Anda di halaman 1dari 415

Univerzitet u Kragujevcu

Mainski fakultet u Kragujevcu






Milorad Jovanovi Vuki Lazi
Dragan Adamovi Nada Ratkovi


MAINSKI
MATERIJALI










Kragujevac, 2003.

MAINSKI MATERIJALI
ISBN 86-80581-55-0
Autori:
Prof. dr Milorad Jovanovi
Dr Dragan Adamovi, docent
Dr Vuki Lazi, docent
Mr Nada Ratkovi, asistent
Recenzenti:
Prof. dr Ruica Nikoli
Prof dr Aleksandar Sedmak
Izdava:
Mainski fakultet
34000 Kragujevac
Sestre Janji 6
tampa:
Grafiki atelje
SKVER
Kragujevac
Tira
500 primeraka
Odlukom Nauno-nastavnog vea Mainskog fakulteta u Kragujevcu br.01-223
od 10. 04. 2003. godine ova knjiga je dobila status univerzitetskog udbenika.











PREDGOVOR
Na svim mainskim fakultetima i viim kolama slua se predmet
Mainski materijali. Najvei deo predavanja u ovom predmetu od-
nosi se na metalne materijale koji su danas, a i dalje e to biti, osno-
vni materijali za izradu delova maina i uredjaja.
U poslednje vreme se kao konstrukcioni materijali postepeno
uvode polimeri, kompoziti i keramike, a u neto manjoj meri i tehni-
ko drvo i preradjevine od drveta. Zbog toga se na veini tehnikih
fakulteta kod nas i u svetu, nastavni programi proiruju i poglavlji-
ma o savremenim tehnikim materijalima i naprednim tehnologija-
ma. Zato smo, i pored postojee literature iz oblasti mainskih mate-
rijala, bili prinudjeni da pripremimo novi udbenik koji u potpunosti
odgovara savremenim tendencijama u oblasti primene konstrukcio-
nih (inenjerskih) materijala.
Ovom prilikom posebno se zahvaljujemo recenzentima, koji su
ne samo proitali rukopis, ve su i korisnim sugestijama doprineli
poboljanju kvaliteta knjige. Takodje, zahvaljujemo se prof. Milku
Booviu dipl. metalurgu, koji je paljivo proitao rukopis i izvesnim
primedbama doprineo da knjiga bude bolja.


U Kragujevcu, marta 2003. godine. Autori





S A D R A J
UVOD 1

GLAVA 1

OPTE KARAKTERISTIKE MATERIJALA 3
1.1 Gradja atoma i periodni sistem elemenata 4
1.2 Hemijske veze, kristalna i amorfna struktura 13
1.2.1 Vrste hemijskih veza 13
1.2.2 Kristalna i amorfna gradja 15
1.3 Kristalna reetka i struktura 16
1.4 Pravci i ravni u kristalu 19
1.4.1 Milerovi indeksi 19
1.5 Strukture metala 23
1.5.1 Elementarne reetke tehnikih metala 25
1.5.1.a Povrinski centrirana kubna reetka (A1) 25
1.5.1.b Prostorno centrirana kubna reetka (A2) 26
1.5.1.c Najgua heksagonalna reetka (A3) 28
1.6 Struktura realnih metala 29
1.6.1 Monokristali i polikristali 29
1.6.1.a Vrste strukturnih greaka 31
1.6.1.b Takaste greke 32
1.6.1.c Linijske greke (dislokacije) 34
1.6.1.d Ravanske greke (povrinske) 37
DEFINICIJE I DOPUNE 39
PITANJA 42


vi
GLAVA 2

PONAANJE METALA PRI DELOVANJU SPOLJNIH SILA 43
2.1 Elastine deformacije 43
2.1.1 Osnovni pojmovi 43
2.2 Plastine deformacije 45
2.2.1 Veza izmedju klizanja i kristalne reetke 48
2.2.2 Kritian napon klizanja 49
2.3 Metodi ispitivanja metala i legura 52
2.3.1 Mehanike osobine materijala 52
2.3.1.a Ispitivanje zatezanjem 52
2.3.1.b Merenje tvrdoe 55
2.3.1.c Udarna ilavost i ilavost loma 57
2.3.1.d Odredjivanje dinamike izdrljivosti 60
2.3.1.e Ispitivanje zatezanjem na povienim temperaturama 62
2.4 Obrada metala na hladno, oporavljanje i rekristalizacija 63
2.4.1 Deformaciono ojaanje 63
2.4.2 Oporavljanje i rekristalizacija 66
2.5 Uticaj uslova optereenja na osobine metala 70
DEFINICIJE I DOPUNE 72
PITANJA 74

GLAVA 3

OSNOVI KRISTALIZACIJE METALA I LEGURA 75
3.1 Binarni (dvokomponentni) ravnoteni dijagrami 81
3.1.1 Ravnoteni dijagram dva metala potpuno rastvorljivih u vrstom stanju 82
3.1.2 Ravnoteni dijagram dva metala potpuno nerastvorljivih u vrstom stanju 85
3.1.3 Ravnoteni dijagram dva metala sa ogranienom i promenljivom
rastvorljivou u vrstom stanju

