Agrosvet

STRU^NA SLU@BA: Marketing: Goran Petrovi} dir. marketinga 063/105-83-20 Aleksandar Jotov [ef stru~ne slu`be, teren Vojvodine 063/658-310 Dragan \or|evi} teren jugoisto~ne Srbije 063/102-23-45 Radmila Vu~kovi} teren centralne Srbije 063/105-81-94 Dragan Lazarevi} teren Srema 063/580-958 Du{an Savi} ishrana bilja 063/106-07-42 Milo{ Stojanovi} ishrana bilja i proiz. u za{ti}enom prostoru 063/414-722 Goran \oki} garden manager 063/10-58-276 Prodaja: Veselin [uljagi}, zapadna Srbija, 063/658-307 Vladimir Dragutinovi}, centralna Srbija, 063/438-483 Zoran Radovanovi}, isto~na Srbija, 063/10-58-091 Ne{a Milojevi}, centralna Srbija, 063/10-58-278 Dragutin Arsenijevi}, zapadna Srbija, Ma~va 063/657-929 Bojan \oki}, ju`na Srbija 063/668-165 Aleksandar Jovanovi}, Ni{ 063/414-452 Velibor Hristov, ju`ni Banat, 063/658-312 Ivan Gnjatovi}, Banat, 063/11-24-540 Neboj{a Lugonja, Banat, Ba~ka, Novi Sad 063/10-58-223 Dejan Milin~evi}, Ba~ka 063/106-74-79 Milo{ Toma{ev, Ba~ka, severni Banat 063/635-495 Nada Jovanovi}, Ba~ka 063/693-501 Daniel Grnja, Ba~ka 063/438-641 Dejana Klisuri}, Srem, Ma~va, Novi Sad 063/11-24-570 Miodrag Bogdanovi}, Crna Gora +382 69 300-844 Miroslav Joki}, Crna Gora +382 69 300-845 Milenko Krsmanovi}, Republika Srpska, BiH +387 65 643-466 Aleksandar Nestorovi}, Republika Srpska, BiH +387 65 238-739 Bojan Kruni}, Republika Srpska, BiH +389 65 713-435 Maja Mirkovi}, Republika Srpska, BiH +387 65 146-875

SADR@AJ
RE^ UREDNIKA [AMPIONI KVALITETA ALI I KVANTITETA USPE[NA ZA[TITA JABUKE U 2010. GAJENJE I ZA[TITA BRESKVE I NEKTARINE U 2010. KAKO SMO [TITILI I ZA[TITILI VINOVU LOZU U 2010. GODINI KVALITET PLODA ZOVE SE SWITCH PRAVI PUT U VO]ARSKOJ PROIZVODNJI REPORTA@A SA AGROMARKETOVIH OGLEDA U KUKURUZU I SOJI NA[E ZLATNO SEME POVRTARI - GDE SMO GRE[ILI? PLAMENJA^A MU^KI UZELA DANAK VILLAGER I DAJE I TRAJE 02 03 06 10 13 16 18 21 24 26 30 32

BESPLATAN PRIMERAK DECEMBAR 2010 BROJ 32

AGROSVET
Stru~na revija ISSN 1820-0257 Izdava~: Agromarket doo Adresa: Kraljeva~kog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac tel: 034/308-000 / fax: 034/308-016 / www.agromarketdoo.com DISTRIBUTIVNI CENTRI: Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/84-81-920, Valjevo: 014/286-800, Ni{: 018/274-700, Subotica: 024/754-343, Zrenjanin: 023/533-550, Sombor: 025/432-410, Sremska Mitrovica: 022/649-013 AGROMARKET CRNA GORA Podgorica: +382 20 872 165 AGROMARKET BIH Bijeljina: +387 55 355-230, Banja Luka: +387 51 381-765 Direktor, glavni i odgovorni urednik: Dragan \or|evi} dipl. ing. polj. Grafi~ki urednik: Mateja Berbakov dipl. graf. diz. Tehni~ki saradnik: Du{ica Bec

Agrosvet
PIE: Dragan orevi, dipl. ing. polj.

32

PIE: Dragan orevi, dipl, in. polj. i Milka Mijovi, dipl. ecc

Agrosvet

RE^ UREDNIKA
U ljudskom biu, a samim tim i u narodima stalno egzistira elja za poreenjem i ta elja, najee sa pozitivnim predznakom je esto lokomotiva koja vue napred. Mada, ponekad ima i elje za negativnim poreenjem, verovatno jer nam je tako lake. Kod pojedinca ima tog negativnog, utenog poreenja ali kod naroda ne, nikako. Te smo lepi, hrabri, pametni, promuurni, mukarine, a oni su loi, glupi, lenji... Zato sam naeo ovu temu? Jednostavno, nedavno sam obiao jednu zemlju, malo gledao, malo priao, malo uporeivao. Slinog smo porekla, malo su nam se putevi kasnije razili (oni imali vabe, mi Turke, 1:0 za njih), pa onda negde spajali (oni imali Ruse, mi sami sebe, 1:1 ili moda 2:0 za njih, ko zna). Pa onda oni bili malo pliani, a mi moni kao krezubi lav (ve je dvocifrena njihova prednost), a onda oni lanovi (ne biblioteke), a mi tek kandidati. Ali poto je naa sudba poljoprivreda, naravno da sam posebno obratio panju na ovaj segment poreenja, mi i oni. I odmah, par-for-fe, 20:0 za njih. Kako? Pa, tamo se poljoprivredom bavi oko 4% stanovnitva. Sela ureena, nema jama sa stajnjakom pored puta i sl. Gaje itarice, kukuruz, uljanu repicu, hmelj, vinova lozu, na panjacima stada krava...Ono to je ipak impozantno je da su pored puteva (a vozili smo se i glavnim ali i sporednim) sve njive, greka, kompleksi od 20 i vie hektara, ili posejane, pripremljene za setvu ili poorane, a panjaci pokoeni, senaa spremljena u rolo bale. Nema neobraenog zemljita, usitnjenih parcela, nema zaparloenih mea. Imaju dodue i oni poneko drvo u sred njive, vie kao orijentir traktoristima. I izvoze, pa ak i nemogue Nemcima npr. hmelj, slad ali i pivo. I onda, lepo je bilo u budunosti ali i prolost, ovaj izvinite sadanjost nas eka. Srbija. Lepo, sunano jutro. Pored puta milioni i milioni njivica (verovatno za ishranu jednog ipo oveka ili ispau 2,5 krave, 3,4 ovce...). Mee, mnogo orijentira, neobraene povrine pune iblja, bambusa, kesa i ko zna ega sve. Slika je neto bolja u panonskoj ravnici od one u velikomoravskoj, junomoravskoj, zapadnomoravskoj ili negotinskokladovskoj kotlini.. Pravi itno-suncokretarski pojas ali samo u slikama i oima naivaca. Ko je kriv za ovakvu sliku nae poljoprivrede. Zemljite je privatno i dravno. Za neobraivanje zemljita zakonodavac je propisao sankcije. I treba ih primeniti. Kazniti vlasnike privatnog poseda. Zna se ko su i dokle je njihovo. A ko e da kazni dravu? Ne znam, malo se opet svi prave Englezi.Kad smo kod Engleza, opet zemljak, Nikola Pai. Prilikom jednog zasedanja iznerviran upotrebio je neke jae rei. Jedan poslanik iz klupe je dobacio Ovako neto Gledston (tadanji predsednik engleskog parlamenta) nikad ne bi rekao u skuptini!. Baja je odgovorio Kakvi ste vi Englezi, takav sam Gledson! A

[AMPIONI KVALITETA ALI I KVANTITETA

Veina sportskih trenera kae da iza svakog ampionskog uspeha, lei 90% talenta i 10% rada. Jedno od velikih trenerskih imena sa ex YU prostora, alma Markovi tvrdi suprotno 90% je rad, a 10% talenat, jer ja u talentovog naterati na rad ali od tzv. drveta, teko da se napravi dobar fudbaler.Kome verovati? I jednima i drugima. ta je iza svega? Trener, naravno. Samo dobar trener stvara ampione. I ako se oni, igrai potrude i imaju dobar materijal, nijedan pehar nee izmai. Poeli smo sa fudbalom, a nastavljamo sa poljoprivredom. Kakve veze imaju?. Verovatno nikakve, osim dobrog materijala i dobrih trenera. I ta dva inioca su se spojila u PIK Juni Banat Bela Crkva: Dobrog materijala ima ali su jo vaniji dobri treneri i onda ekate, a i doekate pehar. Jer to se upravo dogodilo igraima i trenerima iz Bele Crkve: Osvojili su ampionat. Slavodobitnici su Velikog ampionskog pehara za proizvodnju i kvalitet sveeg voa, stonog groa, sveeg povra i sadni materijal Novosadskog poljoprivrednog sajma za 2010. godinu. ime su to zasluili? Pa, idemo redom. Dobar poetni materijal, svakodnevni rad, stalno usavravanje. Ako na to dodate svest o tome da samo kvalitet praen kvantitetom ili obrnuto, daje rezultat, i da vas to uzdie iznad prosenosti, eto vas meu ampionima. ta je to dobar poetni materijal? Obradiva povrina blizu 2 000 ha, od ega je oko 500 ha pod vonim zasadima i 100 ha pod vinovom lozom. Od 2007. paralelno sa voarskom, razvija se i ratarska proizvodnja (semenski usevi strnina, suncokreta, kukruruza, krompira, uljane repice). Svoje svee proizvode pakuje u svoju ambalau jer je aktivan i pogon za proizvodnju drvene ambalae, a deo proizvoda se skladiti i u hladnjai kapaciteta preko 6000 tona. U voarskoj proizvodnji dominira jabuka na 180 ha, sa standardnim sortimentom Idared, Golden delicious, Greni smith, Belgolden ali i sorte koje su poslednjih godina sve vie traene kao Gala

Sl.1. Diploma sa novosadskog sajma

mondial, Gala Brookfiled, Breaburn Mariri red, Greni smith klon Challenger, Red Delicious klon Camspur. Breskva i nektarina se gaje na oko 150 ha, a najrairenije su Springold, Springcrest, Crest heven, Fayet, Sunkrest, Royal Glory, Big Top, Stark Red Gold, Caldesi 2000, Morsianni, Rita Star. Sa preko 100 ha pod vinovom lozom, vinske sorte Crni burgundac, ardone, Traminac, Semijon kao i stone Viktorija i Muskat Hamburg godinje se obere oko 700 tona vinskog i stonog groa izvanrednog kvaliteta... Osvojena je tehnologija proizvodnje Knip vonih sadnica jabuke. Za sopstvene potrebe i za dalju prodaju godinje se proizvede preko 100.000 sadnica. Svakodnevni rad i stalno usavravanje ini 03

02

Agrosvet
osnov uspenog poslovanja, a struni kadrovi koji uz pomo konsultanata iz vodeih voarskih krajeva (Italija, Austrija, Slovenija, SAD) uspeno vode ovaj biser Banata. U kombinatu je zapoljeno 180 radnika, od toga preko 20 visokokolaca koji su ukljueni u proizvodnju, preradu i promet, vie od 25 poljoprivrednih tehniara koji predvode radne grupe po odreenim segmentima proizvodnje i prerade i naravno, ostali koji dopunjuju sliku vrednog kolektiva.
Sl.2. Pehari

Agrosvet
nektarina Stark Red Gold. Ali nisu samo Novosaani prepoznali kvalitet. I Vrani su jer kod nas vai pravilo da nema pohvale dok te komije ne pohvale. I to se desilo i to na 53. Danima berbe groa u Vrcu, septembra 2010. godine. Dobijen je Veliki pehar za kolekciju voa i groa. Uz to nagradu - Mali pehar dobilo je i groe Crni burgundac, plodovi jabuka sorte Starkkrimson i breskve Samerset. Hvala komijama. Do pre nekoliko godina prepoznatljiv kao proizvoa vonih plodova, PIK Juni Banat je tu proizvodnju usavravao, a sve vie ulazio i u nove izazove. Proizvodnja sadnog materijala, sveeg povra i semenskog materijala dopunjava nisku belocrkvanjskih bisera. I tu nije kraj, kvalitetne vone rakije, kao i vrhunska vina sa zatienim geografskim poreklom ekaju. Samo neka izliju dovoljno pehara i medalja, ima ko da ih pokupi. A

