http://www.bifonline.rs/tekstovi.item.48/uticaj-finansijske-krize-na-privrede-u-regionumetalci-prvi-na-udaru.

html

Uticaj finansijske krize na privrede u regionu: Metalci prvi na udaru

(3480 itanja)

Prve rtve globalne finansijske krize u regionu su preduzea iz metalske industrije, u kojima se smanjuje obim proizvodnje i radnici otputaju ili alju na prinudne odmore.

Valjaonica bakra u Sevojnu je ve izloena posledicama globalne finansijske krize: uporedo sa padom cene obojenih metala na svetskom tritu sa 9.000 dolara na samo 4.000 dolara poskupela je cena kapitala, to je izazavalo probleme u finansiranju

proizvodnje ali i u naplati. Izvoznici imaju dodatnih problema i zbog nerealnog kursa evra. Fabrika iz Sevojna je, samo za deset dana, zbog kursnih razlika na gubitku od dva miliona evra, ime se potiru dobri rezultati poslovanja, upozorava direktor te fabrike Dragan Suboti. Prema njegovoj oceni, u aktuelnim globalnim oklonostima dravne mere su nepotpune i zakasnele, pa e ova fabrika u narednim mesecima morati da preispita obim ulaganja, a mogue je i smanjenje proizvodnje i otputanje radnika. I u Rudarsko-topioniarskom basenu Bor navode da ih je pad cene bakra teko pogodio i da razmiljaju o samnjenju plata i uvoenju prinudnih odmora, a ukoliko izostane pronalaenje stratekog partnera, to je nakon dva propala tendera i u uslovima recesije sve neizvesniji ishod, nije iskljuen ni steaj. Za odravanje likvidnosti RTB Bora sada je, kako istie rukovodstvo, potrebno dva miliona evra, koliko se izdvaja za plate.

Posle sumornih najava svih proizvoaa aluminijuma u okruenju zbog ogromnog pada vrednosti aluminijuma na Londonskoj berzi, jasno je da e se svetska ekonomska kriza drastino odraziti i na mostarski Aluminij. Cena aluminijuma na Londonskoj berzi je za tri meseca sa 3.300 dolara sredinom oktobra pala na 2.250 dolara za tonu, a cena sirovina je za to vreme ostala ista ili se poveala. Aluminij godinje izvozi 120.000 tona primarnog aluminijuma i aluminijumskih legura i ostvaruje prihod od 300 miliona dolara. Imajui u vidu trenutnu cenu aluminijuma prihod bi mogao biti prepolovljen i ne bi mogao pokriti narastajue trokove proizvodnje. Konzorcijum Glenkora, Delekovoda i Feala koji je bio zainteresovan za preuzimanje Aluminija teko da e se na taj korak odluiti bude li kriza u sektoru obojene industrije potrajala kako se procenjuje.

Hrvatska Prve analize u Hrvtaskoj prognoziraju da e se posledice svetske ekonomske krize najvie odraziti na sektore turizma, graevinarstva i izvozno orijentisana preduzea. Prihodi e u 2009. opadati ili stagnirati, a Goran Bakula iz Nezavisnih hrvatskih sindikata oekuje e plate u proseku porasti za svega 28,6 evra, ali da e za veinu radnika ostati na sadanjem nivou, dok e se domainstva u proseku zaduivati za novih 570 evra da bi odrala standard. Dodatno e se produbiti i problem otplate starih dugova ve prezaduenih hrvatskih graana.

