ANALIZA STANDARDA ZA PRIMENU EVROPSKE DIREKTIVE O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI ZGRADA U SRBIJI ANALYSIS OF STANDAEDS FOR APPLICATION OF EUROPEAN DIRECTIVE

FOR ENERGY EFFICIENCY BUILDINGS IN REPUBLIC OF SERBIA

arko Stevanovi, ana Stevanovi i Andrijana Stojanovi Institut za nuklearne nauke Vina, Laboratorija za termotehniku i energetiku P.P. 522,11001 Beograd Abstract: With a great certainty, it can be assumed that the Republic of Serbia will be faced up with demands to EU Energy Performances of Buildings Directive 2002/91/EC (EPBD) application, which has come in force on the 4-th January 2006 in country members of European Union. The main criteria for application of this Directive is reduction of energy consumption of both new and restructured buildings, enhancing the energy performance. Through direct intermedia with the demands of Kyoto Protocol and 93/76/CEE (SAVE) European Directive on the limitation of the carbon dioxide emissions. It is expected that energy saving by application EPBD should be in direct relation with a global indoor environmental comfort and energy performance of buildings. The EPBD structure is characterized by a wide ensemble of articles referred to an impressing number of standards. In this paper, relations between EPBD articles are elaborated by detailes of developed and under- developed standards of European Union, with special consideration of existing set of national standards in this field and conclusions about level of use and scope of EPBD application in Republic of Serbia. Key words: Energy Performances of Buildings, Directive 2002/91/EC 1. UVOD Primena nove Direktive Evropske Unije ( Directive 2002/91/EC.OJL1 od 4.1.2003.god.) [1] o energetskoj efikasnosti zgrada omoguie da se standardima za zgrade irom Evrope ostvari ekonominost potronje elektrine energije. Prioritet treba dati strategiji koja se odnosi na termike performanse zgrade preuzete potpisivanjem Kjoto protokola. Ovo e doprineti smanjenju potronje energije u zgradama u Evropi, a nee zahtevati angaovanje ogromnih dodatnih finansijskih sredstava. Direktiva od zemalja lanica zahteva: primenu zajednike metodologije izraunavanja enrgetskih performansi zgrada i sistema, ukljuujui sisteme za grejanje, hlaenje, provetravanje i osvetljenje (lan 3) odreivanje minimalnih standarda energetske potronje novih zgrada, ali i rekonstruisanih postojeih velikih zgrada (lanovi 5 i 6) razvoj sistema za energetsku sertifikaciju za postojee i za objekte u izgradnji koji e omoguiti da vlasnici, zakupci i korisnici budu mnogo bolje upoznati sa potronjom energije u zgradama koje kupuju ili zakupljuju (lan 7)

