9650

23200

dr Radi M ijajlovi, redovni profesor dr Zoran M arinkovi, doce nt dr M iom ir Jovanovi, doce nt
D IZ A L IC E - o s n o v e -

Prvo izdanje, 1994. R ecezenti Prof, d r Nikola Babin, redovni profesor Fakulteta tehnikih nauka u N ovom Sadu Prof. d r Davor Ostri, redovni profesor M ainskog fakulteta u B eogradu K orice V ladim ir Krsti Za izdavaa M iom ir Kosti Izdaje IP "Gradina" Ni Pobede 38 tam pa KMB Elektronik Ni Tira 500 O dlukom Nastavno-naunog vea M ainskog fakulteta Univerziteta u Niu br.261 od 22.06.1993. o d o bren je za tam pu rukopis D izalice - osnove - kao univer zitetski udbenik. CIP - K a T a n o rn 3anMja y n y 6n n K a 4njn H a poflH a 6n 6rm o T eK a C p 6 n je , B e o rp a /} 621.87(075.8) MIJAJLOVI,Radi Dizalice : osnove / Radi M ijajlovi, Zoran M arinkovi, M iom ir Jovanovi. - (1. izd.) - Ni : Gradina, 1994 (Ni : KMB Elektronik). - 343 str. : ilustr. : 24 cm Na vrhu nasl. str.: Univerzitet u Niu, M ainski fakultet. - Tira 500. Bibliografija: str. 341-343. ISBN 86-7129-124-3 1. MapuHKOButs, 3opaH 2. JoBaHOBMti, Mmommp a) fln3anm 4e - npopanyH ID =26898700

G radina, Ni, 1 9 9 4

dr R adi Mijajlovi, redovni profesor dr Zoran Marinkovi, docent dr M iomir Jovanovi, docent

DIZALICE
OSNOVE

G radina, N i, 1994.

PREDGOVOR

Ve due vreme nema treeg izdanja Praktikuma iz transportnih uredjaja, to stvarapotekoe studentimap riizradigrafikih rado va i sa vladjivanjupotrebne materije iz oblasti dizalica. To to nema Praktikuma pokazuje da je dobar deo otiao van fakulteta, u privredu, druge fakultete i si, to autore posebno raduje, je r pokazuje da je Praktikum kao korisna knjiga naiao na prijem kod ireg kruga korisnika. kod treeg izdanja (1988. godine) autori su ukazali na zastare/ost naih zvaninojo vaeih JUSpropisa za dizalice donetih poetkom Hisredinom ezdesetih godina. Tada je konstantovano da se tree izdanje u tom smislu jo uvek nee menjati.
/

Danasje situacija jo nepovoljnija, je r JUS standarde nismo menjalia standardi za dizalice, ISO, FEM, CEN (standardi ujedinjene Evrope) pretrpeli su izmene, pa je vremenski (i sadrajni) raskorak dalje nedopustiv. Zbog toga su se autori odluili da praktino stave "van snage" deo JUS propisa za dizalice, kao na primer deo koji regulie pogonske klase dizalica, pogonske grupe mehanizama, standarde za kuke, i si, i da prihvate ISO i FEM propise koji se ve decenijama koriste u evropskoj industriji. Autori su smatrali da CEN standarde nove Evrope, koji su u zavrnoj fazi izrade, a koje autori takodje poseduju, ne treba unositi u knjigu. U skladu sa napred usvojenim stavovima napisana je praktino nova knjiga, pri emu su kao podloga korieni materijali iz prethodnog izdanja. Promenjen je i naziv knjige u Diza/ice - osnove, koji sada tanije odgovara sadraju je r daje osnove za projektovanje dizalica. Knjiga je prvenstveno namenjena studentima mainskog fakulteta ali i inenjerima u praksi, o emu su autori vodili rauna. Autori se posebno zahvaljuju saradniku Toniju Djordjeviu na tehnikoj obradi knjige, bez ijeg ude/a knjiga ne b i imala ostvareni kvalitet.

Ni, 1994.

autori

S AD R AJ

1. UVOD 2. OSNOVE PRORAUNA DIZALICA

2.1 USLOVI RADA 2.1.1 Pogonske klase dizalica 2.1.2 Pogonske grupe m ehanizam a 2.2 VEZA IZMEDJU KLASA UESTANOSTI ZA NOSEU KONSTR. I KLASA RADNOG VREM ENA POGONSKIH M EHANIZAM A 2.3 PRIMENA POGONSKIH GRUPA NA RAZVOJ FAMILIJE ELEKTRINIH VITLA 2.4 OSNOVNI TEHNIKI PARAMETRI 2.5 OSNOVE PRORAUNA NOSEE KONSTRUKCIJE 2.5.1 Vrste optereenja 2.5.2 Odredjivanje optereenja 2.5.3 Dim enzionisanje nosee konstrukcije

1
13 13 14 19 30 34 37 41 41 44 46 47 61 61 64 65 67 68 70 70 78 79 80 80 83 84 84 85 87 90 94 96 96 100 101

3. MOSNE DIZALICE 4. ELEMENTI POGONSKIH MEHANIZAMA

4.1 UAD 4.1.1 Proraun i izbor ueta 4.2 KOTURAE, VRSTE I KONSTRUKCIONA REENJA 4.3 KOTUROVI ZA UAD 4.3.1 Izbor prenika kotura i doboa 4.4 PRORAUN ELEMENATA DONJE KOTURAE 4.4.1 Kuke 4.4.2 Provera traverze 4.4.3 Provera noseih limova 4.5 DOBOI 4.5.1 Vrste i konstrukciona izvodjenja 4.5.2 Odredjivanje geom etrijskih veliina 4.5.3 Proraun doboa 4.6 ELEKTROM OTORI 4.6.1 Kliznokolutni elektrom otori 4-.6.2 Kavezni elektrom otor sa kratkospojenim rotorom 4.6.3 Izbor elektrom otora 4.7 SPOJNICE, NAMENA I NAIN IZBORA 4.8 KONICE 4.8.1 Konice sa dve papue - princip rada i proraun 4.9 PRENOSNICI SNAGE - REDUKTORI 4.10 TO KOVI - IZBOR TO KA I INE

5. POGONSKI MEHANIZMI
5.1 M EHANIZAM ZA DIZANJE 5.1.1 Polazni podaci 5.1.2 Izbor em e m ehanizm a 5.1.3 Redosled prorauna 5.1.4 Provera m otora i konice u prolaznim reim im a rada m ehanizm a za dizanje 5.2 M EHANIZM I ZA KRETANJE 5.2.1 Polazni podaci 5.2.2 em e m ehanizam a 5.2.3 Redosled prorauna 5.2.4 Provera m otora i konice u prelaznim reim im a rada m ehanizm a za kretanje 6.

105 106 106 106 107 108 111 111 112 114 119 123

PRIMERI PRORAUNA DIZALINIH MEHANIZAMA

6.1 PRORAUN POGONSKIH M EHANIZAM A MOSNE DVOGREDE DIZALICE 6.1.1 M ehanizam za dizanje 6.1.2 M ehanizam za kretanje kolica 6.1.3 M ehanizam za kretanje dizalice (m osta) 6.2 PRORAUN POGONSKIH M EHANIZAM A PORTALNO OBRTNE DIZALICE 6.2.1 Proraun m ehanizm a za okretanje 6.2.2 Proraun m ehanizm a za prom enu dohvata strele

123 126 144 155 170 170 182 193 199

7. PORTALNE DIZALICE 8. OBRTNE DIZALICE I DIZALICE SA STRELOM 9. PORTALNO OBRTNE DIZALICE 10. TORANJSKE DIZALICE
10.1 TIPO VI I OSNOVNE KARAKTERISTIKE TO RAN JSKIH DIZALICA 10.2 POGONSKI MEHANIZM I

201 211
213 215 219 219 221 221 224 225 225 226

11. AUTODIZALICE
11.1 PODELA AU TO D IZALIC A 11.2 GLAVNI UREDJAJI I DELOVI AU TO D IZALIC A 11.2.1 Uredjaji dizalinog dela autodizalice 11.2.2 Stabilnost dizalica 11.3 STR ELA AUTO D IZALICE 11.3.1 Izbor m aterijala 11.3.2 Izbor poprenog preseka strele

12. KONTEJNERSKE DIZALICE

229

12.1 KONTEJNERSKI TR AN SPO R T 229 12.1.1 Tehno-ekonom ski efekti prim ene kontejnerskog transporta 231 12.2 PRETO VARNA SREDSTVA I UREDJAJI KO NTEJNERSKO G TR AN SPO R TA 234 12.2.1 Kontejnerske dizalice 234 12.2.2 M ehanizm i kontejnerskih dizalica 236 12.3 ELEZNIKI TR AN SPO R T KONTEJNERA 239 12.3.1 Izbor lokacije elezniko - drum skog term inala 239 12.3.2 Efikasnost i ukupni trokovi kontejnerskog eleznikog transporta 241

13. UNUTRANJI TRANSPORT

13.1 SKLADITEN JE 13.2 SKLADITE ZA KOMADNU ROBU 13.2.1 Funkcije skladita kom adne robe 13.2.2 O rganizacija skladita 13.2.3 Sastavni delovi skladita za kom adnu robu 13.2.4 G radnja skladita za kom adnu robu 13.3 MEHANIKI UREDJAJI U SKLADITIM A 13.3.1 Regali 13.3.2 Iskorienje regala 13.3.3 Transportna sredstva regalnih skladita

243 243 246 246 248 248 248 250 250 254 254 263 341

14. PRILOZI 15. LITERATURA

1. UVOD
Dizalino-transportna sredstva su poznata oveanstvu iz daleke prolosti. Graditelji starog Egipta i Rima su prostim sredstvima obavljali poslove podizanja i premetanja velikih tereta na velika rastojanja i visine. Tako je Keopsova piramida visine 147 m, bila izgradjena u XXII veku pre nove ere od kamenih blokova mase 90 10 0 1 stubovi hrama Sunca visine 28 m, prenika od 2 m iseeni su iz jednog komada ; kamena, itd. Tokom narednih vekova u skladu sa optim razvojem tehnike razvijala su se i dizalino-transportna sredstva, tako da danas transportna tehnika ini sastavni deo proizvodnog lanca manje-vie svakog tehnolokog procesa, ili su transportne maine glavne maine na nekom pretovarnom mestu. Brzi razvoj industrije u drugoj polovini devetnaestog i poetkom dvadesetog veka nametnuo je i brzi razvoj dizalica i drugih maina za dizanje i prenoenje delova, robe i ostalog materijala. Potrebu za transportom sve veih koliina materijala i robe i sve sloenije tehnoloke zahteve morale su da prate i ispunjavaju i transportne maine, kako maine tzv. prekidnog transporta, tako i maine neprekidnog transporta, u koje spadaju transporteri, elevatori, konvejeri i si. Danas nema oblasti industrije u kojoj se ne primenjuju transportne maine: - u industrijskim halama za premetanje delova, materijala, remont maina, - u livnicama za transport odlivaka i materijala, - u morskim i renim lukama za pretovar robe, - u elezarama u sastavu tehnolokog procesa i za skladitenje rude, - u gradjevinarstvu, rudarstvu, skladitima u industriji, robnim skladitima, hidro i termo elektranama itd. U delu maina prekidnog transporta najbrojniju grupu ine dizalice. U dizalice ili dizaline maine spadaju sve dizalice koje slue za vertikalno dizanje tereta najee pomou ueta ili lanca. U ovu grupu spadaju mosne dizalice, gradjevinske dizalice, portalne dizalice, pretovarni mostovi, stubne dizalice, specijalne mosne dizalice za elezare (kljetne, za kovanje, stripovanje), itd. Mosne dizalice su po mnogim elementima kao, konstrukciji, veliini, nameni, tehnolokim i drugim osobinama, najraznovrsnije i najrasprostranjenije dizaline maine. U tom smislu knjiga Dizalice se najvie njima bavi.

Da bi se dobila potpunija slika o raznovrsnosti dizalica, sagledale njihove mogunosti i primene u raznim oblastim a industrije, daje se jedan broj tipinih dizalica, sa tehnikim i geometrijskim karakteristikama. Na si. 1.1 date su dvogreda mosna dizalica i elektrina vitla za dvogredu i jednogredu mosnu dizalicu. Na si. 1.2 dat je pretovarni most na lukom term inalu sa veim brojem transportnih uredjaja i drugih pomonih sredstava - bunkera, dodavaa i si., koji slue za pretovar rastresitih materijala. Na si. 1.3 data je portalna dizalica, tzv. "bok kran", nosivosti na glavnom dizanju 2x300 t i raspona 140 m, koja slui u tehnolokom procesu izrade brodova. Obzirom da se radi o pokretanju velikih masa od nekoliko stotina tona, brzine su regulisane preko jednosm ernih struja. Instalirane snage su, kao sto se vidi, vrlo velike. Na si. 1.4 i 1.5 date su dve livake dizalice sa tehnikim karakteristikama. Ova vrsta dizalice radi pod vrlo tekim radnim uslovima i spada u kategoriju najoptereenijih dizalica, pa svi mehanizmi, kao i nosea konstrukcija, moraju da imaju vrlo veliki stepen sigurnosti. SI. 1.6 pretstavlja gradjevinsku toranjsku dizalicu srednje nosivosti. Promena dohvata vri se premetanjem kolica po horizontanloj streli. Nosivost je promenljiva, u zavisnosti od poloaja kolica na streli. Na si. 1.7 date su dve varijante portalno-obrtne luke dizalice sa obrtnom strelom, sa kukom nosivosti 3 t. SI. 1.8 pretstavlja portalno-obrtnu dizalicu, sa reetkastom strelom i uravnoteavajuim tegom. Podizanje i sputanje strele vri se preko segmentnog zupastog mehanizma. Na si. 1.9 data je portalno-obrtna luka dizalica sa dvostrukom strelom, i sa nizom dodatnih uredjaja. Dizalica je sa grabilicom i slui za pretovar rastresitih materijala. Na si. 1.10 i 1.11 date su portalno-obrtne vienam enske dizalice za rad u lukama.

Portalni kran - Bock kran (Kran za manipulaciju sekcijama broda bez dodira tla u doku)

Nosivost Raspon Visina Visina dizanja razmak tokova Brzine: Vonja make Vonja kran a Dizanje Snaga glavnih pog. mehanizama Vrsta struje Upravljanje

500 (t) 65 (m) 73 (m) 54 + 9 (m) 1.2 (m)

750 (t) 130 (m) 83 (m) 60 + 3 (m) 1.2 (m)

10.8 (m/min) 30 (m/min) 2.5 (m/min)

20 (m/min) 30 (m/min) 3.3 (m/min)

687 (kW) jednosmerna Ward-Leonard

1000 (kW) jednosmerna tiristori

SI. 1.3 Skica brodogradiline po rta!ne dizalice za m anipulaciju

L IV A K A D IZ A L IC A

T e in a d iz a lic e R a s p o n d iz a lic e R a s p o n g la v n o g v itla V is in a s ta z e izn a d p o d a V is in a d iz a n ja g la v n o g v itla V is in a d iz a n ja p o m o n o g v itla D u b in a s p u ta n ja g la v n o g v itla isp od n iv o a p o d a D u b in a s p u ta n ja p o m o n o g v itla isp od n iv o a p o d a G la v n a n o s iv o s t P o m o n o d iz a n je B rz in a B rz in a B rz in a B rz in a B rz in a Snaga Snaga Snaga Snaga Snaga g la v n o g d iz a n ja p o m o n o g d iz a n ja v o n je g la v n o g v itla v o n je p o m o n o g v itla v o n je m o s ta m o to ra g la v n o g d iz a n ja m o to ra p o m o n o g d iz a n ja m o to ra v o n je g la v n o g v itla m o to ra v o n je p o m o n o g v itla m o to ra v o n je m o s ta

6 0 0 (t) 2 2 .5 (m ) 1 1 .4 (m ) 18 (m ) 12 (m ) 5 .6 (m ) 1.4 (m ) 5 .0 (m ) 4 3 0 (t) 1 1 5 /3 0 (t) 1 .2 5 /2 .5 (m /m in ) 5 /1 5 (m /m in ) 2 6 (m /m in ) 32 (m /m in ) 6 4 (m /m in ) 2 x 1 6 0 (kW ) 1 6 0 /1 0 0 (kW ) 52 (kW ) 3 0 (kW ) 2 x 1 6 0 (kW )

SI. 1.5 L iva ka d iz a lic a '

L U K A O B R T N A D IZ A L IC A S A T E G O M N A S T R E L I

D ohvat N o s iv o s t V is in a k u k e p re k o G I V is in a k u k e is p o d G I B rz in e : V o n ja d iz a lic e D iz a n je P ro m e n a d o h v a ta O b rta n je

15 (m ) 1 2 .5 (t)

18 (m ) 10 (t)

21 (m ) 8 (t) 4 0 (m ) 16 (m )

2 5 (m ) 6 .3 (t)

2 0 (m /m in ) 50 (m /m in ) 9 0 (m /m in ) 1 .2 5 (o /m in )

S tu b n i a k s ija ln i le a j

SI. 1.8 S k ic a lu k e o b rtn e d iz a lic e s a te g o m n a z a d n je m d e l u s tre te

Nosivost na kuki Nosivost kontej. Pomono dizanje Visina dizanja

35 (t) 30 (t) 10 (t) 30+16 (m)

Brzina Brzina Brzina Brzina Brzina

dizanja kont. diz. pom one kuke okretanja prom ene dohvata kretanja

40 (m/min) 60 (m/min) 1 (o/min) 60 (m/min) 30 (m/min)

SI. 1.10 Porta!no obrtna luka diz. za ra d sa kont., i pom onim dizanjem sa kukom

N osivost/dohvat sa kukom N osivost/dohvat sa grabilic. Min./max. dohvat sa kont. Min./max. dohvat sa kukom

32 (t) / 31.5 (m) 16 (t) / 31.5 (m) 9 /2 6 + 1 2 (m) 10.5 / 28+12 (m)

25 (m/min) Brzina dizanja 1 (o/min) Brzina okretanja 60 (m/min) Brz. promene dohv.

Si. 1.11 Porta/no obrtna luka dizalica za ra d sa kukom, grabilicom i kontejnerim a

2. OSNOVE PRORAUNA DIZALICA

2.1 USLOVI RADA
Davno je uoeno da dizalice rade pod vrlo razliitim radnim uslovima. To takodje vai i za pogonske mehanizme na jednoj istoj dizalici. Tako, dizalice koje slue samo za montau opreme, kao na primer u hidro i termo elektranama rade vrlo retko, nedeljno ili meseno, a takodje jo redje diu teret za koji su projektovane, a najee diu daleko manje terete. Kod velikih termoelektrana i hidroelektrana ove dizalice (mosne) su velikih nosivosti, 2 5 0-5 001, i deava se da prodje i po nekoliko godina dok ne dodje do potrebe za generalnim remontom, a da ne podignu najvei teret - za koji su projektovane. Dakle retko se upotrebljavaju i jo redje nose nazivne terete. Osim toga i brzine su male pa praktino nema dodatnih, inercijalnih sila. Na drugoj strani postoje dizalice, poput onih u elezarama, koje rade u tri smene, 24 sata, jer su sastavni deo tehnolokog procesa. Osim toga rade pod vrlo tekim radnim uslovima: visokim temperaturama, praini, sa velikim brzinama a time i velikim inercijalnim silama, velikim brojem radnih ciklusa po satu, vrlo esto, ili stalno, nose nazivni (maksimalni) teret. Dakle ove dizalice imaju veliki broj radnih ciklusa po satu i uglavnom nose nazivni ili njemu blizak teret. Naravno, izmedju ove dve grupe nalazi se veliki broj dizalica koje rade pod radnim uslovima koji se nalaze izmedju. Zbog napred uoenih velikih razlika u radnim optereenjima, kako dizalice kao celine tako i pojedinih njenih delova i mehanizama, postavljalo se davno pitanje kako sve to uzeti u obzir, kako pri ugovaranju tako i pri proraunavanju i projektovanju dizalice i njenih pogona. Imajui u vidu napred reeno ve prvi standardi o dizalicama, kao DIN 120 iz 1936. godine, uzeli su u obzir radne uslove i inercijalne sile i uveli ih u proraun nosee konstrukcije, preko poznatih faktora oscilovanja e (faktora udara) i faktora radnih p uslova v Dizalice su bile podeljene u 4 pogonske klase, i za svaku su bili iskustveno j/. usvojeni faktori e i vy, kojim su bila uveavana glavna optereenja, teret i sopstvena p masa. Naravno ovo su bili statiki koeficijenti kojim su bile izraene dinamike sile, ali tadanja saznanja nisu omoguavala drugaiji nain. Kao i u drugim oblastima tehnike, tako je nauka i u ovoj oblasti napravila velike korake napred. Danas, koristei nova saznanja iz oblasti teorije i prakse, vaei standardi omoguavaju da daleko bolje i tanije uzmemo u obzir stvarna naprezanja, i preko standarda - propisa unesemo ih u proraun i projektovanje dizalice. Tako se, podelom dizalica i pogonskih mehanizama u pogonske klase odredjuju odgovarajui sigurnosni faktori kako za proraun tako i za uspostavljanje ugovornih tehnikih obaveza izmedju naruioca i proizvodjaa dizalice.

Da bi se to bolje prilagodile radnim uslovima, dizalica i njeni delovi su podeljeni u pogonske klase. O va podela vai za sve vrste dizalica koje slue za vertikalno dizanje tereta, kod kojih kao nosei organ slui ue ili lanac. Podela ne vai za liftove, iare i plovne dizalice. Prem a standardu IS04301/1 klasifikacija vai za: m obilne-pokretne dizalice, toranjske-gradjevinske dizalice, dizalice sa strelom , m osne i portalne dizalice.

Osim opteg dela standarda, napred navedene grupe imaju i svoje standarde, koji dopunjuju ovaj standard, i koji uzimaju u obzir specifinosti date grupe dizalica. Pogonska klasa se odredjuje za dizalicu kao celinu, noseu konstrukciju i pogonske m ehanizm e. Nosea konstrukcija se razvrstava u pogonsku klasu dizalice kao celine.

2.1.1 Pogonske klase dizalica

Z a odredjivanje pogonske klase dizalice kao celine koriste se dva faktora: - uestanost optereivanja - klasa korienja, - stanje optereenosti.

Uestanost optereivanja

klasa korienja

Uestanost optereivanja ili klasa korienja, karakterie uestanost korienja dizalice kao celine, odnosno broj radnih ciklusa dizalice, u toku itavog veka trajanja. Broj radnih ciklusa, prem a IS04301/1 iz 1986 godine, je odredjen konvencionalni broj radnih ciklusa. Jedan radni ciklus optereivanja poinje u m om entu dizanja tereta a zavrava se kada je dizalica sprem na za ponovni zahvat. M edjutim FEM propisi daju neto manji broj grupa, to se sutinski ne razlikuje od podele po ISO. Takodje treba rei da se i standardi drugih zem alja (DIN na primer) neto razlikuju, na prim er po usvojenom broju ciklusa po grupam a, to je razumljivo, jer se radi o proceni, a ne o egzaktnoj raunici. Brojevi ciklusa podizanja dati u tabeli su rezultat stvarnog optereenja, odnosno proistiu iz opisanog reim a rada dizalice. Naime, uobiajeno je d a je proraunski vek dizalice 10 godina, pa za 250 radnih dana i 8 sati po smeni, ukupni raunski vek trajanja iznosi T = 10 x 250 x 8=20000 h. Ako se usvojeni konvencionalni brojevi ciklusa po klasam a podele sa ovom vrednou dobija se broj ciklusa podizanja po satu: za klasu A=3 cikl/h, to odgovara sluajnom neregularnom radu, za klasu B=10 cikl/h, to odgovara regularnom ali prekidnom radu, C=30 cikl/h, to odgovara regularnom trajnom radu, itd.

TABELA 2.1 Klase korienja (ISO 4301/1-1986 god.) Klasa korienja Ko K, k2 k3 k4 k5 Ke k7 k8 K. Maksimalni broj radnih ciklusa 1.6 -104 3.2-104 6.3-104 1.25-105 2.5-105 5-105 1 108 2-106 4-106 >4-106 Regularan, teak rad, vie od jedne smene Regularna upotreba sa duim prekidima Redovna upotreba sa prekidima Redovna upotreba, intezivan rad Neredovna sluajna upotreba Primedba

TABELA 2.2 Uestanost optereivanja (FEM) Klasa uestanosti optereivanja A B C Konvencionalni broj radnih ciklusa 6.3 104 2 .0-105 6.3-105 Primedba Sluajan, neregularan rad Redovna upotreba sa prekidima Redovna upotreba, intezivan rad, sa malim prekidima Regularan, teak rad sa vie od jedne smene

2 .0-106

Stanje optereenosti
Stanje optereenosti ili spektar optereenja, pokazuje koliko puta dizalica podie nazivni (maksimalni) teret Qn ili neki manji teret Q. Ovo je jedan od najvanijih faktora koji karakterie teinu rada dizalice. Ovaj pojam se karakterie spektrom podignutih tereta, koji oznaava broj ciklusa u kojima se postie odredjeni razlomak nazivnog optereenja. U praksi su usvojena 4 konvencionalna stanja optereenosti - spektra optereenja, koji se izraavaju preko koeficijenta spektra optereenja K.

Koeficijent spektra optereenja se odredjuje izrazom:

V gde su: C psrednji broj ciklusa rada za svaki nivo optereenja, Ci=C 1 ,C2,C3,...> Cn. CT=ukupan broj svih posebnih ciklusa za sve nivoe podizanja, CT= IC i=C 1 +C2+C3+...+Cn. Qi=broj pojedinih posebnih nivoa optereenja, Qj=Q 1,Q2,Q3l ...,Qn. Qn=Qmax=nazivno optereenje. Ako se prethodna jednaina razvije dobija se:

r Q

r J

C T

Vma*

TABELA 2.3 Stanja optereenosti Stanje optereenosti 1 lako 2 srednje 3 teko 4 vrlo teko Koeficijent K 0.125 Opis stanja optereenosti Dizalica izuzetno die nazivni teret, a stalno die manje terete Dizalica retko die nazivni teret a obino die terete oko 1/3 nazivnog tereta Dizalica esto die nazivni teret a stalno terete izmedju 1/3 i 2/3 nazivnog tereta Dizalica po pravilu die terete bliske nazivnom teretu

0.25 0.50 1.00

Naponsko stanje-spektar napona

Za dimenzionisanje sklopnih delova dizalice vano je da se zna broj promena napona-spektar napona, kojima su oni izloeni. Uoava se da spektar podignutih tereta ne mora da odgovara naponskom stanju pojedinih delova dizalice. Neki sastavni delovi mogu biti izloeni teim ili lakim naponskim stanjima nego to je sluaj sa stanjima podignutih tereta. Ova naponska stanja se definiu na isti nain kao i stanja podignutih tereta, i data su u tabeli 2.4.

Odredjivanje pogonske klase

Na osnovu faktora klase korienja odnosno uestanosti optereivanja i faktora stanja optereenosti, sve dizalice i sklopni delovi podeljeni su u osam odnosno est klasa, koje su date u tabeli 2.5 odnosno 2.6.

TABELA 2.4 Naponska stanja Naponsko stanje 1 lako 2 srednje 3 teko 4 vrlo teko Koeficijenat K 0.125 0.25 Opis naponskog stanja Sklopni delovi koji se vrlo retko izlau najveim naponima, a stalno malim naponima Sklopni delovi koji su retko izloeni najveim naponima, a stalno 1/3 od najveih napona Sklopni delovi koji su prilino esto izloeni najveim naponima, a stalno naponima izmedju 1/3 i 2/3 od najveih Sklopni delovi koji su po pravilu izloeni najveim naponima

0.50 1.00

TABELA 2.5 Pogonske klase dizalica i sklopnih delova; ISO 4301/1-1986 god

Stanje optereenosti
1 lako 2 srednje 3 teko 4 vrlo teko

Koeficijent spektra optereenja

0.125 0.25 0.5 1.00

Klasa korienja i maksimalni broj radnih ciklusa

Ko K.

k2
A,

k3
a2 a3 A, A5

K4
a3 a4 a5

Ks
a4 a5 Ae
A7

Ke A5 Ae A7 Ae

Kr Ae a7 a8

k8
a7 As

K, As

A, A, a2 a2 a3

A2 a3 a4

Ae

TABELA 2.6 Pogonske klase dizalica i sklopnih delova po FEM Stanje optereenosti 1 lako 2 srednje 3 teko 4 vrlo teko Koeficijent spektra optereenja 0.125 0.25 0.5 1.00 Uestanost optereivanja A 6.3-103 1 2 3 4 B 2.0-105 2 3 4 5 C 6.3-105 3 4 5 6 D 2.0-106 4 5 6 6

17

Priblina podela dizalica u pogonske klase

Vrlo esto je teko odrediti odnosno dobiti stvarne podatke za navedene parametre koji blie definiu pogonsku klasu dizalice, pa se pogonska klasa dizalice moe odrediti na osnovu njene namene a prema sledeoj tabeli TABELA 2.7 Klasifikacija dizalica Vrsta dizalice 1 .Mosne dizalice 2 .Montane i demontane dizalice 3.Skladine dizalice 4.Radionike dizalice sa kukom 5.Dizalice sa grabilicom 6.Dizalice na prostoru za otpad ili magnetne dizalice 7.Livake dizalice 8.Dizalice za opsluivanje ekia sa slobodnim padom 9.Striper dizalice 10.Dizalice za opsluivanje dubinskih pei 11 .Dizalice za ariranje 12.Kovake dizalice 13.Dizalice sa teleskopskom strelom 14.Portalne dizalice sa kukom za teret za skladitenje materijala 15.Portalne dizalice sa grabilicom 16.Portalne dizalice sa kukom za utovar i istovar vozila 17.Portalne dizalice za skladini prostor 18.Portalne dizalice za istovar materijala 19.Kontejnerske dizalice B-C B-C-D B-C B-C-D A-B B-C 3 4 3 4 2-3 3 Uestanost optereivanja A A B-C B B-C-D B-C B B-C C-D B-C C-D C-D Stanje optereenosti 1-2 2-3 2-3 2-3 4 4 4 4 4 4 4 3-4 Klasa 1-2 2-3 3-4-5 3-4 5-6 5-6 5 5-6 6 5-6 6 5-6 4-5-6 4-5 5-6 4-5 5-6 2-3-4 4-5

Vrsta dizalice 2 0.Obrtne dizalice za utovar i istovar materijala 2 1.Obrtne dizalice sa kukom 2 2.Obrtne dizalice sa grabilicom 23.Heling-dizalice 24.Luke dizalice sa kukom 25.Luke dizalice sa grabilicom 26.Obrtne dizalice za neuobiajeni pogon 27.Plovne dizalice sa kukom 28.Plovne dizalice sa grabilicom 29.Gradjevinske dizalice 30.Dizalice za raiavanje pruge posle nesree 31 Brodske dizalice 32.Velosiped dizalice 33.Derik dizalice 34.Maka na kretnoj ini (zavisno od vrste primene)

Uestanost optereivanja A-B B-C B-C-D B B-C B-C A A-B A-B A-B A B B-C A

Stanje optereenosti 2-3 3 4 3-4 3 4 1-2 3 4 3 2-3 3-4 3 3

Klasa 2-3-4 4-5 5-6 4-5 4-5 5-6 1-2 3-4 4-5 3-4 2-3 4-5 4-5 3 4-5-6

2.1.2 Pogonske grupe mehanizama

Pogonski mehanizmi dizalica su u svom radu razliito optereeni. Sve to je reeno napred za razliite radne uslove dizalica vai i za mehanizme, s tim to i na samoj dizalici pogoni nisu podjednako optereeni. Tako, na primer, pogon dizanja jedne kontejnerske dizalice je jako optereen, dok je pogon kretanja vrlo malo optereen, jer se dizalica vrlo malo kree. Za razvrstavanje pogonskih mehanizama u pogonske grupe-klase, koriste se dva faktora: - klasa radnog vremena - klasa upotrebe mehanizma - stanje optereenosti.

Klasa upotrebe mehanizma-klasa radnog vremena

Klasa radnog vremena se odredjuje prema srednjem vremenu rada na dan (u satima), broja radnih dana u godini i broja predvidjenih godina rada. Za pogonski mehanizam se smatra da je u radu samo onda kada isti radi, odnosno nalazi se u pokretu. U toku tako definisanog radnog vremena pogonski mehanizam je razliito optereen odgovarajuim spektrom optereenja. Za pogonske mehanizme koji se u toku godine neravnomerno koriste, to je najei sluaj, dnevno radno vreme se odredjuje tako to se ukupno godinje radno vreme podeli sa 250 dana. Klase radnog vremena date su u tabeli T.2.8. TABELA 2.8 Klase radnog vremena - klase upotrebe mehanizma Klase upotrebe
V o . Vo.25 Vo.5

Srednje dnevno radno vreme u satima 0.25 0.5 1 2 4 8 16 >16

Teorijski vek trajanja u satima 400 800 1600 3200 6300 12500 25000 50000

Opis rada mehanizma

Sluajno korienje Neredovna upotreba sa duim pauzama Redovan rad sa duim pauzama Redovan rad Intezivan neredovan rad Intezivan rad Intezivan rad vie od jedne smene

v, v2 v3 v4
V5

Stanje optereenosti
Stanje optereenosti oznaava u kojoj je meri neki mehanizam optereen potpuno ili delimino. Stanje optereenosti se i ovde izraava preko koeficijenta spektra optereenosti K, i usvojena su etiri konvencionalna stanja optereenosti. Medjutim koeficijent K se posebno odredjuje za mehanizam za dizanje a posebno za mehanizam za kretanje.

Stanje optereenosti mehanizma za dizanje

Stanje optereenosti mehanizma za dizanje se izraava koeficijentom spektra optereenja Kq, koji se odredjuje izrazom: '

Kq- n ^ ) ]
tT V ,

(2.1.3)

gde su: t,=srednje vreme rada za dati nivo individualnog optereenja, t p t , , ^ .... tn. tr=ukupno vreme rada svih individualnih vremena na svim nivoima optereenja,
tT= t j= t 1+ t2+ t3+ ...+ tn .

Q;=broj pojedinih posebnih nivoa optereenja, Q^Q^Qg.Qg.... Qn. Qn =Qm ax=nazivno optereenje. Pethodna jednaina moe da se razvije:

(2.1.4)
*T Qnw

(r

*T @m ax

ili da se napie u obliku: *e = (P i +Y)3^1 +(p2+Y)3*2+- +Y3*o gde su: P,=koristan teret/nazivni teret y=mrtvi teret/nazivni teret ^ (t^ /E tp ra d n o vreme sa korisnim teretom/ukupno radno vreme to=(to)/i:ti=radno vreme sa mrtvim teretom/ukupno radno vreme U mrtav teret spadaju mase zahvatnih uredjaja koje ne ulaze u koristan teret (masa kuke, masa grabilice i si.). (2.1.5)

Stanje optereenosti mehanizma za kretanje

Izraunavanje stanja optereenosti mehanizma za kretanje je dosta komplikovanije. Zbog znaajnog uticaja na optereenje mehanizma treba uzeti u obzir inercijalne sile koje nastaju pri ubrzanju i koenju, vremena njihovog trajanja, broj ubrzanja i koenja itd. Zato jednostavna primena izraza kao kod mehanizma za dizanje ne bi bila opravdana jer nije jasan nain kako izraunati veliine pojedinih nivoa optereenja. Osim toga kod najveeg broja dizalica proces optereivanja je manje-vie stohastiki pa to jo komplikuje proraun koeficijenta spektra optereenja. Da bi se shvatila sutina procesa optereivanja jednog pogonskog mehanizma u daljem postupku daje se postupak za izraunavanje koeficijenta K koji se primenjuje kod pogona regalnih dizalica kod kojih su napred navedeni faktori (ubrzanje, putevi) odredjeni, ali koji moe da se primeni i za ostale dizalice, uz ograde koje su ve navedene.

Stanje optereenosti m ehanizm a za kretanje odredjuje se prem a vrednosti koeficijenta KM koji je dat izrazom: k u =k vk 2
( 2 . 1 .6 )

Koeficijenat K, izraava uticaj m asa koje se kreu i odredjuje se na slian nain kao koeficijent m ehanizm a za dizanje:

(2.1.7)

tT Q. * 0
gde su: G =m asa dizalice koju pokree m ehanizam ; za pogon m ake to je m asa make sa masom zahvatnih organa; za pogon dizalice to je ukupna m asa dizalice. Qi=delimini tereti koji se prenose u vrem enim a tj Q=nazivni teret tT=ukupno vrem e Prethodna jednaina moe se napisati u obliku:

* 1 =(Pi +Y J 3*1 +(P2+y J 3?2+-

gde su: Pi=koristan teret/ukupna masa Y = mrtvi teret/ukupna masa t^ tJ /E tp ra d n o vrem e sa korisnim teretom /ukupno radno vrem e to=(to)/2 tj=radno vrem e sa mrtvim teretom /ukupno radno vrem e Koeficijenat K2 izraava uticaj optereenja za vrem e rada. Rad svakog m ehanizm a sastoji se iz tri perioda (pri tom e se usvaja da periodi ubrzanja i usporenja imaju isto vrem e): - perioda ubrzanja - perioda stacionarnog kretanja - perioda usporenja Koeficijenat > 2 odredjuje se izrazom: <
3 3

(2.1.9)

gde su: a,= naprezanja od inercijalnih sila/m aksim alna naprezanja t,=vrem e ubrzanja i usporenja/ukupno vrem e ot2=naprezanja pri ustaljenom kretanju/m aksim akia naprezanja t2 =vrem e ustaljenog kretanja/ukupno vrem e kretanja

Stanje optereenosti mehanizma dizanja i kretanja izraava se kao to je ve reeno kroz etiri konvencionalna stanja optereenosti, koja su data u tabeli 2.9. TABELA 2.9 Stanje optereenosti pogonskih mehanizama Stanje optereenost i 1 lako 2 srednje 3 teko 4 Vrlo teko Opis stanja optereenosti Pogonski mehanizmi ili delovi izuzetno izloeni najveim optereenjima, a stalno manjim Pogonski mehanizmi ili delovi mehanizama koji su otprilike za isto vreme optereeni malim, srednjim i velikim optereenjima odnosno naprezanjima Pogonski mehanizmi ili delovi mehanizama koji su najee izloeni najveim i njima slinim optereenjima odnosno naprezanjima Pogonski mehanizmi koji su redovno izloeni najveim optereenjima odnosno naprezanjima Koeficijenti Kq>

0.125 0.25

0.50

1.00

Na osnovu ova dva faktora, faktora klase upotrebe mehanizma odnosno klase radnog vremena i stanja optereenosti, odredjuju se pogonske grupe mehanizama date u tabeli 2.10. Granine vrednosti koeficijenta Kq, date u ovoj tabeli odgovaraju sledeim idealizovanim stanjima optereenosti: - Stanje optereenosti 1 10% rada sa najveim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret) t,=0.1 p,=1-y=0.9 40% rada sa mrtvim teretom + 1/3 koristan teret t^O .4 p2=(1-v)/3=0.3 50% rada sa mrtvim teretom At=0.5 y=0.1 - Stanje optereenosti 2 1/6 rada sa najveim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret) t,=0.167 p,=1-7=0.8 1/6 rada sa mrtvim teretom + 2/3 koristan teret t^O .167 p2=2(1-7)/3=0.533 1/6 rada sa mrtvim teretom + 1/3 sa korisnim teretom t3 =0.167 p3 =(1-7)/3=0.266 50% rada sa mrtvim teretom At=0.5 7=0.2

- Stanje optereenosti 3 50% rada sa najveim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret) t,=0.9 P,=1-y=0.6 50% rada sa mrtvim teretom At=0.5 y=0.4 - Stanje optereenosti 4 90% rada sa najveim teretom (mrtav teret + 1/1 koristan teret) t,=0.9 p,=1-y=0.2 10% rada sa mrtvim teretom At=0.1 y=0.8 TABELA 2.10 Grupe pogonskih mehanizama Klasa radnog vremena Stanje optere enosti
V q.12
V<>.25

Vo.5

v ,
<2

v2
<4

v3
<8

v4
<16

v5
>16

Srednje dnevno radno vreme u asovima Koef. Kq, Km <0.25 <0.5 <1

Srednje godinje trajanje optereenja u asovima 40 1 lako 2 srednje K<0.125 0.125<K<0.25 0.25<K<0.5 0.5<K<1.00 1Dm 1Cm 1Bm 80 1Dm 1Cm 1Bm 1Am 160 1Cm 1Bm 1Am 2m 320 1Bm 1Am 2m 3m 630 1Am 2m 3m 4m 1250 2m 3m 4m 5m 2500 3m 4m 5m 5000 4m 5m

3
teko 4 vrlo teko

Ovi idealni spektri optereenja - stanja optereenosti imaju sledee vrednosti koeficijenta K (a na slici 2.1 su i grafiki dati): K,=(0.9+0.1)30.1 +(0.3+0.1 )0 .4+0.130.50.125 K2 =(0.8+0.2)30.167+(0.533+0.2)0.167+(0.267+0.2)3+0.230.5*0.25 K3 =(0.6+0.4)30.5+0.430.50.5 K4 =(0.2+0.8)30.9+0.830.11.0

24

0.8

ti

50

100

90 100

S/ika 2.1 Idealizirani spektri optereenja Priblina podela mehanizama u pogonske grupe
Razvrstavanje pogonskih mehanizama prema tabeli 2.10 omoguava da se dobije oekivani vek trajanja mehanizma. Kada se na raspolae pouzdanim podacima o radu mehanizma, pogonska grupa se odredjuje na osnovu namene mehanizma a prema tabeli 2 .11. Skraenice koriene u tabeli koje oznaavaju neko kretanje imaju sledee znaenje: L - dizanje, LA- pomono dizanje, D - vonja kolica (make), DA- vonja pomonih kolica, T - vonja dizalice, O - obrtanje, R - promena dohvata, F - zatvaranje (grabilice), P - zatvaranje kljeta (striper dizalice), B - podizanje preputa.

25

TABELA 2.11 - Grupisanje pogonskih mehanizama VRSTA DIZALICE Kretanje Pogonski mehanizam klasa radnog vremena L-LA D T L-LA D T L-LA D T L LA D T L F D T L LA D T L D T L LA D T L LA D DA T ^0,5 V0,5
Vo.5

E-motor intermitenca ED (%) (,) 20 (3) 20 10 20 20 20 20-40 20-40 20-40 20-40 20-40 20-40 20-40 40-60 20-60 60 40-60 40-60 20-40 40-60 40-60 40-60 40-60 40-60 40-60 20-40 40-60 40-60 40-60 40 40 40 40 broj uklju. na s a t(2 ) 150 150 150 150 150 150 150-300 150-300 150-300 150-300 150-300 150-300 150-300 300-600 300-600 300-600 300-600 150-300 150-300 150-300 150-300 150-300 150-300 150-300 150-300 150-300 150-300 150-300 300-600 300-600 300-600 300-600 300-600

spektar pogonska optereenja klasa 1-2 1-2 2 1-2 1-2 2 2 2 2-3 2 2-3 2 2-3 3 3 3 3 3 2-3 3 3 2-3 3 2-3 3 2-3 3 3 2-3 2-3 3 2-3 3 1 Bm 1 Bm 1 Bm 1 Bm 1 Bm 1Bm 1Am-2m 1Am-2m 1Am-2m 1Am-2m 1Am-2m 2m 2m-3m 3m-5m 3m-5m 3m-5m 3m-4m 3m-4m 2m-4m 3m-4m 3m 2m-5m 3m-5m 2m-5m 3m-4m 2m-4m 3m-4m 3m 2m-4m 2m-4m 3m-4m 2m-4m 3m *

1)Dizalice za livnice 2)Mosna diz. sa kablom za upravljanje 3)Dizalice za skladita 4)Dizalice za radionice 5)Dizalice sa grabilicom 6)Diz. sa skladita otpadnog materijala 7)Dizalice sa posudom 8)Dizalica sa elektrom. 9)Dizalice za livnice

Vo.5 Vo.5 Vo.5

v ,- v 2 v ,- v 2 v,

V,-V2 V, V2 V2
v 2 v4 v 2 v4 v 2 v4 v 2 v4 v2 v3 v 2 v3 v 2 v3 V2 v 2 v4 v 2 v4 v 2 v4 v 2 v3 v 2 v3 v 2 v3 V2

V2-V3 v 2 v3 v 2 v3 v 2-v 3 V2

VRSTA DIZALICE

Kretanje

Pogonski mehanizam klasa radnog vremena pogonska spektar optereenja klasa 3 3 3 3 2 3 3 3 3m-4m 3m-4m 3m 4m-5m 2m-3m 4m-5m 4m-5m 4m-5m 4m-5m 2m-3m 4m-5m 4m-5m 4m-5m 5m 5m 5m 2m-3m 5m 4m-5m 3m-4m 4m-5m 1Am-2m 1Am-2m 2m-3m 1Bm-1 Am 3m-5m 3m-5m 3m-5m 3m-4m 1 Bm 3m-5m 2m-5m 2m-5m

E-motor intermitenca ED (%) (1 > 40-60 40 40 60 20-40 60 60 40 60 20-40 60 30 40 60 20-40 60 40 60 60 60 60 20-40 20-40 20-40 20 40-60 20-60 60 40-60 20 60 40-60 40-60 broj uklju. na s a t (2 ) 300-600 300 150 600 300 300-600 300-600 300 600 300 300-600 300-600 300 300-600 300 300-600 300 300-600 300-600 300-600 300-600 150 150 150 150 300 300 300 300 150 150-300 150-300 150-300

10)eki dizalice 11 )Striper dizalice

L D T L LA D T P-O L LA D T P-O L LA D DA T L D T L-LA D T B L F D T B L D T

v 2-v 3 v 2-v 3

v2

v3 4 -v v2 3 -v v3 v4 v3 4 -v v 3-v 4 v 3-v 4 v 2-v 3 v 3-v 4 v 3-v 4 v3 4 -v v4 5 -v V4 -V5 V4 -V5 V4 -V5

12)Diz. za kokile i visoke pei

2
3 3 3 3 3 3 2 3 3 3 3

13)Diz. za ariranje

v4 -v5

14)Diz. za kovanice 15)Portalna dizalica za komadni teret 16)Portalna dizalica sa grabilicom

V3 -Vs v 2-v 3 V3-Vs V,-Vt V,-V2 V,-V2 Vo,2 5*V05

2
2 3 3 3 3 3 3 3 2-3 2-3 2-3

v2 -v4 v2 -v4
V2-V4 v 2-v 3 Vo,2 5 V3-V4 v 2-v 4 v 2-v 4

17)Portal. dizalica sa posudom

VRSTA DIZALICE

Kretanje

Pogonski mehanizam klasa radnog vremena spektar pogonska optereenja klasa 3 3 3 3 1-2 1-2 1-2 1-2 1-2 1-2 1-2 2 2 2 2-3 3 3 3 2-3 3 1-2 2-3 2-3 2 3 2 2-3 2-3 2-3 3 2 2 2 4m-5m 4m-5m 4m-5m 1 Bm-1 Am 1 Bm 1 Bm 1 Bm 1Bm-1 Am 1 Bm 1 Bm-1 Am 1 Bm-1 Am 2m-3m 2m-3m 2m-3m 1Am-2m 3m-5m 3m-5m 3m-5m 2m-4m 2m-3m 1Am-2m 2m-3m 2m-3m 1Am-2m 2m-3m 1Am 2m-3m 1Am-2m 1Am-2m 2m 2m-3m 2m-3m 2m-3m

E-motor intermitenca ED (%) (1 > 40-60 40 40-60 20 20 20 20 20 20-40 20 20 40 40 40 20 40-60 20-60 40-60 40-60 20-40 20-40 40 20 20 20-40 20 20-40 20 20 20 40 40 40 broj uklju. na s a t (2 ) 300 300 300 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 300-600 300-600 300-600 300-600 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150

18)Portalna dizalica sa kukom za radionice 19)Portalna dizalica za utovaristovar 20)0 brtna dizalica za utovaristovar materijala 21)Obrtnaluka diz.

L D T B L-LA D T L-LA R O T L R O T L F R O T L LA R O T L LA R O T L R O

v3 v4 v 3- v 4

v3 4 -v
V(),25"Vo,5 V0 l5 V0 ,5 V0 ,5 Vo-fVo., V0 l5 V0.5-V0, V0 ,5-V0 , > V2-V3 v 2- v 3 v 2- v 3 V,

22)Luka okretna dizalica sa grabilicom 23)Obrtna dizalica na visokom portalu 24)Plovna dizalica za teke terete

v2 4 -v
V2-V4

v2 4 -v
V2-V3 Vi-V2

v2 v2 Vrv2
v ,- v 2 V, V2 V, V, V2-V3 v 2-v 3 V2-V3 V2

V1

25)Plovna dizalica za komadni teret

VRSTA DIZALICE

Kretanje

Pogonski mehanizam klasa radnog vremena spektar pogonska optereenja klasa 3 3 3 2-3 1-3 2 2 2-3 2-3 2-3 2-2 3 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3m-5m 3m-5m 3m-5m 2m-4m 1Am-3m 2m 2m 1Am-3m 1Am-2m 1Am-2m 1Am-2m 2m 1Am-2m 1Am-2m 1Am-2m 1Am-2m 1Am-2m 1Am-2m 3m 3m 3m

E-motor intermitenca broj uklju. ED (%) (1 na s a t (2 ) ) 40-60 20-60 40-60 40-60 40-60 20-40 20-40 20-40 20-40 20-40 20 20 20 20 20 20 20 20 20-40 20-40 20-40 300-600 300-600 300-600 300 150-300 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 150 300 300 300

26)Plovna dizalica sa grabilicom 27)Gradjevinska diz.

L F R O L R-D O T L R-D O T L R O L R O L F R

V2-V4 V2-V4 V2-V4 v 2- v 3 v2 v2 v2 v ,- v 2 V, V, V, V, V,-V2 V,-V2 vr v2 vr v2 V,-V2 v ,- v 2 V2 V2 V2

28)elezni. dizalica

29)Derik dizalica, Dok dizalica 30)Brodska dizalica 31)Brodska dizalica sa grabilicom

(1 Umesto ED=20% moe se upotrebiti ED=25% ) (2 Ukoliko je potreban ovaj podatak ) Ako se analizira tabela koja definie grupe pogonskih mehanizama uoavaju se sledee zakonomernosti: - Koeficijent K raste sa faktorom 2, - Srednje radno vreme takodje raste sa faktorom 2. Unutar jedne grupe proizvod K x radno vreme je konstantan, pa je na primer: Grupa 1Bm: 0.125 2=0.25 1=0.5 0.5=1 0.25=0.25 Grupa 2m: 0.125 8=0.25 4=0.5 0.2=1-1=1.0

Za svaku pogonsku grupu moe da se izrauna teorijski broj asova rada sa nazivnim teretom. Za 250 radnih dana godinje i predvidjeni vek trajanja od 10 godina, teorijski vek trajanja se dobija iz jednaine:

rv=250x10-7^-A^K,^K

(2.1.10)

pa je na primer: Grupa 1 Bm: Tv=3200 0.125=1600 0.25=800 0.5=400-1 =400 (h) Grupa 1Am: Tv=6300 0.125=3200 0.25=1600 0.5=800-1=800 (h) Iz ovoga sledi da ako je jedno elektrino vitlo projektovano za nosivost od 5000 kg u grupi 1Bm, moe u ostalim grupama da se upotrebi sa sledeim nosivostima: grupa nosivost (kg) teorij. vek trajanja (h) 1 Dm 8000 100 1Cm 6300 200 1 Bm 5000 400 1Am 4000 800 2m 3200 1600 3m 2500 3200 4m 2000 6300 5m 1600 12500

2.2 VEZA IZMEDJU KLASA UESTANOSTI ZA NOSEU KONSTRUKCIJU I KLASA RADNOG VREMENA POGONSKIH MEHANIZAMA

Da bi se uspostavila veza izmedju pogonskih klasa nosee konstrukcije i pogonskih grupa mehanizama na istoj dizalici potrebno je uspostaviti vezu izmedju klasa uestanosti i klasa radnog vremena. Ovi kriterijumi, kao sto je poznato, izraavaju se razliitim parametrima. Pri tome, za razmatranu dizalicu dovoljno je odrediti ili poznavati broj podizanja tereta N (klase A, B, C i D), srednje vreme trajanja radnog ciklusa Tc (s), kao i srednje vreme trajanja rada jednog pogonskog mehanizma t| (s) u toku ciklusa. Ova dva vremena stoje u odnosu a=t/Tc, koji ukazuje na relativno uee rada pogonskog mehanizma u toku radnog ciklusa dizalice. Ukupno efektivno vreme korienja dizalice T (h), za ukupno vreme trajanja je:
T N T c

(2.2.1)

3600
U tabeli 2.12 navedena su efektivna vremena korienja dizalice za konvencionalne brojeve ciklusa podizanja i radne cikluse u trajanju od 30 do 480 (s).

30

TABELA 2.12 - Veza izmedju vremena trajanja i konvencionalnih ciklusa Srednje trajanje jednog ciklusa optereenja (s) 30 60 75 95 120 150 190 240 300 380 480 T - trajanje rada dizalice u (h) za uestanost optereenja N=6.3-104 ciklusi 530 1050 1320 1660 2100 2650 3320 4200 5300 6650 8400 N=2 105 ciklusi 1660 3320 4200 5300 6650 8400 10500 13200 16600 21000 26600 N=6.3-105 ciklusi 5300 10500 13200 16600 21000 26500 33200 42000 53000 66500 84000 N=2-106 ciklusi 16600 33200 42000 53000 66500 84000
-

84000 -

Ukupno radno vreme pogonskog mehanizma T( (h), bie:

Tr atT

(2-2.2)

Iz tabela 2.8 i 2.10 vrlo lako se moe odrediti klasa radnog vremena (V0125 - V5) na bazi prethodno sraunate vrednosti Tj. Umesto gornjeg izraza moe korisno da poslui i tabela 2.13 koja daje vezu izmedju gore razmatranih veliina T j , a ( i T (si. 2.2) PRIMER: Luka dizalica, ravnomernog i isprekidanog rada ima klasu uestanosti optereivanja B. Trajanje jednog radnog ciklusa je t=150 s, a odnosi a; za pogonske mehanizme su: - dizanje a,=0.63; - okretanje 02=0.25; - vonja ot3=0.10. Vek trajanja dizalice: T=N t/3600=2-105-150/3600=8333.3 h, to se, isto, dobija iz tabele 2.12 (T=8400 h). 31

TABELA 2.13 Trajanje rada pogonskih mehanizam a u zavisnosti od T i

Ukupno trajanje rada T( pogonskog mehanizma u (h) za a t T (h)

1 530 1050 1320 1660 2100 2650 3200 4200 5300 6650 8400 10500 13200 16600 21000 26600 33200 42000 53000 66500 84000 530 1050 1320 1660 2100 2650 3200 4200 5300 6650 8400 10500 13200 16600 21000 26600 33200 42000 53000 66500 84000 0.63 335 660 830 1050 1320 1660 2100 2650 3320 4200 5300 6650 8400 10500 13200 16600 21000 26600 33200 42000 53000 0.40 210 420 530 660 830 1050 1320 1660 2100 2650 3320 4200 5300 6650 8400 10500 13200 16600 21000 26600 33200 0.25 132 265 335 420 530 660 830 1050 1320 1660 2100 2650 3320 4200 5300 6650 8400 10500 13200 16600 21000 0.16 85 165 210 265 335 420 530 660 830 1050 1320 1660 2100 2650 3320 4200 5300 6650 8400 10500 13200 0.10 53 105 132 166 210 265 335 420 530 660 830 1050 1320 1660 2100 2650 3320 4200 5300 6650 8400

Klasa trajanja kretanja

Vo.25

Vo.5

v,

V2

V3 V4 V5

Klasa

radnog

vremena

pogonskog

mehanizffla

Trajanje kretanja T ( pogonskih m ehanizam a za T=8400 h i klase radnog vrem ena: Dizanje: Okretanje: Vonja: T,=8400 0.63 = 5292 * 5300 h; T 2=8400 0.25 = 2100 h; T3 =8400 0.10 = 840 h. V2 V, V05

2.3 PRIMENA POGONSKIH GRUPA NA RAZVOJ FAMILIJE ELEKTRINIH VITLA

Elektrina vitla su univerzalni serijski izradjeni mainski sistem i prim enjeni za dizanje, zadravanje i horizontalno prem etanje tereta pom ou elinog ueta ili lanca. Podruje njihove prim ene stalno se proiruje u kom pleksnoj m ehanizaciji prostornog prem etanja tereta i to od opte nam ene do uea u pojedinim tehnolokim procesim a. Karakteristina osobina elektrinih vitla je to se pored serijske i m asovne proizvodnje mogu razvijati u fam ilije (game). Na osnovu grupnog principa unifikacije izdvaja se nekoliko tipskih m odela sa standardnim m odulim a i elementima, koji se tano dim enzioniu i proizvode (unutar redna unifikacija). Tako na prim er u tabeli 2.14 data je jedna fam ilija elektrinih vitla, koju ine est m odela (A - F). TABELA 2.14 - Tipski modeli fam ilije elektinih vitla Tip za 1 Bm radnu grupu Nosivost m (t) Standardni red 1 A 1.0 2 B 2.0 R10/2, cp=2.0 3 C 4.0 4 D 6.3 5 E 10 R10/2 , cp=1.6 6 F 16

Nosivosti vae za 1Bm grupu i prostu koturau sa dva kraka ueta (2/ 1). U oava se, d a je param etarski red nosivosti kom binovani red, ije vrednosti pripadaju izvedenim standardnim redovim a R10/n. O va vitla dim enzionisana za 1 Bm grupu mogu se razvrstati u ostale grupe uz redukciju nosivosti (dijagonalna unifikacija). Dozvoljena nosivost vitla, pri prelazu iz prethodne lake u narednu teu grupu, treba da se reducira faktorom 1.25, kako bi se postigao dvostruko vei broj sati sa punim optereenjem Tv. To se dobija pri srednjoj vrednosti eksponenta W ohler-ove linije zam ora m aterijala m=3, iz:

Tv,(m,-g)3=Ty2(m2-g)3=const
kao:

(2.3.1)

m2=m1( - ^ ) 1/3=m1(1/2)1 '3=ro1 /1.25 Tv 2 gde je:

(2-3.2)

Tv TV (h) - teorijski vek trajanja za laku, odnosno teu narednu grupu, 2 m m2 (t) - nosivost vitla za laku, odnosno teu grupu (preko mase tereta), g=9.81 (m/s2) - ubrzanje zemljine tee. U tabeli 2.15 prikazane su 48 varijante razmatrane familije od 6 modela razvrstanih u 8 radnih grupa. TABELA 2.15 - Razvrstavanje 6 tipova vitla u 8 radnih grupa Radna grupa Tip A B C Nosivost (t) za koturau (2/ 1) D E F Tv (h) 1 Dm 1.6 3.2 6.3 10 16 25 100 1Cm 1.25 2.5 5 8 12.5 20 200 1 Bm 1 2 4 6.3 10 16 400 1Am 0.8 1.6 3.2 5 8 12.5 800 2m 0.63 1.25 2.5 4 6.3 10 1600 3m 05 1 2 3.2 5 8 3200 4m 0.4 0.8 1.6 2.5 4 6.3 6300 5m 0.32 0.63 1.25 2 3.2 5 12500

Primenom vie naina vodjenja ueta (ik=1 /1 ,2/1 i 4/1) ostvaruju se 144 varijante familije, kako je dato u tabeli 2.16. Ovo se jasnije uoava na si. 2.3, gde su na dijagramu date promene nosivosti modela elektrinih vitala od grupe do grupe i broj varijanti sa gustinom raspodele pojedinih nosivosti f(m) razmatrane familije. Broj varijanti znatno se uveava, ako se uzmu u razmatranje vei broj brzina i visina dizanja, kao i poloaj apa i uadi u zavisnosti od namene i potrebe elektrinih vitla. Na si. 2.4 date su 64 varijante poloaja apa i uadi za jedno vitlo. Razvoj familija elektrinih vitla uz korektnu i optimalnu primenu FEM pravila i njihova serijska proizvodnja donosi viestruke prednosti kako proizvodjaima, tako i korisnicima ove opreme. Te prednosti su: povoljna cena i krae vreme isporuke, vei kvalitet koji donosi serijska proizvodnja, ira primena vitla, ekonominije dranje rezervnih delova, lake otklanjanje kvarova i odravanje, poveanje proizvodnog programa bez poveanja tipova vitla, smanjenje trokova proizvodnje, poveanje mogunosti izvoza itd.

