan opis mera i njihovih efekata nalazi se u Osnovnoj studiji.

30

kasnosti ve pomenute mere regresa za priplodnu stoku bila je spora isplata sredstava (ekalo se i do godinu dana), kao i veliki deo sredstava koje je farmer morao da plaa za izdavanje uverenja osnovnim slubama. To je prouzrokovalo da 25% ukupnog novca koji je otiao za prvotelke odlazi slubama na terenu koje obavljaju papiroloki rad, i koje odmah naplauju svoje usluge. Drugi primer je program mera selekcije kojoj je glavni cilj poveanje genetskog potencijala kvalitetnih grla i poveanje mlenosti. Ovaj program bi trebalo da bude okosnica stoarske delatnosti. Dobra praksa pokazuje da selekcijski centri treba da budu voeni od strane farmerskih organizacija jer one imaju i najvei interes da poboljaju proizvodne osobine svojih grla. U Republici Srbiji MPV finansira sprovoenje programa mera preko slubi na terenu. Meutim, prosena mlenost grla je jo uvek niska. Odreeni rezultati su postignuti, ali ne onim intenzitetom i tempom koji je bio poeljan i mogu. Problemi koji su prisutni u ovoj oblasti su brojni od slabe institucionalne strukture i organizacije poslova (npr. glavna matina knjiga goveda herd book menja draoca, to dovodi do nekompletne evidencije), preko neadekvatnog planiranja (mere selekcije se ne rade u kontinuitetu i ne pokrivaju sve oblasti), do postojanja velikog broja nepravilnosti i malverzacija u voenju evidencije. Ovakvi nedostaci dovode do slabih efekata mere u celini, pa od sprovoenja programa mera najmanje koristi imaju farmeri, a slabo je i poboljanje u rasnom i genetskom sastavu stada. Jedan od kljunih problema je nedostatak mehanizma koji bio omoguio adekvatnu kontrolu sprovoenja mera i evaluaciju njihovih efekata. Uzroci tome su neadekvatni kapaciteti dravnih organa za sveobuhvatnije praenje sektora, ali i nepostojanje dobrih (ili ikakvih) baza podataka, koje bi trebalo da budu na raspolaganju kreatorima agrarne politike. Takoe, jedan od najveih problema u sprovoenju odreenih mera upravo je odsustvo farmera u tom procesu. Proizvoa je pasivna figura tamo gde se mere selekcije esto vre bez njegove elje i uticaja. Odabir i odgajanje kvalitetne priplodne stoke trebalo bi da funkcioniu na zahtev i potranju farmera, koji bi bili pokretai i najvei korisnici tih usluga. Uzrok tome je, izmeu ostalog, nedovoljna edukacija farmera koja se odnosi na znaaj pojedinih planiranih mera. Slaba je i komunikacija izmeu MPV i farmera, slabo je i njihovo uee, kao i uee farmerskih organizacija u planiranju agrarne politike. Farmeri moraju i mogu biti znaajna pregovaraka snaga, kako sa preraivakom industrijom, tako i sa dravnim organima. Nadleno ministarstvo nema izgraene mehanizme da permanentno komunicira sa farmerima, ve je najea praksa da do ad hoc pregovaranja doe samo u periodu niskih cena mleka i neodgovarajuih uslova na tritu. Meutim, i farmeri bi trebalo da se organizuju, ujedine i stvore svoj razvojni program, s kojim bi mogli da nastupe pred MPV-om, kao i da rade na formiranju struktura za stalno i kontinuirano savetovanje. Nedostatak finansijskih sredstava za sprovoenje programa i nedovoljno razraen sistem kreditiranja onemoguavaju postizanje ciljeva. MPV jo od 2004. godine isprobava razliite modele kreditiranja. I pored toga, razvoj pravih poljoprivrednih kredita jo nije zaiveo onako kako je to organizovano u EU, jer banke imaju visoke kamatne stope na poljoprivredne kredite, u sluaju da oni nisu subvencionisani od strane MPV. Ograniena sredstva za kreditnu podrku predstavljaju jo jedan oteavajui faktor sa kojim se farmeri susreu. Nemogunost dobijanja subvencionisanog kredita poveava trokove zajma, pa se dogaa da farmeri odustaju od planiranih investicija, usled nemogunosti vraanja sredstava uzetih kod poslovnih banka. Posebna odgovornost lei na MPV, kako bi se obezbedio stabilan i povoljan sistem kreditiranja poljoprivrednika i finansiranja posebnih mera.

31

2.3. Institucionalni okvir i kapaciteti za sprovoenje mera u oblasti mlekarske industrije


EU je naglasila da je neophodno formirati laboratoriju koja bi kontrolisala kvalitet mleka koje se isporuuje mlekarama i njegovu higijensku ispravnost. Na taj nain treba da se obezbedi uvid u sastav mleka, identifikuju problemi i izradi plan za njihovo prevazilaenje. Ovakvi uvidi omoguili bi MPV da planira podsticaje prema kvalitetu mleka, s ciljem da stimulie proizvoae da dostignu kvalitet mleka EU. MPV je trenutno u fazi pripreme za formiranje nacionalne laboratorije za nezavisnu kontrolu sirovog mleka. Pored toga, potrebno je da MPV sprovede detaljniju kontrolu mlekara i farmi radi utvrivanja ispunjenosti uslova u pogledu higijene i zdravstvene ispravnosti ivotinja i kontrolu HCCP sistema u mlekarama, da bi se odredilo koliko objekata moe da ispunjava sve standarde u pogledu bezbednosti hrane. Jedan od uslova da Srbija koristi pretpristupne fondove EU namenjene agraru je osnivanje jedinstvenog centra za isplatu svih subvencija i podsticaja. Cilj je da se na efikasniji i bri nain obavlja raspodela novca iz agrarnog budeta namenjenog registrovanim poljoprivrednicima. Objedinjavanjem finansijskog i operativnog dela, poljoprivrednici e na jednom mestu dobiti sve potrebne informacije i usluge, to e znatno skratiti i olakati proceduru prijavljivanja za subvencije. Na ovaj nain doi e do stvaranja jedinstvene baze podataka, koja e pomoi kreatorima agrarne politike da bolje i detaljnije analiziraju efekte sprovedenih mera, to e im umnogome pomoi pri buduem kreiranju mera koje e biti bolje prilagoene krajnjim korisnicima, tj. poljoprivrednicima. Osnivanje ovakvog centra, u vidu uprave za agrarna plaanja, u fazi je planiranja. Centri za vetako osemenjavanje koji su pod kontrolom MPV, trebalo bi da se obnove i unaprede kako bi ispunili moderne zahteve u proizvodnji i selekciji. Potrebno je da se omogui farmerima da biraju seme sa kojim e osemenjivati ivotinje. Savetodavne slube u vidu poljoprivrednih stanica i dalje su dravno vlasnitvo, sa rukovodeom strukturom koja nije u mogunosti da prati i primenjuje savremene mere za unapreenje stoarstva, dok su privatne savetodavne slube u povoju i oslonjene na trino poslovanje, to nije primereno situaciji u kojoj se nalaze nai farmeri. Izuzetak predstavljaju veterinarske strune slube koje su privatizovane i, sa vie ili manje uspeha, posluju u potpunosti trino. Strune slube bi trebalo da budu sastavni deo ili ak krovne organizacije proizvoaa, preraivaa i da, pored dnevnih poslova, aktivno uestvuju u procesu edukacije to, naalost, u naoj dravi nije sluaj. Prema novousvojenom zakonu o stoarstvu iz maja 2009. godine, omogueno je formiranje tzv. odgajivakih organizacija, iji je cilj genetsko unapreenje domaih ivotinja sprovoenjem odgajivakog programa. Bie izvrena podela na osnovne, regionalne i glavnu odgajivaku organizaciju, sa pravilno rasporeenim poslovima i zaduenjima. Opis poslova obuhvata poslove odabira i kontrole proizvodnih karakteristika ivotinja, voenje evidencije koju vri osnovna sluba i dostavljanje tih podataka regionalnoj i glavnoj slubi. Regionalna sluba kasnije obrauje podatke osnovnih slubi, uestvuje u razvojno-istraivakim zadacima na svojoj teritoriji i uestvuje u izradi plana osemenjavanja. Sve to koordinira glavna sluba koja vodi glavni registar ivotinja, izdaje pedigree i dokumenta o poreklu, kao i ostale poslove planiranja, odabira i koordinacije.

32

Glavna razlika izmeu ovog i dosadanjeg sistema sprovoenja mera selekcije ogleda se u tome da e poljoprivredni proizvoai, kojima je ovaj program i namenjen, u najveoj meri morati da budu lanovi neke osnovne organizacije. Na taj nain moi e da uestvuju u radu i planiranju organizacije, a sami poljoprivredni proizvoai bie vlasnici dokumentacije, to do sada nije bilo definisano. Time e se stei uslovi da farmeri biraju najbolju osnovnu slubu i da prenose dokumentaciju tamo gde e im pruiti bolju uslugu za njihov novac. Regionalne organizacije moi e da budu u privatnom vlasnitvu (to do sada nije bio sluaj), ako ispunjavaju sve propisane uslove. Da bi ovaj sistem postao funkcionalan i potpuno operativan potrebno je predoiti poljoprivrednim proizvoaima njihove mogunosti. MPV, zajedno sa farmerskim organizacijama i slubama, treba da sprovede informativnu kampanju meu poljoprivrednim proizvoaima. Edukacija inspekcijskih slubi Uprave za veterinu MPV izuzetno je vaan segment, s obzirom na to da su terenski inspektori obavezni da primenjuju procedure koje su u skladu sa regulativom EU. U ovom trenutku prisutan je visok nivo nepoznavanja standarda iz oblasti prometa i proizvodnje proizvoda od mleka, a koji su u skladu sa propisima koji vae u dravama lanicama EU.

33

Preporuke

Vladi
U saradnji sa Ministarstvom za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo:
Neophodno je na dui period definisati agrarnu politiku, koja e omoguiti

proizvoaima da planiraju aktivnosti. Ovako definisana politika mora da bude praena merama koje imaju jasne uslove za apliciranje i da obezbedi niske privatne administrativne trokove proizvoaa. Usvajanjem stratekog pristupa razvoju mlekarske industrije i nastupom preraivake industrije na trite EU omoguilo bi se bolje planiranje kako dravi, tako i proizvoaima. sprovoenje usvojenog paketa agrarnih zakona.

Doneti sve neophodne preostale zakone i podzakonske akte neophodne za Izgraditi nove institucije i unaprediti postojeu institucionalnu

strukturu, u cilju efikasnog i efektivnog sprovoenja agrarne politike u oblasti mlenog govedarstva:

Formirati agenciju za plaanje preko koje bi se isplaivali svi podsticaji u poljoprivredi; Formirati nacionalnu laboratoriju za testiranje sirovog mleka kako bi se uspostavila rigorozna kontrola kvaliteta i higijenske ispravnosti mleka; Modernizovati centre za vetako osemenjavanje. Strune slube bi trebalo da budu sastavni deo krovne organizacije proizvoaa i preraivaa i da, pored dnevnih poslova, aktivno uestvuju u procesu edukacije; Unaprediti rad dravnih savetodavnih slubi kako bi se obezbedila kvalitetna podrka farmerima da modernizuju i unaprede sopstvenu proizvodnju; Preduzeti mere usmerene na kontinuiranu edukaciju i informisanje farmera; to pre poeti s edukacijom inspekcijskih organa koji su kljuni u odravanju i dokazivanju sledljivosti proizvoda od mleka.

Razviti sistem poljoprivrednih kredita koji bi omoguili pripremu proizvoaa za

intenzivnu trinu utakmicu. Kljuna karakteristika ovih kredita mora da bude redovna i stabilna isplata. dozvolom za izvoz mleka i mlenih proizvoda u EU.

Dosledno sprovoditi usvojeni akcioni plan koji odgovara zahtevima EU u vezi sa Ukljuiti u aktivan rad sve potencijale lokalnih samouprava,

preduzetnika, a pre svega malobrojnih organizacija koje se ovim bave.

35

U saradnji sa Ministarstvom za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu i Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj:


Ostvariti vru vezu i koordinaciju izmeu regionalnog i ruralnog razvoja i razvoja

sektora mlenog govedarstva.

Preduzeti mere kako bi se formulisala adekvatna reenja za male proizvoae koji

ne mogu da se ukljue u trinu utakmicu. U tom kontekstu treba raditi na podsticanju udruivanja, uvoenju tehnolokih inovacija, brendiranju i proizvodnji proizvoda sa regionalnim poreklom.

U saradnji sa Ministarstvom za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo i Nacionalnim koordinatorom za pretpristupnu pomo Evropske unije:
Preduzeti mere za unapreivanje kapaciteta organa na lokalnom, regionalnom i

nacionalnom nivou, kako bi se unapredio apsorpcioni kapacitet za IPA-fondove, sa posebnim akcentom na V komponenti namenjenoj ruralnom razvoju.

AUTORI: Dragan Mirkovi Tomislav Topalovi Marija Ognjenovi

1. TRENUTNO STANJE U MLEKARSKOJ INDUSTRIJI


1.1. Znaaj i osnovni trendovi
Proizvodnja mleka u Srbiji jedna je od najvanijih poljoprivrednih grana. Sa potencijalima sa kojima raspolae moe da bude okosnica poljoprivrednog i ruralnog razvoja Srbije. Znaaj ovog sektora ogleda se u tome to je proizvodnja mleka: meu sektorima sa najveom vrednou primarne proizvodnje od preko petsto miliona evra godinje, koja se dodatno uveava preradom; sektor koji obuhvata preko 280.000 proizvoaa i time znaajno doprinosi ruralnom razvoju Srbije; sektor koji je, usled koliinski i nutritivno znaajne potronje, vaan za prehrambenu sigurnost zemlje; sektor koji je najzahtevniji po standardima koje treba ispuniti prilikom pristupanja EU, zbog ega moe predstavljati jednu od najveih prepreka prikljuenju poljoprivrede Srbije ZAP-u; sektor u kome Srbija ima znaajne potencijale za dalji razvoj. Meutim, trendovi u sektoru ne idu u pravcu koji obeava da e Srbija biti na listi znaajnih proizvoaa mleka i mlenih proizvoda po ulasku u EU. Nasuprot tome, trendovi pokazuju da je proizvodnja mleka puna strukturalnih problema i da je krajnje vreme da se u sektoru naprave ozbiljne reforme koje bi poveale njenu konkurentnost i omoguile da iz negativnih trendova pada/stagnacije zapone odrivi rast.

1.2. Opis stanja


Proizvodnju mleka u Republici Srbiji mozemo podeliti u tri celine ili grupacije. Prva grupa se odnosi na one proizvoae koji svoje mleko predaju mlekarama i tako ostvaruju profit. Uglavnom se odnosi na vee i bolje organizovane proizvoae.

39

Druga grupa se odnosi na proizvoae koji svoju celokupnu proizvodnju (kiselomlene proizvode) obavljaju u domainstvima, odakle ih iznose na zelene pijace, ili imaju druge lance distribucije (prodaja u lokalu, restoranima, turistika prodaja). Ova grupa obuhvata proizvoae koji se nalaze u marginalnijim podruijima, gde ne postoji dobro uraena mrea puteva i ostala infrastruktura, zbog ega su onemogueni da proizvode svakodnevno predaju u mlekare, ili su suvie mali da bi mlekare od njih otkupljivale mleko. Postoje i proizvoai profesionalno orijentisani na proizvodnju kiselomlenih proizvoda, koji poseduju vei broj krava (pet i vie), ali je njihov broj procentualno zanemarljiv, i oni se uglavnom nalaze u predelima sa veom nadmorskom visinom. Trea grupa deo mleka predaje mlekarama, a deo koristi za preradu u domacoj radinosti. Njihov broj je najmanji. Prva grupa proizvoaa proizvodi 50% od ukupne proizvodnje mleka u Republici Srbiji, dok se u njihovom vlasnitvu nalazi oko 25% od ukupnog broja krava i steonih junica. Broj farmera i krava u ovoj grupi se smanjivao od 2002. godine do 2008. godine. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u 2008. godini bilo je 72.000 proizvoaa koji predaju mleko u mlekare i primaju dravnu premiju, to je 2,8 puta manje u odnosu na broj iz 2000. godine, koji je iznosio 200.000 proizvoaa:

1.3. Pregled stanja po okruzima (veliina stada, broj proizvoaa, proizvodnja)


Ukupna koliina predatog mleka na osnovu kvartalnog izvetaja za period apriljun iznosi 230 miliona litara kravljeg mleka.Radi lakeg pregleda napravljen je meseni prosek. Pet okruga sa najveom preradom mleka u Republici Srbiji su:
Tabela 1:
Mesena predaja mleka u mlekare u litrima 29.298.792 7.746.730 5.212.154 4.756.268 3.430.519 Ukupan broj proizvoaa mleka 15.576 10.039 2.414 2.945 1.536

Okrug

Ukupan broj muznih grla

BEOGRADSKI MAVANSKI SEVERNOBAKI ZAPADNOBAKI SREDNJEBANATSKI

74.424 25.029 12.925 13.149 10.434

40

Ovih pet okruga uestvuje u ukupnoj proizvodnji sa 65% ukupne proizvodnje. Pri pregledu ovih podataka treba imati na umu da Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede raspolae podacima koje mu dostavljaju mlekare, i da treba uzeti u obzir da se podaci odnose na sveukupnu koliinu mleka koja se doprema u okruge, tako da izraavaju koliine mleka koje se prerauju u pojedinim okruzima, kao i na broj farmera i grla koji snabdevaju te okruge. Takoe, okruzi se snabdevaju i od naveeg broja grla i farmera, kao sto se vidi u prilozenoj tabeli.
Tabela 2 Distribucija proizvodaa prema broju grla:

1 do 3

4 do 5

6 do 12

13 do 50

51 do 100

preko 100

79,3

12,0

7,2

1,5

0,1

0,1

Grafikon 1 Procentualna distribucija proizvoaa prema broju grla, ije se mleko predaje mlekarama

Podatak da 79% proizvoaa ima od jednog do tri grla govori o organizovanosti naih proizvoaa i stanju srpskog farmera. Farme sa preko stotinu grla zastupljene su sa 0,1%, to odgovara broju od 43 farme. Predata koliina mleka po farmeru je najvea u Vojvodini i Beogradu. Prosena koliina mleka po farmeru predata u Vojvodini i gradu Beogradu iznosi 54,5, dok je u ostalom delu Srbije 17,3 litra po farmeru.
41

Grafikon 2 Predata koliina mleka po farmeru u izabranim okruzima na mesenom nivou

Prosena koliina mleka po grlu je za sve okruge iznosi devet litara dnevno. U Vojvodini je taj broj vii i iznosi 12,5 litara, dok je u centralnoj Srbiji 7,5 litara dnevno. Zakljuak u ovom segmentu Srbija kao zemlja sa 240 hiljada muznih grla, ije se mleko predaje mlekarama, sa vie od 79% proizvoaa, koji imaju izmeu jednog i tri grla, sa prosenom dnevnom predajom mleka od 30,2 litra po farmeru spada meu slabije razvijene zemlje. U protekle etiri godine zapoeta je aktivnija politika Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, ne samo u delu koji se odnosi na mlekarstvo, ve u odnosu na celu poljoprivrednu proizvodnju. Cilj je da poljoprivreda, a samim tim i mlekarski sektor, bude konkurentna kako na svetskom, tako i na evropskom tritu, sa cenama koje e biti prihvatljive i za domae potroae, sa dovoljnim prihodima za proizvoae i preraivae, koji e proizvoditi dovoljno bezbedne hrane.

1.4. Cena mleka (cena za farmera, cena na ulazu u mlekaru sa opisom naina plaanja, cena na veliko, cena za potroaa)
Cena mleka u proteklom periodu blago je rasla do 2007. godine, kada se desio bum na tritu mleka. Zbog posledica sue i nedostatka mleka, cene su porasle u rekordno kratkom roku. Od juna 2007. do sredine 2008. godine cene su nie za 10-20%, ali su se i dalje zadrale na visokom nivou. U drugoj polovini 2008. godine dolo je do velikog pada cene mleka, koje su praene i smanjenjem otkupa mleka od strane mlekara, i do pojavljivanja vikova mleka i daljeg pada cena.
42

Svetska ekonomska kriza imala je uticaja i na mlekarski sektor u Srbiji. Pojedine velike mlekare sniavaju cene mleka u maloprodaji, za 10% do 20%, na tetu proizvoaa. Proizvoaka cena mleka kretala se u periodu od 2000. do 2008. godine u sledeim rasponima:
Godina Proizvodna cena mleka po 1 l u din., bez uea premije 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

1316

1215

1114

1014

1216,5

1317

1421

1637

1325

Grafikon 3 Maksimalne i minimalne otkupne cene mleka u periodu od 2000. do 2008. godine

Statistiki je nerealno izraunati prosenu cenu kada su date samo dve cifre za svaku godinu. Krivulja za minimalnu cenu ne pokazuje gotovo nikakve promene tokom osam godina, poev od 2000. godine. Analizom cena mleka u Srbiji primeuje se neuspeh trita da obezbedi pravilnu distribuciju dohotka: prosene otkupne cene mleka u Srbiji meu najniima su u regionu;

43

maloprodajne cene su najvie u regionu, pa je maloprodajna cena sterilisanog mleka u Srbiji za nekoliko desetina procenata vea nego cena u regionu, a cena mleka proizvoaa iz Srbije nia je u regionu nego u Srbiji; velika je razlika izmeu najnie i najvie otkupne cene mleka; trend poveanja maloprodajne cene mleka znaajno je vei od trenda poveanja otkupne cene mleka; postoji netrino znaajna razlika izmeu cena u razliitim regionima i meu tipovima prodavnica i razliitim proizvoaima.

Tabela 3 Maloprodajne cene u 2008. godini

Maloprodajne cene mleka preraunate na cenu u evrima (1 EUR = 96,75 din.)