Viegodinji zasadi se iz godine u godinu modernizuju tako da je preko 60 ha pokriveno protivgradnom mreom, a na 300 ha je postavljen i sistem zalivanja kap po kap. I ostaje svest o kvalitetu i kvantitetu. Preduzee Juni Banat dosledno primenjuje sistem upravljanja kvaliteta usaglaenim sa zahtevima standarda SRPS ISO 9001:2008 i dobre poljoprivredne prakse u okviru GLOBALGAP standarda. Ova firma je prva u Srbiji uvela GLOBALGAP i uspeno ga sprovodi od 2007. godine. Za sve ovo nabrojano nedovoljan je samo jedan ampionski pehar, kao i neke obino zvane zlatne medalje. Ipak, u 2010. godini, neto se izdvojilo, a to je: - Veliki ampionski pehar za proizvodnju i kvalitet sveeg voa, stonog groa, sveeg povra i sadni materijal - 4 Velike zlatne medalje za sertifikovane vegetativne podloge M9 T 337, svee plodove jabuka sorti Greni Smith klon Challenger, Idared i stono groe sorte Victoria - 16 zlatnih medalja za stono groe Muskat hamburg, vinsko groe Semijon i Crni burgundac klon VCR 18, svee plodove nektarine sorte Flomen Kist i Harmony, svee plodove breskve Sunkrest, svee plodove jabuke sorte Breburn Marini Red, Gala Brookfield, Camspur, Zlatni delies klon Reinders, svee plodove krompira sorte Aladin i Carera, sertifikovane Knip sadnice jabuke Decosta jonagold de Coster, sertifikovane sadnice sa prevremenim granicama Greni Smith, sertifikovane vegetativne podloge dunje Ba 29, sertifikovane sadnice 04

Sl.3. Nagradna povelja

Sl.4. Pehari i plakete

05

Agrosvet
PIE: Dragan Lazarevi, dipl. in. polj.

32

Agrosvet
je naravno Venturia inequalis. Za razliku od prethodnih godina, 2010. nam je od samog poetka donela povoljne uslove za ostvarivanje infekcija ovog ekonomski dominatnog patogena. Prvi uslov za nastanak infekcije od adjave pegavosti desio se ve 31. marta u fazi mijih uiju. Iako su temperature bile niske (prosena temperatura 80C), vlaenje lista je bilo dovoljno dugo da se stvore uslovi za klijanje askospora i nastanak infekcije. U tom trenutku bilo je najvanije odabrati pravi i pouzdan preparat. Taj izbor bio je upravo preparat Pyrus 400 SC. Koji su bili osnovni razlozi zbog kojih smo se odluili upravo za ovo sredstvo? Aktivna materija preparata Pyrus 400 SC je Pyrimethanil koja pripada grupi Anilinopirimidina, tj najnovijoj grupi fungicida sa izuzetnom efikasnoscu protiv Venturie inequalis. Ono to aktivnim materijama iz ove grupe daje posebnu prednost i opredeljuje njeno pozicioniranje u prvom delu vegetacije je odlina efikasnost na niim temperaturama. Dugogodinja praksa efikasne primene navedenog fungicida u vodeim zemljama, proizvoaima jabuke i sa ove i sa one strane Atlantika, kao i nivo MLR u Rusiji (4 mg/kg), samo je dokaz da smo na pravom putu. U prvoj nedelji aprila pale su jo dve kie koje su stvorile uslove za stvaranje infekcije, tako da je ve sam poetak slutio na teku godinu. Uspena borba protiv Venturie ne bi bila mogua bez preventivnih kontaktnih fungicida. U prvom delu vegetacije dva puta je korien Dithane DG/NEO TEC u dozi od 3,0 kg/ha, a kasnije kako smo se bliili roze pupoljku i cvetanju koristili smo preparat Captan 80 WG u dozi od 2,0 kg/ha. Zato je vano koristiti Captan neposredno pred cvetanje? Jabuka formira oko 20 puta vie cvetova nego to joj je potrebno za pun rod. U fenofazi cvetanja krunini listii mogu da spree deo fungicida da dopre do aice cveta i tako ih ostavljaju nezatiene od aave pegavosti. Upravo zato tretman neposredno pred cvetanje omoguava odlian kvalitet aplikacije i pokrovnost. Stvaramo dakle dobar depozit pri ulasku u najosetljiviju fazu za nastanak infekcije od Venturie inequalis, a to je cvetanje. Takoe neto to je postala praksa u prethodnim godinama jeste kombinacija za tretman u cvetanju jabuke Captan 80 WG sa dozom od 2,0 kg/ha i Pyrus 400 SC u dozi od 1,0 l/ha. Na ovaj nain smo uspeli da postignemo dva cilja: zatitili smo listove i cvetove jabuke od infekcije aave pegavosti lista i krastavosti plodova, a uz pomo Pyrusa 400 SC smanjili mogunost nastajanja trulei plodova od Monilia fructigena, koja se ee javlja kod klonova sorte Crveni i Zlatni delies. Kada se na kraju sezone pogleda unazad preparat Pyrus 400 SC smo koristili 4 puta, i da nije bilo tako, plodove sigurno ne bismo uspeli da sauvamo pa i visoka cena jabuke ne bi bila neka uteha. Jo jedan preparat nam slui kao odlian instrument za borbu protiv venturije, a to je Agrodin 60 WP. Nekada izuzetno esto korien fungicid pao je u zaborav i nije primenjivan u praksi odreeni niz godina. On ima preventivno i delimino kurativno dejstvo, a ne treba ga koristiti par nedelja nakon cvetanja jer moe da izazove simptome fitotoksije na plodovima. Meutim ne treba ga ni izbegavati jer je pokazao odlinu efikasnost i prua nam mogunost promene razliitih grupa pesticida i smanjenom riziku od nastajanja rezistentnosti. On se nadovezao na tretmane Pyrusa u sluajevima kada smo imali velike padavine. Dakle Agrodin 60 WP u dozi od 1,0 kg/ha smo ove godine koristili jedanput poetkom juna i jedanput poetkom jula meseca. Upravo tada nekada zaboravljeni Agrodin pokazao je i da moe delom da stopira aktivne pege od Venturie inequalis.

USPE[NA ZA[TITA JABUKE U 2010.

Ne tako davno obrani su plodovi jabuke, a nae seanje ve polako bledi. Uz dobru cenu koja se postie za jabuku ove godine uspevamo da zaboravimo problem koje smo imali u zatiti. Ali da nas zima ne bi uspavala, a seanje izbledelo, podsetimo se malo kakva nam je bila zastitarska 2010. godina. Zima je bila otra i jaka, a iako je temperatura u jednom trenutku dostigla i - 24oC, zasadi jabuke nisu pretrpeli velike tete od izmrzavanja, pa se slobodno moe rei da se posledice po rod nisu ni osetile. Bubrenje pupoljaka poelo je ove godine u treoj dekadi marta i uslovilo tako prvi tretman bakarnim preparatima. Na plantaama PIK Juni Banat korien je, kao i prethodnih godina zahvaljujui dobrom iskustvu Cuprablau Z u dozi od 5,0 kg/ha. Ovaj tretman je zajedno sa protektivnom ulogom bakra na Venturia inaequalis i Erwinie amylovora, doneo i odreenu koliinu mikro elementa cinka, koji je biljci izuzetno vaan. Iza toga, pred samo piljenje vai, sledio je tretman mineralnim uljima. Iako se na zapadu koriste doze od 40 l/ha, mi smo imali dobro iskustvo i sa 25 l/ha. Mnogi proizvoai izbegavaju ovaj tretman kako bi smanjili trokove, meutim to nikako ne treba raditi iz vie razloga. Ulja deluju fiziki tako to stvaraju film preko jaja vai i spreavaju njihovo piljenje. Na ovaj nain uz pomo ulja smanjujemo brojnost tetoina u toku vegetacije, a samim tim i broj moguih tretmana insekticidima, kao i razvijanje rezistentnosti istih. Kada govorimo o zatiti jabuke, nezaobilazna tema 06