T A B E L A 2 .1 6 F a m ilija stan da rdn ih elektrinih vitla

H O LM . ( T IT f r n 9 \ V V m * IA S RADNOG VREMENA fc 1 -9 y !6 j L K-OS * a s | a s - ; 1 -2 2 -1 9 -1 6 ft- ) S. K-Cfil <0.25 025-0!. 0 5 - 1 1 - 2 i-9 9 -1 6 ) >ts 2 -4 | t *-o ,a 4 -8 9 -1 6 < 025 0 2 5 -0 i a s -i 2 -4 1 -2 ll i -9 V.TH-tX) 2~i 1 <025 a?5-Q i QS-t 1 - 2 HI 1Om 1Bm 1Am ICm Am 5m GRUPA 2 m | 3m * /i VARIJANTE FlO m T /c J EtOm E l Cm DlOm OlCm Cl Dm tTBm E l Am DlBm tl& v E lAm F 2m F im FSm E lm ESm D im DSm C4m CSm B *m 55m A im 1

NOSIVOST TIP ra j 12500 25000 50000 lOOOO 2OO W000 9000 [ 16000 VocO F 6100 oooc 25000 5000 Xxxc 10000 E w oo bOOO 16too 3300 300 0500 O i s 00 5000 cooo 1000 &00 9000 c 1600 3200 1 6300 saca 1250 ? s yy noo 366 w oo B 3200 900 1600 UbO 6X3 2900 3000 fOOO soo A *0 6 *k V 600 320 630 r>i) 250 500 XXV io o iO0 too 720 160 VREME TRAJ. UHLJUl :. Eon/. BROJ UKOPAVANJA c u /i> VREME ZA PUNO OP TER Tv f t

* F3m E 2m ) CICm , E3m D IA m CtBm D2m BlOrn C l Am 03m B lC m C2m BIBm CJm A t Dm BtA m AJCm B 2m AlBm B 3m A t Am A im A 3m

15 90
to o

20 120 200

25

30
190 000

150
*6 6

10 290 16 od

50 303 J200

60 360 630 0

A5m 60

360 12500

m U]

SZ 2 .3 B ro j va rija n ti e le ktrinih vitla sa gustinom -raspode/e n o s iv o s ti f(m )

SI. 2.4 Varijante poloaja apa i uadi za jedno vitlo

2.4 OSNOVNI TEHNIKI PARAMETRI

Bitne tehnike karakteristike (nosivost, radne brzine i si.) i karakteristine veliine pojedinih delova dizalice (prenici doboa, tokova, koturova) odredjeni su JUS standardima. Ove veliine odredjene su standardnim brojevima iz reda R10 ili R20. U narednim tabelama prema JUS M.D1.021 date su vrednosti za nosivosti, radne brzine dizanja, vonje dizalice, elektrinog vitla, visine dizanja i raspon dizalice.

Nazivne vrednosti
Prema JUS M.D1.021 u tabeli 2.17 je dat opti niz nominalnih nosivosti za sve industrijske dizalice uopte.

TABELA 2.17 Nominalni niz nosivosti u (t) 2 (10)* 100* 12.5* 125* (16) 160* 20* 200 (25)* 250 3.2 32* 315 (40) 400 5* 50* 500 (6.3) (63) 8* 80*

Nosivosti mosnih dizalica sa kukama, sa dva dizanja (glavnim i pom onim ), navedene su u tabeli 2.18. TABELA 2.18 Niz nosivosti u (t) glavno Dizanje pom ono glavno Dizanje pom ono ( 10)* 12.5* 3.2 100 25 3.2* 125 25 (16)* 5* 160 32 20* 5* 200 32 (25)* 5* 250 50 32* 9* 320 50 (40) 10 400 60 50* 10 500 100 (63)* 20 80* 20*

Nosivosti u zagradam a treba izbegavati Nosivosti mosnih dizalica, koje se koriste u elezaram a, a opte su namene, oznaene su zvezdicam a.

Nazivne radne brzine

Jedna od vanijih karakteristika dizalica su brzine sa kojima rade pojedini radni organi ili m ehanizm i. Kod dizalica se razlikuju brzine za svaki m ehanizam posebno, i to: brzina brzina brzina brzina brzina dizanja (norm alna ili spora), kretanja nosee konstrukcije (mosta, portala itd.), kretanja vitla (kolica), okretanja, kao periferna u (m/min) ili (m/s) ili kao ugaona u (m in'1 ), prom ene dohvata strele.

JUS M .D1.023 propisuje opti niz standardnih brzina, koje treba birati za kretanje pojedinih m ehanizam a dizalica. U tabeli 2.19 date su vrednosti normalnih brzina dizanja dizalica sa kukom u zavisnosti od nosivosti i pogonske klase. Brzinu sporog dizanja mosnih dizalica sa kukam a treba birati iz vrednosti navedenih u tabeli 2 .2 0 , s tim da se u specijalnim sluajevim a mogu koristiti i druge vrednosti iz niza, a izuzetno, kada to zahteva tehnoloki proces, mogu se uzeti i vrednosti izvan tog niza. Brzinu vonje pokretnog elektrinog vitla treba birati prem a sledeoj tabeli 2.21.

38

TABELA 2.19 Nazivne brzine normalnog dizanja (m/min) Nazivna nosivost 0.25 0.5-2 2 .5+6.3 8- 1.6 20 i 25 32 i 40 50 i 63 80 i 100 125 i 160 200 250 315 400 Brzine dizanja (m/min), za pogonsku grupu 1 Bm 6.5/8 5/6.3 4/5 5.2/4 2.5/3.2 2/2.5 1.6/2 1.25/1.6 1.0/1.25 0 .8/1 O.65/0.8 0 .5/0.63 O.4/0.5 1Am 8/10/12.5 6.3/8/10 5/6.5/8 4/5/6.3 3.2/4/5 2.5/5.2/4 2/2.5/3.2 1.6/2/2 .5 1.25/1.6/2 1/1.25/1.6 0.8/1/1.25 0.63/0.8/1 2m 12.5/16/20 10/12.5/16 8/10/12.5 6.3/8/10 5/6.5/8 4/5/6.3 3.2/4/5 2.5/5.2/4 2/2.5/3.2 1.25/1.6/2 1/1.25/1.6 0.8/1/1.25 3m 20/25/32 16/20/25 12.5/16/20 10/12.5/16 8/ 10/12.5 6.3/8/10 5/6.5/8 4/5/6.3 3.2/4/5 1.6/2/2.5 1.25/1.6/2 1/1.25/1.6 0.8/1/1.25 4m 32/4O/50 25/52/40 20/25/32 16/20/25 12.5/16/20 10/12.5/16 8/ 10/12.5 5/6.5/8 4/5/6.3 2/2.5/3.2 1.6/2/2 .5 1.25/1.6/2 1/1.25/1.6 5m 50/65 40/50 32/40 25/52 20/25 16/20 12.5/16 8/10 6.3/8 3.2/4 2 .5/5.2 2/2.5 1.6/2

0.5/0.65/0.8 0.63/0.8/1

TABELA 2.20 Brzine sporog dizanja (m/min)

I 0.1

0.2

0.3

0.5

1.2

1.6

| 2.5

3.2 |

TABELA 2.21 Brzine kretanja kolica (m/min) Pogonska grupa 1 Bm 1Am 2m 3m 4m 5m 8 16 20 25 32 40 10 20 25 32 40 50 Brzina kretanja (m/min) 12.5 25 32 40 50 63 16 32 40 50 63 80 20 40 50 63 80 100 i vie

Brzine kretanja mosta mosnih dizalica sa kukom, izuzev specijalnih dizalica za elezare, definisane su narednom tabelom 2 .22.

00 o

TABELA 2.22 Brzine kretanja dizalice (m/min) Pogonska grupa 1Am 1 Bm 2m 3m 4m 5m 10 20 32 50 63 80 12.5 25 40 63 80 100 Brzina kretanja (m/min) 15 32 50 80 100 125 20 40 63 100 125 160 25 50 80 125 160 200 32 63

Od velike vanosti za ispravan i miran rad dizalice je ubrzanje koje se javlja na poetku svakog radnog ciklusa pojedinih pogona. U stvarnosti ubrzanje nije konstantno. Medjutim, njegovu promenu teko je odrediti pa se u proraunu uzima da je ubrzanje konstantno. Za uobiajene uslove rada dizalica, moe se usvojiti kao proseno ubrzanje a=0.2 (m/s2). U tabeli 2.23 data su preporuljiva ubrzanja u zavisnosti od brzine kretanja i uslova rada, i to za: a) dizalice sa laganom i srednjom brzinom, koje treba da predju dugaak put. b) dizalice sa srednjom i velikom brzinom, za uobiajenu primenu. c) maine sa velikom brzinom i velikim ubrzanjem. U ovom sluaju moraju gotovo uvek da budu pogonjeni svi tokovi. TABELA 2.23 Vrednosti ubrzanja (m/s2) Brzina kretanja a) Spora i srednja brzina sa dugim putem vonje trajanje ubrz. (s) 2.3 3.2 4.1 5.2 6.6 8.3 9.1
-

______

c) Velika brzina sa b) Srednja i velika velikim ubrzanjem brzina - uobiajena brzina trajanje ubrz. (s)
-

(m/s) 0.16 0.25 0.40 0.63 1.0 1.6 2.0 2.5 3.15 4.0 40

(m/min) 9.6 15.0 24.0 37.8 60 96 120 150 189 240

ubrzanje (m/s2) 0.064 0.078 0.098 0.12 0.15 0.19 0.22

-

ubrzanje (m/s2) -

trajanje ubrz. (s)

-

ubrzanje (m /s2)
-

2.5 3.2 4.0 5.0 5.6 6.3 7.0 8.0

0.16 0.19 0.25 0.32 0.35 0.39 0.44 '0 .5 0

3.0 3.7 4.2 4.8 5.4 6.0

0.33 0.43 0.47 0.52 0.58 0.67

Visina dizanja i rasponi mostova

JUS M.D1.022 definie visine dizanja i iz ovog JUS-a navedena je tabela koja se odnosi na visine dizanja mosnih dizalica. TABELA 2.24 Visine dizanja (m) Vrsta dizalice Mosne dizalice 5 8 ( 10) Visina dizanja (m) 12.5 16 20 25 (32) (40)

JUS M.D1.024 daje standardne raspone industrijskih dizalica. U narednoj tabeli naveden je niz vrednosti za raspone mosnih i portalnih dizalica. TABELA 2.25 Rasponi dizalica Vrsta dizalice 4 Mosne i portalne 18 45 5 20 50 6.3 22.5 60 Raspon (m) 8 25 70 10 28 80 12 32 90 14 35 100 16 40

2.5 OSNOVE PRORAUNA NOSEE KONSTRUKCIJE

Nosea konstrukcija je kao i pogonski mehanizmi izloena dejstvu promenljivih spoljnih optereenja, usled ega u delovima konstrukcije nastaju razliita promenljiva optereenja.

2.5.1. Vrste optereenja

Pri proraunu nosee konstrukcije treba odrediti optereenja koja deluju na konstrukciju. Sva optereenja se dele na: - glavna optereenja - dopunska optereenja. Glavna optereenja su optereenja koja deluju u stanju mirovanja dizalice, a to su: pogonski teret i sopstvene teine. Pod pogonskim teretom se podrazumeva zbir nazivnog tereta Qn i sopstvene teine elemenata za hvatanje, odnosno noenje tereta (donja koturaa sa kukom, grabilica, nosea traverza i si.). Pod sopstvenom teinom se podrazumeva teina sklopova dizalice. Sopstvena teina se pretpostavlja na osnovu procene i izvedenih konstrukcija. Ako se posle sprovedene raunice pokae da se preseci konstrukcije frioraju poveati i da poveanje

np - broj pogonskih tokova, n - broj ukupnih tokova, Gu - ukupna teina, pri emu ukoliko teret Gu nije ravnomerno rasporedjen na sve tokove, bie: (2.5.2) gde je: Fkp - optereenje jednog pogonskog toka. Vrednost koeficijenta Ka , u zavisnosti od ubrzanja , uzima se sa dijaarama na si. 2 .6.

Kr 0,15

0,10
0,05 0,025 0,05 0,1 S I 2.6 Vrednosti koeficijenta ubrzanja Ka
Veliina ubrzanja uzima se prema napred datoj tabeli 2.23. Odredjivanje horizontalnih optereenja koja nastaju pri okretanju i promeni dohvata strele - centrifugalne sile i tangencijane sile ne pojavljuju se kod mosnih dizalica pa nisu ni obradjivane ovim odeljkom. Medjutim, pri vonji, usled zakoavanja dizalice, javljaju se poprene reakcije upravno na pravac vonje. Ove sile deluju na mestu dodira venca toka i ine i izraunavaju se prema izrazu:

Fv=XFk
gde je:

(2.5.3)

A - koeficijent koji izraava reakciju po jedinici optereenja toka i zavisi od . odnosa L /L ,, gde je L raspon dizalice, a L, razmak krajnjih tokova dizalice u bonom nosau dizalice. Odnos 17L, ne sme biti vei od 7 za konine tokove, ni vei od 6 za cilindrine tokove. Poprene reakcije se uzimaju u obzir samo u odnosu na delove koji neposredno prenose pritisak na tokove (eoni nosai, balanseri tokova i si.) i ne superponiraju se sa ostalim dopunskim optereenjima. Vrednosti X date su na si.2.7.
43

Si. 2 .7 V rednostikoeficijenta

u funkciji odnosa L/L,

Optereenje usled dejstva vetra, odnosno sile pritiska vetra odredjuje se:

Fv=C q A
gde je:

(2.5.4)

C - koeficijent oblika povrine na koju vetar deluje, npr. za kutijasti nosa, puni nosa satreim delovima, reetkasti nosa i si., vrednosti koeficijenata kreu se u granicam a C = 1,2 - 1,6; q = 250 (N/m 2) - pritisak vetra sa kojim se rauna konstrukcija na trajnu vrstou; A - (m 2) - povrina upravno na pravac dejstva vetra. Sila vetra na obeeni teret izraunava se tako to se za teret do 5(t) rauna po 1(m2) za svaku tonu, a dalje za svaku tonu uzima se po 0,5(m 2). Za koeficijent C uzima se vrednost 1. Optereenje zbog prom ena tem perature uzima se u obzir sam o u izuzetnim sluajevima, u prvom redu ako se elementi konstrukcije ne mogu slobodno rastezati.

2.5.2 Odredjivanje optereenja

Pri odredjivanju optereenja mora se uzeti u obzir uticaj pogonske klase. Nosea konstrukcija dizalice se razvrstava u pogonsku klasu glavnog pogona dizanja, jer ovaj uredjaj najvie radi i izaziva najvee napone u elem entim a mosta. Uticaj pogonske klase se uzima u obzir na taj nain to se optereenja mnoe koeficijentom pogonske klase y, prem a sledeoj tabeli 2.26. TABELA 2.26 - Koeeficijenti pogonske klase y Pogonska klasa Koeficijent pogonske klase y 1 1 2 1 3 1. 4 1.06 5 1.12 6 1.20

Proraun se izvodi za sledea tri sluaja optereenja: I sluaj - optereenje pri normalnom radu dizalice, II sluaj - optereenje pri normalnom radu dizalice sa vetrom najvee jaine predvidjene za rad dizalice, III sluaj - izuzetna optereenja. U I sluaju optereenja u proraun ulaze statika optereenja od sopstvene teine Fg i pogonskog tereta FQ i dva najnepovoljnija horizontalna optereenja FH, pri emu se sva mnoe koeficijentom pogonske klase y, a pogonski teret jo i dinamikim koeficijentom vy.

XFr y (y F Q+FG )+yFH

Znaci dejstvo.

(2-5.5)

i "+" ne oznaavaju sabiranje veliina nego njihovo jednovremeno

U II sluaju optereenja ulaze pored napred datih optereenja i optereenja od pritiska vetra Fv i promena temperature FT.

TFn= y ftF Q+FG+FH +Fv+Ft )

(2.5.6)

U III sluaju optereenja uzima se u obzir najnepovoljniji od sledea dva sluaja: - Dizalica je van pogona i izloena je dejstvu orkana. U proraun ulaze optereenja od sopstvene teine FG i dejstva orkana F0:

^ m Fa *F.

< 2-6-7>

- Dizalica je u pogonu, bez vetra i usled otkaza konica u punoj brzini udari u odbojnike. Za ovaj sluaj vai:

Fm~Fa *F Q*Fi
gde je:

(2 5 '8)

Fj - optereenje usled dejstva inercijalnih sila koje se javljaju pri udaru o odbojnike. Dozvoljeni naponi za sva tri sluaja optereenja, za elike koji se najee upotrebljavaju u gradnji dizalica, dati su u tabeli 2.27. Dozvoljeni naponi se mogu izraunati i preko granice razvlaenja i koeficijenta sigurnosti K.

dz o
gde je koeficijent sigurnosti K:

(2.5.9)

45

K = 1.5 za I sluaj optereenja, K = 1.33 za II sluaj optereenja, K = 1.1 za III sluaj optereenja. TABELA 2.27 - Dozvoljeni naponi OZNAKA ELIKA Zatezna vrstoa (N/mm2) 370 420 510 Granica razvlaenja (N/mm2) 240 260 360 Dozvoljeni naponi (kN/cm2), za sluaj optereenja I 16.0 17.0 24.0 II 18.0 19.5 27.0 III 21.5 24.0 32.5

0361 0461 0561

Propisima se ne predvidja proraun ugiba, niti veliina dozvoljenog ugiba glavnog nosaa dizalice. Ako se trai ogranienje ugiba onda to mora u ugovoru biti posebno naznaeno.

2.5.3 Dimenzionisanje nosee konstrukcije

Konstrukcija dizalice, odnosno elementi nosee konstrukcije, moraju biti tako dimenzionisani da naponi u njima budu jednaki ili manji od napona datih u tabeli 2.27. Ako se u jednoj taki pojavljuju normalni naponi ox i a y i napon smicanja xxy, rezultujui napon, koji je merodavan za dimenzionisanje, izraunava se po obrascu:

Ako postoji isto smicanje, tj. ako je ax = ay = 0, gornja jednaina dobija oblik: ar =1.732*r (2.5.11)

U sluaju kombinacije normalnog i smiueg naprezanja bie rezultujui napon:

Za proraun glavnog nosaa mosnih dizalica postoji vie pristupa. Jedna od najee primenjenih praktinih inenjerskih metoda je metoda uticajnih linija. Delove koji su izloeni promenljivim optereenjima i kod kojih, zbog velikog broja ciklusa optereenja moe da nastupi lom usled zamora materijala, treba raunati na bazi dozvoljenog napona za promenljiva optereenja. Kao vek trajanja dizalica uzima se 50 godina. Na bazi tog veka trajanja i godinjeg broja radnih ciklusa izraunava se ukupan broj radnih ciklusa N u toku veka trajanja dizalice. Pri ovome treba razlikovati dozvoljene napone za ogranieni (odredjen) broj ciklusa - vrem enska vrstoa i za neogranieni broj ciklusa - trajna vrstoa.

3. MOSNE DIZALICE
Mosne dizalice su najmnogobrojnije i najraznovrsnije industrijske dizalice. Izradjuju se sa jednim ili dva glavna nosaa. Mogu da rade sa kukom, elektromagnetom, grabilicom, sa traverzom koja moe biti i obrtna itd. Izradjuju se sa jednim ili dva pokretna elektrina vitla (kolica), koja mogu da imaju glavno i pomono dizanje, normalno i fino dizanje. Kretanje vitla moe biti po gornjem ili donjem pojasu glavnog nosaa itd. Na si. 3.1 predstavljena je jedna standardna mosna dvogreda dizalica sa kukom. Glavni delovi dizalice su: most, odnosno nosea konstrukcija dizalice, pokretno elektrino vitlo (kolica) sa kukom i donjom koturaom, mehanizam za kretanje dizalice, kabina rukovaoca dizalice, elektrini napojni vodovi (za dizalicu i vitlo) sa pripadajuom elektroopremom.

Most dizalice sastoji se iz dva glavna i dva eona nosaa. Nosai se danas izradjuju od limova zavarivanjem i sanduastog su preseka. Du jednog nosaa nalazi se peaka staza na kojoj je smeten pogonski mehanizam dizalice. Pokretno elektrino vitlo, klasinog izvodjenja, dato je na si. 3.2. Na kostur vitla smeten je mehanizam za dizanje i mehanizam za kretanje vitla. Mehanizam za dizanje klasine izvedbe si. 3.3 sastoji se iz elektromotora, elastine spojnice (koja vezuje elektromotor i reduktor), dvopapune konice sa elektrohidraulinim podizaem, reduktora, doboa za namotavanje uadi i donje koturae sa kukom. Na si. 3.4 prikazan je mehanizam za dizanje savremene konstrukcije (elektrino dvobrzinsko vitlo). Komponente kod ovog mehanizma su u koaksijalnom rasporedu, ime se postie veoma kompaktno reenje malih gabarita. Telo vitla u kome je smeten dobo sa vodjicom ueta objedinjuje koione motore sa konusnom konicom i reduktore sa cilindrinim ili planetnim zupanicima u jednu konstruktivnu celinu. Telo vitla moe biti snabdeveno apama -stojee vitlo- ili uicama -visee vitlo. Stojee vitlo se stavlja na kostur dvoinskih kolica, koja se kreu po gornjem pojasu glavnih nosaa dvogredih dizalica (si. 3.5). Vitlo sa uicama se privruje za visea kolica, koja se kreu po donjem pojasu glavnog nosaa jednogredih dizalica (si. 3.6).

Pomona platforma

Komandna kutija za upravljanje dizalicom sa poda

Elektrino vitlo (kolica)

I* Glavni nosai dizalice ^ Donja koturaa

"fr* Korpa sa oduzimaima struje

Boni nosai dizalice

SI. 3 .2 Klasina kolica (vitlo - m aka)

SI. 3 .3 M ehanizam z a dizanje

SI. 3.4 Dvobrzinsko elektrino vitio tipa Dem ag"

"

Si. 3.5 Stojee pokretno vitlo

SI. 3.6 Visee elektrino vitlo

Pogonski mehanizmi za kretanje dizalice i kolica se izvode sa centralnim ili odvojenim - jedininin pogonima. Kretni mehanizam dizalice sa centralnim pogonom smeten je na sredini glavnog nosaa, a obrtni moment se preko pogonskih vratila i spojnica prenosi na pogonske tokove (si. 3.7). Na si. 3.8 prikazano je savremeno reenje kretnog mahanizma, koje se koristi za pogon kolica.

i --------------- b

| [ | 0

SI. 3.7 Centralni pogon mehanizma za kretanje dizalice

Jedinini mehanizmi za kretanje dizalica su smeteni pored bonih nosaa uz kretne tokove. Na si. 3.9 je dato klasino reenje, a na si. 3.10 savremeno reenje sa koionim motorom i obinim ili planetnim reduktorom. Ovo kompaktno reenje ima sve eu primenu i kod pogona kolica. Sinhronizacija rada jedininih pogonskih mehanizama ostvaruje se putem tzv. "elektrine osovine".

Na slici 3.11 dat je pregled noseih konstrukcija mosnih dizalica, i poloaja make. Pored dvogredih data su i reenja kod jednogredih (c, d, e, f) dizalica.

1 'T------ t---- X S

9>

SI 3.11 Pregled razliitih reenja i poprenih preseka glavnih nosaa mosnih dizalica
Razliita izvodjenja i konstruktivna reenja mehanizama za dizanje i njihovih zahvatnih organa ine ustvari mosne dizalice raznovrsnim. Ovo i potie od: - razliitih tehnolokih i drugih zahteva kao: jedna brzina ili dve brzine (normalna i fina); da maka odnosno mehanizam za dizanje budu obrtni (kao na primer za rad sa slabovima u elezarama); da radi sa dugakim limovima, sa traverzom i elektromagnetima i si.; - veliine i vrste tereta: komadni, rasuti, teni metal, otpadno gvodje i dr.; - namene: opte namene za transport komadnog tereta, rad u elezarama, livnicama, hidro i termoelektranama; - razliitih konstruktivnih mogunosti i reenja i dr. Da bi se dobila blia predstava o ovoj raznolikosti, kao posledice velikog broja zahteva, vrlo esto posebnih, to onemoguava serijsku proizvodnju najveeg dela mosnih, i ne samo njih, dizalica, u daljem izlaganju daju se neka reenja kako maki odnosno pogona dizanja tako i zahvatnih organa za dizanje. Na slici 3.12 su prikazani elementi pogona dizanja za jedno klasino reenje: dobo, reduktor, vezaizmedju doboa i reduktora je preko oljebljenog vratila, elastina spojnica, dvopapuna konica, otkoni hidraulini podiza i pogonski elektromotor. U principu svi ovi elementi ine svaki pogon dizanja, kome treba naravno dodati uad sa donjom koturaom i zahvatnim organom (kuka, grabilica i si.), ali sa razliitim konstruktivnim reenjima.

SI. 3.12 Elementi pogona dizanja

Na narednim dvem a slikam a date su varijante savrem ene konstrukcije pogona dizanja u blok izvodjenju. Na slici 3.13 je prikazano reenje vitla "EUROBLOC", sa elektrom otorom sa cilindrinim rotorom i patentiranom disk konicom. Na slici 3.14 dato je reenje sa elektrom otorom sa koninim rotorom i konusnom konicom. Pri ukljuenju pogona, rotor se aksijalno pomera i dolazi do otkoivanja. Kada se iskljui struja opruge potiskuju konusni rotor elektrom otora u aksijalnom pravcu i zajedno sa njim pokretni deo konusne konice, ime se vri koenje. Na narednoj slici (si. 3.15) su data dva reenja pogona dizanja sa grabilicom. Pogon dizanja sa grabilicom m ora da ima dva pogona: pogon za zatvaranje grabilice i pogon za dranje grabilice. O va dva pogona mogu da rade odvojeno, nezavisno jedan od drugog, ali i zajedniki, od trenutka kada se grabilica zatvori i oba pogona istom brzinom diu grabilicu uvis. Prvo reenje je sa dva m otora iste snage i reduktorim a, a drugo reenje je sa dva m otora razliite snage i planetnim reduktorom .

POGON DIZANJA S NORMALNIM A PRENOSNIKOM SNAGE

POGON DIZANJA S PLANETNIM A PRENOSNIKOM SNAGE

r t

SI 3 .1 6 Konstruktivna resenja maki velikih nosivosti

si.

3 .17a) U redjaji / elem enti za hvatanje

60

4. ELEMENTI POGONSKIH MEHANIZAMA

Dizalice, koje su namenjene prenoenju komadnih tereta i rastresitog materijala, u svom mainskom delu se sastoje od klasinih mainskih elemenata - reduktora, vratila, spojnica - ali i od elemenata koji mogu da se oznae kao tipini delovi dizalica, jer se, iskljuivo ili preteno primenjuju na njima. U ove elemente se ubrajaju: uad, kuke, koturae, doboi, konice, tokovi i si. Za sve njih postoje posebni uslovi za proraun i primenu. Moe se rei d a je proraun svih dizalinih elemenata danas u funkciji radnih uslova odnosno pogonskih grupa dizalinih mehanizama.

4.1 UAD
elino ue je prvi put uvedeno 1834. godine u transportnu tehniku, i vrlo brzo je potisnulo lanac iz oblasti transportovanja kroz aht. Stalno usavravanje i dobro prilagodjavanje specijalnim uslovima i novim zahtevima brzo su irili oblast primene na skoro sva transportna sredstva, tako da se danas dizalice, iare, liftovi i dr. ne mogu zamisliti bez uadi. Ue se sastoji od tankih pojedinanih elemenata velike duine, odnosno ica, to usled glatke povrine omoguava kretanje bez udara i pri velikim brzinama. Dobra osobina uadi je to nisu osetljiva na preoptereenja i udare, kao na primer lanci, kod kojih dolazi do trenutnog kidanja, ali su, s druge strane, sbog velike povrine osetljiva na koroziju. Prilagodjavanje ueta na poveane i proirene tehnoloke zahteve dovelo je do razvoja razliitih konstrukcija i naina izrade, ime je izraen i tehniki razvoj, sa ciljem poveanja trajnosti ueta. ica je osnovni konstruktivni element ueta. Materijal za izradu ica dobija se u Simens-Martin-oV\n\ ili elektrinim peima, sa sadrajem ugljenika (0.4 - 0.9)%. U pogledu istoe postavljaju se vrlo visoki zahtevi, pa sadraj sum pora i fosfora ne sme da prekorai 0.035%. Da bi se poveala otpornost na koroziju dodaje se ponekad 0.3% bakra. Efikasnu zatitu od korozije daje pocinkovanje, koje se po pravilu primenjuje kao zatita, iako nastaje smanjenje vrstoe na izvlaenje (5-10)%, ali i poveanje na izduenje. ice se izradjuju minimalne jaine na kidanje 1570, 1770, 1960 MPa. Na dizalicama se primenjuju uad sa icama jaine 1570 i 1770 MPa (N/mm2). Jedna od osnovnih podela uadi po konstrukciji je na: jednostavno uvijena uad ili zavojna uad i dvostruko uvijena uad ili uad od strukova. Kada se strukovi veeg prenika direktno koriste kao uad zovu se jednostavno uvijena uad.

SI. 4 .1 Zavojna, jednostavno uvijena uad a) otvoreno, b) poluzatvoreno, c) zatvoreno zavojno ue

U vieslojnim zavojnim uadim a je svaki sledei sloj uvijen u suprotnom smeru uvijanja da bi se sm anjilo upredanje. Zbog veih prenika ica zavojnih uadi, uad su manje savitljiva i preteno se upotrebljavaju kao stojea uad, i pogodna su za prihvatanje velikih sila na vuenje. Jednostavno uvijena uad se izvode kao: otvorena, poluzatvorena i zatvorena uad, kao to je i prikazano na slici. Uad od strukova su dvostrukouvijena uad jer se sastoje od vie strukova, uvijenih oko jezgra u ue.

SI.4.2 Uad od strukova: a) jednoslojno okruglo ue sa jezgrom od prirodnog vlakna, b) jednoslojno okruglo ue sa m etalnim jezgrom , c) jednoslojno ue od trouglastih strukova, d) troslojno ue o d pljosnatih strukova,

Uad od strukova su znatno savitljivija od zavojnih uadi. Jezgro, u sredini ueta se izvodi od prirodnih vlakana, kao to su lan, kudelja, pamuk, sisal; vetakih kao polietilen, polipropilen i si.; i kao metalno jezgro. Sama konstrukcija strukova se izvodi na vie naina od kojih su osnovni dati na slici 4.3.

a )

b )

c )

d )

* )

SI. 4.3 Popreni presek struka: a) normalno ue, b) Seale-ue, c) Warington-ue, d) ue sa icama za popunu, e) Warington-ue sa vezanim icama
Najjednostavnije je okruglo ue od okruglih strukova i ica jednakih prenika. Strukovi mogu biti uvijeni sa istim uglom uvijanja a razliitim duinama uvijanja, usled ega dolazi do ukrtanja ica dodirnih slojeva strukova. Nepovoljan uticaj ukrtanja na vek trajanja uadi doveo je do razvoja uadi sa paralelno upredenim strukovima, koji imaju iste duine upredanja ali razliite uglove upredanja, ime je obezbedjeno da se ice ne ukrtaju u podunom pravcu. Kao to pokazuju slike 4.3 b),c) i d) paralelno upredeni strukovi uvek imaju ice razliitih prenika. Naravno uad sa razliitim uglovima upredanja i razliitim prenicima ica su komplikovanija za izradu i skuplja su. Kod dizalica se primenjuje uad sa istim uglom uvijanja i istim prenikom ice. Osim raznovrsnih strukova kod izrade ueta mogue su i varijacije upredanja. Struk i ue mogu da se upredu nalevo {oznaka M i nadesno (oznaka "Z"). Prema S") smeru upredanja ica u strukove i strukova u uad razlikuju se: istosmerno, unakrsno i kombinovano upredena uad. Tako kod unakrsnog pouavanja smer upredanja ica u strukovima ima obrnuti smer od upredanja strukova u uetu (slika 4.4). Ue sa jednosmernim upredanjem ima najee povoljnije osobine u pogledu veka trajanja, dok ue sa ukrtenim upredanjem ima vru konstrukciju, i manju tenju za raspredanjem krajeva u vidu metle. Kod dizalica se primenjuju po pravilu desnohodo unakrsno upredena uad.

Unakrsno p o u ze n o uze

Istosm erno p o u z c n o uze

SI. 4.4 Unakrsno i istosm erno upredena uad

4.1.1 Proraun i izbor ueta

Ue koje se kree kao pokretno ue preko koturova i bubnjeva ili se po njemu kao po stojeem uetu, kotrljatoak, je pored vune sile, zbog previjanja preko koturova i bubnjeva, optereeno na pritisak i savijanje. Zbog kom plikovane konstrukcije ueta ove spoljanje sile proizvode vrlo kom plikovano stanje unutranjih napona, koje ni do danas nije dovoljno razjanjeno da bi po njemu moglo da se bazira proraun uadi. Zbog ovih teoretskih potekoa najvaniji uticaji na vek ueta su empirijski istraivani, na osnovu kojih su izvedeni kriterijumi za proraun i izbor ueta. Nain i i zbor ueta daju DIN 15020, FEM 9.661 i ISO 4308/1 -1 9 8 6 - dva naina. U daljem tekstu daje se jedan od dva naina izbora ueta po ISO 4308/1 - 1986. On se zasniva na stepenu sigurnosti odnosno da m aksimalna sila u uetu pom noena sa stepenom sigurnosti za odredjenu pogonsku grupu m ehanizm a treba da bude manja ili jednaka od sile kidanja ueta:

S=Fu vzF r

(4.1.1)

Ovde su: Fu (N)=m aksim alna sila u uetu (4.2.4), koja zavisi od sledeih faktora: a) optereenje od nominalnog tereta (mQ g), b) teina koturae odnosno zahvatnih organa (m20- g), c) trenje usled proklizavanja ueta u koturai, d) stepen korisnog dejstva koturae, e) teina ueta ako je teret na vie od 5 (m) ispod m ehanizm a dizanja. Fr (N)=najm anja raunska prekidna sila ueta, iz tabela za uad. v=stepen sigurnosti prem a tabeli T.4.1.

TABELA 4.1 Stepen sigurnosti Pogonska grupa mehanizma 1Bm 1Am 2m 3m 4m 5m Minimalni stepen sigurnosti 3.55 4.0 4.5 5.6 7.1 9

Za rad u opasnim uslovima, na primer, kod rada sa rastopljenim metalom i si.: - ne sme da se koristi pogonska grupa nia od 3m, - vrednosti stepena sigurnosti se uveavaju za 25% do vrednosti 9. Navedeni nain izbora ueta omoguava da se izabere sigurno ue. U proraun nisu uzete sile pritiska i previjanja ueta preko koturova i bubnjeva jer one malo utiu na statiku nosivost ueta. Njihov uticaj je na vek trajanja ueta. Da bi se obezbedio zadovoljavajui vek trajanja ueta potrebno je izabrati minimalni prenik kotura odnosno doboa, koji treba da obezbede eljeni vek ueta.

4.2 KOTURAE, VRSTE I KONSTRUKCIONA IZVODJENJA

Koturae se uvode u mehanizme za dizanje da bi se smanjila sila u uetu, a time i momenat tereta na dobou, i da bi se smanjio prenosni odnos izmedju motora i doboa. Donje koturae mogu biti proste i dvojne. Prema konstrukcionim izvodjenjima dvojne koturae mogu biti: normalne, dugake i kratke. Na mosnim dizalicama se najee koriste normalne dvojne koturae, kao najei zahvatni organ. Slika 4.5 pokazuje izgled proste donje koturae sa jednostranom kukom, i donje dvojne koturae sa kukom i 2, 3 i 4 kotura za uad. Kod prostih koturaa jedan krak ueta je vezan za oslonac,a drugi se namotava na dobo za uad. Kod dvojnih koturaa dva kraka ueta se namotavaju na dobo, a ostali idu sa donje koturae na sistem gornjih koturova. Ue je u sklopu gornjih koturova oslonjeno i na izravnavajui kotur kojim se izravnava sila u kracima ueta. Mehanizam za dizanje mosnih dizalica sa motornim pogonom uvek ide sa dvojnom koturaom ime se smanjuje mogunost veeg oscilovanja tereta i obezbedjuje bre umirenje oscilacija viseeg tereta. Zavisno od teine transportovanog tereta donja koturaa moe imati vie koturova.

SI. 4.5 Donje koturae

Sa poveanjem broja koturova, odnosno krakova ueta, sm anjuje se prenosni odnos izmedju m otora i doboa, ime se dobija zbijenija i ekonom inija konstrukcija. Smanjuje se i prenik ueta, a time i doboa, ali se poveava broj previjanja ueta, ime mu se skrauje vek trajanja, i poveava se duina doboa. Zbog toga je uobiajeno da se primenjuju konstrukcije date na si. 4.5. Na si. 4.6 prikazan je izgled donje dvojne koturae sa dva kotura, a na si. 4.7 koturae sa etiri kotura. Donje koturae su standardizovane JUS - propisima ili internim standardim a.

S I 4.6 Donja koturaa sa dva kotura.

66

SI. 4 .7 Donja koturaa sa e tiri kotura

Iz priloenih tabela projektant bira donju koturau prema nosivosti i pogonskoj klasi mehanizma za dizanje. Time odmah dobija koturau koju e primeniti u konstrukciji dizalice. Uobiajeno je da se do nosivosti 32 (t) upotrebljava etvorokraka koturaa, a preko 32 (t) osmokraka. Donja koturaa se sastoji iz noseih koturova, noseih limova, traverze, kuke, navrtke za kuku, osovine, leajeva i drugih delova. Pokazane konstrukcije donjih koturaa obezbedjuju lako prilagodjavanje poloaja kuke za vezivanje tereta i njegovo stabilno prenoenje u eljeni poloaj. Prenosni odnos donje dvojne koturae ( i j se izraunava iz poznatog broja krakova uadi (m) obrascem:
ik=m! 2

(4.2.1)

Ukupni stepen korisnog dejstva donje dvojne koturae je: 1 ,1 -H (4.2.2)

W 1 _Tlo
gde je:
ti0 =

0.98 - stepen korisnog dejstva jednog kotura donje koturae.

Obzirom na redukciju brzine u donjoj dvojnoj koturai, brzina namotavanja (V0) ueta na dobo je:

y0=VdH k
gde je:

(4.2.3)

Vd - brzina dizanja.
Najvea sila u jednom kraku ueta pri ravnomernom dizanju (Q=Im,- g) je:
F = 0 m u*

(4.2.4)

4.3 KOTUROVI ZA UAD

Koturovi za uad odnosno unice izradjuju se od elinog ili sivog liva vieg kvaliteta, ili su, pak, zavarene konstrukcije. Mogu se oslanjati na klizne ili kotrljajue leajeve. Na slici 4.8 dat je presek unice sa potrebnim geometrijskim karakteristikama.

67

t>a

S/. 4.8 K otur za uad

4.3.1 Izbor prenika kotura i doboa

M aksim alni prenik kotura i doboa odredjuje se prem a sledeoj jednaini:

D > H ,H 2 d
gde su: D=osnovni prenik kotura odnosno doboa, H ,=koeficijenat zavistan od grupe pogonskog m ehanizm a (T. 4.3), H ^k o e fic ije n a t zavisnosti od vrste nam otavanja ueta (T. 4.4), d=prenik ueta (du). TA B E LA 4.3 Koeficijenat H, G rupa pogonskog m ehanizm a 1 Bm 1 Am 2m 3m 4m 5m Doboi 14.0 16.0 18.0 20.0 22.4 25 Koturovi 16.0 18.0 20.0 22.4 25.0 28.0

(4.3.1)

__________________ Izravnavajui koturovi 12.5 14.0 14.0 16.0 16.0 18.0

TABELA 4.4 Koeficijenat H2 Opis Primeri unog pogona. Doboi su dati duplim linijama W H2 za une koture

iano ue se namotava na dobo, pri tome se koriste dva kotura sa istosmernim savijanjem

0 Q 0
i i i

! I .S w

6 !! 9 > *

do 5

i ml rl

i?

iano ue se namotava na dobo preko najvie etiri una kotura sa istosmernim savijanjem ili dva kotura sa istosmernim i jednog kotura sa suprotnosmernim savijanjem ili dva kotura sa suprotnosmernim savijanjem iano ue namotava se na dobo pomou najmanje pet kotura sa istosmernim savijanjem ili tri kotura sa istosmernim i jednog kotura sa suprotnosmernim savijanjem ili jednog sa istosmernim i dva sa suprotnosmernim savijanjem ili tri kotura sa suprotnosmernim savijanjem

G ) \
\

1 $ H
ll h to 1 /

!I
- 3 6 do 9 1.12

i i

SljfiHH 1 f 1 ?
w*1 1

Q i

,< & .x

H
P r e 10 k 0 1.25

\J!
Wm 1 )

is

$5

Koeficijenat

za doboe i koturae za izravnavanje.

Za koturove koeficijenat H2 zavisi od toga preko koliko koturova se ue previja i koliko ima suprotnih savijanja. Ako se uvedu oznake: W=0 za koturove za izravnavanje, W=1 za dobo, W=2 za kotur pri istosmernom savijanju, W=4 za kotur pri suprotnosmernom savijanju, tada se vrednost H2 bira prema ukupnom broju savijanja WT a prema tabeli 4.4.

4.4 PRORAUN ELEMENATA DONJE KOTURAE

4.4.1 Kuke
Kuke spadaju u univerzalne elemente za hvatanje tereta i imaju veliki broj oblika izrade. Izradjuju se kao jednokrake, dvokrake, lamelaste, kuke sa ukom itd. Najvie se primenjuju jednokrake i dvokrake kuke (sl.4.9).

|_

----- ^

presek A-B

S/. 4.9 Optereenje, potrebne veliine i obeteavanja za proraun kuke

Lamelaste kuke, kao to samo ime kae sastavljene su iz lamela - limova debljine (16 - 35) mm i primenjuju u uslovima visokih temperatura, kao kod noenja livakih lonaca u elezarama. Kuke malih nosivosti se presuju i slobodnoruno kuju. Zbog visoke odgovornosti koje kuke imaju pri prenoenju tereta, izrada kuka zahteva visoki kvalitet izrade i kontrolu poev od kontrole kvaliteta materijala koji kao pripremak dolazi iz elezare, pa sve do zavrne kontrole gotove kuke. Za izradu kuka se primenjuje vie vrsta materijala, kako je to dato u standardu za kuke, ali je najvie u primeni ASt 41 po DIN 17135, odnosno 1205 po JUS standardima. Uslovno moe da se prihvati zamena sa 1330. Kuke su standardizovane i nosivost je deklarisana u funkciji pogonske grupe. Popreni preseci krivog dela kovanih kuka imaju najee trapezni oblik. Kod njih raspored napona u opasnim presecima je mnogo povoljniji, nego kod kuka sa okruglim ili bilo kojim drugim presekom. Vrat kuke je okrugao, a na samom vrhu ima zavojnicu (milimetarski, trapezni ili obli navoj). Teretne kuke su podeljene u 5 klasa vrstoe, na osnovu mehanikih osobina materijala, a prema tabeli 4.5 (klase vrstoe u zagradama treba izbegavati). U narednoj tabeli 4.6 navedene su nosivosti teretnih kuka koje odgovaraju klasama vrstoe i pogonskim grupama mehanizama.

TABELA 4.5 Mehanike karakteristike materijala za kovane kuke Klasa vrstoe M P (S) T (V) Granica razvlaenja av(N/mm2) minimalna vrednost 235 315 390 490 620 Udarna ilavost u ostarelom stanju - JUS proba (J) minimalna vrednost 48 41 41 34 34

U proraunu mehanizma za dizanje, najpre se prema nosivosti i reimu rada (pogonske grupe) bira standardna kuka, a zatim se vri provera radnih napona u opasnim presecima. U tanijim inenjerskim proraunima kuka se tretira kao krivi tap iji je vrat napregnut na zatezanje, navoj na smicanje, a savijeni deo na kombinovano naprezanje (savijanje i zatezanje).

TABELA 4.6 Nosivosti teretnih kuka (DIN 15400) Kl. vrs. M P S T V Br. kuke 006 010 012 020 025 04 05 08 1 1.6 2.5 4 5 6 8 10 12 16 20 25 32
72

POGONSKE GRUPE MEHANIZAMA 1Bm 1 Bm 1Bm 1Bm 1Bm 1Am 1Am 2m 1Am 2m 3m 1Am 2m 3m 4m 1Am 2m 3m 4m
-

2m 3m 4m
-

3m 4m
-

4m 5m
-

5m
-

NOSIVOST (t) 0.32 0.50 0.63 1.00 1.25 2.00 2.50 4 5 8 12.5 20 25 32 40 50 63 80 100 125 160 0.25 0.40 0.50 0.80 1.00 1.60 2.00 3.20 4 6.3 10 16 20 25 32 40 50 63 80 100 125 0.20 0.32 0.40 0.63 0.80 1.25 1.60 2.50 3.2 5 8 12.5 16 20 25 32 40 50 63 80 100 0.16 0.25 0.32 0.50 0.63 1.00 1.25 2 2.5 4 6.3 10 12.5 16 20 25 32 40 50 63 80 0.125 0.20 0.25 0.40 0.50 0.80 1.00 1.60 2 3.2 5 8 10 12.5 16 20 25 32 40 50 63 0.10 0.16 0.20 0.32 0.40 0.63 0.80 1.25 1.6 2.5 4 63 8 10 12.5 16 20 25 32 40 50
-

0.125 0.16 0.25 0.32 0.50 0.63 1 1.25 2 3.2 5 6.3 8 10 12 5 16 20 25 32 40

0.10 0.125 0.20 0.25 0.40 0.50 0.80 1 1.6 2.5 4 5 6.3 8 10 12.5 16 20 25 32

0.1 0.16 0.20 0.32 0.40 0.63 0.80 1.25 2 3.2 4 5 6.3 8 10 12.5 16 20 25

0.125 0.16 0.25 0.32 0.50 0.63 1 1.6 2.5 3.2 4 5 6.3 8 10 12.5 16 20

Kl. vrs. M P S T V Br. kuke 40 50 63 80 100 125 160 200 250

-

POGONSKE GRUPE MEHANIZAMA 1 Bm 1Bm 1Bm 1Bm 1Bm 1Am 1Am 2m 1Am 2m 3m 1Am 2m 3m 4m 1Am 2m 3m 4m
-

2m 3m 4m
-

3m 4m
-

4m 5m
-

5m
-

NOSIVOST (t) 200 250 320 400 500

-

160 200 250 320 400 500

-

125 160 200 250 320 400 500

-

100 125 160 200 250 320 400 500

-

80 100 125 160 200 250 320 400 500

63 80 100 125 160 200 250 320 400

50 63 80 100 125 160 200 250 320

40 50 63 80 100 125 160 200 250

32 40 50 63 80 100 125 160 200

25 32 40 50 63 80 100 125 125

Ivini naponi savijanja u preseku A-B dati su pod pretpostavkom da teret dejstvuje u centru krivine (slika 4.9): - kod jednokrakih kuka vertikalno, - kod dvokrakih kuka na oba kraka pod uglom od 45 u odnosu na vertikalu. Za jednokrake kuke ivini naponi se sraunavaju iz izraza:

Za dvokrake kuke ivini naponi su: F-p a = * 2'Z _ F pT1 2 S K -l T )1

p |i T

mm

F 1 ^2 2-Z p+ri2 2-S k P+T12

gde je:

(4.4.2)

mm

F=Q - sila dizanja u (N) shodno nosivosti prema tabeli 4.6. Z - pomona veliina koja se izraunava na osnovu mera sa si. 4.9 kao: *n2 Z= f dx [mm3] J n+ r -ni P+* (4.4.3)

K=Z/(S p) - koeficijent koji uzima u obzir krivinu tapa i zavisi od oblika poprenog preseka, S - povrina poprenog preseka u (mm2), p=a,/2 + ti, - krak sile u (mm), a, - otvor kuke u (mm), ri, i r|2 - rastojanje teita od ivinih vlakana preseka u (mm). Vrednosti ivinih napona a , i oc u zavisnosti od broja kuke i pogonske grupe mehanizma mogu se oitati iz dijagrama sa slika 4.10 i 4.11.

Pogonska grupa
1Bm Am 2m - 1Bm 1
-

klasa vrstoe
-

630 500 400 315 250 200 160 125 100 80 -

3m 2m 1 Am 1 8m -

4in 2m 3m 4m 1 A m 2m 3m 1 Bm 1 Am 2m 4m

5m 4m 5m 3 m 4m 5m

V T S P M

500 400 - 315 - 250 - 200 - 160 125 - 100 400 - 315 - 250 - 200 - 160 - 125 - 100 80 O 315 250 200 - 160 125 100 - 80 - 63 b 250 - 200 - 160 125 - 100 - 80 - 63 - 50 200 - 160 - 125 100 - 80 - 63 - 50 - 40 160 - 125 - 100 - 80 - 63 - 50 - 40 - 31.5 25 125 - 100 - 80 - 63 - 50 - 40 - 31.5 20 . 100 - 80 * 63 50 - 40 - 31.5 - 25 80 . 63 - 50 . 40 . 31.5 25 - 20 - 16 . 12 5 63 - 50 - 40 - 31.5 25 - 20 - 16 - 12.5-

p (slobodno

<ovane

' 0 * ?0^ o, i slobodno kovane)

kuka br.

006

0 1 2 026 05 1 1-6 2.6 O IO 020 04 08

4 5

6 8

IO

16 26 4 0 6 3 100 140 250 12 20 32 5 0 8 0 125 200

Si. 4.10 Vrednosti napona oe i oc u preseku A-B kod jednokrakih kuka

74

P o g o n s k a 1 B m ~ 1 1 B m 2 m 1A m 1 B m 3 m 2 m 1 A m 4 m 3 m 2 m 1 A m 1 B m 1A m

g r u p a

k l a s a

v r s t o e V T S P

4 m 3 m

1 B rn

3 m 2 m

4 m 3 m

5 m 4 m 3 m

5 0 0 4 0 0 3 1 5 2 5 0 2 0 0 1 6 0 1 2 5 1 0 0 8 0 6 3 5 0 4 0

4 0 0 3 1 5 3 1 5 2 5 0

- 2 5 0 2 0 0 - 1 6 0 - 1 2 5 - 1 0 0 - 8 0 - 6 3 - 5 0 - 4 0

2 0 0 1 6 0 1 2 5

1 6 0

- 1 2 5 . 1 0 0

- 1 0 0 - 8 0 - 6 3 . 5 0 . 4 0

- 8 0 - 6 3 - 5 0 . 4 0

i o b l i & . J * p \ >N , n a v o U

. 1 2 5 . 1 0 0 . 8 0 . 6 3 . 5 0 - 4 0

2 5 0 2 0 0 2 0 0 1 6 0 1 6 0 1 2 5 1 0 0 - 8 0 - 6 3 5 0 4 0 3 1 .5

. 8 0 . 6 3 . 5 0 . 4 0 . 3 1 .5

. 1 0 0 . 8 0 . 6 3 - 5 0 - 4 0

. 3 1 .5 2 5 . 2 0 -

(<3 lD l l n

a'

3| )

1 2 5 1 0 0

. 3 1 .5 . 2 5 - 2 5 - 2 0 - 16 - 2 0 - 1 6 -

8 0

- 3 1 .5 2 5 - 2 0 16 1 2 .5

- 6 3 5 0 - 4 0 .

- 3 1 .5 2 5 - 2 0 16

t - 6 .3 . -

- 3 1 .5 2 5 2 5 2 0 - 2 0 h 16

- 1 2 .5 1 0 1 0 - 8 - 8 - 6 .3

V
0

3 1 .5 - 2 5

1 2 .5 . 1 0

-------

i 006 012 025 06 0 10 020 04 08

kuka br.

16 25

4 5

6 8

IO

16 25 40 63 100 160 250 12 20 32 50 3 0 125 200

S/. 4.12 Vrednosti napona oe u preseku l-K i xs u prvom koraku navoja

Provera usvojene kuke za odgovarajuu klasu vrstoe na osnovu mehanikih osobina materijala realizuje se proverom stepena sigurnosti iz sledee relacije:

V= M = - ^ : gde je:

>

dol

(4.4.6)

[a ]= a kr - kritina karakteristika materijala, koja u statikim proraunim a najee uzima vrednost granice razvlaenja ave (tabela 4.5) ili xvs*0 .6 a ve, o, = a e ili t 8 - raunska vrednost radnog napona sraunata na osnovu prethodno datih izraza ili oitana iz odgovarajuih dijagrama, vo =N v - dozvoljeni stepen sigurnosti prem a FEM propisima, z vv = 1.4 - 1.8 - odgovarajui stepen sigurnosti prema granici razvlaenja, Np - koeficijent koji zavisi od radnih uslova (pogonske grupe mehanizma) i uzima u obzir verovatnou prekoraenja vrednosti raunskih napona, kako je dato u sledeoj tabeli: Radna grupa NP 1Bm i 1Am 1 2m 1.12 3m 1.25 4m 1.40 5m 1.60

76

TABELA 4.7 Materijali za izradu kovanih kuka Broj kuke Prenik stabla kuke d, (mm) elici po standardu JUS C.B0.508 JUS C.B9.021 Broj kuke

Za klasu vrstoe M P S T V 0.06 0.10 0.12 0.20 0.25 0.4 0.5 0.8 1 1.6 2.5 4 5 6 8 10 12 16 20 25 32 40 50 63 80 100 125 160 200 250

0.06 0.10 0.12 0.20 0.25 0.4 0.5 0.8 1 1.6 2.5 4 5 6 8 10 12 16 20 25 32 40 50 63 80 100 125 160 200 250

14 16 16 20 20 24 24 30 30 36 42 48 53 60 67 75 85 95 106 118 132 150 170 190 212 236 265 300 335 375

4731

1205 ili 1217

1217

4731

5431 4731

5431

5432

Rukavac traverze se proverava na savijanje: (4.4.8)

Dozvoljeni naponi na savijanje traverze su: ej*,* = = o(io = z O = d< 16.50 (KN/cm2) - za lake uslove rada (1Bm i 1Am), 12.50 (KN/cm2) - za srednje uslove rada (2m), 10.00 (KN/cm2) - za teke uslove rada (3m), 8 00 (KN crr> - za vrl teke uslove rada (4m i 5m). 2)

Tabela 1.7 u prilogu daje pregled geometrijskih podataka standardizovanih traverzi po DIN-u.

4.4.3 Provera noseih limova

Nosei lim je izradjen od 0361. Proverava se na istezanje (l-ll) slika 4.14, povrinski pritisak (ll-ll) i cepanje - otvaranje u preseku (lll-lll).

1 %

Si. 4.14 Nosei lim

79

Provera na istezanje:

--2 s S u i

lKNIcm^

doz

(4.4.9)

odoz=8.0 - 16.5

[KN/cm2]

Provera povrinskog pritiska:

Pu=7TT

(4.4.10)

Pdoj=12.00 [KN/cm2] Provera na cepanje - otvaranje u preseku III -III po Lameu:

'cm~

Q 4 R2+dj [KN/cm2] ^ ^ 2 -d5-s 4 R 2_d2

(4.4.11)

gde je: R - poluprenik upisanog kruga iz centra rukavca traverze.

4.5 DOBOI

4.5.1 Vrste i konstrukciona izvodjenja

Doboi kod m ehanizam a za dizanje mosnih dizalica najee su cilindrinog oblika. Na povrini om otaa je narezan levi i desni navoj koii slui za sm estaj ueta. O m ota je izradjen od savijenog i zavarenog elinog lima C0360 ili od elinog liva. Prenici doboa pripadaju standardnom redu R10. Doboi koji su standardizovani MIN - standardim a dati su u prilogu (T. 111.1 i III.2). K onstrukcija jednog doboa m ehanizm a za dizanje tereta prikazana je na si. 4.15. Dobo dobija pogon preko reduktora posredstvom oljebljenog vratila, a drugim krajem se oslanja na kuite leita. Obzirom da je osovinsko rastojanje doboa veliko (a m oe biti i vie metara), a u njegovom produetku dolazi vratilo reduktora, to se pokazalo potrebnim da se

veza izmedju doboa i reduktora izvodi tako da postoji mogunost aksijalnog pomeranja i ugaonog zakretanja ovih dveju osa. Radi zadovoljenja ovih uslova, koje nameu lake elastine konstrukcije dizalinih kolica, razvilo se vie vrsta spojnica za prenos obrtnog momenta i vezu izmedju reduktora i doboa.

SI. 4.15 Doboi sa oljebljenim vratilom

Prve konstrukcije koje su izvedene bile su sa otvorenim zupastim parovima, kojima se sprezao reduktor sa zupastim vencem na obodu doboa. Ove konstrukcije se, zbog breg habanja i potrebe da se esto vri kontrola i podmazivanje, danas retko primenjuju. U zastarele konstrukcije, takodje, spada i kandasta spojnica. Danas se primenjuje zupasta spojnica kao pouzdan, ali i skup nain prenosa obrtnog momenta. Primenjuje je MIN -Ni si. 4.16.

SI. 4.16 Dobo sa zupastom ili spojnicom sa valjcima

SI. 4 .1 7 D irektna veza izm edju izlaznog vratila reduktora i doboa

SI. 4.18 Spojnica sa epovim a

Takodje se koristi veza data na si. 4.17. Izlazno vratilo reduktora je u obliku trube i ono se zavrtnjima spaja za obod doboa. Nedostatak ove veze je u tehnolokom i montanom smislu. Savremeniji i jednostavniji nain prenosa obrtnog momenta je posredstvom spojnica sa epovima, koje jednostavnom konstrukcijom ispunjavaju sve eksploatacione zahteve doboa, si. 4.18. Najbolja konstrukcija je putem oljebljenog izlaznog vratila reduktora koje se direktno spree sa eonim diskom doboa, lako jednostavne konstrukcije ona zahteva visoke tehnoloke i montane uslove. Postoje i druge konstrukcije, kao recimo, spojnice sa valjcima (si. 4.16).