Proizvod UHT mleko 2.8 mlene masti UHT mleko 3.2 mlene masti

DELTA Maxi Beograd

Konzum Sarajevo

KONZUM Zagreb 0,8

C MARKET Banja Luka 0,86

0,75-080

0,73

0,88-0.90

0,77

0,83

0,9

Cena daje sliku problema na tritu. Nedostatak trita koje bi balansiralo ponudu i tranju onemoguava realno rasporeivanje cena. Nedostatak konkurencije u proizvodnji odreenih proizvoda (sterilno mleko) dovodi do formiranja uslova pod kojima kompanije, koje imaju prevlast sa odreenim proizvodima na tritu, mogu da kontroliu i diktiraju cenu. Kod proizvoda koji se proizvode u veini mlekara (jogurt, pasterizovano mleko), postoji konkurencija i njihova je cena mnogo manje dirigovana, a mnogo vie se menja prema zahtevima trita. Problem postoji i u udruivanju farmera i postojanju jakih asocijacija. Ne postoji jako pregovarako telo, i svaka grupacija farmera iz odreenog regiona deluje samostalno. Nepotpisivanje ugovora sa otkupljivaima i nepotovanje potpisanih ugovora samo su jo neki od problema koji utiu na to da cenu mleka kreiraju samo mlekare i maloprodaja, bez mnogo uticaja ostalih uesnika u lancu.

44

1.5. Evropsko i svetsko trite


Cene mleka u Evropskoj uniji i u svetu imale su slian trend kretanja kao i u Republici Srbiji. U 2007. godini skok cena mleka dogodio se u veini evropskih drava, usled nedostatka i visoke cene stone hrane. Posebno su bile pogoene evropske drave koje se nalaze na jugu kontinenta. Istovremeno, u Sjedinjenim Amerikim Dravama cena mleka je porasla, ali zbog drugih faktora. Kao jedan od najveih svetskih proizvoaa mleka u prahu i mleka uopte, usled poveane potranje mleka na bliskoistonim ratitima i poveanim zahtevima rastue Kine i Indije, SAD su omoguile postizanje boljih cena za njihove proizvoae, bez znaajnijih poveanja cena proizvodnje. U 2008. godini, usled svetske ekonomske krize, dolo je do manje potranje za proizvodima sa veom dodatom vrednou. Evropska proizvodnja, koja se suoila sa mnogo boljom etvom i jeftinijom stonom hranom nego u 2007. godini, doivela je pad cena usled smanjene potranje. U Sjedinjenim Amerikim Dravama je zbog velike proizvodnje dolo do stvaranja velikih zaliha mleka u prahu, kao i ostalih proizvoda koji ne mogu da nau put do kupca. Cene u SAD u odnosu na 2007. godinu opale su za 4050%. Svetska ekonomska kriza, velihe zalihe, smanjena potranja, kao i zimski period, kada dolazi do vee proizvodnje mleka, dovee do situacije u kojoj se jo ne nazire jaanje sektora mleka na svetskom nivou, to e imati dugorone posledice i za nae proizvoae i preraivae u narednih godinu dana.

Godina

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

Cena mleka u EU za 100 l mleka, u evrima

29

31

31

29

29

29

27

29

33

45

2. PROIZVODNJA I POTRONJA MLEKA I PRERAIVAKA INDUSTRIJA


2.1. Uvod
Mlekarska industrija u Republici Srbiji spada u jednu od najjaih poljoprivrednih industrija, ne samo u zemlji, ve i u okruenju. Ova industrija je u poslednjih dvadeset godina pretrpela znaajne promene u svim svojim segmentima, poev od sirovinske baze (farmera), organizacione strukture i opreme, do sistema prerade, pakovanja i na kraju vlasnike strukture. Od vremena postojanja velikih drutvenih farmi, sa po nekoliko hiljada mlenih grla do kraja osamdesetih godina, dolo je do razbijanja proizvodnje na farme sa po jednim do pet grla tokom devedesetih, te do ponovnog uspostavljanja sistema organizovane proizvodnje i veih farmi posle 2000. godine. Izvrena je privatizacija svih dravnih mlekara. U zemlji su prisutne strane mlekare sa svojim kapitalom, koje se uloile znaajne sume kako u same proizvodne pogone, tako i u primarne proizvoae sirovine. Izvreno je ulaganje u sisteme za skupljanje i skladitenje mleka, uvanje i hlaenje. Oko 80% proizvoaa koji trenutno predaju mleko mlekarama snabdeveno je mehanikim muzilicama. Koliina proizvedenog mleka od 2004. do 2008. godine bila je priblino ista i iznosila je oko 1.600.000 litara.

47

Grafikon 3 Ukupna proizvodnja mleka u Republici Srbiji u periodu od 2000. do 2008. godine (izvor: RZS Srbije)

Primeuje se da je ukupna proizvodnja mleka tokom godina stabilna, sa malim varijacijama u koliini. Te varijacije su bile izazvane i povoljnom cenom stone hrane u 2006. godini, kao i poveanom potranjom na zelenim pijacama, jer je otkup u mlekarama te godine bio manji usled veih prenesenih zaliha iz 2005. godine. Od ukupno proizvedenog mleka, oko 2% ini proizvodnja kozijeg i ovijeg mleka. Ove vrste mleka su zastupljene u proizvodnji u veoma malom procentu i njegova upotreba meu stanovnitvom nije rairena. Uglavnom se koriste u domainstvima za proizvodnju sira, kao lokalnog specijalteta, koji se prodaje na zelenim pijacama ili se distribuira u restorane. Odreeni procenat se otkupljuje preko malih zanatskih mlekara, koje ga prerauju u sir i distribuiraju na trite.

2.2. Preraivaka industrija


Preraivaka industrija otkupljuje priblino pola od ukupne koliine proizvedenog mleka, zavisno od godine. Taj procenat se poveavao od 2000. godine, da bi u 2004. godini dostigao jedan konstantan nivo, koji iznosi oko 50%.

48

Grafikon 4 Procentualni odnos otkupljenog mleka i mleka iskorienog za kunu potronju i preradu

Najvei procenat otkupljenog mleka je tzv. ravniarsko mleko, koje se otkupljuje sa podruja koja su ispod 600 metara nadmorske visine. On iznosi oko 17% od ukupne koliine otkupljenog mleka od strane mlekara. Ravniarsko mleko uglavnom otkupljuju manje mlekare koje se nalaze na jugu zemlje. Za takve mlekare je karakteristino da rade uglavnom sezonski, tj. u proletnjim i letnjim mesecima, kada su putevi prohodniji i kada se mleko moe sakupiti. Uporedo sa poveanim otkupom mleka od strane mlekara, poveavao se i instalirani kapacitet u mlekarama. Nasuprot tome, veliki procenat mleka i dalje je van tokova mlekara i koristi se u domainstvima. Precizniji podaci o upotrebi ovog mleka ne postoje.

Tabela 4 - Instalirani kapaciteti mlekara (000 l)


Godina Kapacitet prerade mleka u litrama 2000. 1.198.078 2001. 1.200.078 2002. 1.202.078 2003. 1.204.078 2004. 1.209.161 2005. 1.229.475 2006. 1.276.131

Na osnovu instaliranih preraivakih kapaciteta mlekara i njihove iskorienosti, moe se zakljuiti da ima jo mnogo prostora za uveanje koliina mleka koje mlekare mogu preraditi. Broj mlekara u funkciji opao je za 8% od 2005. godine, ali je i dalje 192 mlekare regularno radilo u 2007. godini. Male su promene u grupama mlekara, a 27 mlekara je tokom 2007. godine preraivalo vie od deset tona dnevno, tj. oko 80% od ukupne koliine mleka preraenog u Srbiji.

49

Tabela 5 Ulaz mleka u mlekare, po godinama (u tonama na dan)


Tona na dan <1 1-2 2-3 3-10 10-20 20-30 30-40 40-50 50-100 100-200 >200 total 2005. 63 36 34 46 12 7 3 1 3 3 1 209 2006. 69 34 31 45 8 7 3 1 1 4 1 204 2007. 59 34 26 46 11 4 4 2 1 4 1 192

Postoji nekoliko mlekara koje rade povremeno u sezoni, ali oko 80% mlekara je operativno tokom cele godine. Mlekare koje rade sezonski najee su one koje skupljaju brdsko-planinsko mleko. Prema podacima MPV za 2008. godinu, u Srbiji trenutno radi 201 mlekara, iako je broj registrovanih mlekara daleko vei. Najvei deo ine srednje mlekare, dok velikih industrijskih mlekara ima neto vie od 10% od ukupnog broja mlekara. Meutim, i pored velikog uea u brojnom stanju, male zanatske mlekare u stvari pokrivaju svega 4% preradnih kapaciteta, dok srednje mlekare pokrivaju oko 6% instalisanih preraivakih kapaciteta za preradu mleka. U isto vreme, velike industrijske mlekare zahvataju 90% preraivakih kapaciteta. Trenutno je u Srbiji velika koncentracija otkupa i proizvodnje mleka u nekoliko kompanija koje se bave proizvodnjom mleka, pri emu jedna kompanija ima uee od 47,4% u otkupu mleka, a preko 87% u proizvodnji sterilisanog mleka.

50

Tabela 6 Broj proizvoaa koji predaju mleko mlekarama


Godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

Broj proizvoaa Prosena proizvodnja po farmeru

165.000

155.000

140.000

135.000

125.000

92.857

62.679

65.534

9,18

10,63

13,66

14,4

16,68

20,84

30,65

34,05

Tabela 7 Udeo u tritu pojednih mlekara u Srbiji


Udeo u tritu pojednih mlekara u Srbiji Mlekara Danube Food Groups (tri mlekare) Imlek, Impaz i Mlekara Zemun 1 Novosadska mlekara Mlekara Subotica 2 3 4 5 Mlekara abac Somboled Mlekoprodukt Zrenjanin Ostale 8.20% 8.00% 5.80% 5.40% 3.90% 35.7% Udeo u tritu otkupa mleka 47.40% 31.20%

U Srbiju je u poslednjih nekoliko godina uao strani kapital (engleski, francuski, hrvatski). U tom periodu raeno je na poboljanju uslova proizvodnje, uvedene su nove i modernizovane postojee proizvodne linije. Uloeno je u kupovinu novih aparata za hlaenje mleka kao i u veliki rad sa proizvoaima na popravljanju kvaliteta sirovine. U tabeli br. 6 moe da se vidi kako se broj proizvoaa smanjivao i kako je rasla prosena proizvodnja mleka. Geografski gledano, mlekare su rasporeene po celoj zemlji. Ne postoji izdvojeni mlekarski region. U svakom okrugu nalazi se po nekoliko mlekara. Procena je bila da e se, tokom godina, broj mlekara ubrzano smanjiti, usled velikih oscilacija na tritu, poveanih cena imputa i nejednake snabdevenosti mlekom. Meutim, njihov broj je ostao konstantan. Smatra se da je jedan od

51

razloga njihovog odranja u tome to se njihova proizvodnja uglavnom zasniva na dva do tri proizvoda, koje distribuiraju lokalno, manjim objektima (pekarama, radnjama, restoranima). Oni nemaju kontakt sa velikim trgovinskim lancima, tako da je obrt kapitala mnogo bri. Tako mogu da zadre svoje dobavljae, koji su uglavnom mali, a kao takvi ne bi mogli da predaju mleko velikim mlekarama. Na taj nain uspevaju da se odre i da nastave sa radom. Predvia se da e se takav trend nastaviti i u budunosti jer postoji veliki broj ljudi koji, usled poveanih trokova ivota, ive na selu ili prigradskim naseljima, gde gaje po nekoliko koza i ovaca ili jednu do dve krave. To su proizvoai koji se trude da dobiju sirovinu bez puno ulaganja u proizvodne karakteristike, ishranu i uvanje ivotinje. Oni e sa svojom dnevnom proizvodnjom od 1030 litara uvek nai mlekaru voljnu da otkupi njihovo mleko. U sluaju da cena ne odgovara, imaju mogunost da, zbog male proizvodnje, to mleko iskoriste u domainstvu ili ga pretvore u mlene proizvode. Snabdevanje ovih mlekara je mogue zbog velikog broja ovakvih proizvoaa. Meutim, to mleko je uglavnom loijeg kvaliteta i esto ne ispunjava standarde propisane pravilnikom o kvalitetu sirovog mleka. Jedino kada se bude uvela obavezna, nezavisna kontrola svih proizvoaa mleka koji predaju mleko mlekarama, moi e da se kontrolie kvalitet sirovog mleka u celoj zemlji. Na taj nain moe da reaguje i veterinarska inspekcija, koja e takvo mleko zabraniti za dalju upotrebu. To e dovesti do postepenog zatvaranja malih mlekara jer e i mali proizvoai nestati, poto nee imati interesa da investiraju u popravljanje kvaliteta. Kvalitet mleka, kao jedan od kljunih inilaca u obradi mleka i pravljenju dobrog proizvoda, i dalje prilino varira od regije do regije i kroz godinja doba. Veliki proizvoai, kako je ve reeno, poslednjih godina sprovodili su edukaciju proizvoaa oko sprovoenja higijenskih postupaka na farmi, zdravstvene zatite ivotinja i uvanja sirovine. Uporedo sa ukrupnjavanjem stada i ovaj posao je iao lake. Potreba da se mleko pomuze i sauva posle mue na +4 stepena bila je bitna ne samo preraivaima, nego i proizvoaima, koji su imali stimulaciju u vidu bolje cene za bolji kvalitet mleka. Uporedo sa edukacijom od strane mlekare, vrena je konstanta edukacija i od strane MPV, preko savetodavnih slubi, projekata na terenu i organizovanih radionica. MPV je, radi prevazilaenja tog problema, u 2004. godini prvi put stimulisalo nabavku rashladnih ureaja i muzilica. Izvren je povraaj od 40% od nabavne cene za ureaje. To je imalo velikog odjeka meu farmerima, jer je bolji kvalitet znaio i bolju cenu. Ipak, u nekim delovima zemlje inicijativa za poboljanje kvaliteta nije imala veeg uticaja. Mleko se tamo jo uvek iznosi u kantama pored puta, i eka se po vie sati da po njega dou prevoznici. Zapaeno je da, u godinama kada na tritu postoji nestaica mleka, neke mlekare otkupljuju mleko bilo kakvog kvaliteta samo da bi doli do sirovine. Ovo, u kombinaciji sa problematikom teeg ouvanja higijenske ispravnosti u letnjim mesecima, moe imati velikog uticaja na bezbednost hrane i zatitu potroaa.

52

2.3. Geografski raspored preraivake industrije

Iz priloenog geografskog rasporeda mlekara u Republici Srbiji vidi se da ne postoji jasna koncentracija proizvodnje. Jedino na samom severu zemlje nalaze se okruzi gde se nalazi manji broj mlekara nego u drugim okruzima. To je razumljivo kada se zna da u tom regionu postoje farme koje imaju vei broj grla i koje su striktno orijentisane na proizvodnju mleka. Ovo je dovelo do iste specijalizacije proizvodnje, tako da ni ne postoje mali proizvoai (sa manje od pedeset litara dnevno) koji predaju mleko mlekarama.
53

2.4. Proizvodnja mlenih proizvoda


U narednom izaganju daemo tabelarni prikaz proizvodnje mlenih proizvoda po grupama u periodu od 2004. do 2006. godine:
Tabela 8 Proizvodnja po grupama proizvoda od 2004. do 2006. godine
Proizvod Teno mleko UHT i pasterizovano Fermentisani proizvodi Sirevi svih vrsta Pavlaka Sladoled Puter i kajmak Obrano mleko u prahu Punomasno mleko u prahu Proizvodi od surutke 2004. 59.4% 30.6% 3.7% 3.2% 1.3% 0.5% 0.4% 0.3% 0.6% 2005. 57.1% 32.1% 4.0% 3.3% 1.3% 0.8% 0.5% 0.9% 0.04% 2006. 57.9% 31.3% 4.0% 3.5% 1.7% 0.6% 0.5% 0.4% 0.0%

Tabela je razvrstana po proizvodnim grupama, u odnosu na kvantitet. Skoro 90% proizvoda proizvedenih svake godine spadaju u grupu fermentisanih proizvoda i tenog mleka. Cela lista individualnih kategorija prikazana je u tabeli broj 9, koja pokazuje poveanje u ukupnoj proizvodnji od skoro 10% poev od 2004. godine. Postoji znaajan porast u veini proizvoda, sa izuzetkom pasterizovanog mleka, polutvrdih i topljenih sireva, pavlake i vonog jogurta. Vrste mekog sira i sira za mazanje pokazuju stabilan rast u koliini. Vidi se da je proizvodnja uglavnom usmerena na proizvode koji ne zahtevaju puno vremena, za koje tehnoloki procesi proizvodnje nisu sloeni i dugotrajni. Takvi proizvodi imaju kratko vreme trajanja, ali se najvie koriste na tritu. Napomena: Podaci su dobijeni od RZS i odnose se na listu proizvoda najveih mlekara, koji ine oko 90% ukupne proizvodnje.

54

Tabela 9 Lista proizvoda sa mlenim ekvivalentom od 2004. do 2006. godine (tone po godini)
Proizvod Pasterizovano mleko UHT mleko Pavlaka >6% masti Punomasno mleko u prahu Obrano mleko u prahu Puter Puterovo ulje/kajmak Sir za mazanje Sve sir, beli sir Meki sir Polutvrdi sir Tvrdi sir Topljeni sir Zaslaeno mleko Kisela pavlaka Kiselo mleko Voni jogurt Prirodna pavlaka Drugi fermentisani proizvodi Tena pavlaka Surutka u prahu Sladoled UKUPNO Otkup mleka od strane mlekara Razlika Razlika u procentima 2004. 184.370 75.907 15.289 9.935 304 49.051 572 10.127 3.823 30.885 17.829 46.426 19.142 17.83 8.114 130.282 119 105.605 13.193 2.465 77 612 741.958 784.034 42,076 5.4% 2005. 177.763 84.887 22.437 27.342 473 80.719 324 11.26 5.007 36.14 23.345 50.912 17.184 19.473 6.962 144.14 81 111.496 14.131 84 44 639 834.844 832.816 -2,028 -0.2% 2006. 138.590 73.102 20.108 13.718 443 64.486 900 13.952 7.258 40.423 13.960 47.737 11.748 14.558 5.430 145.755 59 125.916 13.552 0 43 869 752.608 754.083 1,475 0.2%

55

Tabela pokazuje svaku kategoriju u mlenom ekvivalentu, koristei internacionalne i srpske konverzione faktore. Od 2004. godine, proizvodi kao sto su tenomleni jogurt proizvedeni su u veoj koliini sa manjim procentom mlene masti. Ovo je uzeto u obzir tokom preraunavanja mlenog ekvivalenta, s obzirom na poveanu proizvodnju, a manji procenat mlene masti. Izraunati mleni ekvivalent za svaku godinu poreen je sa zvaninim podacima o otkupljenom mleku. U prolosti, pasterizovano mleko je bilo prodavano u kesama tradicionalnoj , ambalai. U poslednjih par godina sve mlekare su uvele nove vidove pakovanja, koji odgovaraju evropskim i svetskim standardima. U novije vreme koriste se i biodegradabilni materijali za ambalau. Iako prodaja pasterizovanog mleka ima veoma nisku maru, ona omoguava domaim kompanijama da osiguraju lanac snabdevanja, preko veleprodaje i maloprodaje, kako bi se uz njih, kao znak prepoznavanja, vezali i proizvodi vee dodate vrednosti i time osiguralo trite od uvoza.

2.5. Poloaj industrije u budunosti


U budunosti e se i dalje smanjivati broj proizvodaa od kojih mlekare otkupljuju mleko. Broj grla od koji se dobija mleko za potrebe preraivake industrije ostae na priblino istom nivou. Poveava se prosena mlenost po grlu i u toj oblasti ima mnogo prostora za unapreenje jer je na nivou Republike Srbije veoma niska prosena mlenost po grlu. Doi e do poveanja broja grla po farmi. Dolazi do sve vee specijalizacije proizvodnje u okviru poljoprivrednih farmi. Mlekare e poveavati svoju proizvodnju, u skladu sa potrebama trita i s porastom ivotnog standarda stanovnitva. Doi e do poveanja proizvodnje skupljih finalnih proizvoda. Nastavie se poboljanje kvaliteta mleka. Velike mlekare nastavie pritisak na farmere da poveavaju proizvodnju jer e nastaviti sa podizanjem iznosa minimalnih koliina mleka koje se mogu otkupiti od farmera. Doi e do smanjenja broja mlekara (ali sporijim tempom nego onim koji je predvian ranije) i izdvojie se one koje e kvalitetom proizvoda moi da opstanu kako na domaem, tako i na inostranom tritu.

56

2.6. Prerada mleka izvan mlekara


Kao to je prikazano, prerada mleka u domainstvima se smanjivala tokom godina. Jedan deo ovog mleka odlazi na ishranu ivotinja, kunu potronju, a jedan deo na dalju preradu. Ne postoje pouzdani podaci o koliinama mleka utroenog po ovim kategorijama. Tradicionalni domai proizvodi u domainstvima su sledei: beli sir (tvrdi i meki) i kajmak (koji se uglavnom proizvodi u centralnim i junim delovima zemlje). Ovde postoje geografske podele, tako da su neki delovi zemlje poznati kao specifini za odreene proizvode izraene u domainstvu (Zlatibor, Sjenica). To su uglavnom podruja na veoj nadmorskoj visini, gde se grla dre na pai i gde je zastupljen ekstenzivan nain stoarske proizvodnje. Tamo farmeri uglavnom poseduju manji broje grla, mada se u poslednjih nekoliko godina pojavljuju stoari sa po dvadeset i vie grla, koji su striktno orijentisani na proizvodnju sira. Oni imaju razvijenu mreu prodaje. Proizvodnja domaeg belog sira laka je i jednostavna, ne zahteva specijalne uslove obrade mleka. Povraaj novca uloenog u proizvodnju je mnogo bri. Republika Srbija je, za razliku od EU, zemlja u kojoj je jo uvek popularno i iroko rasprostranjeno da se ovakvi proizvodi kupuju na zelenim pijacama (osim sirovog mleka, ija je prodaja zabranjena zakonom). Kvalitet ovakvih proizvode veoma je teko kontrolisati, zbog ega je MPV propisalo uslove proizvodnje i distribucije radi bolje kontrole i uvida u stanje.

