Vladeta Jeroti Homoseksualizam (muki i enski) Izvor: 9.

Psihodinamika i psihoterapija neuroza, Sabrana dela, II kolo, Zadubina Vladete Jerotia u saradnji sa IP Ars libri, Beograd 2007. Homoseksualna individua doivljava seksualno zadovoljstvo, ponavljano ili epizodino, sa partnerom istog pola, dok, ako se uopte i ostvari, seksualna veza sa osobom suprotnog pola donosi zadovoljstvo koje je minimalno ili potpuno izostan e. Jedan od svetski priznatih strunjaka za ponaanje ivotinja Bi (Beach) kae da u ivotinjskom svetu ne postoji nijedna poznata vrsta koja u seksualnim odnosima da je prvenstvo ili pretpostavlja homoseksualnog partnera. Bilo je dosta pokuaja hemijskih, genetikih i somatskih da se dokae da je ho moseksualizam organskog, a ne psiholokog porekla. Ovakvi pokuaji koji su hteli da homoseksualizam predstave kao uroenu ili ak nasleenu karakteristiku pola, zatim kao endokrinu disfunkciju, proteu se jo od vremena Kraft-Ebinga (R. Krafft-Ebing) iz 1896. godine i dopiru sve do radova naunika posle Drugog svetskog rata, meu njima naroito poznatog Kalmana (J. F. Kallman, 1952). Nijedna od brojnih studija nije u spela da dokae pouzdano organsko poreklo homoseksualizma. Prirodno, ostalo je sam o objanjenje preko istorije individualnog psihikog razvoja.

Istorija i epidemiologija to se tie prisutnosti homoseksualizma kroz istorijske epohe, on je bio uve k prisutan, a odnos sredine prema njemu kretao se od prihvatanja, tolerisanja, d o snanog odbijanja i progona (u staroj Sparti homoseksualizam je, na primer, kanja van smru). Ovakvo razliito postupanje sa homoseksualcima treba delimino dovesti u v ezu i sa razliitim poloajem ena u drutvu, kao i sa socijalnim iniocima uopte. Praktino u svim kulturama na homoseksualizam se gledalo kao na skretanje od opteusvojenih normi ponaanja. U epohama izrazitih poremeaja ustaljenih drutvenih i meuljudskih od nosa zabeleen je porast homoseksualizma (mukog i enskog), verovatno i zbog poremeeni h uloga mukog i enskog pola, kao i njihove meusobne i drutvene odgovornosti. Poslednjih godina postoji u svetu i kod nas tenja meu sociolozima, psiholo zima i kulturolozima da se psihopatoloka strana homoseksualizma ublai i da se homo seksualizam prikae kao jedna od brojnih varijanti abnormalnosti normalnih u seksual noj oblasti ponaanja, odnosno kao vid slobodnog odluivanja individue da se ponaa mi mo uobiajenih normi seksualnog ponaanja, koje treba s punom tolerancijom prihvatit i. Broj homoseksualaca u svetu je teko utvrditi. U raznim kulturama i na raz nim kontinentima razliito su prisutni. Navoeni procenti se ne poklapaju, a razlike nastaju zbog neodgovarajuih naina ispitivanja i razliitih kriterijuma ispitivaa. Pr ocenti se kreu izmeu 2 i 37, a verovatan procenat je 67. Prema Kinsiju, 37% muke po pulacije u Americi izmeu puberteta i starijih godina imalo je izvesna homoseksual na iskustva.