4.5.2 Odredjivanje geometrijskih veliina

Minimalni prenik doboa se odredjuje prema obrascu 4.3.1 i pripadajuoj tabeli 4.3, kao to je odredjivan prenik kotura za ue. Zatim se usvaja prvi vei standardni prenik doboa. Broj zavojaka (z) jedne strane doboa je:
z, E

.2

(4.5.1)

gde je: H - visina dizanja, ik - prenosni odnos koturae. Broj dva u obrascu znai da pri krajnjem donjem poloaju kuke treba jo dva navojka da ostanu na dobou (bubnju). Duina narezanog dela:

l= s-z= s-(^^+ 2) D it
gde je: s - korak zavojnog leba i bira se iz tabele 4.8. TABELA 4.8 - Vrednosti veliina s i r (mm) Prenik ueta du (mm) korak zavojnog leba s (mm) poluprenik zavojnog leba r (mm) 10 11.5 5.5 13 15 7 16 18 9 19 21 10.5 22 25 12 27 30 15 33 37 18

(4.5.2)

40 44 22

Ako se na dobo namotavaju dva kraka ueta i ako se uzm e da je za krajeve doboa potrebno levo i desno oko etiri navojka, onda je priblna duina doboa jednaka:

(4.5.3)

gde je: /q - irina nenarezanog dela doboa izmedju levih i desnih zavojaka i ona je najvie jednaka razmaku uadi na donjoj koturai.

4.5.3 Proraun doboa

N aprezanja u omotau doboa su vrlo sloena. Javljaju se naponi od torzije, savijanja i direktnog pritiska ueta. Torzioni naponi su vrlo mali i oni se mogu zanemariti. Naponi savijanja se proraunavaju sam o pri veim duinam a doboa (L>4D). Najee je dovoljno izvriti dim enzionisanje doboa na osnovu izraza:

h = - ^ ~ [cm]
s -a ,r
gde je:

(4.5.4)

0 ^ = 8 .0 - 16.0 (KN/cm 2) u zavisnosti od uslova rada (pogonske grupe), Fu - m aksim alna radna sila u uetu (kN), s - korak ueta (cm), h - debljina om otaa doboa (cm).

4.6 ELEKTR O M O TO R I Elektrini pogon je najrasprastranjeniji za pokretanje transportnih uredjaja, jer ima veliku sigurnost i gotovo stalnu gotovost za rad, jednostavan dovod energije, m ogunost preoptereenja u toku kratkog vrem ena i veliku ekonom inost pri radu. U savrem ine dizaline m ehanizm e se ugradjuju specijalni dizalini asinhroni elektromotori naizmenine trofazne struje. Ovi elektromotori rade isprekidano, obino sa promenljivim optereenjem i razliitim vrem enom trajanja ukljuenja, sa momentom preoptereenja pri pokretanju, sa estim prom enam a sm era okretanja i velikim brojem ukljuivanja. Asinhroni elektrom otori naizmenine struje mogu biti: - kliznokolutni elektromotori, - kavezni elektrom otori sa kratkospojenim rotorom.

84

4.6.1 Kliznokolutni elektromotori

Na si. 4.19 prikazana je mehanika karakteristika kliznokolutnog motora, koj&se naziva jo i karakteristika zaleta.
n/ns 1' 0,8

46

QA

0?
\o Ms
/

Mp

Mn

M/Mn

0,5

Si. 4 .19 Karakteristika zaleta

Karakteristika zaleta - kriva M=f(n) definie promenu momenta od trenutka ukljuenja motora na mreu, pa sve dok motor ne postigne punu brzinu. Karakteristine take na krivoj M=f(n) su: - Nominalni moment motora Mn, koji je pogonska karakteristika elektromotora i moe se sraunati, ako se uzme nominalna snaga Pn (KW) i asinhroni broj obrtaja n (min 1 elektromotora (zadate vrednosti u tabelama za izbor motora). ) M n=9550 [7V/n] (4 -6 -1)

- Polazni (potezni) moment Mp, koji slui za pokretanje pogona iz stanja mirovanja. - Minimalni moment (moment sedla) Mg. Moment sedla u periodu ubrzanja treba da je vei od momenta otpora kretanja pri zaletanju pogona, a da ne dodje do zaustavljanja mehanizma. - Maksimalni (prekretni) moment Mm =Mk je ekstremna vrednost momenta motora i kao vana veliina za izbor motora data je u katalogu kao odnos vj/sM^M,, (v|/-faktor preoptereenja).

Mm pri uputanju treba da iznosi 10 do 20% od nominalnog momenta M, pa vrednost in minimalnog faktora preoptereenosti iznosi vym =Mm ,n in/Mn =1.1-1.2. Na kraju pri broju obrtaja n iz kola rotora se iskljuuju svi otpornici i motor prelazi na rad po prirodnoj karakteristici 5, postiui asinhroni broj obrtaja n=n5 i moment ustaljenog kretanja Ms l (radnu taku RT). Promena momenta uputanja elektromotora u periodu ubrzanja se odvija u granicama od Mm)[ do Mm to odgovara izlomljenoj liniji i zato se ovaj dijagram a in, naziva testerasti dijagram. Obino u praksi polazni moment motora na prvom stupnju je samo 0.6Mn, na drugom oko 1.3M, tek na treem postie maksimalnu vrednost Mm u <. Regulacijom brojeva obrtaja elektromotora pri uputanju se omoguava postepeno ubrzanje mehanizma, smanjenje polaznog momenta, a sa time i smanjenje dinamikih faktora udara. Nain uputanja elektromotora u rad, sa ciljem dobijanja to manjih udara, vrlo je bitan, pa su se razvili i razliiti naini uputanja, kao: runi, preko vremenskih releja, preko frekvence rotorske struje itd. U proraunima se primenjuje srednji moment uputanja elektromotora, koji se odredjuje na osnovu izraza:
M u=^/srM n

(4-6.2)

gde je srednji faktor preoptereenja elektromotora: jr

.

_ ^max^rrtn g

4.6.2 Kavezni elektromotor sa kratkospojenim rotorom

Kavezni asinhroni motori sa kratkospojenim rotorom ne dozvoljavaju regulaciju broja obrtaja. Pokretanje (uputanje) ovih motora se moe obaviti na vie naina, to zavisi od jaine mree, vrste zaleta (pogona), veliine motora. Najee se kavezni motori, a motori sa manjom snagom, obavezno uputaju u rad direktno. Direktan nain uputanja motora uvek treba primenjivati kada to uslovi dozvoljavaju, jer je to najjeftinije. Pri uputanju kaveznih motora polazna struja lp je 3 - 7 puta vea od nominalne l, to dovodi do kratkotrajnog strujnog udara u mrei, pa moe da narui reim rada ostalih maina i potroaa ukljuenih na istoj mrei. Na si. 4.21 prikazana je karakteristika zaleta definisana promenom momenta u funkciji broja obrtaja n. Na krivoj M=f(n) su upisane sledee karakteristine take: nominalni moment Mn, polazni moment Mp, minimaalni moment Mm (moment sedla) in i prekretni (maksimalni) moment

M *= f (n) I * i (n )

Mp

! : i ! ! ! : i : ! : i . J : : i i i A ! ! 1 ! . ! | < ! ; ! : ! : i i ! i : ! i :
M | ;

I M i : i ! i ! ; m ! N r V r i V1 i ! mu . ! \\ i 1 *\\
\ \

SC

10C i ;

SI. 4.21 Prirodna karakteristika zaleta kaveznih motora

Ukoliko m rea ne moe da podnese struju polaska, najee se vri pokretanje m otora prekidaem zvezda - trougao. Pokretanje ovih m otora se m oe obaviti jo i delom namotaja, zatim posebnim namotajem itd. Pri direktnom uputanju kaveznih m otora ne postoji m ogunost ograniavanja polaznog momenta, kao to je to bio sluaj sa kliznokolutnim motorima. Za pravilan izbor motora, da ne bi m om ent sedla u toku uputanja imao manju vrednost od m om enta otpora radnog m ehanizm a definie se klasa rotora, kao bitna karakteristika kaveznih motora. Klasa rotora odredjuje sa kojim se najveim momentom otpora radnog m ehanizm a obezbedjuje siguran zalet motora. Postoje etiri osnovne klase rotora KR 70; KR 100; KR 130 i KR 160 definisane za nominalni napon. O znaka klase rotora sadri broj, koji predstavlja ralativnu procentualnu vrednost (u odnosu na nominalni moment) m om ent otpora, kojim se jo obezbedjuje siguran zalet m otora pri direktnom uputanju. Tako, na prim er: m otor sa rotorom klase KR 70 garantuje sigurno zaletanje pri direktnom pokretanju sa m om entom optereenja do 70%, KR 100 do 100%, KR 130 do 130%, a m otor sa rotorom KR 160 do 160% nominalnog optereenja, kako je grafiki prikazano na si. 4.22.

88

Srednji mom ent uputanja kaveznog elektrom otora sa kratkospojenim rotorom se odredjuje prem a izrazu:

M
gde je:

=0.852

-Mn [Mn]

(4.6.3)

v|/p=Mp/Mn - polazni faktor preoptereenja, v|/m m n - maksimalni faktor preoptereenja, tabline vrednosti uzete iz =M /M kataloga motora.

4.6.3 Izbor elektromotora

Mera optereenosti dizalinih motora je zagrevanje, koje ne sme da predje propisanu granicu, kako ne bi dolo do toga da motor "izgori". Zbog toga je vrlo vano, za date uslove rada, pravilno izabrati motor. Za pravilan izbor m otora potrebno je znati: snagu potrebnu za stacionaran reim rada, snagu, odnosno moment uputanja u periodu ubrzanja, relativno trajanje rada - intermitencu, broj ukljuenja na as.

Motor m ehanizma za dizanje bira se na osnovu dobijene snage iz izraza:

(Q+G)vd r/ii/1 [kW\ P=Pa =St 1000-T 1

gde je:

(4.6.4)

Q (N) - teina tereta, G (N) - teina zahvatnog uredjaja (kuka, grabilica i slino), vd (m/sec) - brzina dizanja, Tl=r lk-rid Tir - ukupni stepen iskorienja m ehanizma za dizanje koji je proizvod stepena iskorienja donje koturae doboa i reduktora (r|0.8 - 0.9). Napred dobijena statika snaga kod mehanizma sa uobiajenim brzinama dizanja m erodavna je za izbor motora. U periodu ubrzanja potrebna je dopunska snaga za savladjivanje inercijalnih sila obrtnih masa m ehanizma za dizanje i mase koje se trenutno kreu (teret). Ispitivanja pokazuju d a je ova dopunska (inerciona) snaga vrlo mala u odnosu na snagu ustaljenog kretanja, pa se moe zanem ariti u proraunim a pri izboru motora. Ali posle izbora motora treba proveriti njegovo preoptereenje u periodu ubrzanja usled prisustva inercionih otpora (poglavlje 5.1.4). Izbor m otora m ehanizm a za kretanje vri se na osnovu snage dobijene iz izraza:

90

(4.6.5)

gde je: P8 (kW) - snaga ustaljenog kretanja, t Pjn (kW) - snaga potrebna za savladjivanje inercijalnih sila u periodu ubrzanja, v8 r=(1 -7-2) - pretpostavljena vrednost srednjeg faktora preoptereenja motora. Za sluaj da je P,*<?, merodavno je P8l. Izrazi za Pst i Pin dati su u poglavlju 5.2.3. Kod horizontalnih kretanja vitla ili dizalice inercijalne sile su daleko vee, pa su uzete u obzir pri odredjivanju merodavne snage. Relativno trajanje rada (ed %) motora pogonskog mehanizma je definisano odnosom u procentima ukupnog vremena ukljuenja motora (IX) i vremena trajanja radnog ciklusa dizalice (Tc). (4.6.6)

Motori sa intermitentinim pogonom se isporuuju sa sledeim standardnim vrednostima ED (%): 25%; 40%; 60%. Za odredjivanje odgovarajue snage motora P0 sa standardnom intermitencom Ed (%) iz kataloga, na osnovu merodavne snage pri relativnom trajanju rada ed (%), ako radni ciklus nije dui od 10 min, koristi se obrazac: (4.6.7)

P0=P-

Poto veina dizalinih motora u toku rada rade sa promenljivim optereenjem, provera motora da li radi u propisanim temperaturnim granicama moe se izvriti na osnovu ekvivalentne snage:

(4.6.8)

! j

gde je: P2 - kvadrati snaga u pojedinim periodima t; rada motora. i 91

Broj ukljuenja motora na as je od vitalnog znaaja za rad i zagrevanje motora u toku eksploatacije. Stvarni broj ukljuenja motora mehanizma u toku rada dizalice, ako je poznat broj radnih ciklusa dizalice na as (S=3600/T0 (cikl/h)), moe se odrediti iz izraza: Z = C S [uklj/h] gde je: C=4 - 6 - prosean broj ukljuenja mehanizma u toku jednog radnog ciklusa dizalice. Da bi se izvrio taniji izbor dizalinih motora iz odgovarajuih kataloga mora se znati i vrsta elektromotornog pogona. Prema preporukama medjunarodne elektrotehnike komisije IEC elektromotorni pogoni su razvijeni na osam vrsta (S,; S2; S3; S4; S5; S6; S7; i S8), koje su definisane promenom korisne snage P (ili momenta M), snage elektrinih gubitaka PY i temperature motora u finkciji vremena t. Na si. 4.23 i 4.24 dati su intermitenski pogoni sa preoptereenjem, (u drugom sluaju i elektrinim koenjem), koji su karakteristini za rad motora dizalinih mehanizama.

(4-6-9)

S/. 4.23 Interm itirani pogon S4

Sf 4.24 Interm itirani pogon S5

Za pogon dizanja se najee primenjuju kliznokolutni motori. Kavezni motori se primenjuju za manje nosivosti i za pogone gde se ne trai vea tanost dizanja i premetanje tereta.

Kod mehanizama za kretanje primenjuju se i kliznokolutni i kavezni motori u zavisnosti od namene dizalice i veliine snage potrebne za kretanje. U dodatku su dati elektromotori proizvodjaa "Sever" iz Subotice, i to: kliznokolutni tipa ZPD, kavezni motori sa kratkospojnim rotorom tipa ZK, kavezni koioni motori tipa KZK, kavezni dizalini motor tipa ZKD.

Snaga motora je u funkciji intermitence (ed %), a intermitenca motora je u zavisnosti od broja radnih ciklusa na sat i broja ukljuenja na sat. Na si. 4.25 dat je uproeni dijagram radnog ciklusa jednog pogona za vonju. U sledeoj tabeli 4.9 date su intermitence motora u zavisnosti od broja ciklusa i broja ukljuenja na sat. TABELA 4.9 - Karakteristike intermitenskih pogona po FEM-u 9.681 Pogonska grupa 1 Dm 1Cm 1Bm PREKIDNI POGON Br. ciki. na sat s(cikl/h) 10 15 20 25 30 40 50 63 Br.uklj. na sat z(uklj/h) 60 90 120 Intermitenca ed(%) 10 15 20

1Am
2m 3m 4m 5m

150
180 240 300 >300

25
30 40 50 60

/
V02NJA U LEVO J E D A N PAUZA R A D N I

\
VONJA U DESNO C I K L U S PAUZA

Si. 4.25 Radni ciklus pogona za vonju

4.7 SPO JN IC E, NAM ENA I NAIN IZBO RA U pogonskim m ehanizm im a dizalica prim enjuje se vie vrsta spojnica. Najee se koriste: - elastine spojnice, sa ili bez koionog doboa, za vezu izmedju pogonskog elektrom otora i reduktora, - krute zupaste spojnice, na pogonskom vratilu m ehanizm a za kretanje dizalice ili vitla. Osim ovih spojnica, prim enjuju se u pojedinim sluajevim a i "perifleks" spojnice, "bibi" spojnice, elektrom agnetne, hidraulike i druge spojnice. Svaki proizvodja tipiziranih i standardnih spojnica daje i uputstvo, nekad vie nekad manje detaljno, za upotrebu i primenu. O snova za izbor spojnice je obrtni m om ent koji spojnica moe da prenese. Ovaj obrtni m om ent vai obino za stacionarni reim rada. Kako kod dizalica to nije sluaj (razliiti reimi rada, pri svakom polasku javljaju se preoptereenja itd.), to ovaj m om ent treba prilagoditi uslovim a rada. Za priblino raunanje i izbor spojnica, koje se koriste na pogonskom vratilu m ehanizm a za kretanje, moe se uzeti da je:

M r K<.Ms
gde je:

(4.7.1)

Ms (Nm) - tablina vrednost obrtnog m om enta koji spojnica m oe da prenese, M, (Nm) - najvei raunski m om enat koji spojnica treba da prenese, K=1 -1.5 - faktor koji uzima u obzir odgovornost i uslove rada (pogonske klase) spojnice. Kada se jedan disk elastine spojnice koristi kao koioni dobo, onda u zavisnosti od vrste m ehanizm a, ugradjena konica m ora da ostvari koenje sa propisanim stepenom sigurnosti. U tom sluaju za jednostavniji izbor elastine spojnice sa koionim doboem m oe da poslui tabela 4.10. O va tabela vai za izbor spojnice m ehanizm a za dizanje i m ehanizm a za horizontalna kretanja, ije brzine kretanja dostiu vrednost do 60 m/min. Za vee brzine m ehanizm a za horizontalna kretanja pri izboru elastine spojnice moe da se koristi tabela 4.11. Zupaste i krute spojnice se koriste kod m ehanizam a za kretanje dizalice sa centralnim pogonom da bi ostvarile vezu izmedju izlaznog vratila reduktora i pogonskog vratila toka pom ou vie transm isionih vratila. Kod m ehanizm a za kretanje vitla i odvojenih pogona mostova koriste se samo zupaste spojnice. Obino uz reduktor i tokove dolaze zupaste spojnice koje om oguavaju zakoenje oko 30' i laku montau, a za spajanje transm isionih vratila uzimaju se, krute spojnice, koje ostvaruju krutu vezu. 94

TABELA 4.10 - Veza izmedju prenika koionog doboa i snage motora mehanizama za dizanje Prenik koionog doboa (mm) 160 200 250 315 400 500 630 Nazivne snage motora (kW) za 40% ED 750 (m in 1 ) 9 13 19 31 52 85 140 1000 (min'1 ) 10 14 21 35 60 100
-

Za ED = 25% snage motora uveati za 15%. Za ED = 60% snage motora uveati za 20%. TABELA 4.11 - Veza izmedju prenika koionog doboa i snage motora mehanizama za kretanje PRENIK KOIONOG DOBOA (mm) 90 160 200 250 320 400 500 600 10 15 20 33 56 90 150 NAZIVNE SNAGE MOTORA U (kW) n = 750 (m in 1 ) Brzine u (m/min) 120 8 12 15 26 45 72 125 180 7 9 10 17 30 50 90 90 12 16 22 37 65 105
-

n = 1000 (m in 1 ) Brzine u (m/min) 120 10 13 17 29 52 85

-

180 8 10 10 19 35 59
-

Izbor ovih spojnica kod mehanizama za kretanje dizalice je sloeniji obzirom na promenljiv poloaj tereta, odnosno vitla na mostu, a time je i nejednaka raspodela pogonskog momenta leve i desne strane. U proraunima se usvaja da je vrednost pogonskog momenta, koju prenosi spojnica, proporcionalna pritisku po toku (Pm x a maksimalni pritisak).

U dodatku su date: - elastine spojnice bez koionog doboa JUS M.C1.515, - elastine spojnice sa koionim doboem JUS M.C1.516, - jednostrane zupaste spojnice - S MIN - Ni,

4.8 KONICE Kod transportnih maina jedan od najodgovornijih sklopova ine konice, kojima se rad bilo kog m ehanizm a dizalice moe kontrolisati. Pomou njih se postie velika sila trenja, koja om oguava da se dizalica za odredjeno vrem e i na odredjenom mestu zaustavi. Svaki mehanizam dizalice ima svoj sopstveni koioni uredjaj, koji kod mehanizma za dizanje obezbedjuje zaustavljanje i zadravanje tereta na eljenoj visini, a kod m ehanizam a za kretanje obezbedjuje zaustavljanje na eljenom mestu. Dejstvo konica je autom atizovano pomou specijalnih otkonih uredjaja podizaa. Otkoni uredjaji mogu biti: elektromagnetni, pneumatski, elektrohidraulini itd. Prema konstruktivnom izvodjenju konice mogu biti sa papuama, trakom, diskom ili lamelama. Na dizalicam a se najee primenjuju konice sa papuama. O dredjeni tipovi konica se standardizuju i serijski izradjuju, pa je zadatak konstruktora pri projektovanju da iz pripremljenih kataloga i standarda izvri izbor eljene konice sa odgovarajuim podizaem.

4.8.1 Konica sa dve papue - princip rada i proraun

Postoje vie izvodjenja dvopapunih konica koje se razlikuju u polunom sistemu i tipu otkonog uredjaja. Najee se kod elektrinih mosnih dizalica koriste dvopapune konice sa elektohidraulinim podizaem (si. 4.26). Konica zajedno sa hidraulinim podizaem ini jedinstvenu celinu, koja se kom pletno ugradjuje na dizalicu. Sastavni delovi podizaa su: kuite sa cilindrom ispunjenim uljem; pogonski trofazni asinhroni elektromotor; rotodinamika (centrifugalna) pum pa i prenosni mehanizam (klip, klipnjaa, regulacioni ventili i povratne opruge), si.4.26b. Pri uputanju elektrom otora pogonskog m ehanizm a u rad, autom atski se aktivira podiza, odnosno ukljuuje u rad elektrom otor i pum pa podizaa. Stvoreni pritisak ulja potiskuje klip i klipnjau, delujui na poluge konica, ime se odmiu papue od koionog doboa. Pri zaustavljanju kretanja mehanizma, kada se iskljui elektromotor, automatski se iskljuuje i podiza. Snaga koenja, kojom se vraa klip u poetni poloaj, dok papue ne pritisnu koioni dobo, postie se pomou povratnih opruga, ime se izbegavaju udari na poetku i kraju koenja. Za koenje se najvie upotrebljavaju podizai sa ve ugradjenom povratnom oprugom. 96

SI. 4.26 Dvopapuna konica sa hidraulikim podizaem

Osnovni parametar pri proraunu konice je potreban koioni moment Mk, koji treba da se ostvari u periodu zaustavljanja kretanja mehanizama dizalice. Koioni moment se odredjuje u zavisnosti od namene mehanizma. Kod mehanizma za dizanje tereta konica treba da odrava teret u "lebdenju" sa propisanom sigurnou, da ne bi dolo do proklizavanja tereta. Stepen sigurnosti koenja konice je ovde vei nego kod konice mehanizma za kretanje, gde i otpori kretanja uestvuju u koenju. Vreme zaustavljanja tereta je mnogo krae zbog malih inercijalnih sila, nego kod mehanizma za kretanje, gde su inercijalne sile daleko vee. Potreban koioni moment konice mehanizma za dizanje iznosi: M t = v M /ar= v-^-^-*T i = v M sf*r|2 [Nm] 2 V *r gde je: v=2 - 3 - stepen sigurnosti konice, M'st (Nm) - moment tereta redukovan na pogonsko vratilo kada teret "lebdi", odnosno motor ne radi, Mst - pogonski moment motora potreban za savladjivanje otpora ustaljenog kretanja za dizanje, (4.8.1)

M = - Q D =9550 [N/n] 2 ti 'i

(4.8.2)

Q=m g (N) - teina tereta mase m (kg), D (m) - prenik doboa, ik, ir - prenosni odnos koturae, odnosno reduktora, r| - stepen korisnosti m ehanizm a za dizanje, Pst (KW) - snaga potrebna za savladjivanje otpora ustaljenog kretanja (4.6.4). n, (min 1 - asinhroni broj obrtaja elektromotora. ) Analogno, koioni mom ent konice m ehanizm a za kretanje priblino se moe odrediti pomou nominalnog m om enta motora:

Mk= vM ni ] 2 [Mn]
gde je: v=0,5 - 1,5 - uslovno nazvan stepen sigurnosti konice.

(4.8.3)

Prenik Dk i irina B , ^ koionog doboa su definisane izborom elastine spojnice iz odgovarajue tabele u dodatku. Obloge koionih papua su najee od presovane azbestne m ase kroz koju su provuene mesingane ice, iji je koeficijent trenja ^=0,25 - 0,45, a dozvoljeni povrinski pritisak p ^ = 2 0 - 6 0 N/cm2 = 0,2 - 0,6 MPa. Obuhvatni ugao papua |3 je u granicam a od 60 -70. irina i povrina obloga papua su odredjene izrazima:
f i= / (5 )-(5 + 1 ) W k 2]

Poluni sistem konice ine: dve jednokrake poluge sa zglobno vezanim papuama; jedna dvokraka poluga za iji kraj je vezana klipnjaa podizaa; poluga za vezu sa navrtkom . Krajevi poluga su zglobno vezani pomou osovinica (si. 4.26). Prenosni odnos poluja, kao kinem atska karakteristika konice je: ,=. * b d koji se obino kree u granicam a 8 - 1 2 . Preporuuju se sledee vrednosti: =2.5+3 b Stepen korisnosti poluja konice se usvaja u granicam a r|k=0,9 - 0,95. Poluge se izradjuju od 0361, a osovinice od 0545. (4.8.4)

Merodavna veliina za izbor hidraulinog podizaa je potrebna koiona sila koju treba da ostvari koiona povratna opruga ugradjena u podiza:

F*=

P*kDkVk

[N\

(4.8.5)

Sila koenja povratne opruge Fk podizaa treba da je najblia tablinoj vrednosti datoj u dodatku za ELHY -podizae. Koioni moment konice sa tako izabranim podizaem mora da obezbedi odgovarajui stepen sigurnosti koenja kod mehanizma za dizanje i eljeni put koenja, odnosno eljeno usporenje kod mehanizma za kretanje. Stvarne vrednosti normalne sile pritiska papua (FN momenta koenja (Mk) i ), stepena sigurnosti koenja (v) konice su date sledeim izrazima:

IM

(4.8.6)

M k =FN '\l

iV ,*'T ^ Z)jr U

Dk

[Mn]

(4.8.7)

v =-

Mu

M.

(4.8.8)

Pri radu konice neizbeno je njeno zagrevanje, jer ona mehaniku energiju usled trenja pretvara u toplotnu. Postoji vei broj metoda pomou kojih se dolazi do merila optereenosti i trajnosti konice. Najjednostavnija metoda kojom se vri kontrola optereenosti, odnosno zagrevanje konice, se sastoji u tome da se izraunaju specifini pritisak (p) i specifina snaga motora (p-Vk - toplotna karakteristika) i uporede sa doputenim vrednostima.

P =-r-<Pdoz
Ap

(4.8.9)

pVkm L'~ e 1 'K<(pV*>** cm A

gde je:

(4.8.10)

Vk (m/s) - obimna brzina na koionom dobou pri ustaljenom kretanju, K=1.1 -1.2 - stepen sigurnosti pri sputanju, veoma esto se u praktinim proraunima uzima vrednost K=1,
99

(p-Vk)doz=500 (N/cm2 m/s) - za konice za zaustavljanje, (P-Vk)do*=250 (N/cm2 m/s) - za konice za sputanje n, (m in'1 - broj obrtaja elektromotora, odnosno pogonskog vratila. )

4.9 PRENOSNICI SNAGE - REDUKTORI

U klasinim dizalinim konstrukcijama pogonskih mehanizama primenjuju se kao prenosnici snage - reduktori. U prilogu su date fam ilije viestepenih reduktora Mainske industrije - Ni, koje su namenski projektovane za industrijske dizalice. Zbog toga su snage deklarisane u funkciji pogonskih grupa, odnosno u zavisnosti od uslova rada i drugih uslova eksploatacije. Obzirom na potrebe primene i eksploatacije odredjen je dijapazon snaga i prenosnih odnosa, a tim e i fam ilije horizontalnih dvostepenih.trostepenih i etvorostepenih i fam ilije vertikalnih dvostepenih i trostepenih reduktora. Snage i prenosni odnosi su standardni brojevi reda R20. Horizontalni reduktori se primenjuju najee za pogon dizanja, a vertikalni za pogon kretanja vitla i mosta dizalice. Izbor reduktora se vri na osnovu snage za datu pogonsku klasu i prenosnog odnosa. Za pogon dizanja prenosni odnos reduktora (iR dobija se iz relacije: ) (4.9.1)

gde je: n, - broj obrtaja pogonskog elektrom otora (min 1 ), nd - broj obrtaja doboa (m in 1 ). Broj obrtaja doboa nd jednak je: (4.9.2)

gde je: 'k - prenosni odnos donje koturae, 'd D, - kinem atski prenik doboa (m). Za pogon kretanja vae sline relacije:

(4.9.3)

100

Proraun toka zasniva se na medjusobnoj zavisnosti nosivosti toka, prenika i materijala toka, oblika ine i pogonskih uslova dizalice. Na osnovu ekvivalentnog optereenja toka iz tabele 4.12 vri se izbor prenika toka (DT) i ine, p a s e dobijene veliine raunski proveravaju i vre eventualne korekture. TABELA 4.12 - Uslovne nosivosti tokova Funt=pd ( DT (b-2r) lJ Uslovna nosivost toka u kN Pre. za ine sa ravnom povrinom toka glave, irine b (mm) i D Pdur=0-75 (kN/cm2) mm 45 55 65 75 100 120 za ine sa oblom povrinom i pdo=225(kN/cm 2) tipa, prema JUS C.K1.021 22 45, 49 tipa, prema GOST 4121-52 KR80 KR100 KR120

i poluprenika r (mm) 4 200 250 315 400 500 630 710 800 900 1000 1120 1250 54 69 86 105 175 5 6 8 10 10

polu Dre. R 200 73 108 142 175 224 264 347 440 562 642 724 800 440 562 642 724 800 880 990 400 400

poluprenika R 450 500

110 134 158

168 197 219 210 248 280 315 355 395 276 313 350 395 438 375 423 530 476 596 536 670 596 745 667 832 745 930

510 650 720 820 920 1050 1160 1250

560 710 800 900 1000 1120 1300 1380

282

1110

Pri proraunu toka rauna se sa najveim dozvoljenim optereenjem Qn. Pri proraunu tokova dizalice uzima se u obzir promenljivost poloaja tereta na mostu, iz ega proistie i promenljivost optereenja toka. Zbog toga se rauna sa nekim optereenjem koje se dobija iz iskustvenog obrasca:

= 2FmaX* F -

I*N]

(4.10.1)

10 2

Ekvivalentna sila pri proraunu toka vitla, kada se ona oslanjaju na etiri toka, je: ^ - ^ 4 ? * * ) [*N1 (4.10.2)

Prema ovoj sili se iz tabele 4.12 usvaja toak odgovarajueg prenika za inu izabranog oblika i odgovarajuih dimenzija, pri emu Fu t mora biti vee od F,v. n U tabeli 4.12 date su uslovne nosivosti za dozvoljeni uslovni pritisak (pri emu je koeficijent uticaja brzine K2 =1, i koeficijent pogonske klase K3 =1): a) za ine sa ravnom povrinom glave pd (=0.75 (KN/cm2), U b) za ine sa oblom povrinom glave pd =225 (KN/cm2), o Prenik toka za inu sa ravnom povrinom glave se proverava iz relacije: Z)=ekv

Pdr-K2K3ib-2r)

[cm]

(4.10.3)

P d r ~Pdur ^ 1 r

gde je: pdI (KN/cm2) - dozvoljeni povrinski pritisak toka za ravan oblik glave ine, K2 - koeficijent uticaja brzine okretanja toka, K3 - koeficijent uticaja pogonske klase, b(cm) - irina glave ine, r (cm)- poluprenik zaobljenja ivice glave ine, K1 - koeficijent uticaja materijala prema tabeli 4.13. r U tabeli 4.14 date su vrednosti koeficijenta Kz, a u tabeli 4.15 koeficijenta K3. TABELA 4.13 Karakteristike materijala za tokove
M A T E R IJ A L I P R E M A JU S C .J 2 .0 2 0 H B

K1 r 1
1 .0 7 0 .3 7

K 10

Pdr

Pdo

C .J 3 .0 1 1 C .B 0 .5 0 0 C .B 9 .0 2 1 .0 5 0 0 .0 5 4 5

(N/mm2)
4300

(kN/cm2) (kN/cm2) 1
1 .5 0 .7 5 225

povr.

kaljeni
.0 5 4 5 4590 1650 S L .1 8 2250 1400 .0 5 4 5 .0 6 4 5 .0 7 4 5 .1 4 3 0 .1 5 3 0 .1 7 3 0 1600 1800 2430 0 .5 7 0 .6 6 0 .7 5 0 .8 6 0 .8 0 0 .2 8 262

povrs. kaljen
L .0 4 0 0 L .0 5 0 0 L .0 6 0 0

0 .2

0 .4 3 0 .5 0 0 .5 6 0 .6 5

127

103

TABELA 4.14 -Vrednosti koeficijenta K2 Broj obrtaja toka u min.

k2

200 0.66 31.5 1

160 0.72 25 1.03

125 0.77 20 1.06

100 0.82 16 1.09

80 0.87 12.5 1.11

63 0.91 10 1.13

50 0.94 6.3 1.15

40 0.97 5 1.17

Broj obrtaja toka u min.

k2

TABELA 4.15 -Vrednosti koeficijenta K3 Pogonska grupa mehanizma Laka Srednja Teka Vrlo teka (1 Bm-1 Am) (2m) (3m) (4m-5m)
k3

1.12 1 0.9 0.8

Provera toka na ini sa oblom povrinom glave vri se prema nejednaini:

(4.10.4)
A

gde je: Pdo (kN/cm2) - se odredjuje iz tabele 4.13, A (1/cm2) - koeficijent uticaja prenika toka D i poluprenika zaobljenja gazee povrine glave ine R. Na si. 4.29 date su vrednosti A (1/mm2), pa za primenu dijagrama treba u izrazu 4.10.4 veliinu A pomnoiti sa 1001 =4,64. /3

v s
i
7

s
5
4

i 3

I 0 Si. 4.29 Vrednosti koeficijenta A

104

5. POGONSKI MEHANIZMI
Dizalice u toku transportovanja tereta do odredjenog mesta moraju da izvre niz operacija - pokreta, pomou vie razliitih mehanizama ugradjenih na njih. Svaki dizalini mehanizam predstavlja poseban funkcionalan sistem izgradjen od komponenti i elemenata, kao to su: motori, spojnice, konice, reduktori, doboi, pogonski tokovi, zahvatni uredjaji i dr. Princip gradnje mehanizma se zasniva na sistemu unificiranih, tipiziranih ili standardizovanih komponenti. Zbog toga se pri projektovanju najee rad konstruktora svodi na izbor najpogodnijih standardnih komponenti ka stvaranju optimalnog reenja sa konstruktivne, tehnoloke i eksploatacione take gledita. Pri projektovanju dizalica i dizalinih mehanizama dolaze do izraaja svi oni uticaji koji proistiu iz medjusobne povezanosti strukturnih elemenata i komponenti u jednu funkcionalnu celinu. Iz ovi razloga projekat dizalica sadri nekoliko faza, koje moraju sinhronizovano da se sprovode, a projektovanje posebno svakog dizalinog mehanizma zahteva sledei redosled: - izbor i sistematizacija polaznih (zadatih) parametara i karkteristika, specifinih za svaki mehanizam, - izbor eme mehanizma (analiza nekoliko prihvatljivih varijanti i usvajanje optimalnog reenja), - razrada idejne varijante mehanizma prema najpogodnijoj emi, - redosled prorauna, izbor i provera odgovarajuih strukturnih elemenata i komponenti u cilju stvaranja radionike dokumentacije. Radionika dokumentacija (dispozicioni, sklopni i radioniki crtei) sa tehnolokim listicama (karticama) ine potpunu tehniko-tehnoloku dokumentaciju, na osnovu koje se vri izbor materijala, gotovih agregata i komponenti, izrada i montaa dizalinih sistema.

5.1 M EH ANIZAM Z A DIZANJE

5.1.1 Polazni podaci

Za proraun m ehanizm a za dizanje potrebni su sledei podaci: - nosivost dizalice: mQ (kg ili t); teina bie: Q=mQ g (N ili kN), - brzina dizanja tereta: Vd (m/min ili m/sec), - visina dizanja H (m) - vertikalni hod zahvatnog uredjaja - kuke, magneta, grabilice itd., - reim rada, odnosno pogonska klasa u koju je svrstana dizalica. U cilju blieg i tanijeg definisanja uslova rada m ehanizm a mogu se dati: relativno trajanje ukljuenja (rada) mehanizma ed ili vreme prosenog dnevnog korienja dizalice i mehanizma, spektar podignutih tereta, koji oznaavaju broj ciklusa u kojima se postie odredjeni razlom ak nominalnog optereenja. Pri projektovanju mogu se dati i specijalni zahtevi, odnosno uslovi u kojima radi dizalica, odnosno mehanizam.

5.1.2 Izbor eme mehanizma

U zavisnosti od namene, polaznih param etara, uslova rada, m esta postavljanja i posebnih zahteva, dizalini mehanizmi mogu da imaju razliita reenja. U principu dizalini mehanizam, koji je ematski prikazan na si. 5.1 sastoji se od pogonske maine (najee elektromotor), prenosnika snage - reduktora, radne mainedoboa i uadi i elem enata veze (razliite vrste spojnica).

POGONSKA MAINA

PRENOSNIK SNAGE

f f l=

RADNA MAINA

S/. 5.1 em atski prikaz dizaiinog mehanizm a

O snovna em a m ehanizm a za dizanje se sastoji iz: elektrom otora, elastine spojnice, konice, reduktora, doboa, ueta, koturae sa zahvatnim uredjajem i od krajnjih iskljuivaa za ograniavanje kretanja m ehanizma (si. 3.3). eme pojedinih reenja m ehanizm a za dizanje se razlikuju: - prem a zahvatnom uredjaju i nainu vodjenja (niranja) ueta, - prem a rasporedu komponenti i elemenata mehanizma, - prem a vrsti pogona doboa za namotavanje ueta.

106

Svako izvedeno reenje mehanizma za dizanje sa konstruktivnog, tehno-ekonomskog i eksploatacijskog gledita ima svoje prednosti i nedostatke.

5.1.3 Redosled prorauna

Proraun mehanizma za dizanje sprovodi se po sledeem redosledu: - Izbor koturae sa zahvatnim uredjajem Na osnovu nosivosti i pogonske klase dizalice iz odgovarajuih standarda usvaja se tipska koturaa sa odredjenim brojem krakova ueta. - Proraun i izbor elinog ueta elino ue se bira na osnovu maksimalne statike zateue sile kidanja, kako je prikazano u poglavlju 4.1.1. - Provera noseih elemenata koturae Nosei elementi donje koturae (kuka, traverza, osovina i nosei limovi), ije su dimenzije predhodno usvojene proveravaju se na osnovu poznatih prorauna vrstoe (poglavlje 4.4). U principu, prorauni vrstoe ovih elemenata u prvom proraunskom sluaju sprovode se u domenu dinamike izdrljivosti, odnosno prema zamoru materijala. Medjutim, kako je broj promena ciklusa optereenja (N) predhodno naznaenih elemenata veoma mali, prorauni se sprovode prema statikoj vrstoi. - Proraun doboa Na osnovu usvojene konstrukcije doboa, veze ueta za omota i vrste pogona doboa, odredjivanje dimenzije omotaa i proraun opasnih preseka se vri prema optereenju maksimalnog tereta, kako je to razradjeno u poglavlju 4.5. - Izbor elektromotora Kod mehanizma za dizanje tereta merodavna snaga za izbor je snaga ustaljenog kretanja, kako je dato u poglavlju 4.6.3. Na osnovu poznate vrste pogona (najvie upotrebljavana vrsta pogona je S4), poznate pribline vrednosti vremena trajanja ukljuenja motora mehanizma u rad ed %, odnosno poznate standardne interitence motora ED (%) i broja ukljuenja na as Z (uklj/h) bira se najee kliznokolutni motor, kojim se moe regulisati brzina i ograniavati moment uputanja u periodu ubrzanja. - Izbor elastine spojnice U principu, prema momentu ustaljenog kretanja sa odredjenim stepenom

sigurnosti bira se standardna elastina spojnica za vezu elektrom otora i reduktora. Kada se deo spojnice koristi kao koioni dobo konice, elastinu spojnicu treba tako izabrati da ugradjena konica istog prenika ispuni odgovarajue zahteve u procesu koenja. U takvim sluajevima, radi jednostavnijeg i breg izbora iz odgovarajuih tabela u poglavlju 4.7, bira se koioni dobo, odnosno prenik elastine spojnice (ili iz odgovarajuih tabela u dodatku). - Proraun konice Dimenzionisanje konice i izbor hidraulinog podizaa moraju da om ogue takav koioni moment, iji se stepen sigurnosti kree u granicam a v=2 - 3. - Izbor prenosnika snage - reduktora U zavisnosti od pogonske klase, ulaznog broja obrtaja (n) i eljenog prenosnog odnosa (i) bira se standardni horizontalni reduktor, koji mora da prenese snagu pri ustaljenom kretanju. Postupak izbora je dat u poglavlju 4.9. O dstupanje brzine dizanja u granicam a 8 % je dozvoljeno prem a JUS M.D1.023. U priloenim standardim a tipiziranih reduktora u dodatku, postoje gabaritne i prikljune mere, koje su neposredno potrebne pri projektovanju mehanizma.

5.1.4 Provera motora i konice u prelaznim reimima rada mehanizma za dizanje

Ve je reeno da se snaga m otora za dizanje odredjuje na osnovu snage potrebne za ustaljeno kretanje. U periodu ubrzanja, kada je potrebna dopunska snaga za savladjivanje inercijalnih sila masa tereta i m ehanizm a za dizanje, m otor radi sa preoptereenjem . Medjutim, motori mogu da prime kratkotrajna optereenja vea od nominalnih, koja se odredjuju faktorom preoptereenja pa izabrana snaga za ustaljeno kretanje sasvim zadovoljava. Za odredjivane optih zakonitosti kretanja u prelaznim periodim a (neustaljeni reimi rada: ubrzavanje pri dizanju i koenje pri sputanju tereta) i proveru pojedinih veliina kao: m om ent uputanja, m om ent koenja, vrem ena trajanja neustaljenih kretanja, ubrzanja, usporenja itd. potrebno je itav proces kretanja sistem a za dizanje posm atrati dinamiki kao sistem sa mnogo masa i opruga (teret, koturaa, ue, dobo, zupanici i vratila reduktora, spojnica, m otor itd.). Ovako sloen oscilujui sistem ima mnogo promenljivih te su i jednaine kretanja vrlo sloene. Pod odredjenim pretpostavkam a i velikim uproavanjim a itav sistem moe da se posm atra kao sistem sa jednom masom, koji ne obuhvata sile elastinosti i priguenja. Ovakav uproeni ekvivalentni model sa jednim stepenom slobode (si. 5.2) i konstantnim ubrzanjem ili usporenjem moe se uspeno koristiti kada se odredjuju srednje vrednosti param etara neustaljenog kretanja m ehanizm a za dizanje.
108

Moment uputanja u periodu ubrzanja, moe se jednostavnije napisati i u obliku: (5.1.2)

gde je: Jr (kgm2) - redukovani mom ent inercije na pogonskom vratilu m otora pri dizanju u periodu ubrzanja od rotirajuih i translatornih masa, koji se odredjuje iz izraza:

J r Kin 'I+m Q ( )2 ^ <1 n *>

[kgm2]

(5.1.3)

Pri koenju u sluaju spustanja tereta, moment koenja na prvom vratilu je:

odnosno u obliku:

Mk=M ,a +J ,/ ^ r *k
gde je:

[7V/n]

(5.1.5)

M'8 t=M 8 rj2 (Nm) - m om ent tereta u "lebdeem" stanju, l t,, (s) - vrem e usporenja (koenja), J'f (kgm2) - redukovani mom ent inercije, koji se odredjuje iz:

j / r =Kun'I+m Q( )2V <0*

\k82]

(5.1.6)

Ostale oznake imaju isto znaenje kao u sluaju pri ubrzanju, s tim to se u praktinim proraunim a uzima da je r|=r|' (tanije ri'=2-1/r|). Na osnovu izraza 5.1.1 ili 5.1.2 za poznato ubrzanje sistem a au, odnosno vreme ubrzanja tu moe se odrediti potrebni moment uputanja Mu, a zatim i srednji faktor preoptereenja motora, iz: (5.1.7)

gde je statiki mom ent tereta, priblino jednak nominalnom momentu motora. Ako su poznate vrednosti m om enta uputanja m otora Mu (Nm) ili moment koenja konice Mk (Nm) mogu se odrediti:

11 0

- vreme ubrzanja (tu), odnosno vreme koenja ( t j :

J

t =

*0)h
r 1 M

(5.1.8)

(5.1.9)
M k - M 'a

- ubrzanje, odnosno usporenje:

au= ;

a* =

N 2]

(5.1.10)

- put ubrzanja, odnosno zaustavni put: M (5.1.11)

5.2 MEHANIZMI ZA KRETANJE

Nadalje e biti iznet redosled prorauna i izbora elemenata mehanizama za kretanje - vonju pokretnog elektrinog vitla i dizalice.

5.2.1 Polazni podaci

- Nosivost - Brzina kretanja - Pogonska grupa - Raspon tokova (odnosi se samo na mehanizam za vonju dizalice) Poznati podaci mogu biti jo: - Relativno vreme trajanja ukljuenja - Srednje dnevno vreme korienja - Kolektiv optereenosti - Nagib staze - Optereenje od vetra za sluaj da dizalica radi na otvorenom prostoru - Specijalni zahtevi - uslovi. m (kg,t) V (m/s2, m/min) 1 Bm - 5m t(m )

ed (%)
T .(s)

a () q

Za proraun je potrebno priblino znati mase, odnosno teine vitla i mosta dizalice. Masa vitla se moe odrediti priblino na osnovu iskustveno ustanovljenog obrasca (empirijski) 5.2.1, a mosta obrascem 5.2.2.
111

/nv=(0.3 -QA)mQ 10% mM =0.9/n<+0.8L10% ?

gde je: m Q - izraeno u tonam a (t), L - raspon u m etrim a (m).

5.2.2 eme mehanizama

Mehanizmi za kretanje (vonju) mogu biti izvedeni sa centralnim pogonom ili sa odvojenim (nezavisnim) pogonima. Na si. 5.3 d a to je nekoliko varijanti ovih pogona. Kod centralnog pogona dizalice elektrom otor je na sredini raspona mosta, a pomou transm isije koju ine vratila i spojnice (zupaste i krute) se gone kretni (pogonski) tokovi. Razlikuju se tri konstruktivna reenja. Na si. 5.3a prikazana je varijanta sa sporohodnim vratilima, na si. 5.3b sa srednjehodnim i na si. 5.3c sa brzohodnim vratilim a. Kod centralnog pogona uvek su zupaste spojnice uz pogonske tokove i reduktor, to om oguuje zglobnu vezu i jednostavniju montau. Ostale spojnice mogu biti krute. Kod kolica i mosnih dizalica raspona do 15m ekonom ski je opravdana prim ena m ehanizam a sa centralnim pogonom, dok je kod dizalica raspona veih od 15m prihvatljivija prim ena odvojenih pogona. Kod odvojenih pogona dizalice, svaki pogonski toak je gonjen sopstvenim pogonom, kako je prikazano u nekoliko varijanti na si. 5.3d-g. Ovi pogoni na mostu mogu biti paralelno ili unakrsno postavljeni. Na izbor konstrukcije mehanizma za kretanje utiu raspon mosta, brzine kretanja, ukupni broj tokova, broj pogonskih tokova, veza tokova za bone nosae itd. Danas su u sve veoj upotrebi odvojeni pogoni. Kod kolica malih i srednjih nosivosti ukupni broj tokova obino je 4, a kod velikih nosivosti 8 pa i vie. Kod mosnih dizalica male i srednje nosivosti i malih i srednjih raspona ukupan broj tokova takodje je 4. Sa poveanjem nosivosti i raspona mosta, odnosno ukupne teine dizalice pritisak po tokovim a raste pa se i broj tokova poveava na 8, 16 itd. Kod pokretnih standardnih elektrinih vitala, pogonski m ehanizam se izvode kao centralni ili kao nezavisni na svakom pogonskom toku. Broj pogonskih tokova se odredjuje iz uslova athezije toka na inu, i iznosi najee polovinu od ukupnog broja tokova, to je u norm alnim uslovima sasvim dovoljno da ne dolazi do proklizavanja. Centralni pogonski m ehanizam kolica (vitla), koji 6e esto koristi, prikazan je na si. 5.4.
11 2

S f 5.3 Seme pogonskih mehanizama za kretanje

1. 2. 3. 7.

SI. 5.4 C entralni pogonski mehanizam kolica elektromotor, 4. vertikalni reduktor, spojnica, 5. zupasta spojnica, konica sa hidraulinim podizaem, 6. pogonsko vratilo toka, toak.

5.2.3 Redosled prorauna

U principu, redosled prorauna m ehanizma za kretanje mosta je isti sa redosledom prorauna mehanizma za kretanje elektrinog vitla. U toku prorauna e se na specifinosti ukazivati posebno.

1. Izbor toka
Izbor toka zahteva da se na osnovu usvojene eme m ehanizma odredi ukupan broj tokova. Dalje je proraun toka, koji je propisan po JUS M .D1.061 i uskladjen sa FEM propisima, iznesen u poglavlju 4.10.

2. Odredjivanje otpora vonji i proraun snage

Otpor vonje pri premetanju tereta sastoji se iz: Fw - otpora trenja kotrljanja tokova po ini i trenja u leitima toka, 1 Fw - dodatnog otpora u krivini, 2 Fw - otpora kretanja od pritiska vetra, 3 Fw - otpora kretanja usled nagiba staze, 4 Fin - otpora kretanja usled inercijalnih sila. U literaturi se moe sresti da se samo otpori trenja Fw nazivaju otporom vonje. 1

Pri vonji, nasuprot vetru, na nagnutoj stazi i u krivini ukupan otpor ustaljenog kretanja iznosi:

F .- F ^ F ^ F ^ F ,,
Kod mosnih dizalica koje rade u zatvorenom prostoru:
F
w 2

(5.2.3)

=F
r

w 3

=F

w 4

=0
u

te je ukupan otpor ustaljenog kretanja Fw = Fst i naziva se jo i statikim otporom. 1 Statiki otpor iznosi:

P .- P .r T G i1 - + z $ - G ,y , i -1 D D i -1
gde je:

(5.2.4)

G;=Q+GV - kad se tretira pogon kretanja vitla, G=Q+G m - kad se tretira pogon kretanja mosta, +G a ve je poznato da je Gv teina pokretnog elektrinog vitla, dok je GM teina mosta dizalice. f=0.05 (cm) - koeficijent trenja kotrljanja, (i=0.0015 - 0.003 - koeficijent trenja za kotrljajue leajeve, d (cm) - prenik osovine toka, D (cm) - prenik toka, w = (n d/D+2f/D)- tzv. koeficijet vue. Pri ustaljenom kretanju javlja se otpor trenja oboda toka o inu, pa se ukupan otpor ustaljene vonje moe sraunati po jednoj od dveju dole datih jednaina:

F=T,GA(\x- +2^) +k]=EG,iw+K ]

* i-1 ilv

(5.2.5)

F = E G ,-(^ - +2^)-p=EG,'v-p
a i-1

(5.2.6)

D *

i- 1

'

Dodatni otpor je, kao to se vidi, izraen preko koeficijenta k, odnosno iznose: - za klizne leajeve, k2 =0.002 - za valjkaste leajeve kada primaju i bone sile, k2 =0.001 - za valjkaste leajeve i tokove sa obodom, P=1.7-4 - koeficijent zakoenja.
k2 =0.005

p koji ,

Snaga ustaljenog kretanja je:

(5.2.7)

gde je: Fst (N) - otpori ustaljenog kretanja, V (m/s) - translatorna brzina kretanja. Pri polasku m otor m ehanizm a treba da savlada otpore inercijalnih sila od masa koje se pravolinijski i rotaciono kreu, pa inercijalni otpori iznose:

(5.2.8a)

(5.2.8b)

a prem a njim a ukupna inercijalna snaga:

Em rV2

(5.2.9)

gde je: m, (kg) - m ase koje se translatorno kreu, V (m/s) - translatorna brzina kretanja, I (kg/m 2) - m om ent inercije na prvom vratilu (l= lr ili 1= lf+ ls), kao u poglavlju 5.1.4, iju vrednost u prethodnom proraunu treba pretpostaviti, Kim - koeficijent koji uzim a u obzir uticaj ostalih rotirajuih masa, r\ - stepen korisnosti mehanizma, c ^ tuVSO (s 1 ugaona brzina elektromotora, d )tu (s) - vrem e ubrzanja, koje se dobija iz izraza za ubrzanje:

au= [m/s2]
tU
IM

(5.2.10)

pri emu se uzim a da za obine mosne dizalice ubrzanje iznosi a=0.1 - 0.3 (m /s2) ili iz tabele 2.23. Ukupna snaga potrebna za izbor motora:

116

p s!f i m

(5 2 -11)

gde je \|/8 t=1.7-2 pretpostavljena srednja vrednost faktora preoptereenja motora. Za sluaj da je P8 l>Pu merodavna snaga za izbor motora je statika snaga Pst. k Danas se sve vie grade jedinini pogoni kod mosnih dizalica pa se postavlja pitanje prorauna merodavne snage motora mehanizama za kretanje. U literaturi se mogu nai razne preporuke, koje preporuuju da se snage motora uveavaju za odredjeni procenat u odnosu na ukupnu snagu. Ne uputajui se ovom prilikom u dublja razjanjavanja ovog problema preporuuje se da se snage motora jedininih pogona ne uveavaju. To znai da se ukupna potrebna snaga motora dobijena na napred opisani nain (5.2.11) deli ravnomerno na jedinine pogone (dva, etiri) bez uveavanja. Za sluajeve kada se zna, kao na primer kod portalnih dizalica sa prepustom, da se kolica najee nalaze na prepustu i da su otpori na toj strani znatno vei, onda se ukupna dobijena snaga deli u istom odnosu kao to se odnose otpori leve i desne strane. U tom sluaju e se rezultante otpora kretanju i rezultante motora priblino poklapati i dizalica e raditi bez, odnosno sa manje zakoavanja.

3. Izbor elektromotora
Izbor elektromotora je detaljno opisan u poglavlju 4.6. Osnovno je da se za pogon kolica srednjih nosivosti, 5 - 50 (t) pa i vie, koriste kavezni motori tipa ZK ili KZK ("Sever"- Subotica). Za pogon mostova se koriste (zavisno od veliine dizalica) i KZK i ZPD motori. Obino se kod dizalica manjih nosivosti ugradjuje nezavisan pogon sa KZK motorima, odnosno kod veih dizalica (raspona veih od 15 m) nezavisan pogon sa ZPD motorima. Za vee nosivosti a manje raspone primenjuje se centralni pogon sa kliznokolutnim ZPD motorima. Izbor motora izvriti prema priloenim tabelama za elektromotore u prilogu.

4. Izbor spojnice
Na osnovu nazivnog mementa, tj. momenta potrebnog za savladjivanje statikih otpora na putu pri konstantnoj brzini kretanja odredjuje se - bira se spojnica za vezu elektromotora i reduktora. Vrsta spojnice je odredjena namenom, a tip izborom konstrukcije. Tako se za pogonske mehanizme gonjenje KZK motorom usvaja elastina spojnica JUS M.C1.515. Kada je ugradjen motor tipa ZK ili ZPD tada se bira spojnica JUS M.C1.516, koja je namenjena i koenju mehanizma. Geometrijski podaci za izbor dati su u prilogu za pomenute elastine spojnice, a metodologija izbora spojnice u poglavlju 4.7.

5. Izbor konice
r

Postupak izbora konice i hidraulikog podizaa pokazan je u poglavlju 4.8.

6. Izbor redaktora
Za pogonski m ehanizam za kretanje vitla ili dizalice koriste se vertikalni reduktori, iji je pregled geom etrijskih i ostalih podataka za izbor dat u tabelam a u dodatku. Izbor reduktora se vri prem a uputstvu datom u poglavlju 4.9.

7. Izbor zupaste spojnice

Ukupan izlazni obrtni m om ent iz reduktora odredjuje se:

M,=M hi R-r\R [Nm]

gde je:

(5.2.12)

rjR - stepen korisnog dejstva vertikalnog pogonskog reduktora i moe se uzeti da je 0.94 - 0.96, Mn (Nm) - nazivni m om ent motora, Izbor zupaste spojnice kod pogona kretanja elektrinog vitla vri se uvek prem a polovini izlaznog m om enta iz reduktora: M a = lM , (5.2.13)

Izbor zupaste spojnice kod centralnog pogonskog mehanizma za vonju dizalice vri se prem a obrtnom momentu: (5.2.14)
" 1 +a

gde je:
F pmox _ F L

Fpmin F d
odnosno kolinik otpora oslonca dizalice za sluaj da se pokretno elektrino vitlo sa nazivnim teretom nalazi u krajnjem levom poloaju na mostu dizalice. Podaci za izbor i geom etriju ovih spojnica dati su u dodatku. Momenti zupastih spojnica su merodavni za proraun vratila kojima se pogone kretni tokovi.