2.7. Proizvodnja sira u domainstvima


Prema podacima uprave za veterinu, u 2004. godini bilo je 268 registrovanih domainstava koja su imala dozvolu da proizvode sir i stavljaju ga u promet na pijace. Procenjuje se da je u 2008. godini bilo 1200 takvih domainstava. Da bi jedno domainstvo moglo da se registruje za ovakvu vrstu proizvodnje, mora da ispuni sledee uslove: da bude registrovano kao poljoprivredno farma; da bude registrovano u upravi za veterinu kao domainstvo koje ispunjava propise za proizvodnju sira Objekti u domainstvu (veterinarska komisija poseuje domainstvo, upisuje broj grla koje prijavljena farma ima i upisuje higijensko-sanitarne uslove); registrovanom domainstvu je dozvoljeno da prodaje sir samo iz sopstvene proizvodnje (mada veliki broj domainstava uzima sir od drugih domainstava pa prodaje kao svoj); do 2005. godine i oni su primali premije na osnovu proizvedenog mleka; sir na pijacama kontrolie se dva puta godinje, a kontroliu ga veterinarski inspektori koji uzorke alju u regionalnu veterinarsku laboratoriju; osobu koja iznosi sir na pijacu kontroliu sanitarne inspekcije;

57

prodavac mora da poseduje sanitarnu knjiicu i mlenu kartu (u kojoj pie da je ivotinja, od ijeg mleka je pravljen sir, zdrava i testirana na brucelozu i mastitis); Problem je u tome to se beli sir na pijacama pravi od kuvanog i nekuvanog mleka. Postoji sve ili dozreli sir, a svi se oni razlikuju po mikrobiolokom i hemijskom sastavu, tako da ne postoji standardizacija.

2.8. Potronja mleka i mlenih proizvoda u domainstvima


Potronja mleka i mlenih proizvoda belei konstantno poveanje u periodu od 2000. godine. To poveanje potronje nije veliko, ali je konstantno. Zbog promene metodologije praenja potronje od strane Republikog zavoda za statistiku, posmatrani period podeljen je na dva dela: od 2000. do 2002. godine, od 2003. do 2008. godine. Naime, dolo je do promene podele mleka i mlenih proizvoda na vei broj grupa.

Tabela 10 Ukupna potronja mleka i mlenih proizvoda u Republici Srbiji u periodu od 2000. do 2002. godine u tonama
Godina Mleko, statko i kiselo Mleni proizvodi 2000. 664.241 72.783 2001. 690.083 73.495 2002. 704.253 71.251

Tabela 11 Potronja slatkog i kiselog mleka po stanovniku u periodu od 2000. do 2002. godine
Proizvod Godina Ukupno Centralna Srbija Vojvodina 2000. 86.7 81.7 98.6 Mleko, statko i kiselo 2001. 89.2 86.9 94.7 2002. 93.9 93.2 95.4

58

Ako uporedimo potronju slatkog i kiselog mleka i mlenih proizvoda po stanovniku u centralnoj Srbiji i Vojvodini, primetiemo da je potronja mleka vea u Vojvodini za par procenata, dok je potronja mlenih proizvoda u centralnoj Srbiji vea nego u Vojvodini za 100%.
Tabela 12 Potronja mlenih proizvoda po stanovniku (kg) od 2000. do 2002. godine
Godina Ukupno Centralna Srbija Vojvodina 2000. 9.5 11.1 5.5 2001. 9.5 11.3 5.2 2002. 9.5 11.1 5.8

To se moe tumaiti injenicom da se vee farme nalaze u Vojvodini i da je navika da se konzumira pasterizovano mleko vea nego u centralnoj Srbiji, gde je izraeniji obiaj spravljanja mlenih proizvoda i njihova konzumacija.

Tabela 13 - Ukupna potronja mleka i mlenih proizvoda od 2003. do 2005. godine


Godina Proizvod Jedinica mere Svee mleko Dugotrajno mleko Mleni proizvodi u 000 l u 000 l t 491,294 30,899 308,99 446,669 43,426 279,168 332,7 44,276 409,405 2003. 2004. 2005.

Od 2003. godine slatko i kiselo mleko vie se ne posmatraju zajedno kao jedan proizvod, ve je izvrena nova podela koja slatko mleko deli na svee mleko i dugotrajno mleko, dok se kiselomleni proizvodi sada svrstavaju u grupu mlenih proizvoda. Poev od 2003. godine dolo je do znaajnog smanjenja potronje sveeg mleka, to je pratilo veliko poveanje potronje dugotrajnog mleka i mlenih proizvoda. Ova pojava se pre svega objanjava porastom ivotnog standarda stanovnitva, ime je dolo i do porasta kupovne moi, pa se ljudi lake odluuju na kupovinu skupljih proizvoda. Navedeno je naroito dolo do izraaja u 2005. godini, kada je ukupna potronja mlenih proizvoda po prvi put premaila potronju ne samo sveeg mleka, nego i sveeg i dugotrajnog mleka zajedno. EU potronja:

59

Tabela 14 Prosena potronja mleka i mlenih proizvoda u EU (kg po glavi stanovnika)


1996. Svee mleko Proizvodi od sveeg mleka Jogurt Pavlaka i proizvodi bazirani na pavlaci Puter 66,7 23 13,1 7,6 7,3 2006. 64,8 28,8 17 7,7 6,4 2007. 64,5 31,3 17,5 7,7 6,4

Primeuje se da je potronja mleka i jogurta u EU vea za 155%, dok je potronja mlenihproizvoda vea za 30%.

60

3. MLEKO I MLENI PROIZVODI (TRGOVINA)


3.1. Opis stanja
Republika Srbija je lider u proizvodnji mleka u regionu, meu bivim lanicama Jugoslavije. Geografski poloaj prua joj mogunost za razvoj trgovine mlekom i mlenim proizvodima. Iako Srbija proizvodi preko 1,6 milijardi litara mleka godinje, znaajna koliina mleka (oko 48,6%), koja se direktno koristi, nalazi se van svih tokova kontrole. Ovakvo mleko je jeftinije od mleka kupljenog u prodavnici, bogatije je mlenim mastima, ali je po pravilu manje kvalitetno u smislu higijene, i njegovo korienje u nepasterizovanom stanju esto izaziva bolesti. Ne ophodno je smanjiti direktno korienje nepasterizovanog mleka, to se moe postii: izgradnjom trita mleka koje e smanjiti cene prerade; pojaanom kontrolom u sprovoenju zakona vezanih za bezbednost hrane; edukacijom i podizanjem nivoa svesti o tetnosti korienja nehigijenskog mleka. Trgovina mlekom i mlenim proizvodima je ograniena usled potekoa u transportu, naroito sveeg mleka. Ova injenica daje mogunost lokalnim mlekarama da u prodaji mleka zauzmu deo trita prikupljajui mleko od lokalnih proizvoaa, pasterizujui i prodajui ga u lokalnim prodavnicama koje obino nemaju sve neophodne uslove za adekvatno uvanje mleka. Iako je evidentno da e male mlekare sve tee poslovati, u ovom trenutku znaajno je da one funkcioniu zato to velike kue nisu zainteresovane da organizuju prodaju na udaljenijim tritima. Naravno da je najvei ograniavajui faktor trgovine mlekom nemogunost izvoza na trite EU. Poto regulativa EC razlikuje grupe mlenih proizvoda (grupe A, B, C), vano je realno proceniti za koje stepene prerade mleka (svee, sterilisano, pasterizovano) Srbija moe najlake da ispuni uslove i za te grupe pozvati inspekciju od ijeg izvetaja e zavisiti mogunost dobijanja izvoznih dozvola. Precenjivanje domaih kapaciteta moe znaajno da odloi proces dobijanja mogunosti za izvoz.

61

3.2. Izvoz mleka i mlenih proizvoda


Od ukupne koliine mleka koja ue u mlekare, izveze se oko 5%. Mleko i mleni proizvodi svrstani su u est kategorija (grupa).
Tabela 15 Klasifikacija mleka i mlenih proizvoda po grupama
401 402 403 404 405 406 Mleko i pavlaka, nekoncentrovani, bez dodatog eera Mleko i pavlaka, koncentrovani (prah) Kiselomleni napici Surutka koncentrovana ili nekoncetrovana Maslac i mleni namazi Sir i urda

Republika Srbija je, u periodu od 2002. do 2005. godine, bila neto-uvoznik mleka i mlenih proizvoda. U periodu od 2005. do 2006. godine Republika Srbija je postala neto-izvoznik mleka i mlenih proizvoda. Na tu ijnenicu je uticalo i osamostaljivanje Crne Gore, koja je od 2006. godine samostalna drava. Posmatrano po regionima, najvie se izvozi u Republiku Crnu Goru (oko 80%,) u Hrvatsku (oko 10%), a ostalo je raspodeljeno na druge lanice potpisnice CEFTA sporazuma. Celokupan izvoz odlazi u CEFTA zemlje.
Tabela 16 - Koliina i vrednost izvoza za period od 2004. do 2008. godine

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

000$

000$

000$

000$

000$

39.340

34.194

11.529

8.848

39.340

34.194

42.806

41.986

41.234

56.184

62

Izvoz mleka i mlenih proizvoda je baziran na proizvodima manje dodate vrednosti u odnosu na na uvoz. Srbija izvozi nepreraene ili slabo preraene proizvode. Proizvodi koji se najvie izvoze spadaju u grupe: 401 tj. mleko i pavlaka, nekoncentrovani, bez dodatog eera, i 406 sir i urda. Srbija, iako ima 220 mlekara na svojoj teritoriji, izvozi samo dve grupe proizvoda niskog stepena prerade. Nijedna mlekara nema specifine proizvode koji mogu da budu cenovno i kvalitativno konkurentni na inostranom tritu. Nedostatak ulaganja u proizvodne pogone, zastarelost opreme (kod malih i srednjih mlekara) i nedostatak znanja ne dozvoljavaju da se razviju specifini proizvodi. Velike mlekare dre primat u proizvodnji pasterizovanog mleka, mekog sira i urde, koji su ujedno naa najvea izvozna komponenta. One nisu toliko zainteresovane za promociju i ulaganje u druge proizvode sa kojima bi se probijale na trite jer ve imaju obezbeeno trite za ove proizvode. Ne postoji trenutno mogunost izvoza na trite EU.
Grafikon 5 Cenovni indeks uvoza i izvoza ($/kg)

63

Grafikon 6 Izvoz mleka i mlenih proizvoda po grupama (period 20042008)

3.3. Liberalizacija spoljnotrgovinskog prometa


Liberalizacija spoljnotrgovinskog prometa trita Srbije nastupie po dva osnova: Liberalizacija spoljnotrgovinskog prometa trita Srbije nastupie po dva osnova: Prvi osnov e biti Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju Evropskoj Uniji (u daljem tekstu: Sporazum) ije je trajanje predvieno na period od est godina od trenutka poetka primene Sporazuma. U toku tih est godina uvozna zatita za mleko i mlene proizvode e biti drastino smanjena u nameri da se formira zona slobodne trgovine izmeu Srbije i Evropske Unije. Drugi osnov za liberalizaciju trita je pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. U tranzicionom periodu trite mleka i mlenih proizvoda bie znaajno liberalizovano. U sluaju sektora proizvodnje i prerade mleka, proces liberalizacije spoljnotrgovinskog prometa dovee do snienja uvozne zatite i veeg otvaranja domaeg trita, to e primorati domae proizvoae na podizanje nivoa konkurentnosti kako bi spremno doekali konkurenciju iz inostranstva. U procesu prodruivanja Evropskoj Uniji predvieno je nekoliko modela liberalizacije trgovinskog prometa izmeu Srbije i zemalja lanica. To su sledeih pet modela:

64

3.3.1. Intenzivan model liberalizacije domaeg trita


Ovaj model liberalizacije podrazumeva drastino smanjenje carinske zatite odreenog proizvoda/grupe/sektora u prvom periodu primene sporazuma. Na ovaj nain zatita se sniava na 0% u inicijalnoj fazi, ime se formira finalna stopa zatite za odreeni proizvod/grupu/sektor.

3.3.2. Intenzivan fazni model (u koracima) liberalizacije domaeg trita


Ovaj model se zasniva na ubrzanoj liberalizaciji domaeg trita u prvim godinama primene Sporazuma, dok bi se u drugoj polovini perioda trajanja Sporazuma liberalizacija znaajno ublaila i u toj fazi smanjenje zatite bi se vrilo usporenijim tempom, do formiranja nivoa zatite koji je planiran za istek Sporazuma.

3.3.3. Progresivan model liberalizacije


Progresivan model liberalizacije svodi aktuelni nivo zatite na nivo predvien istekom Sporazuma metodom linearnog snienja.

3.3.4. Odloen model liberalizacije


Ovaj model zadrava zatitu na aktuelnom nivou do finalne faze primene Sporazuma, a onda u izrazito kratkom roku sputa zatitu na minimalan nivo. Ovaj nain prua podrku odreenim proizvodima/grupama/sektorima i nastoji da ih maksimalno dugo zatiti od konkurencije iz EU.

3.3.5. Odloen u koracima (fazni) model liberalizacije


Primena ovog modela dovodi do zadravanja relativno visokog nivoa zatite u prvoj polovini vremenskog trajanja Sporazuma, dok radikalna liberalizacija nastupa u drugoj polovini tranzicionog perioda. Na ovaj nain se sektorima koji, usled dugog proizvodnog ciklusa sporije reaguju na promene u proizvodnji, omoguava dodatni vremenski period da se pripreme za suoavanje sa konkurencijom. Pri liberalizaciji trgovine, Srbija bi se suoila sa sledeim situacijama:

kod veine proizvoda ne bi dolo do znaajnijih promena na tritu zbog jeftine domae sirovine, velike ponude sirovine, male kupovne moi stanovnitva i visoke cene uvoznog mleka bez obzira na carinu; kod nekih visokofinalnih proizvoda, meutim, kao to su prakasti proizvodi (mleko u prahu, surutka u prahu) dolo bi do poveanja uvoza zbog nae zastarele tehnologije i skupog finalnog proizvoda; liberalizacija uvoza bi, u svakom sluaju, dovela do poboljanja kvaliteta proizvoda koji se nalaze u prodaji i do racionalizacije proizvodnje;

65

racionalizacija proizvodnje bi imala pozitivan efekat na ivotnu sredinu jer bi mnogi nusproizvodi (surutka i mlaenica), koji trenutno zavravaju kao otpadne vode, bili preraivani za dalju finalizaciju (sirevi i konditorski proizvodi).

Grafikon 7 - Tempo liberalizacije mleka i mlenih proizoda u okviru SSA

3.4. Uvoz mleka i mlenih proizvoda


Republika Srbija je u 2005. godini postala neto-izvoznik, ali je i dalje vrednost uvoza visoka u odnosu na koliinu koja je uvezena. Skok u kvantitetu u odnosu na 2004. godinu iznosi 40%, dok porast vrednosti izvoza u istom posmatranom periodu iznosi 56%.
Tabela 17 Koliina i vrednost izvoza u periodu od 2004. do 2008. godine

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

000 $

000 $

000 $

000 $

000 $

7.860

12.825

6.957

9.537

5.862

8.713

9.582

20.033

12.776

35.142

66

Grafikon 8 Odnos vrednosti uvoza i izvoza u periodu od 2004. do 2008. godine u dolarima

Uvoz dolazi i iz zemalja EU i iz zemalja potpisnica CEFTA sporazuma; Zemlje iz kojih se najvie uvozi mleko i mleni proizvodi su Maarska, Nemaka, eka, Slovaka i Slovenija; a od FTA zemalja to su Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Od ostalih zemalja znaajan je uvoz iz vajcarske. Od 2005. do 2008. godine dominirao je uvoz iz EU u odnosu 60% prema 40%. U 2008. godini 60% uvoza dolazi iz CEFTA zemalja, a 40% iz EU. Mleko i pavlaka, nekoncentrovani, bez dodatog era, tj. 401. grupa, dominantni su u uvozu iz CEFTA zemalja. Razloge za ovo treba traiti u ceni, koja je u 2008. godini bila manja u BiH, odakle potie veina ovog uvoza. Nae mleko je prodavano na tritu Crne Gore i Hrvatske, dok smo te godine uvozili jeftinije mleko iz BiH. Grupa 402 (koja obuhvata mleko i pavlaku koncentrovane u prahu) je grupa proizvoda koje najvie uvozimo. Srbija je mali proizvoa mleka u prahu. Sa dve fabrike mleka u prahu, koje su zastarele, ne moe se proizvesti dovoljna koliina mleka za domae potrebe. Cene domaeg mleka u prahu su i do tri puta vee nego inostrane. Proizvodnja je nekontinuirana, proizvodi se samo kada postoje veliki vikovi mleka. Konditorska industrija je najvei potroa mleka u prahu. Kada je cena domae sirovine visoka, a cena mleka u prahu van zemlje povoljna, mlekare ga uvoze radi supstituisanja i pretvaranja u mlene proizvode.

67

Grupa 406, sir i urda, ima znaajno mesto u naem uvozu. Uvoze se preteno tvrdi i polutvrdi sirevi koji se ne proizvode u Srbiji. To su, uglavnom, sirevi ija je cena viestruko vea od domaih sireva.
Grafikon 9 Uvoz mleka i mlenih proizvoda po grupama u periodu od 2004. do 2008. godine

Tabela 18 Trenutna uvozna optereenja po grupama proizvoda


Carinska grupa Opis grupe Stepen zatite

401

mleko i tena pavlaka

20%

402

mleko u prahu i koncentrovano mleko

20% + prelevman za odreene proizvode za jogurt 20% + prelevman; mlaenica 20% 20%

403 404

jogurt i mlaenica surutka

405

maslac

30% + prelevman

406

sirevi

30% + prelevman

68

3.5. Izvoz mleka i mlenih proizvoda u EU proces dobijanja dozvole


Od 19. do 30. januara 2009. godine u Republici Srbiji je boravila delegacija Kancelarije za hranu i veterinarstvo EU. Delegacija je imala za cilj utvrivanje uslova o mogunosti izvoza mleka i mlenih proizvoda na trite EU. Ministarstvo za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu RS obavestilo je mlekare u Republici Srbiji da se prijave u sluaju da ele da vre izvoz mleka i mlenih proizvoda na trite EU, radi utvrivanja ispunjenosti uslova za izvoz na EU. Za dobijanje izvozne dozvole prijavilo se tri objekta. To su Mlekara Subotica iz Subotice, Polimark iz Beograda i Nestle fabrika sladoleda iz Stare Pazove. Osnovni ciljevi misije bili su usmereni na tri oblasti:

rad nadlenih organa i kontrola koja se odnosi na proizvode za izvoz na trite EU, itav lanac proizvodnje mleka, od primarne proizvodnje do stavljanja proizvoda na trite, usklaenost procedura kontrole nadlenih organa za sertifikaciju za izvoz na trite EU sa relevantnim propisima EU.

U vremenskom period od dve nedelje poseene su tri mlekare, tri farme, pet veterinarskih stanica i dve laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka. Izvrena je inspekcija propisa Republike Srbije i procedura kontrole u oblasti zdravstvene zatite ivotinja, javnog zdravlja, laboratorija, higijene na farmama i u mlekarama, procedura kontrole robe koja se uvozi, obuke osoblja, organizacije nadlenih organa i dokumentovanja procedure kontrole i sertifikacije za izvoz. Utvreno je sledee:

Rad nadlenih organa i kontrola koja se odnosi na proizvode za izvoz na trite EU

U okviru Ministarstva za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu RS uoeni su problemi u koordinaciji izmeu Uprave za veterinu (UV), sa jedne strane, i Generalnog inspektorata (GI), sa druge strane. Ograniena je zakonska osnova koja ureuje komunikaciju i saradnju UV i GI u smislu nepostojanja pisanih protokola, instrukcija ili dokumenata koji bi u praksi odredili odnos dva organa; Uoeni su finansijski problemi u vezi s radom veterinarskih inspektora; Potrebno je obuiti inspektore za kontrolu proizvoda koji e se izvoziti na trite EU; Postoji nedostatak finansija za zdravstvenu zatitu ivotinja, posebno za brucelozu i tuberkolozu; Ustanovljena je generalno dobra pravna usklaenost, s tim to je potrebno izvriti manje korekcije zakonske regulative kako bi sistem bio ekvivalentan sistemu EU; Veterinarski inspektori su nezavisini u svom radu, u mogunosti su da sprovode propise i obavljaju potpunu kontrolu dokumentacije i objekata u vezi sa sertifikacijom

69

proizvodnje za trite EU. Meutim, ne postoji kontrola inspektora koji e izdavati sertifikate za izvoz na trite EU (supervision over the certifying officers) i to nije u skladu sa procedurama sertifikacije za trite EU. Takoe, potrebno je obezbediti obuku za ljude koji izdaju pomenute sertifikate. Procedura kontrole nije dokumentovana niti postoje pisane instrukcije (check liste) o nainu vrenja kontrole u skladu sa EU pravilima.

Lanac proizvodnje od primarne proizvodnje do stavljanja proizvoda na trite

Kontrola lanca proizvodnje u primarnoj proizvodnji obuhvatila je kontrolu zdravstvene zatite ivotinja, kontrolu veterinarskih lekova, kao i ocenu programa mera zdravstvene zatite ivotinja, izvoenje programa mera i kontrolu izvoenja programa mera. Primedbe su sledee: Nisu testirane sve ivotinje na brucelozu i leukozu. Kontrola izvoenja programa mera svodi se na kontrolu pravilnosti prateih dokumenata i programa mera, a ne na to da li su sve ivotinje testirane na brucelozu i leukozu. Ovo treba da bude deo obuke veterinarskih inspektora, koji moraju da utvrde da li su sve ivotinje testirane na ove bolesti. Kada je u pitanju registracija i identifikacija ivotinja, ima jo dosta neusklaenosti i nepreciznosti, a sve to dovodi u pitanje istinitost tvrdnje da su sve ivotinje registrovane. Od strane inspektora ne postoji dobra kontrola korienja veterinarskih lekova u proizvodnji.