Psihodinamika I pored zanimljivih radova bioloki orijentisanih istraivaa o poreklu homose ksualizma (biogenetske teorije Langa, Kalmana, Slatera i drugih, endokrine teori je tajnaha, Bia, etoloke teorije Lorenca, Tinbergena, Cukermana), nije do danas pri hvaena nijedna ponuena teorija kao ubedljiva. Loginija su i psihoterapijom posvedoen a psihoanalitika objanjenja porekla homoseksualizma koja poinju Frojdovim radovima O psihogenezi jednog sluaja enske homoseksualnosti, zatim O nekim neurotinim mehanizmi ma kod ljubomore, paranoje i homoseksualnosti i naroito poznatom Frojdovom studijo m o Leonardu da Viniju. Kod homoseksualnih mukaraca, prema Frojdu, postoji vrlo jaka, erotina veza nost za neku ensku osobu, najee majku, vezanost izazvana preteranom nenou same majke i podravana povlaenjem oca iz detetovog ivota. Deak potiskuje svoju ljubav prema majci stavljajui sebe samog na njeno mesto, identifikuje se sa majkom i uzima sopstven u linost kao uzor, traei nove ljubavne objekte koje su slini njemu. Fenihel navodi d a vrlo esto muki objekti homoseksualca pokazuju izvesne karakteristike njegove maj ke ili sestre. Prema Frojdu, svaka i najnormalnija osoba pokazuje sklonost i spo

sobnost za homoseksualni izbor objekta. Takav izbor se ak jednom i dogodi svakom, i od tada ovek ga u svome nesvesnom ili vrsto dri ili se od njega obezbeuje nekim e nerginim zauzimanjem suprotnog stava. Kasnije, Frojd je dopunio svoja ranija objanjenja homoseksualnosti uvoenje m kastracionog straha kod deaka od brutalnog oca, pri emu deakovo odustajanje od ene znai izbegavanje i odricanje od bilo kakve konkurencije sa ocem. Ovakvo odustaja nje od rivalstva mogue je i u potisnutim agresivnim oseanjima deaka prema starijem bratu. Potisnuta neprijateljska oseanja prema njemu doivljavaju preobraaj, pri emu r aniji rival sada postaje prvi homoseksualni ljubavni objekt. Pri svim ovim objanj enjima Frojd je ostao nedogmatian i tolerantan, jer je naglaavao da je njegovo obj anjenje jedno od moguih objanjenja i da moda vai samo za jedan tip homoseksualnosti. . Ferenci objanjava razliku izmeu aktivnog i pasivnog homoseksualnog stava, smatrajui da je kod onog prvog ena tabuirana u analno-sadistikoj fazi razvoja, dok je kasnije strah od kastracije samo ubrzao budui izbor partnera. Prema Teodoru R ajku (Th. Reik), u nainu kako pasivni homoseksualac oponaa enu, nazire se podrugiva nje i karikiranje, u emu treba videti osvetniku elju da se ena ponizi, kao to je on o d nje jednom bio ponien (naputanje majke zbog mukarca-oca, pa je sada, u odraslom d obu, on taj koji naputa enu zbog mukarca). Druge psihoanalitike teorije koje su se razvile sredinom, i u drugoj polo vini naeg veka, stavljaju akcent na preedipalnu fazu razvoja libida, pa istiu: a) snanu parcijalnu fiksaciju i identifikaciju deteta sa majkom u toku prve tri godi ne ivota, b) traenje muke identifikacije kroz identifikaciju sa partnerom istog pol a (A. Frojd), c) jedan deo infantilne seksualnosti ulazi u slubu potiskivanja, pr i emu je pregenitalno zadovoljstvo preneto u ego, dok je ostatak potisnut (H. Sac hs). Prema naem iskustvu, znaaj majke za kasniji homoseksualni razvoj sina izgl eda oevidan u veini sluajeva homoseksualizma. U mnogo sluajeva sin je predstavljao n ajznaajniju figuru u ivotu majke. Potiskujui mua u drugi plan, majka stavlja sina u povlaen poloaj uterujui ga esto u krivicu u odnosu na oca, prema kome nema odgovarajui odnos identifikacije. Otud meusobno oseanje otuenosti, ak i neprijateljstva. Klasifikacija Jo je Frojd, pre vie decenija, predloio klasifikaciju homoseksualnih ljudi u tri kategorije, koja se i danas odrava, pa je i mi ovde iznosimo: 1) apsolutni invert kome su seksualni objekti lica iskljuivo istog pola, 2) ambivalentan inver t, iji je seksualni objekt podjednako lice istog i suprotnog pola, i 3) sluajni in vert, iji je glavni seksualni objekt suprotan pol, ali u pojedinim prilikama ovo postaje i objekt istog pola. Prema novijim psihoanalitikim teorijama, postoji pet tipova homoseksualac a: 1) preedipalni tip (najee usled primarne feminine identifikacije koja spreava pre vazilaenje faze separacija-individuacija); 2) edipalni tip (najee usled neuspelog ra zreavanja edipalnog kompleksa); 3) narcistiki tip. Ovaj tip odabira istoimeni pol (mladia ili deaka) prema kome se ponaa onako kako je hteo da se njegova majka ponaa s njim. Jedna druga varijanta istog tipa jesu homoerotine individue koje u mladiu vo le same sebe, i to iz istog doba ivota u kome su sami bili; 4) situacioni tip (os oba je u stanju da opti sa partnerom suprotnog pola, a homoseksualno ponaanje je s vesno motivisano) i 5) latentni tip (osoba sa nereenom preedipalnom ili edipalnom problematikom, bez homoseksualnog praktikovanja, sa svesnim ili nesvesnim znanj em o svojoj naklonosti prema osobama istog pola). Simptomi 1) Strah od ena kod homoseksualaca kao posledica pridruene i projektivne a nksioznosti. U prvom sluaju to je strah od majke koja guta , u drugom, paranoidni s trah od ene koja proganja. 2) Dosta jako oseanje inferiornosti, stida i krivice, i s tim u vezi sklo nost hroninoj anksioznosti (proizlazi iz preedipalnog i edipalnog konflikta koji podlee libidinizaciji), povremenoj depresivnosti i psihikom mazohizmu. Mazohizam j e nekad tako jak da trai rastereenje kroz homoseksualnu aktivnost. 3) Neprijateljstvo prema ocu usled primarne feminine identifikacije, odn osno oevog neuspeha (nekad usled sopstvene slabosti, a nekad usled kastratorskog