Slian pad cena kao aluminijum na berzama belei i gvoe, glavni izvozni proizvod elezare u Zenici koju sada dri internacionalna kompanija Mital. Aluminijum i gvoe ine 21% izvoza BIH i oko 30% izvoza Federacije BIH, pa bi prema najavama u medijima Federalna vlada mogla da donese odluku o subvencionisanju osnovnih sirovina za ta dva izvoznika, ime bi se donekle umanjile posledice prelivanja globalne recesije a hiljade radnika u Zenici i Mostaru bi zadralo posao. Meutim, vlada za sada nije donela nikakve mere koje bi olakale poslovanje tom delu privrede. Posledice krize ve su vidljive i u makedonskim preduzeima u oblasti metalurgije. U kompaniji Skopske legure otputeno je 200 radnika, a jo 550 zaposlenih je poslato na prinudni odmor jer se obustavlja proizvodnja u dve topionice. Proizvodnja je smanjena i u preduzeima Feni iz Kavadaraca i skopskom Mital stilu, koji je u neto povoljnijem poloaju jer je cena elika i ferosilicijuma na tritu jo visoka. Meutim, pad cena nikla bio je drastian, sa oko 50.000 dolara za tonu pre godinu dana, na sadanjih 12.000 dolara za tonu. Zbog toga je na prinudni odmor poslato, sa 70 odsto plate, oko 200 radnika Fenija i isto toliko Mital stila. I u jednoj od najprofitabilnijih kompanija IGM trejdu iz Kavadaraca kau da se kriza osea, jer su repromaterijale koje imaju na zalihama kupili po cenama koje su znatno vie od onih koje vae sada na berzi, dok potranja na tritu za proizvodima iz sektora metalurgije i dalje pada. U fabrici najavljuju da e od makedonske vlade zatraiti olakice i smanjenje carinskih dabina. Godinji devizni prihod koji ostvaruju makedonske kompanije iz sektora crne i obojene metalurgije iznosi oko milijardu dolara, a u njima radi 11% ukupno zaposlenih u industriji i rudarstvu.

Nove lanice EU Recesija na tritu Zapadne Evrope smanjuje potranju za robom iz eke, Poljske, Slovake i drugih novih lanica EU, ije privrede su mahom izvozno orijentisane upravo na ovo trite. Petina ekih preduzea najavila je da e zbog krize u dogledno vreme morati da otputa radnike, a prema anketi za eki list Hospodarzske novini, ak polovina je ve suoena sa osetnim smanjenjem narudbina. Po oceni analitiara, drugi negativni faktor je odliv kapitala i odlazak stranih investitora. Najranjivije su zemlje poput Maarske, koje karakterie visok deficit javnih finansija, zavisnost od spoljnog finanisranja i veliki broj kredita u stranim valutama. Posledice su ve vidljive i u Sloveniji, jer se ugovori na odreeno vreme ne produavaju, a evidentno je otputanje stranih radnika, koje su poslodavci zapoljavali zbog natproseno visoke privredne aktivnosti u proloj godini, upozorava generalni sekretar Udruenja poslodavaca Slovenije Joe Smole. Prema njegovim prognozama, sledea faza je smanjenje trokova rada i organizacione promene u tehnolokim procesima u preduzeima, to nee spreiti otputanja ni stalno zaposlenih, dok slovenaki Ured za makro ekonomske analize i razvoj ocenjuje da e do kraja godine posao izgubiti oko 13.000 preteno stranih radnika u graevinarstvu i jo nekim industrijskim delatnostima. I u Kombinatu aluminijuma u Podgorici (KAP) je krajem oktobra redukovana prozivodnja u pogonu elektroliza, to je kod radnika pobudilo sumnju da je to najava zatvaranja fabrike, iako je rukovodstovo saoptilo da je zatvaranje vie elektrinih elija za elektrolizu boksitne glinice sprovedeno zbog popravki. Meutim, crnogorski mediji

su najavili da e dravni vrh razgovarati sa rukovodstvom KAP-a kako bi se razmotrile posledice eventualnog zatvaranja tog podgorikog kombinata, a sumnnje u takav ishod su uveane i zbog ranije tube vlasnika, ruskog milijardera Olega Deripaske, protiv Vlade Crne Gore da nije realno predstavila stanje u fabrici prilikom njene prodaje. U crnogorskoj vladi su takve optube tumaene kao pokuaj sraunat na to da se proizvoau aluminijuma obezbedi jeftinija elektrina energija, dok menadment KAPa ostaje pri tvrdnji da je rentabilna proizvodnja u toj fabrici neodriva zbog visoke cene struje. Tekoe u fabrici produbljene su i zbog pada trine cene aluminijuma na ispod 1.900 dolara za tonu, to je nivo od pre tri godine. Kombinat je ove godine tonu aluminijuma prodavao po ceni koja se kretala i do 3.300 dolara, a prema ocenama strunjaka cena ispod tri hiljade KAP-u donosi poslovne gubitke. Milena Gaevi broj 49, novembar 2008.