Kontrola lanca proizvodnje od farmi do mlekara obuhvatila je kontrolu higijene na farmama, zvaninu kontrolu tih farmi od strane nadlenih organa i kontrolu mlekara. Primedbe su sledee:

Objekti za smetaj stoke su loi, ne pruaju adekvatnu zatitu od zagaivaa i insekata. Nije bilo dokaza o inspekciji koja je kontrolisala higijenu tokom mue, higijenu objekata i opreme. Organizacija kontrole higijenske ispravnosti mleka od strane mlekara i laboratorija je loa. Ne postoji zvanina kontrola kvaliteta sirovog mleka na poljoprivrednim farmama koju bi obavljala Republika Srbija, preko nacionalne laboratorije. Higijena u mlekarama moe da se podeli na opte i specifine uslove koji treba da budu ispunjeni da bi objekti zadovoljili zahteve za izvoz na trite EU. Kada su u pitanju opti uslovi (koji se odnose na izgled objekta, higijenu i provetravanje), oni nisu ispunjeni u celini ni u jednoj od tri objekta. Kada su u pitanju posebni uslovi (hlaenje mleka, HACCP, sledljivost, uzorkovanje i rad laboratorija), situacija je razliita od objekta do objekta, ali nijedan u potpunosti ne zadovoljava sve parametre.

70

Usklaenost procedura kontrole nadlenih organa za sertifikaciju za izvoz na trite EU sa relevantnim propisima EU

Prema relevantnim propisima EU, nadleni organ mora da bude u stanju da otkrije lane ili nepotpune sertifikate. Ova procedura je u vezi sa revizijom i nadzorom u okviru nadlenog organa koji trenutno ne postoji. Postoji problem u sistemu skladitenja i distribucije sertifikata. Sama procedura pripreme sertifikata nije dobro organizovana.

Nakon zavrene posete, Ministarstvo za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu RS je napravilo akcioni plan za otklanjanje svih nepravilnosti koje su bile iznete od strane misije. Tim planom predvieno je sledee:

Problem izmeu GI, sa jedne strane, i UV, sa druge strane, u fazi je reavanja; Planiran je rad na standardnim operativnim procedurama i obuka inspektora za evidenciju i registraciju ivotinja. Radi se na instrukcijama za kontrolu objekata i treninzima inspektora; Izraena je sva potrebna dokumentacija potrebna za sprovoenje standardnih operativnih procedura, koja e biti prosleena na teren; Izdati su nalozi za otklanjanje nepravilnosti, utvreni u trenutku kada je veterinarska inspekcija posetila odreene objekte; Ministarstvo za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu RS otpoelo je sa procedurom formiranja nacionalne laboratorije za kontrolu sirovog mleka; Izrada pravilnika o mikrobiolokim kriterijumima za namirnice u toku je, u kooperaciji sa Ministarstvom zdravlja.

71

4. EVROPSKA UNIJA, ISTORIJAT, PROIZVODNJA I PERSPEKTIVE


4.1. Trendovi u strukturi farmi EU, istorijat, cena mleka
Tokom prolih decenija Evropski sektor mleka je proao kroz ogromne strukturalne promene. Od uvoenja kvota za mleko 1984. godine, broj farmi u tadanjoj EU-9 poeo je da opada, dok je prosena veliina mlenih farmi poela da raste u svim zemljama.
Tabela 19 Broj farmi sa mlenim kravama i broj krava na farmama u periodu od 1983. do 2003. godine (Izvor: Eurostat)
1983. Zemlja Belgija Danska Nemaka Francuska Irska Italija Luksemburg Holandija V. Britanija krava po farmi 48.740 35.480 396.920 420.430 91.440 331.530 2.510 63.540 5.760 farme 20 28 14 17 18 8 27 40 58 2003. krava po farmi 16.570 7.950 121.820 113.930 270.000 6.750 1.040 25.000 28.210 farme 35 75 36 36 43 28 39 59 78 farme 34 22 31 27 30 20 41 39 49 INDEX 2003 (1983=100) krave 60 59 79 56 69 72 59 58 66 krave/farme 175 265 258 207 235 354 143 147 134

73

Najvei pad u broju farmi dogodio se u Italiji (80%), Danskoj (78%) i Francuskoj (73%). Poveanje u obimu proizvodnje bilo je najjae tokom proteklog perioda u Italiji (+254%), Danskoj (+165%), Nemakoj (+158%) i Irskoj (+135%). U svim ovim zemljama, izuzev Danske, veliina farme je u baznoj godini bila mala, u odnosu na ostale lanice. Mlene farme u Velikoj Britaniji i Holandiji bile su najvee u EU9. U svim lanicama EU9 broj farmi je opao za 72%. U veini ovih zemalja, veliina mlenog stada je u proteklim decenijama, poev od 1983. godine, porasla za 40% do 45%. Postoje velike razlike u veliini farme u svakoj zemlji. U Danskoj i Velikoj Britaniji preko 50% farmi ima vie od stotinu krava. Takoe, u Italiji i Nemakoj postoji veliki broj farmi sa preko 100 krava, ali i znaajan broj farmi sa manje od trideset krava. U Holandiji veina farmi ima od pedeset do sto krava. Predvia se da e broj malih farmi (koje proizvode manje od 350 tona mleka godinje) do 2015. godine pasti za 60%, dok e se broj velikih farmi (preko 650 tona mleka godinje) do 2015. godine poveati za 510%. Cene koje farmeri dobijaju za svoje mleko razliite su od zemlje do zemlje. U Italiji farmeri dobijaju najvie cene. Cene u Francuskoj rasle su do 1990. godine, kada su se stabilizovale, zajedno sa cenama u drugim zemljama. Od 2001. godine poinje pad cena u svim dravama lanicama. Prosena cena mleka u 2001. godini bila je 32,19 evra za 100 kg mleka i opadala je u sledee etiri godine na 28,5 evra za 100 kg mleka u 2005. godini (11%). U 2006. godini cene su u proseku bile nie za 2,8% nego u 2005. godini. U 2007. godini cena je bila 32,82 evra za 100 kg mleka, dok je u 2008. godini prosena cena 31,93 evra za 100 kg mleka. Posle visokih cena u 2007. godini, cene sirovog mleka u EU i izvozne cene poinju da padaju u 2008. godini. Nie cene mleka u kombinaciji sa poveanim cenama poljoprivrednih imputa doveli su do toga da je proizvodnja mleka postala manje profitabilna. Ista situacija je i u Republici Srbiji u 2007/08. godini. Uprkos niskim cenama, oekuje se da e proizvodnja mleka u EU27 porasti u periodu 2008/09, usled poveanja kvote za mleko i poveanog konzumiranja mlenih proizvoda. Ipak, trend rasta se nee nastaviti istim tempom tokom cele 2009. godine, zbog pada cena mlenih proizvoda na svetskom tritu. U prolee i jesen 2008. godine EU farmeri imali su seriju trajkova zbog niske cene mleka i visokih cena inputa. trajkovi su se u posmatranom periodu dogodili i u Republici Srbiji, i nastavljaju se do danas. U EU je dolo da smanjenja broja krava, ali je nastavljeno genetiko usavravanje grla na farmama. Zahvaljujui tome, grla imaju veoma visok prinos, pa se generalno stvara vea stabilnost mlekarske industrije. Nasuprot tome, u Srbiji je veoma spor pomak ka unapreenju genetskog potencijala ivotinja i smanjenju trokova proizvodnje. Veliki uticaj na cenu ima sistem kvota. Usled poveane proizvodnje, kao deo reforme ZAP (zajednike agrarne politike EU) u 2003. godini, kvota je poveana za 0,5% u tri navrata za EU 15, u periodu od maja 2005/06. do maja 2007/08. Kao dodatna mera, kvota je poveana jo za 2% u martu 2008. godine, kao odgovor na veliku proizvodnju u 2007. godini. EU nije dostigla maksimalnu kvotu u maju 2007/2008, ali su nju ipak probile pojedine lanice (Austrija, Kipar, Irska, Italija, Nemaka, Luksemburg i Holandija). Kazna iznosi skoro 350 miliona evra, od ega polovinu treba da plate italijanski, a treinu nemaki farmeri. U EU se vodi velika debata o tome kako da se ukine sistem kvota do 2015. godine, u okviru ZAP reforme. Veina kvote sastoji se od veleprodajne kvote. To je mleko koje ide direktno u mle74

kare na preradu. Ostali deo kvote zove se direktna prodaja, koja se sastoji od mleka potroenog na farmama ili mleka prodatog komijama. Ova direktna kvota nema velikog znaaja za EU 15, ali za nove drave lanice, posebno Bugarsku, Rumuniju i Poljsku, predstavlja znaajan izvor mleka. Prema podacima drava lanica direktna prodaja u EU27 je 7% od ukupne prodaje mlekarama u 2007. godini i oekuje se da e, u narednom periodu, opasti na 6%. Oekuje se da e se ovaj procenat znaajno smanjiti u svim novim dravama lanicama, gde je vei od 7%, zbog plana o kontroli kvaliteta svog mleka koje moe da se nae na tritu. Prema podacima RZS, u Srbiji je ovaj procenat oko 50% i ne pokazuje znake opadanja u proteklih est godina.
Tabela 20 Broj mlenih krava po zemlji u 2005. i 2007. godini (Izvor: DG Agri)
Zemlja Austrija Belgija Bugarska vajcarska Kipar eka Republika Nemaka Danska Estonija panija Finska Francuska Grka Maarska Irska Italija Litvanija Luksemburg Letonija Malta Holandija Norveka Poljska Portugal Rumunija vedska Slovenija Slovaka Velika Britanija 2005. 535.790 549.330 357.470 619.390 24.250 440.500 4.235.960 564.270 115.230 1.001.920 318.760 3.883.840 167.920 286.830 1.081.960 1.860.180 493.890 39.340 172.360 7.270 1.433.200 265.190 2.853.740 287.290 1.657.730 393.260 130.680 193.200 2.065.070 2007. 521.680 523.700 n/a n/a n/a 416.520 4.076.380 545.420 107.840 n/a 296.070 n/a n/a 265.430 1.058.210 1.890.910 398.370 40.040 182.320 8.080 1.468.300 n/a 2.767.780 272.660 n/a 369.650 124.190 177.220 n/a

75

Primeuje se da je u veini EU zemalja, u 2007. godini, dolo do smanjenja broja mlenih krava. Takoe, smanjen je i broj farmera koji se bave proizvodnjom mleka. Samo u periodu od 2005. do 2008. godine taj broj je opao za 17%. Smatra se da e se takav trend nastaviti. Jedan od veih problema u EU je starost farmera ona iznosi u proseku 55 godina.
Grafikon 10 EU25, broj proizvoaa mleka u periodu od 2005. do 2008. godine (Izvor: DG Agri)

4.2. Strukturalne promene u mlenoj industriji EU


Proces koncentracije i konsolidacije poeo je pre uvoenja kvota za mleko. Sa ciljem da posao ostane prifitabilan, kompanije su racionalizovale proizvodnju zatvaranjem manjih fabrika i koncentracijom proizvodnje u velikim fabrikama. Takoe, kompanije su se spajale s ciljem da poveaju efikasnost. Od sredine 70-ih godina broj mlekara u EU opao je sa 7.500 na 3.500 u 1977. godini. Proces se nastavio tako da je u 2003. godini etrdeset kompanija preraivalo dve treine sirovog mleka u EU15. Prvih deset kompanija na top-listi prerauje oko etrdeset miliona tona od 140 miliona tona mleka koliko se proizvede u EU27. U nekim zemljama lanicama, koncentracija mlekarske industrije je ekstremna. U vedskoj, Arla prerauje 93% sirovog mleka i poseduje monopol. Isti je sluaj i sa kompanijom u Danskoj. U Holandiji dve najvee kompanije prerauju 80% sirovog mleka (Friesland Foods i Campina). U drugim zemljama, velikim proizvoaima mleka, Nemakoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Italiji, industrija je manje koncentrisana, ali ipak u svima njima postoje velike kompanije. Budua konsolidacija deavae se zbog poveanja meunarodne konkurentnosti i poveanja markentike moi. Slina situacija se desila i u Srbiji, kada je Imlek otvorio par manjih fabrika po Srbiji i koncentrisao proizvodnju na jednom mestu.

76

Tabela 21 prvih deset mlekarskih kompanija na evropskoj top-listi


KOMPANIJA Arla Lactalis Friesland Foods Campina Nordmilch Bongrain/CLE Nestle Sodiaal Dairy Crest Humana Milchunion PRERADA MLEKA (u milionima kg) 7.200 5.500 5.200 5.200 4.200 3.300 2.350 2.300 2.100 2.100 VLASNITVO Kooperativno Privatno Kooperativno Kooperativno Kooperativno Privatno Privatno Privatno Privatno Kooperativno

Spajanje i konsolidacija uglavnom su izvreni u novim zemljama lanicama u Istonoj Evropi. Mnoge zapadnoevropske kompanije imaju vodeu ulogu u ovim zemljama.

4.3. Proizvodnja u EU
2007. godina U 2007. godini visoke cene na svetskom tritu za mlene proizvode pozitivno su stimulisale proizvodnju u EU27. Uprkos rastuem zahtevu za izvoz, sistem kvota onemoguavao je poveanu proizvodnju u EU15, i pored tri poveanja od 0,5%. Ulazak Rumunije i Bugarske u Evopsku uniju 1. januara 2007. godine poveao je broj mlenih grla za 9%, a kvota EU za proizvodnju mleka uveana je za dva miliona tona kravljeg mleka, to je jedan procenat poveanja od ukupne proizvodnje u EU. U 2007.godini, proizvodnja mleka u EU27 porasla je za 0,5% u poreenju sa 2006. godinom. Ovo poveanje usledilo je zbog poveane tranje za izvozom i vee domae potronje. Broj krava je opao u 2007. godini usled restrukturiranja mlekarske industrije u novim zemljama lanicama i smanjenja mlenih stada u zemljama EU15. Genetiko unapreenje i vea efikasnost poveali su prinos mleka kod krava, to je kompenzovalo manji broj grla. Proizvodnja sirovog mleka raste u novim zemljama lanicama, dok polako opada u EU15.

77

2008. godina U 2008. godini proizvodnja je porasla za 1%, uprkos negativnom trendu svetskih cena za mlene proizvode. Vea proizvodnja je uglavnom rezultat rastuih domaih zahteva i nastavka izvoza mlenih proizvoda. Oekuje se postepeno opadanje broja mlenih krava, usled poveanih trokova u proizvodnji i usled visoke cene inputa. Ipak, poveana proizvodnja po ivotinji uspee da kompenzuje smanjenje broja mlenih krava. U EU15 oekuje se da e se proizvodnja poveati u Italiji i Francuskoj, a opasti u Velikoj Britaniji. Loi vremenski uslovi u veem delu Evrope i protesti nemakih i austrijskih farmera, u drugoj polovini 2008. godine, limitirali su trend poveanja proizvodnje mleka u EU27. Meu novim lanicama oekuje se da e proizvodnja mleka porasti, uglavnom, u Poljskoj usled poveanja u kvoti za mleko.

2009. godina U EU27 predvia se da e proizvodnja mleka nastaviti sa rastom od 0,3% usled rasta domae potranje. Poveanje ili stabilna proizvodnja mleka predviena je u svim zemljama lanicama osim Velike Britanije, i manjeg opadanja proizvodnje u Francuskoj. Usled niskog izvoza, preraivaka industrija je poela da sniava cene sirovog mleka koje isplauje proizvoaima u 2008. godini, to e imati uticaja na profitabilnost mlene industrije u 2009. godini. Predvia se da e se pad cena za sirovo mleko usporiti jer je etva u 2008. godini bila dobra. Postoji velika bojazan od rastue epidemije bolesti plavog jezika u Evropi.

Tabela 22 Proizvodnja mleka u EU25 u periodu od 2003. do 2012. godine (Bugarska i Rumunija kao nove lanice nisu uvrtene u kalkulaciju i, prema proceni, za njih treba dodati jo dva miliona tona)
Godina mil. T % masti % proteina 2003. 130.9 4,05 3,32 2004. 130.6 4,07 3,32 2005. 133.0 4,06 3,33 2006. 134.6 4,06 3,33 2007. 134.6 4,06 3,33 2008. 135.3 4,07 3,33 2009. 135.9 4,07 3,33 2010. 136.2 4,07 3,34 2011. 136.4 4,08 3,34 2012. 136.4 4,08 3,34

78

4.3.1. Mleni proizvodi


Pad cena na svetskom tritu mlenih proizvoda, od pada 2007. godine, smanjio je euforiju proizvoaa i preraivaa i vie ih usmerio prema trino orijentisanoj politici. Od poetka 2008. godine sir je postao najprofitabilniji proizvod, dok je proizvodnja obranog mleka u prahu i putera bila najloija kombinacija, koja je donosila najmanje profita. Ipak, uprkos svojoj velikoj profitabilnosti, proizvodnja tvrdog sira nije znaajno rasla u prvoj polovini 2008. godine zbog velikih komercijalnih zaliha stvorenih u 2007. godini, i ogranienog rasta domae potronje. Industrija se prebacila na proizvode koji su pogodniji za due skladitenje.

4.3.2. Sir
2007. godina Proizvodnja sira bila je privremeno redukovana zbog vee profitabilnosti putera i obranog mleka u prahu. Ipak, vea proizvodnja mleka i rastua domaa potronja stimulisali su proizvodnju krajem godine.

2008. godina U prvoj polovini 2008. godine zapaeno je poveanje u proizvodnji sira za 2,8%. Proizvodnja je porasla zbog poveane domae tranje. Vea proizvodnja sira bila je mogua usled vee proizvodnje sirovog mleka. Nemaka, Italija i Francuska su najvei proizvoai sira na EU tritu. Smanjenje podrke ZAP-a za puter i mleko u prahu stvorilo je inicijativu za proizvodnju sira. Proizvodnja sira je profitabilna, ali privatne zalihe, stvorene u 2007. godini, stopirale su uveanje proizvodnje. Mlekare su uloile dosta novca u linije za proizvodnju sira, i preraivai veruju u svoju konkurentnost na svetskom tritu. Ipak, konzumiranje je manje u novim lanicama nego u EU15. Vea proizvodnja u NZ transportuje se u EU15. Visoke cene u Nemakoj ine ovu zemlju atraktivnom destinacijom za izvoz sira iz Holandije i Italije. Veliki problem na svetskom tritu predstavlja jaka konkurencije iz Okeanije i USA. Glavne izvozne destinacije su Rusija, Amerika i Japan. Najvee zemlje izvoznice sira su Holandija, Nemaka, Francuska i Italija. Izvoz sira u poslednjoj etvrtini 2008. godine zavisi od profita na puteru i punomasnom mleku u prahu, u poreenju sa profitom koji se ostvaruje u proizvodnji sira. Konkurencija iz Okeanije i rastui izvoz sira iz USA primorali su trgovce da snize cene ili da ugovaraju buduu proizvodnju kako bi se spreilo stvaranje vika zaliha. Preraivai i izvoznici iskazuju elju za ponovnim dobijanjem izvoznih podsticaja za sir u 2009. godini. Za sada vlasti EU nisu reagovale na ovaj zahtev.

79

2009. godina Predvia se nastavak rasta konzumiranja sira u 2009. godini, uporedo sa rastom proizvodnje. Ipak, smatra se da SEK moe imati jak uticaj na konzumiranje sira. Takoe, trite mlenih proizvoda moe biti poremeeno melamin skandalom u Kini. Predvia se smanjenje kineskog uvoza zbog rastue domae proizvodnje. Izvoz iz EU zavisie od cena i snage evra.

4.3.3. Puter
2007. godina Proizvodnja putera bila je neto vea nego to je predvieno. Evropska komisija objavila je, u avgustu 2007. godine, da su zalihe za puter skoro ispranjene, po prvi put od uvoenja intervencije za puter 1964. godine. EU zalihe putera u 2007. godini bile su na 46,000 MT i sastojale su se uglavnom od putera u privatnim skladitima.

2008. godina Uprkos velikoj koliini mleka u 2008. godini, proizvodnja putera u EU ostala je na istom nivou kao i u 2007. godini. U prvoj etvrtini godine porasla je za 4%, ali kasnije, smanjenje koliine mleka i poveani zahtevi za izvoz mleka u prahu uticali su na smanjenje proizvodnje putera. Uvoz putera sa Novog Zelanda, pod specifinom kvotom za ovaj proizvod, smanjen je za 20% u prvih osam meseci 2008. godine. Ovaj manjak uvoza nadoknaen je uvozom iz USA, iji je izvoz u EU porastao pet puta u odnosu na isti period lane. Izvoz putera Evropske unije krajem godine pao je usled slabe potranje na svetskom tritu i nekonkurentnih cena, prouzrokovanih jakom valutom i eliminacijom izvoznih podsticaja.

2009. godina EU proizvodnja butera e porasti veoma malo, jer e se vikovi mleka koristiti za proizvodnju sira. Uvoz e biti stabilan. Oekuje se da e se izvoz delimino oporaviti. Cena e blago pasti, to e dati ansu na svetskom tritu. Potronja u domainstvima e ostati stabilna, ipak, industrija moe smanjiti upotrebu putera, kao rezultat prekidanja subvencija za korienje putera u pekarama i sladoledu kao i poveanog korienja biljnog ulja kao zamene za skupi puter. Izvoz EU putera, takoe, zavisie i od odluke EU komisije o ponovnom uvoenju izvoznih subvencija za puter, zbog jake konkurencije iz Okeanije i USA.

80

4.3.4. Punomasno mleko u prahu


2007. godina Smanjenje u proizvodnji punomasnog mleka u prahu (PMP) u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu rezultat je proizvodnje drugih profitabilnijih proizvoda, uglavnom putera i obranog mleka u prahu (OMP). Smanjenje zaliha odrazilo se na izvoz, ali ne i na domau potronju. Prekid izvoznih subvencija za PMP na poetku 2007. godine redukovao je izvoz krajem godine.