Sl.2. Cydia pomonella - jabuka

Sl.3. Venturia ineaqualis - jabuka

07

Agrosvet
Na visokim temperaturama vazduha tokom letnjih meseci uspeno, kao i dugi niz godina pre, glavni oslonac zatite u funkciji spreavanja nastajanje sitnih pega venturije na plodu pred berbu bio je preparat Score 250 EC u dozi od 250 ml/ha. Nastajanje sitnih pega je naroito izraeno kod voara koji u svom sortimentu imaju Zlatni delies, jer se esto uspavaju zadovoljni onim to su uradili u prvom delu vegetacije. Iako je godina bila izuzetno kiovita i teka za borbu protiv Venturie inequalis ukoliko smo uspeli da se zatitimo od nastanka bolesti do faze precvetavanja u drugom delu vegetacije preli smo na neto meki program zatite u smislu razmaka izmeu tretmana. U udbenicima kau da se najvei problemi sa prouzrokovaem pepelnice jabuke - Podosphera leucotricha u sunim godinama, 2010. je dokazalo suprotno. Napad pepelnice je bio izuzetno jak, naroito u vonjacima gde je u prethodnoj godini ostao veliki broj belih mladara na kojima pepelnica i prezimljava. Prva prskanja protiv pepelnice poela su tretmanom preparatom Karathane EC u dozi od 0,6 l/ha, ve u fazi bubrenja pupoljaka. Aktivna materija Dinocap ima preventivno dejstvo i pokazala je odline rezultate na niskim temperaturama. Odmah iza ovog tretmana sledila su prskanja preparatima iz grupe triazola, gde prvenstveno mislimo na Systhane 12 E, koji ima i delimino sporedno dejstvo na Venturia inequalis. Jabuka je na pepelnicu najosetljivija u fenofazi cvetanja. Iz tog razloga u ovom periodu smo koristili preparat Stroby DF, koji pokazuje najveu efikasnost protiv pepelnice jabuke. Ovaj preparat je korien u dozi od 200 g/ha. Kod sorte Ajdared u ovoj godini bilo je neophodno obaviti i do 6-7 tretmana da bi se sauvali novi porasti od nastajanja sekundarnih infekcija i daljeg irenja pepelnice. Svakako pozitivan primer integralne zatite jabuke jeste i korienje sumpora u borbi protiv pepelnice. Naime ukoliko se ukau pogodne temperature (ispod 20C) obavezno treba u redovan program prskanja uvesti tretman sumporom, tj preparatom Microthiol dispersse. Nepovoljni vremenski uslovi koji su trajali u vreme cvetanja, niske temperature i kiovito vreme jako loe su uticale na oplodnju jabuke. Oplodnja je bila loa u itavoj Srbiji, bez izuzetka. Iz tog razloga treba spomenuti pozitivan primer sa plantaza PIK Juni 08 Banat. U novim vocnjacima gde su kao opraivai koriene sorte Profesor Sprenger i Evereste i pored jako loih vremenskih uslova u vreme oplodnje nije bilo nikakvog smanjenja prinosa. Ove sorte koje imaju ogroman cvetni potencijal iz tog razloga obavezno treba planirati u svim novim vonjacima upravo zbog ovakvih godina. Ovako hladno vreme koje je pratilo cvetanje uinilo je da bakterioza jabuke prouzrokovana patogenom Erwinia amylovora, u 2010. nije predstavlja problem, jer nisu bili ni ostvareni uslovi za njeno nastajanje. Priu o tetoinama koji se javljaju na jabuci zapoeli smo neto ranije u tekstu priom o tretmanu mineralnim uljima namenjenog zelenoj jabukinoj vai. Naredni tretman insekticidom bio je u fenofazi roze pupoljka i bio je namenjen prvenstveno cvetojedu. Preparat Nurelle D sa aktivnom materijom Hlorpirifos i Cipermetrin u dozi od 1,0 l/ha, u potpunosti je opravdao poverenje tako da teta od cvetojeda nije ni bilo. Naime preparat Nurelle D, tj njegova komponenta Hlorpirifos je jako perzistentna i prua nam sigurnost od tetoina sve do narednog tretmana do kojeg moe protei i dve do tri nedelje. Naredni tretman insekticidom namenjen je suzbijanju zelene jabukine vai i to u fazi precvetavanja. Za njihovo suzbijanje koristili smo i ove, kao i prethodne godine, preparat Afinex u dozi od 300 grama/ha. Aktivna materija ovog preparat je Acetamiprid i pripada grupi neonikotionoida. Kada govorimo o tetoinama jabuke ne smemo nikako zaboraviti ni onu ekonomski najznaajniju, a to je svakako Cydia pomonella, tj jabukin smotavac. Let adulta praen je feromonskim klopkama i za razliku od prethodnih godina u 2010. na plantazama PIK Juni Banat nije beleio visoku brojnost. Bez obzira na to tretmani protiv ovog insekta obavljani su redovno. Maksimalna brojnost leptira zabeleena je 7. maja, tako da je prvi tretman obavljen 13. maja i to kombinacijom dva preparata, Nurelle D 1,0 l/ha i Match 1,0 l/ha. Preparat Match je tzv. juveniln insekticid, tj. spreavanje prelazak insekta iz jednog razvojnog stadijuma u drugi. Na taj nain smanjuje se broj larvi koje mogu nainiti tete na plodu. S druge strane preparat Nurelle D deluje kontaktno, tako da one larve koje preive dejstvo Matcha kasnije uginjavaju pri pokusaju ubuenja. Jedna od prednosti tretmana preparatom Nurelle D jeste i ta to on ima i gasnu fazu. Drugim reima larva koja su se ubuile neposredno pre tretmana bivaju ubijene uz pomo gasne faze. Poto polaganje jaja i piljenje larvi prve generacije traje 2 do 3 nedelje nakon 10 dana ponovili smo tretman Nurellom i tako spreili mogua nova oteenja od larvi ispiljenih iz kasnije poloenih jaja jabukinog smotavca. Let druge generacije jabukinog smotavca poinje i pre nego se let prve generacije zavri. U junobanatskim jabunjacima maksimum leta je registrovan 8. juna. Iz toga razloga smo prvi tretman za suzbijanje druge genracije obavili 15. juna i to ve isprobanom kombinacijom preparata koja je dala odline rezultate, Nurelle D 1,0 l/ha i Match 1,0 l/ha. Ono to drugu generaciju smotavca razlikuje od prve je znatno dui period polaganja jaja, a samim tim i vea mogunost nastanka oteenja na plodovima. Kako bi spreili te tete za naredni tretman smo izabrali insekticid koji je za kratko vreme svog postojanja zauzeo odlino mesto na tritu - preparat Coragen, sa potpuno novim mehanizmom delovanja. Zbog izuzetne efikasnosti kako kontaktne (na larve), tako i ovicidne (spreava piljenje jaja) on predstavlja logian izbor za sve voare koji ele da sauvaju kvalitet svojih plodova. Insekticid Coragen je zbog odline efikasnosti kao i kratke karence iskorien i za poslednji tretman protiv jabukinog smotavca. Za njega smo se odluili jer se neposredno pred poetak berbe javi poetak tree generacije koja ume da napravi dosta tete. Ovako kiovite godine nose i opasnost od nastanka razliitih bolesti trulei i propadanja. Poto je jabuka namenjena dugom uvanja, podlona je bolestima iji su prouzrokovai iz roda Penicilium spp., zatim gljive Botrytis, Alternaria i Monilia, bilo je potrebno jabuku zastiti fungicidima. Evropska praksa, ali i nae prologodinje iskustvo opredelilo nas je za tretman preparatom Funomil (a.m. Tiofanat-metil) u dozi 0,750 kg/ha. U toku sezone i pored jakih i dugih kia javio se i napad crvenog pauka meutim u ovoj godinima u vonjacima PIK Juni Banat bio je dovoljan samo jedan tretman insekticiom Sanmite (Piridaben) u dozi od 0,6 l/ha. Novih piljenja jaja pauka nije bilo, a i kasnijim pregledom na jaja sredinom novembra meseca nisu naena odloena jaja, tako da se nadamo mirnoj situaciji i u 2011. godini. Vratimo se posle ovog osvrta na prethodnu

Agrosvet
sezonu u sadanjost. Jabuka je ove godine deficitarno voe u Evropi. To je uticalo na njenu cenu i u Srbiji, pa se i naim proizvoaima vratila nada i osmeh. Vrvela je Srbija od kupaca iz razliitih krajeva sveta u potrazi za kvalitetnim i sonim plodova sa naih vonjaka. I police u marketima Rusije bie ukraene i ove zime naim voem. Ostaje nam samo da i dalje radimo i posvetimo punu panju podizanju novih vonjaka, ubrenju, rezidbi starih i rodu koji dolazi, i nadamo se moda ak i boljoj i rodnijoj godini. A

Sl.1. Afinex i Pyrus 400SC

09

Agrosvet
PIE: Radmila Vukovi, dipl. in. polj.

32

Agrosvet
za infekciju u vreme pucanja i otvaranja pupoljaka poetkom marta jer su vladale niske temperature vazduha i bilo malo padavina , ona je ipak pokazala svoju udljivost. U zasadima gde nije dobro obavljena zatita pojavili su se simptomi krajem aprila i poetkom maja. Uspena zatita je izvedena tri puta i to: I tretman bakarnim preparatom polovinom februara - Funguran-OH ili Cuprablau Z, II tretman - poetkom marta u fazi zelena taka na vrhu letorasta, organskim fungicidima, Delan 700 WG, Syllit 400 SC ili Agrodin 60 WP, i ponovljeno istim prepartima oko 20 marta, jer zbog niskih temperatura biljka je sporo prolazila osetljivu fazu. Pozni proleni mraz je doveo do deaktivacije naneenog fungicida, a velike oscilacije u temperaturi su dovodile do kondenzacije vodene pare u otvorenim pupoljcima. Ipak, navedeni preparati su dobro obavili zatitu, jer deluju na niskim temperaturama, poseduju dobru prijemivost i pokrovnost. Teko se spiraju kiom, lokalsistemici koji deluju i preko depoa pesticida u parenhimu. O povezanosti meteorolokih uslova i pojave kovrdavosti lista govore iz podaci iz Tab.1 Tab.1 - Meteoroloki faktori u vremenskom period 01-20.03 kada je breskva bila osetljiva na Tafrinu deformans (Metos-Juni Banat)
Datum
01.03 02.03 03.03. 04.03. 05.03. 06.03 07.03 08.03. 09.03. 10.03

GAJENJE I ZA[TITA BRESKVE I NEKTARINE U 2010.

Breskva je u Srbiji jedna od najzastupljenijih vonih kultura, a posebno se izdvaja Groansko-Smederevski kraj, gde se breskva i nektarina gaje na 6000 hektara i gde joj posebno pogoduje klima i sastav zemljita, to su prirodni preduslovi za gajenje, kao i postizanje dobrih prinosa i kvaliteta plodova (krupnoa, boja i ukus). Tradicija u bavljenju ovom proizvodnjom je takoe od znaaja, tako da su proizvodjai prilino edukovani u smislu poznavanja tehnologije gajenja i sortimenta breskve. U 2010. godini, je ova proizvodnja bila itekako isplativa za razliku od prethodne 2009. kada su mnogi breskvari, u oaju zbog slabog profita, bili iskreni. Proizvodjai breskve i nektarine su shvatili da je sortiment na tritu veoma vaan, pa je poelo utrkivanje, ko e prvi zasaditi neku atraktivniju sortu, koja se izdvaja po boji, krupnoi ili ukusu. Sortiment je zaista bogat sa periodom zrenja od polovine juna do polovine septembra i zadnjih godina na novozasadjenim povrinama prednjae sorte Caldesi, Morsianni, Marialucia, Royal glory, Big top, Rojal dem, Fantazia. Vremenske prilike tokom 2010. godine su pogodovale breskvi, mada se na poetku sezone strahovalo jer je registrovano izmzavanje rodnih pupoljaka, to je realno smanjilo prinos za 20%, ali je kasnije kina godina doprinela da se postigne dobar kvalitet, krupnoa plodova to je na kraju rezultiralo i dobrom cenom i profitom. Naravno zadrzau se na jednom bitnom segmentu u proizvodnji breskve, a to su mere zatite. U kinoj godini kakva je bila 2010., nije bilo lako zatititi bresvu i nektarinu od bolesti i tetoina, delom jer je planiran izvoz za Rusku Federaciju, gde su postavljeni visoki standardi u dozvoljenim ostatcima pesticida u plodovima (MRL). Struna sluba kompanije Agromarket, novoformirani AgroServis se nala u sendviu, kako ispotovati sve stroije kriterijume u smislu kvaliteta i zdravih plodova, s jedne strane i redukovane primene hemijskih preparata u drugom delu vegetacije, kada treba ispotovati karence i broj tretiranja preparatima. Problema u zatiti je sve vie, a mogunosti za reavanje sve manje. No, Agroservis - struna sluba je uspela da bude na visini zadatka i uglavnom, zajedno sa proizvoaima se pridravala u ostvarenju svega zadatog. Koje smo preporuke davali i kako reavali najznaajnije bolesti i tetoine u zatiti breskve i nectarine, predstaviemo kroz hronoloki redosled po fenofazama i postojeim problemima. Taphrina deformans - kovrdavost lista breskve. Javlja se svake godine, veoma destruktivna bolest, prepoznatljiva po kovrdanju lista, a esto dovodi do defolijacije i iznurivanja biljke. Iako nisu bili povoljni uslovi

Min T 0C
1,5 -1,3 -1,3 0 -3 -6 -9 -5,7 -3,4 -3,9

Max T 0C
11 11,4 7,7 4,9 2,3 -1,5 2,1 1,2 1 0

Padavine (mm)

Datum
11.03. 12.03. 13.03.

Min T 0C
-2,4 -3,9 -3,2 -0,6 -2,4 -4,2 -4 -2,9 -1,1 2,1

Max T 0C
1,7 0,5 2,8 6,1 8,2 9,2 4,9 12,6 16,4 17,8

Padavine (mm)
0,8

14.03 15.03 16.03

0,5

17.03 18.03. 19.03 20.03

Monillia sp. - Suenje cvetova i granica. Ova bolest je imala gotovo optimalne uslove za razvoj i infekciju poetkom aprila kada je breskva bila u fazi cvetanja, a registrovane su i uestale padavine. Obino je potreban jedan tretman ali se u praksi zbog razliitog perioda cvetanja i gajenja vie sorti u jednom zasadu obavlja dva tretiranja. Preparati Signum i Pyrus 400 SC su dali dobre rezultate u blok tretmanima ili kombinovanjem u suzbijanju ove bolesti, jer imaju izuzetno delovanje upravo u problematinim godinama. U ponudi e tokom 2011. godine biti i novi preparat Funomil (a.m. Tiofanat-metil) koji emo rado preporuivati jer je efikasan i ekonomian. Spheroteca panosa Pepelnica breskve. Nije pravila veih problema i uglavnom je reena sa dva do tri tretiranja posle cvetanja preparatima Karathane EC, Systhane 12E, Topas 100EC ili sumpornim preparatom Microthiol disperss. Kod osetljivih sorti na pepelnicu, kao to je Fayete, suzbijanje se obavlja i pre cvetanja. Prednost preparata Karathane EC je upravo delovanje i na niim temperaturama (5oC) to se i dogodilo u vreme cvetanja. Clasterosporium carpophilum - upljikavost lista breskve. Bolest napada svo kotiavo voe, a kod breskve glavne zaraze se deavaju na mladarima i pupoljcima. Na mladarima se stvaraju rak rane gde gljiva prezimi, a pupoljke napada u jesen te se zaraeni pupoljci ne otvaraju. Zato je veoma bitno u jesen po deliminom ili potpunom opadanju lia obaviti plavo prskanje bakarnim preparatima: Funguran OH, Cuprablau Z Ultra ili Blue Bordo i sauvati zdrave pupoljke za narednu vegetaciju. To je postal praksa na ovom podruju 11