CENA ALUMINIJUMA E RASTI

Iako je na svjetskim berzama pala cijena aluminijuma, vodei analitiar trita metala u Kombinatu aluminijuma Goran ukanovi smatra da e se ona oporaviti na dui rok i da se isplati investirati u aluminijumsku industriju. - Nesumnjivo je da e se pad cijene aluminijuma na svjetskim berzama odraziti i na pad KAP-ovog profita. Na pad profita utie i rekordno niska vrijednost dolara, rekordno visoki transportnim trokovima brodom, koji su duplo vii nego prole godine to se odrazilo na veu cijenu uvoznih sirovina, kao i rekordno visoka cijena nafte i mazuta. U kojoj mjeri e se trenutne okolnosti na tritu odraziti na pad profita i poslovanje KAP-a ponajvie zavisi od toga koliko e one potrajati, ali ve sada je izvjesno da se radi o znatnoj sumi novca, mjerenoj milionima dolara - kazao je ukanovi. Cijena aluminijuma, prema njegovim rijeima, u septembru je u jednom trenutku pala na rekordnu nisku vrijednost od 2.300 dolara po toni, da bi se krajem mjeseca oporavila na 2.441 dolar po toni sa tendencijom daljeg rasta. - Cijena aluminijuma, a i ostalih metala, bie suoena tokom narednih par godina sa dva suprotstavljajua trenda i bie vrlo interesantno vidjeti koji e prevagnuti. Sa jedne strane, to je i dalje enormna potranja za metalima u Kini, a sa druge javljaju se prvi znaci usporavanja amerike ekonomije, to se odraava i na druge vane ekonomske centre moi u svijetu, prije svega na Evropsku uniju i Japan - kazao je ukanovi. On je kazao da proizvodnja aluminijuma u Kini enormno raste iz godine u godinu i ove godine je za oko 35 odsto vea nego u proloj. - Kina e ove godine proizvesti oko 12 miliona tona aluminijuma, treinu svjetske proizvodnje, i blizu 20 miliona tona glinice, vie od etvrtine svjetske proizvodnje. Istim tempom raste i potranja pa je Kina tako glavni "krivac" i za rast cijene aluminijuma, kao i za njeno zaostajanje za ostalim metalima. Interesantno je pomenuti i to da je cijena struje za proizvoae aluminijuma u Kini subvencionisana od strane drave i do 50 odsto i kree se u rasponu 2,92 - 3,89 eurskih centi po kilovat-asu. Kina se i pored toga ubraja u regione sa najskupljom cijenom struje za aluminijumsku industriju na svijetu - kazao je ukanovi.

On je rekao da zbog tako velike potranje neki analitiari smatraju da e cijena aluminijuma rasti tokom narednih najmanje pet godina. - Pored Kine oekuje se velik rast potranje i u Indiji, jer ove dvije zemlje sa blizu 2,5 milijardi stanovnika imaju jo relativno nisku potronju po glavi stanovnika, a koja e se tokom narednih godina osjetno poveati - kazao je ukanovi. TO JE METAL 21. VEKA ukanovi je kazao da najvee svjetske kompanije oekuju da e se investicije u aluminijumsku industriju, zbog oekivanog rasta cijene na dui rok, isplatiti. On je podsjetio da je australijska kompanija Rio Tinto, inae druga po veliini rudarska kompanija na svijetu, za 38 milijardi amerikih dolara kupila do skoro drugog najveeg svjetskog proizvoaa aluminijuma Alkana, kao i da su se spojili Rusal i Sual u monu alminijumsku kompaniju. - O oekivanom rastu svjedoi i potranja za aluminijumom u svijetu, koja je ove godine vea za oko 10 odsto u odnosu na prolu, dok je u posljednjih deset godina prosjek rasta potranje u svijetu iznosio 3-4 odsto. Sve u svemu, aluminijum moe lako postati hit meu metalima u 21. vijeku i potranja za njim moe enormno porasti tokom narednih decenija. Bez pretjerivanja se moe rei da e doi vrijeme, tokom ovog vijeka, da zemlja koja ima aluminijumsku industriju, i to prije svega preraivaku, vai za bogatu zemlju, neto slino poput arapskih zemalja koje su se obogatile naftom tokom prolog stoljea, a posebno posljednjih par godina - kazao je ukanovi. (Izvor: Energyobserver / Vijesti CG)