8. Izbor leita
Izbor leita za vratila kod centralnog pogona vri se na osnovu preporuka datih u odgovarajuoj literaturi (M ainski elementi - leajevi)

118

Prethodni izraz moe se pogodnije napisati: [m *] gde je: Jr (kgm 2) - ukupni m om ent inercije svih m asa redukovanih na prvo vratilo, koji se odredjuje iz: (5.2.17) (5.2.16)

Konano dobija se izraz za odredjivanje m om enta uputanja elektrom otora u rad za zadato vrem e tu (s): (5.2.18)

Ova vrednost Mu slui za proveru faktora preoptereenja m otora v|/r (5.1.7) kao u poglavlju 5.1.4. Period koenja, obino se razmatra za najnepovoljnije uslove zaustavljanja, kada se predpostavlja da do zakoavanja dizalice ne dolazi, odnosno koeficijent koji definie ove otpore ima vrednost k=0 (5.2.5) ili 0=1 (5.2.6). Jednaina ravnotee sistem a prem a si. 5.5b glasi:

gde je: t (s) - vrem e zaustavljanja. Ostale oznake su objanjene posle izraza (5.2.15). Pri odredjivanju vrednosti statikih otpora F's,* sila vetra se uzim a sa znakom "m inus" u izrazu (5.2.3). U sluaju da dizalica radi u zatvorenom prostoru, m om ent statikih otpora redukovan na prvom vratilu je M'st=Ms/PPomou redukovanog m om enta inercije J, izraz (5.2.19) m oe se napisati jednostavnije u obliku:

120

j ' r =Klm 'I+'Lm ,( )2t i [kgm2\ i-1

(5.2.21)

Izraz 5.2.19 ili 5.2.20 slui za odredjivanje koionog momenta konice za propisano usporenje ak, odnosno vreme koenja t^ V /a * (s). Maksimalno vreme koenja do zaustavljanja je za mostove dizalica ^,^=5 - 8 s, a za kolica t,,m ax=3 - 4 s. Vrlo esto se propisuje zaustavni put dizalica ili kolica zavisno od radnog reima, odnosno od namene i tehnolokih operacija koje obavlja dizalica. Ako je unapred poznat koioni moment, na primer kada se koriste koioni motori tipa KZK, iz prethodnih izraza lako se sraunava vreme zaustavljanja, usporenje i zaustavni put:

6. PRIMERI PRORAUNA DIZALINIH MEHANIZAMA

6.1 PRORAUN POGONSKIH MEHANIZAMA MOSNE DVOGREDE DIZALICE
Karakteristike i opis dizalice: Mosna dizalica je opte namene, koristi se za rad u mainskoj hali i ima sledee karakteristike: nosivost brzina dizanja brzina kretanja kolica (vitla) brzina kretanja dizalice (mosta) visina dizanja raspon mosta mQ =16(t) Vd =10(m/min) Vv=32(m/min) Vm =63(m/min) H =16(m) L =25(m)

Za dalji tok prorauna potrebno je odrediti pogonsku klasu dizalice. U principu postoje dva naina. Ako nemamo dovoljno pouzdane podatke o broju ciklusa optereivanja i stanju optereenosti onda pogonsku klasu dizalice odredjujemo na osnovu namene dizalice koristei tabelu T. 2.7 za klasifikaciju dizalica. Prema njoj, dizalice opte namene su date pod 4 sa srednjim stanjem optereenosti (2-3) i uestanou optereivanja B to odgovara pogonskoj klasi 3-4. Usvaja se pogonska klasa 3, ija je uestanost optereivanja B (N=2-105). Na slici 6.1 prikazan je pretpostavljeni srednji radni ciklus mosne dizalice u dijagramu brzina - vreme, gde se uoavaju vremena trajanja pokreta pojedinih mehanizama u toku radnog ciklusa dizalice. Za prostorno premetanje tereta u mainskoj hali je predvidjena dvogreda mosna dizalica opte namene sa kretnim kolicima (vitlom) klasine izvedbe (si. 6.2). Dizalicu ine nosea konstrukcija, kostur kolica, tri nezavisna (odvojena) pogonska mehanizma i elektro-oprema. Nosea konstrukcija (most) sastoji se od dva glavna i dva eona nosaa zavarene izvedbe sanduastog (kutijastog) poprenog preseka. Veza izmedju glavnih i eonih nosaa ostvarena je visokovrednim prednapregnutim vijcima, ili upasovanim (obradjenim) vijcima sa tanim naleganjem. Dizalica se na dizalinoj stazi oslanja pomou etiri toka, od kojih je polovina pogonska (kretna).
123

25000

Si. 6.2 Dvogreda mosna dizalica

6.1.1 Mehanizam za dizanje

1.POLAZNI PODACI nosivost teina tereta brzina dizanja visina dizanja pogonska grupa mQ =16 (t)=16000 (kg) Q=mQg=16 9.81 =156.96*157 (KN) V ^ IO (m /min)=0.166 (m/s) H=16 (m) 2m

Srednji radni ciklus mehanizma za dizanje, izvadjen iz radnog ciklusa dizalice (si. 6.1) dat je na si. 6.3.
V (m / s )

DIZANJE O TE E E P R N KK E UE t 1= 24 RADNI

S U TANJE1 PS O TE E E P R N KK E UE t 2= 24

DIZANJi RASTER. | KK UE t = 16

SP STA.1 U RASTER.I KK UE
(s )

K-----------

t = 16
H----------- >
4

CI KLUS

DIZALICE

Tc = 180 S

SI. 6.3 Srednji radni ciklus mehanizma za dizanje

Pogonska grupa m ehanizma za dizanje moe da se odredi na dva naina prema nameni dizalice koristei tabelu za grupisanje pogonskih mehanizama, ili da se rauna ako za to postoje podaci. Ako se primeni prvi nain onda je prem a tabeli T. 2.11 pozicija 4 - dizalica za radionice, mehanizam dizanja ima grupu 2m. Ako se pak uradi proraun koristei date (pretpostavljene ili izmerene) radne cikluse dizalice i m ehanizma za dizanje onda je postupak prorauna sledei. Da se odredi pogonska grupa m ehanizma potrebno je kako je napred reeno da znamo dva faktora: stanje optereenosti i klasu radnog vremena. Stanje optereenosti za koje u ovom sluaju nemamo dovoljno podataka, usvajamo da je srednje (dva) sa koeficijentom optereenja K=0.25. Klasa radnog vrem ena m ehanizma dobija se iz ukupnog veka trajanja'koji za radni ciklus od 180 (s) iznosi (2.2.1):
12 6

r = _ ! ^ L = 2 ^ 0 M 80 =10000 3600 3600 Trajanje rada mehanizma za dizanje iznosi: 7^ =7 < =100000.444=4440 [A] x1 gde je: -

[h]

klasa V2

_ vreme trajanja rada mehanizma _ 80 1 ukupno vreme radnog ciklusa 180

_ q /[/)/)

Iz tabele 2.10 za pogonske grupe vidi se da mehanizam spada u grupu 2m

2. EMA MEHANIZMA ZA DIZANJE Klasino reenje mehanizma za dizanje prikazano je na si. 6.4, ije su komponente: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Kliznokolutni elektromotor tipa ZPD "Sever" - Subotica; Elastina spojnica sa koionim doboem - JUS M.C1.515; Dvopapuna konica sa hidraulinim podizaem (S MIN -Ni); Horizontalni reduktor sa ozubljenim izlaznim vratilom (S MIN - Ni); Dobo sa zupastom spojnicom (S MIN-a); Unakrsno poueno ue sa prosto usukanim strukovima - JUS C.H1.074; Donja koturaa (DIN); Izravnjavajui kotur.

Poto je dizalica opte namene usvaja se jednokraka kuka u sklopu koturae, kao najjednastavniji i najuniverzalniji element za hvatanje tereta. Donja koturaa se koristi kao dvojna, to omoguava vei broj krakova ueta i ugradnju izravnjavajueg kotura. Ovim se dobija manja sila u uetu, to povlai manji prenik ueta i doboa, odnosno manji prenosni odnos reduktora, a time jednostavniji i kompaktniji mehanizam za dizanje. Oba kraja ueta kod mehanizma sa dvojnom koturaom moraju se namotavati na dobo, to svakako iziskuje veu duinu omotaa doboa.

127

Si. 6.4 ema m ehanizm a za dizanje sa odgovarajuim dijagram im a brzina - vreme (Vd-t) i obrtni m om ent - vreme (M -t)

3. TO K PRORAUNA I IZBOR KOMPONENTI M EHANIZM A ZA DIZANJE 3.1 Donja koturaa Za nosivost mQ =16 (t) i 2m pogonsku grupu iz odgovarajuih tabela u dodatku usvaja se standardna donja koturaa sa dva kotura: KOTURAA br. 12 - DIN

3.1.1 Opti podaci - broj krakova ueta - prenosni odnos koturae - koeficijent iskorienja gde je: r|0 =0.98 - stepen korisnosti jednog kotura. 3.1.2 Proraun i izbor elinog ueta - Maksimalna sila u uetu pri ustaljenom reimu rada
m =4 ik = V d o b / V d = n n / 2 = 4 / 2 = 2

TU=(1-'n0),k /ik(1-'no)=
= ( 1 - 0 . 9 8 ) 2/ 2 ( 1 - 0 . 9 8 ) = 0 . 9 9

. Q - 157 =40[JfcN]=40000[N] m mn U (40.99) ax

sila kidanja (5.1.1)

S=kFu ^ 4 .5 4 0 = 1 8 0 1 * * ]
gde je: k=4.5 - stepen sigurnosti ueta prema FEM-u za 2m pogonsku grupu (T. 4.1). Na osnovu vrednosti sile kidanja S=180 kN iz tabele II.2 usvaja se neraspletivo pocinkovano unakrsno desno poueno elino ue sa prosto usukanim strukovima i vlaknastim jezgrom: 20 JUS C.H1.074 - VJ - cv 1570 s/Z nrp sa karakteristikama : du =20 (mm) - prenik ueta, Fr1 =224 (N) > F - raunska prekidna sila ueta, za ice sa nazivnom zateznom vrstoom c m t =1570 (N/mm2) q=1.38 (kg/m) - specifina masa ueta. Ukupna teina ueta za priblino 87 m duine G=120 kg. - Stvarni stepen sigurnosti ueta:

v ------

F max u

=224/40 =5.6>ku=4.5

3.1.3 Izravnavajui kotur - Prenik izravnavajueg kotura (4.3.1):

129

D ^ H ^ H 2-du=14-1 -20=280[7n/n]
gde je: H,=14 - koeficijent (T. 4.3), H2=1 - koeficijent. Usvaja se standardni kotur: 0^=320 (mm). Ukupna masa sklopa izravnavajueg kotura: Gfc=35 (kg). 3.1.4 Glavne mere donje koturae Glavne mere donje koturae sa dva kotura mogu se videti u DIN standardu (T.1.1). Ukupna masa koturae Gk*3 0 0 (kg) Provera prenika kotura (unice) donje koturae (4.3.1):

Dkot>Hy U 2-du=20-1.12-20=448[m/n]
gde je : H1 =20 - koeficijent (T. 4.3), H2=1.12 - koeficijent (T. 4.4). Standardni prenik kotura koturae br. 12 po DIN-u je Dk=500 (mm), im e je zadovoljena relacija (4.3.1). 3.1.5 Provera noseih elemenata donje koturae Provera elem enata donje koturae (kuke, traverze, noseeg lima i osovine) sprovodi se prem a izrazima datim u poglavlju 4.4. Ovde e biti data provera samo jednokrake kuke ije su dim enzije za br. 12 po DIN-u za M klasu vrstoe date u T. I.3 i T. I.4. ema optereenja je data na slici 4.9 a materijal je 1205. Provera vrata kuke: - napon zatezanja u najmanjem preseku stabla l-K (4.4.4): a
d 2 -7i

6.32*rc

=5.0 [kN/cm2] =50 [N/mm2]

Priblino ista vrednost se dobija iz dijagram a si. 4.12 za kuku br. 12 po DIN-u, M klase vrstoe i 2m pogonske grupe m ehanizma za dizanje. 130

- stepen sigurnosti (4.4.6):

ave 235 A v * =----- =4.7>v . oe 50 **

gde je: ave=235 (N/mm2) - granica razvlaenja za materijal 1205 (T. 4.5), Vdoz=Np vv=1.12 1.4=1.57*1.6- dozvoljeni stepen sigurnosti (4.4.6). - napon smicanja u prvom koraku navoja (4.4.5): ^ =9.88 [kN/cm *]=100 [N/mm 2] T*=n-d5-h3 n 6.320.8 Ista vrednost se dobija iz dijagrama si. 4.12. - stepen sigurnosti: v = gde je: xvs*0.7 ave =0.7-235=165 (N/mm2) - granica razvlaenja na smicanje. Provera krivog dela kuke u trapeznom preseku A-B (4.4.1): = -1 ^ = 1 .65>v doz

100

= o =Q p. e Z
Qp

= <?.1.
p | i Kp - ) t S T1

-1 5 7 . 1 . 6 =12.125 [kN/cm 2] =121 [N/mm*] 110 0.113 12.5-6 157 1 ___ 9^

r\2
p+r\2

Q 1

t]2

k p+x]2

110 0.113 11.25+9

=A.99[kN/cm 2] =50 [N/mm *]

gde su: rj, i t|2 - poloaji teita trapeznog preseka, koji se odredjuju kao (si. 4.9c):

h, .
3

J 4 0 .1 1 2 .2 j5 6,+!,', 3 112+45

^ 2 ^ =^ 3 b^b\ 3

2^12^45 112+45

131

S - povrina poprenog preseka (trapeza):

S=(b, + b \)-- =(11.2 +4.5) =110 [cm 2]

- koeficijent krivine tapa, koji se za trapezni presek izraunava kao:

i 4 +i M ----- 2 1 2 . 2 5 4(4.5+ 11 2 4 -5 - ( 1 4 + ^ ^ ) ) Hn-------- (11.2+4.5)-14 14 2 " ^ 5

-(1 1 .2-4.5)]-1 =0.113 V "

Priblino iste vrednosti napona a e i c c u ivinim takam a preseka A-B (si. 4.9) t mogu se dobiti i iz dijagram a sa si. 4.10 (c =125 N/mm2 i a c=50 N/mm2). t - stepen sigurnosti (4.4.6):

. ^ . 2 ? . 1 . 9 4 > vdoz 121 ,

3.2 Proraun doboa Konstrukcija doboa je zavarena, sa cilindrinim omotaem, na kome su narezani ljebovi (levi i desni) radi pravilnijeg namotavanja ueta na dobo i smanjivanja kontaktnog pritiska izmedju doboa i ica elinog ueta, (si. 6.5). Krajevi ueta su vezani za om ota doboa pomou ploica i vijaka. Za jedan kraj ueta predvidjene su tri veze. Za ostvarivanje veze na omotau se moraju predvideti do 2 ljeba i najmanje jo 2 za osiguranje veze. Obrtni mom ent sa izlaznog vratila reduktora se prenosi na dobo pomou posebno izvedene zupaste veze (zupaste spojnice). Omota doboa i diskovi su od 0361, a osovine od 1530.

132

3.2.2 Izbor leajeva - broj obrtaja doboa:

4- ^ - ^ = 1 4 1 47Imln-,]=0.236Ii-1l 7i Dd ti -0.45
- sile reakcije u osloncima osovina doboa iz si. 6.5: F , - ^ [ 4 0 ( 9 9 <-730)]-43[W]

F' i i o I4 0 (8 7 *61)l=37[W l U osloncu A usvaja se dvoredni samoudesivi leaj sa buriima tipa: 65 SD 23 (223 13). Dimenzije: d=65 (mm), D=140 (mm), B=48 (mm), T=3.5 (mm) Nosivost: C=224 (kN), C0 =176 (kN) U osloncu B usvaja se dvoredni samoudesivi leaj sa buriima tipa: 95 SD 22 (222 19 ). Dimenzije: d=95 (mm), D=170 (mm), B=43 (mm), T=3.5 (mm) Nosivost: C= 245 (kN), C0 =212 (kN)

3.2.3 Provera leajeva, osovina i omotaa doboa Provera leajeva, osovina i omotaa doboa moe da se sprovede na osnovu poznatih metoda i prorauna, koji su prouavani u okviru mainskih elemenata i konstrukcija. Konstruktivne mere doboa mogu da se usvoje iz odgovarajuih tabela 1 1 i 1 .1 III.2 u dodatku. Ukupna masa doboa je 3 ^ 5 2 0 (kg).

3.3 Proraun snage dizanja i izbor elektromotora 3.3.1 Merodavna snaga i ostali parametri za izbor motora - snaga ustaljenog kretanja (4.6.4):

P . - W . _ 1 5 7 -1 0 3 -0 .1 6 6 6 103-ri K^-O.SJO
gde je:

=29

06liN]

ri= riKrid rir=0.99 0.98 0.93=0.90 - ukupni stepen korisnosti mehanizma. - relativno trajanje ukljuenja - stvarna interm itenca (si. 6.3):

c^o/o)

-100 =[2(24+16)/180] -100 =44.444%

- broj radnih ciklusa na as:

C =3600/7;=3600/180 = 2 0 [c ik l/h ]
- broj ukljuenja m otora na as:

Z=(Z +ZJ =[4+(2 +4)] -20=120+160 [uklj/h] t)C

gde su: Zn =4 - normalni broj ukljuenja m otora m ehanizm a za dizanje u toku jednog radnog ciklusa dizalice, Zk=2 - 4 - korekturni broj ukljuenja motora. - potrebna snaga m otora sa standardnom interm itencom ED=40%

PD Jed I E D =29.06^44.44/40=30.63[* =Ps

3.3.2 Izbor m otora Iz odgovarajueg kataloga (T.IV.1) za vrstu pogona S4, standardnu intermitencu ED=40% i broj ukljuenja Z=150 (uklj/h) usvaja se kliznokolutni estopolni dizalini motor tipa: ZPD - 250 Mk-6 "Sever" - Subotica (B3) Karakteristike m otora su: Pn =33 (kW) - nom inalna snaga, n,=974 (m in'1 - broj obrtaja, ) lr =1.52 (kgm 2) - m om ent inercije motora, - prevrtni faktor preoptereenja motora, G=520 (kg) m asa elektromotora, d=70 (mm) prenik rukavca vratila (prikljuna mera).

136

- ugaona brzina pogonskog vratila:

1 30
- nominalni moment motara:

30

M =103*-^- = 9 5 5 0 ^ = 1 03 =9550 =323.5[Mn] n, 102 975

Utvrdjivanje srednjeg momenta uputanja motora Mu mi faktora preoptereenja o (srednji vj/8 i maksimalni v ax) bie sprovedeno kasnije u poglavlju 3.7.1. ( |ym

3.4 Izbor elastine spojnice sa koionim doboem Elastina spojnica je mnogo vie optereena u prelaznim reimima rada (period ubrzanja i koenja) u odnosu na ustaljeno kretanje. Medjutim, ti prelazni reimi relativno kratko traju, tako da je spojnica due vremena optereena momentom ustaljenog kretanja. Najvea vrednost momenta pri ustaljenom kretanju iznosi:
O -D d P

M =

=9550 =9550

29.06 =285[Mw] 974

(5.8.1.a)

Poto se deo elastine spojnice koristi kao koioni dobo dvopapune konice na strani reduktora, onda se iz tabele 4.10 za nominalnu snagu motora Pn =33 (kW) pri ED 40% i broju obrtaja n,=974 (m in ') usvaja prenik koionog doboa Dk=315 (mm). Na osnovu izloenog usvaja se: elastina spojnica < 315 - JUS M.C1.516, J > iji je nominalni moment M,=630 (Nm) pri nm ax=1820 (m in 1 ). - nominalni prenik spojnice D,=315 (mm), - moment inercije spojnice l=0.65 (kgm2), - irina koionog doboa l5 =120 (mm), - prikljuna mera na strani motora (d,=38 - 80 (mm)), usvaja se vrednost 70 (mm), kao i prenik rukavca vratila motora, - masa elastine spojnice G=64 (kg).

137

- prenosni odnos konice:

i = .= 00 .2^0= 1 0.9 1 k b d 160 55

3.5.2 Proraun sile koenja i izbor ELHY - podizaa - raunski moment koenja sa stepenom sigurnosti konice vk=2.5: Mt =vJ-MJfT|2=2.5'2850.92=577[A/m] k -raunska sila koenja: 577 =505[N] F*= * \ik-ik-Dk-r)k 0.35-10.910.3150.95 gde je: r|k=0.95 - stepen korisnosti poluja konice. Na osnovu sile koenja iz tabele VI.2 usvaja se hidraulini (ELHY) podiza: EB 50/50 C50, sa sledeim karakteristikama: - nominalna koiona sila u povratnoj opruzi Fk=485 (N), - sila podizanja Fp =500 (N), - nominalni hod h=50 (mm), - visina podizaa H=l31 =400 (mm) (iz tabele VI.3, gde su date ostale osnovne dimenzije), - masa podizaa 13.5 (kg), - ukupna masa konice 52 (kg). 3.5.3 Provera konice < 315 - EB 50/50 C50 j> Ova konica je zacrtana kao standardna u T. VI. 1, a njene osnovne karakteristike date su u T. VI.4. - stvarna normalna sila na koionom dobou: F ^F ^-1 1 ^4 8 5 -1 0 .9 1 0 .9 5 = 5 0 2 7 [N ]

139

stvarni koioni moment:

M k=FN-\ik D k=Fk-ik-r\k-\ik-Dk= 5 0 2 7 - 0 . 3 5 * 0 . 3 1 5 = 5 5 4 [ A / m ]

- stvarni stepen sigurnosti:

v =M

M.
-t]2

554 2 8 5 -0 .9 2

= 2 .4

to je u granicam a dozvoljenog (vdoz=2 - 3). Provera koionih obloga - specifini pritisak:

p = l a =5027 =23 71 [N/cm 2j A p 212 1

to je u granicam a dozvoljenog pritiska. - kritina brzina na obodu koionog doboa: n

* 60

ti 0.315-974
60

= 1 7 6 7 [Wj
J

gde je k=1.1 - 1.2 - specifina snaga koenja:

pK.-23.71-17.67=420[ - ^ -]< (p n W =500[-^ f ]

c/n2 -s cm s Na osnovu ovog prrblinog (toplotnog) prorauna zakljuuje se da obloge papua zadovoljavaju.

3.6 Prenosnik snage - reduktor 3.6.1 Izbor reduktora - prenosni odnos reduktora:
974

r nd 14.147

=68.841

14 0

Za raunsku vrednost prenosnog odnosa if=68.841, ulazne nominalne snage motora P=33 (kW), ulaznog broja obrtaja n,=974 (min'1 i 2m pogonsku grupu iz ) tabele VIII.6 usvaja se: TROSTEPENI HORIZONTALNI REDUKTOR H3.106.00/III - S. MIN - Ni koji moe da prenese snagu P=45 (kW) za 2m pogonsku grupu, pri ulaznom broju obrtaja n,=950 (m in'1 i ima stvarni prenosni odnos i=ir=73 (in ) =71). Gabaritne i prikljune mere reduktora su date u tabeli VIII.3. Poto je prenik rukavca ulaznog vratila d=55 (mm), treba usaglasiti i prenik glavine koionog doboa na elastinoj spojnici, koji se kree u granicama od 30 - 70 (mm). Ukupna masa reduktora G,=1770 (kg).

3.6.2 Provera odstupanja brzine - stvarni broj obrtaja doboa:

n =^1 =9 . =1 3.342[min1 l d im 73 1 J
- stvarna brzina dizanja:

v= iz -Dd nd = k 0.45-13.342 =9 .4 3 [m /min] =0.157[m/s]

2

- odstupanje brzine: w=^ lX A -100% J 9-4 3 " 1?! -100% = -5.7% Vd 10

to je u granicama dozvoljenog 8% prema JUS M.D1.023.

3.7 Provera motora i konice u prelaznim reimima rada 3.7.1 Provera motora u periodu ubrzanja pri dizanju maksimalnog tereta - vreme ubrzanja za usvojeno ubrzanje au =0.1 (m/s2): , , k . 0 J 6 Z . 1 7 |s]

a,

0.1

l)

- moment uputanja motora u periodu ubrzanja:'

141

16000-9.81-0.45 +2.548 =269 +153 =422 [Nm] 2*2*73-0.9 1.7 gde je:

=1.15(1.52 +0.65) +16*10 3 ( ^ | ) 2= 2 .5 4 3 [^" 2] - srednji faktor preoptereenja motora:

Mu _ 422 ^ = t ^ = ^ = = = 1 -3 1 M . 323
- m aksim alni faktor preoptereenja: ^ m a x = 2 K - ^ mu,=2-1 -31 -1.1 =1.52<inw=5.7 gde je: M in 1 1 - usvojena vrednost minimalnog faktora proptereenja. ^m = Jasno se uoava d a je preoptereenje m otora u periodu ubrzanja relativno malo u odnosu na m ogunost motora.

3.7.2 Provera konice u periodu koenja pri sputanju maksim alnog tereta - vrem e koenja za konicu sa Mk=554 (Nm)

6.1.2 Mehanizam za kretanje kolica

1. POLAZNI PODACI - nosivost - brzina kretanja vitla - pogonska grupa mQ =16 (t) (Q =151 (kN)) V =32 (m /m in)=0.533 (m/s) 2m

Dijagram srednjeg radnog ciklusa dat je na si. 6.8. Ukupna m asa kolica priblino je odredjena iz izraza: mv=(0.3 +0.4) -16 10% *5 .2 [r) Pogonska grupa m ehanizm a za kretanje kolica odredjuje se na osnovu namene prem a tabeli T2.11 (pozicija 4) i iznosi 2m. Za raunsko odredjivanje pogonske grupe potrebno je odrediti klasu radnog vrem ena (V0125 - V5) i stanje optereenosti (koeficijent KM Za poznati ukupni vek ). trajanja dizalice T=10000 h lako se odredjuje efektivno vrem e rada ovog mehanizma: r 2=a2 r= 0 .1 67-10000=1670 [*] gde je (si. 6.8): 15+15 a 2= -= . _ - =0.167 2 T 180 Veliini T 2 iz T. 2.13 odgovara klasa radnog vrem ena V,. Poto nem a podataka za odredjivanje koeficijenta KM i za ovaj m ehanizam , usvaja se pogonska grupa 2m. Pri tom e takodje treba imati u vidu da i ostali podaci, kao broj ciklusa, stanje optereenosti itd., nisu sigurni, obzirom na stohastiki proces rada dizalice u radionici. Ovo ne vai za regalni transport, za koji je standardom FEM 9.512 dat nain odredjivanja koeficijenta K, obzirom na gotovo determ inistiki radni proces a sam im tim i na relevantne faktore, koji se mogu uzeti u proraun. 2. EM A MEHANIZM A ZA KRETANJE KOLICA Kako je m ehanizam namenjen srednjoj nosivosti dizalice, a kolica su malih gabarita sa krutim kosturom, to je pogodno za pokretanje kolica usvojiti centralni pogon sa dva pogonska toka. Oslanjanje kolica je na etiri toka, od kojih su dva slobodna. Sastavne kom ponente mehanizma, prikazanog na si. 6.9 su sledee: 1. Koioni kliznokolutni m otor sa ugradjenom elektrom agnetnom konicom tipa KZK "Sever" - Subotica, 144

2. 3. 4. 5. 6.

Elastina spojnica bez koionog doboa - JUS M.D1.515, Vertikalni reduktor (S MIN-a), Transmisiono vratilo, Zupasta spojnica komada 3 (S MIN-a), Pogonski tokovi JUS M.D1.110, Slobodni tokovi JUS M.D1.111.

SI. 6.8 Srednji radni cikius mehanizma za kretanje kolica

0 250

145

irina kolica B, raspon tokova L i baza kolica odredjuju se prem a gabaritu m e h an izm aza diza nje (sl. 6.10). O va slika p o slu ie d a se , nakon izvedenog prorauna pogonskog m ehanizm a za kretanje, odrede sve osnovne geom etrijske mere kolica i njenih m ehanizam a.

3. TO K PRORAUNA I IZBOR KOMPONENTI M EHANIZM A ZA KRETANJE KOLICA

3.1 Proraun i izbor toka - ekvivalentni (m aksimalni) pritisak po toku: _ (16+5.2)3.81

r ekv p max

gde je: N=4 - ukupan broj tokova kolica. Prem a tabeli 4.12 za_uslovnu nosivost toka sa ravnom glavom Fu =69(kN) > usvojen je toak prenika Dt=250 (mm), i ina, ija je irina b=45 (mm) i poluprenik zaobljenja r=4 (mm). Materijal toka 0545 kaljen sa tvrdoom nagaznog sloja od HB 4300 (N/m m 2) (HC 450 N/mm2). - provera toka:

D_

F *v ___________ 52__________ _ ' [Pdur-k, k2'k3(b-2r)] [0.75*1 *1 *0.97(4.5-2-0.4)] =19.32[c/n]=193[/n/n]<250[/n/n]

gde su: Pdur=0 75 (KN/cm 2) i k,=1 iz tabele 4.13 za usvojeni materijal toka, k^O .9 7 iz tabele 4.14 za broj obrtaja predhodno usvojenog n,=Vv/7t D,=32/7c 0.25 =40.743 (m in 1 ), k3=1.0 iz tabele 4.15 za 2m pogonsku grupu. Na osnovu predhodne relacije usvojeni su: - pogonski tokovi < 250 - JUS M.C1.110, J > - slobodni tokovi < 250 - JUS M .C 1.111. J > Masa sklopa jednog toka Gt=69 (kg). Prikljuna mera: prenik rukavca vratila toka dj=50 (mm). O stale potrebne mere: 1=220 (mm), b2=285 (mm) (tabela V II.1).
146

toka

3.2 Odredjivanje otpora i potrebne snage za kretanje kolica radi izbora motora - otpori ustaljenog kretanja:

=(16 +5.2) -103-9.81 ( 2 - ^ + 0 .0 0 3 -^ ) -2=1963[W] 25 25 gde su: f=0.05 (cm) - otpor kotrljanja tokova po ini, H=0.003 - otpor trenja u kotrljajnim leitima, P=2.0 - otpor trenja oboda tokova u sluaju zakoenja, d=6 (cm) - prenik rukavca vratila na mestu leaja (tabela V II.1) - snaga ustaljenog kretanja: 1963-0.533 103-ti gde je: r|=0.9 - stepen korisnosti prenosa. Za dalji proraun pri odredjivanju dodatne snage u periodu ubrzanja (inerciona snaga) i ukupne snage moraju se predhodno pretpostaviti vrednosti momenta inercije rotora motora l ugaone brzine vratila co, i srednjeg faktora preoptereenja motora \|> I. S Posle konanog usvajanja motora sprovodi se zavrni proraun sa tanim vrednostima predhodno naznaenih veliina. Nadalje je dat postupak zavrnog prorauna. - inerciona snaga: 1030.9 =1.163[JtJ*l

(16+5.2)-1030.5332 t 1.5Q.02-982 =2.792 [kW] 103-2.5 0.9 103-2.5 gde je: tu =2.5 (s) - vreme ubrzanja sistema, koje je odredjeno iz uslova da ubrzanje iznosi au *0.2 (m/s2), lr=0.02 (kgm2), ,=98 ( s 1 - predpostavljene vrednosti. )

147

- ukupna snaga:
^ ^ . 1-1 6 3 +2 . 9 2 =, nk W ] 7

1.88
gde je: v r=1.88 - pretpostavljena vrednost srednjeg faktora preoptereenja motora. )/8 - stvarna intermitenca motora mehanizma za kretanje kolica:

e (%) =_J.1 oo=2^5-100=16.67[%] T0 180 Na osnovu ukupne snage usvaja se koioni estopolni kavezni motor sa kratkospojenim rotorom tipa: KZK - 112 M - 6 "Sever" - Subotica (B3) Iz tabela IV.2 i IV.3 oitane su karakteristike motora: Pn =2.2 (kW) - nominalna snaga, 1=0.02 (kgm2) - moment inercije rotora, n,=935 (min'1 - broj obrtaja motora, ) vj/p =Mp/Mn =2.5 i vi/m =Mm =2.7 - faktori preoptereenja, /Mn Mk=50 (Nm) - maksimalni koioni moment ugradjene elektromagnetne konice. U veini sluajeva, koioni moment, ostvaren pomou 8 opruga, preveliki je za koenje kretnih mehanizama kolica. Vadjenjem dve ili etiri opruge ostvaruje se 0.75 Mk ili 0.5 Mk. Veliina koionog momenta bie proverena u odeljku 3.7.2. Masa elektromotora G=43 (kg). Prikljuna mera - prenik rukavca vratila 28 (mm). - ugaona brzina: !=7 '*1 1

30

30

=98[s1]

- srednji faktor preoptereenja motora:

y =o.852

=0.8522,5 *2,7 =1.878 2

148

- nominalni moment motora:

Mh=9550 =9550
" n - srednji moment uputanja motora:

935

=22A7[Nm]

Mu=Vsr'M * =1-878-22.47 -42[Nm]

3.3 Izbor elastine spojnice bez koionog doboa

Elastina spojnica kratkotrajno je optereena momentom uputanja Mu 42 (Nm), a trajnije momentom ustaljenog kretanja:

Ma = 9 5 5 0 ^ = 9 5 5 0 ^ P *1 2[Nm]
TI 1

9u9

Uzimajui, u obzir faktore odgovornosti i reima rada za spojnicu usvaja se: ELASTINA SPOJNICA < 100 - JUS M.C1.515 j> Karakteristike spojnice su: - nominalni moment Mt=85 (Nm); nrm u=5720 (min'1 ), - moment inercije l.=0.004 (kgm2), - prikljuna mera - prenik glavine na strani motora d,=16 - 32 (mm); usvaja se vrednost 28 (mm), kao i prenik rukavca vratila motora, - masa elastine spojnice G,4 (kg). 3.4 Izbor vertikalnog reduktora - potreban prenosni odnos reduktora: . _ i _ 935 =22.948 r n, 40.743 Za 2m pogonsku grupu, broj obrtaja n,=935 (m in 1 raunski odnos ir=22.948 ), i nominalne snage motora Pn =2.2 (kW) usvaja se: DVOSTEPENI VERTIKALNI REDUKTOR V2.32.00A/II S MIN - Ni Karakteristike reduktora: - nominalna snaga P=6.3 (kW) za n,=950 (m in 1 i 2m pogonsku grupu, )
149

- stvarni prenosni odnos ist=ir=22.9, - gabaritne i prikljune mere reduktora su date u tabeli VIII.2. Poto je prenik rukavca ulaznog vratila d=28 (mm), treba usaglasiti prenik glavine dela spojnice koji je na strani reduktora, koji se kree u granicam a od 1 4 - 3 2 (mm). Maksimalni prenik reduktora ulaznog vratila za vezu sa zupastim spojnicama iznosi D=56 (mm), - masa reduktora G r= 1 10 (kg). Obzirom da ne postoji razlika izmedju potrebnog i stvarnog prenosnog odnosa nee nastupiti razlika u brzini kretanja kolica (Vv=Vst32 (m/min) =0.533 (m/s)) pa je nepotrebno odredjivati odstupanje brzine (W %0). 3.5 Izbor zupaste spojnice Ova je spojnica u toku rada izloena promenljivom momentu uvijanja. - trajnije optereenje zupaste spojnice i vratila (m om ent ustaljenog kretanja):

A^Vn =12-22.90I9 =12A\Nm]

2 2 - kratkotrajno preoptereenje zupaste spojnice: (MM -1.5Jr^ i ) V T |
m ZS =---------------- a--------= o

(42-1.50.02- ) *22.90.9 =------------------ -------------------- =420[Mn] =A2[kNcm] Uzimajui u obzir faktore odgovornosti i uslova rada zakljuuje se da iz tabele V.3 zadovoljava prva spojnica, medjutim, zbog prikljunih mera izlaznog vratila reduktora, transm isionog vratila i vratila toka usvaja se: ZUPASTA SPOJNICA 266 001 S MIN Karakteristike spojnice: - nazivni prenik (unutranji prenik glavine od 40 - 50 (mm)); d=50 (mm) - maksimalni obrtni mom ent M=900 (Nm) - mera spojnice Gs=12 (kg) Prikljune mere su: prenik rukavca izlaznog vratila reduktora smanjiti na 50 (mm), prenik rukavca transmisionog vratila usvojiti 40 (mm), a unutranji prenik glavine
15 0

spojnice na strani toka takodje usvojiti 50 (mm), jer je prenik rukavca vratila toka 50 (mm).

3.6 Provera prenika transmisionog vratila na kratkotrajno optereenje a 542 =2.75[mm] 10

to je manje od usvojene vrednosti prenika rukavca d =40 (mm) i vratila dv=50 (mm). Ovde je 1 ^ = 1 0 (kN/cm2) za 0545 od koga je vratilo napravljeno.

3.7 Provera motora i elektro magnetne konice u prelaznim reimima rada 3.7.1 Provera motora u periodu ubrzanja - vreme ubrzanja za moment uputanja Mu =42 (Nm)

J r <*1 0.725-98 M U -M St 4 2 -1 2 2'4^

gde je:

Jr- 1.5

I]

- 11 5 (W J
*

0^

)2' i =
ti

=1.15(0.02 +0.004) +(16 +5.2) -103( -5333 )2. _ L =0.725 [kgm 2] 98 0.9 Stvarno vreme ubrzanja od 2.4 (s) je priblino jednako predpostavljenom vremenu ubrzanja od 2.5 (s).

3.7.2 Provera konice u uslovima najnepovoljnijeg koenja Maksimalno vreme zaustavljanja kolica se izraunava kada su najmanji otpori kretanju, tj. kada nema zakoavanja tokova u odnosu na stazu (3=1 ili k=0). U tom sluaju moment, usled statikih otpora redukovan na vratilo motora bie:

2ir-r\
gde je:

151

3.8 Specifikacija masa komponenti mehanizma za kretanje kolica 1. 2. 3. 4. 5. 6. Elektormotor Elastina spojnica Vertikalni reduktor Vratilo Zupasta spojnica Kretni toak Slobodni toak 43 (kg) 4 (kg) 110 (kg) 30 (kg) 36 (kg) 138 (kg) 138 (kg) 400 (kg)

3 kom x 12 (kg)= 2 kom x 69 (kg)= 2 kom x 69 (kg)= UKUPNO:

3.9 Odredjivanje gabarita kolica i osnih razmaka tokova - irina kolica: Na osnovu irine reduktora (T. VIII.3) i duine doboa mehanizma za dizanje odredjuje se irina kolica:

B=(C/2 +GJ + L ^+ (4 0 0 +600) =620/2 +380+1540 +470 =2700 [mm]

- raunska vrednost raspona kolica:

L=B - 2 b j 2 =2700 -2-265/2 =2435 [mm]

Usvojena je standardna vrednost (niz R20) L=2250 (mm). - Na bazi gabarita reduktora mehanizma za dizanje i kretanje kolica usvaja se duina patosa kolica A=2250 (mm). - Rastojanje tokova na nosau (baza kolica) L,=2000 (mm). Na si. 6.10 prikazana su kolica sa osnovnim dimenzijama.

3.10 Stvarna masa kolica mehanizam za dizanje mehanizam za kretanje kostur kolica ostalo UKUPNO: 3400 (kg) 400 (kg) 1200 (kg) 200 (kg) 5200 (kg)

153

O O Z j O

SZ 6.10 Kolica dvogrede mosne+dizahce

6.1.3 Mehanizam za kretanje dizalice (mosta)

1. POLAZNI PODACI nosivost brzina kretanja dizalice (mosta) raspon dizalice (mosta) pogonska grupa (T. 4.11) srednji radni ciklus prema mQ =16 (t) tj. Q=151 (kN) Vm =63(m /min)=1.05 (m/s) L=25 (m) 2m si. 6.11

V (m / s )

POMERANJE

i l

F I I

OP TEREENE DIZALICE

\ j

I I

' _ >
t

-------------- + <
R A D N I

= 29

..
D I Z A L I C E

= 28

.<
T c = 180
S

C I K L U S

SI. 6.11 Srednji radni ciklus mehanizma za kretanje dizalice

- masa vitla - pretpostavljena masa mosta

2. EMA MEHANIZMA ZA KRETANJE

mv5.2 (t) (Gv=51kN), mm =23.8 (t) (Gm =233 kN),

Za kretanje dizalice usvaja se centralni pogon sa sporohodnim vratilima, koji je prikazan na si. 6.12. Sastavne komponente ovog mehanizma su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Dizalini klizno-kolutni motor tipa ZPD "Sever" - Subotica, Elastina spojnica sa koionim doboem - JUS M.C1.516, Dvopapuna konica sa ELHY - podizaem, Horizontalni reduktor sa vratilom koje ima dva izlaza (S MIN), Zupaste spojnice uz reduktor i tokove 4 kom. (S MIN), Krute spojnice JUS M.C1.510, Transmisiona vratila sa leajevima, Kretni tokovi JUS M.D1.110, Slobodni tokovi JUS M.D1.111.
155

F p

- ^ [ G | *(C >*C >] . - ^ [ 2 3 3 - ^ (151 ^51 )-2]-66.5[foV]

- ekvivalentni pritisak po toku:

F -

tnax+^p 0 0- 2-154+66.5 _-|25[jW] 1, 3 3

Prema tabeli 4.12 za uslovnu nosivost toka sa ravnom glavom Fu r=158 (kN) > Fekv usvojen je toak D,=400 (mm) i ina, ija je irina b=65 (mm) i poluprenik zaobljenja r=6 (mm). Materijal toka 0545 kaljen sa tvrdoom nagaznog sloja od HB 4300 (N/mm2). - provera izabranog toka:
ekv 125 D= =33.41 [cm\<D=AQ[cm\ * Pdu,*i*2Mb-2r) 0.75-10.94-1 (6 .5 -2 0 .6 )

gde je: pd r=0.75 (kN/cm2) i k,=1.0 iz tabele 4.13. u k2 =0.94 za n,=Vm Dt)=63/(7t 0.4)=50.134 (min'1 iz tabele 4.14. /(7i ) k3 =1.0 za 2m pogonsku grupu iz tabele 4.15. Konano su usvojeni: dva pogonska toka < 400 - JUS M.D1.110, J > dva slobodna toka < 400 - JUS M.D1.111. |> Masa sklopa jednog toka Gt=255 (kg). Prenik rukavca vratila toka d=70 (mm), 1=330 (mm) (T.VII.1). 3.2 Odredjivanje otpora i potrebne snage za kretanje mosta radi izbora motora - otpori ustaljenog kretanja: Fs = ^ - D n ' * ( 2 i +| i 4 ) P -

-(1 6 *5.2 +23.8) -9.81 ( 2 - M 5 *0 .0 0 3 ) -2.5 =3.587[V] -3587[W] 40 40 gde je: d=10 (cm) - prenik rukavca vratila na mestu leaja (tabela V II.1); vrednosti koeficijenta otpora f, n, p, imaju sline vrednosti kao kod pogona kolica.
157

- snaga ustaljenog kretanja:

gde je:
ti=0.9

- stepen korisnosti prenosa.

- inerciona snaga (zavrni proraun):

K ^ v r,

IO3* ,

45-103^ .052 t 1.5-0.14-100.52 =11.42[iW ] lO ^ O .S 103-5 gde su: tu =5 (s) - vrem e ubrzanja za prethodno usvojeno ubrzanje au .2 (m/s2), *0 l,=0.14 (kgm2) - m om ent inercije rotora motora, ,=100.5 ( s 1 - ugaona brzina pogonskog vratila motora. ) - ukupna snaga:

p _ **
gde je:

* ,

4.2+11.45 =Q.A6[kW\ 1-85

vj/sr=1.85 - usvojena vrednost srednjeg faktora preoptereenja motora. - stvarna interm itenca i broj ukljuenja motora:

tJ % ) = M 0 0 = 29+ -100 =31.6632[%] * T0 180

- Z120 (uklj/h) - izbor m otora Iz tabele IV. 1 za vrstu pogona S4, ED 25%, 150 (uklj/h) usvaja se kliznokolutni estopolni dizalini m otor tipa: ZPD - 160 L - 6 "Sever" - Subotica (B3)
158

Karakteristike motora su: Pn =9.5 (kW) - nominalna snaga, Ir=0.14 (kgm2) - moment inercije rotora, n,=960 (min'1 - broj obrtaja, ) \\im JM n - faktor preoptereenja, =M =3 Gm =160 (kg) - masa elektromotora, D=42 (mm) - prenik rukavca vratila.

- ugaona brzina pogonskog vratila: ^ , * $ 6 0 , 1 0 0 5, ,j

1 30

30

- maksimalni faktor preoptereenja za usvojene vrednosti m 1.85 i vj/m = 1.1: /= in

+ma* = 2 ^ - ^ =2 -1.85 -1.1 =2.6<*m =3

- nominalni moment motora: M n=9550 =9550 ^ OCA =94.5[Mn] * 960 - srednji moment uputanja:

Mu=^fsr'Mn='\ .85-94.5=175[Wro]

3.3 Izbor elastine spojnice sa koionom doboem Trajnije optereenje spojnice je u periodu ustaljenog kretanja:

M =9550 = 9 5 5 0 4 1 ? =42 [Nm] 960 Kratkotrajno preoptereen je: Mu *175 (Nm) Poto se deo elastine spojnice koristi kao koioni dobo iz tabele 4.11 za Pn =9.5 (kW) i n=1000 (min'1 usvaja se prenik koionog doboa Dk=200 (mm). ), Na osnovu izloenog usvaja se: elastina spojnica < 200 - JUS M.C1.516 f>

159

Karakteristike spojnice: M,=200 (Nm) - nominalni m om ent spojnice, J,=0.07 (kgm 2) - m om ent inercije spojnice, ls=75 (mm) - irina koionog doboa, d,=25 - 56 (mm) - unutranji prenik glavine dela spojnice na strani motora, usvaja se d=42 (mm), d=20 - 50 (mm) - unutranji prenik glavine dela spojnice, na strani reduktora, Gs20 (kg) - masa elastine spojnice.

3.4 Proraun dvopapune konice i izbor hidraulinog podizaa (si. 6.7) 3.4.1 Mere dvopapune konice

Dk=Ds=2QQ{mm\

Bk=ls=75[mm]

p=70

B =/5- ( 5 +10) =75 -5 =7Q[mm\ - povrina obloga: -1670 .7 , 68[cw 2] 360

360

- dim enzije poluga i prenosni odnos konice-.

/= .= 260.= 11.70 k b d 100 40 - u kom binaciji sa konicom usvaja se hidraulini podiza: EB 20/50 C12 Karakteristike podizaa: koiona sila podizna sila nominalni hod visina podizaa Fk=130 (N), Fp =200 (N), h=50 (mm), H=380 (mm).

Koioni m om ent usvojene konice sa ELHY - podizaem < 200 EB 20/50 C12 (S } > MIN) bie proveren u delu (3.8.2).

160

- stvarna normalna sila na koionom dobou:

F ^ F ^ - t^ IS O - I 1.70.95=1445[/V]
- stvarni koioni moment konice:

Mk=Fkik11 k-n* Dk=1445-0.35-0.2 ='101 [Nm] '

Masa konice sa ELHY - podizaem Gk=26 (kg). - provera koionih obloga: =_1445 =21 25[N/cm *] 68

Ap

n 0.2-960 =2i m 60
3.5 Izbor reduktora - prenosni odnos reduktora:

N ffli cm2 s J

Za 2m pogonsku grupu, broj obrtaja n,=960 (min ), raunski prenosni odnos ir=19.15 i nominalnu snagu motora Pn =9.5 (kW) usvaja se: DVOSTEPENI HORIZONTALNI REDUKTOR H2.40.00A/I - S. MIN - Ni Karakteristike reduktora: - Pn =11.2 (kW); n,=950 (m in 1 za 2m pogonsku grupu, ist=ir=20. ) - gabaritne i prikljune mere su date u tabeli VIII.1, - prenik rukavca izlaznog vratila d=32 (mm), treba usaglasiti sa unutranjim prenikom glavine dela spojnice na strani reduktora 20 - 50 (mm), - prenik rukavca izlaznog vratila D=55 (mm), - masa reduktora Gr=240 (kg). - Odstupanje brzine:
ti

D t nt

t -D, /^ i

60

i. -60

0.4-960 =60[/n/min]=1.005[/n/s] 20-60

161

p max _

154
6 6 -5

F min p
- kratkotrajno preoptereenje:

=2.316

r n ^ .N

2 - -3074- 2-3^
i +a i -*-.010

-2 1 47[W/n] =2147[Wcm]

1 =M.b- =3074=972[Mw] 1 +a 1+2.316

- izbor zupaste spojnice: Iz analize optereenja uzimajui u obzir faktore odgovornosti i uslova rada usvaja se (T. V.3): ZUPASTA SPOJNICA 266 003 S MIN (kom. 4) Karakteristike spojnice: - maksimalni obrtni moment Mt=4000 (Nm) - unutranji prenik glavine dm ax=80 (mm). Ovu veliinu treba usaglasiti sa rukavcima izlaznog vratila reduktora d=55 (mm), vratila toka d=70 (mm) i transmisionog vratila - usvojena vrednost d=60 (mm). - masa spojnice G=30 (kg) - izbor krute spojnice: Iz tabele V.4 usvaja se : KRUTA SPOJNICA BR. 3 JUS M.C1.510 (kom. 6) Karakteristike spojnice: - maksimalni obrtni moment Mt=200 (Nm) - unutranji prenik glavine dm ax=80 (mm), usvaja se vrednost d=60 (mm), kao i vrednost rukavca vratila. - masa spojnice G=39 (kg)

3.7 Provera transmisionog vratila - prenik vratila od 0545 (xdoI=10 kN/cm2) je:

163

to je m anje od usvojene vre dno sti prenika rukavca 60 (m m ) i v ra tila 70 (m m ) U kupno im a 10 vra tila d u ine l2384 (m m ). T e in a je dno g vra tila G v70 (kg).

3.8

P rovera m o tora i konice u prelaznim re im im a rada

3.8.1 P rovera m otora u periodu ubrzanja - vre m e ubrzan ja za m o m en t uputanja M u =175 (N m ) (vj/8r= 1 .85):

M u- M a

, 5.19-100.5 1 7 5 -4 0

J r=1.5-/r+E m ( ^ ) 2 - = 1 .1 5 ( /r+ / J + E m ( ^ ) 2 - =

=1.15(0.14+0.07) +(16+5.2 +23.8) -103(

)2-

=5.19[*77l2]

A /^ 9 5 5 0 = n1 2 - ir i \

Ps t_ F D T _

3587-0.4 2-20-0.9

~ 4 2 .[N m \

3.8.2 P rovera konice u uslovim a najnepovoljnijeg koenja - vre m e koe nja za konicu sa Mk=101 (Nm ):

gde su:

164

=1.15(0.14+0.07) +45-103( ^ ^ ) 20 .9 = 4 .2 5 [^ m 2]

42 Af 1 ---- 5 = .5=16.8[Mn] * P 2 1 J
- usporenje:

a k= ^ =

3.6

=0.28[/w/y2]

to je u g ranica m a propisanog, pa se m oe prihvatiti da je konica sa M (N m ) do bro izabrana. - zaustavni put:

Sk= ^ ^ =-liL =1.8[/n]

3.9 S pecifikacija m asa kom ponenti m ehanizm a za kretanje m osta 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. E lektorm otor E lastina spojnica Konica H orizontalni reduktor Z u paste spojnice K rute spojnice V ratila Kretni tokovi S lobodni tokovi 160 20 26 270 120 4 kom x 30 (kg)= 234 6 kom x 39 (kg)= 10 kom x 70 (kg)= 700 2 kom x 255 (kg)= 510 2 kom x 255 (kg)= 510 UKUPNO: (kg) (kg) (kg) (kg) (kg) (kg) (kg) (kg) (kg)

2520 (kg)

Ukupna snaga za kretanje, sraunata za mehanizam sa centralnim pogonom Pu k=9.5 (kW), deli se na oba motora i to u zavisnosti od njihovih elektromehanikih karakteristika. U praksi, kada su dva nezavisna pogona sa kratkospojenim motorima, preporuuje se uveanje teorijske snage odvojenih pogona do 12%. Kada su primenjeni kliznokolutni motori, koji se odlikuju veim doputenim preoptereenjem, mogue je i mnogo manje uveanje teorijske snage. Tako se u praktinim proraunima moe usvojiti da snaga jednog motora iznosi polovinu ukupne snage. U ovom sluaju tako je i uradjeno:

pa su usvojena dva kliznokolutna estopolna dizalina motora: ZPD - 132 M - 6 "Sever" - Subotica sa karakteristikama: P=4.7 (kW) za ED 25% i 150 (uklj/h) n,=927 (min'1 1=0.05 (kgm2) );

Vm =MJMn =3.2
Gm =95 (kg) - masa motora. Za vezu izmedju motora i reduktora usvojena je elastina spojnica < 160 - JUS J > M.C1.516, mase Gs=5 (kg). Za koenje ovih mehanizama usvojene su dve najslabije konice sa ELHY podizaima (tabela VI.4): < 160 EB 20/50 C12 j) sa koionim momentom Mk=76 (Nm). Jasno je da obe konice imaju vei koioni moment u odnosu na prethodnu varijantu, pa e vreme i put zaustavljanja biti krai, odnosno usporenje vee. Masa konice je Gk20 (kg). Pri izboru reduktora mora se odrediti prenosni odnos, jer je ulazni broj obrtaja n ,=927 (min 1 ):

Z _ .1 8.49 ' n, 50.134

Za vrednosti ir=18.49, n,=950 (m in 1 2m pogonsku grupu i Pn ), =4.7 (kW), usvojena su dva najmanja horizontalna reduktora: H2.32.00A/ (S MIN)

Masa reduktora Gr=150 (kg). Veza izmedju reduktora i kretnog toka je ostvarena istom zupastom spojnicom, kao i u prethodnoj varijanti: 260 003 (S MIN) Masa spojnice: Gs=30 (kg). Ukupna masa jednog pogona: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Elektormotor Spojnica Konica Reduktor Zupasta spojnica Kretni toak Slobodni toak 95 (kg) 5 (kg) 20 (kg) 150 (kg) 30 (kg) 2 kom x 255 (kg)= 510 (kg) UKUPNO: 810 (kg)

Ukupna masa oba pogona 2x810=1620 (kg) je oito manja od mase mehanizma sa centralnim pogonom. Provera motora i konice u prelaznim reimima rada moe se sprovesti na dva naina. U prvom sluaju posmatra se dizalica kao celina (uzimaju se u obzir oba pogona), a u drugom se posmatra samo jedan pogon. a) Provera motora u periodu ubrzanja - vreme ubrzanja za moment uputanja motora Mu =82 (Nm):

_ jf-a, ' 2

5.475-97 2.738-97 ^ M / 2-82-42 g2_42 ' ~~2 2

gde je: j (2) j j m . redukovani momenti inercije za oba, odnosno jedan pogon:

J r = 2 1 .1 5 (7 + 7 ) +Em( )2* = (2)

G1 T > ]

=2-1.15 <0.05+0.02) +45-103^ ) 2 ^

yf

u.y

=5A75[kgm2]

168

=1.15<0.05 +0.02)

( 1 )2. 1 =2.738 [kgm *\ y ( u.y

- ubrzanje:

< - - 7 ! T 3 r fta 8 W *

b) Provera konice u uslovima najnepovoljnijeg koenja (P=1) - vreme koenja:

t 2 M t +M

- 4.465-97 M r 276+16.8 MJt+

2.233-97 _g 5 7 [jj 7R 16.8

7 Q + ~ 2 ~

a; j f )= 2 -1 .1 5 < /+ /J + E m (-^)2-ri = Ui

=2-1.15 (0.05 +0.02) +45-103( ^ - ) 20 .9 =4.965[*s/n2]

C .

001

=1.15*(0.05 +0.02) + ^ ^ ( J L ) 20 .9 = 2 .2 3 3 fe m 2] m y/ - usporenje i zaustavni put bie:

at - 2 = J L =0.39 -OAimJs2] t^ 2.57

5 ,= ^ * 2

=1.285[m]

6.2 PRORAUN POGONSKIH MEHANIZAMA PORTALNO-OBRTNE DIZALICE

6.2.1 Proraun mehanizma za okretanje

1. OPTI PODACI ZA PRORAUN Proraunati potrebnu snagu pogonskog m ehanizm a za okretanje portalno obrtne dizalice nosivosti m=40 (t) i nazivne brzine okretanja n=1.25 (o/min). Pogon se ostvaruje pomou etiri pogonske jedinice. Poloaj jedne pogonske jedinice je pokazan na si. 6.16. Opta form a dizalice pokazana je na si. 6.17. Proraunom dim enzionisati m otore za rad pri vetru brzine 70 (km/h). Ostali tehniki podaci: Masa strele dizalice Duina strele Najvei nagib strele Najmanji nagib strele Povrina konture strele Najvei dohvat dizalice Najmanji dohvat dizalice Masa platform e Poloaj teita platform e u odnosu na osu rotacije Masa m ainske oprem e u m ainskoj kuici Poloaj teita mainske oprem e u odnosu na osu Poloaj teita povrine m ainske kuice izloene delovanju vetra Masa protivtega za uravnoteenje strela Poloaj teita protivtega u odnosu na osu rotacije Masa jarbola Poloaj teita jarbola Povrina jarbola izloena vetru Duina kontejnera m s=25000 (kg) L=50 (m) 76 55 As=100 (m 2) Rmax=31.5 (m) Rm in=15 (m) mp=40000 (kg) xp=2.0 (m)

mM =30000 (kg) xM =4.0 (m)

(m)

mT=85000 (kg) xT=6.0 (m) m,=15000 (kg) Xj=0. (m) Aj=20 (m2) U =40 (ft)=12.190 (m)

170

SI. 6.16 Pogon okretanja u sklopu

S I 6.17 Geometrijski podaci za proraun dizalice

171

2. PRORAUN POLOAJA NAPADNIH LINIJA CENTRIFUGALNIH I INERCIJALNIH SILA Ugaona brzina rotacije dizalice:
G 0= >

7 1 3.14*1.25 17 =0.1309[ra<#s] 30 30

Poloaj tereta u stanju mirovanja na najveem dohvatu: R=31.5 (m). Poloaj tereta u stanju mirovanja na najmanjem dohvatu: R=15.0 (m). Visina obeenog tereta y=25 (m). Poloaj tereta pri njegovoj rotaciji:
r Ql~
* m ln 15

y<4

1 _ 25-0.13092 9.81

=15.685[m]

rQ 2

31.5 9.81

=32.938[m]

Poloaj napadne linije inercijalne sile strele (rs1, rS odredjuje se: 2) Koeficijent k je medjuveliina u ovom proraunu i za njegovo odredjivanje potrebno je poznavati poloaj uleitenja strele (r0=3.00 (m)), poloaj teita strele (rTS,=10 (m), rT 2=19.60 (m)) i poloaj vrha strele (r,=15 (m), r2=31.50 (m)). S Ki =

3rre-r-2 r0 3 .1 0 - 1 5 - 2 3 =3 2r+rQ rT 2-15+3-3-10 -3

3rro-r-2 r0 3 1 9 .6 -31.5-2-3 _g g6 2r+rQ-3rT 2-31.5+3-3-19.6

r - r2 r+ ro )+ 3 r -r )) = 225((15 +3) +3 (3 -15 -3)) =11 2 5 [ , " 2 (r-r0)(r+2r0+K(2r+r0)) 2(15 -3 ) (15+2 -3+3 (2-15 +3))

172

9 9 2 .2 5 ((3 1 .5+3) +2.96 (3 -31.5 -3 )) _22 Ts2 2(31.5 -3 )(3 1 .5 +2 -3 +2.96 (2-31.5 +3))

3. O D R E D JIV A N JE C E N T R IF U G A LN IH S ILA O K R E T N IH E LE M E N A T A D IZA LIC E C e n trifu g a ln a sila na vrhu stre le od tereta:

FzQ=mQr Q-(jil[kN \
=4 1 5 6 8 5 0 .0 1 7 1 3 = 1 0.75[fcN]

z q i

FlQ2 =40-32.938 0 .0 1 7 1 3 =22.57[*A/]

C e n trifu g a ln e sile strele:

f rz s=ms'r s'0io[kN\ F ^ j = 2 5 -1 0 0 .0 1 7 1 3 =4.28[&A/]

= 2 5 -1 9 .6 0 0 .0 1 7 1 3 =8.394[)UV] C e n trifu g a ln a sila kon tratega:

FiT=mT-xT-io[kN\ F lT=85 .0 0 .0 1 7 1 3 =8.74[fcA/]

C e n trifu g a ln a sila m a inske kuice:

F ^ = 30 4 .0 0 .0 1 7 1 3 =2.05[&V] C e n trifu g a ln a sila platform e:

^ = 4 0 -2 .0 0 .0 1 7 1 3 = 1 .37[/fcN]
C entrifugalna sila jarbola je 0 je r teite jarbola lei na osi rotacije.