10

Agrosvet
te su i tete manje. Za infekciju su potrebne padavine, a opalo lie stvara otvoreno mesto za lak prodor ove gljive kao i patogenih bakterija. Suzbijanje se obavljalo po cvetanju, 2-3 puta preparatima: Captan WP 50, ili Dithane M-45. Fungicid Systhane 12E takoe ima dobro delovanje i na ovog parazita I pogodan je kao kombinacija za suzbijanje i pepelnice i upljikavosti.. Monillia fructigena - trule plodova. Breskva i nektarina su posebno osetljive na trule plodova. Ako nije adekvatna zatita, onda brzo moe sav trud i ulaganje da padne u vodu. Posebno se vodilo rauna o dozvoljenim preparatima i karenci preparata. Sigurna zatita se obavljala na 15-ak dana pred berbu preparatima Funomil ili Switch 62,5 WG, i 7 dana pred berbu smanjenom dozom preparata Cantus. Kod bresve i nektarine se kao obavezna pomotehnika mera sprovodi proredjivanje plodova, te ih posle toga treba zatititi protiv prodiranja parazita slabosti, koji takodje mogu u stresnim uslovima da izazovu suenje grana. Pogodan za ovu namenu je Funomil, jer ima najiri spektar delovanja. to se tetoina tie, tu je najvanije poznavati ivotni ciklus, pratiti njihovu pojavu i intervenisati u pravom trenutku. Suzbijanje breskvinog smotavca Cidia molesta se obavljalo tokom 2010. godine, tokom maja meseca preparatima: Nurelle-D, Vantex 60SC ili Cythrin 250EC. Kasnije se uklapa sa suzbijanjem lisnih vai. Lisne vai - Aphididae mogu da prave problem tokom maja i juna, a tako je bilo i ove godine. Suzbijanje je obavljeno dva puta preparatima: Afinex 20 SP i Actara 25 WG. Trips je posebno opasna tetoina kod nektarine, suzbijanje je preporueno i obavljeno pred cvetanje preparatom Afinex 20 SP. Ove godine su bili povoljni uslovi za pojavu tetoine, dudova va na breskvi Pseudolacaspis pentagona. Namnoila se na kraju vegetacije i prela na plodove, a gotovo da nema preparata da je u tom period suzbije. Treba obratiti panju za sledeu vegetaciju i suzbijati je pre kretanja vegetacije mineralnim uljem (konc. 23 %), ili poetkom maja kada je izlazak larvi ispod tita, preparatom Nurelle D. Zatita breskve i nektarine je u 2010. godini, uspeno sprovedena sa 11 tretiranja protiv svih aktuelnih bolesti i stetoina, pravim preparatima u pravo vreme. 12 To moe da bude model za preporuke i u narednim godinama, naravno uz male korekcije, jer svaka godina je specifina. Proizvodjai, farmeri su zadovoljni, postigli su dobar kvalitet i prinos i na kraju dobar plasman i profit, to i jeste cilj svake proizvodnje. A

PIE: Aleksandar Jotov, dipl. in. polj. i Dragia Vlajkovac, dipl. in. polj.

Agrosvet

KAKO SMO [TITILI I ZA[TITILI VINOVU LOZU U 2010. GODINI

Godina 2010. sigurno spada u najtee u poslednjih 20-ak godina, kada je u pitanju zatita vinove loze. Pripada tzv. godinama plamenjae, sa obiljem padavina tokom vegetacije, hladnijim proleem, pri emu je duina vlaenja lista esto bila i po nekoliko dana.Vinogradari su bili na tekom ispitu, a oni koji su ga poloili, za nagradu imaju i kvalitetno vino. Prema rejonizaciji u okviru Junobanatskog rejona nalazi se Belocrkvansko vinogorje. Klimatski, spada u zonu umereno kontinentalne klime, sa izraenim kontinentalnim karakteristikama, kao to su topla leta i otre zime. U Junom Banatu vinova loza se gaji na oko 100 ha, dominira stoni sortiment i to Muskat Hamburg, a poslednjih par godina poelo se sa sadnjom nove stone sorte Viktorija. Oko 20 ha vrhunskih vinskih sorti ini sirovinsku bazu za budui vinski podrum a to su: ardone (Chardonnay), Semijon (Semillon), Traminac i Crni Burgundac (Pinot noire). Period vegetacije, u ovim uslovima poinje krajem marta (suzenje), to se u 2009. deavalo 20.03. a 2010. neto kasnije, 29.03. U poreenju sa prethodnom godinom glavna razlika je u koliini padavina, u 2009. u vegetacionom periodu palo je 325 mm vodenog taloga, a ove godine ak 529 mm. Znaajna razlika je i u temperaturama, u 2009. zbog visokih temperatra nismo imali u junu i julu

previe intenzivan razvoj lastara, a tokom ove godine broj zelenih opracija, zalamanje lastara i drugo bio je dvostruko vei. Vea koliina zelene mase uticala je na loije provetravanje, uz obilje padavina, stvarali su se idealni uslovi za razvoj bolesti vinove loze. S druge strane, manji broj dana sa temperaturama preko 300C, omoguavali su nesmetane uslove za razvoja plamenjae vinove loze. Period cvetanja vinove loze u Junom Banatau obino je krajem maja, poetkom juna, a u 2010. ovo se deavalo od 25.05. i trajalo je ak do 10.06. Tokom cvetanja bilo je temperatura i od 120C, uz visoku relativnu vlanost vazduha i este padavine (preko 80%), to je uticalo na loiju klijavost polena kao i opadanje cvetova. To su i razlozi da je prinos bio neto umanjen. Godina je, to se vidi iz prethodnih podataka, bila neto kasnija od prethodne, faza arka bila je izmeu 20. i 25. 07. a i sama berba takoe je kasnila, poelo se 4.09. dok je u 2009. berba poela 23.08. Tokom 2010. godine izvedeno je ukupno 11 tretmana u cilju zatite vinove loze, dok je u 2009. izvedeno ukupno 8 tretmana. Prvi tretman izvren je 30.04. pri porastu lastara od 10 cm, u cilju zatite od crne pegavosti vinove loze - Phomopsis viticola i pepelnice - Uncinula necator. Prouzrokova 13

Agrosvet
pepelnice vinove loze prezimljava u pupoljcima i zato je rani tretman veoma bitan. Protiv pepelnice upotrebljen je Karathane EC (0,75 l/ha), zbog niih temperatura u ovom periodu ali i zbog sporednog delovanja na eriofidne grinje. U cilju preventivne zatite od crne pegavosti primenjen je Captan 80 WG (1,25 kg/ha), jer preparati iz grupe ftalimida daju najbolje rezultate kada je ovaj parazit u pitanju. Drugi tretman, koji je izveden 14.05., u prosenoj godini izvodi se obino preventivnim fungicidima ali je ovog puta, zbog izuzetno povoljnih uslova za razvoj plamenjae, izveden sisteminim fungicidom. Upotrebljena je kombinacija Forum star (2,0 kg/ha) + Stroby WG (0,2 kg/ha). U cilju obezbeenja bolje oplodnje primenjeno je i folijarno ubrivo Fitofert Bor Max (1,0 kg/ha). Trei tretman izveden je na samom poetku cvetanja, 25.05. i to kombinacijom (0,4 kg/ha) + Crystal (0,2 kg/ha), uz dodatak folijarnog ubriva FitoFert Kristal 10:40:10, sa naglaenim fosforom koji povoljno utie na deobu elija i takoe potpomae oplodnju. Blue bordo (5,0 kg/ha) + Switch 0,8 kg/ha, u cilju boljeg dozrevanja lastara kao i zbog zatite od sive trulei. Nepovoljni vremenski uslovi primorali su nas da i u poslednjem tretmanu u vegetaciji koristimo sistemik protiv plamenjae - Ridomil gold 2,0 kg/ ha + FitoFert Kristal 4:10:40, folijarno ubrivo sa naglaenim kalijum upotrebljeno je u cilju boljeg stvaranja eera.

Agrosvet

Sl.2. Plamenjaa vinove loze

Tokom cvetanja uglavnom se ne vri zatita vinove loze ali zbog estih padavina i razvuenog peroda cvetanja, etvrti tretman izveden je 5.06., i to pravim sistemikom, fungicidom Ridomil combi 45 WG (Metalaksil + Folpet) u dozi od 2,0 kg/ha, a protiv pepelnice korien je Collis (Krezoksim-metil + Boskalid), koji ima i sporedno delovanje na sivu trule vinove loze u dozi od 0,4 kg/ha. Zatita od sive trulei, posebno kada je u pitanju vinski sortiment, ove sezone je takoe bila vrlo teka te smo sa zatitom krenuli neto ranije. Peti tretman izvren je 17.06., i to Forum star 2,0 kg/ha + Systhane 12 E (0,25 l/ha). Nepunih deset dana kasnije izveden je i esti tretman Fostonic 80 WP (Fosetil-Al) 2,5 kg/ha + Topas 0,25 l/ha + Pyrus 2,0 l/ha. I naredna dva tretmana protiv plamenjae vrena su sisteminim fungicidima kako su vremenski uslovi i nalagali. Koristili smo Fostonic 2,5 kg/ha + Captan 80 WG 1,25 kg/ha + Systhane 12 E 0,25 l/ha u tretmanu od 08.07. a osam dana kasnije Ridomil combi 2,0 kg/ha + Microthiol disperss 5,0 kg/ha. U ovoj fazi je posebno bilo bitno zatiti grozd od plamenjae pa su zato korieni ftalimidi (Folpet i Kaptan), koji tu pruaju odline rezultate. Pred kraj vegetacije uobiajeno je koristiti bakarne preparate,

Sl.3. Protivgradna mrea

Sl.4. Savremeni zasad vinove loze

Sl.1. Pepelnica vinove loze

itava koncepcija zatite bila je orjentisana ka uspenoj borbi protiv najznaajnijih patogena uz razvijanje antirezistentne strategije. Menjali smo mehanizme delovanja, kako bi smo i u narednom periodu i u najteim uslovima mogli da raunamo na pun uspeh u zatiti v. loze. I uspeli smo u tome. A 15

14

Agrosvet
PIE: Veselin S. uljagic dipl.in. polj.