ponaanja ene) da obezbedi sinu muki identitet i zatitu od majke. 4) U snovima homoseksualaca est je strah od zatvaranja u mranim prostorima , od propadanja u ponor , u duboku vodu, strah od unitenja. Dobro je poznato da niz psihijatrijskih oboljenja, kao to su paranoidna s hizofrenija, paranoja, pseudoneurotine forme shizofrenije, pokazuju homoseksualni konflikt, a mnogi manifestuju i homoseksualno ponaanje. Jo je Frojd ukazao na mog unost da su izvesni neurotini i psihotini simptomi izraz skrivenih homoseksualnih k onflikata. Homoseksualne radnje se, meutim, nekad izvravaju da se izbegne maligni razvoj paranoidne psihoze. Primeeno je da ponekad homoseksualizam prate, istovrem eno ili naizmenino, transvestitizam, fetiizam i ekshibicionizam. Prognoza Prognoza zavisi od razvoja sopstvene procene homoseksualca, o stepenu i teini svoje devijacije, kao i od stava ue porodice i ireg drutva prema njegovoj devi jantnosti. Ima dosta homoseksualaca koji se povlae iz svakog drutva, vode usamljen ivot u celibatu. Drugi zbog ovakvog povlaenja postanu depresivni ili fobini. Veina se ipak odlui za manifestan homoseksualni ivot, pa se pridruuju grupama homoseksual aca, to sve jo uvek ne mora da znai i polnu aktivnost. Postoje, naime, i platonski ho moseksualci, koji nikada nisu stupali u seksualne veze sa istim polom, ali ni sa suprotnim. Sigurno da je prognoza bolja u sluajevima nehomoseksualnog ponaanja u adol escenciji ili nekoliko godina posle, tamo gde postoji uvaavanje oca, gde je bilo pokuaja heteroseksualnih odnosa i kada se ovakvi odnosi povremeno jave u snovima. Homoseksualac se relativno retko javlja psihijatru radi pomoi, i to ili u poetnoj fazi razvoja homoseksualizma kada se stidi svojih potreba i doivljava kri vicu, kada je u krizi (najee depresivnoj, nekad i sa pokuajem suicida), kada je naput en od voljenog partnera, ili kada je u ozbiljnijem sukobu sa zakonom i drutvom. V eina ostalih pacijenata koji se javljaju lekaru zbog homoseksualizma nisu homosek sualci, ve neurotine linosti koje nisu nale svoj seksualni identitet.