4. ODREDJIVANJE INERCIJALNIH SILA OBRTNIH ELEM ENATA DIZALICE Ugaono ubrzanje:

e 0 = ^ = 0 -1 ^ 9 = 0 .0 1 7 4 5 tu 7 .5 0

[radjs2]

Usvojeno vrem e ubrzanja za proraun je 7.50 (s) Inercijalna sila strele u maksimalnom i minimalnom dohvatu:
F i s i =m s r v>i e o = 2 5 ' 1 1 2 5
0 1 7 4 5 = 4 -9 1 l * N l

f is2 =ms'r TS2'eo = 2 5 - 2 2 . 8 0 - 0 . 0 1 7 4 5 = 9 .9 5 [ & V ]

Inercijalne sile od tereta:

F iQ i=mQr Q i'eo = 4 ^ - 1 5 . 6 8 5 - 0 . 0 1 7 4 5 =
1

Q.95[kN]

F iq 2 =mQr Q2- e 0 = 4 0

- 3 2 .9 3 8 0 .0 1 7 4 5

=22.995[kN]

Inercijalna sila kontratega:

F r r =mT-xT-e0 =
3 0 - 6 . 0 0 . 0 1 7 4 5 = 3 . 1 4 1 [& N ]

Inercijalne sile m ainske kuice:

F iM =mM x M z o = 3 0
4 . 0 0 . 0 1 7 4 5 = 2 .0 9 [ & /V ]

Inercijalna sila platforme:

F jP =mp-xp-e0 = 4 0
- 2 . 0 0 . 0 1 7 4 5 = 1 .3 9 6 [& V ]

Tangencijalno ubrzanje tereta u najveem dohvatu: 7=/?maxe0 =3 1 -5 0 -O-0 1 7 4 5 =0 -5 5 K s2] Uticaji ostalih delova sistem a (uad, spreder) nisu tretirani proraunom , delom to su manje uticajni, delom to uveavaju proraun.

5. ODREDJIVANJE MOMENATA OTPORA OKRETANJU OD SILA INERCIJE OKRETNIH DELOVA DIZALICE Momenti od strele u najveem i najmanjem dohvatu:
M i s i = F i s i r T s i= 4 -9 1 *1 1 2 5 = 5 5 . 2 3 7 [ J W r o ]

M is 2 = F i s 2 r n 2 = 9 . 9 5 - 2 2 . 8 0 = 2 2 6 . 8 6 [J fc M n ]

Momenti od tereta:
M IQl =F iq i T q j = 1 0 . 9 5
- 1 5 . 6 8 5 = 1 7 1 .7 5 [W V /n ]

Mjq2=F,Q2r Q = 2 2 . 9 9 5 2
Moment od kontratega:

-3 2 .9 3 8 = 7 5 7 .4 1

[kNm]

Mn=Frr'xT=%$0 - 6 . 0 =53A[kNm]
Moment od mainske kuice: ^ = ^ * = 2 .0 9 4 .0 = 8 .3 6 1 * * / ] Moment od platforme dizalice:
M ip =F ip x p= \ . 3 9 - 2 . 0 = 2 . 7 9 [ ) W / w ]

Maksimalan zbir momenata otpora usled sila inercije je: 1048.8 (kNm). Maksimalno potrebna elektrina snaga za savladjivanje inercijalnih otpora:

PElmax MlmaxU} = 1048_ 13Q9 =152.54 \k\V\ ^ ..= 8<); 0.90

6. ODREDJIVANJE SILA PRITISKA VETRA NA OKRETNE POVRINE DIZALICE Koristei JUS M.D1.050 specifini pritisak vetra za brzinu strujanja od 70 (km/h) je: i o .a a iw m i

175

Koeficijent siueg i turbulentnog strujanja vetra oko prostorne reetkaste konstrukcije kose strele C,=1.2 (AS =0.25). Koeficijent siueg i turbulentnog /AK strujanja vetra za ostale ravne povrine okretnih delova dizalice Cs>=1.6. Sila vetra na teretu:

Fwq=q0-Aq=0.23-30.5 =7.Q7[kN\
Sila na streli: F ^ C ^ v ^ l . 2-0.23-25 =6.90[fcN] Sila na tegu, platformi i mainskoj kuici ukupno:

Fw[TPM)=C2 -qQ (AT^P ^

Sila vetra na jarbolu:

M 1 -60.23-60=22.25[*N ] )=

F wj=C2-q0- j= 1 .6-0.23-20 =7A2[kN\ A

7. MOMENTI DEJSTVA VETRA ZA OSU ROTACIJE DIZALICE M om ent od tereta:

MW i=FWQRmax=7.07W.5=222.70[kNm] Q M wq2=FwQ'Rnin =7.07*15=106[&Mra]

M om ent od strele:

^wsi =Fws'rm _6.9 '17.25=11 9.02[AjVm] ax M WS2 =Fws'rm =6.9 -9.0 =62.10[AJVm] in
M om ent vetra od tega platform e i m ainske kuice:

M w [ t p m )~ f
M om ent vetra od jarbola:

w [t p m ) r

s r =22.25*2.5

=55.6[fcA/>n]

MW J=Fw yrJ=7.A20.50-=3.71 [kNm]

Ukupan zbir svih najveih otpora usled dejstva vetra je 401.05 (kNm).

Maksimalna potrebna snaga za savladjivanje ovih otpora:

a # ,-,
EW T I

4 0 1 .0 5 0 .1 3 0 9 =58.3 3 [tm 0.90

8. ODREDJIVANJE OTPORA OSLONACA U OBRTNOM LEITU DIZALICE Dizalica se oslanja na specijalni ROTHE-ERDE leaj RD 900/16, prenika D=4000 (mm). Pretpostavljeno je da otpor u osloncu obrtnog leaja ine etiri unakrsne aksijalne sile (Y,, Y2, Y3 Y4) koje vertikalno podupiru obrtni deo dizalice. Prve dve sile > lee u ravni slike 6.17 a druge dve lee u upravnoj vertikalnoj ravni i uravnoteavaju inercijalne sile pri njegovom pokretanju i sile pritiska vetra. Da se okretni deo dizalice ne bi pomerao u ravni slike 6.17 postavljen je otpor u osloncu 1 (X,), a u ravni upravnoj otpor oslonca X3. Proraunom je uzet poloaj dejstva inercijalne, centrifugalne i sile vetra na mestu samog tereta (obzirom da je pri maksimalnom dohvatu dizalice teret u najviem poloaju a ugradjen spreder i hidraulini amortizer njihanja obezbedjuju gotovo krutu vezu dizalice sa teretom). Zbog jednostavnosti navodjenja, poloaji teita povrina izloenih vetru uzeti su da se poklapaju sa poloajima teita obrtnih elemenata. Poloaj teita dejstva vetra na platformu, mainsku kuicu i teg je odredjen redukcijom na teite zajednike povrine (Y8 r=3.33 (m)). Odredjivanje otpora oslonaca u ravni x - y:
r .= 0 - Q - G s -G j - G p - G m - G t -Y i +K2= -3 9 2 .4 -2 4 5 -1 4 7 -3 9 2 .4 -2 9 4 -8 3 4 -y 1+K2=0

E M , =0 Q ( R ^ + | ) *F 2Qiy ^ G s(Xsl + | ) HF ^ r s + G j ^ - F J l r

Y^p G ^x^f F n^M G-jX t

392.4-33.5 +22.57-25 +245 -19.25 +8.394-20.5+147-2.0 -1.37-1.0

K24 .0 - 2 9 4 4 .0 - 2 .0 5 4 .0 - 8 3 4 -6.0-8.74-5.0=0

0 F ZQ 2+FZS2~FZp -F ZM- F Zr-X^ = 2 2 .5 7 + 8 .3 9 4 -1 .3 7 -2 .0 5 -8 .7 4 -X , =0

Reenja sistema su: Y,=859.88 (4); Y2 =3164.68 (T); X1=18.8 (<-) (kN). Odredjivanje otpora oslonaca u vertikalnoj ravni, upravnoj na predhodnu ravan si. 6.17, (y-z):

177

EZ.-O

(F fyQ + F iQ 2 )+( F WS+ F IS 2 )+ F WJ F IT + F W(PTU) F IM F IP

^3 9

(7.07 +34.46) +(6.9+14.91 ) +7.42 -8.74 +22.25 -3 .1 4 -2 .0 9 -Z 3=0

12MA=0 (FfV +FjQ2) Yq+(Fn^ +F1S ) YS2+Fwj^j~Frr^T+Fw )^ s r - F j p Y p ~ yaP q 2 {PTM

(0.07+34.46) -25+(6.9+14.91) -20.5 +7.42-8.0-8.74-5.0 +

+2 2 .2 5 -3 .3 3 -3 .1 4 4 .0 -2 .0 9 -1 . 0 - I 44.0=0

E y,=o

Y3-Y4=0

R eenja ovog sistem a su: Y3=390.11 ( i) ; Y4=390.11 (T); Z 3=79.04 (<-) (kN). U kupna vertikalna sila na leaju:

FV ax=YA+Y2+Y3+YA=23QA.8[kN\ m
U kupna horizontalna sila na leaju: J W ( X . 2* z | ) 1/2=81.2[iW| Ukupan m om ent savijanja za koordinatni poetak - sredite leaja: - | v / ( V > y 2 *( V * '- . ) 2) -8 2 0 0 [tw m] Prem a ovim vrednostim a je iz kataloga izabrano ROTHE-ERDE leite 900/16. RD

9. O DREDJIVANJE O TPO R A TRENJA

M m

=0.5 -T !

- [ F ^ =0.5 0.00254-3164.68=15.82 [kNm]

Ovaj nain odredjivanja otpora je prem a SPRAVONIKU PO KRANAM - 2. Koeficijent trenja je uzet za leajeve sa valjkastim kotrljajuim elem entim a.

10. ODREDJIVANJE INERCIJALNIH OTPORA ROTIRAJUIH MASA DIZALICE Pregled dosad dobijenih potrebnih snaga: Snaga potrebna za savladjivanje stalnih otpora:
P 1 TR =-

t ]

15.820.1309 =2.3 [kW\ 0.9

Snaga potrebna za savladjivanje otpora vetra Pw=58.33 (kW). Snaga potrebna za savladjivanje inercijalnih otpora P,=152.54 (kW). Predpostavljeni srednji koeficijent operativnog preoptereenja motora u periodu ubrzanja vj/=2.

p _ (Pn +Pw+Pi) _ (2.3+58.33+152.54) _1{?6

ijr 2 - I I Prva vea standardna snaga je 4 x 28 (kW) emu odgovara moment inercije jednog rotora motora: J,=1.07 (kgm2), a ukupno 4J,=J=4.28 (kgm2). Broj okretanja pripadajueg co1 =7in1 /30=101.05 (rad/s). motora n,=965 (o/min), a ugaona brzina

Potrebna snaga za savladavanje inercijalnih otpora rotirajuih masa pogonskog sistema za okretanje dizalice: P,=1-5 ^ 10 , 1-54.28.1010 5 ! _Q 7 A m _ 103-7.5

jf m ! = 9550

nD

[Nm] =9.55- = 9 . 5 5 =QQ.T7[kNm\ nD 1.25

11. ODREDJIVANJE RADNE UESTANOSTI MEHANIZMA ZA OKRETANJE I BROJA UKLJUENJA NA AS Mehanizam za okretanje je klasifikovan u 2m pogonsku grupu prema FEM standardima i pripadajua radna uestalost je 6^20% . Trajanje jednog radnog ciklusa je Tc=900 (s). Broj radnih ciklusa na sat:
C

=3600/900 =A[cikHh]

Usvajajui broj radnih ukljuenja Zn =2 i korekcionih Zk=2, broj ukljuenja mehanizma na sat:
179

Z=(Z +ZJ 0 ( 2 +2) 4 = 1 6 [ *////i]

12. ODREDJIVANJE SREDNJE KVADRATNE SNAGE STATIKIH OTPORA MOTORA

M W=Q.7Q -Mw=0 . 7 0
4 0 1 .0 5 = 2 8 0 .7 3 5

[kNm]

p sk ( m

tr +m ii

)-u q

( 1 5 .8 2 + 2 8 0 .7 3 5 ) 0 .1 3 0 9 0 .9

_A3

13

[kW\

Obuhvatajui i radne uslove dizalice, srednja kvadratna statika snaga motora:

_ p

r M ST ~

ST\

= 4 3 .1 3 " .

= 3 8 .5 7 7 [ A :^ 25

13. ODREDJIVANJE NAJVEE POTREBNE SNAGE MOTORA Ovim proraunom uzimaju se u obzir svi otpori u njihovoj najnepovoljnijoj kombinaciji za pogonski sistem:

_ (Afra+Af,+Af*' +MiK o)0 (15 . 8 2 2)

max ti Mjr

+ 4 0 1 .0 5 + 1 0 4 8 .8 + 6 6 .7 7 ) 0 . 1 3 0 9 0 .9 -2

^
' 1

m
J

P -p 1 Mmax 1 m a x ^ = 1 1 1 . 4 4 - ,
ED

= 9 9 .6 7 5 25

[kW\

14. ODREDJIVANJE KRATKOTRAJNIH OPTEREENJA MOTORA NASTALIH OD NJIHANJA TERETA PRI KRETANJU Najvei ugao otklona tereta a llm je merodavan za odredjivanje prosenog ugla ax otklona tereta od vertikale a,. Najvei ugao otklona tereta se odredjuje poto se prethodno odrede sile koje uslovljavaju njihanje. Sila inercije tereta pri okretanju (T,) usvajajui vrem e koenja pri okretanju t ^ s :

_40-0.1309-31.5 H1 <
4

Sila inercije tereta od koenja pri okretanju (T2), usvajajui vrem e zaustavljanja strele i tereta pri prom eni dohvata ^= 3 (s) i brzinu prom ene dohvata VP =36 O (m /min)=0.6 (m/s):

180

tk

Centrifugalna sila od okretanja tereta T3 =FW 2=22.57 (kN) je prethodno Q odredjena. Sila pritiska vetra na teret je predhodno odredjena T4 =FW =7.07 (kN) Q Traeni maksimalni ugao njihanja tereta:

tg*u

3 9 2 .4

Prosean ugao njihanja tereta merodavan za proraun kratkotrajnog otpora usled njihanja tereta:
a /= ( 0 . 3 + 0 . 5 )

-an = 3 .1 4 + 5 .6 8 [ 1

Moment i snaga potrebni za uravnoteenje sa ovim otporima:

Ma =QR - f c a , = 3 9 2 . 4 - 3 1 . 5 * s ( 3 . 4 1

+ 5 . 6 8 ) = 7 3 6 . 4 + 1 229A[kNm]

J V g o . ( 7 3 6 . 4 + 1 2 2 9 . 4 ) 0 . 1 3 0 9 =1 Q 7 ^ n 0 .9

+ U Q kW]

Srednja elektrina mo motora (4 x 28 (kW)) je:

^ = 2 (4 -2 8 )

=22A\kW\>Pa ='\ 0 7 .1

+ 1 7Q.Q[kW\

Ovo ukazuje da motori imaju dovoljno snage za savladjivanje i najveih uobiajenih otpora usled njihanja tereta.

15.

IZBOR MOTORA

Prethodnim proraunima (taka 12,13 i 14) utvrdjene su potrebne snage motora. Tako je za savladjivanje stalnih otpora potrebno PDM stsk=38.577 (kW), za savladjivanje najveih otpora potrebno je PE ax=99.675 (kW), i za savladjivanje otpora od njihanja m tereta potrebno je PDM,=(Pa,)/v|/S (=(107.1 do 178.8)/2=53.55 do 89.40 (kW). Prema ovom proraunu treba izabrati paran broj elektrinih motora (to podrazumeva model prorauna). Obzirom na mogunost bolje regulacije, usvojena su etiri pogonska motora ZPD 225 M-6 sa P,=28 (kW), n,=965 (o/min), J,= 1.07 (kgm2), klase rotora S4, S5, uestalosti ED=25% i Z=150 (uklj/h). Ukupna instalirana snaga ovog mehanizma je P=4x28=112 (kW).

181

1. ODREDJIVANJE POLOAJA TEITA KLACKALICE I BALANSERA Na klackalicu deluju teina tereta, teina koturae, sopstvena teina i sila teine dela zatege prikljuene na zadnjoj strani klackalice, kao i teina prikljunih zglobova. Za raspored teina klackalice pokazanih na s i 6.19 nie je pokazan tabelarni postupak odredjivanja teita.

S i

6 .1 9

Prikljuni elementi klackalice

Teina (kN)

Ukupan moment My x koord. (m) 0 4.4 5.34 7.74 Moment (kNm) 0 88.44 4.27 102.94 195.65

Ukupan moment Mx y koord. (m) 0 0.31 0 0.32 Moment (kNm) 0 6.23 0 4.26 10.49

Koturaa G, Sopstvena teina G2 Prikljuni zglob G3 Uad i rolne 3.6 Prikljuni zglob 0.4 Zatega 9.3 Koordinate teita

3.4 20.1 0.8 13.3 37.6

x=195.65/3.76=5.2 (m); y=10.49/3.76=0.28 (m)

Slino prethodnom, balanser za uravnoteenje strela dizalice je optereen sopstvenom teinom, polovinom teine spojnih poluga, a raspored optereenja pokazuje si. 6.20.
183

y
O 5* C\l f

3 f % IP

, G i X r]

2070
H 2 0 Ju

-------------- -

3420

----------------------------------------------

S/ 6.20

Prikljuni elementi balansera Sopstvena teina Polovina teine spojne poluge E Koordinate teita

Teina (kN)

Koord. x (m)

Moment (kNm)

Koord. y (m)

Moment (kNm)

8.6 1.8 10.4

2.07 0

17.8 0 17.8

0.24 0

2.06 0 2.06

XC =17.8/10.4=1.771 (m) =2.06/10.4=0.198 (m) Vc

Slino predhodnom, osnovna strela (si. 6.21) optereena je sopstvenom teinom, silom teine polovine spojnih poluga. Oblik i poloaj optereenja pokazan je skicom a proraun teita odredjen je tabelarno.

184

Prikljuni elementi strele Sopstvena teina Polovina teine spojnih poluge

Teina (kN) 54.2 1.8 56

Koord. x (m) 7.6 4.14

Moment (kNm) 412 7.5 419.5

Koord. y (m) 0.45 2.18

Moment (kNm) 24.4 3.9 28.3

I
Koordinate teita

Xc=419.5/56=7.5 (m) Yc=28.3/56=0.505 (m)

2. ODREDJIVANJE ZATEZNE SILE U POGONSKOM VRATILU Moment sila koje zateu pogonsko vreteno jednak je sumi svih momenata koji deluju na okretnu taku osnovne - pritisnute strele. U razmatranje su uzeti momenti od dejstva sopstvene teine, korisnog tereta, kontratega. Uticaji vetra i ubrzanja imaju manje vrednosti u odnosu na predhodne i kinematske karakteristike pa ovim proraunom nisu uzeti u obzir.

Postavljajui dizalicu u poloaj najveeg dohvata dobijam o geom etriju pokazanu na si. 6.22. Polazei od najveeg dohvata sila zatezanja u zatezi nastala od teine strele klackalice i prikljunih elem enata je:

Fzo=Gk L = 3 7 .6 0 ^ 1 1 =4.15[*N] ZQ K R 1.99

Sile Fzq i Gk se seku, a rezultanta koja napada osnovnu strelu mora da prolazi kroz njen vrh, pa je tako utvrdjen njen pravac. Veliina otpora oslonca klackalice RE sledi iz trougla sila i ima suprotan sm er od sm era rezultante. Kom ponenta R' odredjena iz trougla sa si. 6.22 ima vrednost 22.70 (KN) i upravna je na pravac strele. Obrtni m om ent od teine klackalice, a za osu okretanja osnovne strele:

M ko= -22.70-18.33 = -4 1 6[iUV/n]

Slinim postupkom odredjuje se veliina otpora m om enta od korisnog tereta Q=50 (kN). Sila u zategi od korisnog tereta:

SI. 6.22

186

Slaganjem sile FZ u zategi i sile Q dobija se rezultanta koja napada vrh Q osnovne strele i ta rezultanta je RQ Ukoliko se rezultanta razloi na komponente u . pravcu osnovne strele i upravno na nju (R'Q =7.00 kN), moe se odrediti moment otpora promeni dohvata nastao od osnovnog tereta a za osu okretanja strele: M*<?=F V r= 7-0 '1833 =+128[&V>n] Na suprotnoj strani razlika predhodna dva momenta se uravnoteava sa momentom od kontratega. Kontrateg Gg=55 (kN) izaziva na suprotnoj strani balansera silu u spojnim polugama FG : F - G= i - 5 5 f i [w l

Posledica sile u spojnoj poluzi je moment za osu rotacije glavne strele:

M g=Fg t = 55*1114.02=579.6[&Vm]

1.25

Moment od teine balansera i polovine teine spojne poluge:

M s =10.40

1.25

4.02=1 7AQ\kNm\

Moment od teine osnovne strele za njenu osu rotacije:

Ms=~Gsr = 5 6 4 4 0 = 24Q[kNm\
Rezime aktivnih momenata Zbir momenata od teina klackalice, zategnute i pritisnute strele i polovine teine spojnih poluga je:
m

' =m

zko+m s ="416

246 =-662[fcVm]

Pri radu sa teretom ovaj moment je:

M " - M '+M kq = -662+128 =-534[A/ro]

Moment od sopstvene teine balansera i kontratega i polovine teine spojnih poluga:

M "= M b +M g =17.40 +579.60 =+579[fcNm]

Pri uravnoteenju strela momentom kontratega preostali - neuravnoteeni momenti su:

1. Bez tereta

M0=M ///+M /=579 -6 6 2 = -65[/W/nJ

2. Sa teretom

Mq=M'"+M//=579 -534=+63[WV>n]
Neuravnoteeni m om enti rezultiraju silam a F0 i FA u pogonskoj poluzi zavojnom vretenu a na kraku R=4410 (mm) koliko je iz geom etrijskih odnosa ustanovljeno rastojanje: 1. Sila u zavojnom vretenu bez dejstva tereta: F* =^ =i r l =" 14-75[* * ] ^zatezanje^

2. Sila u zavojnom vretenu pri delovanju tereta:

F0= ^ = -+^ =+14.3[&V] {pritisak) v R 4.41

3. UTVRDJIVANJE KARAKTERISTIKA PRENOSNIKA SNAGE 3.1. Zavojno vreteno Za ovako dobijene sile pri ekstrem nom stanju optereenja m ehanizm a za prom enu dohvata izabrano je zavojno vreteno sa specijalnim dvohodim trapeznim navojem karakteristika: ds=105(m m ), du =85 (mm), dm =95 (mm), korak h=76.20 (mm), tga=h/dm 7t=0.255, a=14.32, trenje ja=tgp=0.08, ugao trenja p=4.75, tg(a+p)=0.3422, tg(a-p)=0.172. Kako je a<p, to vreteno nije samokoee. 3.2 M edjuprenosnik snage Kako se vidi sa si. 6.24 za m edjuprenosnik je izabran zupasti par: Z2/zt=240/39, m=3 (mm), i=6.15 ulaznog broja okretaja n,=930 (min 1 ). Iz geom etrijskih odnosa utvrdjena je duina hoda zavojnog vretena S=2.24 (m). Polazei od ovih karakteristika, broj okretaja navrtke oko zavojnog vretena i brzina uzdunog kretanja vretena su:

n^ 930 ^c-ir -1i " h - " * - g ^ 5 " 151 lmm 'l VynNh-^5^ 0.0762=11.50(m/mi>i]=0.192[m/s]
Vreme potrebno za potpunu promenu dohvata i prosena brzina kretanja tereta: _S = Z 2 4 0 =11 7 0 [j] Vv 0.192 11

^max~^mln _ 19.50~7.50 0=1 [m/s] =6Q[m/min] T 11.7

Priroda izvrenog uravnoteenja strela dizalice uslovljava promenljiv karakter sile u pogonskom zavojnom vretenu. Tako se pri izvlaenju strele sa teretom javlja pritisak u pogonskom zavojnom vretenu, a bez tereta zatezanje. Pri nekom drugom razmatranom dohvatu dizalice stanje je drugaije i ono se odredjuje iz stanja vika ili manjka potencijalne energije svih masa u odnosu na potpuno uravnoteeni sistem. Pri tome putanja kretanja tereta nije idealna prava ve blaga kosinusoida. 3.3 Odredjivanje potrebne snage motora Zadovoljavajui se statikim otporom pri promeni dohvata, daljim postupkom je pokazan postupak odredjivanja snage motora za promenu dohvata dizalice. Predhodno utvrdjen "viak" ili "manjak" potencijalne energije izaziva promenljiv karakter sile u pogonskom vretenu, to jednom dovodi motor u stanje pogona a drugi put u stanje koenja. Upravo zato se razlikuju stepeni korisnih dejstava pogona (r|V 1) N i koenja (r|V 2): N I VNl ~ 0.225 tg a =0.6575 tg(a +p) 0.3422

= ts (a p) s 0-170 =o.7644 tga 0.252

Stepen korisnog dejstva zupastog prenosnika snage sa glodanim zubima je usvojen r|R =0.930. Opti izrazi za potrebnu snagu motora pri izvlaenju i uvlaenju strele su:

Pm = i

FyVy

i*V,0.192

=0.314Fv[Ff]

189

P M 2 - F v -V y H v n 2 t\r=

^ V 0 -1 92 0-76460.93 = 0 .1 3 6 ^ * W

Na ovaj nain zavisno od stanja optereenosti dizalice (rad sa teretom ili bez tereta) i pravca promene dohvata (uvlaenje ili izvlaenje strele) imamo sledea stanja optereenja m otora m ehanizma za promenu dohvata: a. b. c. d. Uvlaenje Uvlaenje Izvlaenje Izvlaenje strele strele strele strele bez tereta sa teretom bez tereta sa teretom Pa=Fo0.314=4.63 Pb=FQ -0.136=1.95 Pc=Fo-0.316=2.01 L ^ F q-0.31 4=4.49 (kW) (kW) (kW) (kW)

Naredna skica (si. 6.23) pokazuje ta etiri karakteristina sluaja. Ovako definisan postupak prorauna snage sprovodi se za oba krajnja poloaja dohvata i nekoliko medjupoloaja dohvata. Tako je izraunat najvei otpor pri izvlaenju strele iz najmanjeg dohvata (Fm ax=20.30 KN) i njegova odgovarajua snaga Pm ax=6.370 (kW).

St. 6.23 e tiri karakteristina stanja otpora

Za dalji izbor m otora potrebno je poznavati karakter eksploatacije dizalice. Ovo podrazum eva stvarnu radnu uestalost m ehanizma za promenu dohvata (pogonsku klasu) i vrem e trajanja pojedinih otpora. U tu svrhu treba izabrati nekoliko reprezentativnih stanja eksploatacije m ehanizma za promenu dohvata i odrediti snagu m otora prem a obrascu:

7. PORTALNE DIZALICE
Portalne dizalice su dobile svoj naziv po noseoj konstrukciji koja se izvodi u obliku portala. Na slici 7.2 predstavljene su razliite konstrukcije portalnih i poluportalnih dizalica sa razliitim dizalinim i drugim uredjajima na noseoj konstrukciji: elektrino vitlo, obrtna dizalica, odlaga - transporter i si. Portalne dizalice se najee koriste na skladitima komadnih ili ee rastresitih materijala: u fabrikama, drvnoj industriji, livnicama, elezarama itd. Slue za rad sa kukom, elektromagnetom, grabilcom, specijalnim kofiastim odlagaem itd. Vrlo esto rade pod tekim radnim uslovima pa spadaju u vie pogonske klase. Rasponi se kreu od (15 - 40) m najee, a ako su rasponi vei i kreu se do 200 m, onda se nazivaju pretovarni mostovi. Kod pretovarnih mostova se sree veliki broj drugih uredjaja ugradjenih na mostu kao to su transporteri, dodavai, bunkeri i si. Portalne dizalice se rade sa prepustima i bez preputa. Rade na otvorenom prostoru. Na slici 7.1 su prikazane portalne dizalice reetkaste i sanduaste konstrukcije. Kod portalnih dizalica jedna noga je kruta a druga je zglobna ("pendel noga"), kao to se vidi na slici.

SI. 7.1 Portalne dizalice reetkaste i sanduaste konstrukcije

Na slici 7.3 je prikazana portalna dizalica, sanduaste nosee konstrukcije, sa obrtnom dizalicom sa strelom, nosivosti 10 t, za rad sa grabilicom.

PORTALNE DIZALICE

11 11 | ' l i *S. cd ,ST

c;

. -g

0 1

| i i " & 1 'S i S i 1 3 .? ?

- a
c v: Cft ?> w

I $ 1
q>

S *= s ca - ^ to />
CS C C

C: > -

A-B

^ f .ja {2

f- I S 3 t &1 1 5 ^? 8 > gf 1 ? < rs !? II 2| !

ff .N "6 - K

c/5

s jf 5 -Sj
C\j t :

J K Q
- -9

^ cb 4S -S eri . ts >* c cn

Si. 7.4 Pretovarni m ost nosivosti 30 t, raspona 76.20 m, sa prepustim a 2 9 m i 3 5 m, ukupne duine 140.2 m.

Na slici 7.4 je dat jedan pretovarni most, raspona 76.2 m, visine 33.7 m, sa prepustim a 29 i 35 m. Most je reetkaste konstrukcije, kako je i uobiajeno da se pretovarni mostovi izvode. Kod portalnih dizalica i pretovarnih m ostova je, zbog velikog raspona i nejednaih pritisaka leve i desne strane, izrazita pojava zakoavanja, zbog koje moe da dodje i do iskakanja dizalice sa koloseka (toliko velike bone sile mogu da se jave). Zbog toga projektovanje i proraun odvojenih pogona zahteva dodatnu elektrinu regulaciju preko tzv. elektrine osovine (ili na neki drugi nain), koja treba da izjednaava brojeve okretaja pogonskih elektrom otora a tim e i sm anjuje zakoavanje dizalice. Zbog rada na otvorenom prostoru i velikih povrina izloenih pritisku vetra, ove dizalice moraju da imaju posebne sistem e za sidrenje, im e se obezbedjuje sigurnost protiv pokretanja i prevrtanja dizalice.

8. OBRTNE DIZALICE I DIZALICE SA STRELOM

Obrtne dizalice i dizalice sa strelom se utoliko razlikuju to je kod prvih strela obrtna a kod drugih nije. Obrtne dizalice se izvode sa neogranienim brojem okretaja ili sa ogranienim okretajem, do nekog ogranienog ugla. Pojedina izvodjenja su ematski predstavljena na slici 8.2. U ovu grupu spadaju i obrtne stubne dizalice. Stubne dizalice su obino nepokretne. Koriste se za opsluivanje maina, donoenje, nametanje i skidanje komada za obradu, kao i za remont i odravanje same maine. Stubne obrtne dizalice se izradjuju bez gornjeg oslonca (slika 8.1 prikazuje dva konstruktivna reenja), ili sa gornjim osloncem, kada je mogu vei broj konstruktivnih reenja. U ovom sluaju horizontalne sile se preko gornjeg oslonca prenose na zid, pa se ove dizalice zovu i zidne obrtne dizalice.

S i 8.1 Stubne dizalice

Nosivost stubnih dizalica se kree u granicama od (1 - 6.3) t, dohvata do 6 m. Negativna strana su horizontalne sile koje opteruju zid hale, a dobra strana to zahvataju mali prostor. Zidne obrtne dizalice mogu biti i pokretne, u kom sluaju opsluuju vei broj maina, ili su sastavni deo nekog tenhnolokog procesa u kome uestvuju. Krutost nosee konstrukcije je vana karakteristika i ne sme da predje odredjene vrednosti. Izraava se preko ugiba. Prikazana tabela (8.1) daje izraze za proraun ugiba prikazanih noseih konstrukcija stubnih i zidnih obrtnih dizalica.

200

pokretne bez koloseka ! s kolosekom a

nepokretna

Si. 8.2 Obrtne i dizalice sa stre/om

9. P O R T A L N O O B R T N E D IZ A L IC E
Portalnoobrtne ili luke dizalice se primenjuju u morskim i renim pristanitima, brodogradilitima, skladitima, za utovar, pretovar i skladitenje komadnog i rastresitog materijala. Portalnoobrtne dizalice se primenjuju u morskim lukama i za utovar pretovar kontejnera, brod - obala i obratno. U okviru osnovne podele na osnovu konstrukcije portalnoobrtne dizalice mogu se podeliti u dve grupe: - dizalice sa duplom strelom, - dizalice sa obinom strelom Na slici 9.1 je prikazana jedna portalnoobrtna dizalica sa duplom strelom za rad sa grabilicom, a na slici 9.2 sa obinom strelom i kukom.

SI. 9.1 Portalnoobrtna dizalica sa duplom strelom i grabilicom nosivosti 1 2 1 dohvata 2 5 m ,

SI. 9.2 Porta/noobrtna dizalica sa obinom stre/om (3.2 t x 25 m)

Nosea konstrukcija portalno obrtnih dizalica se sastoji iz portala, za koji je privren obrtni deo - stub sa strelom i mainskom kuicom sa m ehanizm im a. Jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pri projektovanju portalnoobrtnih dizalica je da se pri prom eni dohvata teret kree to vie horizontalno. U tom sluaju sistem za prom enu dohvata nee biti optereen silom od tereta. Potpuno horizontalno kretanje tereta pri prom eni dohvata nije m ogue postii, ali se tei da ovo kretanje bude to blie horizontalnom kretanju. Kod dizalica sa tzv. duplom strelom , koja ustvari ima tri elem enta u svojoj konstrukciji - pritisnut stub (strelu), zategnuti stub i klackalicu - se postie bolje horizontalno kretanje tereta nego kod dizalica sa obinom strelom. Kod dizalica sa duplom strelom ovo se postie izborom geom etrijskih veliina stuba, pritisnute strele, zategnute strele i klackalice, a kod dizalica sa obinom strelom pom ou kom penzacionih koturaa sm etenih izmedju vrha stuba i stele. Na slici 9.3 dat je vei broj konstruktivnih reenja strele, sa sistem im a za prom enu dohvata i za uravnoteenje.

S1 9.3 Sem e konstrukcije stre/e . a) obina konstrukcija sa koturaam a, b ) i c) konstrukcije sa specijalnim oblikom klackalice (poz. 1) i elastinom zategom (poz.2), d) uobiajena konstrukcija duple stre le sa klackalicom , e) dupla stre la sa elastinom zategom , f), g), h), i) obina stre la sa kom penzacionim koturaam a

S/. 9.5 Ukljetenje obrtnog stuba u portal i konstruktivno reenje donjeg uteitenja stuba
Donji leaj prima sile u vertikalnoj ravni (mase stuba, strele, tereta, mainske kuice sa mehanizmima ....) i sile od momenata u horizontalnoj ravni. Gornji oslonac stuba, preko horizontalnih tokova prima samo horizontalne sile koje se prenose na portal, preko tzv. prstena portala. Konstrukcija sistema odnosno pogona za promenu dohvata se izvodi na vie naina: - pogon promene dohvata sa zupastom letvom, - pogon promene dohvata sa zavojnim vretenom, - hidraulini pogon promene dohvata. Na slici 9.6 je prikazan pogon promene dohvata sa zupastim letvama. Ovaj pogon je jednostavniji za izradu u odnosu na pogon sa zavojnim vretenom, ali zazori u zupastoj letvi izazivaju prilino velike oscilacije strele. Zupaste letve kao i zavojno vreteno su naizmenino napregnute na istezanje i na pritisak. Pritisak je najee pri najveem dohvatu kada je duina letve (koja iznosi i vie metara), odnosno vretena najvea. Na slici 9.7 je prikazan sistem sa zavojnim vrtenom. Ovaj sistem trai veliku tanost izrade inae vrlo dugakog, zavojnog vretena i navrtke. Ako u toku eksploatacije dodje do veeg habanja, poveani zazori izmedju navrtke i vretena izazivaju neeljene oscilacije, koje pak povratno poveavaju ve zapoeto habanje vretena.

Schm tt A 8

SI. 9.6 Pogon prom ene dohvata sa zupastim letvama za dizalicu sa duplom strelom 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. kostur, m otor P=40 kvv, ED=60%, dve konice sa elektrohidraulinim podizaima, reduktor, dve zupaste letve, traverza, vuna letva sa elastinim sistemom za prigusivanje oscilacija, graninik.

Si. 9.7 Pogon promene dohvata sa zavojnim vretenom

Moe da se zakljui da je konstrukcija mehanizama za promenu dohvata, okretanja i dizanja raznovrsna i vrlo sloena. Obzirom na elastinu konstrukciju, promenljiva optereenja, pritisak vetra, ljuljanje tereta, centrifugalne sile pri obrtanju, inercijalne sile, proraun snage mehanizama za promenu dohvata i obrtanje je takodje jedan vrlo sloen problem, pa propisi daju samo koje uticajne veliine treba uzeti u proraun, a kako ih uzeti se ostavlja konstruktorima na izbor. Ovde e se samo rei da se pri proraunu snage mehanizma za obrtanje i promenu dohvata uzima vie poloaja (obino 4 - 6) i izraunava srednja kvadratna snaga kao merodavna:

p_

P\

*1

+^2 *2 *^*3

*3

* i+*2+*3+ gde su: Pj - potrebne snage za savladjivanje svih otpora za karakteristine veliine tereta Qj i poloaje (dohvate) Xj, t - odgovarajua vremena rada snage Pj.

10. T O R A N J S K E D IZ A L IC E
Toranjske - obrtne dizalice se zovu i toranjske - gradjevinske dizalice, zbog voje najmasovnije primene u gradjevinarstvu. Toranjske - gradjevinske dizalice se Janas primenjuju u: - gradjevinarstvu - za masovnu, ali i pojedinanu izgradnju stambenih objekata i zgrada, - gradnji industrijskih objekata - kao termoelektrana, metalurkih kombinata, industrijskih hala, visokih rezervoara, hidroelektrana, mostova i dr. Takodje se primenjuju za opsluivanje skladita, renih pristanita, fabrika i pogona, itd. Ali svakako njihova primena je najvea i najira u gradjevinarstvu, i u ovoj oblasti njihova konstrukcija je dobila specifine oblike, odlike i osobine. Tako se danas toranjske gradjevinske dizalice odlikuju jednostavnom i brzom montaom, demontaom i prevozom, kao to zahtevaju savremeni uslovi gradnje. Najvei broj je samomontirajui, to znai da zahteva minimalnu ili nikakvu pomo drugog sredstva, kao pomo pri montai {slika 10.1). Za masovnu gradnju stambenih objekata primenjuju se toranjske dizalice nosivosti (0.3 - 1.5) t, dohvata (10 - 30) m, a za gradnju stambenih i drugih objekata od montanih elemenata, primenjuju se dizalice nosivosti (3 - 5) t, dohvata (15 - 30) m, ali sa tenjom poveanja maksimalne nosivosti do 10 t. Maksimalna nosivost toranjskih dizalica koje se koriste u industrijskom i hidrotehnikom gradjevinarstvu dostie 75 t i vie. Kada se danas govori o nosivosti jedne toranjske dizalice treba rei da je to promenljiva veliina, i da kao takva nije dovoljna da opie karakteristiku dizalice. Uobiajeno se podrazumeva da je to maksimalna nosivost pri minimalnom dohvatu. Danas se najee kao osnovna karakteristika dizalice daje veliina n o s iv o s t x d o h v a t Ova vrednost nije konstantna - ona varira u malim granicama, s tim to se poveava sa smanjenjem dohvata. Tako na primer imamo familiju dizalica 60 tm, 80 tm, 120 tm ........ 1000 tm. Visine dizanja se kreu do 100 m i vie. Moe se rei da su toranjske gradjevinske obrtne dizalice bitno uticale na poveanje produktivnisti rada u gradjevinarstvu.

10.1 TIPOVI I OSNOVNE KARAKTERISTIKE TO RANJSKIH DIZALICA iroka primena toranjskih dizalica u gradjevinarstvu dovela je do pojave razliitih konstrukcija i tipova toranjskih - gradjevinskih dizalica. Toranjske - gradjevinske dizalice se dele po: nainu ugradjivanja, nainu opsluivanja, nainu promene dohvata, konstrukciji stuba - tornja, nainu spajanja strele i tornja, nainu uravnoteenja.

Po nainu ugradjivanja se dele na: - dizalice postavljene na tlo, - dizalice koje se postavljaju na objekat koji se gradi - kleter dizalice. Prve su najrasprostranjenije jer se mogu premetati du i oko objekta po potrebi. Medjutim, sa poveanjem visine objekta (solitera, oblakodera) postaju skupe - neekonomine, pa se za velike visine primenjuju dizalice koje se privruju za medjuspratnu konstrukciju i "rastu" sa porastom objekta (kleter dizalice). Uobiajeno je da otvor za lift slui kao oslonac za toranjsku dizalicu. Po nainu opsluivanja dizalice mogu biti: - stacionarne - nepokretne, - pokrertne. Stacionarne se primenjuju (a u ove spadaju i kleter dizalice) pri gradnji: visokih zgrada, mostova, visokih pei, kula za hladjenje i si. Pokretne dizalice su daleko vie u primeni. Kreu se po inama, a zatim pri postizanju odredjene visine privruju za gradjeni objekat. Po nainu promene dohvata dele se na: - dizalice sa pokretnom strelom, - dizaice sa horizontalnom nepokretnom strelom. U prvom sluaju dohvat se menja podizanjem i sputanjem strele (slika 10.2), a u drugom sluaju dohvat se menja kretanjem kolica du horizontalne strele, koja je kruto vezana za stub dizalice (slika 10.1) Toranjske dizalice sa pokretnom strelom imaju sledee nedostatke: - minimalni dohvat jednak je priblino 30% od maksimalnog, dok se kod dizalica sa horizontalnim premetanjem maka moe pribliiti do samog tornja, - srednji radni dohvat iznosi (20 - 30)% to uslovljava poveanje optereenja toranja, mehanizama za okretanje i kretanje,

Po konstrukciji tornja imamo dizalice: - sa nepromenljivom visinom tornja, - sa montanim teleskopskim tornjem, - sa tornjevima promenljive visine, itd, a takodje i: - sa obrtnim tornjevima, - sa neobrtnim tornjevima. Po konstrukciji strele razlikuju se : - sa strelama napregnutim na pritisak, - sa strelama napregnutim na savijanje. Po nainu uravnoteenja razlikuju se dizalice: - sa gornjim protivtegom (u vrhu stuba - tornja), - sa donjim protivtegom - to su obino toranjske dizalice sa obrtnim tornjem. Gornji protivteg se najee primenjuje kod dizalica sa nepokretnim tornjem i horizontalnom strelom. Njegov nedostatak je poveanje visine teita dizalice i centra pritiska vetra. Takodje, protivteg moe biti pokretan i nepokretan. Tako na primer pokretan protivteg slui za uravnoteenje promenljivog momenta podiue strele. Na slici 10.3 date su razliite konstrukcije strele. Poloaj pogonskih mehanizama je u tesnoj vezi sa poloajem protivtega. Kod dizalica sa okretnim tornjem svi mehanizmi se nalaze dole, na obrtnoj platformi. Kod dizalica sa neokretnim tornjem dole je samo pogon kretanja.

10.2 POGONSKI MEHANIZMI Pogonski mehanizmi su najskuplji, a za proraun, konstruisanje i izradu svakako najkomplikovaniji delovi toranjske dizalice. U skladu sa razvojem toranjskih dizalica i sa tehnolokim i drugim zahtevima razvijali su se i pogonski mehanizmi toranjskih gradjevinskih dizalica, lako se sa jedne strane ne moe rei da se pogonski mehanizmi u principu ne razlikuju od drugih dizalinih mehanizama (motor naizmenine struje, spojnica, prenosnik , dobo, ...), s druge strane vai da mehanizmi imaju niz specifinosti i konstruktivnih reenja tipinih samo za mehanizme toranjskih dizalica. Kod mehanizma za dizanje tereta razvijen je vei broj koncepcijskih i konstruktivnih reenja. Svaki poznatiji proizvodja ima svoja konstruktivno koncepcijska reenja koja treba da zadovolje jedan od bitnih uslova regulisanja: promena brzine u funkciji tereta (pri nepromenljivom momentu) i promena brzine pri nepromenljivom teretu.

I t i ' O + H

Si. 10.3 Konstrukcije strela toranjskih d izalica

Pogon okretanja i pogon kretanja su takodje specifine konstrukcije. Jedan od osnovnih zahteva je m ekano polaenje i mekano koenje, dakle trai se ostvarivanje minimalnih dinam ikih sila, jer se radi o vrlo elastinim noseim strukturam a. Moe se rei da mehanizmi toranjskih - gradjevinskih dizalica spadaju u srednje pogonske grupe (1Am, 1Bm). Medjutim, treba naglasiti da su brzine dizanja velike jer se radi o velikim visinam a dizanja (20 - 1 00)m, pa su i snage m otora velike. Brzine dizanja se kreu od (20 - 100)m/min i vie.

218

11. A U TO D IZ A LIC E

Zadnjih godina proizvodnja autodizalica doivljava vrlo intezivan rast u svetu. Industrija iz oblasti transportnih sredstava, u ovom sluaju autodizalica, prati razvoj gradjevinarstva, saobraaja i drugih grana privrede, koji zahtevaju znatno vei obim montanih i pretovarnih radova, veu brzinu i efikasnost montano - pretovarne mehanizacije. Obzirom na svoje tehniko eksploatacione osobine autodizalice su na ovim poslovima potvrdile svoju superiornost u odnosu na druga transportno - pretovarna sredstva. Danas su najvei svetski proizvodjai autodizalica SAD, Japan, Rusija, Zapadna Nemaka, Engleska, Italija, Francuska i dr. Obzirom da zahtevi transporta u Jugoslaviji, za autodizalicama, zadnjih godina rastu, to se i vei broj proizvodjaa poeo da bavi proizvodnjom autodizalica. Medjutim ovakva proizvodja zahteva serijsku proizvodnju, proizvodju itave familije dizalica, da bi ulaganja bila rentabilna i da bi cena jedne dizalice bila konkurentna na tritu. Na slici 11.1 data je autodizalica sa teleskopskom strelom. 11.1 PODELA AUTODIZAUCA Podela autodizalica moe biti izvrena na vie naina, kao prema: 1. 2. 3. 4. putnim karakteristikama, tj. konstrukciji i osobinama donjeg, voznog stroja, konstrukciji strele, broju pogonskih motora, broju kabina.

Prema putnim (voznim) karakteristikama autodizalice mogu biti: - Za normalne putne uslove, uradjene sa gumenim tokovima, sa vozilom (donja nosea konstrukcija) koje zadovoljava propise o bezbednosti saobraaja na putu, kao: - propisani gabarit 2.5 x 12 x 4 m, - dozvoljeno osovinsko optereenje 120 kN, - brzina kretanja iznad 40 km/h. - Mobilne za sve terene, tako da se mogu kretati po svim terenima i gradilitima. Brzine kretanja su manje, specifini pritisak po toku je manji, a nosivost je do 40 t. - Autodizalice sa gusenicama, za loe terene, sa reetkastom strelom, za vee nosivosti.

219

6100

Prema konstrukciji strele mogu biti: - sa teleskopskom strelom - danas najmasovnija konstrukcija - za manje, srednje i vee nosivosti: - sa reetkastom strelom, za nosivosti iznad 100 t; - kombinacija reetkaste i teleskopske strele. Prema broju pogonskih motora grade se: - Sa jednim motorom. Jedan SUS motor obezbedjuje sve funkcije vozila i dizalinog dela. Prenos snage i komandi se ostvaruje preko hidraulinih i pneumatskih sistema. Obzirom da se dizalini deo obre za 360 to svi hidraulini, elektro i pneumatski vodovi moraju da prodju kroz specijalni obrtni prikljuak. Grade se do 50 t (za vee nosivosti "prikljuak" je veliki). Ovo je najsavremenije reenje. - Sa dva pogonska motora - projektuje se za vee nosivosti, pri emu je jedan motor za kretanje, za vozilo, a drugi motor je za dizalini deo. Prema broju kabina razlikuju se autodizalice: - Sa jednom kabinom - obino kada je dizalica sa jednim motorom. Imaju smanjenu preglednost. - Sa dve kabine - dizalica je sa jednim ili dva motora.

11.2 GLAVNI UREDJAJI I DELOVI AUTODIZALICA

Autodizalicu moemo podeliti u dva dela: 1. dizalini deo autodizalice; 2. nosea konstrukcija - vozilo sa pogonskim (voznim) uredjajima, tokovima i stabilizatorima.

11.2.1 Uredjaji dizalinog dela autodizalice

Teleskopska (ili reetkasta) strela. Spada u najodgovornije elemente dizalice. Na teinu strele otpada oko 20% ukupne teine dizalice. Uredjaj za dizanje. Sastoji se od hidropumpe, komandno regulacionog uredjaja, hidromotora sa konicom, vitla, ueta i kuke. Uredjaj za kretanje. Sastoji se takodje od hidropumpe, hidromotora sa automatskom sigurnosnom konicom i obrtnog aksijalno-radijalnog leaja sa ozubljenim vencem. Uredjaj za teleskopiranje. Sastoji se od hidropumpe i dvostrukih hidraulinih cilindara ime se postie sinhronizovano jednovremeno teleskopiranje drugog i treeg segmenta strele.

10

t?

16

18

70

73

74

26

28

30

3?

34

36m

SI. 11.2 G rafiki prikaz nosivosti autodizalice (zavisno od ugla,dohvata i momenta prevrtanja)

223

11.2.2 Stabilnost dizalica

Stabilnost autodizalica je vrlo znaajna kako sa aspekta sigurnosti u radu, tako i sa aspekta uinka dizalice, je r se i iz uslova stabilnosti odredjuje nosivost dizalice za odredjene uglove i dohvate strele. Provera stabilnosti se vri na dva naina: - raunska provera stabilnosti; - provera stabilnosti putem probnog optereenja. Raunska provera stabilnosti se izvodi za sledee sluajeve optereenja: I - dizalica u pogonu u normalnim , radnim uslovima; II - dizalica sa preoptereenjem , statika stabilnost; III - dizalica naglo rastereena, pad tereta; IV - dizalica van pogona, izloena maksimalnom vetru. Za sve sluajeve provere propisima se odredjuju sile i njihove vrednosti (T. 11.2). TABELA 11.2 (prem a JUS M .D 1.051) Sluaj optereenja Sile i njihove veliine za proraun stabilnosti vertikalne sile I II III 1.1 Q 1.45 Q 0 horizontalne sile 0.25 Q ili F h 2 1 0 0 sile vetra 25 C A 0 1.1 C q A

25 C A 0 0.3 Q 1 ) IV 0.3-Q se uzima ako se raunom ne moe dokazati da je reakcija pri rastereenju manja. 2 Uzima se vea vrednost. 1 O znake znae: Q = nazivno optereenje dizalice; Fh = horizontalne sile usled okretanja i naginjanja strele; C = koeficijenat oblika pri proraunu sile vetra; q = pritisak vetra - odredjuje se propisima; A = povrina dizalice izloena vetru. Provera stabilnosti probnim optereenjem vri se kao: I Dinamika provera - provera stabilnosti u pokretu. Uzima se teret 1.2 Q i izvode se sukcesivno sva kretanja. II Statika provera stabilnosti - provera dizalice pri mirovanju kada se dizalica optereti sa 1.33 Q.

224

11.3 STRELA AUTODIZALICE Strela spada u najodgovornije elemente autodizalice. Pored asije vozila strela je jedini elemenat koji se kompletno projektuje, izradjuje i ispituje kod proizvodjaa dizalica. Veinu drugih uredjaja proizvodja samo bira i ugradjuje u autodizalicu. Pri projektovanju i izradi strele treba reiti sledee glavne probleme: izbor materijala; izbor poprenog preseka strele; proraun strele; nain teleskopiranja strele; tehnologija zavarivanja strele; ispitivanje napona strele na kritinim mestima.

11.3.1 Izbor materijala

Da bi strela bila to laka za materijal se usvajaju visokokvalitetni materijali sa visokim mehanikim osobinama. To su sitnozrni elici poviene vrstoe, koji treba da ispune visoke zahteve u pogledu osetljivosti na koncentraciju napona, dinamike jaine i zavarljivosti. Kod autodizalica se najee upotrebljava NIONIKRAL sa granicom razvlaenja ov = 60 kN/cmz. Doputeni napon ad dobija se kada se granica razvlaenja av podeli sa stepenom sigurnosti K:

pri emu je: K = 1.5 za I sluaj optereenja; K = 1.3 za II sluaj optereenja; K = 1.1 za III sluaj optereenja; Gornji obrazac, vai za elike kod kojih je:

_ granica razvlaenja ^ oM jaina na kidanje

q v

Za kvalitetnije elike ( ov / a M > 0.7) vai obrazac:

~ v*0U ~ ' d 52 v 52 M 52

Kod sitnozrnih elika poviene vrstoe javljaju se problemi tehnoloke prirode: zavarljivost, izbor postupka, izbor dodatnog materijala, priprema za zavarivanje, temperatuta predgrevanja, i si.

225

11.3.2 Izbor poprenog preseka strele

Kod proizvodjaa autodizalica se susreu sledei popreni preseci:

SI. 11.3 Popreni p rese ci strele

Izbor poprenog preseka zavisi od mnogobrojnih faktora, a pre svega od tehnolokih m ogunosti proizvodjaa. Tehnoloko reenje pod "A" je najjednostavnije, "C" je patentirano, a "B" i D" koriste najee am eriki proizvodjai. Teleskopske strele autodizalica optereene su na savijanje i pritisak. Pored ovih napona javljaju se i lokalni naponi na mestima oslanjanja segm enata strele (si. 11.4). Usled optereenja na savijanje i pritisak javljaju se izboavanja kod pojedinih preseka. Na slici 11.5 dati su naini vodjenja, oslanjanja pojedinih elemenata. Preseci "A" i "D" su najvie podloni deformaciji (izboavanju) bonih stranica, dok je presek "E" najotporniji.

226

SI. 11.4 ematski prikaz oslanjanja segmenata stre/e

SI. 11.5 Naini oslanjanja - vodjenja segmenata strele

228

12. KONTEJNERSKE DIZALICE

12.1 KONTEJNERSKI TRANSPORT
U uslovima razvijene industrijske proizvodnje i sve otrije konkurencije na tritu, pored cene i kvaliteta proizvoda, rok i kvalitet isporuke imaju vrlo vanu ulogu. Zbog toga se transportu, bilo kao tehnolokoj operaciji u procesu proizvodnje ili u procesu dostave robe korisniku, pridaje posebna panja. Klasian nain transporta, koji podrazumeva prevoz poiljki najrazliitijih dimenzija, vrsta i naina pakovanja, jo uvek predstavlja podruje najvee rezerve za snienje cene proizvoda, to se postie na razne naine. Kontejnerski transport je jedan od naina koji prua velike mogunosti za smanjenje trokova transporta, a time i krajnje cene proizvoda. Transport kontejnerima je poeo naglo da se razvija u Evropi poetkom ezdesetih godina. Na njegov razvoj uticao je niz faktora koji i nisu imali vre medjusobne veze. Dolo je, naime, do istovremenog sazrevanja itavog niza odvojenih procesa i do njihovog uzajamnog uticaja i spajanja u kratkom vremenskom razdoblju. Evo nekih najvanijih faktora: - formiranje i usvajanje velikih ISO kontejnera; - razvoj i formiranje velikih distributivnih sistema sa decentralizovanim velikim skladitima, sa brzim kombinovanim transportom do manjih distributivnih mesta; - tenja eleznice u Evropi za racionalizacijom u smislu brzine prenosa robe i smanjenja trokova; - ukljuivanje drumskog, renog, morskog i vazdunog saobraaja u sistem kontejnerskog transporta. Kontejnerski transport donosi velike utede ali zahteva, za njegovo uspeno sprovodjenje i razvoj, stvaranje odgovarajuih uslova: - stvaranje i opremanje istovarno - pretovarnih i skladinih prostora i terminala za prijem, obradu i otpremu kontejnera, sa prateim objektima za pakovanje robe, remont i tekue odravanje; - stvaranje potrebnog fonda kontejnera odgovarajuih dimenzija i nosivosti; - stvaranje specijalnih transportnih sredstava - brodova, vagona, kamiona; - stvaranje specijalnih sredstava za utovar - pretovar na pristanitnim i eleznikim terminalima i skladitima, kao tosu dizalice, manipulatori, viljukari, delta transporteri i si.; - stvaranje odgovarajue organizacione i kadrovske baze za rad i praenje kontejnerskih poiljki. Ispunjenje svakog od ovih uslova zahteva velike investicije, to je osnovni razlog sporog prihvatanja od strane srednje razvijenih i nerazvijenih zemalja. Na slici 12.1 data je ema jednog kontejnerskog terminala.

ih

SI. 12.1 em a je d n o g kontejnerskog term inala

230

Racionalizacija svakog transporta predstavlja vii stepen iskorienja prevoznih sredstava, vee utede u vremenu, bri i bolji kvalitet prevoza. U tom smislu, kontejnerizacija robnog transporta bitno doprinosi racionalizaciji transportnog procesa. Pri tome, teite racionalizacije transporta danas nije vie racionalizacija pojedinih grana, ve prvenstveno racionalizacija kooperacije izmedju tih grana. Tu i lee najvei potencijali kontejnerizacije. Tehnologija klasinog transporta se karakterie time da se sve operacije u transportnom procesu po pravilu vre komad po komad, to zahteva mnogo vremena, radne snage i materijala. Uvodjenjem standardne tovarne jedinice (kontejnera) ostvarila se koncepcija:

Tovarna jedinica Jedinica pretovara

= Jedinica transporta = = Jedinica skladitenja.

Tako je uvodjenjem uvodjenjem kontejnera kao standardizovane tovarne transportne jedinice ostvaren niz prednosti: - unificirana tehnika reenja eleznikih, drumskih i drugih vozila, - znatno smanjenje rada pri svim pretovarima, - eliminiu se klasina skladita - kontejneri se skladite na otvorenom prostoru, - na itavom prevoznom putu ostvaruje se standardizovana tehnologija pretovara, to omoguava da se primenjuju standardni pretovarni uredjaji, - eliminiu se mogua transportna pakovanja, - skrauje se vreme pretovarnih operacija i si. Na slici 12.2 su prikazana sredstva kontejnerskog transporta.

12.1.1 Tehno-ekonomski efekti primene kontejnerskog transporta

Efekti koji se postiu primenom kontejnerskog transporta najbolje se mogu uoiti uporednom analizom klasinog i kontejnerskog transporta, na osnovu kriterijuma: 1. Brzina dostave robe. Na odredjenim rastojanjima, kontejnerski transport obezbedjuje bru dostave robe, 2. Broj potrebnih sredstava transporta. Vea brzina dostave robe poveanjem stepena iskorienja voznog parka, to smanjuje broj vozila za transport, 3. Obim prevoza. Klasian transport je manje osetljiv na promenu vrste prevoza, 4. Produktivnost rada. Kontejnerski transport je produktivniji jer ima vei stepen mehanizovanosti rada, 5. Proizvodnost rada. Kontejnerski transport ima na osnovu svojstava kontejnera, znatno veu proizvodnost pri pretovaru komadne robe, 6. Investiciona ulaganja. Kontejnerski transport zahteva visoka ulaganja u kontejnerska sredstva, opremu i kontejnerske terminale,

232
TRANSPORTNE MAINE TRANTAJNER I TAPEL DIZALICE
mamidi

PORTEJNER DIZALICE

I atodi I MANIPULATOR!