2008. godina Usled poveane tranje na svetskom tritu EU - proizvodnja (PMP) je porasla u 2008. godini. Velike zalihe mleka pretvaraju se u PMP jer je proizvodnja sira skoro dostigla svoj maksimum, a profit od OMP - a je nii nego za PMP. Usled sue u Okeaniji povean je izvoz ka Bliskom istoku. Domae trite za PMP ne pokazuje elasticitet. Holandija, Nemaka i Francuska su glavni proizvoai i snabdevai na EU tritu.

2009. godina Predvia se smanjenje proizvodnje u 2009. godini. Vikovi mleka e se uglavnom koristiti za proizvodnju sira i sveih mlenih proizvoda. Oekuje se i pad izvoza usled velike konkurencije iz Australije i Novog Zelanda.

4.3.5. Obrano mleko u prahu


2007. godina Poveana proizvodnja u EU15 uglavnom je izvoena usled visokih cena na svetskom tritu. Ipak, krajem godine prelo se na proizvodnju sira koji je u tom trenutku bio profitabilniji.

2008. godina Vee zalihe mleka samo su blago poveale proizvodnju. Pad svetskih cena i jak evro redukovali su izvoz. Sir i PMP profitabilniji su za proizvodnju. Poremeaji na svetskom tritu mlenih proizvoda primorali su izvoznike iz EU na proizvodnju proizvoda sa duim rokom trajanja, kao to su puter i mleko u prahu. Francuska, Nemaka, Poljska i zemlje Beneluksa glavni su

81

proizvoai OMP u EU. Poetkom 2008. godine smanjena je domaa upotreba skupog OMP i zamenjena biljnim komponentama. Na svetskom tritu, OMP je manje konkurentno od mleka iz SAD i Okeanije. Jedan od faktora je i ukidanje izvoznih subvencija.

2009. godina Predvia se poveanje proizvodnje zajedno sa poveanjem proizvodnje sirovog mleka i poveanjem u proizvodnji putera. U sluaju da cene na domaem tritu nastave da padaju, doi e do poveanja domae potronje, poveanja udela u stonoj hrani i poveanja izvoza.
Grafikon 11 Prihodi EU od proizvodnje ( sir/puter/surutka, obrano mleko u prahu/puter, punomasno mleko u prahu/puter)

4.4. Politika
Poveana cena stone hrane, energenata i drugih imputa vodi ka poveanju trokova proizvodnje mleka u 2007. godini mnogo pre nego to su farmeri poveali otkupnu cenu mleka. Sada farmeri u EU imaju senau ili silau, tako da su poveani trokovi hrane uglavnom oportunitivni trokovi, zbog stavljanja skupog kukuruza u silau. Rezultat toga predstavlja okolnost da su farmeri bili spori u poveanju proizvodnje. U 2008. godini, kad cene mlenih proizvoda

82

opadaju, farmeri takoe primaju nie cene. Istovremeno, farmeri su ohrabreni sa 2% proirenja kvote u 2008. godini. Potranja za mlenim proizvodima iz EU na domaem i izvoznom tritu opada zbog visokih cena i neodgovarajueg kursa evra. Posledica toga je smanjenje mari za mlene proizvode, posebno za kompanije koje se bave izvozom. Kupci odlau kupovinu dok cene dodatno ne opadnu, pa moe da se postavi pitanje koliko e vremena proi pre nego to sektor za mlene proizvode u EU ne potrai podrku od Evropske komisije. Interventni otkup mlenih proizvoda ukinut je reformom ZAP 2003. i iizabrani mehanizam podrke najverovatnije e biti ponovno uspostavljanje izvoznih subvencija. Pad otkupnih cena mleka u 2008. godini, uz injenicu da su trokovi imputa i dalje visoki, doveo je farmere u teku situaciju, to ima posledicu u njihovim brojnim protestima. Bugarskim farmerima je zabranjen pristup tritu EU usled loih higijenskih uslova. Uz to, oni jo uvek nisu poeli da primaju ZAP isplate. Predloene su brojne mere da se smanje isporuke mleka.

4.4.1. Health Check


Predstojea Health Check (HC) ponuda moe da se shvati kao finalna faza reforme ZAP 2003. U daljem razvoju ZAP-a predvieno je da se jo vie smanje subvencije koje su direktno povezane sa proizvodnjom, a posebno subvencije koje izazivaju poremeaje na tritu (npr. izvozne subvencije). Za mlekarski sektor EU najistaknutija mera je soft lending za sistem kvota. Ova mera se sastoji od postepenog poveanja kvote do take kada njeno postojanje postane besmisleno i kad nema vie nikakvog uticaja na proizvodnju. To je, zapravo, postepeno navikavanje na proizvodnju bez kvota sistema. Inicijalni predlog je bio da se kvota poveava pet godina po 2%. Ipak, situacija u mlekarskom sektoru u 2008. godini uticala je na komisiju da predloi jedan procenat godinje, u narednih pet godina, poev od 2009. godine. Predvia se da e, posle naputanja sistema kvota, proizvodnja u EU porasti samo za dvatri procenta, sa najboljim rezultatima u Irskoj, Severnoj Francuskoj, Beneluksu, Danskoj, Nemakoj i Poljskoj. Postoji bojazan da bi HC mogao da utie na relokaciju proizvodnje, daleko od nepoeljnih (LFA) regiona. Komisija je ovo predvidela i ima predloge za ograniavanje relokacije. Neke zemlje lanice, npr. Nemaka, zalau se za stvaranje specijalne mlene reforme, pod stubom ZAP-a, sa dodatnim EU-finansiranjem, sline reformi za finansiranje eera. Ipak, konana odluka je u rukama Evropskog saveta. Savet bi mogao da odlui da napravi reformski fond za mleko, nabavljajui potreban novac kroz dodatnu modulaciju ili na neki drugi nain.

83

4.5. Uticaj naputanja sistema kvota na cenu EU mleka


Model naputanja sistema kvota razlikuje se u zavisnosti od elasticiteta ponude i potranje, poetne godine, pregovora oko trgovinske liberalizacije i uticaja SEK na ovaj sektor. Ipak, zajedniko miljenje veine strunjaka je da e proizvodnja mleka porasti od tri do dvanaest procenata. Smatra se da e cena mleka opasti za 15%. Ipak, oekuje se da e se efikasnost u preradi i proizvodnji jo vie popraviti, sa jo veom koncentracijom na proizvodnju velikog obima. Sve ovo doprinee tome da ne doe do veeg pada cena mleka.

Grafikon 12 Procenat koliine mleka iznad i ispod kvote meu zemljama lanicama (2007/2008. godina)

84

4.6. Zdravstvena situacija


4.6.1. Bolest plavog jezika Bluetongue disease (BTV)
Posle pojavljivanja 2006. godine u Belgiji i Holandiji, ova bolest se rairila u vedskoj, ekoj, Italiji, Nemakoj i Velikoj Britaniji. Procena tete jo nije uraena, ali se kalkulie sa nekoliko stotina miliona evra. Mortalitet i morbiditet su porasli sa 1520% na 50%. U 2008. godini, u zemljama lanicama u kojima se pojavila zaraza, preduzeta je vakcinacija radi spreavanja irenja bolesti. Iste godine dolo je do vakcinacije i u Maarskoj, ali se smatra da su odreene vrste virusa migrirale u mediteranske zemlje.

4.6.2. BSE
Broj sluajeva se smanjuje iz godine u godinu. U 2007. godini u etrnaest zemalja lanica nije prijaviljen nijedan sluaj, dok su mnoge lanice registrovale samo jedan do dva sluaja. Evropska komisija dozvolie klanje goveda starijih od trideset meseci sistemom aktivnog monitoringa umesto dosadanjeg monitoringa na sistemu procene rizika.

4.6.3. Govea bruceloza


Poetkom jula 2008. godine Holandija je prijavila sluaj bruceloze teladi uvezene iz Velike Britanije. Dogovoreno je da se ne dozvoli transport ivotinja mlaih od 42 dana jer se u tom uzrastu ne moe otkriti bruceloza.To je uraeno u cilju sigurne trgovine.

85

5. DOMAA POLITIKA
5.1. Ciljevi agrarne politike
Republika Srbija, kao poljoprivredna zemlja, dugo nije bila stimulisana za proizvodnju poljoprivrednih dobara, kao to se to radilo u drugim zemljama Evrope. Tek u 2003. godini stvara se poseban agrarni budet koji ima za cilj da osnai i uspostavi sistem koji e omoguiti da Srbija postane zemlja u kojoj e sektor agrara igrati vanu ulogu u njenom razvoju. Pribliavanje Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) i pregovori oko uspostavljanja centralne evropske zone slobodne trgovine (CEFTA) bili su novi ciljevi i izazovi u kojima je agrar zauzimao jedno od vodeih mesta. Bilo je potrebno restrukturisati postojeu agrarnu politiku, koja se uglavnom sastojala od isplate premija za odreene proizvode (mleko, penica), odrediti prioritete, analizirati stanje i odrediti smernice. Sve to bilo je neophodno uklopiti u ideju budueg lanstva u EU, koji je definisan kao cilj Republike Srbije. To je praktino bila priprema za pregovore sa EU. Zauzeti su jasno definisani stavovi u vezi sa odreenim segmentima poljoprivrede i kreirana je strategija za pregovore u skladu sa pravilima Evropske unije, koja e Srbija morati da prihvati ne samo kada postane lanica, nego i postepeno u toku pregovarakog procesa. Istovremeno, uspostavljanje pregovora sa WTO imalo je za posledicu u tome da se otpone s reformisanjem i restrukturisanjem agrarne politike, kako bi se odgovorilo pravilima svetske trgovinske organizacije. Agrarni budet Republike Srbije morao je da ispuni mnogobrojne zahteve. Nakon analiza i identifikovanja glavnih problema, pristupilo se kreiranju mera koje bi dovele do eljenih rezultata. Ciljevi u sektoru mlekarstva bili su:

kreiranje stabilnih proizvoaa koji mogu da se nose sa turbulencijama na slobodnom tritu; poveanje prosene veliine mlenog stada; unapreenje genetskog potencijala; poveanje prosene mlenosti po grlu;

87

stimulacija formiranja jakih udruenja farmera koja e pomoi u kreiranju agrarne politke; unapreenje rada savetodavnih slubi u sektoru mlekarstva; obezbeena zdravstvena zatita svih ivotinja; unapreenje kvaliteta sirovog mleka; obezbeivanje dovoljnih koliina mleka za domau potronju, koje e ispunjavati sve standarde bezbednosti hrane; moderna preraivaka industrija, iji e standardi biti isti kao standardi EU; dobijanje izvoznih dozvola za trite Evropske unije; unapreenje proizvoakih kapaciteta; stvaranje trinih vikova, koji e cenovno biti konkurentni na inostranom tritu.

Celokupna agrarna politika smanjila je tokom vremena direktna plaanja i preusmerila se na kreiranje mera koje e se odnositi na regresiranje imputa i kreditiranje.

Grafikon 13 Uee mera u ukupnom budetu Republike Srbije u periodu od 2004. do 2008. godine

88

5.2. Mere Ministarstva poljoprivrede


5.2.1. Premija za mleko
Jedna od najstarijih i najpoznatijih mera Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede RS je premija za mleko, na koju je dugo izdvajano preko 25% ukupnog agrarnog budeta. Premija za mleko datira jo iz vremena kada je premija isplaivana preko mlekara, koje su kasnije isplaivale novac farmerima, pod uslovom da 40% od primljenog mleka izbace na triste u obliku pasterizovanog mleka, a ostatak u proizvode po izboru, tako da je cena mleka i premije bila povezana iskljuivo sa dobrom voljom mlekara. Od 2000. godine uveden je nov nain isplate premije za mleko jer je dotadanji nain bio uveden zbog nestaice pasterizovanog mleka na tristu i vie je pogodovao mlekarama nego farmerima. Od pomenute godine iznos isplate premije se izjednaava sa cenom premije od etiri dinara po litru do 2005. godine, kada iznos polako opada, bez obzira na koliinu mleka koju mlekare obrade, s tim to je isplata i dalje ila preko mlekara. Cenu litra mleka odreivale su mlekare na osnovu sastava i kvaliteta mleka. Ovim nainom isplate i stimulacije farmera postignuti su sledei rezultati:

Koliina mleka koja je upuivana mlekarama na obradu konstantno se poveavala iz godine u godinu, a samim tim je i kvalitet isporuenog mleka rastao jer su mlekare isplaivale veu cenu za bolji kvalitet mleka. To je bio podsticaj za farmere da rade na poboljanju kvaliteta i koliine mleka. Ukupna proizvodnja mleka se neznatno poveala, ali se zato poveala i koliina mleka koje se prerauje u mlekarama. Dolo je do uveanja stada i poveanja mlenosti po grlu. Postignuta je konstantna snabdevenost trita dovoljnim koliinama mleka.

89

Grafikon 13 Vrednost isplate premije za mleko u dinarima u periodu od 2000. do 2008. god.

Premija za mleko, koja se isplauje u dinarima po litru mleka, odnosila se samo na kvantitet, tako da dravna politika ovom merom nije usmerila farmere na podizanje kvaliteta. To su uinile mlekare formiranjem cene prema kvalitetu. Iznos premije po litru smanjivao se tokom godina jer je primarni cilj premije bio postignut, a bilo je potrebno da se pree na druge mere koje ne bi imale toliko udela u budetu, a postigle bi bolji efekat.

Tabela 23 Vrednost premije u dinarima po litru u periodu od 2000. do 2008. godine


Godina Vrednost premije u din/lit 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

3,8

2,4

1,4

Premija je jedna od mera koja se svrstava u cenovnu podrku, u tzv. Orange Box, tj. u paket mera koje mogu imati distorzivan uticaj na trite, prema pravilima EU i WTO, i koje treba smanjivati. Jedan od ciljeva je formiranje nacionalne laboratorije za testiranje sirovog mleka (koja je jedan od uslova za izvoz mleka i mlenih proizvoda u EU), koja bi vrila kontolu kako higijenske ispravnosti, tako i sastava mleka koje se predaje mlekarama. Na taj nain imao bi se kompletan uvid u kvalitet sirovine i mogle bi se definisati kritine take. Premija bi se isplaivala samo za odreeni kvalitet mleka da bi se farmeri stimulisali da ispunjavaju uslove potrebne za dobijanje kvalitetne sirovine.

90

5.2.2. Program mera selekcije


Ovo je mera iji je jedan od ciljeva bio da se selekcionim radom i stalnim praenjem pobolja kvalitet mleka. Glavni cilj mere je poboljanje genetskog potencijala kvalitetnih grla i poveanje mlenosti. Ovaj program bi trebalo da bude okosnica stoarske delatnosti. Selekcione centre u svetu vode poljoprivredne organizacije, iji je najvei interes da poboljaju proizvodne osobine svojih grla. U Republici Srbiji MPV finansira sprovoenje programa mera preko slubi na terenu. Ipak, prosena mlenost grla jo uvek je niska. Odreeni rezultati su postignuti, ali ne onim intenzitetom i tempom koji je bio poeljan i mogu. Problemi koji su prisutni u ovoj oblasti su sledei:

glavna matina knjiga goveda (herd book) menjala je draoca i, samim tim, nije kompletna; mere selekcije ne rade se u kontinuitetu i ne pokrivaju sve oblasti; prema oceni poljoprivrednih inspektora, postoji veliki broj lairanih podataka; od sprovoenja programa mera najmanje koristi imaju farmeri; slabo poboljanje u rasnom i genetskom sastavu; veliki broj nepravilnosti i malverzacija u voenju evidencije; oteano praenje starog matienja usled nove veterinarske markacije; nedovoljan broj diplomiranih inenjera za stoarstvo u poljoprivrednim stanicama; najvei problem je odsustvo farmera kao uesnika u tom procesu. On je pasivna figura jer se esto mere selekcije vre bez njegove elje i uticaja. Uzrok tome je uglavnom needukovanost farmera. Mere selekcije (odabir i odgajanje kvalitetne priplodne stoke) trebalo bi da funkcioniu na zahtev i potranju farmera, koji bi bili pokretai i najvei korisnici tih usluga.

Situacija je drugaija, i menja se iz godine u godinu, kod veih i obrazovanijih farmera. Oni ili imaju svoje selekcione centre ili su veoma dobro upoznati sa programom odgajanja. Na taj nain uspevaju da dobiju visoko kvalitetna grla dobrih proizvodnih karakteristika. Dobre strane su to postoji uspostavljen sistem, koji je ve poeo da se oblikuje prema novim saznanjima, tako da farmeri sve vie uzimaju uea u radu selekcionih slubi.

5.2.3. Regres za priplodnu stoku i selekcionisane priplodne matice


Ciljevi regresa za priplodnu stoku i selekcionisanje priplodne matice su sledei:

poveanje matinog stada kod farmera,

91

nabavka kvalitetnih priplodnih grla, poveanje efikasnosti rada farmera, a samim tim i poveanje njegovih prihoda, stabilizacija farme i poveanje konkurentnosti.

Uslovi za ostvarenje prava na regres za kvalitetnu priplodnu stoku su:


kvalitetno priplodno grlo treba da bude kupljeno radi dalje reprodukcije ili da bude proizvedeno u sopstvenom zapatu i da slui za dalju reprodukciju na sopstvenoj farmi, dralac kvalitetne krave prvotelke duan je da, po primanju regresa, zadri grlo etiri godine u zapatu, bez prava otuivanja.

Regres se ostvaruje samo jednom u toku reprodukcije i to nakon prvog teljenja, odnosno jagnjenja, a za kvalitetne priplodne bikove i ovnove nakon prvog ukljuivanja u pripust, odnosno u proizvodnju semena. Ova mera je dala male rezultate u proteklih sedam godina. Sredstva za regres, koja su u visini od 90%, koja su odlazila na isplatu za mlena goveda, iznosila su u proseku oko 300 miliona dinara godinje. Suma koju je farmer primao iznosila je 11.000 dinara po grlu, do 2005. godine i 12.000 dinara po grlu od 2006. godine. Proseno je godinje oko 15.000 farmera apliciralo za ovu meru, tj. samo 2,1% grla od ukupnog broja krava i steonih junica bilo je stimulisano na ovaj nain. Dva su osnovna razloga za to: Uslov da se grla ne mogu otuiti iz sopstvenog zapata tokom naredne etiri godine, kao i pojaana inspekcijska kontrola, neki su od glavnih razloga za smanjeno konkurisanje za regres; Spora isplata sredstava (eka se i do godinu dana), kao i deo koji farmeri plaaju za izdavanje uverenja osnovnim slubama, tako da 25% ukupnog novca koji je otiao za prvotelke odlazi slubama na terenu, koje obavljaju papiroloki rad i odmah uzimaju novac za svoje usluge. Mera nije stavljena u plan za 2009. godinu.

5.2.4. Uredba o podizanju kvaliteta mleka


Ova mera uvedena je 2005. godine i trajala je do 2006. Ukupno je izdvojeno 130 miliona dinara u 2005. godini i 90 miliona dinara u 2006. godini. Mera je imala direktnog uticaja na poboljanje kvaliteta mleka jer se preko nje vrio povraaj sredstava u iznosu od 40% za kupovinu muzilica za mleko i laktofriza (ureaja sa skladitenje i hlaenje mleka). U toku sprovoenja uredbe,vrena je i konstantna edukacija farmera o znaaju hlaenja mleka posle mue, kao i o vrenju pravilne mue. Ciljani su bili mali i srednji farmeri, koji imaju najvie problema sa kvalitetom mleka. Oprema koja je bila finansirana odnosila se na rune muzilice i laktofrize kapaciteta do 2.000 litara. Na

92

taj nain, zajedno sa predstavnicima mlekara, koji su propagirali priu o beneficijama i neophodnosti pravilne mue i uvanja mleka, podignuta je svest farmera na jedan vii stepen i otvoreno je jedno novo poglavlje u kome ima jo puno toga da se uradi.

5.2.5. Mleno govedarstvo


Ova mera je prvi put uvedena u 2008. godini, i predviena je planom za 2009. godinu. Odnosi se na direktna plaanja po kvalitetnom mlenom grlu. Uslov je da vlasnik ima najmanje tri, a najvie sto grla, kao i da je grlo umatieno (tj. da je prolo selekcionu smotru i klasifikovano kao kvalitetno). Vrednost sredstava po grlu je 7.000 dinara po grlu u 2008. godini i 12.000 dinara po grlu u 2009. godini. Mera je imala velikog uticaja meu proizvoaima. Meu farmerima je porasla zainteresovanost za selekcione poslove u govedarstvu meu farmerima, koji su eleli kvalitetna grla, sa dobrim proizvodnim osobinama, da bi mogli da ispune uslove propisane merom. Prema podacima Instituta za stoarstvo, u Republici Srbiji postoji trenutno 25% umatienih grla (grla sa visokim proizvodnim osobinama) u odnosu na ukupan broj grla. Ovo je, meutim, i dalje mali broj, s obzirom na to da u razvijenim zemljama taj broj iznosi preko 85%, ali ipak pokazuje skok od 10% u odnosu na 2007. godinu. To je imalo uticaja na ukrupnjavanje stada, stvaranje boljeg trita kvalitetnih mlenih goveda. Mera je identifikovala proizvoae koji ele da se profesionalnije bave proizvodnjom mleka, podstiui tako mnoge da, sa dva grla, dodatno investiraju kupovinom jo jednog, i to kvalitetnog, radi dobijanja subvencije. To je nastavak ideje o ukrupnjavanju stada (jo uvek skromne, ali sa velikim potencijalom za uspean nastavak) i stvaranju stabilnih proizvoaa. Plan je da se, u narednom periodu, donji limit podigne na pet grla. To bi doprinelo ostvarenju krajnjeg cilja stvaranju proizvoaa koji poseduje visoko produktivna, kvalitetna grla, sposobnog da izdri trinu utakmicu.

5.2.6. Podrka tovu goveda


Ovo je mera uvedena u 2007. godini, kada je izdvojeno 400 miliona dinara za uredbu. Obraun za 2008. godinu jo nije zavren, poto nisu isplaeni svi zahtevi. Cilj je bio da se povea tov junadi i podstakne trite tovnog materijala. Farmer je morao da poseduje najmanje tri grla da bi ostvario prava na premiju. Mera je imala indirektnog uticaja na mleno govedarstvo. Ipak, napravljeni su propusti u kontroli dokumenata, slabim tempom isplate, menjanjem i produavanjem rokova uredbe, to je dovelo do konfuzije, kako meu farmerima, tako i u slubama koje su angaovane na sreivanju dokumentacije.