87
3.1.4 Ravnoteni dijagram dva metala delimino rastvorljivih u vrstom stanju
sa peritektikom reakcijom

89
DEFINICIJE I DOPUNE 91
PITANJA 93


vii
GLAVA 4

LEGURE GVODJA 95
4.1 isto gvodje 95
4.2 Ugljenik u legurama gvodja 97
4.3 Metastabilan sistem gvodje-karbid gvodja (Fe-Fe
3
C) 99
4.3.1 Faze u binarnom dijagramu Fe-Fe
3
C 100
4.3.2 Invarijantne reakcije i struktura u sistemu Fe-Fe
3
C 101
4.3.3 Mikrostrukture dvojne legure Fe-Fe
3
C (sa sadrajem do 2.11% C) 102
4.3.3.a Eutektoidni ugljenini elik 102
4.3.3.b Podeutektoidni ugljenini elik 103
4.3.3.c Nadeutektoidni ugljenini elik 104
4.3.4 Kristalizacija i prekristalizacija belog livenog gvodja 106
4.4 Stabilni sistem gvodje-grafit 108
DEFINICIJE I DOPUNE 113
PITANJA 114

GLAVA 5

OSNOVI FAZNIH PROMENA U METALNIM SISTEMIMA 115
5.1 Difuzija 115
5.1.1 Obratna (inverzna) difuzija 118
5.2 Osnovi faznih promena u vrstom stanju 119
5.2.1 Raspad vrstog rastvora 121
5.2.1.a Raspad vrstog rastvora zbog promene rastvorljivosti 121
5.2.1.b Eutektoidni raspad vrstog rastvora 123
5.2.1.c Raspad vrstog rastvora zbog brzog hladjenja - Vidmantetenova
struktura (Widmannsttten)

124
5.2.2 Preobraaj vrstog rastvora 125
DEFINICIJE I DOPUNE 129
PITANJA 130

GLAVA 6

FAZNE PROMENE U VRSTOM STANJU KOD ELIKA 131
6.1 Promena pothladjenog austenita 134
viii
6.1.1 Obrazovanje proeutektoidnih faza 135
6.1.2 Perlitna promena 137
6.1.3 Martenzitna promena 139
6.1.4 Bejnitna promena 142
6.2 Transformacioni dijagrami 144
6.2.1 Dijagrami izotermikog raspada austenita (IRA) 145
6.2.2 Dijagrami kontinualnog razlaganja austenita (ARA, KH) 149
DEFINICIJE I DOPUNE 151
PITANJA 152

GLAVA 7

TERMIKA OBRADA ELIKA (TO) 155
7.1 Vrste termike obrade elika 157
7.1.1 arenje elika 157
7.1.2 Kaljenje elika 161
7.1.3 Otputanje 165
7.2 Termika obrada ispod nule 170
7.2.1 Kaljenje na niskim temperaturama 170
7.3 Sredstva za zagrevanje i hladjenje pri termikoj obradi 171
7.3.1 Sredstva za zagrevanje 171
7.3.2 Sredstva za hladjenje 173
7.4 Sopstveni naponi i greke pri kaljenju 175
7.5 Termo-mehanika obrada (TMO) i reaustenitizacija 180
7.6 Povrinsko kaljenje 180
7.6.1 Povrinsko kaljenje plamenom 181
7.6.2 Povrinsko kaljenje indukcijom 182
7.7 Hemijsko - termika obrada (HTO) 186
7.7.1 Cementacija 186
7.7.2 Termika obrada pre i posle cementacije 191
7.7.3 Nitriranje 192
7.7.4 Cijanizacija i karbonitriranje 193
7.7.5 Ostali metodi termo-hemijskog otvrdnjavanja povrine (difuzna metalizacija) 194
DEFINICIJE I DOPUNE 197
PITANJA 199
ix

GLAVA 8

DOBIJANJE SIROVOG GVODJA, ELIKA I LIVENOG
GVODJA
201
8.1 Dobijanje elika 205
8.1.1 Metodi dodatne rafinacije elika 209
8.2 Dobijanje livenog gvodja 210
8.3 elini poluproizvodi 211
DEFINICIJE I DOPUNE 217
PITANJA 218

GLAVA 9

PODELA ELIKA 219
9.1 Oznaavanje elika 220
9.2 Uticaj legirajuih elemenata u elicima 222
9.2.1 Uticaj legirajuih elemenata na osnovnu metalnu masu 223
9.3 Podela elika prema nameni 232
9.3.1 Konstrukcioni elici 232
9.3.1.a Ugljenini (nelegirani) konstrukcioni elici 233
9.3.1.b Legirani konstrukcioni elici 233
9.3.2 Specijalni elici 236
9.3.3 Alatni elici 239
DEFINICIJE I DOPUNE 243
PITANJA 244

