Postavljanje i proveravanje hipoteze

Naucna hipoteza je takva pretpostavka opsteg karaktera kojom pokusavamo da objasnimo neki skup cinjenica I koja zahteva svoju prakticnu potvrdu da bi bila usvojena kao zakon ili teorija.

Hiparhova i Ptolomejeva hipoteza

Cuvene hipoteze u antickoj nauci bile su Hiparhova i Ptolomejeva o kretanju Sunca i Meseca. Hiparh je na osnovu mnostva podataka o kretanju Sunca i Meseca napravio tablice kojima su se mogli predvidjati buduci polozaji Sunca I Meseca. On je postavio hipotezu o kretanju Sunca i Meseca po ekcentricnim krugovima oko Zemlje.

 Ptolomej je produzio njegov rad I na osnovu naknadno prikupljenih podataka o kretanju planeta (Merkura, Venere, Marsa, Jupitera, I Saturna) postavio hipotezu o njihovom epiciklicnom kretanju oko Zemlje. Po toj hipotezi, svaka planeta se krece periferijom manjih krugova-epicikala, a centar tih manjih krugova se krece periferijom velikog ekcentricnog kruga oko Zemlje.

 Svi naucni zakoni I teorije, cak I oni u ciju vrednost vec odavno vise niko ne sumnja, prosli su kroz fazu kad su bili samo hipoteze. U toj fazi u njima je pored cinjenicnih elemenata obicno bilo I takvih koji su bili prosto rezultat maste.

 Npr. Kopernik je, slicno Hiparhu i Ptolomeju, pretpostavljao da su staze planeta-ekscenticni krugovi, a ne elipse, kao sto je to kasnije utvrdio Kepler.

Nacin postavljanja i proveravanja hipoteze

Kad je jednom postavljena hipoteza koja treba da objasni neku vrstu pojava, dalje istrazivanje je usmereno u pravcu njenog proveravanja tj. Trazenja cinjenica koje je potvrdjuju ili obaraju.

 Zamena jedne nesavrsene hipoteze manje nesavrsenom moze predstaviti znacajan korak u razvoju istrazivanja. Napredak je cak i eliminisanje jedne pogresne hipoteze - time se smanjuje broj mogucnosti adekvatnog objasnjenja. Kad su preostale samo dve mogucnosti objasnjenja, eliminacija pogresne hipoteze ravna je dokazivanju njoj suprotne, tacne.

 Npr. Kada su Paster I Tindal dokazali da se u hermeticki zatvorenim sudovima, u koje bakterije ne mogu da prodru ne mogu razvijati nikakvi zivi organizmi, sto se inace u normalnim uslovima desava, bio je to kraj hipteze o spontanoj generaciji, ali istovremeno I potvrda hipoteze o biogenezi (Sve zivo je nastalo iz jajeta Omne vivum ex ovo).

Metoda kojom jednu hipotezu direktno potvrdjujemo ili opovrgavamo sadrzi sledece korake:
Iz datih hipoteza se deduktivno izvode posledice koje opisuju izvesne pojave.
Organizuju se eksperimenti ili se obavljaju posmatranja koja treba da utvrde da li te pojave zaista imaju predvidjena svojstva. Dobijeni rezultati se uporedjuju sa opisima koji sadrze posledice date hipoteze.

 Kada se na ovaj nacin dobijaju unapred ocekivani rezultati, I to pri visestruko ponovljenim ili u principu ponovljenim eksperimentima (posmatranjem) od strane raznih istrazivaca, smatra se da je data hipoteza potvrdjena I ona dobija status naucnog zakona, odnosno naucne teorije.

Galilejeva hipoteza
Galilejeva hipoteza je bila da je brzina jednog tela koje slobodno pada srazmerna intervalu proteklog vremena i, prema tome, nezavisna od mase tela. Iz svoje hipoteze Galilej je izveo posledicu da je put koji telo pri slobodnom padu predje jednak petostrukom kvadratu proteklog vremena.

 Svoju hipotezu Galilej je uspeo da potvrdi javnim eksperimentom. On je pred publikom istovremeno pustio da padaju dva tela u svemu slicna osim u pogledu tezine. Posto je dobijao ocekivani rezultat istovremeni pad oba tela, time je bilo potvrdjeno da brzina tela koja slobodno padaju ne zavisi od mase.

Prilikom proveravanja hipoteze odlucujucu ulogu imaju cinjenice koje potvrdjujuci jednu hipotezu istovremeno eliminisu sve ostale. Bekon ih je nazvao krucijalnim cinjenicama: kada se nalazimo na raskrscu one nam pomazu da odlucimo kojim putem cemo poci.

Tako npr obicno posmatranje kretanja nebeskih tela nije bilo dovoljno da dokaze Kopernikovu heliocentricnu hiotezu. Krucijalni eksperiment koji je definitivno dokazao Zemljinu rotaciju,a odbacio hipotezu o Zemlji kao nepomicnom centru sveta, bio je Fukoov ogled sa klatnom u pariskom Panteonu.

 Krucijalna cinjenica za hipotezu o neunistivosti materije bio je cuveni Lavoazijeov ogled sa sagorevanjem. Lavoazijev je dokazao merenjem da sagorevanje sumpora, fosfora, olova ili ma kojeg drugog elementa nije praceno nikakvim gubitkom materije, stavise, materijal dobijen sagorevanjem u jednom zatvorenom sudu je za onoliko tezi koliko je laksi vazduh u sudu, jer se kiseonik iz njega spojio sa materijalom koji je goreo. Ovaj ogled je istovremeno I oborio hipotezu o Flogistonu toplotnoj materiji koja se navodno trosi prilikom gorenja.

KRAJ
Andjelija Radic III4