93

5.2.7. Nabavka osnovnog stada


Godine 2007. MPV uvodi meru nabavke osnovnog stada u stoarstvu. Vrednost mere iznosila je 70 miliona dinara i odnosila se na povraaj 20% od ukupne sume za kupovinu kvalitetnog priplodnog grla, iz domae proizvodnje ili iz uvoza, i 25% za farmere iz marginalnih podruja. Mera je nastavljena i u 2008. godini, ali jo nema podataka koliko je novca isplaeno. Planirano je 180 miliona dinara za 2008. godinu. Cilj mere je da se pomogne farmerima u nabavci kvalitetnih priplodnih grla, ukrupnjavanje mlenog stada i ruralni razvoj. Ruralni razvoj marginalnih oblasti je primaran cilj ove uredbe, zbog ega je proizvoaima iz ruralnih oblasti refundirano 25% od cene. Uporedo sa razvojem proizvodnje mleka, unapreenja genetskog potencijala, popravljanja kvaliteta mleka, jedan od bitnih ciljeva je i ruralni razvoj, u kome proizvoai mleka treba da imaju veliku ulogu. Kombinovanim dejstvom mera direktne podrke u mlekarstvu i razvojem ruralnih mera, posebno u geografski zabaenim delovima zemlje, pokuavaju da se stvore uslovi koji e pomoi ne samo da se na toj zemlji zadre mlai farmeri (prosena starost farmera u Republici Srbiji je 60 godina), ve da se omogui poslovna klima koja bi osnaila regione, organizacijom i zajednikim nastupom farmera, ukljuivanjem preraivaa i postizanjem bolje komunikacije sa svim uesnicima u lancu poljoprivredne proizvodnje, prerade i plasmana.

5.2.8. Ostale mere


5.2.8.1. Kreditna podrka
MPV je od 2004. godine pokualo da pronae najbolji nain za ostvarivanje svojih ciljeva. Uvoenje kreditiranja farmera sa niskim kamatnim stopama, koje MPV finansira preko poslovnih banaka, omoguilo je farmerima da planiraju svoj razvoj. Ponueni kratkoroni krediti (sa rokom otplate do jedne godine), srednjeroni krediti (rok otplate od 25 godina) i dugoroni krediti (sa rokom otplate do 15 godina) omoguili su to da farmeri krenu u razvoj proizvodnje. Poetne godine razvoja trita poljoprivrednog kredita bile su teke i pune nepoznanica jer farmeri nisu imali iskustva sa takvim nainom finansiranja, kao ni sa izradom biznis planova. Uslovi kreditiranja su se menjali od godine do godine, to je dodatno oteavalo snalaenje zainteresovanih strana. Ipak, odreena pravila su se ustalila, tako da su farmeri postali iskusniji, ustanovili generalne uslove kreditiranja i poeli na taj nain da zasnivaju svoju proizvodnju. I pored toga, razvoj pravih poljoprivrednih kredita jo nije zaiveo na nain kako je to organizovano u EU jer banke imaju visoke kamatne stope na poljoprivredne kredite, u sluaju da ih MPV nije subvencionisalo. Ograniena sredstva za kreditnu podrku jo jedan su oteavajui faktor sa kojim se farmeri susreu. Nemogunost dobijanja subvencionisanog kredita poveava trokove zajma, pa se dogaa da farmeri odustaju od planiranih investicija, usled nemogunosti vraanja sredstava uzetih kod poslovnih banka.

94

5.2.8.2. Investicije za dogradnju/popravku objekata za dranje ivotinja


Mera koja je 2006. godine finansirana sa ezdeset miliona dinara znaila je povraaj 40% sredstava uloenih u adaptaciju i popravku tala. Uslovi konkursa bili su neprecizno definisani, tako da je dolo do velikog broja malverzacija, predavanja lanih rauna o adaptaciji objekta i drugih pokuaja pronevere. Poljoprivredna inspekcija, zaduena za kontrolu sprovoenja ove mere, podnela je zapisnike po izvrenim kontrolama, koji su doveli do pokretanja sudskih postupaka, usled nenamenskog troenja sredstava. Ova mera nije kasnije ponovo uvoena.

5.2.8.3. Izvozni podsticaji


Izvozni podsticaj za mleko i mlene proizvode iznosi 20%. Cilj je bio da se povea konkurentnost na tritu zemalja u okruenju, jer bi se na taj nain ostvario direktan uticaj na cenu proizvoda. Ovim podsticajima postigli bi se sledei efekti:

unapreenje i promovisanje domae proizvodnje na stranim tritima; plasman vikova proizvoda na strana trita; osvajanje novih trita stimulisanje povezanih proizvodnji.

Posle potpisivanja sporazuma CEFTA (BiH, Albanija, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Bugarska, Moldavija) 2006. godine, koji omoguava stvaranje zona slobodnog trita, gde nije dozvoljena primena izvoznih podsticaja niti drugih mera koje favorizuju odreene proizvode, izvozni podsticaji prestaju da budu od koristi. Bugarska i Rumunija postale su lanice EU 1. januara 2007. godine i vie ne pripadaju grupi zemalja potpisnica sporazuma CEFTA. Podsticaj vai i za zemlje EU, ali Republika Srbija nema dozvoljen izvoz na EU trite, usled neispunjenja EU uslova i standarda. Stimulacija vai i za ostale zemlje. Meutim, Republika Srbija 100% svojih mlenih proizvoda izvozi u zemlje CEFTA.

5.2.8.4. Uvoenje sistema HCCP


MPV je u periodu od 2005. do 2007. godine refundiralo 80% trokova pri sertifikaciji sistema HCCPA (hazard critical control point analysis) u objekte preraivake industrije. Uredbom je obuhvaena sva preraivaka industrija, meu kojima su bile i mlekare.

95

Grafikon 14 Sredstva izdvojena za refundiranje sertifikacije HCCP u periodu od 2005. do 2007. godine (u milionima dinara)

5.3. Uticaj pristupanja Evropskoj uniji u novim zemljama lanicama u sektoru mlekarstva
Pristupanje Evropskoj Uniji imalo je velikog uticaja na sektor mlekarstva u svim zemljama lanicama, posebno u zemljama biveg komunistikog reima, koje su pristupile 2004. i 2007. godine. Struktura sektora tih zemalja bitno se razlikovala od strukture sektora zemalja lanica EU15. S jedne strane, u NZ struktura stada je takva da je veinom bila sastavljena od velikog broja proizvoaa koji imaju do deset grla, i koji se odlikuju usitnjenom proizvodnjem. Tako je po pristupanju u 2005. godini 89% farmera imalo od jednog do deset grla, u ijem su se vlasnitvu nalazilo 47% ukupnog broja krava. Samo 2,2% farmera imalo je preko stotinu grla.

96

Tabela 24 Broj farmera i mlenih krava u novim zemljama lanicama i Rumuniji i Bugarskoj, kao zemljama kandidatima 2005. godine
Veliina stada Zemlja Kipar eka Estonija Maarska Letonija Litvanija Malta Poljska Slovaka Slovenija NZ NZ% Bugarska 1 do 10 farmer 14 719 3.037 14.537 56.994 177.765 n/a 658.000 7 15.640 904.826 89 146.980 1 do 10 krave 49 na 12.147 44.416 107.085 349.814 na 1.437.000 23 50.959 1.975.378 46.7 246.544 11 do 30 farmer 12 657 1..997 983 2100 2.875 na 64.300 12 3.596 76.532 7,5 3.509 4.204 11 do 30 31 do 100 31 do 100 krave 239 na 7.988 18.567 30.993 45.679 na 991.000 286 56.606 1.151.358 27,2 50.895 79.603 farmer 122 544 3.629 284 388 458 na 6.900 90 462 12.877 1,3 805 689 krave 8417 na 14.514 16.581 18.820 22.242 na 285.000 6.624 19.304 391.502 9,3 44.334 33.872 100+ farmer 93 1.033 19.463 446 112 150 na 630 511 13 22.451 2,2 36 164 100+ krave 15.880 na 77.851 205.756 28.277 45.132 na 170.000 161.163 3814 707.873 16,7 5.927 34.382 151.330 347.700 347.8 1625.4 Total farmer 241 2.953 28.126 16.250 59.594 181.252 na 729.830 620 19.711 Total krave 24.585 na 112.500 285.320 185.175 462.867 na 2.883.000 168.095 130.683 24,6 437.1 113.1 285.0 185.2 416.5 7,8 2754.8 198.6 120.3 4543.0 Krave total

1.016.686 4.226.110

Rumunija 1.101.229 1.589.208

1.106.286 1.777.065

Pripremni period za proces pristupamka doveo je do toga da u svim NZ doe do postepenog opadanja broja farmera koji se bave proizvodnjom mleka, kao i broja mlenih grla. Ubrzano smanjenje zabeleeno je i u Republici Srbiji od 2000. godine, kada je broj proizvoaa opao za dve treine u 2009. godini. Na taj nain vrila se reorganizacija sektora, ukrupnjavanje i modernizacija postojeeg stanja. Ipak, i pored toga, po prikljuenju, veliki broj zemalja imao je usitnjenu proizvodnju. Najvei problem za male proizvoae predstavljalo je usklaivanje sa standardima EU. U Maarskoj, Litvaniji i Letoniji broj proizvoaa sa pet i manje krava se prepolovio.
97

Tabela 25 Broj farmera i mlenih krava u novim zemljama lanicama, u periodu 19952005. godineu periodu 19952005. godine
Godina 1990. 1995. 2000. 2005.

broj farmera

broj krava

broj farmera

broj krava

broj farmera

broj krava

broj farmera

broj krava

Kipar

526

22.411

316

29.481

257

23.511

241

24.585

eka

n/a

n/a

n/a

n/a

n/a

n/a

n/a

n/a

Estonija

47.000

280.000

52.846

211.396

34.499

138.000

28.126

112.500

Maarska

n/a

n/a

n/a

n/a

35.210

360.770

16.250

285.320

Letonija

221.885

535.100

116.723

274.554

81.793

202.853

59.594

185.175

Litvanija

n/a

n/a

n/a

n/a

219.071

433.601

181.252

462.867

Poljska

n/a

n/a

1.309.060

3.391.000

876.130

2.873.000

729.830

2.883.000

Slovaka

n/a

n/a

947

279.361

829

209.024

620

168.096

Slovenija

n/a

n/a

46.313

174.276

28.588

141.574

19.711

130.683

Ukupno NZ

269.411

837.511

1.526.204

4.360.068

1.276.377

4.382.333

1.035.624

4.252.225

U novim zemljama lanicama, usled razbijene proizvodnje i malog broja stada sa veim brojem grla, u poetku je i prinos po grlu bio nii nego u EU15 i kretao se negde oko 5.000 litara, to je znaajno manje u poreenju sa prinosom u EU15 gde je prosek bio 6.500 litara. Ipak, ako se uporedi prinos iz 2003. godine u NZ, koji je iznosio 4530 l, primeuje se napredak. Taj proces ubrzano je tekao od 2005. godine i imao je veu stopu rasta nego u EU15, usled modernizacije stada, bolje proizvoake prakse, modernizacije i poveanja farmi, bolje obuenosti farmera, boljeg selekcijskog rada. Smatra se da e se ovakav trend nastaviti. Ipak, i dalje je prisutan problem usitnjene proizvodnje. Cilj NZ je da se izvri transformacija malih u srednja stada, koja sa svojom proizvodnjom mleka mogu da budu konkurentna i, kao takva, lake dostignu neophodne standarde.

98

5.3.1. Prerada mleka i trgovina


U NZ preraivaka industrija bila je u slinoj situaciji kakva je danas u Republici Srbiji: veliki broj malih mlekara, koje se uglavnom nalaze u zabaenijim delovima zemlje, preraivao je manje koliine mleka, ime nisu mogli da budu spunjeni svi potrebni standardi veih industrijskih mlekara, koje su bile izvozno orijentisane. Obim trgovine mlenim proizvodima u NZ, kako uvoz tako i izvoz, u porastu je jo od poetka procesa pridruivanja EU. Uvoz u NZ uglavnom se vri iz EU25, a i izvoz je uglavnom orijentisan u EU25 i, delimino, u tree zemlje. Litvanija i Poljska izvoze najvie u Rusiju. Cene u NZ jo uvek nisu u potpunosti usklaene sa EU15, ali idu uzlaznom putanjom i pribliavaju se tom nivou. Zakljuak U NZ su na putu potpune integracije mlekarskog sektora u EU, od dana prikljuivanja do danas, postignute znaajne promene. Veliki broj ovih zemalja jo uvek se sree s problemima prilagoavanja, naroito manji proizvoai i manje mlekare koje ponekad imaju problema sa mlekom loeg kvaliteta. Ovi problemi mogu biti prevazieni u narednom periodu samo sa investicijama i prestrukturisanjem, to e dovesti do toga da i manji farmeri mogu da opstanu i dostignu sve standarde. Ovo je posebno znaajno za ouvanje ruralne populacije i razvoj ruralnih oblasti.

5.3.2. Situacija u pojedinim novim zemljama lanicama


Estonija: Proizvodnja mleka jedna je od glavnih grana poljoprivrede. Ishrana krava uglavnom se vri na panjacima, to smanjuje trokove proizvodnje. Proizvodnja mleka u 2004. godini bila je via za 6,7% nego u 2003. godini, dok je broj muznih krava u istom periodu smanjen za 2.000 grla. Mali proizvoai su odustali od proizvodnje, dok vei pospeuju proizvodnju i rade na poveanju mlenosti po grlu. U 2003. godini, 79% ukupno proizvedenog mleka predato je mlekarama, dok se taj broj u 2004. godini uveao na 83%. Osim toga, 96% mleka je bilo ekstra klase u 2004. godini. U 2005. godini broj mlekara je smanjen na 42, i one su zapoljavale 15% ljudstva zaposlenog u celokupnoj prehrambenoj industriji. Domai proizvodi su jeftiniji od uvoznih, i domae stanovnitvo ih koristi vie od uvoznih. Od pristupanja EU, vrednost proizvodnje i izvoza mlenih proizvoda je porasla. Trgovinski bilans je iz godine u godinu sve vei, sa puterom kao top-produktom. Sir je proizvod koji se najvie uvozi. Letonija: U poslednjih petnaest godina broj grla je opao za 35%, dok je prosena mlenost porasla za 25%. Problem je u tome to je najvei broj stada jo uvek sadri manje od deset krava. S druge strane, broj farmi sa pedeset do sto grla udvostruio se u periodu posle prikljuenja EU. Predvianja su da e se ovaj trend nastaviti.

99

U poslednjim godinama preraivai mleka, posebno proizvoai putera i obranog mleka, profitirali su od raznih EU programa podrke, kao to je kola mleka i izvoznih subvencija za , tree zemlje. Litvanija: Proizvodnja mleka uglavnom se odvija na malim farmama i pored restruktuiranja proizvodnje. Stado u proseku ima tri krave, iako se prosena veliina stada poveala za 40% u proteklih par godina. Jo uvek postoje problemi sa niskom mlenou grla. Preraivaka industrija je jedna od najkoncentrovanijih i najmodernijih industrija hrane u zemlji. Tri grupe preraivaa prerauju 7580% ukupne koliine mleka. Posle prikljuenja EU, kvalitet mleka je znaajno porastao, tako da 93% otkupljenog mleka ispunjava standarde EU, to je veliki skok u poreenju sa 52% u 2001. godini. Oko 50% mlenih proizvoda se izvozi. Posle pristupanja EU, izvoz raste iz godine u godinu,. Poljska: Broj mlenih farmi je u poslednjih deset godina opao za 45%, a broj grla za 50%. Ovo se deava jer su manje farme (sa jednim do tri grla) uglavnom prestale sa proizvodnjom. Restruktuiranje je dovelo do poveanja prosene veliine stada, posebno u grupi onih od trideset do stotinu grla. Prosena farma predaje 25.000 litara godinje mlekari, to je veliki pomak, ali i dalje se zaostaje za EU15, gde je ovaj broj nekoliko puta vei. Od 2000. godine broj mlekara opao je za 37%. Ukupno 65% mlekara su kooperative. U istom periodu, koliina mleka koje otkupljuju mlekare poveala se sa 56% na 80% u 2008. godini. Poljska mlena industrija je posle pridruivanja EU postala neto-izvoznik i to najvie mleka u prahu, sira, pavlake, putera i jogurta. Proizvoai mleka jedni su od glavnih korisnika pridruivanja EU, uglavnom zbog visokih cena mleka, ali takoe i usled modernizacije i restrukturisanja sektora, to je poelo neposredno pre i nastavilo se posle pridruivanja EU. U 2008. godini 98% otkupljenog mleka ispunjavalo je standarde EU, dok je u 2000. godini to vailo samo za 46%. Slovaka: U poslednjih deset godina opao je broj mlenih grla, ali je poveana prosena mlenost po grlu, usled novih tehnologija gajenja. Broj farmi je takoe opao. Proizvoake cene i subvencije su meu najniima u EU25. Razlog tome je viestruko vea ponuda u odnosu na potranju. Restruktuiranje preraivake industrije dovelo je do smanjenja broja mlekara za 40%. Usled velikog investiranja u pretpristupnom periodu i modernizacije objekata, preraivai su se suoili sa manjkom sredstava za promociju i razvoj novih proizvoda. Bugarska: Promene u Bugarskoj posle prikljuenja nisu tekle ubrzano kao u ostalim NZ. Sektor mlekarstva i danas, dve godine posle pridruivanja, nije spreman za EU trite. Usitnjena proizvodnja, mali procenat mleka koje ispunjava standarde EU (u 2005. godini samo je 12% mleka ispunjavalo EU-standarde) i niska mlenost po grlu faktori su koji onemoguavaju potpunu integraciju Bugarske na EU trite.

100

Pretpristupnim SAPARD-fondovima uinjeno je znatno investiranje u rashladne ureaje za skupljanje mleka, poboljanje genetskog sastava i modernizaciju farmi, preraivake industrije i promociju izvoza. U Bugarskoj ve niz godina proizvoai zaobilaze preraivae i prodaju proizvode direktno potroaima. Takvo mleko nije kontrolisano i nosi opasnost po zdravlje potroaa. U periodu od 2008. do 2010. godine u Bugarskoj se sprovodi program unapreenja kvaliteta mleka koji finansira EU. Godina 2010. je krajnji rok do kog mleko treba da dostigne EU-kvalitet da bi moglo da se prodaje na tritu EU. U sluaju neispunjenja tih uslova, mleko proizvedeno u Bugarskoj moi e da se konzumira samo unutar granica te zemlje. Rumunija: Situacija u Rumuniji pred pristupanje bila je sledea: 93% farmi je imalo 12 grla, dok je samo 0,46% farmi imalo vie od deset krava; 70% farmi proizvodilo je samo za svoje potrebe i nije iznosilo vikove na trite; prosena mlenost u 2005. godini iznosila je samo 3.000 litara po grlu. Drava je uloila sredstva u prestruktuiranje farmi, podizanje kvaliteta mleka i poveanje prosene mlenosti po grlu. U 2007. godini u Rumuniji je postojalo 837 mlekara. Rumunija je uvoznik mleka i mlenih proizvoda, iako proizvodnja mleka postepeno raste. Do 2007. godine, i pored znaajnog ulaganja u sektor kroz SAPARD-fondove, Rumunija nije uspela da uvea preseno stado, tako da je i u 2007. godini 93% farmi imalo 12 grla. Ipak, uspostavljen je sistem laboratorija za kontrolu sirovog mleka i na taj nain obezbeena sledljivost, da bi proizvod dospeo na trite EU. Rumunija ima jo dosta da uradi na strukturi mlekarske industrije, kako u pogledu prosene mlenosti, koja je jedna meu najniima u EU, tako i u poveanju veliine stada, kao i u modernizaciji preraivake industrije.

5.4. Uticaj pristupanja Srbije Evropskoj uniji u sektoru mlekarstva (uticaj na potroae)
Kao i u drugim oblastima, i u poljoprivrednoj proizvodnji dogodile su se promene pri pristupanju EU. Mlekarski sektor, kao jedan od najvanijih kako u Republici Srbiji, tako i u Evropskoj uniji, proao je kroz brojne transformacije u svakoj novoj zemlji lanici. Zavisno od zemlje, njene poljoprivredne strukture, pripremljenosti na nove uslove, funkcionalnosti institucija, razvijenosti primarne i proizvoake industrije, taj proces je tekao razliito od zemlje do zemlje. Za Republiku Srbiju, kao zemlju sa razvijenom stoarskom proizvodnjom, posebno mlekarskim sektorom, znalo se da e taj proces biti dugotrajan i komplikovan, sa dosta uslova koji e morati da budu ispunjeni kako bi ovaj sektor postao priznat i konkurentan na tritu EU.