POMONA SREDSTVA (ZAHVATN) UREDJAJI

" i

0 rj <

Ej
I

j 1

IP

3
HP ( *a 1

I i i

i a i U i | 4

S/. 12.2 Sredstva kontejnerskog transporta

^ a i >

1 1

7. Direktni trokovi transporta, lako je ovaj kriterijum teko uporediv, ipak se moe dati prednost klasinoj tehnlogiji. 8. Trokovi utovara i istovara. Prioritet se daje kontejnerskom transportu jer mehanizovan rad omoguuje nie trokove po jedinici pretovara, 9. Ukupni trokovi distribucije robe. Za veliki deo kombinacija prevoza prioritet se moe dati tehnologiji kontejnerskog transporta, 10. Oteenja robe. U realizaciji transportnog lanca, moe se rei da su oteenja manja kod kontejnerskog transporta jer je roba u pretovaru zatiena, 11. Podela rada izmedju vidova transporta. Kontejnerizacija stvara preduslove za maksimalno korienje prednosti svake grane transporta, 12. Ukljuenje u medjunarodnu podelu rada. Kontejnerski transport, kao jedinstven lanac, povezuje medjunarodno trite i omoguuje bolju robnu razmenu, 13. Fleksibilnost. Kontejner je kao standardizovana medjunarodna manipulativna jedinica, prilagodljiv razliitim vidovima transporta, 14. Organizacija rada. Savremena tehnologija kontejnerskog transporta zahteva znaajne trokove za uspostavljnje organizacije rada, 15. Prazne vonje. Kontejnerski transport je veoma osetljiv na tokove robe, pa je teko obezbediti potrebnu koliinu robe u oba smera, 16. Uteda energije. Kontejnerska tehnologija prua znatnu utedu energije, 17. Informacioni sistem. Kontejnerizacija zahteva izuzetno kvalitetan informacioni sistem, koji omoguava praenje kontejnera, obezbedjenje tereta u povratku i uklapanje u redove vonji raznih vidova transporta, 18. Razvoj privrede zemlje. Primena kontejnerazacije stvara mogunost za unapredjenje privrede zemlje, 19. Ekologija. Kontejnerska tehnologija ima prioritet zbog manjeg zagadjenja okoline preraspodelom na elezniki i reni transport, vee koncentracija rada i manjeg rastura robe, posebno prakaste. Prema mnogim analizama utvrdjeni su sledei globalni i parcijalni ekonomski efekti u kontejnerskom transportu. Shodno tome, transportni trokovi se sniavaju za: na elom transportnom lancu u eleznikom transportu u drumskom transportu u avionskom transportu u poljoprivredi u gradjevinarstvu 40% 50% 34% 20% 40% 70%

Ovim snienjima trokova treba dodati utede od: pakovanja robe, korozije, angaovanja kapitala, oteenja, osiguranja i si. Prema postojeim analizama, najvee ekonomske efekte ima proizvodnja, privreda, zatim trgovina a potom saobraaj.

233

12.2 PRETOVARNA SREDSTVA I UREDJAJI KONTEJNERSKOG TRANSPORTA

Lokaciju, veliinu i tehniku opremljenost istovarno - pretovarnog i skladinog prostora - terminala, odredjuje razvijena ili planirana mrea transportnih puteva i projektom predvidjeni promet. Opremanje terminala vri se opremom razliitog stepena sloenosti, specijalizovanom ili prilagodjenom uslovima rada, pa u toj zavisnosti i podela istovarno - pretovarnih sredstava moe biti razliita: a) Prema mestu lokacije: - istovarno - pretovarna sredstva na luko - elezniko - drumskim terminalima, - istovarno - pretovarna sredstva na elezniko - drumskim terminalima, - utovarno - istovarna sredstva na prostorima proizvodnih preduzea. b) Prema izgledu konstrukcije: portalne dizalice (portejneri) sa prepustim a prema vodi i kopnu, portalne dizalice (trantajneri i tapel) bez, sa jednim ili oba preputa, luke portalno-obrtne dizalice, mobilne dizalice na tokovim a ili gusenicama, specijalna sredstva - manipulatory pom ona sredstva.

Sve ove dizalice, pored ustaljene opreme kojom raspolau dizalice uobiajenih namena, moraju biti opremljene najnunijim priborima za hvatanje kontejnera. Zahtevi kojima mora da odgovori dizalica su ustvari zahtevi terminala, koji proizilaze iz tehnologije rada i celokupne delatnosti. Dizalica, zavisno od lokacije, mora da bude sposobna za obavljanje sledeih operacija: - istovar kontejnera sa broda, vagona ili kamiona na prostor za privrem eno skladitenje i obrnuto, - pretovar kontejnera (vagon - kamion i obrnuto), - sortiranje kontejnera prema odredjenim zahtevim a (uputno mesto, dimenzije, vrsta robe i si.)

12.2.1 Kontejnerske dizalice

Najsloenije probleme utovara i istovara kontejnera na term inalim a reavaju dizalice. Nijhove konstruktivno tehnoloke karakteristike treba da omogue: - odgovarajuu nosivost, visinu dizanja i povrinu opsluivanja, - lako i bezbedno hvatanje, dizanje, prenoenje i odlaganje kontejnera, - odredjenu proizvodnost u jedinici vremena.

234

Danas je u svetu, stvoreno nekoliko osnovnih tipova dizalica za rad na terminalima: - Dizalica za rad na lukom terminalu portalnog tipa sa pokretnom strelom prema vodi i sa ili bez preputa prema kopnu. Otklon strele iz horizontalnog poloaja obezbedjuje pristajanje veih brodova. Duina strele zavisi od dubine gaza pristanita i veliine brodova. Ispod portala i preputa prolaze elezniki i drumski transportni putevi kao i prostori za privremeno odlaganje kontejnera (slika 12.3). - Obrtna portalna dizalica, iji portal obezbedjuje prolaz transportnih puteva, a strela i mehanizam za obrtanje krunu povrinu opsluivanja sa jednog mesta (slika 12.4). Svaki od ovih tipova dizalica moe biti izveden na razliite naine. Ako se govori o samoj noseoj konstrukciji, onda se ona kod dizalica portalnog tipa moe izvesti kao dvogreda ili jednogreda, reetkastog ili sanduastog tipa. Sigurno je, da je odluka o izgledu i nainu izvodjenja nosee konstrukcije, rezultat traenja optimalnog reenja u zadovoljavanju ekonomskih i trinih zahteva, medju kojima su najvaniji nia cena i teina dizalice.

b i

b )
f

Iti

ltJ

z
9)

/ /

t3

"

r i L k'

SI. 12.3 Porta/ne (portejner) dizalice nosee konstrukcije sa jednim ili dva nosaa
235

SI. 12.4 O brtna porta/na dizalica z a ra d sa kontejnerim a, grabilicom i kukom

12.2.2 Mehanizmi kontejnerskih dizalica

Pored nosee konstrukcije koja se po izgledu dosta razlikuje od dizalica uobiajene namene, ove dizalice se znatno razlikuju i po opremljenosti razliitih mehanizama sa ciljem da se zadovolje strogi eksploatacioni zahtevi. U daljem tekstu e biti pomenuta problematika najvanijih mehanizama na dizalici. Urediai za hvatanje. Nosea konstrukcija kontejnera (slika 12.5) prilagodjena je i dimenzionisana samo za odredjene naine hvatanja.

Proizvoljna hvatanja i vezivanja kontejnera opasna su sa stanovita bezbednosti, oteenja kontejnera i poiljke, a da se i ne govori o maloj proizvodnosti u takvim uslovima. Ako se ovome doda i postojanje kontejnera razliitih dimenzija, onda je zahtev za univerzalnim mehanizmom za hvatanje veoma sloen. Dananji hvata - "spreder" univerzalnog tipa je teleskopski, hidraulinog dejstva, sa automatskim hvatanjem i zabravljivanjem kontejnera (slika 12.6) razliitih duina. Upravo konstrukcija hvataa - spredera u mnogome definie ostale karakteristike dizalice.
MEHANIKI

AUTOMATSKI PODEAVAJUI

SZ 12.6 Za hvatrti uredjaji i nain zabravtjivanja

Nain veanja hvataa bitan je za miran rad dizalice, bez velikih oscilacija tereta koje prouzrokuju translatorno pomeranje i obrtanje kontejnera. Danas je u primeni vie naina veanja od kojih je najprimenljiviji sa etiri take. Pretea ovom hvatau je mehaniki hvata za odredjenu dimenziju kontejnera obeen o kuku dizalice za iji rad je potrebno prisustvo oveka. Pored veanja hvataa gipkim uetom, kod dizalica manjih visina moe se primeniti hvata na stubu koji ima vertikalno vodjenje. U toku due upotrebe ili nepravilnog hvatanja, moe doi do oteenja kontejnera a time i do problema njegovog pretovara. Spreder za takve prilike treba da bude opremljen dodatnim zahvatnim rukama koje se automatski ili mehaniki sputaju sa strane kontejnera i hvataju ga odozdo. Vrlo esto kod terminala koji rade i sa ostalom komadnom i rasutom robom, spreder treba snabdeti kukom ili obezbediti mogunost zamene hvataa odgovarajuom grabilicom. Taj problem se postavlja kao dilema mnogih terminala u procesu razvoja do potpunog prelaza na kontejnerski transport.
23 7

posebnim uredjajem na samom hvatau ili maki, a jedan od naina je i stvaranje mogunosti za kretanje jednog od dva uobiajena mehanizma za dizanje. Mehanizmi za translatorna pomerania make i dizalice. Oni se ne razlikuju bitno od uobiajenih izvodjenja, s tim to se relativno velika brzina make u odnosu na brzinu dizalice objanjava stalnom upotrebom ovog mehanizma u procesu rada, dok se promena lokacije obavlja povremeno. Regulacija brzina pri pokretanju ili zaustavljanju mehanizama ostvaruje se danas upotrebom tiristora, koji obezbedjuju gotovo kontinualnu promenu brzine od 0 do max. vrednosti. Priaueniu oscilacija koje nastaju usled translatornog pomeranja tereta ili obrtanja, pridaje se posebna panja jer direktno utiu na trajanje radnog ciklusa a time i ukupne proizvodnosti dizalica, gde je od velike vanosti brzo i tano navodjenje spredera na kontejner. U svetu se sprovode posebna ispitivanja trajanja priguenja kod razliitih naina veanja, variranjem odgovarajuih parametara kao to su: rastojanje taaka veanja na maki i sprederu u funkciji duine viseih uadi. Torzione oscilacije dovode i do konstrukcije posebnog uredjaja za njihovo priguenje gde njihovo eksploataciono ispitivanje pokazuje da je vreme priguenja smanjeno za 6 do 16 puta u odnosu na trajanje prirodnog priguenja.

12.3 ELEZNIKI TRANSPORT KONTEJNERA

Za transport kontejnera eleznicom treba, kao i kod ostalih vrsta kontejnerskog transporta, uloiti velika materijalna sredstva: specijalne vagone, specijalna sredstva za pretovar, sredstva za manipulisanje sa kontejnerima kao i u kontejnerske terminale. Poseban problem predstavlja tehnologija multimodalnog drumsko-eleznikog transporta, pri emu se drumska vozila ili delovi vozila, na jednom delu puta prevoze transportnim sredstvima eleznikog saobraaja (hucke-pack tehnologija).

12.3.1 Izbor lokacije elezniko - drumskog terminala

Pri izboru lokacije elezniko-drumskog terminala uticaja imaju sledei faktori: Blizina reke ili mora, Poloaj naseljenih mesta, centara za odmor, Struktura postojee drumske saobraajne mree, Poloaj lokacije prema ranirnim stanicama i drugim eleznikim kompleksima, Mogunost proirenja kapaciteta u budunosti, Potrebna ulaganja u infra-strukturu (saobraajnice, prilazni putevi, energija, telekomunikacije i drugo),

Glavni elementi elezniko-drumskih terminala su: pretovarna sredstva sa pripadajuom skladinom povrinom, ulazno-izlazni koloseci, produni kolosek, koloseci za stacioniranje delova kompozicija, dovozne saobraajnice i parkinzi za vozila, zgrada za osoblje, dodatna oprema.

Ts- Dnevno, srednje-efektivno vreme rada jednog dostavnog vozila, T - Proseno vreme rada terminala, K,- Koefic. neuskladjenosti dopreme eleznicom i otpreme drumskim transport., Kj,- Koefic. neuskladjenosti dopreme drumskim vozilima i otpreme eleznicom, N - Prosean broj kontejnera koji stiu subotom i nedeljom, Np- Broj kontejnera na poluprikolicama parkiranim na terminalu.

12.3.2 Efikasnost i ukupni trokovi kontejnerskog eleznikog transporta

Jedan od najvanijih faktora procesa transporta je vreme i brzina prevoza robe. Zbog toga su vrena istraivanja vremena i brzine prevoza u saobraaju "od vrata do vrata", za razliite vrste transporta (si. 12.10). Iz dijagrama se zakljuuje da drumski transport daje povoljnija vremena od eleznikog. Medjutim pokazuje se da transport u homogenim vozovima koji izmedju terminala mogu da saobraaju velikim brzinama, moe biti konkurentan drumskom transportu (si. 12.11). to se tie ukupnih trokova, analize su na strani kontejnerskog transporta. Ne ulazei u dublju analizu direktnih i indirektnih trokova i njihovih odnosa u zavisnosti od vrednosti robe, duine transporta, kao i njihovih promena zadnjih godina, promenom uticajnih faktora koji odredjuju veliine direktnih i indirektnih trokova, prednost ima elezniko - drumski prevoz za duine preko 500 km (si. 12.12).
V R E M E PREVO ZA (U A SO V IM A ) 100

75

50

K O N V E N C IO N A L N IM VOZOM

25

500

1000

1500

R E L A C IJA P R E V O Z A (U K m )

S/. 12.10 Prikaz vremena trajanja prevoza robe

241

U K U P N O V R E M E PREVOZA
(U A SO V IM A )

R E L A C IJA P R E V O Z A (U K m )

SI. 12.11 P rikaz brzin e prevo za na dugim relacijam a

R E L A T IV N I U K U P N I TROKOVI D IS T R IB U C IJE

R E L A C IJA PRB V O ZA (U K m )

SI. 12.12 A lternativno p o re d je n je ukupnih trokova

13. U N U TR A N JI T R A N S P O R T
13.1 SKLADITENJE Struna oblast skladitenja je vrlo obimna i kompleksna. Posebnu oblast ine transportna sredstva koja se primenjuju u tehnici skladitenja. Posebnu, pak, oblast sainjavaju skladita po visini, koja su poela da se razvijaju zadnjih 20 godina. Kada se, dakle, govori o skladitenju misli se na savremeno optimalno organizovanje skladitenja putem: - sredstava za lagerovanje, - transportnih sredstava i - skladinih uredjaja. Dok transportna sredstva slue premetanju robe, tehnici skladitenja stoje na raspolaganju sredstva za skladitenje robe. Pri tome se danas posebna panja poklanja tome da se prostor iskoristi optimalno i da se istovremeno ouva mogunost sortiranja i brzog iznalaenja odredjenog dela ili robe. Tako su nastala visoka regalna skladita, a sa njima i svi novi oblici uredjaja za skladitenje, koji omoguuju da se ostvare pravi efekti racionalizacije. Savremena tehnika lagerovanja pored transportnih sredstava za prolaze, transportnih sredstava za regale, dizalica, transportera, regala i paleta obuhvata i uredjaje za upravljanje tim kompleksnim postrojenjima, na primer procesne raunare. Potpuno automatske fabrike sa automatskim skladitenjem sve su brojnije. Prema VDI 2411, skladite (lager) je prostor za uvanje rasutih ili komadnih tereta koji mogu da se klasifikuju po veliini ili obliku. U statikim skladitima roba lei u skladitu due vreme. U dinamikim skladitima roba lei samo kratko vreme, ona tee, to je ustvari medjuskladitenje. Medjuskladitenje je svako mirovanje robe koja je u proizvodnji, izmedju pojedinih faza proizvodnje - odnosno izrade. Tako moe da se kae: Skladitenje je stanje nekretanja robe koja ima za to potreban prostor. Skladite je mesto na kome roba stoji u cilju stajanja zaliha, ili, skladite slui za premoenje pojedinih faza proizvodnje. Treba konstatovati da se skladitenjem poveavaju trokovi proizvodnje (prostor, ljudi, odravanje, energija, ...).

243

Skladite treba da bude dim enzionisano za optimalnu koliinu, a ne za maksimalnu (slika 13.1).
n i vo 1a g e r a m a ksim u m

p ro sto r d isa n je

za

m in im u m

vrem e ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ >

SZ 13.1 Dijagram koliina - vreme

O snovni nivo zaliha na skladitu predstavlja nivo zaliha koji om oguuje protok m aterijala u sluaju da dodje do zastoja u doturu materijala. Maksimalni nivo odredjuje veliinu skladita. Skladite mora da bude sposobno da primi vrne isporuke koje se u proizvodnom ciklusu oekuju. Optimalni nivo zaliha lei izmedju ovih granica. Da bi se izjednaile razlike u vrem enu, koliini i vrsti robe skladite mora da ima odredjeni prostor za "disanje", odnosno pulsiranje. Skladite, znai, ne sme da bude ni potpuno prazno ni potpuno popunjeno. Iznalaenje optimalne koliine, koja treba da se skladiti, zahteva raspodelu robe po broju asortim ana, po broju artikala u asortim anu i broju jedinica po artiklu. Ovde dolaze i traeni rokovi isporuke i tanost isporuivanja. Asortim ani i podaci po isporuci znatno utiu na tehniko reenje skladita. Skladita se mogu podeliti sa vie stanovita. Tako po funkciji skladita mogu biti: - skladita zaliha; - prolazna skladita; - skladita za snabdevanje. S k la d i ta za lih a (sabirno skladite, skladite rasutih tereta, skladite rezervi) se karakteriu velikom zaprem inom skladinog prostora i duim vrem enom ostajanja robe u skladitu. O va skladita slue uvanju zaliha, kao na primer: skladite sirovina, skladite uglja, skladite koje uva itarice itd. Transportna sredstva mora da budu dim enzionisana prem a najveoj potrebi isporuke robe iz skladita, pa je stepen iskorienja zbog toga mali.
244

Prolazna skladita (medjuskladita, skladita za amortizovanje udara) slue za izjednaavanje oscilacija izmedju ulaznih isporuka i izlaznih isporuka, unutar kratkog vremenskog perioda. Roba u odredjenim vremenskim intervalima ulazi i izlazi iz skladita. Ostajanje u skladitu je najee kratko (eleznike stanice, aerodromi i si.). S kladita za snabdevanje (zbirna skladita i skladita za raspodelu) imaju zadatak preuredjivanja tokova materijala. U zavisnosti od postavljenog zadatka to moe da bude primanje velikih poiljki i njihovo prerasporedjivanje (centralno skladite), skupljanje malih poiljki, njihovo grupisanje (skladite sa koga se vre isporuke, kao na primer skladite rezervnih delova), primanje velikih poiljki i prerasporedjivanje istih na manje izlazne poiljke (skladite za otpremanje robe). Ova skladita imaju vrlo kratko vreme ostajanja robe u skladitu zbog velikog broja artikala (danas nisu retka skladita i sa 100000 razliitih artikala), pa su pogodna za potpuno automatizovanje preko procesnih raunara. Podela skladita moe biti i prema obliku na: - skladita na otvorenom prostoru, - skladita pod krovom, i - zatvorena skladita. Prema skladitenoj robi skladita se dele na: - skladita za komadnu robu, - skladita za masovnu robu, i - skladita za rasuti teret. Skladita rasutog tereta se najee izvode na otvorenom prostoru (skladita na tlu sa i bez krova). Ona su pogodna za skladitenje rasutih tereta koji nisu osetljivi na vremenske uticaje, kao na primer: ugalj, ruda, i si. Da bi se izbeglo prljanje skladitene robe to se povrine skladita najee oblau oblogom koja odstranjuje prainu i prljavtinu. Isto vai i za staze po kojima idu transportna sredstva koja se ne kreu po inama. Kao transportna sredstva upotrebljavaju se: rotacioni bageri, pretovarni mostovi i mosne dizalice sa grabilicom, transportna sredstva koja idu bez ina, trakasti transporteri, pneumatski transport i si.

Povrina otvorenih skladita se kree i do 100000 m2. Visina lagerovanja je obino do 10 m, a maksimalno do 20 m (vodi se rauna o samopaljenju i gubitku kvaliteta zbog velikih gomila). Kapacitet se kree od 120 m3 /h kod manjih skladita do 10000 m3 kod velikih. /h

245

13.2 SKLAD ITE ZA KOMADNU ROBU Kao kom adna roba se oznaava jedan pojedinani komad koji obrazuje jednu jedinicu (prem a V D I2411). Prema ovoj definiciji to su sva vrsta tela razliitih dimenzija, ali i rasuti tereti i gasovi zapakovani u posebnim sudovim a, tankovim a i kontejnerim a, koji se transportuju kao komadni teret. Jedna jedinica kom adnog tereta obrazuje sa pom onim sredstvom (na prim er paletom) skladinu jedinicu. Skladina jedinica je znaajna veliina za odredjivanje jednog skladita. U skladitu kom adnog tereta se na ogranieno vrem e skladiti odredjen broj takvih jedinica i eventualno se pri tom e vri prestruktuiranje: kom isioniranje, sortiranje, oznaavanje, etiketiranje. Pri tom vai osnovna postavka transportne tehnike: produkciona jedinica = transportna jedinica = skladina jedinica = jedinica za utovar, kao moto za transportni lanac unutar skladita. Ovo norm iranje jedinice za proizvodnju, transport, skladitenje i prodaju ima mnogo prednosti. Postie se: - reduciranje procesa pretovara i potreba za rukovanje, - m anja oteenja robe koja se transportuje, - univerzalna upotreba transportnih sredstava, manje protono vrem e robe kroz skladite, i - ostvarivanje znatnih preduslova za autom atizaciju procesa transporta i uskladitenja.

13.2.1 Funkcije skladita komadne robe

Jedan opti sistem skladita kom adne robe obuhvata sledee funkcije (si. 13.2): ulazak i izlazak skladinih jedinica, skladitenje komadnih jedinica, prestruktuiranje (komisioniranje, sortiranje skladinih jedinica), i organizaciju skladita.

O blast ulazak robe slui prijemu robe i priprem i robe za skladitenje. O blast skladite jedinica je rezervno skladite i slui za vrem ensko prem oenje. Jedinice naputaju skladite u istom stanju u kom su ule. O blast skladite za kom isioniranje slui uglavnom za sortiranje. Jedinice naputaju ovu oblast u prom enjenom stanju. U skladitu jedinica i u skladitu za kom isioniranje se primenjuju razliita transportna sredstva. U oblasti pakovanja sortirana roba se organizuje tako da predstavlja jedinicu sprem nu za otpremu. U oblasti izlaz robe ispunjuju se zadaci prodaje robe poruiocu, kao i poslovi koji su sa tim e vezani.

246

Samo reenje jedan nudi, zbog idealnog protoka (skladina jedinica = utovarna jedinica = transportna jedinica) punu automatizaciju i tim e zam enu za funkciju oveka. Ostala reenja dozvoljavaju razliit stepen automatizacije.

13.2.2 O rg a n iza c ija sk lad i ta

Ranije je radnik morao da zna gde stoji svaki artikl u skladitu. Artikl nije mogao da bude danas ovde a sutra tamo. A kada se artikl isporui ostajao bi prazan prostor, to je uslovljavalo potrebu za veim prostorom. Bitne pretpostavke da se skladite mehanizuje i automatizuje ostvaruju se: standardizovanjem skladine jedinice (SJ), korienjem regalnih transportera (RT), korienjem transportnih sredstava (TS), prim enom procesnih raunara (PR).

Pri tom e je: SKLADINA TEHNIKA = SJ + RT + TS + PR

13.2.3 S a stav n i d elo v i s k lad i ta za ko m a d n u robu

Sastavni delovi su : - Gradjevinski: zemljite, saobraajnice, zgrade, pom one prostorije, grejanje i slino, - Transportna i skladina sredstva: transporteri (trakasti, lanani), viljukari, regalni transporteri, regalne dizalice, liftovi, regali i si., - Ostali uredjaji i maine: maine za pakovanje i etiketiranje, vage za merenje, uredjaji za sm etanje i skidanje paleta, uredjaji za ienje, - Pomona sredstva: pom ona sredstva za utovar, kao to su palete, posude i slina sredstva za osiguravanje utovara, - Sredstva za kom andovanje i organizaciju: elektrine i elektronske komande, sredstva za sredjivanje podataka, uredjaji za ulaz i izdavanje, kartoteke, procesni raunari i slino.

13.2.4 G ra d n ja sklad i ta za k o m a d n e terete

Zadatak skladita za komadne terete je da trajno rei uslove koji se trae za skladitenu robu. Kod skladita za komadne terete danas mogu da se nadju sledei naini izvodjenja (slika 13.4):

248

SI. 13.4 N aini izvodjenja skladita komadne robe

ravno skladite (a), ravno skladite, ali po visini rasporedjeno (b), skladite sa spratovim a (c), skladite sa visokim regalim a (d, e). skladite u kom e vazduh ima ulogu noseeg sredstva balon hale (f), skladita na slobodnom prostoru (g).

Ravna skladita su visine do 7 m i zahtevaju veliki prostor. K om adna roba se slae na pod, blok skladitenje, ili na niske regale sa pregradam a. Uredjaji za opsluivanje su dizalice, transporteri, viljukari i si. Ravna skladita sa visokim lagerovanjem su visoka 7 - 12 m. Skladite na spratove sastoji se u principu od vie ravnih skladita rasporedjenih jedno iznad drugog. Ono je nastalo iz zahteva da se na maloj povrini zem ljita, koje m oe da bude vrlo skupo, dobije vei skladini prostor. Opsluivanje je isto kao kod ravnog skladita, stim to postoje i uredjaji za vertikalno transportovanje robe, kao na prim er liftovi. Skladita sa visokim regalim a su skladita visine preko 12 m. Realizovana su skladita i do 40 m visine, a duine preko 120 m. Regalna konstrukcija je slobodno stojea. T ransportna sredstva su u ovom sluaju manje - vie autom atizovana (trakasti transporteri, valjkasti i lanani transporteri, i si). Skladita - balon hale su skladita sa pneum atskom konstrukcijom , kod kojih u unutranjosti hale vlada nadpritisak od 0.01 do 0.03 bara (10 - 30 mm vodenog stuba). Povrine balon hale se kreu 200 - 3000 m2.

13.3 M E H A N I K I U R E D JA JI U S K L A D I T IM A Skladina jedinica, regal, regalna sredstva i transportni sistem i moraju da budu usaglaeni da bi se obezbedio optim alni tok materijala. Pri tom e treba imati u vidu da za svaki zadati skladini sistem postoji vei broj m ogunosti i reenja. Od skladinih uredjaja u daljem toku bie obredjeni sam o regali i regalna sredstva.

13.3.1 R egali
Regali om oguuju prilaz artiklima. Regal ima zadatak da primi skladine jedinice. Mora da bude dim enzionisan na osnovu m aksim alnog optereenja Najee se izradjuju od elika, ali i od drugih materijala, na prim er betona. Kostur regala se pravi od duplog "T", "U" nosaa, "LMprofila ili ravnih profila Pri gradnji regala treba posebno voditi rauna o oscilovanjim a koja nastaju pri kretanju regalnih sredstava. Na slici 13.5 su dati osnovni tipovi konstrukcije visokih regala. Propisi o izradi i kvalitetu dati su odgovarajuim propisim a DIN - a.
250

Kod visina regala do 10 m regali se u skladinim halama posebno postavljaju. Oslonci regala, u visokim skladitima, se anker zavrtnjim a privruju za fundam ent od betona. Regali treba da budu podeeni po visini (i irini) radi prilagodjavanja veliinama paleta, odnosno komada. Na slici 13.6 data su etiri reenja za podeavanje regala.

SI. 13.6 Sistem i veza za podeavanje regala

Danas su u upotrebi razne konstrukcije regala, koje su, veinom, standardim a i propisim a obuhvaene. U Jugoslaviji ne postoje standardi za regale, pa se zato daje pregled Zapadnonem akih propisa VDI. Reetkasti regali (VDI 2417) za pojedinano sm etanje i pojedinano uzimanje, oprem ljeni sa pregradam a koje su na preklapanje ili na guranje itd. Regali za palete (VDI 2418) su specijalna konstrukcija regala koja je razvijena za prihvatanje paleta. Ona se sastoji od horizontalnih povrina i regalnih nosaa. Prema irini povrina za odlaganje i prem a nosivosti mogu do tri palete, po jednoj pregradi da se smeste. Posebno treba voditi rauna o sigurnosti paletnih regala (jaina i veze profila), njihovoj podesivosti i lakom premontiranju. Visoki regali (VDI 2417/2418) su regali sa visinam a preko 6 m. Ovi regali sa elinom noseom konstrukcijom se izvode i tako da nose i krovnu konstrukciju. Jednostavni regali su regalni redovi sa jednim mestom za paletu. Dupli regali su ustvari jednostavni regali poredjani jedni za drugim , koji su medjusobno, odstojnikom, povezani. Jednostavni regali omoguuju blok slaganje u regalu. eona (ua) strana ovih jednostavnih (jednostrukih) regala je otvorena tako da viljukar moe da udje u njih kao u tunel. Prva paleta stoji na podu. Ostale lee na pregradam a regala. To uva zapakovane jedinice od oteenja usled pritiska. Kod jednostavnih (jednostrukih) regala se slae od pozadi prem a napred. Uzimanje se vri u obrnutom redosledu, te ovakav nain skladitenja nije pogodan za robu koja ima ogranien vek trajanja. Levo i desno stoje ostali jednostruki regali tako da se po principu blok signala, bez gubitka u hodu, moe da vri skladitenje.
252

Kompaktni regali. Ovaj naziv se odnosi na sve regale koji mogu da se voze, guraju i premetaju. Regali mogu da se pomeraju - pogone runo, pomou lanaca i uadi ili elektromotorima, opet preko sistema koturova, lanaca ili uadi. Neobian pogon, koji se susree u skladitima je pneumatski ili pneumatsko - elektrini. Pneumatski pogon regalne dizalice ostvaruje se preko jednog cilindra. Kod pneumatsko - elektrinog pogona jedan cilindar se upotrebljava u podnoju regala. Prednosti ovog pogona su malo trenje, lako odravanje, mala koliina energije, tih rad i meka vonja. Po jednom bloku skladita mogu pneumatskim pogonom da se pokreu mase od 40 t. Posebno tehniko reenje su pokretna postolja tipa "GESTOR". Tehnika upravljanja i komandovanja je tako izvedena da svaka kolica poseduju svoje sopstveno logino upravljanje, koje moe da se menja i iji je program smeten u centralni komandni orman. Osim toga, svaka kolica su opremljena sopstvenim pogonom, te otpadaju lanani i uadni sistemi pogona. Instalisana snaga je relativno mala. Kolica sa kotrljajuim leajevima su standardizovana za nosivosti 8 - 100 t, duine do 20 m. Prolazni regali (VDI 2419 i 2487) su regalne konstrukcije kod kojih prvo uskladitene palete izlaze kao prve (prvi u polau, prvi u izlazu - "first in, first out"). Palete lee jedna iza druge na stazi nagnutoj 2 - 4. Staza su valjci sa kuglinim leajevima, tzv. "rolgang" staza. Redje se pojavljuje lanani pogon, samo na delu ravne staze. Prednost je dobro iskorienje prostora i ne zahteva hodnike. Karusel regali su nova vrsta regala koji se sastoje od regalnih (elastinih) jedinica koje se kao lanovi elastinog kaia, smetenih jedan iza drugog, pokreu po jednom ovalnom koloseku (slika 13.7).

a)

b)

c)

SZ 13.7 Karusel regal, ema sa est regala i izgled

Na pritisak dugmeta eljena skladina jedinica dolazi automatski do mesta za lagerovanje tj. utovar - istovar. U zavisnosti od kapaciteta i povrine skladitenja moe da se izgradi koliki se hoe broj karusel regala, kao to se i vidi na slici. Ako se eli da se karusel opsluuje samo sa eone strane razmak izmedju regala moe biti

minimalan (optim alno korienje prostora). Jedna signalna sijalica upozorava na eventualno istovrem eno aktiviranje dva regala.

13.3.2 Is k o ri e n je regala
I kod regala se mora izraunavati i uporedjivati iskorienje povrine, prostora i teine. Tako je: - iskoriene povrina:

- iskorienje prostora:
T,V a
/v = -

- iskorienje teine:
Jm

Jpm T
"

m.

gde su: fA - iskorienje povrina. Pri tom orijentacione vrednosti fA su: za visoka skladita fA =3-8, za ravna skladita (palete jedna preko druge) fA=0.5-1, fv - iskorienje prostora. Pri tom orijentacione vrednosti fv su: za visoka skladita fv=0.3-0.6, za ravna skladita fv=0.1-0.16, fm - iskorienje teine. Nema raspoloivih orijentacionih vrednosti. Poredjenja mogu da se izvode sam o kod regala od istog m aterijala (elik, beton), As (m 2) - sum a povrina za odlaganje skladinih jedinica, A q (m 2) - ukupna povrina osnove skladita, VA (m 3) - sum a spoljanjeg (bruto) prostora za lagerovanje, VG (m 3) - ukupna zaprem ina zgrade, mT (kg) - nosivost skladinih jedinica, (kg) - ukupna teina regala.

13.3.3 T ra n s p o rtn a sred stv a re g a ln ih s k la d i ta

Transportna sredstva imaju zadatak da prenose terete od jedne ulazne take do odredjenog prethodno utvrdjenog mesta na regalu, ili da uskladitenu robu, po potrebi, iznose iz skladita. O snovna transportna sredstva u poetku razvoja regalnih skladita su bile tapel dizalice i transportna sredstva za prolaze, na prim er viljukari. Mogu se razlikovati tri osnovna tipa sredstva (si. 13.8):

254

uredjaji koji voze po podu, uredjaji koji voze na regalu, i uredjaji koji voze na krovu.

a)

b)

c)

SI 13.8 Vrste transportnih sredstava za vonju po: a) podu; b) regalima; c) krovu

Regalno sredstvo koje se kree po podu ima inu u podu koja se nalazi u sredini prolaza. Dodatno oslanjanje je preko koturova koji se oslanjaju na gornju ivicu regala, kao to se i vidi na slici. Prednosti ovog naina su laka konstrukcija, nezavisnost od regalne konstrukcije, oscilovanje i udarci se ne prenose na konstrukciju. Primenjuje se kod visokih regala i velikih tereta. Ovo je najea konstrukcija. Regalno sredstvo koje se kree po regalu ima ine koje su privrene na regalima i po kojima se kreu pogonski tokovi. Sredstvo moe da se okai na 2/3 ili 3/5 visine regala. Cesto su potrebne vodjice u visini poda. Nedostaci su teka konstrukcija, sile i udare mora da primi regalna konstrukcija. Primenjuje se za ekonomski opravdane visine konstrukcija i ograniene terete. Sredstva koja su vezana za krov, odnosno kod kojih je ina vezana za krovnu konstrukciju, moraju da imaju takodje dodatno vodjenje u blizini poda, preko potpornih koturova koji se oslanjaju na regal. Prednosti ovog reenja su to se sile prenose na tavanicu, a iskorienje visine regala je maksimalno. Prema nainu izvodjenja nosee konstrukcije regalnog transportnog sredstva, razlikujemo sredstva sa jednim ili dva nosaa stuba, ve prema tome da li je nosea platforma privrena za jedan stub, ili se nalazi izmedju dva stuba (slika 13.9). lako se granice primene pojedinih reenja neprekidno menjaju moe se ipak rei: regalne dizalice sa jednim stubom primenjuju se do 30 m visine i korisnog tereta do 1500 kg, a za vee visine do 40 m i vee terete do 3000 kg preporuuje se primena dva nosea stuba, kod visina uredjaja preko 16 m potreban je u gornjem delu jedan pogon za priguenje oscilacija. Sva regalna sredstva koja su prikazana na slici, kreu se po ini koja je ugradjena u pod. Tehniki podaci su dati u tabeli 13.1.

SI. 13.9 Familija regainih dizalica nosivosti: 300, 500, 1000, 1500, i 3000 kg.
TABELA 13.1 Tehnike karakteristike regalnih vozila (SIBEAU) Tip vozila Maksimalna nosivost (kg) Maksimalna visina dizanja (m) irina (m) Brzina vonje (m/min) Brzina dizanja (m/min) Brzina radnog stola (m/min) Brzina vonje (m/min) (uredjaj za premetanje) Sl.13.9a) 300 8 0.95-1.2 80 12 25 SI. 13.9b) 500 15 1.05-1.4 125 25 25 Sl.13.9c) 1000 30 1.25-1.8 160 32 32 SI. 13.9d) 1500 40 1.4-1.8 160 32 32 Sl.13.9e) 3000 40 1.5-2.0 160 32 32

20

40

40

40

40

Na slici 13.10 data je pak jedna familija regalnih dizalica DEMAG. Nosea konstrukcija je sanduastog preseka, kabina je projektovana saglasno ergonomskim zahtevima, saglasno novim propisima o sigurnosti i zatiti na radu (slika 13.11).

SI. 13.11 Regalna dizalica sa jednim 1. Pogon kretanja; 2. Pogon dizanja; 3. Stub; 4. Platform a sa kabinom ;

stubom : 5. Sistem za vodjenje gornjih tokova; 6. U redjaj za prem etanje sredstva; 7. Odbojnik.

Tokovi za vodjenje (bez venca) smeteni na gornjem delu regalnog sredstva slue za bolje vodjenje i mirniji rad i za izjednaavanje neravnina ina. Pogonski tokovi mogu biti i plastini, a takodje i ina. Leita su kotrljajua i sam opodesiva. Pogon tokova vri se polnopreklopljivim elektromotorom . Pogon dizanja om oguuje vertikalno kretanje tj. dizanje i sputanje tereta. Pogon dizanja je vitlo sm eteno u blizini poda. Od vitla uad se vodi preko koturova, koji su sm eteni na vrh stuba, i nadole do podizne platforme. Podizna platform a, dakle, visi o dva ueta i vodi se du stuba dizalice. Teleskopska platform a slui za prim anje tereta i najee je napravljena kao teleskopska viljuka sa dve konzole - zupca. U izuzetnim sluajevim a se primenjuju viljuke koje imaju m ogunost i zglobnog pokretanja (slika 13.12). Teleskopska viljuka se kree popreno u odnosu na hodnik regala. Pomeranje se vri po pravilu preko zupanika i zupaste letve, ili lananim pogonom . Viljuke se bono vode preko koturova. Zbog relativno jednostavnog pogona primenjuju se najee kod autom atizovanog skladitenja.

SI. 13.12 Viljuka sa zgtobni pomeranjem

Viljuka sa zglobnim pomeranjem moe da se bono kree i okree. Pogon ide preko zupastog, lananog ili vretenastog pogona. Viljuke koje su zglobno pomerljive omoguuju primanje, predavanje i obrtanje paletiziranog tereta. One su skuplje zbog komplikovanog i sloenog kretanja, pa su za automatski pogon malo pogodne. Za kabinu vozaa je pogodna laka i stabilna konstrukcija, sa velikom preglednou. Kretanje kabine mora da bude mirno, bez veih oscilacija. Konstrukcija kabine mora da bude tako izvedena da je ulaz i izlaz iz kabine uvek mogu. Uredjaj za premetanje regalne dizalice slui za premetanje sredstva za sluaj da treba premestiti dizalicu iz jednog hodnika u drugi, u sluajevima kada nema potrebe da svaki hodnik oposluuje zasebna regalna dizalica. Uredjaj za premetanje die dizalicu preko zupaste letve za oko 40 mm od poda i preko tri pogonska toka premeta regalnu dizalicu u drugi hodnik. Komandovanje je iz kabine. Elektrino - optiki signal pojednostavljuje ulazak dizalice u hodnik (slika 13.13).

SI 13.13 Premetanje regalne dizalice iz jednog u drugi hodnik

Pomoni mali pogon dizalice slui za dostizanje najvie pregrade i za savladjivanje visinske razlike izmedju uzimanja i sputanja skladine jedinice (40 - 60 mm). Zbog toga sredstvo za prihvatanje tereta mora jo jednom dodatno da se podigne. Ovo se vri ovim dodatnim malim mehanizmom, koji ovu radnju vri sa smanjenom brzinom. Jedno od posebnih izvodjenja regalnih dizalica (za prenos dve palete) prikazano je na slici 13.14.

SI. 13.14 Regalna dizalica za dve palete

Sredstvo ima dve viljuke, prenosi dve palete i alternativa je reenju sa dve dizalice. Nazivi regalnih sredstava jo uvek, i u industrijski razvijenim zem ljam a, nisu jednoznano odredjeni. U Nemakoj su nazivi dati VDI propisima. Susreu se sledea sredstva i nazivi: Regalna pretovarna sredstva. Naziv (pojam) za uredjaje koji su nam enjeni za punjenje i pranjenje regala. Regalna vozila, zavisna od regala. Prema VDI 2361 list 1, to su sredstva kod kojih regal i vozilo ine celinu. esto se nazivaju i skladinom mainom. Regalna vozila, nezavisna od regala. To su vozila za skladitenje, odnosno kom isioniranje (sredstva u prolazim a izmedju regala) prem a VDI 2361 list 2 i tapel dizalice prem a VDI 2370. Ovi uredjaji mogu da rade i izvan regala. Uredjaji za opsluivanje regala. To su uredjaji kod kojih u norm alnom sluaju ide i radnik koji upravlja. Ovde spadaju, osim uredjaja za kom isioniranje, i tapel liftovi zavisni od regala, i vozne platforme. Regalni tapel uredjaji. To su uredjaji zavisni od regala, bez posluioca (rukovaoca) sa upravljanjem sa poda ili automatski. Regalne pokretne (vozne) platforme. To su uredjaji sa podiznom platform om sa velikom povrinom za prihvatanje tereta, blizu 12 paleta, ili drugog kabastog tereta.

SI. 13.15 Savremeno skladite

261

DO NJA KOTURAA S D A KOTURA D 15408 (veliine, oznake) A V IN

264

O nj E i O >

. * 0) C O

S' 2

1200

375

480

240

300

180

960

750

009

100

f-

112

140

125

C D IO

o <> 3

o ca c "O rt

160

h-

100

125

112

140

180

o O)

E co 3 Q2 O) (0 IZ o CD O

a> -o o to k_ > KJ a> i cd E cd 13 < cd

j5

430

515

390

460

810

590

905

735

099

&

IO C D C M O IO O C O IO hlO C D 455

415

240

370

280

315

460

500

r t
3 u> 780 N co o o C D C O <D

660

< i n E *-o at U) * t3 IL

630

740

690

o IO 265

o s 330

o C O o O) 580

430

410

390

480

515

o cd E k_ 13 O cd C) / C~ d

_________ _ J

009

130

100

120

110

o f415

140

o 00 o C M IO 510

TABELA 1 Donja dvojna koturaa s dva kotura D 15408 (veliine) .1 a IN

* ^3 n

E t m E -t- CvJ a> < d CL CL P k_ 3 k_ O) O) a> a> C <> O / a> 'O 0) "O jU C CJ O V .*= E N C J3 - t O S> 0 CL rt N O Q CL rt N
CJ V

1 h 3 _y E C kO o > u

1035

645

805

725

cd 0 1 cd > cd

016

1010

710

570

630

790

IO o IO to C O 0 s 00

630

N tJ E i j

8 6300

S |

560

500

800

068 ooosz

710

1 32000

16000

20000

12500

8000

c P

o z z

u kg j grupu

20000

40000

10000

16000

6300

8000

3 m

O Q to
C M

3 O O =. i"- r-~ d) |-~ IO IM yra _Q a> rt

o *cd o c= "O Cd o

2 cd N a> a> > ni 3 cd k_ cd IM cd cd N T5 -C

KO

000 01

1 !

000 S ~ Z j

co k 40000 r

OOOOS

20000

co 9 > 'tn o c

50000

32000

25000

40000

1 500 2

63000

100 00

<

! 16000

w O o> o o. rt N

oi

I [

| 12500

20000

32000

25000

10000

16000

8000

Cd 3 <D

200 00

E m

1 500 2

CD

8 o

32000

80000

63000

O 8

IO

C M

>5 c s? -3 Q-^ to O C S < 2

cd > "O cd co cd 2 o j*.

o o c -C

OOOOS

o -Q M
N

cd

^ r t eE* c Q <1>-> iZ >N Q. Z -a 3 broj kuke (O

k

CD

0 0

O CM

C M C M

CD C M

00

C M

C M

co

CD C O

2 s -a rt c M i

o T 3
cd CO cd

cd j*: 3 O CL Q _

00

o k
k

CM

CD

O CM k_

IO
CM

CM

co

O *

sr

k--- f--c

DONJA KOTURAA S ETIRI KOTURA D 15409 (veliine, oznake) A IN

266

cd

> g Iq E > C O o > (0

O rt c -o co
OJ

s
co

< D 'O o E 3
h_

CL

D )

_t r r t E r t
=3

>o 0 ) to

< /) C o O )
o CL

-S

c d N

r t

m
g

Ii
E p C E D
t-

2 o

a > c o a >

15 o E
o j r t
co

a u >

C\J

TABELA 1 Donja dvojna koturaa s etiri kotura D 15409 (veliine) .2 a IN

C l CL

E 2 o> a> a o > co co c e o o aj 5* S* >S o o "D N < rt N0 _0 iE E N C P o z z 3 o o r-- d 8 = r lh<u ISJ i - T 3 < 0 -O 2 2 ..
_Q to CVl CM

3 E 5 3 E
r t
k_

rt" E rt o c
ro

cl a

o > T3

> rt E 2

8
3 rjE Q _

8
8

E 2 2 J * O c "O < D
3

> M 3

r t N

C D 3 JC 4 c to 0E /> O c > o *< O) /> o o c C < L E r t N J

03

O)

c d N c d
n

8
S S

8 i i (0 = J g >o {= u ;o Q-oe c o
T3 C ro _.

i i "O
o

a ) >o c d in *

-C 15 */) .O
c -C

k_

c d

> J n 5 i t 22 o > S-E3

T3

2 N

^ (0 E C T C *J - p C> DM ii 0.13*0
^

e 0

cd c N .

r t

c d c d p Eb
NI

< D

C l

4 ) (0

8 S
267

JEDNO KRAKE KOVANE KUKE - OBRADJENE

DIN 15401 (m ere, oznake)

Oblik GS, jednokrake kuke br. 006 do 8 sa navojem, (G) kovane u kalupu (S), bez ispusta. Oblik GSN, jednokr. kuke br. 006 do 8 sa navojem (G), kov. u kalupu (S), sa ispust. (N) (sl.1). Oblik GSN, jednokr. kuke br. 10 do 40 sa navojem (G), kov. u kalupu (S), sa ispust. (N) (sl.2). Oblik GF, jednokrake kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), bez ispusta. Oblik GFN, jednokr. kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), sa ispustom (N).

B Slika 1 Slika 2

Detalj X Jednokrake kuke br. 006 do 5 za serijska vitla (slika 3). Jednokrake kuke br. 6 do 32 za serijska vitla i dizalice (slika 4) Jednokrake kuke br. 40 do 250 za dizalice (slika 5). Detalj X di

Slika 3 Ostale mere prem a slici 4.

Slika 4

Slika 5 Ostale mere prem a slici 4.

Oznaka jednokrake kuke, oblika GSN, br. 80, klase vrstoe M je: Jednokraka kuka DIN 15401 - GSN 80 - M 1 )

TABELA 1.5 Mere za jednokrake obradjene kuke kuka br.

0 0 6

DIN 15401
ni n rn y

d t

d 2

metriki navoj
d 3 M I O d 7 ,5 ^3

okrugli navoj
d t -

d a

d,

1 4

l>

''i h

Ml

14

10

3.2

52

11.5

30.5

9/5

4.5

2. 5

0 1 0 16 0 1 2 12 M 12 9 3.2

60

13

32.5

106

11

1.2

63

14

32.5

112

11

1.2

...

0 2 0 16 0 2 5 M 16 12.5

70

16

41.5

135.5

15

1.2

74

17

41.5

141.5

15

1.2

0 4 20 0 5 M 20 16 __ 5.2

83

19

46

152.5

18

7.5

1.6

89

20

46

164

18

7.5

1.6

0 8 M 1 24 19.5

100 __ 6. 2 105

22 _ 23

55 . 55 -

183

22

194

22

1.6

36

30

30

24.5

- ...

6.2

118

26

68

221

27

10

10

2.5

42

36

36

30

10 . 2

132

30

83

250

32

10

10

48

42

42

35.5

10 . 2

148

33

93

281.5

36

15

10

53

45

45

38.5 ...

10.2

165

37

103

314.5

40

15

10

60

50

Rd

50 x

42

43.4

10.2

185

41

112

375

45

20

10

14

130

160

67

56

Rd

5 6 x

48

49.4 ...

12.2

210

46

122

413

50

20

10

16

145

18U

10

75

64

Rd

6 4 x

54

55.2

12 . 2

221

34

135

446

56

25

10

18

160

2110

12

B5

72

Rd

7 2 x

62

63.2

...

16.2

252

37

157

504.5

63

25

12

20

180

220

16

95

80

Rd

8 0 X 1 0

68

69

16 . 2

280

42

170

576

71

30

12

22

200

250

2 0

106

90

Rd

9 0 x 1 0

78

79

...

20,2

330

48

187

645

80

30

12

25

225

280

2 5

118

100

Rd 1 0 0 X 1 2

85

86.8

...

20.2

360

54

207

716

90

40

12

28

255

315

3 2

132

110

R d 110 x

12

95

96.8

20.2

400

60

232

788

10U

40

12

32

200

350

4 0

150

125

Rd 125x14

108

109.6

80

25.3

447

68

257

880

112

45

12

36

32(1

305

5 0

170

140

Rd 1 4 0 X 1 6

120

122.4

90

25.3

485

75

280

969

125

50

12

10

40

355

445

6 3

190

160

Rd 1 60X18

138

140.2

100

25.3

550

83

322

1100

140

55

12

10

45

400

495

8 0

212

180

Rd 180X20

156

158

120

25.3

598

88

357

1245

160

60

12

12

50

450

565

100 125
1 6 0 2 0 0

236

200

Rd 2 0 0 X 2 2

173

175.8

140

30.3

688

100

402

1388

180

70

12

12

56

505

635

265

225

Rd 2 2 5 X 2 4

196

198.6

160

30.3

750

108

--

465

1565

200

80

15

12

63

570

710

300

250

R d 250 x 28

217

219.2

180

30.3

825

117

510

1761

225

90

15

15

70

640

800

335

280

R d 280 X 32

242

244.8

200

30.3

900

124

613

2012

250

100

15

18

H0

720

900

2 5 0

375

320

R d 3 2 0 X 36

278

280.4

240

30.3

980

134

690

2272

280

110

15

20

90

810

1015

Sve oznake su prema DIN normama, obzirom da JUS M. D1. 144, od 1975 godine razvrstava kuke i dizalice u 4 pogonske klase, a JUS za pogonske grupe mehanizama ne postoji. 271

TABELA 1.6 Mere za dvokrake kuke oblika RS, RSN, RF i RFN

n a s

DIN 15402
a n i kg

kuka br.
0 5 0 8 1 1 6 2.5 4 5 6 (i 1 0 1 2 16 2 0 2 5 3 2 4 0 5 0 m m 6 3 8 0 1 0 0 1 2 5 1 6 0 2 0 0 2 5 0

a-j

a*

t> i

d i

t\

li

/.

fi

>?

rn

r*

r5 R S R S N 1.9 2.6 3.8 5.3 6.9 9.7 13.4 16.8 25.3 35.5 49,5 69.7 97.5 135 193 280 35 49 69 97 135 193 280 388 539 ... _ 750 1050 1480 2100 3000 4250 36.3 50.5 71.1 99,5 138 197 286 394 547 759 1060 1491 2115 3015 4268 -R F R F N

34 38 40 45 50 56 63 71 III) 'Kl 1110 112 175 140 160 180 700 774 750 780 315 355 400 450

2/ 30 37 36 40 45 50 56 63 n 80 90 100 117 175 140 160 180 700 224 250 280 315 355

44 49 52 50 65 73 87 97 103 116 130 146 163 187 205 230 760 797 325 364 408 458 515 580

22 26 28 34 40 48 53 60 6/ 75 85 95 106 118 132 150 170 190 212 236 265 300 335 375

24 31) 30 36 4?

80 83 96 100 112 124

130 150 158 183 208 238 266 301 337 377 421 471 531 598 672 754 842 944 1062 1186 1330 1505 1685 1885

70 72 77 78 30 33 40 44 48 54 liO 09 75 86 94 104 170 131 144 157 178 198 218 240

12 12 14 14 14 23 ?3 23 23 27 27 3G 36 45 45 45 56 56 56 56 68 68 68 68

10 10.5 12 17.5 14 16 18 18 18 23 23 28 33 33 38 3B 42 42 45 45 50 50 55 55

27 33 36 43 50 60 67 75 85 95 106 118 132 150 170 190 212 236 265 300 335 375 425 475

165 183 195 272 250 280 312 375 415 450 510 580 650 715 790 885 965 1090 1235 1375 1550 1745 1998 2250

3 4 4 5 0 7 8 9 10 11 17.5 14 16 18 20 22 25 28 32 36 40 45 50 56

3 3 3.5 4 4.5 5.5 6.5 7 8 9 10 11 12.5 14 16 18 20 22 75 78 32 36 40 45

36 41 44 51 58 67 75 85 95 106 118 132 150 170 190 212 236 265 300 335 375 425 475 530

fi

1.6 1.6 1.6 1.6 1.6 2.5 2.5 2.5 2.5 3.0 3.0 4.0 4.0 5.0 5.0 5.0 6.0 6.0 6.0 6.0 8.0 8.0 8.0 8.0

1.8 2.5 3.5 5 6.5 9 12.5 15.5 74 34.3 48 67.6 95 137 189 274 ...

fi
7 7 J 10 10 10 10 17 17 IG 16 20 20 20 25 25 25 25 30 30 30 30

53 60 f> 1 75 85 <15 10G lift 137 150 170 190 212 236 265 300 335 375

143 160 182 192 210 23 7 265 315 335 375 420 460 515 575 645 725 800 875

Dozvoljena odstupanja za dvokrake kuke oblika RS i RSN kuka br.

0 5 d o 2.5 4 j 5

ti,

1 a,

Dozvoljena odstupanja za mere fl a, 1 j | I * 1 f?

/ , i/ i I 3 fl 4 4 O - 5 O

/ 1

| h
4 1 0 2 0

2 0

1 0

Jq

16

6 O

4 4 0 5 l)

2 0

d O

4 0

8 O

Dozvoljena odstupanja za dvokrake kuke oblika RF i RFN kuka Dozvoljena odstupanja za mere br. , | n? r 1 R \ h // | 1 I? 4 *0 1 2 + 10 16 1 dO 1 0 6 8 0 0 O O 0
4 4

ly

20 dO 32 do 80 do 25 160 (j0 250

4 0 6 3

12

+ 10
12

16 n
4

12 0 16 0 20 O

5 0
4

20 0 24 0

70 O

6 0

20 f) 75 O

16 20

25 O .12 O

8 0 10 0

32 0
4 40

20 O

273

DVOKRAKE KOVANE KUKE - OBRADJENE Oblik Oblik Oblik Oblik

DIN 15402 (mere, oznake)

GS, dvokrake kuke br. 05 do 40 sa navojem, (G) kovane u kalupu (S), bez ispusta. GSN, dvokrake kuke br. 05 do 40 sa navojem (G), kov. u kalupu (S), sa ispustom (N) GF, dvokrake kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), bez ispusta. GFN, dvokr. kuke br. 10 do 250 sa navojem (G), slobodnokovane (F), sa ispustom (N) Dvokrake kuke oblika GS i GF Dvokrake kuke oblika GSN i GFN

d >

Slika 1

Slika 2 (Ostale oznake prem a s lic il)

Detalj X Dvokrake kuke br. 006 do 5 za serijska vitla (slika 3). Dvokrake kuke br. 6 do 32 za serijska vitla i dizalice (slika 4). Dvokrake kuke br. 40 do 250 za dizalice (slika 5). Detalj X di d,

Slika 3 Ostale mere prem a slici 4.

Slika 4

Slika 5 Ostale mere prem a slici 4.

Oznaka jedne dvokrake kuke oblika GF, br. 20, klase vrstoe M, je: Dvokraka kuka DIN 15402 - GF 20 - M

TABELA 1.7 Mere za dvokrake kuke oblika GS, GSN, GF i GFN met riki nav oi okr ugl 1 nav oj rf
16

DIN 15402

kuka br. d, d2 d* m i
05 00
74 20 M 30 ?4 M

^6 d7 e It h h
5.7 80 14 46

U
159.5

m ll
18 7.5

P r9 r\o
1.6 4

i-i t

V1 =

V2

70

?
3 ... 3 -

74

19.5

5.7

83

16

55

178

7?

?
2

1 1 .6
2.5

30

24

74

19.5

6.7

96

16

55 ...

189

77

36

30

30

24.5

6.7

100

20

68

215.5

27

10

47

36

36

30

6.7

11?

77

83 .. .

?43.5

3?

10

4
5 6

40

42

42

35.5

10.7

124

75

93

774

36

15

10

10

10

10

93

53

45

45

38.5

10.7

143

30

103

8
10 12 16 20 25 32

n o (i?
75 05

50

Rd

50

47

43.4

10.2

160

34

II?
17? 135

306

40

15

10

85 95

365.5

45

?0

14

56

Rd

56 v

18

49.4

10.?

182

38

403

50

?0

10

16

104.5

G4

Rd

64 x

54

55.7

12,2

192

4?

435

56

?5

10

18

117,5

107

77

Ril

77 x

67

63.7

12,7

210

48

157

49?

63

?5

1?

70

137,5

170

95

10(1

n o n o
100 110

Ril

8 0 x 1 0

68

69

16.7

237

53

170

56?

71

30

1?

7?

148,5

135

Rd

90 v

10

78

79

16.7

265

59

187

678

80

30

12

75

165,5

150,5

Itfl

R d 100 x

12

85

86.8

70.2

315

66

707

696

90

40

1?

?8

185

168

13?

n d 110 x

1?

95

96.8

70.7

335

74

?3?

768

100

40

1?

3?

707

189

40
50 63

150

125

R d 125 x

108

109.6

80

70.2

375

84

757

863

11?

45

17

36

233

71?