 redovnu inspekciju sistema za grejanje, klimatizaciju i provetravanje (l. 8, 9 i 10) Potronja energije u zgradama znaajno zavisi od zahteva za unutranjom klimatizacijom to se odraava na zdravlje, produktivnost i komfor ljudi koji borave u tim prostorijama. Stoga se unutranja klimatizacija pominje nekoliko puta u Direktivi. Najpre bi trebalo imati u vidu da se ljudski komfor i zdravlje ne smeju zanemariti primenom mera za utedu energije, zatim pored uverenja o energetskoj potronji i stvarnih vrednosti uteene energije preporueno je da se izloe procenjene vradnosti ukupnih indikataora kvaliteta unutranjih uslova, kao i indikatora unutranjeg komfora. Stoga postoji potreba za specifikacijom kriterijuma za odreivanje kvaliteta unutranjih uslova u prostorijama, izraunavanje energetskih gubitaka, procenu karakteristika zgrada i izlaganje operativnim uslovima. 2. ADAPTIVNI TERMIKI KRITERIJUMI (prEN 15251) Za zgrade sa aktivnim sistemima za hlaenje i grejanje opti termiki kriterijumi za komfor (minimalna sobna temperatura za vreme zimskog perioda , maksimalna sobna temperatura za vreme letnjeg perioda) su prezentovane u optem standardu prEN 15251 [5]. U njemu su definisani zahtevi koje treba ispuniti pri projektovanju, kako spoljanjih uslova, tako i unutranjih optereenja ( razliiti od lokacije do lokacije i kategorija zgade). Posebni evopski standardi specificiraju parametre uticaja i/ili kriterijume za unutranju okolinu i kako ih treba primenjivati u vezi sa Direktivom. Oni se posebno odnose na sldee oblasti: Specificiraje parametara unutranje sredine koji imaju glavni uticaj na energetske performanse zgrade, i definisanje ulaznih podatake unutranje sredine za projektovanje zgrade, kao i za proraun energetskih performansi zgrada. Specificiraje metode za dugorone procene dobijenih unutranjih uslova kao rezultat prorauna i merenja. Specificiraje kriterijuma merenja, koji mogu da se koriste u sluaju inspekcije. Identifikaciju parametara koji mogu da se koriste za monitoring kvaliteta unutranje okoline u postojeim objektima. Standardi se primenjuju samo u rezidencijalnim zgradama gde su kriterijumi za procenu kvaliteta unutranjih uslova namenjeni ljudima koji borave u tim prostorijama i gde proizvodnja ili proces nemaju veliki uticaj na ove uslove. Standardne prostorije koje se razmatraju su zgrade tipa: porodine kue, stambene zgrade, poslovne zgrade, obrazovne ustanove, bolnice, hoteli i restorani, sportski objekti, trgovinski kompleksi za veleprodaju i maloprodaju, itd.

3. KRITERIJUMI ZA PROJEKTOVANJE Uopteno, nacionalni specifini kriterijumi za projektovanje i dimenzionisanje sistema moraju biti iskorieni. U sluaju da ne postoje nacionalne regulative, standard prEN 15251 daje preporuene projektne vrednosti u informativnim aneksima. Preporueni kriterijum se daje u tri klase (kategorije). Korienjem vie klase, sa stroijim kriterijumima, obim proraun se poveava uzimanjem u sva vea optereenja koja kao rezultat daju vee sisteme i sloeniju opremu. Treba napomenuti da je deo o adaptivnom termalnom komforu delimino zasnovan na danskom vodiu za adaptivni komfor koji je objavljen jo 2003 godine []. 3.1. Projekat prEN15251 Projekat prEN 15251, definie opte kriterijume za odravanje kriterijuma kvaliteta unutranje sredine, i obuhvata sledee osnovne standarde:

Metodologija proracuna energetskih performansi Tacka 3

Energetska licenca objekta Tacka 7 EN 15217 Nacini odredivanja energetskih performansi Tacka 4 EN15217

F
Unutranje okruenje EN 15251 Postojeci objekti Tacka 8

Objekti u izgradnji Tacka 5

B B D
Primena izmerene energije (temperature) EN 15203

Potronja energije za zagrevanje ili hladenja prostora Uprocen metod EN ISO 13790

Potronja energije za zagrevanje ili hladenje prostora Opti kriterijumi i procene EN 15285

Proracun (temperatura) EN ISO 13791, 13792

Potranja energije sistema za grejanje EN 15316

E A A
Ukupna energetska potronja, primarna energija, CO2 emisije EN 15315

Potranja energije sistema za hladenje EN 15243

Potranja energije sistema za ventilaciju EN 15241, EN 15241, 13799

Potranja energije za osvetljenje EN 15193

Gradevinska dozvola EN 15232

A
Inspekcije

Potranja energije za zagrevanje tople vode EN 15316

Sistem za grejanje ( ukljucuje bojler) EN 15378

EN ISO 7730 i EN ISO 7726 (standardi za optimalni toplotni komfor) EN 13779 (standard za optimalni kvalitet unutranjeg vazduha) EN 12464 i EN 12665 (standardi za kvalitet osvetljavanja prostorija) EN CR 1752 (standard za projektne kriterijume)

Standard prEN 15251 je u koordinaciji i meusobnoj zavisnosti velikog broja faktora sa naglaskom na kvalitet unutranjeg vazduha, proraune energetske efikasnosti zgrada, ocene i sertifikacije energetskih peformansi zgrada, i nakraju same inspekcije postojee zgrade. Meusobne veze i korelacije prateih standarda u okruenju prEN 15251, prikazan je na dijagramu 1.