32

Agrosvet
KVALITET PLODA ZOVE SE SWITCH
odnosu na trule, i ove godine je nosila isto ime Switch 62,5 WG. Tamo gde je malina istretirana ovim preparatom u koncentraciji 80 gr u 100 litara vode na povrini od 10 ari (500 m dunih palira) tamo je i bilo pravog kvaliteta i ove, problematine 2010. godine, a % rolenda ne samo da je bio vei od 40%, ve je dostizao i itavih 50% , pa i neto preko. A ta dva tretmana izvedena su jedan na poetku cvetanja i drugi na 7 dana pred poetak berbe sveukupno su dali najkvalitetniji rod na zadovoljstvo i poljoprivrednih proizvoaa, a i najveih preraivaa hladnjaa ,Stani, Frukom, NS-eksport, Sirogojno company i mnogih drugih. Gore predhodno pomenuti kau da su imali jo dva prava saveznika u proizvodnji zdravih i kvalitetnih plodova maline, a to su: folijarna i kristalna dubriva iz linije Fitofert i stimulator oplodnje BM-86. Stimulator oplodnje BM-86 proizvoai su primenili u dva navrata sa po 500 ml u 100 litara vode na 10 ari povrine (500 m dunih palira), i to prvi put kada je procvetalo nekih 20-30% cvetova, a drugi, kada je bilo otvoreno 60-70% cvetova. A preparat BM-86, koji struna sluba kompanije Agromarket poslednjih godina preporuuje proizvoaima i voa i povra predstavlja specijalno formulisani krem morske alge Ascophyllum nodorum, kome su dodati mikroelementi bor i magnezijum. Ovakva formulacija u kritinim fazama cvetanja obezbeuje aminokiseline, vitamine, polisaharide koji su neophodni za bolje zametanje, bri i ravnomerniji rast i vei broj krupnih plodova. U ovim tretmanima preparat BM-86 imao je saveznike koji su jo vie uticali na uvrivanje ploda maline, a to je kombinacija folijarnih Fitofert kristalnih dubriva FitoFert Calcium organo 30, FitoFert Humi super i formulacije na dvadeset dana pred berbu FitoFert kristal 4:10:40. A da bi se u novoj 2011. godini poveao broj proizvoaa koji ostvaruju velike prinose i kvalitetan rod, sada je pravo vreme za kretanje sa adekvatnom zatitom budueg roda. Preporuka slube kompanije Agromarket je je da se sada (sredinom novembra) obavi tzv. plavo prskanje. Ovim prskanjem u fazi kada je opalo 70% lisne mase vri se dezinfekcija vonjaka i suzbijanje prezimljujuih formi tetnih patogena. Naravno, preporuka je prskanje ili kupanje preparatom Cuprablau Z u koncentraciji 0,5% odnosno 500 g u 100 litara vode na 10 ari povrine (500 m dunih palira). Tretmanom ovim preparatom istovremeno 17 e se dodati i potrebna koliina cinka radi uspene diferencijacije cvetnih pupoljaka za sledeu sezonu. Jo jednom se potvrdilo da se kvalitet i kvantitet obezbeuju samo ozbiljnim, pravilnim i pravovremenim pristupom proizvodnji, a pogotovu specifinoj kakva je malina. Ako se takav pristup ujedini sa savetima strunjaka na samom terenu, izborom oruja koji dobija rat, onda je ispunjenje osnovnog postulata poljoprivredne proizvodnje stabilni i visoki prinosi zdravstveno bezbedne hrane koja je profitabilna, ispunjen. A sve to obezbeuju samo dva inioca proizvoai i Agromarket. A

Ni oni malo stariji voari sigurno je, ne pamte specifiniju godinu po pitanju koliine padavina posebno njihovom rasporedu u periodu jun jul - avgust na teritoriji itave Srbije,posebno njenom zapadnom delu, kao to je 2010. A ta, Zapadna Srbija je Bogom dat prostor za proizvodnju voa, kako kotiavog gde dominira ljiva, tako i jabuastog. Meutim, ovaj prostor nije ampion u ovim proizvodnjama on je prvak u proizvodnji jagodiastog voa, gde u prvom redu dominira malina koja je rasporeena u dva reona proizvodnje: ariljsko - ivanjiki i valjevsko - abacki. U 2009. godini, malina je u ova dva rejona proizvodnje rodila 60-65.000 tona. Sada kada je ta roba izvezena sa sigurnou moemo rei da je ona dala 40-43% rolenda - najboljeg kvaliteta ovog zapadnosrbijanskog crvenog zlata. Ova na poetku ve pomenuta meteoroloki specifina 2010. godina, donela je nekih 5-10% vie roda (oko 70.000 tona), ali iji kvalitet bez obzira obzira na ukupno poveanje produkcije ne moe da izae na prologodinjih 40% najboljeg kvaliteta rolenda.

Sl.1. Botrytis cinerea na plodu maline

Sigurno je da je jedan od glavnih razloga to je sveukupni kvalitet neto malo slabiji je koliina vodenog taloga u mesecima pred poetak berbe, kao i u trenutku samog poetka berbe. Ona je u proseku u Zapadnoj Srbiji u zavisnosti od mesta bila tokom juna 65-80 l/m2, a ponegde ak i itavih 100 l/m2. Ni jul nije bio nita suvlji od juna. Prosek padavina iznosio je 60-80 l/m2. E, upravo su ove koliine vode, glavni razlog to je kvalitet ploda popustio na onim proizvodnim povrinama gde nije uraena prava tj. adekvatna zatita u odnosu na razvoj gljivice Botrytys cinerea, izazivaa sive trulei na plodu maline. A uspeh tj. pobeda u 16

Agrosvet
PIE: Duan Savi, dipl. in. polj.

32

Agrosvet
PRAVI PUT U VO]ARSKOJ PROIZVODNJI
- Dobro analizirati lokalitet na kojem se planira podizanje vonjaka, to bi praktino znailo koja se vona vrsta uspeno gajila u prolosti, kakve su viegodinji proseci klimatskih faktora, uestalost pojave zimskih i poznih prolenih mrazeva, pojava vremenskih nepogoda (grad, olujni vetrovi), itd. - Uraditi hemijsku analizu zemljta i utvrditi kvalitet zemljita. - Odabrati pravu i perspektivnu vonu vrstu koja uspeva na tom lokalitetu, a ujedno ima perspektivu na tritu. - Odabrati pravu podlogu na osnovu tipa zemljita i uslova za navodnjavanje, a ujedno odabrati i adekvatnu sortu za tu podlogu, koja ima dobre karakteristike i koja se dobro i po visokim cenama prodaje na tritu. - Odabrati optimalni sklop biljaka po hektaru. U poslednje vreme sadnja se vri tako to se sadi to vei broj biljaka po hektaru. - Obezbediti navodnjavanje vonjaka jer bez navodnjavanja gotovo da nema ozbiljne i savremene proizvodnje. - Postaviti protivgradnu mreu, kako bi smanjili rizike u proizvodnji i obezbedili kontinuitet na tritu. Na kraju, bolje je podii jedan hektar savremenog vonjaka, nego vie hektara sa starijom tehnologijom. Pored navedenih injenica, poseban akcenat treba staviti na ishranu voarskih kultura, jer je to oblast gde su proizvoai greili u prolosti, a dobar deo grei i sada. Ishrana bilja predstavlja izuzetno vanu oblast voarske proizvodnje jer se izbalansiranom ishranom u cilju dobijanja to veih prinosa i to kvalitetnijih plodova, ostvaruje ekonomska dobit i postie konkurentnost u trinoj utakmici. Struna sluba firme Agromarket kroz svoj AgroServis upravo je tokom 2010. godine, poela da prua voarima na podruju Srbije i Republike Srpske mogunost da besplatno urade analize zemljita i zalivnih voda i na bazi njih dobiju preporuke kako bi to bolje ishranili svoje biljke. Na osnovu dosadanjih pregleda voanjaka vrlo esto smo registrovali da voari obilno ubre svoje vonjake pogrenim formulacijama ili u pogrenim fazama, to im poveava trokove proizvodnje. Zbog toga u Tab.1 dajemo pregled optimalnih vrednosti najznaajnijih agrohemijskih osobina zemljita za kvalitetan uzgoj voa. Tab. 1. - Optimalne vrednosti agrohemijskih osobina zemljita

Voarska proizvodnja kao grana poljoprivrede u poslednjih nekoliko godina zaokuplja sve vie panje u Srbiji. Ekonomska kriza, propadanje velikih ali i malih industrijskih kompleksa i ostala deavanja sve vie navode ljude da se okrenu poljoprivredi, a ujedno i voarstvu kao visoko akumulativnoj grani poljoprivrede. S obzirom da smo na putu ka Evropskoj Uniji, da emo se za par godina nai na slobodnom i vrlo zahtevnom evropskom tritu, a istovremeno dobar deo izvoza vonih plodova realizujemo i na sve zahtevnijem tritu Ruske federacije, to struna sluba i AgroServis kompanije Agromarket kroz svoju stalnu komunikaciju sa proizvoaima i irokom paletom pesticida i hraniva eli da pomogne buduim voarima da pronau pravi put u voarskoj proizvodnji, a postojeim da sadanji poprave i unaprede, sve u cilju konkurentnosti i opstajanja na tritu. U zasadima koji su ve podignuti treba uz savet strunjaka korigovati eventualne greke ali ta sa onima koji poinju. Pa jedno malo uputstvo. Pre podizanja zasada voaka u obzir treba uzeti to vie injenica kako bi se pravile to manje greke. Tako bi neke i posebno izdvojili: 18

Agrohemijske osobine Humus % Ukupan Azot % Pristupaan fosfor - P2O5 ( mg/100g) Pristupaan Kalijum - K2O ( mg/100g) Ukupan Kalcijum - Ca ( mg/100g) Ukupan Magnezijum - Mg ( mg/100g) Kiselost u vodi ( pH jedinica ) Kiselost u KCl u vodi ( pH jedinica) Koncentracija soli (%) Kalcijum karbonat CaCO3 ( %)

Loe <2 < 0,1 < 10 < 10 < 50 <6 < 5,0 < 4,0 <0,1

Stepen obezbeenosti Optimalno od 2 do 5 od 0,1 do 0,4 od 15 do 25 od 20 do 30 od 50 do 150 od 6 do 15 od 6 do 7 od 5 do 6 od 0,1 do 0,2 0 - 10

Previe > 10 > 0,4 > 50 > 50 > 150 > 15 >7 >6 > 0,3 > 10

19

Agrosvet
Pravilnim rasporedom ubrenja i odgovarajuim formulacijama moe se smanjiti upotreba prevelikih koliina ubriva, poveati efekat i smanjiti trokovi. Naa iskustva sa terena pokazuju da proizvoai vrlo esto gree pre svega u upotrebi azotnih ubriva i to tako to veliku koliinu azotnih ubriva dodaju najee u jednoj fazi razvoja. To predstavlja greku jer azotna ubriva treba rasporediti po fazama razvia, tako da se ravnomerno dodaju manje koliine sa poveanim sadrajem azota u poetnim fazama, kada je i potreba biljke vea, a zatim opet u manjim dozama ali sa formulacijama sa smanjenom koliinom azota kako se ide ka kraju vegetacije. Veliki problem predstavlja i pH vrednost zemljita. Kod visokih ili niskih vrednosti pH zemljita moe doi do blokiranja hranjivih elemenata u zemljitu. Tako se deava da u zemljitu imamo dovoljno hraniva, a da su upravo zbog vrednosti pH nedostupna biljkama. Meutim, taj problem se reava unoenjem krenjaka kod kiselih zemljita i poveanjem pH vrednosti, ili kiselina kod baznih zemljita i tzv. otkieljavanjem tako spusta pH vrednost. Ispitivanja vrednosti pH zemljita koja su sprovedena tokom 2010. godine, u vodeim voarskim regionima prikazana su u Tab.2 Tab. 2 Prosene pH vrednosti zemljita po regionima Regioni Srem Banat Baka pH vrednost zemljita 6.5 8 4.5 - 7 68

PIE:Dr Ivan Krolak

Agrosvet

REPORTA@A SA AGROMARKETOVIH OGLEDA U KUKURUZU I SOJI

Centralna Srbija

46

U poslednje vreme ozbiljni proizvoai sve vie vre ubrenje preko sistema za navodnjavanje ili fertirigacijom i na taj nain skoro i da izbacuju upotrebu klasinih mineralnih ubriva preko zemljita. Voarima u starijim zasadima smo ostavili mogunosti da u zavisnosti od tipa vonjaka rade ili klasino, jesenje ubrenje mineralnim, kompleksnim ubrivima (8:16:24, 10:30:20 i sl.) ili se opredele za fertigacionu prihranu. Prednost fertirigacije ogleda se u tome to se tano u odreenim fazama dodaju odreene formulacije hraniva u propisanim koliinama, to se utvruje analizama zemljita ili lista. Pored osnovnog zemljinog ubrenja i feririgacije, poslednjih godina paralelno se primenjuju i folijarna ubrenja (preko lista) u svakom tretmanu sa preparatima za zatitu bilja to omoguuje bru dostupnost hranljivih materija fotosintetskom aparatu tj. listu. Struna sluba i AgroServis voarima preporuuje primenu vodotopiva ubriva razliitih formulacija linije FitoFert, proizvoda domae pameti, koja u svojoj paleti ima preko 25 raznih formulacija. Ova ubriva se koristite od poetnih do krajnjih faza razvia, kako preko sistema za navodnjavanje tako i folijarno. Razliitim formulacijama makro i mikro elemenata proizvoai mogu zadovoljiti potrebe intenzivne i savremene voarske proizodnje. Ovo je samo poetak jednog ozbiljnog rada na unapreenju voarske proizvodnje tj. dovoenja iste u stepen pune profitabilnosti i zdravstveno bezbednih proizvoda konkurentnih na svetskoj trnici. S toga, pozvivamo sve poljoprivredne proizvoae - voare da ozbiljno shvate i prihvate nove tehnologije, a struna sluba - Agroservis e im pomoi u tome kroz terenenski rad, praenje ishranjenosti biljaka i davanje preporuka. I to besplatno. A 20