I/O in o
217 236

140

R d 140

- 16

170

177.4

90

25.3

420

95

?80

944

175

50

1?

10

40

765

740

160

R d 160 x

18

I3B

140.7

100

75,3

460

106

37?

107?

140

55

12

10

45

797

?70

80
1 0 0

1B0

Rd 1 8 0 X 2 0

156

158

120

25.3

515

119

357

1712

160

60

12

12

50

331

300

200

Rd 200 x

22

173

175,8

140

25.3

575

13?

40?

1351

180

70

12

12

56

370

336

125 160 200 250

265

275

Rd 225 x 2 4

196

198.6

160

30,3

645

148

465

157?

?00

80

15

12

63

414,5

376

300

750

R d 2 5 0 v 28

717

719.2

180

30,3

725

168

510

1714

775

90

15

15

70

466

4??

335

7R0

R d 2 8 0 32

747

744.8

700

30.3

800

188

613

196?

750

100

15

18

80

577,5

475

375

370

Rd320

v 36

778

780.4

740

30.3

875

710

690

7717

780

110

15

20

90

587.5

535

TRAVERZE Oblik A:

DIN 15412 (mere, oznake)

Traverze sa kuglicama za serijska vitla veliina 006 do 1.

1 f i /b M V r 1

O blik B:

Traverze za serijska vitla i dizalice sa serijskim vitlim a veliine 1.6 do 16.

O blik C:

Traverze za dizalice i serijska vitla sa osiguraem sa strane, veliine 2.5 do 250

s lo b o d n o

kovane

co

c o

C M C M

-O O

kC

=> Q. g -i CD ~ _Q o < 2 i i 1 1 i i 1 l (
c" m c m

314

f-*

IO c m

o cb

C O 0* C 0 C co IO IO 0 M 0 M C C IO C M M O

IO

c N c o> o o C C f"M O to

o o

p '

c o V

o s

C D o co >

h-

o 0 C C 0 O O tn C C M N

t
I

f*O

% CM co CO c4 V
) 1 IO 1 1 1

p N

a i
r

c o

o to o

C M O IO o IO 0 N

c m

n o

IO o

*IO (O 4 0 N N 1 w , C M 1 -IO c m c* o 1
m

IO IO 1 1

IO IO 1 1 IO

C C M M 1 1

1 1 IO <

1 1

1 1 IO

1 1 N IO

1 co IO

1 1

1 1

1 1

t t

1 1

to (N -= C * .

IO IO

1 o o o 1 0 0 o rN co o* ) e o o K. ci co o 1
c m

IO IO C C C C C* co M M M M M 1 t1 C C c M O o f *1 1 *

C hO IO

C o D > IO IO

IO IO I * cd O c o

o IO IO C C C C M M M M < o co 1 C c O O C co O 1 1

IO IO

t CO o
i 1

c c co co co o o C C C M M M C C C C C C* C* C* C C* co M M M M M M M M M M 1 1 * 1 1 1 1 ( 1 1 1 1

t'i
0 0 o 1 ! ilM

IO N ri

C C C M M M

IO IO to IO IO C C C C C C* C C C* C* IO IO M M M M M M M M M M to to IO IO C C C* C* c M M M M m o IO o hco

IO IO IO

D 15412 (mere, oznake) IN

C C < O O o o' o o

IO IO

C C C C C C co O O O O O O g C C a M M o f- O c O o C M 0 0 K 1 IO c o o > < o o

c r to o > 1

a t
IO

r >

s IO 1 s 1 IO C M < IO N 1
IO

M 0 r- C IO 0 C C M O < 0 O n 1 1

o IO C c M o n

3 s
1

0 C o o 0 O C IO M C C C s M M M g IO c o

a *

1 ; * N -c * a ^ -a N T 3
U

a i
1 N N 1

C M 1 IO N 1

IO ri 1 co 1 o N

IO IO s o C C C O M M M o IO Q IO IO IO 1

IO c ' IO m *o co 8 1 to < o 1 o J to IO 8 c o (O o

* > g 1

< C o o M O IO C ro co 1

IO IO C o O > 3 1 1

IO IO to a o > l 1 1

IO V 1

C M & o o g C C C M M M 1 1 3

IO Q o io C co 0 1 . o o 1 8 C M

a ) ? IO

1 o >

C K O C M M IO o C M O g co c o S C O o o o o

C o M C co O IO o s? s c o IO o

C o M IO J S i t ro o o

C O IO c o o co

C o M t. co o

C M o 3 IO o C M

o o < s C C M O o c o

to C s M IO o o co 1 g N c o co

o o C> o T o c o co

* 1 1
IO

8 1 f1 0 0 iO O 1 1 1 N 1 O 1"
IO

r r 1 S *o N r i i o o o
IO

o o C co M

TABELA. 1 Traverze .8

IO

C C c M O o C o o O >

o o M 8 g C ? C C C C M M M M O o o o M M s g C 8 'f S s C O o C C C co co C c M M M c o C C co M 'J c IO O O M o C o 0 C 3 c 0 o C to C C M C C C M M M M O

ft

'V

< J i
0 0 1 (

o g
IO

C C C C M M M M 1 I 1 1 1 1
IO IO

o o 1 1 1 1 1 1 2 rV) o c o c o
CM CM

C C C O O O ( 1 1 1 K 0 0 o O l 1

V o

C D , to N 1 1 1 o
IO

o IO C co M
IO

< r >
o n -o w -o o 03

IO

f-' 1 1 1 o n 8

c m

id o
1 1 t
IO

o o g M g C IO C C C C M M M M o c o
CM

1 1 3
IO CM *

1 1

N o c ' IO m C C C C co M M M M K o > O C J M C C C M M M
IO IO CM CM IO

co co
IO CM

IO

IO

<o C O < o
IO CN

c a o to
to c o
IO

\
i
IO

IO CM CM IO CM

CO

IO CO

to co o s
CO CM

r *

r-

< n 0 0 r O
CM CM

o
IO

to c o to CO I to co co

rIO IO

. r- N 0 0 ._i IO to N N o 0 0 o 0 0
IO

a t
o

o * o o >

in

to o 0 0 d
IO CM

IO CO CM

IO CM

IO ITI CM

c o hco o c o
CM

*
IO

to o
CM

a p

< o

CO

o 0 0

o o c> o r

CM

o o
CM

+ #
o 0 0

co o r-t

to o O to O c o o to g
IO

O O CM C O o o o < o

a t

-a

o o

m o

to

to

o o

to

CM

IO CM

CM

c o

o to

c o to

o o

tn
CM

o (0

o o

o m

277

I 09x9

BOIUjAOSO EUZ0JBZ

X 1 1 1 1 l 1 1 rt X

8s

o s 8 rXXX c o o 1 1 1 t 1 1 1 1 1 1 1 1 1 o

1 1 1

M M C to r- 0 o C to c o C C O C to rt o to 8 S K C 3 n o M Mrr to M O o ') 0 M M o MMM J MM C C C C C C C to C C C C C C C f'- c M M MC C M MC C M MU M Mc O 1 1 1 1 1 1 1o o o o O OO O OO O I IO to IO IO IO IO IO IO L IO L L lO IO IO IO L U to L L O to o IO to 8 o o o IO IO IO ? IO s IO O IO $ M n MC M O rO C rt iO r-- c C C C C c M rt 1 IO o 8 IO c 0 C r- r-. O O i s C to $ l M o O Mo T o t o 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 IO s to c to N c- to L C < C p > - l MC M O to IO r~ O C C C C o > M M IO O O 0 C IO L C 'J c * ^ t j MO O J O o < O C rt to to O C C to C 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 o to C IO c C 3 0 C C C IO C tx T Mo > MC M M M * M IO IO 0 * IO IO * J M M M/ Oo *** o C C c O C to lO to C C 8 C C 1* o o M J d m c) O C O C c' O K s r-. oi s 0) O fMto o to s C C h to ci J VM M c M M MC c U OIO / r- C 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 lO IO IO IO IO IO lO lO L IO IO IO 1
ti

leaj

c
o N 3 3 n H

f- rf 8 o o C M to to 8 to
rt O8 8 rt L O MO ) J 8 C IO rt rt O lO O to IO L CCC MMM

1 \ 1 Kc O 0 o C0 T o > E o o > tO tr to

i
m o + l T 3 N X

O0 0 o Do 0 0 O0 Oto 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 C to C 0 0 c C o 0 0 C 0 C O O o L IO lO C J C MO c O C M OIO 0 0 J MC MO MC J o O0 C C c '* J 0 o o o O IO L 0 8 IO IO 8 o o} IO lO 8 O s s 8 O 8 c o 0 IO i r1 MM o > Dr Mc 1 1 1 1 1 t t tO C - o C o 1 1 i 1 1 1 1 1 1 1 i 1 1 i 1 i IO C IO C cl C to C C C M rt U 1 i 1 1 1 1 1 1 \ 1 1 1 1 C to C C O C C C C C o o o c3 8 8 8 MMMM o MMMMM O O OOO n > r- c o * T c c o o Oo O 1 1 1 \ 1 1 1 1 1 1 1 1 1 IO IO 8 8 o o s c O C 8 l 8 i M1 J 1 MMMMMMM o O O O O 0 C C C C C C C 0 to to to 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 E2 2 2 t 0 o o 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 \ 1 >0 I 1 1 1 1 1 1 O rtl $ L C c r-- c o *3 o C 8 O o o MMMM 2 r~ 8 o m IO IO to L L lO o fs o to 8 v * > M O O O C C C C rt tr * IO O
<> y

TABELA 1 Sklop veanja kuke (mere) .9

T 3
< >

0 OO 8 0 C cl cJ Mo o

1 * 1 1 1 1 1 1 1 \

l c r- O c o C o to 3 O o O o C O cJ (o rt 't IO L N c O Ml o O M O l o )
in 8 * o

O to Cc Mo

i S 3
o i8

ir > O
o < > o (N -n

o io IO IO o > M J O C oM IO IO s IO o M C C O C * 1 1
1

IO s I O
o

o r^ s

C rt M 8 8 O lO O 8
T rt f

11 1
o

1 1 1 1

0 0 1 0 C co

Oo

C MC M MC MC

oo o0 oo

CC M8 M C O OC

11
lO in

1 1 t 1

11 1
1

1 1 1 r- o>

1 1 1

1
tq

IO

IO o" j IO rt

o IO IO co O to co co C

C C < <> C to * rt lO co s S s f* f N co o> M M7 7 0 O > n h 00 - lO C rt C C rt C ' M MM OD L O to L U L L O c oo a m C C C C C IO IO rt rj) co co f'. r*- h5 8 8 O M O mM1 C to r-' 8 to IO c' C 1 < lO iO IO M M M O O 'J rt* ^ T IO iO IO to IO M s C MM M co O s C C C 8 8 IO C 1 1 1 1 1 1 1 1 1 i 1 IO 8 O 8 to O 8 8 8 8 O 8 IO IO oJ O 5 8 o 8 M 't M M to O C ) T f C C C C 8 O rt n io to r-^ MC Mco M MC M 8 8 8 C to O 8
o 00

jed no - dvok rak a kraka

1 1 1 1 1 1

T f IO C 00 o IO s to 3 0 C rt O

> T ' 8 C 8 O r to rt M M O C C co - co 8 J M MC o IO
3 8 t -rt

m 0J o co C O co rt M0

to o co rt

C co o co $ O ry 't IO IO

f"-

O ML rt O M 8 O IO C IO K 8 8 8 C C O 8 8 O C oMO C co M J l MC C O I (O 0 O O 0
CM CM

L 1 8O

kuka br.

to o o M IO co to * n O o o ) s o o o o o
CM

O to O k O o o) < o O > V Io c 1 n o 8Mo O o M C I

CM CM CM

279

TABELA 1 .1 OBINO UE 6X12=114 1 (JUS C.H1.072)

Konstrukcija struka: 1+6+12

N azivni p re n ik ueta

1 R a u n sk a p rek id n a sila

.0

12

N ajm an ja p re k id n a sila

Masa ueta p ri nazivnoj v sto i ica o d vlaknasto jezgro

M

T o le ra n
d

e li n o jezgro Af, k g /m 0 ,0 3 4 2 0 ,0 6 0 9 0 ,0 9 5 2 0 ,1 3 8 0,1 8 7 0 ,2 4 3 0 ,3 0 8 0,381 0,461 0 ,5 4 8 0 ,6 4 3 0 ,7 4 6 0 ,9 7 4 1,23 1,52 1,84 2.19

2,57 2,98 3.90 4,93 6,09 7.37 8,77

1570 MPa
F ,i F ,2

1 7 7 0 MPa
F ,2

1 5 7 0 MPa /mini kN _
30,9 39,1

1770 MPa ^m inl kN 4 ,9 0 8 ,7 0 13,6 1 9 ,6 26,7 3 3 ,3 4 2 ,2 62,1 63 ,1 7 5 ,0 88,1 102 133 169 208 252
300 352

cija % s 0 7 0 6 0

^m tn2 kN

^min2 kN 6 ,2 9 9 ,4 0 14.7 2 1 ,2 28,8 37 ,6 ' 47,6 58,8 71.1 8 4 ,6 99,3 115 160 190 236 284
338 397 461

mm 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 16 1 18 20 22 24
26 28 32 36

k g /m 0 ,0311 0,0 5 5 4 0 ,0 8 6 5 0 ,1 2 5
0,170 0,221

kN -
35,9

kN

kN 5 ,6 9 10.1 15,8 22,8 3 1 ,0

kN 6.6 11,7 18,3 26,4 36,0 4 7 ,0 59,4 73,4 8 8 ,8 106 124 144 188 238 293 366 423
496 675 751 951

0 ,2 8 0 0 ,3 4 6 0,4 1 9 0,4 9 8 0,5 8 5 0,678 0,886 1,12 5 0 1,38 1,67 1,99

2,34 2,71 3,54 4.48 5,54 6,70 7,97

45,4 56,1 6 7 ,9 80,8 94,8 110

144

41,7 62,7 65,1 78,7 93,7 110 128 167 211 260 315
375

40,5

51 ,2
63,3

48 ,2 58,4 69 ,5 81 ,5 94 ,6 124 156 193 234

278 326 378 494 625 722 934

34,8 44,1 54,4 6 5 ,8 78,3 91,9 107 139 176 218 263
313 368 426 567 705 870 1050

76,5 91,1 107 124 162 205 253 306

364 428 496 648

182 224 272

323 379 440 575 727 898 1090

440
510 666 843 1040 1260 1500

409
534 675 834

602
761

40 44
48

820 1010 1220 1460 1710 1980

1170 1420 1690 1980 2300

1010 1200 1410 1630

940 1140 1350 1590 1840

52 56

9 ,3 6 10,9

10,3 12,0

1290 1520 1760

1760 2040

1110 1300 1510

1250 1470 1710

N a p o m e n a : V e li in e sa o z n a k o m 1 -o d n o je te na e li n u u i a sa v lak n astim je z g ro m , a veliine sa o z n a k o m 2 , na e li n u u ad sa e li n im je z g ro m .

280

TABELA 11.2 OBINO UE 6X37=222 (JUS C.H1.074)

Konstrukcija struka: 1+6+12+18

10
12

N azivni p ren ik ( ueta

R a u n sk a p re k id n a sila SS vlaknasto jezgro

M i

N ajm an ja p re k id n a sila

p ri nazivnoj v sto i ica o d e li n o jezg ro

M i

T o le ra n
d

1570 MPa ^ rl kN

1 7 7 0 MPa
F,l F t2

1 5 7 0 MPa /"mini kN

1770 MPa
F

cija
*

Fr2 kN
-

fm m 2 kN

mini kN 18,8 25,6

^m in2 kN 2 0,3 27,6 36,1 4 5,7 56,4 6 8 ,2 81,2 9 5 ,2 110 144 183 225 273 325 381 442 577 730 902 1090 1300 1520 1770 20 3 0 2310

mm 6 7 8 9 10 11 12 13 14 16 18 20 22 24 26 28 32 36 40 44 48 52 56 60 64

k g /m 0 ,1 2 5 0 ,1 7 0 0.221 0 ,2 8 0 0 ,3 4 6 0,4 1 9 0,4 9 8 0 ,5 8 5 0,6 7 8 0,8 8 6 1.12 1,38 1.67 1,99 2,34 2,71 3,54 4,48 5,54 6 ,7 0 7,97 9,36 10,9 12,5 14.2

k g /m 0 ,1 3 7 0 ,1 8 6 0 ,2 4 4 0 ,3 0 8 0 ,3 8 1 0 ,4 6 1 0 ,5 4 8 0 ,6 4 3 0 ,7 4 6 0 ,9 7 4 1 ,2 3 1,52 1,8 4 2 ,1 9 2 ,5 7 2 ,9 8 3 ,9 0 4 ,9 3 6 ,0 9 7 ,3 7 8 ,7 7 10,3 1 1 ,9 13,7 1 5 ,6 -

kN 2 2 ,8 3 1 ,0

kN 2 6 ,4 3 6 ,0 4 7 ,0 59,4 73,4 8 8 ,8 106 124 144 188 23 8 293 35 5 423 49 6 57 5 751 1 951 1170 14 2 0 16 9 0 1980 2300 2640 3010 *

6
a

3 5 ,9 4 5,4 56,1 67 ,9 8 0 ,8 9 4 ,8 ' 110 144 182 224 272 323 379 440 575 4 1 ,7 52,7 65,1 78,7 93,7 110 128 167 211 260 315 375 440 51 0 66 6 | 84 3 1040 1260 15 0 0 17 6 0 2040 23 4 0 26 7 0

29,6 3 7 ,5 4 6,3 56,0 66 ,6 7 8 ,2 90,7 118 150 185 224 267 313 363 474 600 741 89 6 ^0 7 0 1250 1450 1670 1900

4 0 ,5 5 1 ,2 6 3 ,3 7 6 ,5 91,1 107 124 162 205 253 30 6 364 428 4 96 648 820 1010 1220 1460 1710 1989 ' 2280 2590

3 2 ,0 4 0 ,5 5 0 ,0 6 0 ,5 7 2 ,0 8 4 ,5 9 8 ,0 128 162 200 242 288 338 392 512 648 800 968 1150 1350 1570 1800 2050

3 3 ,4 4 2 ,3 52,2 63,1 75,1 88 ,2 102 134 169 209 253 301 353 409 534 67 6 83 5 1010 1200 1410 1640 1880 2140

727 898 1090 1290 1520 1760 2020 2300

N ap o m en a: V eliin e sa o z n a k o m 1 o d n o se te n a e li n u u ad sa v la k n a stim je z g ro m , a veliin e sa o z n a k o m 2 ,^ na e b n u u a d sa e li n im je z g ro m .

TABELA 11.4 WARINGTON UE 8X19=152 (JUS C.H1.096)

Konstrukcija struka: 1+6+(6+6)

10
N ajm anja p rek id n a sila

12

Nazivni p ren ik ueta vlaknasto elin o jezgro jezgro

M i

R au n sk a p rek id n a sila

pri nazivnoj v stoi ica o d

T o le ra n
d

1570 MPa
^ il kN 5 3 ,6 6 4 ,9 7 7 ,2 9 0 ,7 105 121 137 155 174 194 215 260 309 363 421 549 69 5 85 8 1040
F r2

1770 MPa
'V i kN 60,5 73 ,2 87,1 102 119 136 155 175 196 218 24 2 293 348 409 474 619 784 968 1170
F ,2

1 5 7 0 MPa
^m inl kN 45.1 54,5 6 4 ,9 76,1 8 8 ,3 101 115 130 146 163 180 218 260 305 353 461 584 721 872 ^rnin2 kN 53,2 64,3 76 ,6 89,8 104 120 136 154 172 192 213 257 306 359 417 544 689 851 1030

1 7 7 0 MPa
^m inl kN 50,8 61,5 7 3 ,2 85 ,9 99 ,6 114 130 147 165 183 203 246 293 343 398 520 658 813 983 /min2 kN 59,9 72,5 86,3 101 117 135 153 173 194 216 240 290 345 405 470 614 777 959 1160

cija2'
%

mm 10 11 12 13 14 15 >) 16 17 ) 18 19 *) 20 22 24 26 28 32 36 40 44

k g /m 0,3 4 8 0 ,4 2 2 0 ,5 0 2 0 ,5 8 9 0 ,6 8 3 0,784 0 ,8 9 2 1,01 1,13 1,26 1,39 1,69 2,01 2,36 2,73 3,57 4,52 5,57 6,75

k g /m

kN 70,8 85,7 102 120 139 159 181 205 229 256 283 34 3 408 479 5 55 725 918 1130 1370

kN 79,8 96 ,6 115 135 156 180 204 231 259 288 319 386 460 540 6 26 817 1030 1280 1550

0 ,4 2 5 0,5 1 4 0 ,6 1 2 0 ,7 1 9 0 ,8 3 3 0 ,9 5 7 1 ,0 9 1,23 1 ,3 8 1,53 1 ,7 0 2 ,0 6 2.4 5 2,87 3 ,3 3 4 ,3 5 5,51 6 ,8 0 8 ,2 3

N ap o m en a: V eliine sa o z n a k o m 1 o d n o se se na e li n u uad sa v lak n astim je z g ro m , a veliine sa o z n a k o m 2 , na e li n u u ad sa e li n im je z g ro m .

1* Ovi pranici aa upotrebljavaju a m o za pooondcu u tad.

Pri praimani za pogon* u uad tolarancija ta utava na 4 %.

283

TABELA 11.5 SEALE UE 6X37=222 (JUS C.H1.102)

Konstrukcija struka: 1+6+15+15

Nazivr. prenik ueta Toleran d mm 13 14 16 18 20 22 24 26 30 32 34 36 38 40 42 44 46 48 50 52 54 56 58 +5 0 cija

%

Raunska prekidna sila %

vlaknasto

" Najmanja prekidna sila

10

12

pri nazivnoj v stoi ica od elino jezgro Af3 kg/m 0,707 0,820 1,071 1.355 1.67 2,02 2,41 2,83 3.76 4,28 4,84 5,42 6,04 6,69 7,38 8,10 8,85 9,64 10,5 11.3 12,2 13,1 14.1 1570 MPa F ,\ kN 104,2 120,9 158 200 247 289 355 417 555 631 713 799 890 986 1087 1194 1305 1421 1541 1667 1798 1934 2074 Ft 2 kN 120,9 140,2 183 235 286 346 412 484 644 732 827 927 1033 1144 1262 1385 1513 1648 1788 1933 2086 2243 2406 1770 MPa ^rl kN 117,5 136,2 178 225 278 336 400 470 626 712 803 901 1004 1112 1226 1346 1471 1602 1738 1879 2027 2180 2338 Fr2 kN 136,3 158 206 261 323 390 464 545 726 826 932 1045 1164 1290 1422 1561 1706 1858 2016 2179 2351 2529 2712 1570 MPa /"mini kN 87,6 101.6 133 168 207 250 298 330 466 530 599 671 748 828 913 1003 1096 1194 1294 1400 1510 1625 1742 Fmin2 kN 94,6 109,7 143 184 224 271 322 378 504 573 547 725 808 895 987 1083 1183 1289 1398 1512 1632 1754 1882 1770 MPa ^minl kN 98,7 114,4 149 189 234 282 336 395 526 598 675 757 843 934 1030 1131 1236 1346 1460 1578 1703 1831 1964 Fmml kN 106,8 123,6 161 204 253 305 363 426 568 646 729 817 910 1009 1112 1221 1334 1453 1577 1704 1839 1978 2121

jezgro
M ,

kg /m 0,643 0,745 0.973 1,232 1,52 1,84 2,19 2.57 3.42 3,89 4,39 4,93 5,49 6,08 6,71 7,36 8,05 8,76 9,5 10,3 11,1 11.9 12,8

N apom ena: V eliin e sa o z n a k o m 1 o d n o se se na e li n u uad sa v lak n astim je z g ro m , a veliine sa o z n a k o m 2, na e li n u u ad sa e li n im jez g ro m

284

TABELA 11.6 VIESLOJNO ZAVOJNO UE 18X7=126 (JUS C.H1.115)

Konstrukcija ueta: jezgro+6(1+6)+12(1+6)

10

11

12

Nazivu p ren ik ueta

R a u n sk a p re k id n a sila 555 vlak nasto e li n o jezgro jezgro

M t

N ajm an ja p re k id n a sila

pri nazivnoj v stoi ica o d 1 5 7 0 MPa 1770 MPa

F xl

T o le ra n

1570 MPa ^m inl kN

-

1770 MPa /"mini kN 9 .0 2 14.1 2 0 .3 2 7 .6 3 3 ,0 41,7 51.5 62,3 7 4 ,2 87,1 36,1 45.7 56.4 6 8 .2 8 1 ,2 9 5 ,3 1 11 144 1K3 226 273 325 3S1 4 12 ^min2 kN 9 ,2 9 14.5 20.9 28.5 37 ,2 4 7 ,0 58,1 7 0 ,3 8 3 ,6 98,1 114 149 188 232 281 335 393 455

d
mm 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 16 18 20 22 24 26 28

cija
%

F xi
k g /m 0 ,0 6 4 3 0 .1 0 0 0 ,1 4 5 0 .1 9 7 0 .2 5 7 0 ,3 2 6 0 ,4 0 2 0 .4 8 6 0 ,5 7 9 0 .6 7 9 0 ,7 8 8 1,03 1.30 1,61 1,95 2,31 2,7 2 3,15

F,2
kN
-

Frl
kN 12.3 19.2 27,6 37.5 49.0 62,1 76.6 92,7 110 130 150 196 248 307 371 441 518 601

' rmin2 kN -

k g /m 0,0(512 0,0 9 5 7 0 ,1 3 8 0 .1 8 8 0 ,2 4 5 0 .3 1 0 0 .3 8 3 0 ,4 6 3 0,551 0.647

kN _

kN 11.6 18,1 2C.0 35.4 46.3 5 8 ,6 72,3 8 7 ,5 104 122 142 185 234 289 350 416 489 567

7 0 U 0

3 2 ,0 4 0 ,5 5 0 .0 6 0 ,5 7 2 ,0 8 4 .5 9 8 ,0 128 162 200 242 2H8 338 3 92

4 1 ,0 5 1 .9 61.1 4 3 .5 55,1 6 8 ,0 8 2 ,2 9 7 ,9 115 f 133 174 220 272 329 392 459 533

7 7 .6 9 2 .3 108 126 164 208 256 31 0 369 4 33 503

0 ,7 5 0 0 .9 8 0 1.21 1,53 1,85 2.20 2,59 3.00

101 132 167 206 249 297 348 104

N ap o m en a: Veliine. sa oznakom 1.odnose se na elinu uad sa vlaknastim jezgrom , a veliine sa oznakom 2 ,

na elinu uad sa elinim jezgrom.

285

TABELA 11.7 VIESLOJNO ZAVOJNO UE 34X7=238 (JUS C.H1.118)

Konstrukcija ueta: jezgro+6(1+6)+11(1+6)+17(1+6)

< >

10

11

12

Nazivn p re n ik ueta

R a u n sk a p rek id n a sila IVlbd U ^ ld

N ajm anja p rek id n a sila

p ri nazivnoj v sto i ica o d vlaknasto jezg ro e li n o jezgro

m

T o le ra n
d

1570 MPa F ri kN 94,1 110 128 167 212 261 316 376 442 512 669 847 1050
Ft 2

1770 MPa ^,1 kN 106 125 144 189 239 295 357 424 498 578 755 955 1180
Ft2

1570 MPa ^m in l kN 7 0 .6 8 2 ,8 96,1 125 159 196 237 282 331 384 502 635 7 84
F

1770 MPa min2 kN 72,0 84,5 98,0 ^m inl kN 7 9 ,6 93.4 108 141 179 221 267 318 374 433 566 716 884 / rmin2 kN 8 1 ,2 9 5 ,2 110 144 183 225 273 325 381 4 42 577 730 902

cija % k g /m 0 ,5 6 2 0 ,6 5 9 0 ,7 6 5 0 ,9 9 9 1,26 1,56 1,89 2,25 2.64 3,06 4,00 5,06 6,24

mm 12 13 14 16 18 20 22 24 26 28 32 36 40

k g /m 0 ,5 7 9 0 ,6 7 9 0 ,7 8 8 1,03 1 ,3 0 1,61 1,95 2,31 2 ,7 2 3 ,1 5 4 ,1 2 6,21 6 ,4 3

kN 96,9 114 132 172 218 269 3 26 3 88 455 528 689 872 1080

kN 109 128 149 194 246 3 04 367 437 513 595 7 77 983 1210

5 0

128 162 200 242 288 338 392 5 12 648 800

Napomena: Veliine sa oznakom 1 odnose se na elinu uad sa vlaknastim jezgrom, a veliine sa oznakom 2,
na

elinu uad sa elinim jezgrom.

286

TABELA 11.8 VIESLOJNO ZAVOJNO UE 36X7=252 (JUS C.H1.119)

Konstrukcija ueta: jezgro+6(1+6)+12(1+6)+18(1+6)

6 R a u n sk a p rek id n a sila

10

11

12

Nazivni p ren ik ueta

N ajm anja p re k id n a sila

Masa u eta p ri nazivnoj v stoi ica o d vlaknasto elin o jezgro jezgro 1570 MPa 1770 MPa 1570 MPa ^V.inl kN 70.6 82,8 96,1 125 159 196 237 282 331 384 502 635 781 '*rnin2 kN 7 2 .0 84,5 9 8 .0 128 162 200 242 288 338 392 512 648 800 1 7 7 0 MPa Crnini kN 7 9 ,6 9 3 ,4 108 141 179 221 267 318 37 4 433 566 716 884

T o le ra n
d

cija %

Mi
k g /m 0,562 0,659 0 ,7 6 5 0,999 1.26 1,56 1.89 2.25 2.64 3.06 4 ,0 0 5.06 6.21

Mi
k g /m 0,579 0,679 0,788 1,03 1,30 1.61 1,95 2,31 2,72 3,15 4.12 5,21 6,43

Fa
kN 94,1 110 128 167 212 261 316 37 6 442 512 669 847 1050 1

Fr2
kN 96 ,9 114 132 172 218 269 326 388 455 528 689 87 2 1080 kN 106 125 144 189 239 295 357 424 498 578 755 955 1180

Fa
kN 109 128 149 194 246 304 367 437 513 595 777 983 1210

Fnunl
kN 8 1 ,2 9 5 ,2 110 144 183 225 273 325 381 442 577 730 902

mm 12 13 14 16 18 20 22 24 26 28 32 36 40

+b
0

N ap o m en a: V eliine sa o z n a k o m 1 o d n o se se na e li n u uad sa vlaknastim jez g ro m , a veliine sa o z n a k o m 2, na e li n u uad sa e li n im je z g ro m .

287

288

s 3 6 2 1

9 0 S D 22

o* 3 W> io V

SJ 5 } 3 m o* 2

RJ 3

5 3

N ? 8 ' #

S ?

1 Q i h 1 e

O OO n

o K >

o *o

o C* IO

S * <o

o n N

o M ^

O N# o O

1 R O o

2 o

*o 1 O

4 0

ri i vn o 0 | rn > vo vo >*

i o **>

8 IO

i o

* O

A C I

|
i

V)

l o r-

<o o > n

2 fN >*

* ** o *>

D? o

o o > N

P O D

3 XJ

S 3

S 0 1 s o 2

** I

O M m n __ 3

*'

*o

%>

O "

*> vo

& m > *' IO O C5 a IO^ < o f s o vo o a a 0 n o r* o o O *o VO

I J S K

* V) o *>* V) 0 5 Ol 0 1 -

n *

eo
, a a ^ 1 1 si '

i i

01

8 IO

2 K

t n 8 O o

t O O

Cs C

o o o t m m r n i 1 ? ; =

9 o

S o

IO IO

m IO K 5

n * I o* I o *>t <o 0 ( io o* o C * c i w 1 Q fm , IO o O IO O IO o K s

U i " o !

O*

o *n *o o f

*o n

? l

IO K

o Ot

o 0 . n ?

1 1

<n U , vote

m
VD

M o, o O o m > <*> *> 1 *^

O* o O Q o 0 . m w o* ># > IO m IO m o ^ IO IO V

-<

IO

>

> K o o

Ot o

4 1
</> T 3 o l ft: K . U j o f l Q

IO -#

IO

IO K

Q O

o m

5 :

U j

*g f

5 o ^ g 8 o > K >jo|o K tJ JE js1 5 1 i i i ^ r> o1 <| * Q o * * 1 . * *o

o O IO

w> e

o ^ Oi

O o o,

o o* **

>o f*> *+i

I- S
o IO V

IO IO

IO

c M

289

S 3. ED 60%. 6 uklj./h
,

Masa TIP

"Mn"

i i !

Snaga

In pri 380V A 5,4 7,9 12,5 17 24 30 38 45 58 71 86 104 138 172 206 240 280 363 451

Rotor Mm U15% I (V) (A ) Snaga n

In pri 380 A 6,8 9,5 14 20 30 34 45 51 65 82 100 123 165 190 225 285 340 426 527

Rotor

kg 2PD 112 Mk 4 ZPD 112 M 4 ZPD 132 M 4 ZPD 160 M 4 ZPD 160 L 4 ZPD 180 L 4 ZPD 200 Lk 4 ZPD 200 1 4 ZPD 225 M 4 ZPD 250 M k 4 ZPD 250 M 4 ZPD 280 S 4 ZPD 280 M - 4 ZPD 315 S 4 ZPD 315 M 4 ZPD 355 Lk 4 ZPD 355 L 4 ZPD 400 Lk 4 ZPD 400 L 4 59 63 93 125 160 220 290 310 415 560 625 755 853 1020 1165 1710 1850 2410 2710

kgm ! 0,017 0,024 0,05 0,068 0,1 0,24 0,36 0,41 0,7 1,15 1,35 1,83 2,23 3,05 3,72 5,72 7,42 11,24 14,06

kW 2,2 3,7 5,5 7,5 11 15 18,5 22 30 37 45 55 75 90 110 132 160 200 250

min 1390 1420 1425 1430 1435 1450 1455 1457 1459 1460 1465 1470 1476 1480 1480 1482 1484 1487 1490

kW 2.6 4.3 6 8,5 13 17,5 22 26 34 44 53 64 87 105 130 160 185 230 290

min- ' 1365 1410 1430 1435 1440 1445 1450 1452 1460 1465 1468 1474 1480 1482 1483 1485 1490 1492 1495

U 15% (V) 3,2 3,2 3,4 3,5 2,9 4 4,1 3,9 4,5 4,2 4,4 4 3,9 4,3 4,1 4,1 4,3 3,8 4 96 121 173 192 260 260 250 280 350 181 221 241 321 312 376 360 453 342 504

I (A) 17,4 21 21,4 27.7 29 40 50,8 56 58 139 140 163 165 195 206 .260 240 39: 33?

3,3 3.3 3.2 3 2,6 4.3 4,2 3,3 4 3,9 4 4 4,6 5 4,6 3,7 3,4 4,2 4,4

81 113 157 168 244 249 222 263 326 159 190 225 309 271 328 342 426 332 496

18 19 22 26,5 27,5 37 50 50,6 55,5 140 142 146 147 200 200 226 226 204 296

ISO* m in '

S 4, S 5. ED 25%. 150 uklj./h In pri 380V A 6,7 9,8 17 23 30 38 48 54 71 96 117 128 179 213 258 300 350 470 567 3 3 3,4 3,1 2,6 3,5 3.6 3,7 4,1 4,3 4,5 4,6 4,6 3.8 3,9 4 4,2 3,6 3,8 Ro tor Mm Mn~ LH-15% 1 (A ) (V) 96 121 173 192 260 260 250 280 350 181 221 241 321 312 376 360 428 342 504 20.4 21,6 27,5 32 34 44,8 56,3 59 65 156 155 170 180 217 221 270 283 431 375 Snaga

S 4, S5. ED 40%. 150 uklj./h In pri 380 A 6,5 9,5 16 19 27 33,5 45 52 60 83 102 95 161 190 230 275 320 420 510 3,4 3,2 3.8 3,2 3 4 4 3,9 4,5 4,9 5,1 5,2 5,2 4,4 4,5 4.4 4,6 4 4,2 Rotor Mm Mn
.

Masa TIP

Snaga

(
1 (A) 19,6 20.6 24,3 28,7 30,5 40 51,4 54,6 58 139 138 150 162 194 197 241 255 386 337

kgm*
k0

kW 2,7 4,5 . 6,9 9,5 14 19 23 27 3746 56 68 94 112 137 165 200 250 312

m in '' 1370 1408 1440 1420 1425 1440 1455 1455 1465 1452 1455 1460 1463 1475 1480 1478 1480 1480 1482

kW 2,6 4,3 6 &5 12,5 17 21 25 33 41 50 60 85 100 122 148 180 224 280

m in"' 1380 1412 1447 1430 1435 1445 1460 1458 1468 1455 1458 1465 1467 1477 1482 1480 1482 1482 1484

U 15% (V) 96 121 173 192 260 260 250 280 350 181 221 241 321 312 376 360 428 342 504

ZPD 112 Mk 4 ZPD 112 M 4 ZPD 132 M 4 ZPD 160 M - 4 ZPD 160 L 4 ZPD 180 L 4 ZPD 200 Lk 4 ZPD 200 L 4 ZPD 225 M 4 ZPD 250 Mk 4 ZPD 250 M - 4 ZPD 280 S 4 ZPD 280 M 4 ZPD 315 S 4 ZPD 315 M -4 ZPD 355 Lk 4 ZPD 355 L 4 ZPD 400 Lk 4 ZPD 400 L 4

59 63 93 125 160 220 290 310 415 560 625 755 853 1020 1165 1710 1850 2410 2710

0,017 0,024 0,05 0,068 0,1 0,24 0,36 0,41 0,7 0,15 1,35 1,38 2,23 3,05 3,72 5,72 7,42 11,24 14,06

S 4. S 5. ED 60%. 150 uklj./h ZPD 112 Mk- 4 ZPD 112 M - 4 ZPD 132 M 4 ZPD 160 M 4 ZPD 160 L 4 ZPD 180 L 4 ZPD 200 Lk 4 ZPD 200 L 4 ZPD 225 M - 4 ZPD 250 MK 4 ZPD 250 M - 4 ZPD 280 S - 4 ZPD 280 M 4 ZPD 315 S - 4 ZPD 315 M 4 ZPD 355 Lk 4 ZPD 355 L 4 ZPD 400 Lk 4 ZPD 400 L 4 59 63 93 125 160 220 290 310 415 560 625 755 853 1020 1165 1710 1850 2410 2710 0,017 0,024 0,05 0,068 0,1 0,24 0,36 0,41 0,7 1,15 1,35 1,83 2,23 3,05 3,72 5,72 7.42 11,24 14,06 2,2 3,7 5,5 7,5 11 15 18,5 22 30 37 45 55 75 90 110 132 160 200 250 1410 1422 1452 1440 1445 1450 1465 1462 1470 1460 1460 1468 1470 1480 1484 1482 1484 1484 1486 5,8 8,5 15,3 17 24 30 41 47 58 77 94 104 142 171 215 250 290 375 455 3.7 3,4 4,2 3,7 3,4 4,5 4,5 4,5 5 5.6 5,8 5.9 5,9 4,8 4,9 5 5,2 4,7 4,9 96 121 173 192 260 260 250 280 350 181 221 241 321 312 376 360 428 342 504 16,6 18 22 25,3 27 35 45,3 48 52,5 125 125 138 143 175 177 215 226 345 300 2,1 3,5 5,3 7,5 10,5 14,5 18 21 28 35 42 54 74 86 103 126 153 192 240

S 4. S 5. ED 40%. 300 uklj./h 1415 1430 1454 1440 1448 1453 1468 1464 1474 1465 1463 1470 1473 1482 1485 1483 1485 1485 1487 5,6 8,1 15 17 23 29 40 46 55 73 88 102 141 164 204 240 275 360 436 4 3,7 4,5 3,7 3,5 4,6 4,6 4,7 5,8 6 6,2 6,3 6,3 5,2 6,3 5,1 5,4 4,8 5 121 173 192 260 260 250 280 350 181 221 241 321 312 376 360 428 342 504 15.9 17 21 25.3 256 34 44 46 49 118 116 135 142 167 166 205 216 331 288

2 93

1000 m in '

S 3. ED 100%. 6 uklj./h 1n 1 pri 380V min 1 890 910 940 945 950 955 960 96? 970 971 973 980 985 986 987 987 987 988 990 A 4,1 6.4 9,7 12.5 17.6 24,5 33 38 46 63 73 89 110 147 170 202 245 294 370 2,7 2.9 3v8 3,1 3 2,8 2,9 3.1 4.1 4,8 4.1 4,4 5 3.8 3,7 4.9 3.9 32 3.7 Rotor Snaga Mn U15% I (V) (A ) n

S 3. ED 60%. 6 uklj./h In pri 380 A 6 7.5 11.2 16 26 33 40 48 55 69 90 106 124 174 211 258 310 340 420 3,1 2,9 3,6 3.3 3.3 3,3 3,3 3,1 3,7 4.4 3.5 4 4.4 3,5 4 3,7 4,2 3, 3,6 Rotor Mm Mn
.

Masa TIP

Snaga

kg ZPD 112 M k -6 ZPD 112 M 6 ZPD 132 M 6 ZPD 160 M - 6 ZPD 160 L 6 ZPD 180 L 6 ZPD 200 L 6 ZPD 225 to -6 ZPD 225 M - 6 ZPD 250 Mk 6 ZPD 250 M 6 ZPD 280 S 6 ZPD 280 M 6 ZPD 315 S 6 ZPD 315 M - 6 ZPD 355 Lk 6 ZPD 355 L 6 ZPD 400 Lk 6 ZPD 400 1 6 59 63 95 135 160 227 290 390 410 520 600 780 827 1100 1210 1740 1860 2410 2710

kgm ! 0,017 0,024 0.05 0,1 0,14 0-24 0.53 0,88 1,07 1,52 1,71 2,82 3,31 5,22 6,2 8,82 10,38 14,98 17,82

kW 15 2,2 3,7 5.5 7.5 11 15 18,5 22 30 37 45 55 75 90 110 132 160 200

kW 1.8 2,6 4.3 6 8,5 13 17,5 22 26 34 44 53 64 87 105 130 160 185 230

m in -' 910 920 935 947 955 960 965 968 972 978 980 982 983 985 985 985 986 988 988

U 15% (V) 68 92 136 186 265 250 285 280 304 120 160 170 192 243 300 460 534 300 384

I (A ) 18 16,8 19 20 18,4 31 37 47 51 170 166 188 198 215 210 168 178 360 258

54 80 126 168 243 220 245 250 283 112 143 150 171 226 280 400 490 275 360

18 17,3 18 20 18,7 30 37,4 44 47 162 156 178 192 197 194 164 160 342 323

S - 3 . ED 40%. 6 u klj./h ZPD 112 Mk 6 ZPD 112 M 6 ZPD 132 M - 6 ZPD 160 M - 6 ZPD 160 L 6 ZPD 180 L 6 ZPD 200 L 6 ZPD 225 Mk 6 ZPD 225 M - 6 ZPD 250 Mk 6 ZPD 250 M - 6 ZPD 280 S 6 ZPD 280 M - 6 ZPD 315 S 6 ZPD 315 M - 6 ZPD 355 Lk 6 ZPD 355 L 6 ZPD 400 Lk 6 ZPD 400 L 6 59 63 95 135 160 227 290 390 410 520 600 780 827 1100 1210 1740 1860 2410 2710 0,017 0,024 0,05 0,1 0,14 0,24 0,53 0,88 1.07 1,52 1,71 2,82 3,31 5,22 6,2 8,82 10,38 14.98 17,82 2 3 5 7 10 15 20 25 30 40 50 63 75 100 120 155 175 220 270 900 910 925 940 945 950 955 960 965 967 970 980 980 981 983 983 983 986 986 6.5 8,6 13 17,6 28,5 36 49 55 64 81 102 127 145 195 237 308 341 404 480 2,9 2,5 3.1 2,9 2,8 2,9 3, 2,6 3,5 4,1 3,3 3,5 3,8 3,1 3,5 3,2 4 2,8 3,1 68 92 136 186 265 250 285 280 304 120 160 170 192 243 300 460 534 300 384 20 19,4 22 23,3 21,6 35 42,5 54 59 200 189 224 232 248 240 200 195 428 303 2,3 3,3 5,6 8 11.5 17,5 23 30 35 48 60 72 85 115 140 175 200 240 300 885 890 910 925 935 940 950 955 960 965 967 974 974 978 980 980 980 982 984

S - 3 . ED 25%. 6 uklj./h 6.8 8,9 14,6 19 31 41 51 64 74 97 123 144 165 223 273 325 390 445 525 2,4 2,2 3 2,5 2,5 2,5 2.7 2,4 3,1 3,7 3,1 3,1 3.3 2.7 3 2,9 3,7 2,4 2,8 68 92 136 186 265 250 285 280 304 120 160 170 192 243 300 460 534 300 384 23 2t,4 24,6 26 24,5 42 49 64 69 240 226 257 263 285 280 226 223 467 337

295

Napon: 220/380 V. 50 H i

1000 m in

S4. S5. ED 25%. 150 uKlj. h Rotor In Masa J Snaga n pri 380V Mm Mn U+15% 1 (A) (V) 68 92 136 186 265 250 285 280 304 120 160 170 192 243 300 460 526 300 384 17,2 17,5 18,6 23,3 20,5 33,8 41 47 55 190 178 198 216 237 226 180 180 390 220 Snaga n

S4. S5. ED 40%. 150 uKlj./h In pri 380 A 62 71 11 16 26 32 7 38 44 52 66 75 104 126 167 197 246 288 342 410 3 2,64 3,6 3.3 3.4 3,4 2,6 3 4 57 4,2 4,5 4,6 3,7 3,3 4 3,7 3.2 3,3 Rotor

TIP Kgrn 0,017 0,024 005 KW 1.9 2,7 m in '' 890 880 927 939 960 950 958 960 965 971 968 980 979 982 983 983 983 987 986

Mn

Kg ZPD 112 MK 6 ZPD 112 M 6 ZPD 132 M 6 ZPD 160 M 6 ZPD 160 L 6 ZPD 180 L 6 ZPD 200 L 6 ZPD 225 M k 6 7 PD 225 M 6 t r>D250 MK 6 ZPD 250 M 6 ZPD 280 S 6 ZPD 280 M 6 ZPD 315 S 6 ZPD 315 M 6 ZPD 355 LK 6 ZPD 355 L 6 ZPD 400 LK 6 ZPD 400 L 6 59 63 95 135 160 227 290 390 410 520 600 780 827 1100 1210 1740 1860 2410 2710

KW 1,7 2,4 4,3 6 8,5 12,5 17 21 25 33 42 50 62 84 100 123 148 180 225

m in-1 920 900 936 947 965 956 963 965 972 974 972 982 981 984 986 986 985 988 988

15% (V) 68 92 136 186 265 250 285 280 304 120 160 170 192 243 300 460 526 300 384

I (A) 15,4 15,5 16,5 20 18,5 30 36 43 49 165 159 174 192 210 200 160 160 345 197

*
6,5 7,7 ii, 8 17,6 27 34,3 42 48 57 72 83 116 140 183 221 272 317 380 450 2,6 2.3 3,2 3 3 3 2.3 2,8 3,5 5 3,8 4 4 3.3 3 3,5 3,3 2,8 3

V
7 9,5 14 19 . 23 28 38 47 57 70 95 113 140 167 203 253

o|i
0,14 0,24 0,53 0,88 1,07 1,52 1,71 2,82 3,31 .5,22 6,2 8,82 10,38 14,98 17,82

S 4. S 5. ED 60%. 150 uklj./h ZPD 112 MK 6 ZPD 112 M 6 ZPD 132 M 6 ZPD 160 M 6 ZPD 160 L 6 Z P D '180 L 6 ZPD 200 L 6 ZPD 225 MK 6 ZPD 225 M 6 ZPD 250 MK 6 ZPD 250 M 6 ZPD 280 S 6 ZPD 280 M 6 ZPD 315 S 6 ZPD 315 M 6 ZPD 355 LK- 6 ZPD 355 L 6 ZPD 400 LK 6 ZPD 400 L 6 ' 59 63 95 135 160 227 290 390 410 520 600 780 827 1100 1210 1740 1860 2410 2710 0,017 0,024 0,05 0,1 0,14 0,24 0,53 0,88 1,07 1,52 1,71 2,82 3,31 5.22 6.2 8,82 10.38 14,98 17,82 1,5 925 910 943 950 970 966 970 970 976 976 975 984 984 986 987 967 986 989 969 6 6.8 10,4 15,9 25,2 34 35 39 47,5 62 69 97 115 153 183 226 258 310 370 3.5 3 4 3.7 3.8 2 2,9 3,5 4,5 6,3 4,8 5 5.1 4 68 92 136 186 265 250 285 280 304 120 160 170 192 243 300 460 526 300 384 13,6 14,3 14,8 18,3 16,4 26 32 37 43,2 150 140 156 170 187 180 142 140 307 175 1,4 2.1 3,6 5,5 7 10,5 14 18 21 28 35 43 52 72 85 105 126 153 190

S 4. S 5. ED 40%. 300 uKlj./h 930 915 945 950 973 966 970 971 978 977 976 985 985 987 988 988 987 990 990 5,8 6,6 10,3 15,9 24,8 29,2 33 38 45,4 60 66 93 110 148 173 220 250 300 350 3,7 3,1 4,1 3,7 4,1 4.1 3,1 3,6 4,7 6,6 5 5,3 5,4 4,3 3,9 4.7 4,4 3,7 3.9 68 92 136 186 265 250 285 280 304 120 160 170 192 243 300 460 526 300 384 12,8 13,6 14,4 18,3 15,3 25,2 30 36 41,3 140 132 148 161 180 170 135 135 293 166

2,2
3,7 5,5 7,5 11 15 18,5 22 30 37 45 55 75 90 110 132 160

V
4,5 4,2 3.6 3,7

20 0

296

S 4 . Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D Z P D 132 160 M M 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 88 130 150 227 318 385 410 520 610 820 892 1120 8 8 8 8 8 1250 1745 1840 2560 2840 0,052 0.1 0,15 0,25 0,65 0,82 1 1,63 1,95 2,97 3,5 6.4 7,9 10,87 12,12 23,7 28,42 2,7 4.7 7 9.5 14 18,5 23 28 38 47 57 69 95 114 138 165 200

S 5 .

E D

2 5 % .

1 5 0 uklj./h 113 122 170 235 248 225 294 126 176 217 238 332 417 350 435 490 653 14,6 23,5 25 28 34,7 48 48 134 128 130 145 126 138 196 192 198 179 2,6 4,3 6,2 8,5 lit 16,5 20 24 33 41 50 60 83 100 121 145 176

S 675 680 705 724 725 728 730 730 730 730 731 730 730 738 740 742 743

4. S

5. E D 8,3 13 20 28 31 40 44 52 74 90

4 0 % . 2,8 2.9 2.7 3,5 4 4,4 4.6 3.B 3,4 4 3,4 3.2 3,1 3.8 3,9 3,8 3.9

1 5 0 uklj./h 113 122 170 235 248 225 294 126 176 217 238 332 417 350 435 490 653 14 21.5 22 25 30 43 41.6 115 111 114 127 110 120 172 168 174 157

670 660 690 720 722 724 725 725 725 727 728 727 726 736 738 740 741

8,5 14 21.5 30 34 44 50,6 60 82 100 126 135 190 232 282 325 390

2.7 2,6 2,5 3 3.5 3.6 3.7 3.3 3 3,8 3 2.8 2.7 3.3 3,4 3,3 3,4

160 L 180 L 200 L 225 225

M k M

250 M k 250 M

280 S 280 M 315

115 117 167 204 295 285 342

S -

315 M 355 355

L k L

400 L k 400 L

298

7 #m n 5 i

S .S ,E 6 % 1 0ul/ 4 5 D 0 5 kjh Ms aa J Saa ng

S ,S ,E 4 % 3 0ul/ 4 5 D 0 0 kjh Rtr oo

TP I

k g

km g!