Dijagram 1. Relacije standarda prEN 15 251 sa ostalim evropskim standardima

Klima uredaj ( ukljucuje ventilaciju) EN 15240, EN 15239

Relacije, prikazane na dijagramu 1, vezane su za odgovarajue lanove Direktive i postojee evropske standarde. Ukratko, veze su okvirno definisane na sledei nain: Veza A: Ovom vezom se obezbeuju unutranji kriterijumi za projektovanje objekata i KGH sistema. Toplotni kriterijumi (projektovanje unutranje temperature u zimskom periodu i unutranje temperature u letnom periodu) koriste se za definisanje ulaznih parametara pri projektovanju sistema za grejanje (EN 12831) i hlaenje (EN 15243). Takoe, ovi standardi definiu vrstu i obim opreme za merenje. Udeo ventilacije se koristi za odreivanje veliine ventilacionih sistema, nivo osvetljenja za izradu sistema za osvetljavanje ukljuujui dnevnu svetlost. Ovim se definiu projektantske vrednosti koje su potrebne da bi se ispunili zahtevi navedeni u lanu 4. Direktive. lan 4 se odnosi na mogue negativne efekte unutranje okoline i daje savete u smislu poboljanja energetske efikasnosti postojeih objekata zgrada (lan6.), kao i grejanja (lan8.), i hlaenja (lan9.). Veza B: Ovom vezom se obezbeuje kvalitet ukupnog unutranjeg okruenja (temperatura, ventilacija, osvetljenje), kao i ulazni podaci za proraun energetskih zahteva ( EN ISO 13790, EN 15255, EN 15265) .Takoe, ovom vezom se obezbeuju standardizovane ulazne vrednosti koje su potrebne za energetske proraune definisane u lanu 3. Direktive. Veza C: Ovom vezom e se na osnovu izlaznih podaka koji su dobijeni merenjem parametara u postojeoj zgradi-objektu (EN 15203, toplotni komfor, unutranji kvalitet vazduha, nivo ventilacije) omoguiti procena celokupnih godinjih karakteristika (performansi) zgrada. Ova procena je neophodna za stvaranje potpune slike unutranjih klimatskih faktora u energetskom sertifikatu karaktristika zgrade ( lan 6. i 7) Veza D: Ovom vezom se obezbeuju izlazni podaci iz prostornog toplotnog prorauna (EN ISO 13791, EN ISO 13792), kako bi se definisala procena energetskih karakteristika zgradaobjekata na godinjem nivou. Ova procena je neophodna da bi se stekla kompletna slika ukupnih unutranjih klimatskih faktora u energetskom sertifikatu karakteristika zgrada (lan7. EPBD) kada su procene zasnovane na proraunima. Veza E: Ova veza obezbeuje metode za merenja parametara unutranje okoline i obradu podataka koji su izmereni a u vezi su sa kontrolonim sistemima KGH (EN 15240, EN 15239, EN 15378). Ove informacije su neophodne da bi se dao adekvatan savet vezan za toplotna optereenja sistema (lan 8) i optereenja ventilaciskog sistema (lan 9) zgrade. Veza F: Ova veza obezbeuje metode za kategorizaciju kvaliteta unutranjeg okruenja (EN 15217). Ovaj metod je neophodan da bi integrisao kompleksne informacije unutranje okoline u jednostavnu klasifikaciju za energetski sertifikat (lan 7). Projekat prEN 15251 je vezan za impresivan broj standarda koji definiu razliite faktore, prvenstveno vezane za toplotni komfor, kvalitet unutranjeg vazduha, osvetljenja, buke, vibracija, projektovanja, prorauna energetske potronje, ocene i uverenja o energetskim performansama objekta- zgrade, i kontrole postojeih objekata-inspekcije. U tabeli 1 su definisane kategorije-faze i odreena podruja indikatora opteg kvaliteta unitranje sredine, sa naynakom gde je neophodna veza izmeu njih. Treba napomenuti da se standardima EN ISO 7730 i CR 1752 definiu zahtevi samo za kvalitet toplotnog komfora, dok se okvirnim standardom prEN 15251 obezbeuju svi dodatni kriterijumi indikatora ukupnog kvaliteta unutranjeg prostora.