Kompanija Agromarket se, kao drutveno odgovorna, trudi da bude to blie farmerima, oslukuje njihove probleme, usmerava ih i edukuje. Opredeljenje kompanije da zasnuje niz proizvodnih ogleda poslednjih godina nailazi na sveobuhvatno prihvatanje ire poljoprivredne javnosti. Takav pristup umnogome odredjuje smer razvoja i svedoi o ozbiljnosti i dugoronoj viziji nae kompanije. Ovaj oprobani svetski model se uspeno prenosi i na srpske oranice i objanjava zato slogan kompanije Agromarket Nama veruju!, nije samo obina floskula. Struna sluba kompanijeAgromarket se svakodnevno sree sa novim izazovima, potrebama i problemima poljoprivrednih proizvodjaa. Proizvodni ogledi koji se zasnivaju na celoj teritoriji republike Srbije su idealan nain da se konstantno unapredjuje struka i prue inovativni i provereni saveti poljoprivrednicima. U 2010. godini, Agromarket je zasnovao oglede za ispitivanje efikasnosti pesticida na preko 30 lokacija, pokrivajui njima celu teritoriju Srbije, od severa u Subotici do juga u Leskovcu (Subotica, Stapar, Novi Sad, Smederevo, Arilje, Leskovac, itd.). Ogledi su zasnivani, praeni i ocenjivani na parcelama individualnih poljoprivrednih proizvodjaa, zemljoradnikih zadruga, PSS, itd. odnosno

svugde gde je bilo potrebe da se doe do interesantnih zapaanja koja bi potpomogla podizanje nivoa agrotehnike, a samim tim i vee konkurentnosti na tritu. Viegodinje iskustvo testiranja preparata iz palete AGM pesticida nastavljeno je i ove godine u OZZ AgroGaj iz Gajdobre, sela nadomak Bake Palanke. Firma AgroGaj vai za jednu od najuticajnih i najmodernijih zadruga u okruenju i bila je logian izbor za zasnivanje ogleda. Kao i svaka ozbiljna saradnja, poela je oprezno, stidljivim koracima kroz interesantne oglede i uestale razmene iskustava, nakon ega se rukovodstvo AgroGaj uverilo u kvalitet preparata koje nudi Agromarket te ih sada koriste na 2/3 svojih povrina i povrina svojih kooperanata. Na oglednoj parceli kukuruza bili su testirani herbicidi sa preemergentnom i postemergentnom primenom. Na slici 1 je parcela na kojoj nisu bili koriteni preemergentni herbicidi gde se mogu videti najzastupljeniji korovi na parcelama OZZ AgroGaj. Moe se konstatovati da su bile identifikovane sve znaajne korovske vrste i to u velikom broju i da su formirali tzv. korovski tepih. Razlog zbog ega je to tako treba traiti u injenici da je AgroGaj tek u 2010. godini poeo sa obradjivanjem 21

Agrosvet
ove parcele koja je do tada bila u dravnom vlasnitvu i kako to esto biva, bila obraivana na agrotehniki neprimeren nain. Slika 1 Slika 2 Slika 3 nadproseno kine godine, a ne pravilo ali uz dobro osmiljenu i pravovremenu agrotehniku mogue je u nekim godinama sniziti trokove proizvodnje, a zadrati osnovni cilj ist usev. Poslednjih godina je sve izraeniji trend izostavljanja zemljinih herbicida iz tehnologije gajenja kukuruza bez obzira na vremenske prilike. Poeljno bi bilo sagledati celokupnu situacija ukljuujui i vremensku prognozu i tek na osnovu toga praviti planove zatite useva. Strunjaci kompanije Agromarket smatraju da je najidealniji i najmanje rizian nain da se kukuruz zatiti od korova korienje pune agrotehnike i sledee kombinacije preparata (slika 10): 1. preem: Acetohlor 900 1,5 l/ha + Terbis 1,5 l/ha 2. postem: Siran 1,2 l/ha + Dimark 0,7 l/ha Najbitniji i ujedno najveseliji deo godine za svakog poljoprivrednog proizvodjaa je berba. U OZZ AgroGaj su ove godine imali puno razloga za radost jer su prinosi kukuruza bili odlini. Na obe parcele gde su bili zasnovani ogledi sa herbicidima iz palete Agromarketa bili su ostvareni prinosi od preko 10 t/ha to im je jasno stavilo do znanja da su svoj deo posla odradili kako treba. Naravno, i pruena ruka Agromarketa je dobrim delom doprinela da se njihova oekivanja ispune. U Junobakom okrugu soja je posle kukuruza najzastupljenija poljoprivredna kultura. OZZ Nizine iz Plavne, sela nadomak Baa, slove za najrespektabilniju firmu u kraju, sa dugom tradicijom i velikim brojem kooperanata. Njihovo miljenje se paljivo i sa panjom slua. Struna sluba kompanije Agromarket je u ovoj proizvodnoj godini zasnovao sa OZZ Nizine ogled ispitivanja efikasnosti herbicida u soji sa eljom da isproba validnost svoje tehnologije u gajenju ove,

Agrosvet
svakim danom sve interesantnije, uljarice. Rezultati ogleda su vie nego dobri; ista njiva, snieni trokovi proizvodnje, visok prinos preko 4 t/ha. Ali krenimo redom... Najzastupljeni korovi u soji koji se mogu nai u ovom delu Bake su boca - Xanthium strumarium, ambrozija - Ambrosia artemisifolia, abutilon Abutilon theophrasti, keree grodje - Solanum nigrum, itd. Korovska flora ogledne parcele na slici 11 potvrdjuje ovu tvrdnju. U fazi razvoja soje 23 lista izvreno je herbicidno tretiranje tank-mix komabinacijom Dynox 80 g/ha + Symphony 8 g/ha + preparat na bazi a.m. Imazetapir 0,3 l/ha sa dodatkom okvaivaa Extravon 0,3 l/ha i folijarnog mineralnog hraniva FitoFert Ultra 15:15:15 u dozi od 5,0 kg/ ha (slika 14). Preparat Dynox (a.m. Oksasulfuron) je ispoljio izuzetnu efikasnost na najproblematinije tvrde irokolisne korove bocu, abutilon i amboziju. Aktivna materija Tifensulfuron-metil koja se nalazi u preparatu Symphony, i smatra standardom u zatiti soje, regulisala je vrlo ekonomski opasan i iroko raspostranjen korov pepeljugu - Chenopodium album. Osim toga, preparat Symphony, koji je visoko kompatibilan sa preparatom Dynox, pojaao je i proirio spektar njegovog delovanja. Dve nedelje posle ovog tretmana izvrena je prva standardna operacija partanja (slike 12, 13), a nedugo zatim i druga. partanje je prevashodno bilo izvreno zbog aeracije i usitnjavanja zemljita a ne zbog potrebe za unitavanjem korova, jer je tretirana herbicidna kombinacija uspeno regulisala sve korove na parceli. U kasnijoj fazi razvoja soje, neto pre cvetanja, usev soje je tretiran i preparatom Kletox (a.m. Kletodim) u dozi 1,2 l/ha. Preparat Kletox je stoprocentno unitio sve kasnije iznikle biljke divljeg sirka - Sorghum halepense, i tako doprineo da usev bude u izvanrednom stanju sve do berbe (slike 15, 16). Izuzetnom kondicionom stanju biljke soje do kraja vegetacije i dobrom prinosu doprineo je i tretman mineralnim hranivom FitoFert BOR MAX 20 primenjen u dozi od 1,5 kg/ha pre cvetanja. Agromarket je u toku svog razvoja uvek radio u skladu sa narodnom poslovicom Veruj, ali proveravaj. Kako stvari stoje, sa ovom praksom e se nastaviti i u budunosti. Krilatica kompanije Nama veruju! je istovremeno i konstatacija injeninog stanja i pokazatelj izuzetno razvijene svesti o tome da se poverenje, kao i svako veliko blago, veoma teko stie, ali veoma lako gubi. A 23

Na prvoj oglednoj parceli gde su bili testirani postemergentni herbicidi, zbog razvojnog stadijuma i izuzetne brojnosti korovske flore, koriena je tank-mix kombinacija herbicida Siran i AgroDimark. Pokazalo se da preparat Agro Dimark (a.m. Dikamba) ima odlian efekat na sve irokolisne korove, pogotovo korove koje nazivamo tvrdi (boca - Xanthium strumarium, abutilon - Abutilon theophrasti, tatula Datura stramonium, itd.). Efikasnost ovog preparata se moe videti na slici 3. Partner herbicida AgroDimark u tank-mixu Siran (a.m. Nikosulfuron) koja je specijalizovana za travne korove sa izvanrednim dejstvom na divlji sirak (Sorghum halepense) iz rizoma (slika 2). Tretiranjem ove kombinacije sa parcele su zbrisani svi, kako irokolisni tako i uskolisni korovi. Treba napomenuti da je zbog injenice da je nicanje divljeg sirka bilo vremenski poprilino razvueno, odlueno je da se u prvom herbicidnom tretmanu koristi pola doze preparata Siran 0,7 l/ha i cela doza AgroDimark 0,7 l/ha, a u drugom preostala doza Sirana 0,5 l/ha (slika 6). Izuzetno delovanje primenjene kombinacije upotpunila je i folijarna prihrana mineralnim hranivom FitoFert Liquid 12:4:6 u dozi od 4,0 l/ha. Primena folijarnih hraniva doprinela je izbalansiranoj ishrani biljke kukuruza i izbegavanju tzv. herbicidnog oka. Posle herbicidnih tretmana izvrena je neizostavna agrotehnika mera partanja, koja je jo vie poboljala dobar izgled parcele (slika 4). Kombinacijom hemijskih i mehanikih agrotehnikih operacija kukuruz je bio u potpunosti osloboen od konkurencije korova i tako sposoban da razvije snaan i jedar usev (slika 5). Na drugoj oglednoj parceli, koja je u stvari bila druga polovina parcele na kojoj su testirani postemergentni herbicidi (slika 1), ispitivano je delovanje preemergentnih herbicida te je koriena tank-mix kombinacija herbicida Terbis i Acetochlor 900. Preparat Terbis (a.m. Terbutilazin) je naslednik dugokorienog zemljinog herbicida na bazi Atrazina sa skoro identinom efikasnou na irokolisne korove. Njemu je u tank-mixu dodat preparat Acetohlor 900 (a.m. Acetohlor) koji je imao ulogu da regulie sve uskolisne korove iz semena. Rezultat ovog tank-mixa se moe videti na slikama 7 i 8. Zemljini herbicidni film koji su stvorila ova dva preparata je, u izrazito kinoj godini kakva je bila 2010, drao veoma dugo. Kukuruz je bio bez korova u najkritinojoj fazi razvoja tj. kada je gajena biljka u poetnim fazama razvoja mala i trebaju joj optimalni uslovi da bi pobegla korovima i samostalno se izborila za ivotni prostor,(toplota, hraniva, vlaga...). Poto je usev ostao dugo ist odlueno je da se korovi koji su naknadno nikli unite mehanikim putem - partanjem (slika 9). zvrena su dva partanja kojima su uniteni svi novonikli korovi tako da nije bilo potrebe za korektivnim tj. i postemergentnim herbicidnim tretmanima. Ovo je svakako izuzetak, i rezultat Slika 4 Slika 5 Slika 6

Slika 7 22

Agrosvet
PIE: Dragan orevi, dipl. in. polj. Dragutin Risti, dipl. in. polj. Mile Ignjatovi, dipl. in. polj.