101

Republici Srbiji najsrodnija su iskustva Rumunije i Bugarske, kao zemalja koje su poslednje postale punopravne lanice EU, ali i po tome to je njihova poljoprivredna proizvodnja veoma slina poljoprivrednoj proizvodnji Srbije, posebno u oblasti stoarstva, proizvodnje i prerade mleka. Usitnjena poljoprivredna proizvodnja, veliki broj proizvoaa sa malim brojem grla, mali prinosi po grlu, lo kvalitet sirovine, zastarela preraivaka industrija, nedostatak znanja, nepripremljenost na konkurenciju, samo su neki od inilaca koji su bili prisutni u Rumuniji i Bugarskoj pre pridruenja, kao to je sluaj i u Republici Srbiji. U svemu ovome, vanu ulogu su imali kako proizvoai, drava, tako i potroai. Potroai su odreivali da li e domaa industrija opstati ili e se mleni proizvodi konzumirati iz drugih drava lanica. Obema zemljama, i Rumuniji i Bugarskoj, bio je zadat period u kome su morale da ispune odreene uslove, kako bi dostigle evropske standarde proizvodnje i prerade. Obe zemlje to nisu uspele da uine na vreme, posebno u sferi preraivake industrije, to je rezultiralo prolongiranjem rokova za odreen broj preduzea koja su bila duna da uvedu standarde u svoja postrojenja kao uslov prisustva na tritu EU. Bugarska nije ni do 2009. godine reila problem sa kvalitetom mleka i popravljanjem kvaliteta sirovine, i pored brojnih produenja rokova. Krajnji rok za uspostavljanje funkcionalnog sistema za kontrolu mleka i podizanje njegovog kvaliteta na zahtevani nivo EU je 1. januar 2010. godine. U sluaju neispunjavanja tih uslova, mleko proizvedeno na teritoriji Republike Bugarske nee se moi distribuirati u ostale delove EU. U svemu ovome gube i proizvoai, ali i potroai. Potroai u Republici Srbiji suoeni su sa slinim nizom problema u mlekarskoj industriji: situacijom u kojoj konzumiraju mleko i mlene proizvode koji nisu testirani od strane nadlenih dravnih institucija i sistemom u kome je bezbednost hrane doskoro bila nedovoljno definisana. itav niz promena koji je poeo da se deava u Republici Srbiji u ovom sektoru odrazie se i na njih. Potroai e biti u mogunosti da tano znaju sastav mleka, od koga potie, kao i da imaju sve neophodne podatke da bi se uverili u bezbednost i kvalitet proizvoda. To je jedan od osnovnih ciljeva stvoriti sistem u kome e potroa moi da konzumira zdravstveno ispravnu hranu i da u svakom trenutku ima pristup informacijama u vezi hrane koju kupuje. Uticaji koje e potroa osetiti posle pristupanja EU mogu se podeliti na direktne i indirektne.

5.4.1. Direktni uticaji


5.4.1.1. Bezbednost hrane
Svaka nova lanica duna je da usvoji zakon i pravilnike koji su usklaeni sa zakonima EU. Republika Srbija je poela da radi na tom polju i jedan od prvih usvojenih pravilnika koji je usklaen sa EU pravilima bio je pravilnik o kvalitetu sirovog mleka, donesen poetkom 2009. godine. Na taj nain, uz istovremeno formiranje nacionalne laboratorije za testiranje sirovog mleka, postii e se da svo mleko koje se otkupljuje i prerauje u mlekarama bude ispravno i da zadovoljava odreene kvalitete koji su tim pravilnikom propisani. Posebna promena ko-

102

jom se taj pravilnik razlikuje od preanjeg vidi se u smanjenju dozvoljenog broja bakterija i somatskih elija u sirovom mleku. Smanjenjem dozvoljenog broja bakterija direktno se tite potroai ije je zdravlje manje ugroeno. Sa druge strane, smanjenje u broju somatskih elija nije direktno povezano sa ljudskim zdravljem (nema naunih dokaza), ali je njihov veliki broj indikator nehigijene u talama, rezidua antibiotika, ostataka patogena u mleku. Meutim, njihov veliki broj je glavni indikator upale mlene lezde kod krava, iji je najei uzronik patogena bakterija Staphylococcus aureus, koja moe dovesti do trovanja ljudskog organizma. Zakon o bezbednosti hrane usvojen je u Republici Srbiji u prvoj polovini 2009. godine i usklaen je sa evropskim zakonodavstvom. Ovim zakonom odreuju se opti uslovi za bezbednost kako hrane za ljude, tako i hrane za ivotinje, obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju hranom i hranom za ivotinje, sistem brzog obavetavanja i uzbunjivanja, kao i hitne mere upravljanja kriznim situacijama. Cilj ovog zakona je da obezbedi visok nivo zatite ivota i zdravlja ljudi i zatitu interesa potroaa. Ovim zakonom regulisane su i meunarodne obaveze u oblasti bezbednosti hrane koje se izvravaju u skladu sa preporukama relevantnih meunarodnih organizacija, sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera STO (SPS Agreement), i drugim meunarodnim konvencijama. Ovim zakonom osniva se struni savet za procenu bezbednosti rizika, koji je duan da primenjuje preporuke, smernice i informacije dostupne od strane Evropske agencije za bezbednost hrane (European Food Safety Authority EFSA). Jedna od novina koja potroaima moe da pomogne u sluaju zdravstvene neispravnosti proizvoda jeste SLEDLJIVOST, koja mora da bude obezbeena u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa. U EU je sledljivost jedan od glavnih atributa kvaliteta. Ona sadri informacije, npr. o rasi ivotinje od koje je mleko dobijeno, geografskom poreklu, korienoj ishrani, dobrobiti ivotinja, preraivakim tehnologijama itd. Stupanjem na snagu Zakona o bezbednosti hrane, svaki subjekt u poslovanju hranom duan je da uspostavi sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje. Taj sistem treba da bude uspostavljen u svakom objektu koji podlee kontroli propisanoj u skladu sa principima dobre proizvoake i higijenske prakse i analize opasnosti i kritinih kontrolnih taaka (HCCPA).

5.4.1.2. Vei izbor proizvoda


Procesom pridruivanja i stabilizacije doi e i do smanjenja carina za mlene proizvode, to e uticati na to da se ti proizvodi nau u veem broju na policama supermarketa, i to pre prikljuenja EU, a naroito nakon pridruivanja. Na taj nain, pred potroaem e biti jedna iroka paleta proizvoda, ne samo onih koji se proizvode u Republici Srbiji, ve i proizvoda koji kod nas do sad nisu bili zastupljeni (zbog svoje specifinosti, cene i uslova transporta): raznih

103

dijetetskih proizvoda, proizvoda sa odreenim procentom mlene masti, raznih vrsta tvrdih i polutvrdih sireva, proizvoda sa zatienim geografskim poreklom, itd. Na taj nain, svaki potroa e imati mogunost da nae ono to mu odgovara, da otkrije nove ukuse ili pronae dijetetske proizvode koji mu do sad nisu bili dostupni.

5.4.1.3. Nie cene


Kao to je poznato, u EU je trenutno na snazi sistem kvota za mleko koji ograniava proizvodnju i slui za odravanje cena mleka proizvedenog u EU na odreenom nivou. Posle najava da e kvote biti ukinute 2010. godine, Evropska komisija odluila je da one ipak budu zadrane do 2016. godine, kada e doi do njihovog konanog ukidanja. Predvianja ukazuju na to da e po ukidanju kvota doi do porasta u proizvodnji za 5%, dok e cene proizvoda pasti za oko 10%. Zavisno od scenarija kojim e se sistemom kvote ukidati, odreivae se i proizvodnja i cene. Generalno, usled malog elasticiteta potronje mleka i mlenih proizvoda u EU, doi ce do veeg izvoza van EU, sa smanjenjem ili potpunim ukidanjem izvoznih podsticaja (osim za puter), a preraivai e, usled vee koliine dostupnog mleka, ponuditi vie raznovrsnih proizvoda, ime e pokuati da osvoje razliita trita. To e smanjiti monopolsko ponaanje bilo koje firme u Republici Srbiji, usled velike konkurencije ostalih preraivaa.

5.4.1.4. Bolja zdravstvena zatita


Prikljuivanjem EU doi e i do osavremenjivanja sistema zdravstvene zatite ivotinja, upotrebe modernijih dijagnostikih sredstava, breg reagovanja i boljeg funkcionisanja veterinarske slube na terenu. Ovo e biti od posebne vanosti za domainstva, koja spravljaju proizvode za sopstvenu ishranu ili za prodaju na zelenim pijacama. Na taj nain, mleni proizvodi koji se tradicionalno proizvode u Republici Srbiji (beli sir, kajmak), i koji do sada nisu bili praeni u svim aspektima proizvodnje, bie kontrolisani. Predmet nadzora bie ivotinje koje daju mleko, rad veterinarskih slubi, uslovi transporta i uvanja na zelenim pijacama, kao i rad inspektora na terenu.

5.4.1.5. Programi podrke ishrane mladih


Evropska Unija zapoinje program nazvan Milk school. Cilj je da se preko osnovnih kola, u saradnji sa mlekarskom industrijom, uenicima daju za uinu mleni proizvodi. Na taj nain podstakla bi se konzumacija zdravih mlenih proizvoda i uticalo bi se na kreiranje svesti o zdravoj ishrani i vanosti unoenja mlenih proizvoda u organizam, posebno u tom uzrastu. Takvim programom direktnu korist bi imali potroai, u ovom sluaju uenici.Takav ili drugi program moe biti na snazi pri pristupanju Republike Srbije EU, u njoj bi potroai, u ovom sluaju uenici.

104

5.4.2. Indirektni uticaji


5.4.2.1. Cross-complience
Mera nastala tokom reforme zajednike agrarne politike EU, u poetku je bila volonterska, da bi vremenom prerasla u obligatornu meru za sve farmere koji ele da koriste dravne podsticaje u poljoprivredi. Odnosi se na ekoloke norme i standarde, kao i na ouvanje prirodne sredine, biljnog i ivotinjskog sveta, nenaruavanje prirodnih stanita i smanjenje zagaenja u poljoprivredi. U kasnijem razvoju ZAP, postala je vezana i za dobrobit i zdravstvenu zatitu ivotinja. Farmerima koji se ne budu pridravali propisanih uslova nee biti isplaene subvencije. Znajui da je intezivna poljoprivredna proizvodnja veliki zagaiva prirode u sluajevima kada nije uspostavljen menadment otpadom, ova mera doprinosi ouvanju ivotne sredine, kreirajui jedan zdraviji svet iji su deo potroai.

5.4.2.2. Dobrobit ivotinja


Zakonom o dobrobiti ivotinja, koji je u Republici Srbiji usvojen tokom 2009. godine, Srbija se pribliila EU i na ovom polju. Ovaj zakon ima uticaja na sutinu stvari jer se mleko dobija od ivotinja koje su tretirane i drane na nain koji odgovara njihovim potrebama, te se tako kod njih smanjuje stres i one samim tim pokazuju bolje proizvodne osobine i daju sirovinu boljeg kvantiteta i kvaliteta. Samim tim to koriste mlene proizvode, potroai doprinose razvoju mlenih stada a samim tim i boljem ophoenju prema ivotinjama. Na taj nain, oni znaju da proizvodi koje konzumiraju nisu dobijeni nasiljem nad ivotinjama. Jedan od zadataka koji se namee je i uspostavljanje bolje komunikacije meu potroaima, s jedne, i proizvoaima i preraivaima, s druge strane. Samim tim, potroai bi mogli da izraze svoje elje i potrebe vezane za mleko i mlene proizvode, kao i da upute kritike i istaknu mane. Samo tako moe da se stvori atmosfera u kojoj je potroa siguran da e na tritu uvek nai ono to eli, a proizvoa zna u kom pravcu treba da usmeri svoju proizvodnju.

105

6. DOSTIZANJE NIVOA EU U PROIZVODNJI I KVALITETU MLEKA


U cilju dostizanja prinosa i kvaliteta mleka EU, sa rentabilnom proizvodnjom i daljim razvojem, farmeri moraju da naprave najvei korak napred. Jedna od najveih novina u funkcionisanju srpskih farmera je izrada biznis planova, kao i menadment stada. Ovde emo kroz primere predstaviti na koji nain bi trebalo da se pristupi izradi biznis planova, kao i naine organizovanja stada, u cilju detaljnijeg ukazivanja na inioce koji su vani u formulisanju tih procesa.

6.1. Standardi EU za kvalitet mleka


Standardi u proizvodnji sirovog mleka su definisani direktivom br. 853/2004 Evropske komisije. Sve zemlje lanice obavezne su da u prometu mleka primenjuju ove standarde, to e uskoro morati da se sprovodi i u naoj zemlji. Primena ovih standarda zahteva potpuno novu organizaciju u naoj proizvodnji i zato predstavlja veoma dug i skup proces. Nae mlekare e uskoro biti prinuene da primenjuju te standarde kako bi to pre izale na druga trita, ali i zato to u kvalitetnoj proizvodnji nema mesta za mlene proizvode sumnjivog kvaliteta. Mlekare ubudue ne bi trebalo da primoravaju proizvoae na kvalitet mleka samo finansijskim ucenama, ve i da uz pomo strunih slubi unaprede gazdinsko dranje kod svojih kooperanata, te da dodatnim finansijskim garancijama omogue nabavku opreme za muu i rashladnih ureaja. Standardi EU za kvalitet mleka:

taka smrzavanja mleka ne sme da bude via od 0,53C, sadraj suve materije bez masti ne sme da bude manji od 8,50%, sadraj proteina ne sme da bude manji od 2,90%, prisustvo antibiotika ne sme da bude vee od 0,004 mikrograma, prisustvo somatskih elija ne sme da bude vee od 400.000 u ml mleka, prisustvo bakterija ne sme da bude vee od 100.000 u ml mleka.

Antibiotici nai proizvoai su upoznati sa propisanim karencama za prodaju mleka nakon terapije ivotinja sa antibioticima i uglavnom ih se pridravaju, tako da ovo ne predstavlja vei problem. Glavni problem je to to nae mlekare na terenu koriste brze testove za antibiotike, koji nisu pouzdani, ili skupljaju uzorke mleka i naknadno ih ispituju, pri emu za to vreme ceo
107

tank sa mlekom moe biti kontaminiran. Zbog toga je najbolje raditi testove koji se koriste u EU, tj. Delvo P i Delvo SP testove za mleko. Takoe, poeljno je da testiranje vri veterinarska sluba, poto ima sve vie antibiotika novije generacije, kao i onih za koje ne postoji karenca za mleko. Somatske elije re je o leukocitima, makrofagima i epitelnim elijama ivotinje koje su poreklom iz vimena i koje ine odbrambene elije organizma u sluaju pojave mastitisa. Broj somatskih elija vei od 400.000 u ml mleka ukazuje na to da je mastitis prisutan. U zemljama EU broj somatskih elija utie na cenu mleka. Za mleko koje sadri do 200.000 somatskih elija u ml, proizvoa dobija premiju 35% na regularnu cenu; za mleko koje sadri od 250.000400.000 somatskih elija u ml dobija 510% manje od normalne cene mleka; za mleko koje sadri vie od 400.000 somatskih elija u ml dobija samo 40% od normalne cene mleka. Mlekare ovim proizvoaima manje plaaju mleko koje sadri vei broj somatskih elija zato to se iz ovakvog mleka dobija manja koliina sira koji je znatno slabijeg kvaliteta, a somatske elije koje unitavaju bakterije ostavljaju enzime koji su otporne na pasterizaciju, koji naknadno unitavaju masti i proteine mleka. Zahvaljujui ovome, u EU postoji samo oko 1% proizvoaa koji ne ispunjavaju ovaj standard, a kod nas ak 50%. Da bi u naoj zemlji farmeri poeli da se pridravaju ovog standarda, potrebno je da se, pored adekvatne opreme za muu, odrava i konstantna higijena vimena, to se postie gradnjom objekata sa odgovarajuim leitima za krave koja su dovoljno odignuta od prljavog poda, tako da vime ne ostvaruje kontakt sa fekalijama. Vano je da vlasnik primeti i najmanje promene na vimenu i na vreme potrai pomo veterinara, a bitno je i da veterinarska sluba redovno edukuje farmere po ovom pitanju. Merenje broja somatskih elija u mleku najuspenije se obavlja pomou CMT (Kalifornija mastitis test), WMT (Wisconsin mastitis test), kao i elektronskim brojanjem. Bakterije merenje koliine bakterija u mleku vri se pomou bactoscan-tehnologije. U veini zemalja EU srednja vrednost broja bakterija u mleku uglavnom ne prelazi 50.000 u ml mleka. Veliki evropski proizvoai mleka obino vre rutinsku kontrolu bakterija pri otkupu mleka, a kod manjih proizvoaa i preraivaa mleka kontrolu bakterija vre posebne inspekcijske slube, dok brojna udruenja farmera sama plaaju slube koje vre kontrolu radi postizanja najvie trine cene mleka. Ova stavka u standardima mleka ima primaran znaaj zato to se neke bakterije prenose sa ivotinja na oveka i time dovode do oboljenja, a i odreene bakterije koje su otporne na pasterizaciju prave tehnoloke probleme pri preradi mleka. Mleko za preradu mora da potie iz zapata u kojima nema tuberkuloze i bruceloze, ali ako ono pozitivno reaguje na TBC test, ne moe da se koristi za dobijanje proizvoda od mleka bez pasterizacije (termika obrada). Limiti za odreene bakterijske vrste (cfu/ml) su sledei: sirovo mleko za pie (svih bakterija mora biti manje od 20.000 u ml mleka; bakterija Staphylococcus aureus mora biti manje od 500; Salmonella 0; Coliformis manje od 100); pasterizovano mleko (svih bakterija mora biti manje od 5.000, ukupno manje od 50.000; Coliformis manje od 5), sirovo mleko za preradu (svih bakterija mora da ima manje od 100.000; Staphylococcus aureus manje od 2.000). Osim Staphylococcus aureus, sve ostale bakterije (Listeria, Salmonella, E. colli, Mcb. bovis, Mcb. paratuberculosis) mogu se nai u mleku iskljuivo zbog loih higijenskih uslova na farmi, ili zbog neodgovarajuih uslova u mlekari. Navedene bakterije uglavnom se nalaze u pasterizovanom
108

mleku, ali do kontaminacije moe doi i pri preradi, pakovanju mleka itd. Da bi se spreila svaka kontaminacija, neophodno je da vime bude suvo i isto prilikom mue. U veini zemalja EU zabranjeno je korienje ili kupovina sirovog mleka sa farmi. Zakljuak Pravila EU po pitanju standarda u proizvodnji i preradi mleka su rigorozna, ali ona tite zdravlje ivotinja, omoguavaju postizanje maksimalnog kvaliteta mlenih proizvoda i, to je najvanije, tite zdravlje potroaa. Kod nas je najvei problem u donoenju i odravanju navedenih standarda u tome to proizvoai ne mogu finansijski da ispune propisane uslove, a nedostaju i strune slube koje bi usmeravale farmere ka dostizanju ovih standarda. Znai, potrebno je sagledati sve slabosti domaih proizvoaa i napraviti jasnu strategiju i dinamiku sprovoenja reformi u ovoj oblasti poljoprivrede.

6.2. Biznis plan


Zato praviti biznis plan?

da bi se dobio zajam od banke da bi planirana investicija bila profitabilna da bi finansijski ishod vaeg poslovanja bio jasan

Kako napraviti biznis plan? Kakva forma?


predstavljanje firme krajnji cilj i opis investicije oekivana godinja prodaja oekivani godinji trokovi mogunost otplate kredita oekivani godinji profit precizna analiza

Biznis plan 20+10 zakljuci:


prihod farme x 200% dovoljno novca da bi se isplatio zajam

109

rezultati veoma zavise od cene mleka rezultati veoma zavise od proizvodnje mleka dobar kvalitet kabaste hrane poveava rezultate praenje rezultata poveava prihod voditi evidenciju o stadu i proizvodnji mleka

Investicioni plan: 20+10 krava

Cena mleka i oekivana proizvodnja

110

Planirana prodaja

Operativni trokovi i vraanje zajma

111

Ostvareni rezultati po kravi

Precizna analiza

Zakljuak Svaki ozbiljan farmer mora da planira proizvodnju. Izrada biznis plana je najbolji nain da se sagleda sadanje stanje i isplanira budue poslovanje. Biznis plan ne slui samo za apliciranje za kredite, ve prvenstveno kao orue za dobro planiranje proizvodnje i ostvarenje profita.

112

Kod nas se jo uvek ne posveuje dovoljno panje planiranju proizvodnje i izradi biznis plana, ali postoji nada da e nai farmeri shvatiti da se bez toga ne mogu ostvariti pozitivni rezultati poslovanja.

6.3. Menadment stada


Uvod Farmer koji se bavi mlenim govedarstvom treba da vodi detaljnu finansijsku evidenciju i ekonomsku administraciju stada. On mora da ima pristup potrebnim informacijama da bi sagledao sopstveni napredak. Poto je u mlenom govedarstvu neophodno da se stalno donose odluke u vezi s proizvodnjom mleka, ishranom, rastom, reprodukcijom, zdravstvenim stanjem ivotinja i izluivanjem niskoprofitnih krava iz stada, farmeri moraju precizno da sakupljaju podatke o svakom grlu. Ako se ne vodi dobra evidencija, farmeri mogu da oekuju smanjenje prihoda.Vano je da se naglasi da kreditori ispituju organizacione sposobnosti farmera i mogunost vraanja duga, kao i to da banke esto trae projekcije o protoku novca, profitu i izvetaje o gubicima, to moe da prui samo dobra evidencija o stadu. Danas su na tritu dostupni kompjuterski softveri, tj. programi za voenje evidencije o stadu pomou kojih se vri nadzor performansi stada i analiza problema, to je od velike koristi pri donoenju odluka. Cilj ovih programa je da se odrava optimalno zdravstveno stanje stada, postigne uveanje prihoda, umanji ulazna fluktuacija i, povrh sveg, da se smanje trokovi. Najvanije u svakodnevnom voenju evidencije o stadu je kontrola faktora koji odreuju ekonomske veze ili granine trokove izmeu prodaje mleka i proizvodnih trokova. Npr. podaci o proizvodnoj performansi grla i trokovima ishrane pomoi e da se bolje analiziraju granini trokovi. Evidencioni sistem mora da prua neophodne informacije, treba da bude lako razumljiv i prilagoen svakom farmeru. Takoe, podaci koji se unose u evidencioni sistem moraju biti kompletni i tani. Za dobar menadment stada neophodno je da se obrati panja na sledee:

da postoji pouzdan identifikacioni sistem, da se svakodnevno prate osnovni podaci o stadu, proizvodnji mleka i o reprodukciji, da se uvek obraa panja na sastav obroka radi optimalne proizvodnje mleka, da se izabere odgovarajua kompjuterska oprema za pokretanje potrebnih programa, da se, zavisno od potrebnih informacija, izvri izbor kompjuterskih programa, da se svakodnevno prate liste neophodnih dnevnih aktivnosti, da se procenjuju i uporeuju proizvodni rezultati sa optimalnim parametrima stada, da se obrati snabdevau softvera ukoliko doe do nekih problema,

113

da se uvek obraa panja na ekonomske aspekte voenja farme.