Aluminijum
Aluminijum je najzastupljeniji metal na zemlji. ini 8% sastava zemljine kore. Zbog svojih izuzetnih svojstava najprimenjeniji je metal posle elika sa svetskom produkcijom od preko 30 miliona tona godinje. iroka primena aluminijuma proistie iz jedinstvene kombinacije lakoe, vrstoe, postojanosti i antikorozionih svojstava sa dobrom termikom i elektroprovodljivou. Veliki broj legura omoguava da ova svojstva dou do punog izraaja. Aluminijum se veoma dobro oblikuje svim standardnim procesima obrade do veoma visokog stepena tanosti. Moe se ekstrudirati, zavarivati, toplo i hladno valjati u opsegu od tekih ploa do najfinijih folija debljine svega nekoliko mikrona. Izvanredno se povrinski obrauje. Eloksaa i elektrostatska pulverizacija (popularno plastifikacija) su najprimenjivanije metode.

Aluminijum nije zapaljiv . ak ni pri visokim tempraturama ne oslobaa otrovna isparenja. Aluminijum je izuzetno podesan za reciklau. Svega 5% energije koja se troi za dobijanje primarnog metala troi se u procesu reciklae.

TRGOVINA ALUMINIJUMOM
Internacionalna trgovina aluminijumom, prodaja i kupovina, obavlja se na London Metal Exchange (LME) koja je osnovana 1877 godine. Takoe postoji nekoliko lokalnih berzi poput Shanghai Metal Exchange ili American Metal Market (AMM). Proizvoaka cena aluminijumskih profila najee se izraava u obliku LME + Premium to odprilike znai Cena na londonskoj berzi + cena za ekstruziju i fabrikaciju.

http://www.statmyweb.com/s/cena-aluminijuma http://www.smedia.rs/biznis/tagovi/3785/traznja.html

Ruski "Rusal" oekuje rast cena aluminijuma ove godine

Izvor: Tanjug | 28. mart 2012. 12:53:46 MOSKVA, 28. marta (Tanjug) - Cene aluminijuma mogle bi ove godine da porastu za oko deset odsto na 2.000 - 2.400 dolara za tonu zbog smanjenih proizvodnih kapaciteta, izjavio je direktor za korporativan razvoj najveeg svetskog proizvoaa tog metala, kompanije "Rusal", Oleg Muhamedin. Cene ovog oboljenog metala sa irokom idndustrijskom primenom, od automobilske do graevinske industrije, krajem prole godine su pale na jednoipogodinji minimum zbog bojazni od globalnog ekonomskog pada i hiperprodukcije, to je primoralo najveeg amerikog proizvoaa, komopaniju "Alcoa" na smanjenje kapaciteta. Kompanija "Rusal", iji je najvei akcionar i generalni direktor ruski milijarder Oleg Deripaska, takoe namerava da smanji proizvodne kapacitete u evropskom delu Rusije u narednih godinu i po dana, ali paralelno sa putanjem dve nove fabrike aluminijuma u istonom Sibiru. Cene tromesenih ugovora o isporuci aluminijuma na Londonskoj berzi metala porasle su za oko osam procenta od poetka godine, a na zakljuenju poslovanja u utorak tona je kotala 2.196 dolara. Muhamedin je rekao da trite aluminijuma raste uprkos neizvesnosti oko kineske industrije, najveeg svetskog potroaa metala. "Rusal" prognozira da e potronja aluminijuma u Kini ove godine porasti za 11 procenta. "Svetska tranja metala mogla bi ove godine da se povea na 48,2 miliona tona sa 45 miliona tona lane", rekao je on za agenciju Rojters. Kompanija oekuje rast potronje aluminijuma u Indiji od 10,0 procenata, a u SAD, Junoj Americi i Japanu za pet odsto, dok e evropsko trite iskazati nultu dinamiku.