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza Treba umeti razlikovati prave homoseksualce, aktivne i pasivne, od povreme nih homoseksualnih odnosa kod drugih osoba, kao i uoiti pseudohomoseksualno ponaan je. Osobe koje pokazuju strah da ne postanu homoseksualne, koje tvrde da imaju f antazije o homoseksualnoj aktivnosti, kompulsivnu potrebu da zagledaju muke genit alije, oseanje neprijatnosti, pa i gaenje u prisustvu homoseksualaca, gotovo sigur no spadaju u grupu pseudohomoseksualaca. Pseudohomoseksualizam je mehanizam odbr ane neurotinog, nekad i psihotinog oveka od oseanja nemoi, pokuaj restitucije kroz lan erotinost. Snovi homoseksualne sadrine nisu nikakav pouzdan dokaz da je re o pravoj homoseksualnosti. Za prave homoseksualce postoji ipak iznenaujui podatak da je 35% njih poelo s eksualno da se interesuje za mukarce do desete godine ivota, a oko 80% do njihove e snaeste godine. Prema Biberovim (J. Bieber) studijama iz 1967. godine, 35% homos eksualnih ljudi svesno je svoga seksualnog interesovanja za isti pol ve sa deset godina, 80% je ovoga svesno u njihovoj esnaestoj godini, a samo 10% postaje svesn o tek posle dvadesete godine. Terapija Kontraindikovano je leenje homoseksualaca hormonalnom terapijom sa androg enima, kao i elektrook terapija (osim u sluajevima kada je depresija homoseksualca duboka i preti suicidom). Bihejvioralna terapija najee nema uspenih rezultata. Psihoanalitika terapija (mukog i enskog homoseksualizma) Sigmund Frojd je savetovao opreznost i izrazio je sumnju u uspenost psiho terapije mukog i enskog homoseksualizma. Njegov kriterijum leenja bio je ne samo mo gunost osloboenja katekse od homoseksualnog objekta, ve i sposobnost da se katektir a suprotan pol. Poto mnogi homoseksualci pokazuju brojne neurotine simptome, u pos leratnoj psihoanalitikoj terapiji ovakvih pacijenata smatralo se zadovoljavajuim r ezultatom ako su ovakvi ljudi bili osloboeni neuroze, pa se leenju pristupalo kao u leenju fobija. U drugim sluajevima u kojima se gaje ambicije kompletnog leenja ho

moseksualizma psihoterapijom, psihoterapeut mora da povede rauna o sledeim momenti ma: 1) Nema uspenog leenja homoseksualizma bez briljive analize nuklearnog preedipa lnog straha, kao i edipalnog straha od incesta, agresije i kastracije. 2) Traei u psihoterapeutu drukijeg oca (neprestana enja mukog homoseksualca za ljubavlju i oevom zatitom!), homoseksualan pacijent nesvesno trai muko, a ne ensko kod terapeuta, to s e mora imati stalno na umu u toku terapije. 3) U toku psihoterapije mogu se sa v elikom verovatnoom oekivati krize straha, depresije i paranoidnosti. 4) Zbog svoje identifikacije sa agresorom (majkom) i potcenjivanja i odbacivanja oca, mogu se oekivati u toku leenja agresije prema terapeutu, smenjivane sa oseanjem krivice. 5 ) Poetak heteroseksualnog interesovanja je dobar znak u terapiji, jer je prvobitn o nesvesno oseanje krivice prema majci usled incestuoznih elja na putu da bude sav ladano. 6) Nije preporuljivo zabraniti homoseksualnu aktivnost pacijenta u toku t erapije zbog mogunosti provale besa i straha kod pacijenata. Poslednjih godina postignuti su lepi rezultati (20% uspeha) u kombinovan oj individualnoj i grupnoj psihoterapiji homoseksualaca (Gershman, Bieber).