32

Agrosvet
NA[E ZLATNO SEME
Agroseme Kikinda - Visok kvalitet semenskog materijala iz Kikinde prepoznatljiv je na tritu preko 50 godina. A dugotrajnost obezbeuje struni i odgovorni ljudski resursi i vrhunska oprema. Trenutno zapoljava preko 40 radnika, od kojih 4 inenjera i tehnologa, 3 pogonska inenjera, 10 poljoprivrednih tehniara i 30 kvalifikovanih radnika koji poslove dorade i pakovanja obavljaju na dva vrhunska ureaja za doradu Hide sa kapacitetom od 12 t/h i Linde kapaciteta 5 t/h. Doradni centar Agroseme raspolae prijemnim platformama kapaciteta preko 60 t/h, podnim skladitima za gotovu robu koje moe da zaprimi preko 300 vagona zrnaste robe i jo 200 vagona robe u rasutom stanju. Pored podnog, tu su i silosi iji kapaciitet iznosi 1050 vagona (18 silo elija). Posebna pogodnost je i rad suare za kukuruz (agregat snage 2,5 MW) sa mogunou suenja 48 vagona (12 komora po 4 vogona) kukuruza u klipu u jednom turnusu, odnosno 50 tona suvog zrna kukrurza dnevno. U toku kampanje 2009/2010. godine, organizovano je, proizvedeno, doraeno i tritu predato 7.000 tona doraenog semena sorata ozime penice, 1000 tona semena ostalih strnina (jeam, ovas, tritikale) i preko 320.000 setvenih jedinica kukuruza. Semenarstvo abac novo-stari centar koji je posle godina nerada, zahvaljujui kompaniji Agromarket vraa na mesto koje mu pripada. U okviru doradnog centra funkcionie podno skladite povrine 5 000 m2 za rasutu i doraenu semensku robu. Posebna vrednost centra je i u instalisanih 88 siloelija tipa Konskilde kapaciteta preko 1200 vagona. Ovo je posebna prednost jer je omogueno potpuno razdvajanje zaprimljene robe kako po sortama, proizvoaima, kvalitetu... Pored ovih i zasebne elije kapaciteta 40, 100 i 200 tona poveavaju raznovrsnost uskladitenog semena po vrstama gajenog bilja. Adaptacijom i modernizacijom postojeeg podnog skladita, dobijeno je jo novih 1000 m2 paletnog skladita. Posebnu vrednost ovog doradnog centra je i suara za kukuruz. U suari (pogon na teno-naftni gas), 10 komora po 50 tona, sa dnevnim prijemom od 80 do 120 tona proizvoai sa podruja Mave, Srema i Bake mogu osuti i lagerovati izvozno najznaajniji proizvod srpske poljoprivrede kukuruz. Ono to je Srbiji nedostajalo su i kapaciteti za smetaj, suenje i doradu semena trava, a upravo to pruie Semenarstvo u toku 2011. godine, s obzirom da je u toku je proces modernizacije skladinih i doradnih kapaciteta za prijem i doradu semena trava na procesnoj opremi Gomper. Kampanju dorade semena u 2010. godini, obeleila je dorada 6.500 tona semena strnih ita, 150.000 setvenih jedinica semenskog kukuruza i 800 tona semena soje. PD Zajear Zajear najmlai i kapacitetom najmanji ali kvalitetom na istom nivou kao i prethodni centri. Lokacija obezbeuje kvalitetnu distribuciju proizvoaima sa podruja Istone, June i Centralne Srbije ali i susednih zemalja EU (Rumunija i Bugarska). S obzirom da PD Zajear na oko 1000 ha proizvodi seme strnina (penica, ra, tritikale), suncokreta, graka, lucerke i trava vodeih domaih selekcionih ali i sopstvenih sorti (tritikale Rtanj i ra Favorit), to je potreba za ovakvim centrom bila neophodna. U elji da se zaokrui proces proizvodnje, skladitenja ali i dorade semena, tokom 2009. godine, proiren je skladini prostor. Izgraeno je moderno, podno skladite kapaciteta preko 2000 tona. U okviru ovog skladita ugraena je i moderna oprema za doradu i pakovanje semena linije Ballarini kapaciteta 2,5 t/h. Tokom kampanje dorade semena 2010. godine, preko prodajno-distributivne mree Agromarket na tritu je plasirano preko 1300 tona visokokvalitetnog semena strnina, penice i tritikala. Sva tri centra imaju jedinstven zadatak u budunosti proirenje asortimana semena poljoprivrednog bilja, nastavak kvalitetnog rada i unapreenje kroz primenu sistema kontrole kvaliteta. Jer nae zlatno seme je samo niska u lancu kojima kompanija Agromarket ispunjava svoju maksimu Nama veruju! A

Osnovu intenzivne i profitabilne ratarske proizvodnje ini doraeno i deklarisano seme. Da bi se dolo do kvalitetnog semena potrebno je ispunjenje nekoliko uslova: dobar selekcioni materijal iz renomiranih semensko-selekcionih kua, odgovoran organizator proizvodnje semenskih useva, iskusni i provereni proizvoai, nezavisni inspekcijski organi, i naravno moderni doradni centri. Prvi uslov je ispunjen - selekcione kue, pre svega Institut NS, pa Institut ZP, Centri u Kragujevcu i Zajearu raspolau vrhunskim sortama i hibridima priznatim i u zemljama Evrope, SAD, June Amerike, Azije. Drugi, trei i etvrti uslov su ispunjeni jer su iza njih godine i decenije kvalitetnog rada. I ostaje peti uslov, centri za doradu, vrlo esto od presudnog znaaja za kvalitet semena koje e proizvoai usejati u svoje njive. A u okviru kompanije Agromarket Group, uspeno funkcioniu tri moderna i na tritu prepoznatljiva i proverena centra za doradu semena Agroseme Kikinda, Semenarstvo abac i PD Zajear Zajear. Iz ovih centara seme strnina, kukurza, uljanih kultura proverenog kvaliteta, razvijenom distributivnom mreom, dospeva do krajnjih korisnika. Lokacije na kojima se nalaze obezbeuju optimalnu distribuciju robe kako u zemlji, tako i u zemlje susede (Rumunija, Bugarska, Maarska, Republika Srpska, Federacija BiH, Crna Gora, Makedonija). Iako proizvoai preko ambalae i deklaracija prepoznaju kvalitetan semenski materijal, red je i da ih predstavimo. 24

25

Agrosvet
PIE: Milo Stojanovi, dipl. in. polj.

32

Agrosvet
blagovremena primena sredstava za zatitu bilja je veliki problem kod veine povrtarskih proizvoaa. Bitno je samo na pravi nain preventivno delovati na prouzrokovae biljnih bolesti, tetne insekte i korovske biljke, a ukoliko se pojavi problem iji intenzitet prelazi prag tetnosti delovati adekvatnim preparatom uz potovanje naina i vremena primene. Da bi lake objasnili problematiku primene agrotehnikih mera u proizvodnji povra, u Tab.1. date su granine i optimalne vrednosti agrohemijskih karkteristika zemljita na kome se planira proizvodnja, a kojih se proizvoai moraju pridravati ukoliko ele da ostvare kvalitetnu proizvodnju. Tab. 1. - Optimalne vrednosti agrohemijskih osobina zemljita
Agrohemijske osobine Humus (%) Ukupan Azot (%) Pristupaan fosfor P2O5 (mg/100g) Pristupaan Kalijum K2O (mg/100g) Ukupan Kalcijum Ca (mg/100g) Ukupan Magnezijum Mg (mg/100g) Kiselost u vodi pH jedinica) Stepen obezbeenosti Loe <2 < 0,1 < 10 < 10 < 50 <6 < 5,0 < 4,0 <0,1 Optimalno od 2 do 5 od 0,1 do 0,4 od 10 do 30 od 10 do 30 od 50 do 150 od 6 do 15 od 5,5 do 6 od 4,5 do 5 od 0,1 do 0,2 0 - 10 Previe > 10 > 0,4 > 50 > 50 > 150 > 15 > 6,5 > 5,5 > 0,3 > 10

POVRTARI GDE SMO GRE[ILI?

Proizvodnja povra, je veoma kompleksna celina koja zavisi od mnogo faktora. Ako se skoncentriemo samo na jedan od faktora, a ne uradimo ili nedovoljno dobro druge neophodne agrotehnike mere, moe doi do znaajnog, ako ne i potpunog podbaaja proizvodnje. Stoga je izuzetno vano uraditi sve preporuene mere koje osiguravaju normalan rast i razvoj gajene biljke. Svakako da su neke od vanijih: - pravovremena i pravilna priprema zemljita koju prate osnovne analize zemljita i vode za navodnjavanje, - izbor vrste, sorte, hibrida, - nabavka kvalitetnog semenskog materijala, - proizvodnja mladog, zdravog i kvalitetnog rasada, - rasaivanje u pravilnom sklopu (broj biljaka po jedinici povrini), - pravilno odravanje temperature i vlanosti vazduha u proizvodnim objektima, - pravilna oplodnja cvetova gajenih biljaka, - pravilno navodnjavanje, - pravilna primena mineralnih i organskih djubriva u osnovnoj obradi, - pravilna primena vodotopivih djubriva u ishrani gajene kulture, - pravilna primena pesticida u pogledu doza primene i naina aplikacije. U intezivnoj povrtarskoj proizvodnji jako je vano odabrati kvalitetno zemljite kao podlogu za gajene kulture ali isto toliko je vano da se to zemljite sauva od zagaenja i fitotoksinosti nakon dugogodinje proizvodnje. Glavni razlozi upropaavanja zemljita su nekontrolisana i nestruna primena mineralnih i kristalnih vodotopivih ubriva, kao i nagomilavanje zemljinih patogena u rizosfernom sloju zemljita koji se aktiviraju pri neadekvatom navodnjavanju zemljita. Pravilna i 26

Kiselost u KCl u (pH jedinica) Koncentracija soli (%) Kalcijum karbonat CaCO3 (%)

Usled intezivnog korienja zemljita, to i jeste sluaj u povrtarskoj proizvodnji dolazi do velikih odstupanja u agrohemijskim parametrima zemljita od propisanih (Tab.1) optimalnih vrednosti. Saradnici AgroServisa, o ijem radu smo pisali u prolom broju, obilaskom terena i redovnim prisustvom kod proizvoaa, primenom terenskih ureaja za merenje pomenutih agrohemijskih parametara zemljita u toku procesa proizvodnje primetili su sledee velike greke: - Naglo povranje pH vrednosti tj. alkalnosti zemljita u zoni korenovog sistema, koje je mereno direktnom metodom uz pomo ureaja Spectrum direct pH metar. - Veliko poveanje sadraja soli u zoni korena biljke, usled nepravilne primene kristalnih i osnovnih mineralnih ubriva. - Neadekvatno stanje vlanosti zemljita usled loeg korienja sistema za navodnjavanje. Daju se velike koliine vode u kratkom vremenskom intervalu, to dovodi do naglog poveanja vlanosti zemljita i direktnog unitavanja jako bitnog vodno vazdunog reima. Merenja su vrena savremenim TDR 100 ureajem za direktno oitavanje vlanosti u zoni korena. - Velika koncentracija nitrantnog oblika azota (NO3) u rizosfernom sloju zemljita u toku celog ciklusa proizvodnje. Ovo je sluaj kod preko 90 % naih prizvoaa. Na bazi izvrenih analiza tokom 2010. godine, u Tab. 2. dati su procentualni podaci kvaliteta primene osnovnih agrotehnikih mera u tehnologiji proizvodnje povra kod nas. Iz prikazanih podataka moe se videti gde nai povrtari najvie gree. 27

Agrosvet
Tab. 2. - Osnovne greke u tehnologiji proizvodnje povra
Pravilna primena agrotehnike u proizvodnji povra podenjena po regionima u Srbiji u % Mava 60 40 20 5 Pomoravlje 70 30 20 2 Smederevo 70 50 20 5 Baka 90 60 50 10 Banat 90 60 50 10