Tabela1. Veze izmeu faza i oblasti za odreivanje energetske efikasnosti zgrada.

Faze Oblasti Toplotni komfor Kvalitet unutranjeg vazduha Preiavanje i istoa vazduha Vlanost Svetlost Buka Projektovanje X X X X X X X X X X X Energetski proraun X X Procena X X Inspekcija X Samo za kvalitet vazduha

3.2. Vaei nacionalni standardi Vaei nacionalni standardi (JUS) koji reguliu ovu oblast su sledei: JUS.U.J5.600 Tehniki uslovi za projektovanje i graenje zgrada (1998) JUS.U.J5.510 Metode prorauna koeficijenata prolaza toplote u zgradama (1987) JUS.U.J5.520 Proraun difuzije vodene pare u zgradama (1997) JUS.U.J5.530 Proraun faktora priguenja i proraun kanjenja oscilacija temperature kroz spoljanje graevinske pregrade zgrada u letnjem razdoblju. Potrebno je napomenuti da nacionalni standardi koji reguliu dostignuti kvalitet toplotnog komfora, kvaliteta unutranjeg vazduha, odreivanja energetskih karakteristika zgrada, ne postoje, ili su izuzetno siromani. Takoe, treba naglasiti da su gore napomenuti nacionalni standardi uglavnom vezani samo za fazu projektovanja, dok za ostale faze nema jasno definisanih standarda. Ako je u pitanju nacionalna legislativa iz ove oblasti, onda treba naglasiti da se u uvoenju nezavisnog sertifikaciong tela za izdavanje sertifikata o energetkoj efikasnosti zgrade, jo ne razmislja. 4. ZAKLJUAK U radu su ukratko izloene aktivnosti EU u sferi primene Direktive 2002/91/EC o energetskoj efikasnosti zgrada. Kako je ova direktiva dosta generalna s obzirom na striktnu primenu odgovarajuih standrarda, i kako obuhvata iroki spektar interakcija energetike zgrade i ukupnog kvaliteta unutranje sredine, ogroman broj vaeih meunarodnih (ISO), evropskih (EN) i nacionalnih standarda su u upotrebi. Ovako veliki spektar standarda je pokuan da se sistematizuje kroz projekat opteg evropskog standarda prEN 15251. Osnovne ideje ovog projekta su prezentovani u radu. Osvrt na nacionalne standarde iz ove oblasti je siromaan s obzirom da se o ovoj problematici u naoj zemlji jo ne razmilja na nivou odgovornih institucija. 5. REFERENCE
[1] EU Concil Directive of 16 December 2002 on the energy performance of buildings ( 2002/ 91/ EC) [2] Olesen B.W.,,Seppanen O., Boeerstra A.C. (2006). Criteria for the indoor environment for energy performance of buildings - a new European Standard.Proceedings NCEUB Windsor conference 2006 " Comfort and energy use in buildings getting them right". Windsor, UK, 27-30 April 2006. [3] F.R. d' Ambrosio, (2006).IAQ , Thermal comfort and energy performance of buildings. Proceedings of Euroacademy on Ventilation and Indoor Climate, Pamporovo Bulgaria 19-26 Octobar 2006 [4] Stevanovi ana, (2006). Comparative study of the thermal comfort of naturally ventilated and airconditioned dwellings in England. Proceedings of Euroacademy on Ventilation and Indoor Climate, Pamporovo Bulgaria 19-26 Octobar 2006 [5] Draft Standard prEN 15251 [6] CR 1752