enski homoseksualizam (lezbejstvo, safizam) enski homoseksualizam je mnogo slabije i oskudnije obraen u optoj psihijatr ijskoj, pa i psihoanalitikoj literaturi. Kinsijeve studije iz Amerike od pre dvad esetak godina, prema kojima treba da je enski homoseksualizam (misli se na ene koj e su tokom itavoga ivota iskljuivo homoseksualne) otprilike za polovinu manje zastu pljen od mukog dovode se u pitanje. Stie se utisak da, dok je muki homoseksualizam oduvek bio poznat, svejedno da li priznavan ili odbacivan, enski homoseksualizam jo uvek je obavijen velom tajanstva, zabrane i nipodatavanja, pre svega od strane mukaraca. Najvei broj latentno ili manifestno homoseksualnih ena (za razliku od tak vih mukaraca) nalaze se u braku, imaju decu i pri tom odravaju skriven seksualni iv ot koji im jedino donosi zadovoljstvo. Oevidno je da je ovakva situacija meu enama posledica vekovne ekonomske nesigurnosti i neobezbeenosti koja ni danas jo nije za dovoljavajue razreena. Homoseksualna ena je u bekstvu od mukarca. Razlozi za ovo bekstvo, prema p sihoanalizi, nalaze se u detinjstvu, i to u strahu devojice od odbijanja oca ako mu pokae ljubav odnosno u doivljenom odbijanju i oseanju krivice prema majci. Jer, ako otac nee da prihvati ponuenu ljubav kerke, usled narcistike povrede i izgubljeno g samopoverenja, reenje ovakve mune situacije nalazi se u vraanju majci, prvom obje ktu ljubavi. Tako se prvobitna mrnja prema majci, a onda i oseanje krivice zbog nj e, pretvara u oba enska homoseksualna partnera u ljubav prema majci (ili bar prem a dobroj dojci majke M. Klajn), odnosno u meusobnu ljubav. U samom seksualnom inu ob a enska partnera najee menjaju uloge (mukarca i ene), obnavljaju nekadanju masturbacij , sada delei meusobno oseanje krivice zbog nje, erotski postaju tako patoloki zavisn e, zbog toga esto ljubomorne, histerine, depresivne i suicidalne. U osnovi onih od nosa u kojima jedna strana preuzima iskljuivo muku, a druga iskljuivo ensku ulogu, n alazi se imitacija odnosa mu-ena ili majka-kerka. U neku ruku lake je deaku da napusti prvobitni oblik ljubavi, majku, zamen jujui je za neki drugi enski objekt, nego devojici koja ljubav prema majci, kao prv obitnom objektu ljubavi, treba da zameni za drugu vrstu ljubavi, ljubavi prema m ukarcu. Kao i kod homoseksualizma mukarca, i enski homoseksualizam moe da bude samo simptom shizofrene ili neke druge psihoze, sa agresivno-ubilakim tenjama prema vo ljenom partneru (iza koje stoji obino majka), kao to moe, bar na poetku manifestovan ja, da predstavlja odbranu od psihoze. Postoje, naravno, i ene, kao i mukarci, koje su ambivalentne u svome izbor u ljubavnog objekta, koje, iako se ponaaju homoseksualno, u dubini sebe ude za pri hvatanjem od strane mukaraca. Ima i ena koje, iako udate i verne svojim muevima, pr eko uporne frigidnosti i ne slute da su u osnovi homoseksualne (sa izraenom zaviu p rema penisu). Partnerke homoseksualnih ena, koje su esto mukobanjaste (kao deo neus pele identifikacije sa ocem), ili su i same mukobanjaste (odbijajueg ili kastriraj ueg ponaanja prema mukarcima) i tada se odevaju kao mukarci, ili su izrazito enstvene , u kojima se onda projicira na narcistiki nain, sopstvena neuspela enstvenost kao neostvareni ideal. U erotskim lezbejskim odnosima esto se igra i odnos majka-dete , sa odbijanjem svakog mukarca kao nepoeljnog uljeza, naroito u sluajevima kada post

oji razlika u godinama izmeu oba enska partnera. Najzad, postoje ene koje oseaju pol nu privlanost samo prema istom (enskom) telu zbog prejake fiksacije za majku. Na Rastku objavljeno: 2007-12-16Vladeta Jeroti