Agrosvet
Tab.3. Analiza gradivnih elemenata biljnog tkiva i ploda paradajza
Prosene vrednosti analiza biljnog tkiva paradajza na uzorku od 100 odabranih biljaka kod vie proizvoaa Posmatrani gradivni elementi biljnog tkiva Koncentracija hlorofila Ukupan K+ (kalijum) Nitratni NO3 azot

Primenjene agrotehnike mere Pravilna osnovna obrada zemljita Pravilna primena mineralnih djubriva Pravilna primena organskih djubriva (stajnjak...) Osnovna agrohemijska analiza zemljita pre poetka proizvodnje Osnovna agrohemijska analiza vode pre poetka proizvodnje Pravilna primena vodotopivih djubriva u fertigaciji Pravilna primena pesticida Kontrola pH vrednosti i saliniteta vode i zemljita u toku proizvodnje

Ispod vrednosti

Optimalna vrednost

Iznad optimalne vrednosti

0 90 10

20 10 30

80 0 60

10

10

20

30

30

70 20

60 15

60 30

90 50

90 50

Osnovne greke javljaju se pre poetka proizvodnje, kada veina proizvoaa u neznanju o kvalitetu zemljita i vode za navodnjavanje ulazi u prekomerenu i nekvalitetnu primenu mineralnog i organskog (stajnjak) ubriva pri osnovnoj obradi zemljita. U tom kljunom trenutku od koga zavisi celokupna kasnija proizvodnja, proizvoai uglavnom preteraju sa koliinama azota, usled ega dolazi do poremeaja vegetativnog i generativnog razvia gajene kulture. Druga velika greka se javlja kod intezivne primene fertigacije tj. vodotopivih kristalnih ubriva, gde je veoma bitan nain i vreme primene (optimalne koliine u kraim vremenskim intervalima). Veina naih povrtara vodotopiva ubriva primenjuje jednom sedmino u velikim koliinama, to izaziva trenutno zasoljavanje zemljita jako tetno za pravilno razvie gajene kulture. Pored praenja osnovnih agrohemijskih parametara zemljita u toku proizvodnje povra, AgroServis, kompanije Agromarket, primenom savremenih terenskih ureaja vodi rauna i o pravilnom kretanju i koncentraciji osnovnih hranjivih elemenata (azot, kalijum) u gajenoj biljci, kao i praenju klimatskih parametara (temperatura, relativna vlaga, fotosintetska svetlost i vrednosti ugljen dioksid) i proizvodnom objektu. Praenje pomenutih parametara vezanih za samu biljku i klimatske uslove u objektima jako je uticalo na same proizvoae sa kojima su strunjaci Agroservisa ove godine saraivali, da vide gde gree i kako da kvalitativno i kvantitativno poprave svoju proizvodnju u narednim godinama. Vei deo proizvoaa imao je problem sa velikim koncentracijama azota u biljnom tkivu (list i nezreli plod) to je prouzrokovalo poveanje sadraja osnovnog fotosintetskog pigmenta (hlorofila) iznad optimalnih vrednosti, koje se kreu za veinu povrtarskih kultura od 40 45 SPAD jedinica. Sa druge strane sadraj kalijuma u plodovima u toku intezivne berbe i plodonoenja kretao se znatno ispod optimuma ( < 3000 ppm K+ za plod paradajza), to je prouzrokovalo lo kvalitet plodova. Deo rezultata ovog ispitivanja predstavljen je u Tab. 3. 28

Vrednosti klimatskih parametara u proizvodnim objektima takoe su redovno praeni os strane saradnika AgroServisa. Moglo se videti da su dva osnovna klimatska parametra, temperatura i relativna vlanost vazduha esto predstavljali najvei problem proizvoaima. Ali ovaj pokazatelj ima svoje opravdanje, a to je da se proizvodnja povra u zatienom prostoru kod naih povrtara jo uvek odvija u niskim objektima koji su neadekvatni po svojoj konstrukciji za veinu povrtarskih kultura. Konstantnim merenjem klimatskih parametara u proizvodnim objektima, saradnici AgroServisa uspeli su da kod veine proizvoaa ublae loe karakteristike objekata i tako poveaju procenat pravilne oplodnje i zametaja plodova na gajenim kulturama. U novu povrtarsku sezonu uvek se ulazi bogatiji za predhodno iskustvo, koje ne treba brzo zaboraviti ve ga se sa uvaavanjem esto priseati i na pravi ga nain primeniti. Proizvoai treba da budu zaiteresovaniji za znanje, a strune slube otvorenije u komunikaciji jer emo samo zajednikim snagama unaprediti nae povrtarstvo. A

29

Agrosvet
PIE: Veselin S. uljagi, dipl.in. polj.

32

Agrosvet
PLAMENJA^A MU^KI UZELA DANAK
tamo, tamo daleko, kod onih proizvoaa, onih pravih koji uz koliinu prinosa koju dovode do maksimuma imaju i odlian kvalitet krtole u skladitu ove jeseni, tamo je s obzirom da je mnogo kie bilo i u drugoj polovini jula, kao i tokom avgusta, krompir zatien u fenofazama poetka precvetavanja i punog precvetavanja dva puta u razmaku 10 -12 dana novim lokal-sisteminim fungicidom Revus u dozi primene od 600 ml/ha. Prva dva R od Ridomila, i druga dva R od Revusa dala su proizvoau nita manje do nevienu radost zbog ostvarenih rekordnih prinosa, koji su doli u godini kada uslovno reeno, krompir u zemlji Srbiji ima i rekordnu cenu u poslednjih pet, est godina. A moda je i ovo reenje problema cena, cena jednog kilograma krompira dok piemo ove redove kree se od 30 do 40 din. Ovo moe biti inicijalna kapisla proizvoaima za izmenu poetka ove prie u narednim godinam. Treba verovati ali i raditi pa 2011. godine, 20% vie povrina nego prethodne, 2012., izmeu 15 i 20% povrina vie i tako redom. A

Godina 2008., manje 20% povrina, godina 2009. ponovo manje povrina za 25 - 30%, tekua, 2010. godina manje posejanih povrina za 15 - 20%, dokle vie stalno opadanje. Pogaate, jedna od primarnih poljoprivrednih proizvodnji koja je sa 100.000 ha sredinom 90-tih, pala na 30 - 35.000 ha u 2010. godini, je proizvodnja krompira. Nije ove godine smanjena samo sveukupna povrina pod proizvodnjom merkantilnog krompira, smanjena je i povrina pod proizvodnjom semenskog krompira na svega nekih 450 ha. A da jedan problem nikada ne ide sam, dokaz je da je ove godine smanjen i prosean prinos po jedinici povrine i to u semenskoj proizvodnji na 20-25 t/ha, a u merkantilnoj na 12-15 t/ha. Da li i koga ovo treba da zabrine? Jedan od glavnih razloga za smanjenje prinosa u ovoj godini je konstantno prisustvo padavina u period jun - avgust na teritoriji itave Srbije, tj. u sva tri vodea reona proizvodnje, Juna Srbija, Vojvodina, Zapadna Srbija. Velike koliine vodenog taloga koje su u pojedinim mestima prelazile i 100 l/m2, bile su idealne u kombinaciji sa povoljnim prosenim temperaturama vazduha za razvoj gljvice Phytophtora infestans prouzrokovaa plamenjae krompira. Za postizanje rekordno visokog prinosa, a istovremeno za spreavanje i suzbijanje gljivice Phytophtora infestans reenje je bilo poznato, lako prepoznatljivo, ampionski dokazano i to ne jedno R ve 2R. Ponovo pogadate! Ridomil Gold 68 WG gde god je primenjen sa 3,0 kg/ha prvi put u fenofazi intenzivnog porasta u stablo, a drugi put 15 dana kasnije u istoj koliini u takozvanom blok sistemu bio je garancija visokog prinosa koji i ovoga puta nije izostao, iako je godina bila meteoroloki izuzetno teka. A 30 31

Agrosvet
PIE: Goran oki, dipl. ing.

32

Agrosvet
VILLAGER I DAJE I TRAJE
Posebna panja poklanja se post prodajnim aktivnostima, odnosno servisu i obezbeenju rezervnim delovima, jer nam je namera da trajemo. A to je pravilan put ka dugotrajnosti. U naim servisnim radionicama rade obueni majstori koji su proli i domae i meunarodne obuke, sa sertifikatima o strunom radu. Sertifikat je jedno, a dopunjuje ga znanje i iskustvo. I to je prava, dobitna kombinacija. Preko distributivne mree, dostupnost rezervnih delova i potronog materijala je gotovo svakodnevna. Neemo stati ni ovde. Servisnu mreu irimo sa naim kupcima, sa profesionalcima. Po ugledu na velike multinacionalne kompanije, Villager ima tesnu saradnju sa kompanijama koje imaju decenijsko iskustvo u proizvodnji ureaja i alata, tako da saraujemo sa kompanijama iz Italije, Belgije, Portugala, Austrije, Kine, Maarske, Hrvatske, a uz svesrdnu podrku naih inenjera iz konstrukcionog biroa, nam daje za pravo da stanemo kvalitetom i garancijom iza svakog naeg proizvoda i da ga preporuimo krajnjim korisnicima. Prodaju brenda Villager, prate i ljudi na terenu, menaderi koji su struno osposobljeni da prue odgovore na pitanja kako najbolje iskoristiti kupljeni proizvod, upoznati partnere i krajnje korisnike o karakteristikama proizvoda, nainu primene, rukovanju ureajem ili alatom, njihovom mogunostima ali i pravilnom rukovanju.. Katalozima, flajerima sa uputstvima, slikama naina rada ureaja, kao i nastupima preko sredstava javne komunikacije (radio, TV, tampani mediji), i naravno direktnim kontaktom, menaderi su uvek Vam uvek biti dostupni za pitanja, sugestije, predloge.

Doao je iz daleka i u poetku, stidljivo se predstavljao svima nama mamei radoznalost sa polica radnji. Ko je ? Odakle je? Kakav je ? I onda je krenulo... Ureaj za ureajem, alat za alatom, poeo je da osvaja nae domove, dvorita, bate, vonjake, njive, postao nam je potreba i deo naeg rada. To je Villager! Jednostavno, zar ne! Sada ve prepoznatljiv i po boji, kvalitetu, dizajnu, servisu... Ali nije bilo ba tako lako pridobiti poverenje sve zahtevnijeg trita, raznolike namene, probiti se kroz masu slinih ili istih, prilagoditi kvalitet i cenu... Ali uspelo se. Tim strunjaka kompanije Agromarketa vredno je radio svih ovih godina, paljivo oslukujui ta je to potrebno naim krajnjim korisnicima, kakav je to proizvod koji e im reiti njihove probleme i potrebe, zadovoljiti ih u trenucima odmora, a u isto vreme vodei rauna o njihovom budetu. Sa osam distributivnih centara u Srbiji Subotica, Sombor, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Beograd, Kragujevac, Valjevo i Ni, sa dva u BiH Bijeljina i Banja Luka, jednim u Crnoj Gori Podgorica, pa preko naeg predstavnika u Makedoniji, Villager je sada ve potreba ljudi u dobrom delu zapadnog Balkana. I nije se stalo tu. Interesovanja za ovakvim tipom proizvoda i postprodajnim aktivnostima pokazuju i zemlje EU. Idemo dalje. Svake godine Villager proiruje svoj asortiman, paljivo pratei zahteve i potrebe krajnjih korisnika, sugestije za poboljanje ureaja, novine. Prilika za tako neto su i nai kuni sajmovi koje odravamo ve treu godinu krajem februara u Srbiji, a od 2010. godine, smo po prvi put imali i sajmove u Bijeljini i Podgorici, gde sa naim kupcima, kao jedna porodica razgovaramo ta se to dobro uradilo, a ta treba poboljati, inovirati. U tim razgovorima ipak najvea vrednost ostaje uvrivanje poverenja jedni u druge, a sa istim ciljem zadovoljenje potreba krajnjeg korisnika. 32

I na ovome neemo stati ! Mi nismo ovde da Vam prodajemo Villager, ve da Vi kupovinom reite Vae probleme i potrebe. Zajedno, jer Nama veruju! A

33