Rtr oo I n I n pi r Saa n ng pi M r m 30 8 30 8V M L-5 n H1% I () ( ) V A k W m n1 A k mn1 A W i' i

, 1 76 34 1 3 1 , , 1 2 1. 14 002 ,5 8 8 0 Z D 12 M 8 P 3 22 6 0 . 9 21 7 0 7 36 1 3 . 2 1 34 1 2 1 , 36 7 5 1 , 3 5 1 2 85 , 0 1 8 37 7 0 1 . . 2 08 . 0 Z D 10 M 8 P 6 10 3 01 . 1 0 . 1, 7 96 , 86 55 7 5 1, . 1 86 3 1 0 1. 55 7 5 1, 3 7 96 01 ,5 1 Z D 1 0L 8 P 6 10 5 25 3 2 7 65 . 2. 06 7 7 2, 4 2 75 25 2 3 2 7 02 2 ,5 75 , 7 8 2, 44 2 Z D 1 0L 8 P 8 . 4 2 6 1 77 3 1 2 0 2 8 2. 4 7 3 1, 7 8 2 9 47 2 8 4 3 05 2 3 8 06 1 ,5 Z D 2 0L 8 P 0 . 2 3 8 1 5 70 3 6 45 2 5 3 2 9 5 49 2 5 3 . 1, 7 2 3 45 3 3 5 08 8 ,2 Z D25 M P 2 k8 24 9 9 8 5 1. 7 4 3 , 3, 65 1, 7 2 4, 48 2 4 3 . 85 3 07 , 75 3 85 5 Z D25 M 8 P 2 40 1 1 . 2 0 2 73 4 4 1 6 1 5 2 2 3 8 2 0 1 6 44 1 6 1 0 16 ,3 75 4 3 Z D 20 M P 5. k 8 50 2 9 4 7 6 9 38 1 6 1 1 2 7 7 4 16 3 73 0 3 . 0 8 60 1 75 6 3 Z D20 M 8 P 5 19 ,5 27 1 2 1 7 49 9 8 3 7 73 8 0 . 29 ,7 3 5 Z D 2 0S 8 P 8 80 2 75 7 3 43 2 7 1 3 3 , 4 28 3 10 1 0 3 1 3 3 0 Z D 2 0M 8 P 8 82 9 4 7 3 1 8 38 2 8 1 5 4 74 1 5 5 3 , 35 , 32 9 3 7 . 5 7 2 18 5 3 0 3 0 0 64 , 5 74 1 5 39 3 3 12 10 36 3 2 1 0 , Z D 3 5S P 1 . 1 0 4 5 1 0 2 7 7 2 1 3 35 4 7 1 9 7 5 3 . 7 4 1 6 37 4 7 1 4 3 Z D 3 5M 8 P 1 15 20 79 , , 5 16 4 79 13 3 8 5 5 5 7 1 ,7 9 08 0 Z O 3 5L P 5 k8 14 75 7 0 1 3 43 3 0 4 41 3 0 1 5 8 , , 3 4 3 1 0 71 2 0 1 4 4 5 0 3 43 4 5 1 3 1 5 . 7 2 2 0 45 4 5 1 6 4 Z D 3 5L 8 P 5 1 4 1 ,2 8 0 21 43 4 0 , 9 11 5 9 2 0 41 4 0 1 8 1 6 74 2 8 6 5 2 4 4 2, 1 2 7 3 37 3 4 Z D 4 0L P 0 k8 26 50 , , 17 3 63 5 7 4 31 4 1 5 4 9 84 6 42 6 3 1 3 1 3 7 5 2 7 44 , 5 24 8 0 2,2 1 0 4 Z D 4 0L 8 P 0 S 4 S 5 E 6 % 3 0ul.h . . D 0 . 0 kj/ Z D 1 2M 8 P 3 Z D 1 0M 8 P 6 Z D 1 0L 8 P 6 Z D 1 0L 8 P 8 Z D 2 0L 8 P 0 Z D 2 5M P 2 k8 Z D 2 5M 8 P 2 Z D 2 0M P 5 k8 Z D 2 0M 8 P 5 Z D 2 0S 8 P 8 Z D 2 0M 8 P 8 Z D 3 5S 8 P 1 Z D 3 5M 8 P 1 Z D 3 5L P 5 k Z D 3 5L 8 P 5 Z D 4 0L P 0 k8 Z D 4 0L 8 P 0 8 8 10 3 10 5 27 2 38 1 35 8 40 1 50 2 60 1 80 2 82 9 12 10 15 20 14 75 14 80 26 50 24 80 0 . , 002 ,5 1,9 75 69 39 7 0 96 37 1 . 01 32 . , , 8 01 .5 33 . 52 7 0 1 , 2 02 ,5 6 , 65 7 0 2 47 , 3 06 ,5 3 8 , 95 7 0 2 49 , 3 08 ,2 1 , 1 3 7 3 3 51 3 52 53 1 6 7 5 3, . 1 1 48 76 4 3 16 1 .3 9 , 4 43 3 19 ,5 , 2 6 78 6 29 ,7 4 0 , 3 2 7 0 7 54 44 . 3 0 35 , 3 9 75 10 3 64 . 8 , 4 8 7 5 9 43 3 6 5 7 5 12 4 3 2 79 . 4 1,7 08 5 , 7 8 71 1 8 4 7 73 2 0 4 2 1,2 9 21 6 49 . 7 5 2 6 47 4 , 2, 1 5 37 1 2 2 . 2 1 9 7 6 2 0 48 84 4 7 3 , S 4 S5 E 6 % 6 0ul. . . D 0 . 0 Ih j k

, 8 1 3 1, 1.5 1 13 1 03 7 5 63 5 1 1 2 1 26 7 0 2 78 44 1 2 1 , . 2 3 6 . 2 . 7 32 1 0 1 , 37 7 86 . 6 48 1 0 1. 71 1 3 1. 47 25 1 3 74 2 3 5 25 3 9 61 . 5 1. 86 2 8 2, 75 7 5 4 2 65 2 8 5 , 4 35 . 3 2 4 7 25 2 6 25 3 2 4 2 1 78 0 3 2 4 3 . 1 . 7 0 2 , 73 9 24 2 9 6 75 , 3 3 25 4 7 2 16 9 1 2 71 3 4 3 16 2 6 1 5 6 7 5 7 58 1 6 , 7 1 6 8 2 72 7 8 0 4 2 7 8 2 73 1 6 0 63 27 7 1 0 9 5 4 . 7 6 8 57 8 . 2 8 1 0 3 78 3 28 3 0 0 3 6 7 32 8 3 7 7 52 3 2 0 . 3 3 78 7 3 47 9 1 47 1 4 1 , 5 7 8 1 0 48 0 3 17 0 3 0 14 5 3 2 . 5 4 6 2 7 2 1 6 63 3 0 14 0 4 5 13 3 7 4 2 0 66 4 5 4 0 . 3 3 ,3 16 0 4 0 18 8 9 7 . 9 3 4 8 7 6 1 3 62 4 0 9 5 653 1 4 1 6 7 7 2 6 63 6 3 2 4 0 . 5 0 n S -.3ln -2 0i 1, 28 6 7 9 04 , 6 13 1 27 . 11.2 2. 48 6 6 1. 25 . 7 12 2 45 27 , 2, 45 2, 72 6 5 1, 26 33 . 9 95 . 10 7 2. 58 2, 1 22 0 7 0 2, 3 0 25 3 58 2, 47 3, 1 3 5 5 7 0 3 , 33 1 36 . 28 4 3 7 4, 2 78 1 7 0 5, 28 2 06 . 25 2 5, 44 24 9 4 8 2 7 2 6 75 5 5. 44 33 . 10 3 3 2 45 , 1 6 14 2 4 0 7 6 6 . 33 8 7 34 1 6 15 4 70 2 0 3 , 7 15 3 3 17 5 2 1 27 1 2 7 4 1 2 32 14 4 . 1 2 6 7 5 1 0 4 4 3 4 28 3 13 6 3,2 16 2 3 7 8 ISb 1 2 32 32 i 2 3 4 , 3 0 10 15 77 27 4 4 7 14 1 5 0 31 , 1 3 1 7 70 2 7 9 4 5 2 34 3 0 2 9 , 5 1 4 1 45 3 11 1 5 7 0 3 2 9 25 1 5 35 . 4 6 1 2 1 5 71 3 4 9 40 9 8 33 . 22 2 72 4 7 4 3 10 2 5 8 2 63 5 22 0 33 ,

ili
U1 % 5 () V

1 () A

S 2 6 mn . 0 i Z D 1 2M 8 P 3 Z D 1 0M 8 P 6 Z D 1 0L 8 P 6 Z D 1 0L 8 P 8 Z D 2 0L 8 P 0 Z D 2 5M P 2 k8 Z D 2 5M 8 P 2 Z D 2 0M P 5 k8 Z D 2 0M 8 P 5 Z D 2 0S 8 P 8 Z D 2 0M 8 P 8 Z D 3 5S 8 P 1 ZD1 M 8 P35 Z D 3 5L P 5 k8 Z D 3 5L 8 P 5 Z D 4 0L P 0 k8 j Z D 4 0L 8 P 0 8 0 0 2 266 0 8 ,5 , 7 . 1 8 5 28 1 3 , 44 6 5 1. 28 1 2 , 7 1 0 01 3 , 33 , 2 01 . 5 65 6 5 , 9 7 10 5 1. 26 1 0 76 , 27 2 0 02 ,5 33 25 3 9 7 5 2, 3 3 8 0 6 1, 7 5 3 3 3 2 8 1 , 5 35 1 0 . 4 7 5 4 , 28 2 5 2 3 5 08 1. 8 , 2 85 46 . 2 7 7 5, 2 07 33 2 4 9 40 1 2 1 3 , 16 2 7 8 ,3 7 2 , 50 2 5 8 33 1 6 2 34 1 6 , 19 3 7 2 8 ,5 7 3 0 7 60 1 2 9 4 7 6 9 33 2 7 ,7 6 3 9 , 1 80 2 7 7 1 3 33 2 8 3 8 2 35 5 9 . 6 2 . 3 64 , 1 4 32 3 2 3 3 12 10 6 78 9 3 , 7 8 1 8 31 3 47 1 1 5 79 9 20 , 5 8 , 1,7 1 2 7 0 2 7 34 3 0 08 2 14 75 1 4 , 5 1 4 1 ,2 1 7 7 0 8 0 21 3 4 , 2 6 35 4 5 7 3 34 4 0 , 2, 37 26 50 10 73 3 5 6 4 1 9 2 . 2 2 0 7 3 3 0 33 6 3 84 4 24 80 0 9 , 5

299

H t m in '

S 4. S 5. ED 60%. 300 uklj./h In pri 380V A 44 50 70 85 87 105 134 159 190 225 2,5 2,6 2,3 2,3 2.5 2,5 3,2 3.2 2,6 2.6 Rotor Mm Mn U+15% 1 (A ) (V) 126 158 158 210 227 284 310 370 367 460 100 74 100 92 100 97 125 124 153 145 Snaga

S4. S5. ED 60%. 600 uklj./h In pri 380 A 33 36 53 63 68 82 105 123 147 176 Rolor Mm Mn

Masa TIP

Snaga

kg ZPD 250 Mk 10 ZPD 250 M 10 ZPD 280 S - 1 0 ZPD 280 M 10 ZPD 315 S - 1 0 ZPD 315 M 10 ZPD 355 L k -1 0 ZPD 355 L 10 ZPD 400 Lk 10 ZPD 400 L 10 545 600 710 880 1060 1200 1770 1900 2550 2790

kgm ' 1.7 2 2,6 3.3 5,4 6,6 12,3 15,3 20 23,7

kW 16 19 26 32 38 46 64 76 93 110

m in ' 586 587 588 589 590 591 592 593 594 594

kW 12 14 20 24 30 36 50 59 72 86

m in -1 587 588 589 590 591 592 593 594 595 595

U 15% (V) 126 158 158 210 227 284 310 370 367 460

1 (A ) 75 54 77 69 78 76 97 96 118 113

2 ,3
2,5 2,5 2,7 2,7 3,4 3,4 2,8 2,8

S 2. 60 min ZPD 250 Mk 10 ZPD 250 M 10 ZPD 280 S - 1 0 ZPD 280 M 10 ZPD 315 S -1 0 ZPD 315 M 10 ZPD 355 L k -1 0 ZPD 355 L 10 ZPD 400 L k -1 0 ZPD 400 L 10 545 600 710 880 1060 1200 1770 1900 2550 2790 1,7 2 2,6 3,3 5,4 6,6 12,3 15.3 20 23,7 24 28 38 47 57 7C 96 115 140 168 581 582 582 584 585 587 588 589 591 593 64 73 102 125 131 158 202 240 286 343 2,2 2,3 2,1 2,1 2.1 2,2 2,8 2,9 2,4 2,4 126 158 158 210 227 284 310 370 367 460 115 107 145 134 150 147 187 188 230 222 26 31 42 53 65 80 109 132 163 170 580 581 582 583 584 586 586 587 589 590

S 2. 30 min 70 80 113 141 150 181 229 276 333 348 2.1 2.2 2 2 2 2,1 2,7 2.8 2,3 2,3 126 158 158 210 227 284 310 370 367 460 125 119 160 151 171 168 212 216 268 224

301

S v e mere date su u milimetrima

Tp i
Z PD F Z PD F ZPD F | ZPDF Z PD F ZPD F 1 Z PD F Z PD F Z PD F ZPD F ZPDF ZPDF Z PD F ZPD F 112 M 132 M 160 M 160 L 180 L 200 Lk, L 225 Mk, M 250 Mk, M 280 S 280 315 S 315 355 Lk, L 400 Lk, L AC AD

H B

LA

LC

"
215 265 300 300 300 350 400 500 500 500 600 800 740 740 180 230 250 250 250 300 350 450 450 450 550 550 680 680 250 300 350 350 350 400 450 550 550 660 660 800 800

s
14 1S 19 19 19 19 19 19 19 19 24 24 24 24

B ro i rupa

T
4

R e R 2 e 1 R 2 e 1 R 2 e 9 R 2 e 9 R 3 e 6 R 3 e 6
-

u 4 2

M M

22 2 20 6 38 1 38 1 32 5 35 9 44 4 40 9 57 3 57 3 58 9 58 9 68 8 72 8

15 0 15 5 15 5 15 5 20 0 20 0 25 7 25 7 25 7 25 7 30 1 30 1 30 1 30 6

1 6 51 7 3 18 6 4 8 2 2 5 76 2 5 25 80 2 0 25 85 7 6 25 93 9 4 30 15 5 06 14 3 0 19 7 4 0 16 0 25 40 11 0 36 40 18 3 37 4 0 13 3 48 77 45 10 7 50 12 5 85

9 1 6 54 0 2 0 77 7 2 0 83 1 2 0 97 8 2 0 90 2 15 0 08 11 2 0 17 37 2 2 13 2 10 2 48 2 15 2 49 52 2 5 13 53 2 5 18 2 18 5 82 2 20 5 00

4 4 4

5 5 5
5

4
8

so s

8
B
8 S 8

5 5

5 5

6 6 6 6

22 0 6 8 0 20 9 8 0 25 8 25 0 9 6 10 35 1 45 1 10 1 54 4 10 5 0 1 04 5 6 10 5 0 1 04 5 0 10 60 1 04 5 0 10 60 1 4 04 6 18 6 0 2 04 6 4 18 60 2 04 6 8 18 6 5 2 70 8 0 5 10 7 5
_____

Z A T IT A

IP 44

Saa ng

Masa

0,000*3 0.00055 0,00075 0,00087

Z 1 0L2 K 0 Z 12 M 2 K i -

0014 ,05 0026 .01 0049 ,02 005 .03 009 ,07
0,02

Z 1 0M K 6 k2 Z 1 0M 2 K 6 Z 10L2 K 6 Z 1 0M 2 K 8 Z 2 0LK 0 k2 Z 2 0L 2 K 0 Z 25K 2M2 Z 2 0M 2 K 5 Z 2 0S 2 K 8 Z 20M 2 K 8 Z 3 5S 2 K 1 Z 3 5M 2 K 1 Z 3 5M K 5 k2 Z 5M 2 K = -

00 .4 00 ,5 002 ,65 015 ,7 025 .2 065 ,7

1 0002 6 ,07 1 000 6 .09

0 01 ,0 1

0012 ,04 0027 .04 003 .04 0 0 8 8 2, ,01 85 002 . 1 7 3. 52 Z 1 2M 4 K 1 Z 1 2S 4 K 3 Z 1 2M 4 K 3 Z 1 0M 4 K 6 Z 1 0L4 K 6 Z 1 0L 4 K 8 Z 2 0 L4 K 0 Z 2 5S 4 K 2 Z 2 5M 4 K 2 Z 2 0M 4 K 5 Z 2 0S 4 K 8 Z 2 0M 4 K 8 Z 3 5S 4 K 1 Z 3 5M 4 K 1 Z 3 5M K 1 d4 Z 3 5M 4 K 5 Z 3 5M K 5 d4 Z 3 5L 4 K 5 005 ,3 002 .45 002 ,75 00 ,9

ZAtTITA IP 44

0002 ,07 000 ,09 Z 8 A6 K 0 Z 8 B6 K 0 Z 9S6 K 0Z 9 L 6 K 0 Z 1 2M 6 K 1 Z 1 2S 6 K 3 Z 1 2M K 3 k6 Z 1 2M 6 K 3 Z 1 0M 6 K 6 Z 1 0L 6 K 6 Z 1 0L 6 K 8 Z 2 0L K 0 k Z 2 0L 6 K 0 Z 2 5M 6 K 2 Z 2 0M 6 K 5 Z 2 0S 6 K 8 Z 2 0M 6 K 8 Z 3 5S 6 K 1 Z 3 5M 6 K 1 Z 3 5M K 1 d6 Z 3 5M K 5 k6 Z 3 5M 6 K 5 Z 3 5M K 5 d6 Z 3 5L 6 K 5 0,0011

0012 .04 0027 ,04 003 ,04 0088 .01 00 7 .1 5 005 ,3 002 ,45 00 .5

027 .2

0002 ,07 000 .09

0 01 ,0 1 P Q4 . .0 J 2

Z 9S K 0Z 9 L8 K 0 Z 1 0L 8 K 0 Z 1 0L K 0 d8 Z 1 2M 8 K 1 Z 1 2S K 3 Z 1 2M 8 K 3 Z 1 0M K 6 k Z 1 0M 8 K 6 Z 1 0L 8 K 6 Z 2 0L 8 K 0 Z 2 5S 8 K 2 Z 2 5M 8 K 2 Z 2 0M 8 K 5 -

0027 ,04 003 ,04 0088 ,01 002 .17 007 ,15

0 ,1

007 .75

017 ,25 027 ,25 055 .7 085 ,7 095 .2

Z 3 5S 8 K 1 Z 3 5M 8 K 1 Z 3 5M K 1 d8 Z 3 5M K 5 k8 Z 3. M 8 K 5' Z '. M K .5 " 8 Z\3 5L 0 t 5 -

465 .2 52 ,5

500 m in Z K Z K Z K Z K Z K Z K Z K Z K Z K Z K Z K ^ K Z K 200 225 225 250 280 280 315 315 315 355 355 355 L - 12 S - 12 M - 1 2 M - 1 2 S-12 M - 1 2 S-12 M - 1 2 M d - 1 2 M k - 1 2 M - 1 2 M d - 1 2 7.5 11 15 18,5 22 30 37 45 55 75 90 110 132 470 475 475 480 480 480 485 485 485 490 490 490 490 82 84 84 86 88 88 90 90 90 91 91 91,5 91,5 0,63 0,65 0,65 0,66 0,66 0,67 0.67 0,68 0,68 0,7 0,7 0,72 0,72 " 22 31 42 50 58 77 93 112 137 179 216 254 305 153 221 302 369 438 598 730 887 1085 1464 1757 2147 2578 3.8 4 4 4,2 4,2 4,2 4,5 4.5 4,5 5 5 5.1 5,1 1.4 1,4 1,4 1,3 1.2 1.2 1.1 1.1 1,1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 1,9 1.9 1.9 1.9 7 7 7 2,1 2.1 10 10 10 7 0.575 0.875 0,925 1,17 2,3 2.62 4,62 5,25 6 7.5 9 12 T5

K 0 -K S M1 0
25C 31C 370 500 610 700 800 90C 950 1400 1500 1750 1900

7
7

355 L-12

Z aitita I P 44

kabelska
g lava

Poloaj izvodnice na gore do veliine 112 u silum inskoj izvedbi

3000 m in KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK 71 71 80 80 90 90 100 112 132 132 160 160 160 A -2 B 2 A2 B- 2 S -2 L -2 L -2 M -2 S k -2 S -2 M k -2 M -2 L -2 0,37 0,55 0,75 1.1 1,5 2,2 3 4 5,5 7,5 11 15 18,5 2820 2800 2790 2820 2830 2885 2860 2880 2860 2860 2910 2930 2910 63 70 71.5 73 75 80 82 84 84 84 86 87 87 0,78 0.80 0.84 0,85 0.82 0,84 0,91 0,92 0.92 0,91 0,91 0,90 0,89 1.15 1,5 1,9 2.7 3,7 5 6,1 7,9 10.8 15 21.4 29 36.5 1.25 1.88 2.57 3,73 5,07 7.29 10 * 13,3 18,4 25,1 36.2 48,9 60,8 4,5 * 4,7 5 6.3 6.3 7,5 7 6 7 6.2 7 7

K M 0 1 -K 2 4 < to 5 o

ii

2
2,4 2.9 2,6 2,8 3,1 2.7 2.1 2.6 2.4 3.4 3,3

2.3

5 5 10 10 20 20 50 50 100 100 200 200 200

2000 1800 1300 1200 900 850 400 350 220 160 130 100 90

0,001 0,0011 0.0021 0,0027 0,0053 .0.0063 0,0118 0,022 0,0425 0,0525 0,065

KZK 71 A 4 KZK 71 B 4 KZK 80 A 4 KZK 80 B 4 KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK KZK 90 S - 4 90 L - 4 100 L - 4 100 Ld 4 112 M 4 132 S - 4 132 M 4 160 M - 4 160 L*-4 180 M - 4 180 L - 4 200 L 4

0,25 0,37 0,55 0,75 1.1 1,5 2,2 3 4 5,5 7,5

1400 1380 1380 1400 1400 1420 1400 1410 1440 *5 0 1445

66 64 66 75 75 75 81 85 87 87 87 88 87 88 90 91,5 90 "

0.68 0,73 0,70 0,72 0,80 0,80 0.83 0,83 0,82 0,84 0,85 0,86 0,85 0,84 0.86 0,85 0,87 0.89

0.85 1,2 1.8 2,1 2.8 3,8 5 6,5 8,5 11,5 15,4 22 31 38 43 59 72 85

1.71 2,56 3,81 5,12 7,51

.

3.6 3.6 3.5 4,5 5 5.7 6.3 7 7 6,5 6,5 5,8 6,0 6.6 6,6 7,5 6 6

2.2 2.2 2,2 2,4 2,2 2.8 2,7 3.3 2,8 2,5 2.6 2.1 2,5 2,7 2,8 3,0 2,2 2,1

10,1 15 20,3 26,6 36,3 49.6 72.3 98,9 121 143 194 240 292

5 5 10 10 20 20 50 50 50 100 100 200 200 200 200 200 400 400 400 400 400

4800 4600 4000 3800 2800 2600 1200 1000 800 600 500 340 320 270 230 150 110 90

0,00082 0,001 0,00135 0,00167 0,003 0,004 0,009 0,014 0,02 0,037 0,0446 0,075 0,0925 0,2245 0,2445 0,425 0,625 0,725

11 * L 1455 1450 55 1465 18,5 1470 22 1480 30 37 45 1475 1475

KZK 225 S - 4 KZK 225 M 4

312

S v e mere date su u m ilim etrim a

----Tip motc KZK KZK KZK K2K 71 M 98 S 98L Broj polova 2 . a 2 28 2...8 A 112 125 148 AA 35 41 40 AB 142 155 188 AC 130 157 r 178 AD 137 147 184 B 98 188 188 125 14. 14* 14. 218 55 271 280 214 178 52 218 BA 33 40 40 -------

eB
114 130 130 155 175 175 180

C 45 50 56

D 14 19 ^ 24

OA 11 14 19

e 38 48 58

EA 23 30 40 * 6 8

FA 4 5 6

GA 16

GC 12.5

K 71
at

HA 10 11 15

HC

HD " HO

K 7

L 298

LC 324 388 437 462 517 517 806

U A u 13,5x13 Au 13^x13 A u 13,5x13

139 208* 120 156 178 227* 140 254* 156 168,5

21.5 16 27 21.5

18 334 18 391 416 12 12 459 459 538 12 578

706

98

KZK 1N L K Z K 1tr, Ld K Z K 112 M K Z K 132 S k K Z K 132 S K Z K 132 M k K Z K 132 M KZK 1 Mk K Z K 199 M K Z K 10 L K Z K 1 t M K Z K 110 L K Z K 2M L k KZK 2 ft L K Z K 225 S K Z K 225 M

? 8 160 4* -----------180 2. 8 2 2. .8 6 4 .8 2* 254 2 . .8 1 4 8 _ 271

44 46

204

IM

174 199

48 *8

83 7t a

24 24

8 60

50 50

8 8

8 8

31 31

27 27

188 112

16 20

198 274* 193 222 311* 200 239

A u 13,5x13 A u 21 x2 0

236 222

89

31

28

88

60

10

41

31

132

22

261 307 258 323

A u 21 644
796

x2 0

60

314

318

258

218 254

87

280 304

18t

42

38

80

12

1 0 1 0
10

45

41

160

25

315 368 345

1S 750 15
796 834 894

A u 29 840
886 924 984 A u 29

x2 9

70

349

354

278

279 385
286

82

296 334 375 3& 380

121

48

38

110

80

14

51.5* 41

355

4:7

351.5 370.5

8
4...8
4. .8

318 356

80

396

395 444

314

110

133

55

38

118

80

16

59

i41
41

200

35 ^

398

460

J95.5

19 19

A u 36

x37

90

446

342

311

38 *

140

80

18

.0

64

225

40

44 7 509

432
444 5

946 1041 971 1066

A u 36

x37

') Samo na poseban zahtev * Poloaj izvodnice na gore do veliine 112 u siluminskoi izvedbi

3 14

1. Poklopac sa koionom povrinom 2. G lavni vijak 3. Z atitna gumena traka A O dstojna podlona ploica 5. O pruga ureaja za runo odkoivanie 6. Vijak ureaja za runo odkoivanje 7. O pruga konice 8. Valjak ureaja za runo otko ivan je 9. Prsten ureaja za runo o tkoivanje 10. Poklopac 11. N a vrtka za podeavanje

12

G oli vijak G ran in ik Vazduni procep Pokriva ve n tila to ra V e n tila to r Nam otaj konice 18 Jezgro namotaja 19 Pritisna ploa 20. O d sto jn i vijak 21 Disk konice 13 14. 15 16. 17.

Korvcs

Poklopac sa koionom povrinom

Prenosnik m om enta

Disk konice

Pritisna ploa sa jezgrom namotaia

Z a itita : IP44

N apon: 3S0V; 50Hz KM01-K33 Snaga pri ED n 40% kW min 1280 1300 1320 1360 1365 1380 1410 1420 1425 1405 1410 1425 1430 1435 1435 1430 1435 1435 1430 1440 35 30 1430 1440 83 84 0,84 0,83 76 63 234 199 4.5 5.3 2J> 3 16 16 0,207 187 In i pri j Mn C S9 O 380V 0 / Nm A I < 73 76 79 80 80 81 80 81 82 82 82 84 85 85 85 84 85 85 83 84 0,85 0,83 0.81 0,82 0,81 0,79 0.81 0,80 0.79 0,84 0,83 0,81 0,81 0,80 0,79 0,82 0,81 0,80 0,83 0.82 Mp Mn 2.6 2,8 3.2 2,5 3.1 . 3.5 2,8 3 3.4 3 3,2 3,6 2,2 2,6 2.9 2,3 2,7 3 2,5 3 J kgm ! Masa kg E ! j

TIP

15% kW 3.5

25% kW

_ !L ln 4 4.4 5 4,2 4,5 5.t 4,8 5,2 5,8 5.4

KR

8.5

Z D 0 L K 1 0 4A
5,3 2K D 112M 4A

. 3,2

.
2.9

7.7 ; 6,7 12,2 11,4

26 23 20 37 34

1 6 1 6 1 6 1 6 1 6
16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16

0088 ,01

31

009 ,1

42

7,3 ZKD 1 3 2 S -4 A 95 ZKD 132M 4A 15 ZKD 160M 4A 22 ZKD 160L 4A 30 ZKD 180M4A 25 19 13,2 9 6,8

- 4'3

6.2

11,8

'

30 10.2 17,3 . 49 46 16 42 14,5 65 20,2 61 19,6 17,7 . 54 100 33 88 29,5 78 26,5 147 48,5 42 126 116 39 66 55 200 166

0,035

61

5
* * 41 ,
4,5 5.1 4,2 4,6 5,3 4,5 5,3

0,0425

74

0,0725

107

0.09

10 3

0,187

167

ZKD 180L 4A

Samo na upit 48 ZKD 200L 4A 59 ZKD 225S 4A * ZKD 225M 4A 88 ZK D 250M 4A 75 70 60 1450 1460 85 86 0,87 0,86 180 154 580 491 4,6 5,4 2,3 2,8 16 16 0,875 510 48 1440 1450 85 86 0,86 0,85 146 125 465 395 4.6 5,4 2,3 2.8 16 16 0,675 380 I 40
.

1435 1445 1440 h 1450 i

84 85 84 85

0,84 0,83 0,85 0,84

103 86 125 102

320 265 392 316

4,5 5,4 4,5 5.4

2,5 3 2,3 2,8

16 16 16 16

0,375

260

0,575

300

Z a tita : IP44

N a p o n : 380V : SOHi K M 0 1 -K 3 I S naga pri E D n min In pri 380V A Mn Nm JP In Mp Mn J kgm ' Masa kg

TIP

40% kW

60% kW

100% kW

1 %

COS?

KR

ZKD 112M -6B

2,1 1.9

880 900

74 75

0,76 0,74

5,7 54? 7.9 6,9

23 20

3,9 4.3

2.7 3

16 16

0,0175

42

ZKD 132S -6B ZKD 132Mk 6B

3,3 2.9

920 930

.7 8 81

0,81 0,79

34 30

4.5 5,2

2,3 2.7 3 3,3

16 16

0,035

55

4.3 3.9

925 935

81 83

C.8 0,77

10 9,3

44 40

5.4 5,8

16 16

0,0425

68

ZKD 132M 6B ZKD 160M 6B

5,5 5

925 935

81 83

0,81 0,78

12,7 11,7

57 51

5.3 5,8

3.1 2,9

16 16

0,06

73

7,8 7

925 935

82 84

0,82 0,8

17,5 153

81 71

5 5,5

2.8 3,2

16 16

0.1

106

ZKD 160L-6B

11,5 10 17

925 935 940

84 85 83 85

0,81 0,8 0,83 0,81

25,5 22 37,5 33

119 102 173 152

4,8 5.5 4 4,5

U
2.6 2,8 33

16 16 16 16

0,127

136

ZKD 180L-6B

15

945

0,227

188

Samo na uprt
21 ZKD 200Lk 6B 18,5 25 ZKD 200L 68 22

945 950

83 85

0,83 0,81

46 41

212 186

4 4.5

2,3 2,6

16 16 0.5 250

950 955

83 85

0,83 0,81

55 49

251 220

4.1 4.6

23 2,6

16 16 0,55 273

34 ZKD 225M -6B 30 42 ZKD 250M 6B 37 -

955 960

84 86

0,83 0,82

74 65

"340 299

4.1 4.6

2,3 2,6

16 16 0,875 330

960 965

85 87

0,84 0,83

89 78

418 366

4,2 4.7

2,3 2,6

16 16 1,125 500

321

TABELA V.1 Elastina spojnica (JUS M.C1.515)

VZZZZZZZ

N a z iv n i I p re n ik j

N a z iv n a m e ra

d e la , m m

5 720 4410

2 290

22 20
4 9 90 77 40 137 00
N a z iv n i p re n ik , D ,

1 980 1 4 30 1 020

M 16

D.

20 do 20 do 50 32 do

40 71

50 do 100

100 do 160

TABELA V.3 Jednostrana zupasta spojnica

*)

Kote I], U i tj def i niu produenu spojnicu koja se dobija okretanjem ove pozicije pri montai to 180'

Broj c r te a

Nazivni prenik dH 7 min max

266001 266002 266003 266 004 266005 266006

125

worn

325

TABELA VI.1 Standardne dvopapune konice sa "ELHY' podizaima

B ro j c rte a mm m m m m mm mm mm m m m m p o d iz a c a EB 2 1 /5 ?

CI2

E B 5 0 /5 C

C32 EB 50/5C

C50

266011

16800

EB 125/60 C 80 E S 125/60
C12S

E B 2 5 0 /6 0 C200

TABELA VI.2 Kombinacije konica sa "ELHY' podizaima

E la s ti n a s p o jn ic a JUS M .C 1 .5 1 6 b r. D (mm) T I

ELHY P

PODIZA Ck (N ) H (mm)

" t = FA . V a c F (T

A Mk (Nm)

Mt (Nm)

T1

125 160

50 100

nema EB 2 0 /5 0 Cl 2 EB 5 0 /5 0 C18 EB : 2 0 /5 0 C20 EB EB EB EB 2 0 /5 0 5 0 /5 0 2 0 /5 0 5 0 /5 0 C12 C18 C20 C32 C20 C32 C45 C45 C50

p r i p a d a j u e k o n ic e 130 380. . 2 20 160 1e 3 0 4Tf 155 4 00 195 380 130 155 195 330 195 330 390 390 4 85 380 4 00 400 4000 3 80 4 00 4 58 4 58 400C

..
11

76. 91 114 101 121 152 257 169 287 339 329 421

200

200

. 2 6 0 1 8 0 .1 ? 1 U 0 ' 4 0 11

250

320

EB 2 0 /5 0 EB 5 0 /5 0 EB 1 2 5 /6 0 EB 1 5 0 /6 0 EB 5 0 /5 0

# 1

2 80 2 1 0 . q T Z 5 " 5 5 *

a c

315

6 30

EB 5 0 /5 0 EB 1 2 5 /6 0 EB 1 5 0 /6 0 EB 5 0 /5 0 EB 2 5 0 /6 0 EB EB EB EB EB EB EB EB EB EB EB EB EB EB EB EB 5 0 /5 0 2 5 0 /6 0 1 2 5 /6 0 1 5 0 /6 0 1 2 5 /6 0 1 5 0 /6 0 1 2 5 /6 0 1 5 0 /6 0 1 2 5 /6 0 1 5 0 /6 0 2 5 0 /6 0 2 5 0 /6 0 1 2 5 /6 0 1 5 0 /6 0 2 5 0 /6 0 2 5 0 /6 0

C32 C45 C45 C50 C70 C50 C70 C80 C80 C125 C125 C80 C80 C125 C125 C130 C200 C125 C125 C130 C200

330 3 90 390 485 700 485 700 775 775 1165 1165 775 775 1165 1165 1210 1910 1165 1165 1210 1910

400 458 4 58 400 549 4 00 549 458 458 4 58 458 458 4 58 4 58 4 58 5 49 549 458 4 58 549 549

4 0 0 2 40 j g 160 "5'5

qi

377 446 446 554 800

400

1250

5 00 2 60 i g Q- 700 1008 200 60 * 1117 1117 1679 1679 M J 2 0 = 1 0 > g - 1414 1414 2 50 70 . 2125 2125 2207 3484 6 8 0 3 8 0 , Q 2C 2 5 0 0 2500 315 80 2600 4100

500

2500

i -

630

5000

. 1

N apom ene:

(*)

k o m b in a c ije su u in j e n e sa p o d iz a im a i k o n ic a m a i j i su h o d o v i 50 i 6 0 m m .V re d n o s ti k o io n i h m om enata su s r a u n a te za p = 0 ,3 5 i z n a tn o v e e od n o m in a ln o g r^. = 0 , 9 5 . Kombi n a c i j e kod k o j i h j e moment a s p o j n i c e t r e b a i z b e g a v a t i .

327

TABELA VI.3 Pogonske karakteristike 'ELHY' podizaa

V e li in a Tip N o m i nalni hod N o m i na lna postavna sila N om ina na povratna sila u n o m i Dozvo n a ln o j lje n o pogon od stu skoj p a nje taki N N 5 Pri m anje snage Pri m an je struje Masa bez u lja M asa ulja Vrem e pode avanja Vrem e p ov ratka

EB

mm 1 2 20/50 C 12 C 20 50/50 C 18 C 32 C 50 2 50/100 C 18 C 32 C 50 125/60 C 45 C 80 C 125 125/160 C 45 C 80 C 125 3 150/60 C 45 C 80 C 125 150/160 C 45 C 80 C 125 250/60 C 70 C 130 C 200 250/160 C 70 C 130 C 200 320/100 C 70 r o;n C 320 100 3

kW 7

A 8

k9 9

kg 10

s
11 0,45

s
12 0,5

4
200

6
25 35

50

130 195 500

0.15

0,35

8,5

2.2

0,5 155 330 485 30 60 90 11 0.20 0,40 2,5

0,65

50

500 130 290 420 1 250 60 390 775 1 165 1 250 160 300 520 820 1 500 60 390 775 1 165 1 500 160 300 520 820 2 500 60 700 1 210 1 910 2 500 160 510 850 1 360 3 200 100 610 2 140 2 750 80 320 400 0,60 38 9,9 60 130 190 37,5 10,2 90 180 270 0,50 28,5 7,5 50 75 125 22.5 5,3 70 120 190 0,50 16 4,0 50 75 125 22,5 5,3 70 120 190 0,45 16 4.0 20 50 70 14,5 3.0

0,5

0,5

0,65

0.6

328

fi I
o a

a o
N

o > to

: e -f s

= e

I * s

a >
c O

o3 * o
N

? .2 !0

3 3

iiili

i i

Si 1;S

l> <mfy -

a Si*

I III

Varijanta

TABELA V II.1 Pogonski - kretni toak (JUS M.D1.110)

T ab ela 1 N azivn i prenik
D

M ere u m m
b a b

b2

*3

*5

b,

b% b9

m6 ?30 2 80 350
440 540 680 760 850

P9 35,1 4 4 ,5 53 ,2 60 60 105 115 115 155 155 155 90 90 150 150 165
165

d o zv o nazivna vrednost ljeno o d stupanje 130 134 194 208 223 233 281 281 281 M ere u m m M asa kg 52 69 154 255 391 543 846 1073 1452 + 0
0 ,5

200 2 50 315 4 00 500 6 30 7 10 800 900

40 50 60 70 80
95 110 125

265 285 379 441 488 522 610 641 685

250 270 364 422 467 495 583 607 651

97 105 147 174 191,5 196,5 2 3 5 ,5 2 4 5 ,5 2 6 0 ,5

170 180 258 287 311 323 391 401 421

60 70 85 105 120 130 150 160 180

44 50 65 85

12 j 8 14 8 18 10 20 12

+ 0 - 0 ,5

6 2 ,6 | 105 7 1 ,5 8 6,3 100,1 113,9

100 22 12 100 25 16 120 28 16 130 32 18 150 36 20

0
-0 ,

205
205

950

140 i 127,7

205

T ab ela 2 N azivn i prenik D 200 250 315 40 0 500 63 0 710 800 90 0

/ 195 220 2 85 330 H 2 ,5 4 1 2 ,5 4 7 7 ,5 ? 2 2 ,5 5 6 2 ,5

h 60 75 90 105 120 140 165 190 21 0

h 70 85 103 119 139 165 186 219 237

c 80 95 120 145 165 180 210 230 26 0

ci 50 60 80 100 110 125 140 160 180

C2 40 48 60 80 90 95 110 120 135

^3 20 22 25 25 30 35 40 40 45

<4
110 140 180 220 250 270 320 350 410

/ 12 12 12 19 19 19 23 23 23

*1 h
2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 5 5 5 6 6 6

h 8 10 10 10 10 15 15 15 15

U 11 13 14 15 20 27 30 34 39

h 5 5 5 5 5 5 5 5 5

*6 14 16 18 20 25 32 36 40 45

2 ! 4

T ab ela 3 P ozicija 4 N azivn i prenik toka D mm 200 250 315 40 0 500 630 710 800 900 K otrlljani leaj J U S M .C 3 .6 5 5 ozn ak a prem a JU S* 50SD 23 60SD 23 80SD 23 1 0 0S D 23 110S D 23 120S D 23 140S D 23 150S D 23 170S D 23 stara ozn ak a 22310 22312 22316 22320 22322 22 3 2 4 22 3 2 8 22330 22334 P ozicija 9 P o zicija 10 P ozicija 11 P ozicija 12 vijak JU S M .B I . 120 8 x 9 x 50 60 80 90 M 6 x 15 M 6 x 15 M 8 x 20 M IO x 20 M IO x 20 M 1 2 x 20 M 16 x 30 M 1 6 x 30 M 1 6 x 30 Vijak P o zicija 13

K linovi bez nagiba-pera visok i JU S M .C 2 .0 6 0 A 18 x 1 1 x A 2 0 x 12 x 80 80 A 12 x A 14 x

P rstenasta elastina podlok a JU S M .B I .0 5 3 JU S M .B 2 .1 1 0 M 8 x 20 M 8 x 20 M 8 x 25 M 10x30 M 1 2 x 35 M 16 x 35 M 1 6 x 45 M 20 x 45 M 2 0 x 45 A A A 8 8 8

A 2 5 x 14 x 140 A 3 2 x 18 x 140 A 3 2 x 18 x 140 A 3 6 x 20 x 140 A 4 0 x 22 x 180 A 4 5 x 25 x 180 A 4 5 x 25 x 180

A 18 x 11 x A 2 0 x 12 x

A 10 A 12 A 16 A 16 A 20 A 20

A 2 2 x 14 x 110 A 2 5 x 14 x 125 A 28 x 16 x 140 A 3 2 x 18 x 180 A 3 6 x 20 x 180

331

TABELA VII.2 Slobodni toak (JUS M.D1.111)

Tabela 1 ' N a z iv n i prenik D 200 250 315 400 5 00 630 710 800 900 D, 230 28 0 350 440 540 6 80 760 8 50 950 b 60 60 105 105 115 115 155 155 155 *i 90 90 150 150 165 165 2 05 205 205 b2 265 285 379 441 488 522 610 641 685 b3 250 270 364 422 467 495 58 3 607 651 b4 97 105 147 174 1 9 1 ,5 1 9 6 ,5 2 3 5 ,5 2 4 5 ,5 2 6 0 ,5 b, 170 180 258 287 311 323 391 401 421 b6 60 70 85 105 120 430 150 160 180 b-, 44 50 65 85 100 100 120 130 150 b 8 8 10 12 12 16 16 18 20 M ere u m m b9 n azivn a d o zv o ljen o vrednost od stu p a n je 130 134 194 208 223 233 281 281 281 M ere u m m M a sa kg 51 68 151 252 388 535 831 1054 1423 + 0 0 ,5 + 0 0 ,5 o o + 1

T ab ela 2 N a ziv n i prenik D 200 2 50 315 400 500 630 710 8 00 900

c 80 95 120 145 /6 5 180 210 230 260

Cl 50 60 80 100 110 125 140 160 180

C2 40 <48 60 80 90 95 110 120 135

<3

t 110 140 180 220 250 270 320 350 410 12 12 12 19 19 19 23 23 23

'i 2 2 2 3 3 3 3 3 3

l2 3 3 4 5 5 5 6 6 6

h 8 10 10 10 10 15 15 15 15

U U 13 14 15 20 27 30 34 39

h 5 5 5 5 5 5 5 5 5

*6 14 16 18 20 25 32 36 40 45

20 22 25 25 30 35 40 40 45

T a b ela 3 P o zicija 4 N azivn i prenik to k a D mm 200 2 50 3 15 400 5 00 630 710 8 00 900 K o trlja n i leaj J U S M .C 3 .6 5 5 ozn ak a p rem a JU S * 50SD 23 60SD 23 80SD 23 100SD 23 110SD 23 120SD 23 140SD 23 150SD 23 170SD 23 stara ozn ak a 22310 22312 22316 22320 22322 22324 22328 22330 22334 P c z ic ija 8 V ijak J U S M . B I . 120 M 6 x 15 M 6 x 15 M 8 x 20 M IO x 20 M IO x 20 M 12 x 20 M 16 x 30 M 16 x 30 M 16 x 30 P o zicija 9 Vijak J U S M .B I .0 5 3 M 8 x 20 M 8 x 20 M 8 x 25 M 10x30 M 12 x 3 5 M 1 6 x 35 M 16 x 45 M 20 x 45 M 2 0 x 45 P o zicija 10 P rstenasta elastin a p o d lo k a J U S M .B 2 .1 1 0 A A A 8 8 8

A 10 A 12 A 16 A 16 A 20 A 20

R TIK ALN I R

DUKTORI V2

VARIJANTE

TABELA VIII.2 Dimenzije

V eliina reuktoru 320 400
5lM)

i 28 32 40

I 60 80 90

D 55
55

L 90 90
120

a 625 780 930

h 290 300 340

c
280 290 300

c 24 28 30

E 320 400 500

F 220 275 320

G 300 320 390

70

Veliina
re u k to ra 320 400 500 160 160 250

H 385 485 585

h
200

K 250 260 300

m 320 400 480

"h 60 60 50

tn2
200

n
110

4i 18 18
20

Br. ank. 4 4

T e i na
110 2 20

250 300

280 380

125 150

360

K linovi prem a J U S M .C 2.060 P u n a r7 naka red ak to ra veliine 400 ie V 2.40.00 izvoenje V

335

VERTIKALNI REDUKTORI V3

b
4

VARIJANTE

TABELA VIII.4 Dimenzije

Veliina reduktora 560 710 d 28 32 1 60 80 D 75 95 L a 910 1136 b 330 370

c
360 400

c 28 30

E 560 710

F 260 320

O 380 430

120
150

Veliina red u k to ra 560 710

Gt

H 445 560

h 225 280

K 280 320

m 560 710 50 50

m, 240 305

n 145 170

Br. ank.

T e i na 320 480

210
240

20 22

6 6

K linovi prem a JU S M .C 2 .0 6 0 P u n a oznaka rcd u k to ra veliine 710 ie V 3.71.00 izvoenje IV

337

REDUKTORI FAMILIJE

ofuepoA 2|

>

>

>

L--

>

> <

>
X

338

Odstupanje

O T o c tOO i8n 8 QtDO itoQ -o c toCC n M q in iSCtJl mmo > m Q 88S tv C m OM 2S8\t - JM M M ia T OC 388 CCC y-r C 8SS 8SS s2 m o OO M C O 8S8 OCO 88S 8 8 CQC Sf:8 Mg m toC< &M > to c 88? inoo 88s o mo ?88 OOQ 18 saa SSS J s now OOO ta C SSS 8S mQin COO M o,min O la s < IDD TT C M M UO - --M o MMO trt M c c 5 oi c 881 CCC 8 188 sssM CtoJ r- C 8S8 8SjS COT K8S tormo 5 c o CC mo O ) o ino OOO looo O o ~S8 O MO 8S i S8S T-rW M MO - SSS CVc 8s 8? 881 ^ CC saa 88 ? C oom m Cinin TCC jM O oOo IO C inc 58S c v to 888 qc Q 8? moo CCC ssaO OOO s ssM 8 SSS c ^ in SlQo t C c oin m o aas \J O - M o o SKp to D mO MM m CCM c * o o Ca $S8 SSC s s s a ss a ss inc m CCO 8 8 cj aa o intoo O> fl" 889 88 882 iANO CCM M MO flj C o MV c c m c O SSS 828 O O 8 8 882 SK8 888 sss SSK m s Co to c mo 8$ IO o OOO aas O s s C ift mo O f jd Am o COC c ino c C o M M m c c v m c cin mW't o OCQ *- o tn o O mo s >M C c o c 28 888 o ito 8 8 f NA M S8S Sr^8 8S8 sss 8 n tomto mmc O ) m o O rom Cy-O a CO mtoo O o ino OCO mom o n) M MO > M C i 528 OCC o *- to SSS S C 38 IANO inc a Vlftco 98 to^ to ass 2sa COO 8S8 OCO 882 f:8S 882 SNO 8S8 M o C tO 7M >881 888 8 88 2?8 518 m inc to CQtO in c nto C^ U a ss aas m n M > 5288 ?s O aas ass' c o ssja Ss:8 8S8 SSS m in c c o n o 8 8 ? KSS 882 tONO 888 9S8 8 n ininto C"vC s s s mtom m c M 185 88 saa m in^ to c Om M O v(0 C M c o o lO O J C C C D ^ K 8? asS M 8 -8 889 888 KSS 8 8 888 $88 SSf: s s s ass ass jgc m S c D l S om Mi T r-O O c c m m Of mo inN 'mc po NC OM o - 528 8S8 828 88? -pin 882 tO O SS8 inc o 8 n sss SS8 o mq CCm _ otOo mtoo c l o o mo o'o Q o o O 'f MO TCC OOO S8 S28 OCC 8g8 C O 88 S8~ 8^8 A O v mc - MM 888 ?8 888 M mC c n m m C m in M O MM j - SSS SSC 98 ass 888 aas CCo a ss saa 5288 mCm 252fc 5=28 OC O CC^ MO m m c < c 0 o mCin oo> c o * f C 2 I M MmT O saa sas vain 2 5 S too > c 2o o Sf:8 c c o 388 8 n in^ to ass ass Cc t aas inlO m o o n s s s ass ass sas as? o Cin saa 5288 JI C ssg Sn 8 888 $88 v m 8 ^ MO C 3 c M o Z O ) m" M to m CC-T m CT C CCo QCo sss SSK ins s COm ass inc in aas 88 ^si O-J intoo c O) M OO n<O MO s c^ o ) 3 > CO^ O) - QOO n Sc N IO O r n o mm o Crr C MQ o OOQ 88g C O 888 o Cto s2 NSM COC tot o OCO mtoo *-ftC CCT IftNO intoo c C 2 OOM iG O CTc c Om OT M O o o 3 O >M ^28 ^ ff o < M O C tOOM in in C M inC o C Co n t Om CC C ino o o mm CinC o * r N M O r- * M c Cc C m MMO C M o mn M M C OM ;? a OC O >^-"to < M* s Mo 5 aS'S Cc t Cc CCin T Cto ssa M mC o to coon m m C mCO Q V c c ) c o o OC O M * MO L U o M CM M c in o (0 O C s'ss COtO 888 sa CC'T ass saa saa ;? 8 sfesi m m in C M in ino CCm c n < M d z OCC o *- C MO > O * OO o n o M n m o o -ii C S8E c toc COtO c toin CCV sias ass ~aa ssaa ? 2 Q 9 S SJ i to^ c c c c in MM C O o S c m m C M in o m inc c Cc o o inin U J o o in mc o oo o > T in 2 i - M M Mmn Mm O- m s s s T c C 2 5 S T TC MO n Q - SSS c c 8 n i s s a ss a ss CC'J c c "ir ^ CC 1 inc 'f OT m to C^ in c mo mc m - c o M OO O O o 828 8 8 f 8 CQC VT o 888 x0 0 Oms ininto toOtO c c m c c Si8S 88 mm r o r (0 o mo o toC*M to N in mVto C -C c in MOT o o O m c intoc ^ms c mc c"Mm c tom CC^ o ^ mo M " o M O M SO m M "U C o too) o Co o Cto C O r- cn c' Cc C IO Mo >* m O V n in to o^ c c o o O> ir m o t . in to M o O in in Cv P OinC C . C O *fsOC CCC (O ro mCo mtoc t mn c mto C j M MO O rr -T in to OM n trt o M to W * ^m T M M * ?sa 2*52$i r--TC C O OT C c M o M C i <m o O ro OOM IO M inc c C1 oov N in COC to SO intoO inc c vmN C*-c in in C - o ? je C S O M OC to r-* M c o 2I SSS ;? a 2$ S - s a o C o n to C o c n o O OC _ M *nC o C Co soci CtOM toT mC i inc c M O r- tn tO r- mso to v m o in m C U in ) o o OO -'to omu) C - NNC sa'a 5 8 C 'TCC 25S I r-^0 OC O L M 2 M r C M S t C M CJ O M in in o DM C OmC CCC COM r'- Cm C O 7T O O M >M * - O o m m C TCC C 2 - MM M CCC MMO aSS ass 882 aas o inin saa toOC t c in 2 5 mM O O in OmC C C O - C M* om Mm CT O_ _ o ujinco to in c in inC M r-_o in c CC IO-O C inc c vmN C*to C tO c c m Cc in 8. CmS Cc C C MM O ir c o M o pr >c to O- N - ~ m o tT O C n O mo MM CC O M n o M O om ( c C Q o M mm M m m'f c c C (gcom CCrj- CC r mmm OC *- OC COT to^ incooi intoo ^tn n c mc C mm c m mc io mc c c C in C OM inso ^ m o to mm O MO c" O r* C C coov N M O -" T O > c o o o n j ' c C C o M O In < o C V O rf> c m mCV a c T om Mm Mo C Co ^ r;O in CcoC c N_ intooi intoco ms Cinc S-S c c in Cc m CCt M O O v IO O M o C M C O M O o *O mo OCC o * to MO > N )C to ? \i to c : o m o M om O M O r- O m c C tO c mm mto covin c co in c C n M m)c" to OM inrJo to > to o inC 0 Cto coov tOin COC C*- mCo mino s m c o fC m " OC O rM Q - S . i v in o to* m O mmc m Co Vc* o inC OCC coon sotcvi M c in o in m C MO o omu} M s-2 WNO to CCC sa'a 5288 ^8 sitea ? ja OC O )y MMO efejjqo SSS s sIV S ft ^ 88| 88| ) r- o * sss > O fojq luzem r* Orr *8 ? 888 N >V 88 NOs 888 NS S in m in o C O o o u C M 8 * 8 tf s s S 3 a a a 1 o -'i20 0 20 5 35 5 70 5 90 5 15 40 70 5 90 5 15 40 70 5 90 5 15 40 70 5 90 5 15 40

H 2

(v2 )

prenosnih

odnosa

o d

nominalnih

3 '/>

140

10 0

12 5

100

56

80

71 90

71

O <0 C O d O (0 co O cn Q_

? ?

s s a

S ? 8 8 8 T T CM

8 S 8

8 2 8

8 8 2

8 8 8

CO

o < o v) a S S

S ? 8

8 S 8

8 2 8 o to o O CM CO

T -O IO s S o i

CO Q CM CO CO t

E IO E

CM

CM O g i S 8 O to o S a s Q IO O CO m Q CM CO iO ? 8 O O Q 1 8 8 Q O Q S 8 S to IQ IO CO CO "S CO

8 2 8

3 8 3

t- o to N O >cM

S 8 2

8 8 2 ' f ifl S

m o o a a s CO Q O i n i n co CO r r CO

a s g

CM O Q ^ 5 a o m o S a a IO CM IQ cmcoM

8 S

8 2 8

t_ t_

8 8 5

C D

l i

l l

o o o co m T - T - c>J to o in in CM CM CO

in Q in CO 03 2 8 S IO 'c <1> D <D a a s s O ) <D Q) "O 0) C \J E CNJ E CO

> 3
LU CD

S C C O tfj C O : C O o O Q. o

8 3 8

IO < O Q T U) W

s ? s

a s a IO 10 1 0 ( 0 CO ^ CO

a 'a ? to co i n Q cm co i n

CO

8 8 2

S != 8

8 S 8 CO T O tO N O

to CO o T f t o CO

a 8 to i n i n co co

a s s in in o CM CO l?S
cq

8 8 5

<

CM

K 8 S

8 8 2

o c o o io c o o i

S 8 8

c6't

CM O CO co ^ in

IO 8 S S 8 2 8 a s s SQCM CM O g 5 8 'Jio c o o

8 8 2

s 8

tO C O O )

9 8 8

5 8 s

s s

S 5 8

f i g to O Q T V IO N CM O CO r t v io

8 S 8

8 2 8

co 8

n 8 S

CO O CM tO CD m

S n 8

S 8

O)
s c CO O c

E <

>r

s s

s s

s s

S a ? IO CO IQ Q CM CO IO

s s

2 8 * 8

2 8 8

co a in

E^ CD

tfl C O

T O
C O a C O O cr. Q CL

CO

S n 8

Q CO Q IO c o o>

IO C O O u i co

s 's s

3 5 8 to

tp N in CM cO ^ in CO IQ O CM CO l7S in i n i n co co co

8 5

a a a *

2 8

CM

8 2

M T- Q (O N O

8 S 8

S 8 S

s 'S 3

S 5 8

s s

S a 5 m

8 a a

5 k_ > N 2 O

E
o

8 8 5

T O >0 N O )N

8 8 2

8 S 8

1 0 (3 0 IO CO

O Q Tf in s

CM O CO CO ^ IO

a a s

i n cm i n CM c o

fl
O

8 * - T - CM

IO Q IO 2 J IO CO IO Q CM CO CO IO IO IO CO cO * CO

CM O O * - *-C M

Q IO O O CM CO IO 04 00 0 cm cm xy

8 2 8 IO 8 8 8

2 o o O O 'T IO 2 8 S to CM CO O CM cm

r -o tn S ftC M

S 8

S n 8 in in

8 S CM

in co o Cn co m

"* C O C O C O C O o C T. O D. < c 3 U cc z o 8 i -J < o Z </> C O o co 8 8 8

IO CM IO CM CO 'T

CO O CO r - CM CM IO o to to <M C J CO N

j*.
O OJ _____

? 2 a to s a

2 8

2 8 m m

co

5 8 ? :

CM Q tO CO ^ t o to IQ IO CO CO XT CO

8 8 '8

IO CM IQ CM CO ^

2 8 8

? 2 a

2 2 8 * ' j co i n IO

CO
Z ) 05

CM

$ 8

CM O CO n ' t to

2
< LU 2 o Q_ < Z

LU L l-

8 8 8 IO IO IO CO CO CO

a s s

8 5

a s s ' i n cm m CM cO ^

2 S in o i co o CM cm "<r

2 8 8

CS

8 8

8 8 8

9 8 8

o tn v >r i

S 5 8

a 8

8 a S to

a s

% JX.
J 2

O ) oJ

c.

o c Q g

8 2 8

8 8 9

T O t o s o w

CO Q CM t o CO r lO IO

8 8 CM

8 2 8 IO CM co

in co o ^ i n co CM 0 ) * - cd CM

s s

CM O CO co ^ 35 cq cm co" oo *-*

a s

s a a

2 2 8

^f<2

C O O 'T to O CM CO

'r~i

if)
O O )

(O
o O ) Q -

>n N o> CM CM O) r - CO in O c \l co in io

J ... t
" C O JC C O CM o cr o Q-

8 S S CO a s s

S a 5

a s s ' IO w o o o
cm cm

2 8

2 8 8 to

IO to CM JO

CO O XT CM O) T - CO CM ^ 's a in p t o to CM CM CO m cM m CM co* V CM co CO V to to in co c o n co" in cq V to CO

Q_

IO 2 a a ? 5 S

IO

<M r ? 8

IO CM IO CM CO ^

8 a a

2 8 8

- r t
o

IO IO IO CO v to

CM O CO COVUi

to CD tO O CM CO IO

ass
t o CO Q * i o co CO T io ' n o r ; IO N O N

8 5

aaa
IO IQ IO CO rt> c o t o co V lO C O CO_To rs T o CO CM co CO t -

u >
s a s s a a IO co i n q cm co i n i n i n co co ' c o io co V lA O O CO 1 0 (0 *0 ) CO CM C * CO O in j a
ocm

^ 2a 2 28
m

S 8 2

8 8 r ; IO n * o > cm CM o> -*c o IO O CM oo IO IO

S 8

5 8 ? : CO IO C O O ) CO CM C O C O r-'

8 ? 8

ass
CM CO ^ CO IO

8 8 5 co i n cm* c o m IO IO CO co ^ co

z
c

<r

to o to O CM CO CM

CO CM to" eo t "

o s

ra

CO

u "D

o ^ r CM O) CM J = S S

CO 1 0 (0 0) C Or-_ IO N O * IO S O N CM ?

IO N to cq M IO C O COr-_ IO N O

2
O

co

CM

CO

< 0 0 ^ IO O CM CO

N O N *

m N CO IO C O O )

V IO N CO IO C O O ) CO IO N O

CM CM J CO * 8 cm co m

LL

co to J C O C O

CO

ID C y O
CO CM f IO N o c \i CM C CO 7> '

(O rtn s o CO CM <O C O r*

to c o * IO oo CO 0 (0 0 CO CM

^ IO N t o CO to" CO

8 IO CO CO V CO

CM IO CO co ^ to ' IO i n t o co co* V c o t o CO TT i n co Tin K O )N

i n cm i n cm c o

in

cm

cq CM CM

in 8 CM C * co M

S
0 * 3 0 UI B

V lO S CO 1 0 (0 0 )

cr

tf)

COiIO N O C M

o o v to IO 8 8 8

r* o> cm CM

C eo *O
IO O cm'C O

CM C O co ^ in cq 1 0 (0 0 ) 8 8 8 N- C TT J>

2 8

? a

750 950 1450

750 950 1450

750 950 1450

750 950 1450

750 950 1450

e fe jjq o ( o jq (UZBin
u

8 8 8 N O >n

NOV
CO CO =

S I?

8 8 8 N O

8 8 8

8 >

8 >

0 (U 9 p 0 A Z |

>

>< > >

><

><

> X

Odstupanje

CM

prenosnih

n e o io T T CM

O) - C O

COOf

CO CM CO CO *

C O IO N O

in cq

VlOCO

odnosa

*1

in i n m co CO 'T CO

__ i n co i n cm c o m

o d

CM

r-

CM

C 8 O CM CO IO

i n c M in CM c o V

oo CM CM X T

nominalnih

E <

o 8 8 5 CO IO C O O ) 8 S ' t o (O ' m o o

sa'a 288
IO IO CO co" V c o CM CO co n IO

IO

2*2s i

IO

' co

0 0
in io in CM CM CO

CM )T - c

e o o t CO CM CM t - CM CO *

N O) CM CO CO - ' cm cm'

cqS CM CO IO

IO CM IO c ic o V

a.

3 />

O Q,

C T

22

S ! " SI

C> T

y
CM

CO

o o

339

15. L I T E R A T U R

1. Babin N.

Koncept pogonske vrstoe dizalino transportnih maina, SMEITS, 1988. Grundlagen der Fordertechnik, Vorlesung, Stutgart 1982. Osnovi transportnih uredjaja, Beograd 1978. DIN Normen uber Krane und Hebezeuge, Fordertechnik 1, DIN-Taschenbuch 44, Berlin 1985. DIN Normen uber Krane und Hebezeuge, Fordertechnik 2, DIN-Taschenbuch 185, Berlin 1985. riopTOBbie rpy3onoflMHbie MamuHbi, MocKBa 1970. Die Hebezeuge, Band 1, Braunschweig 1973. Federation Europeene de la manutention: Berechnungsgrundlagen fur Krane, Paris 1970. CnpaBOHHMK no KpaHaMM I, JleHMHrpafl, 1988. CnpaBOHHMK no KpaHaMM II, JleHMHrpafl 1988. CTpoMTe/vbHbie anoHHbie KpaHbi, MocKBa 1971. Grundlagen der Fordertechnik, VEB Verlang Technik Berlin 1979. Unstetigforderer, VEB Verlang Technik Berlin 1979.

2. Beisteiner F 3. Dedijer S. 4. DIN standard

5. DIN standard

6. flyKe/TbCKMM A.M.

7. Ernst H. 8. FEM standard

9. Tpyna ayropa
10. Tp yn a a yT o p a

11. KoraH M. 9\.

12. Kurt F., Pajer G.

13. Kurt F., Pajer G. 14. Kurt F., Pajer G. 15. Macrandrer K.

rpy3onoflMHbie KpaHbi 1, 2, Berlin 1979.

Der Grossbockkran und Seine Vervendung im Schiffbau, Krupp Industrie, 1979. Primena FEM standarda za proraun elektrinih vitla, SMEITS, Beograd 1986. Forder- und Lagertechnik, Braunschweig 1978.

16. Marinkovi Z.

17. Martin H.

341

18. Mijajlovi R. 19. Mijajlovi R.

Transportne maine, Ni 1988. Razvoj fam ilije m ehanizam a za kretanje kod mosnih dizalica, SMEITS, Beograd 1988. Fordertechnik I, Vorlesungen D arm stadt 1982. Fordermihel, T. H. Darm stadt 1986. Fordertechnik II, Vorlesungen D arm stadt 1982. Dizalice, Beograd 1992. Savrem ene tehnologije transporta, Beograd 1991. Grundlagen der fordertechnik, Braunschweig 1981. Dwignice I, W arszawa 1978. Dwignice II, W arszawa 1978. Fordertechnik, Munchen 1979.
K ypcoBoe npoexTMpoBaHue rpy3onofleM H bix MauiMH, MocKBa 1963.

20. N eugebauer R. 21. N eugebauer R. 22. N eugebauer R. 23. Ostri D. 24. Perii R. 25. Pfeifer H. 26. Piatkiewicz A. 27. Piatkiewicz A. 28. Reitor G. 29. PyfleHKO H. O., A/ieKcaHflpoB M. n., JlblCHKOB A. T. 30. Severin D.

Entwiklungstendenzen bei der Konstruktion von SeeschiffsEntladern, Krupp Industri 1979. Fordertechnik I, Skriptum zur Vorlesung, Berlin 1982. Fordertechnik II, Skriptum zur Vorlesung, Berlin 1982. Forderanlagen, Skriptum zur Vorlesung, Berlin 1982. Forderm aschinen 1-20, Lehbriffe H ochschulfernstudium , Dresden 1972. fur das

31. Severin D. 32. Severin D. 33. Severin D. 34. Scheffler M.

35. Schneidersm ann E.O. Fordertechnik I, Skriptum zur Vorlesung, Bochum 1981. 36. Schneidersm ann E.O. Fordertechnik II, Skriptum zur Vorlesung, Bochum 1981. 37. BaMHCOH A. A. 38. Zebisch H. J. 39. Zillich E.
342 nofleMHOTpaHcnopTHbie MaumHbi, MocKBa 1989.

Fordertechnik 1, W urzburg 1980. Fordertechnik fur Studium und Praxis, D usseldorf 1971.