Menadment stada obuhvata:


identifikaciju grla, prikupljanje i unos podataka, standardne operativne procedure.

Identifikacija grla Vrlo je vano da se pojedinano obeleava svako grlo kako bi svakodnevno mogle da se donose adekvatne odluke. Cilj dobre identifikacije je da se svaka ivotinja prati od trenutka njenog roenja, tj. da farmeri svakodnevno vizuelno ili elektronski posmatraju parametre svakog grla. Odgovarajua identifikacija biva oteana sa porastom broja grla u stadu, tako da je korisno da se telad identifikuje odmah po roenju i da registracioni brojevi, tj. Matina evidencija, klasifikacija tipa, evidencija mue, vetako osemenjivanje i opte zdravstveno stanje budu unikatni, za ceo ivot i za sve svrhe. Dobar identifikacioni sistem treba da obezbeuje sledee:

stalnu identifikaciju grla, itljivost sa udaljenosti, laku primenjivost, pouzdanost, smanjenu mogunost gubljenja i zamene, to manje smetnji.

Identifikacione metode Izbor identifikacione metode je na samom farmeru i zavisi od sistema dranja. Skiciranje Rase arenih goveda obino se skiciraju rukom ili fotografiu. Tetovaa Specijalno dizajniranim alatom tetoviraju se znaci i brojevi sa unutranje strane uha i to kod jednobojnih rasa goveda, a nakon toga se crna pasta dobro utrlja u tetovirane perforacije, ime se ostavlja jasna i dugotrajna oznaka. Nedostatak ove metode je to to mora da se uloi odreeni napor kako bi se broj proitao.

114

Rovaenje Ovo je vrlo jednostavna metoda pomou koje se grlo identifikuje prema kljuu. Specijalno dizajniranim alatom se stavljaju rovai na uho. Nikada ne treba stavljati vie od dva rovaa na gornju ivicu uha, kao ni vie od tri rovaa na donju ivicu uha. Nedostatak ove metode je to to se oznake teko itaju sa daljine. Une markice Une markice se upotrebljavaju najee. Treba ih staviti teletu odmah po roenju radi brzog i lakog prepoznavanja. Preporuuje se sistem duplih markica, sainjen od irokih plastinih markica sa kojih se lako ita i koje se kae u oba uha. Markice treba da se umetnu na pravo mesto, izmeu miinog tkiva uha. Najbolje su ute une markice sa crnim oznakama, a najkvalitetnije su one koje su napravljene od poliuretana zbog vrstine i otpornosti na lomljenje. Materijal od kojeg su napravljene markice trebalo bi da je u odreenoj meri otporan na ultraljubiaste zrake jer e u suprotnom postati krte i lomljive. Ove markice mogu da imaju ve odtampane brojeve ili se broj runo upisuje markerom na praznu markicu. Preporuljivo je da na veoj markici budu uneti podaci o datumu roenja i imenu bika (oca). Dobra strana ove identifikacione metode je to to brojevi mogu da se itaju i sa prednje i sa zadnje strane i to bez ikakvih tekoa. Obeleavanje pomou traka oko lanaka nogu Za laku identifikaciju krava u izmuzitu mogu se koristiti numerisane trake napravljene od polietena koje se stavljaju oko lanka jedne zadnje noge. Nedostatak ove metode je to se ove trake lako i brzo zaprljaju. Obeleavanje pomou lanaca oko vrata Ova metoda identifikacije nije preporuljiva zbog mogunosti davljenja ili veanja ivotinja na ogradu. Hladno igosanje Hladno igosanje se moe primenjivati kod svih starosnih kategorija, ali je injenica da je tetoviranje ivotinje teko u uzrastu od roenja do est meseci starosti zato to miii mlade teladi nisu vrsti i povrina tela im nije dovoljno velika da bi se smestio dovoljan broj cifara. Zbog ovoga se preporuuje igosanje u uzrastu od est meseci starosti pa nadalje. Hladno igosanje se izvodi tako to se vrlo hladno gvoe, prethodno potopljeno u teni azot ili suvi led sa alkoholom, prislanja na kou ivotinje, ime se na tom mestu unitavaju elije koe koje proizvode crni pigment dlake, tako da e tu za otprilike tri meseca izrasti bela dlaka, ime e se olakati identifikacija ivotinje.

115

Markice koje se oitavaju elektronski Danas su dostupne markice s odtampanim brojevima ili kodovima (oitavaju se vizuelno ili elektronski), koje mogu da budu programirane uz pomo tehnologije magnetne rezonance. Identifikacioni broj sa markice moe biti oitan sa mobilnim elektronskim itaem, a moe biti i ugraen u kompjuterski sistem ishrane koncentratima u izmuzitima, sa integrisanim automatizovanim sistemom. Kaievi za vrat sa responderom Od 80-tih godina su u upotrebi kaievi za vrat sa responderom koji slue za identifikaciju individualnih grla i radi obezbeivanja programirane koliine koncentrata koja se dnevno daje svakoj kravi. Danas se koriste za identifikaciju grla u integraciji sa kompjuterizovanim organizacionim sistemom u izmuzitima. U izmuzitima se krave automatski identifikuju uz pomo antene na vratima kroz koja prolaze. Pedometri Pedometri se uglavnom koriste za utvrivanje nivoa aktivnosti krave koja ulazi u estrus. Ureaj se privruje za nogu krave i radi pomou mikroprocesora sa ugraenim senzorom za pokrete koji registruje i belei aktivnosti krave u toku celog dana. Na ovaj nain farmer moe da odredi kada se pojavila aktivnost, ime utvruje optimalno vreme inseminacije, kao i zdravstveno stanje svake krave. Nova tehnologija danas omoguava da se pedometri koriste i za identifikaciju grla, tako to se informacije primaju preko skrivene antene ugraene u pod izmuzita, ime mesto ivotinje u izmuzitu biva tano odreeno.

Prikupljanje informacija
Sve ove identifikacione metode mogu da pomognu farmeru u uspenom voenju farme. Posebno se preporuuju elektronske sprave koje omoguavaju itanje informacija sa displej-panela ili sa monitora u kancelariji farme. Displej-paneli mogu biti upotpunjeni sa upozoravajuim svetlima, koja daju signal menaderu stada ili muzau ukoliko doe do poremeaja u proizvodnji mleka, promene temperature mleka, dnevnog ostatka hrane, promene telesne teine itd.

Prikupljanje i unos podataka


Farmer treba da pravilno sakuplja informacije o proizvodnji mleka, uzgoju i zdravstvenom stanju svakog grla od roenja do izluivanja ili prodaje, i da ih unosi u evidenciju kako bi mogao da donosi prave odluke u pravo vreme. Evidencija o proizvodnji mleka prua farmeru podatke o elementima koje utiu na efikasnost uzgoja i vreme kada grlo treba zasuiti, datum teljenja, interval teljenja, vreme inseminacije, broj inseminacija po steonosti itd. Za unos i uvanje podataka mogu da poslue runi sistemi i kompjuterizovani sistemi upravljanja.

116

Runi sistemi za unos i uvanje podataka


Individualni evidencioni dijagram Za svaku junicu ili kravu u stadu treba da se vodi zaseban evidencioni dijagram koji se uva u kartoteci. Ovi dijagrami omoguavaju farmeru uvid u pisanu istoriju razvoja grla, u podatke o zdravstvenom stanju i vakcinaciji, parenju i priplodnjaku, teljenju i proizvodnju mleka. Svi podaci treba da budu preneti u knjige da bi sa njima moglo lake da se rukuje izvan kancelarije, a valjalo bi i da budu poreani prema identifikacionim brojevima grla kako bi se lake vrile provere. Na vrh dijagrama mogu biti zakaene i markice u boji kako bi se olakalo raspoznavanje reproduktivnog statusa pojedinih grla, i da bi se beleili proizvodni podaci grla. Kalendar aktivnosti i dogaaja Kalendar aktivnosti i dogaaja sadri sve informacije koje su znaajne za stado i koje se odnose na status teljenja i odgajivanja. On daje kompletnu sliku mlenog stada koje sadri do 250 grla. Ovaj sistem identifikuje uzgojni status svake krave u stadu uz pomo etvorobojnog ili estobojnog magnetnog kodnog sistema. Svaki oznaeni magnet se postavlja na tablu, a boja oznaava poslednji znaajan dogaaj u njenom ivotu. Kalendar aktivnosti i dogaaja vrlo je vaan u oznaavanju aktivnosti i planiranju odluka, ali on ne moe da zameni individualni evidencioni dijagram, no moe da bude znaajan kao pomono sredstvo. Dijagram plodnosti stada i zdravstvenog stanja Ovaj dijagram predstavlja viestruki sistem skladitenja podataka koji omoguava da se sve krave posmatraju hronoloki od datuma roenja. Upisuju se svi podaci u vezi sa reproduktivnim statusom i zdravstvenim stanjem grla, tj. datumom teljenja, lakoom teljenja, poetkom estrusa, datumom osemenjavanja, imenom priplodnjaka, poremeajem plodnosti i pojavom mastitisa, kao i preduzetom terapijom, datumom zasuivanja i oekivanim datumom teljenja. Efikasno rukovoenje zahteva svakodnevni unos ovih podataka. Dodatno moe da se vodi knjiga sa podacima o koliini dnevno pomuzenog mleka i knjiga osemenjavanja za svaku kravu, kao i knjiga sa podacima o uzgoju, to se kasnije moe preneti u individualni evidencioni dijagram. Evidencija stada treba da se uva u kancelariji govedarske farme, ali u isto vreme treba da bude lako dostupna osoblju koje je ukljueno u menadment stada.

Kompjuterizovani sistemi upravljanja


Uspeh koji se moe postii korienjem ovakvih sistema zavisi prvenstveno od dnevnog unosa informacija koje obavljaju upravnik farme i njegovo osoblje. Kompletan unos podataka je neophodan uslov za postizanje dobrih proizvodnih rezultata. Da bi se odredio najbolji kompjuterski sistem upravljanja, farmer treba da ima u vidu sledea pitanja:

Da li je sistem lak za upotrebu?

117

Kakvi su zahtevi sistema? Da li sistem moe da se primeni na celokupnu veliinu stada? Da li sistem evidentira svako grlo kroz laktaciju? Obezbeuje li sistem voenje liste dnevnih aktivnosti kao pomo u organizaciji? Omoguava li sistem kontinuirano i aurno praenje osnovnih performansi stada? Omoguava li sistem procenu budueg sastava stada i nivoa proizvodnje mleka? Omoguava li sistem auriranje obraunskih informacija i proraunavanje budeta i protoka novca? U kakvom su odnosu softverska ulaganja prema drugim sistemima koji su dostupni na tritu?

Vrlo je vano imati u vidu ova pitanja pre nabavke odreenog kompjuterskog sistema jer takav sistem moe da bude efikasan jedino ako farmeru olakava rad. Upravnici na govedarskim farmama mogu da koriste preporuke razliitih savetodavnih slubi. Preporuljiva je i upotreba softvera za optimiziranje obroka, koji slui za precizno formulisanje obroka za razliite kategorije ivotinja u stadu, precizno kontrolie trokove ishrane i odreuje obroke prema individualnim potrebama ivotinja radi optimalnog rasta i produkcije. Danas su dostupni mnogi kompjuterski programi za analizu, a postoje i kvalitetni softverski paketi povezani sa izmuzitima koji prate sve aspekte modernog mlenog govedarstva. Softveri mogu da budu povezani sa kompjuterima koji reguliu ishranu ivotinja i sa kompjuterima koji prate mlene parametre. Moderna oprema u izmuzitima je sve neophodnija jer omoguava efikasnije upravljanje, smanjenje trokova, praenje mnogih parametara kao to su promene kondicije za vreme laktacije, proizvodni nivoi razliitih proizvodnih grupa krava, prosena proizvodnja mleka itd. Dobra kompjuterska evidencija omoguava lak pristup optim podacima o stadu i izvetajima, podacima o reprodukciji i proraunima obroka. Opti podaci o stadu i izvetaji Opti podaci o stadu i izvetaji obuhvataju sledee:

totalni pregled grupa mladih i odraslih grla u stadu, i to u svako vreme, predvianje teljenja i budueg sastava stada, pregled kupljenih i prodatih grla, podatke o proizvodnji mleka i laktaciji sa predvianjima za period od 305 dana, laktacione krive, prosenu proizvodnju mleka po proizvodnim grupama i prosenu proizvodnju mleka stada u celini,

118

praenje zdravstvenog stanja stada i listu aktivnosti kako bi se identifikovale krave kojima je potrebna dodatna nega, raspored teljenja i registraciju teljenja, grafikone za razliite parametre.

Podaci o reprodukciji Podaci o reprodukciji obuhvataju sledee:


redovno aurirane podatke o semenu, informacije o priplodnjaku sa pedigreom i najnovije podatke o priplodnjaku, podatke o licu koje vri osemenjavanje, podatke o plodnosti i reprodukcionu analizu sa podacima o stepenu koncepcije i stepenu efikasnosti, pregled intervala izmeu estrusa i prve inseminacije i pregled intervala teljenja.

Prorauni obroka Prorauni obroka odnose se na:


tabele sa podacima o sadraju hranljivih materija koji su dobijeni laboratorijskim analizama hraniva, cene po kilogramu kabastog hraniva ili drugih hraniva, tabele koje sadre podatke o dnevnoj proizvodnji mleka razliitih grupa ivotinja, prosean unos koncentrata i pregled po grupama, izraunatu dobit izmeu prodaje mleka i trokova hrane po kilogramu proizvedenog mleka.

Uporeivanje performansi stada Vrlo je vano i da se uporede sadanje performanse mlenog stada s performansama u prethodnim mesecima i godinama, a takoe i da se uporede sa performansama drugih mlenih grla slinog tipa. Ne trebaju da se uporeuju samo opti prihodi i trokovi, ve i detaljni trokovi hrane, uloenog rada, odravanja itd.

119

Standardne operativne procedure (SOP) Standardne operativne procedure za kvalitet mleka:


svaki dan proveravati istou i ispravnost maina za muu, vime i rep krave moraju se redovno iati, vime prati vodom samo u sluaju kad je veoma prljavo, a posle toga ga lagano obrisati suvom krpom, kako bi se spreilo irenje infekcije ne sme da se koristi jedna krpa za sve krave u stadu, krpe za brisanje vimena se peru na 95C.

Standardne operativne procedure u vezi mastitisa:


krave obolele od mastitisa treba odmah da budu tretirane antibioticima, obolele etvrti vimena obeleiti crvenom bojom kako bi radnici pri mui paljivije postupali sa njima, runo i potpuno izmusti obolele etvrti, istiti i dezinfikovati sise, kao i okolo, nakon primene antibiotika, potrebno je izmasirati obolele etvrti, obolele krave musti poslednje, ako se obolele krave muzu istovremeno kad i zdrave, dezinfikovati muzne prikljuke sa hlorisanim rastvorom, dva puta nedeljno prskati kreom leita krava radi dezinfekcije i prevencije oboljevanja od mastitisa.

Standardne operativne procedure u vezi sa selekcijom:

ako se tokom tri redovne kontrole mleka odreene krave ustanovi da ono ima preko 600.000 somatskih elija u mililitru (radi se o mastitisu), ta krava mora da bude iskljuena iz proizvodnje.

Standardne operativne procedure u vezi sa estrusom:

krave u estrusu treba da budu odvojene ili obeleene,

120

radnici koji rade sa kravama duni su da ih paljivo posmatraju i da obaveste upravnika farme kad primete znake estrusa, kako bi se na vreme izvrilo osemenjavanje, upravnik farme mora da vodi evidenciju o estrusu krava.

Standardne operativne procedure u vezi sa osemenjavanjem:


test bremenitosti mora da bude uraen tri meseca nakon poslednjeg osemenjavanja, proveriti krave koje nisu u estrusu 60 dana posle teljenja, ukoliko krave imaju gnojavi iscedak iz vulve u manjoj koliini, potrebno ih je oistiti sa 3040 ml lugola dvanaest asova nakon osemenjavanja, krave koje imaju obilan gnojavi iscedak potrebno je tretirati due sa lugolom, a zatim osemeniti u vreme sledeeg estrusa.

Standardne operativne procedure za zasuene krave:


svake nedelje praviti listu krava koje treba da se zasue osam nedelja pre teljenja, krave koje treba zasuiti treba da budu odvojene od ostalih nedelju dana pre zasuivanja, boks zasuenih krava mora da bude suv i ist, proveravati krave na mastitis i tretirati ih ukoliko je potrebno, postepeno prekinuti muu zasuenih krava, zasuene krave ne smeju da budu previe ugojene u vreme teljenja, upravnik farme treba da vodi evidenciju o zasuenim kravama.

Standardne operativne procedure vezane za period teljenja:


proveriti mleko na mastitis odmah nakon teljenja, proveriti da li je placenta izbaena dvanaest sati nakon teljenja i ako nije, tretirati kravu sa 6080 ml tetraciklina i ovo ponoviti samo u teim sluajevima, krave koje imaju metritis odmah tretirati intrauterino antibioticima, krave koje imaju gnojavi iscedak iz vulve istiti lugolom, sve oteljene krave moraju da budu proveravane danju, i da im se meri temperatura,

121

proizvodnja mleka, apetit i pojava mastitisa moraju da budu proveravani, potrebno je da se vodi evidencija o oteljenim kravama u vidu kalendara.

Standardne operativne procedure pri odgoju teladi:


obezbediti 1015 individualnih bokseva za telad uzrasta do etiri nedelje ivota, tek roenoj teladi ne sme da se da vie od dve litre kolostruma, telad treba da dobija malu koliinu koncentrata od prve nedelje ivota pa nadalje, telad koja ima dijareju treba da bude tretirana meavinom elektrolita, posle etiri nedelje ivota, telad treba da se dri u grupnom smetaju, i to po pet grla u jednom boksu, pijaa voda mora da bude na raspolaganju teladi sve vreme, kao i kvalitetno seno (mladoj teladi ne sme da se daje kukuruzna silaa), posle odluivanja tromesene teladi, treba da se daje obrok kao kod visoko produktivnih krava, s tim da im se daje 12 kg koncentrata do starosti od 8-12 meseci, a nakon toga samo obrok kao za visoko produktivne krave, muka telad stara oko tri meseca mora da bude odvojena.

Standardne operativne procedure pri sastavljanju obroka:


pridravati se propisanih obroka za sve proizvodne grupe, to ukljuuje telad i junad, hrana i voda moraju da budu na raspolaganju ivotinjama 24 asa dnevno, posebna panja treba da se posveti koliini koncentrata za svaku kategoriju.

Standardne operativne procedure u vezi sa negom papaka:


nabaviti boks koji e sluiti za obrezivanje papaka, krave koje imaju probleme sa papcima odmah trimovati i tretirati, nedelju dana pred zasuenje kravama treba preventivno da se obreu papci, kravama obrezivati papke tri puta godinje, obrezivanje papaka treba da obavlja profesionalno lice,

122

kravama koje imaju interdigitalni dermatitis treba da se operu, osue i tretiraju bolesni papci prakom tetraciklina; ovo ponavljati sve dok ne doe do ozdravljenja.

Standardne operativne procedure u vezi sa iubrivanjem:


odabrati odgovarajui nain iubrivanja i skladitenja ubriva, ubrivo redovno istiti kako bi se odravali dobri higijenski uslovi u tali i spreile infekcije vimena i nogu.

Standardne operativne procedure u vezi sa mainerijom:

proveravati (ulje) i istiti sve maine na farmi jedan odreeni dan u nedelji (npr. petak).

Zakljuak Za uspeno voenje govedarske farme neophodna je tana identifikacija grla, kao i voenje potpune evidencije o grlima, poev od roenja pa nadalje. Na ovaj nain je farmeru omoguen kompletan uvid u stanje grla i on moe da planira odgovarajue budue aktivnosti. to je najvanije, na ovaj nain moe da se ostvari i dobar profit. Danas sve vie farmera koristi kompjuterizovane programske sisteme za upravljanje kako bi donosili pravilne odluke i na najbolji nain smanjili trokove ishrane. Ipak, potrebno je da farmeri sami ocene koji je evidencioni sistem za njih najbolji i najlaki za primenu, jer tada nee biti problema prilikom voenja evidencije stada.

123

LISTA SKRAENICA
BSE bovina spongiozna encefalopatija BTV blue tongue disease CAP Common agriculture policy of EU CEFTA Central European Free Trade Agreement cfu/ml broj kolonija bakterija u mililitru CMT California Mastitis Test DG AGRI Directorate General of Agriculture EC European Commission EFSA European Food Safety Authority EU Evropska unija GI Generalni inspektorat HC health check HCCPA (Hazard Critical Control Point Analisys) analiza opasnosti i kritinih kontrolnih taaka Herd book matina knjiga stada MPV Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede NZ nove zemlje lanice OMP obrano mleko u prahu PMP punomasno mleko u prahu RS Republika Srbija RZS Republiki zavod za statistiku SAPARD Special accession programme for agriculture and rural development (specijalni pretpristupni program za poljoprivredu i ruralni razvoj) SEK svetska ekonomska kriza SOP standardne operativne procedure SPS Agreement dogovor o primenjivanju sanitarnih i fitosanitarnih mera SSA Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji SOP Standardne operativne procedure UHT ultra high temperature processed milk UV Uprava za veterinu WMT Wisconsin Mastitis Test WTO World Trade Organization STO Svetska trgovinska organizacija ZAP Zajednika agrarna politika EU

125

CIP - , 338.43:637.1/.3(497.11) 351.823.1(497.11) POLJOPRIVREDNA politika : sektor mlekarske industrije : potencijal za razvoj / [urednici Jadranka Jelini, Sran urovi]. - Beograd : Fond za otvoreno drutvo : Centar za primenjene evropske studije, 2009 (Beograd : Tipografik plus). - 125 str. : graf. prikazi, tabele ; 27 cm Tira 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-82303-38-1 (FOD) a) - - b) - c) - COBISS.SR-ID 171549708