GLAVA 10

LEGURE ZA LIVENJE 245
10.1 Liveno gvodje 246
10.1.1 Sivi liv 247
10.1.2 Nodularno (duktilno) liveno gvodje (NL) 251
10.1.3 Temperovano liveno gvodje (TeL) 253

10.2 Belo liveno gvodje 256
x

10.3 elini liv (L) 257
10.4 Konstrukcioni legirani elini livovi 258
DEFINICIJE I DOPUNE 259
PITANJA 259

GLAVA 11

OBOJENI METALI I NJIHOVE LEGURE 261
11.1 Aluminijum 261
11.1.1 Tehniki ist aluminijum 262
11.1.2 Legure aluminijuma 264
11.1.2.a Struktura i termika obrada legura aluminijuma 265
11.1.2.b Legure aluminijuma za preradu deformisanjem 267
11.1.2.c Legure aluminijuma za livenje 269
11.2 Titan 272
11.2.1 Legure titana 274
11.2.2 Termika obrada legura titana 275
11.3 Bakar 276
11.3.1 Legure bakra 277
11.3.1.a Mesing 278
11.3.1.b Bronza 280
11.4 Ostali inenjerski metali i legure 281
DEFINICIJE I DOPUNE 283
PITANJA 284

GLAVA 12

KOROZIJA 285
12.1 Elektrohemijska korozija 286
12.1.1 Galvanski par 286
12.1.2 Standardni elektronski potencijal 287
12.1.3 Brzina korozije 292
12.1.3.a Uticaj prevlaka, polarizacije i depolarizacije metala na brzinu
korozije

293
12.1.4 Oblici elektrohemijske korozije 296
xi
12.2 Hemijska korozija - oksidacija 398
12.3 Zatita metala od korozije 302
DEFINICIJE I DOPUNE 308
PITANJA 309

GLAVA 13

KERAMIKI MATERIJALI, STAKLO I METALURGIJA PRAHA 311
13.1 Keramiki materijali 311
13.1.1 Kamen 311
13.1.2 Glina 313
13.1.3 Vatrostalni materijali 314
13.1.4 Tehnika keramika 318
13.2 Staklo 322
13.2.1 Vrste stakla 320
13.2.2 Specijalna stakla 321
13.2.3 Opte osobine stakla 322
13.3 Metalurgija praha (sinterovanje) 322
DEFINICIJE I DOPUNE 326
PITANJA 327

GLAVA 14

POLIMERNI MATERIJALI 329
14.1 Polimerni materijali (Plastike) 329
14.1.1 Struktura polimernih materijala 332
14.1.1.a Polimerizacija i polikondezacija 333
14.1.1.b Dodaci plimernim materijalima 335
14.1.2 Metode prerade polimernih materijala 336
14.1.3 Vrste i primena polimernih materijala 342
14.1.3.a Produkti prirodnih makromolekula 342
14.1.3.b Produkti polikondenzacije 343
14.1.3.c Produkti polimerizacije 346
14.1.4 Proizvodi vulkanizacije (gume, elastomeri) 348
14.1.4.a Kauuk 348
14.1.4.b Gume (Elastomeri) 349
xii
14.2 Kompozitni materijali 355
14.2.1 Vrste kompozitnih materijala 355
14.2.1.a Kompoziti sa zrnastim puniocima (ojaivaima) 355
14.2.1.b Kompoziti sa vlaknastim ojaivaima 356
14.2.1.c Struktura kompozita sa vlaknastim ojaivaima 357
14.2.2 Fabrikacija kompozita 358
DEFINICIJE I DOPUNE 360
PITANJA 364

GLAVA 15

TEHNIKO DRVO I PAPIR, ZATITNE PREVLAKE I LEPKOVI
365
15.1 Tehniko drvo 365
15.1.1 Sastav i osobine drveta 367
15.1.2 Defekti drveta 369
15.1.3 Preradjevine od drveta (lepljene ploe, iverice, per ploa, tvrde ploe) 370
15.2 Papir kao inenjerski materijal 371
15.3 Lepkovi 372
15.3.1 Vrste lepkova 373
15.3.2 Tehnologija lepljenja 375
15.4 Zatitne prevlake 376
DEFINICIJE I DOPUNE 379
PITANJA 381

Osobine nekih hemijskih elemenata 383

INDEKS 389

LITERATURA 398

UVOD
Materijalima nazivamo sve ono od ega su izradjeni predmeti koji nas
okruuju. Taj veliki broj materijala i raznovrsnost njihovih osobina dobija se
kombinacijama samo 105 elemenata

periodnog sistema, od kojih su 76 me-


tali. Svakom od elemenata odgovara odredjena vrsta atoma (od starogrke
rei atomos = nedeljiv). Atomi se medjusobno privlae elektromagnetnim si-
lama i formiraju molekule koji se dalje povezuju slinim silama obrazujui
hemijske supstancije. O veliini atoma govori podatak da se na rastojanju od
jednog milimetra moe smestiti 10 miliona atoma, odnosno da bi u lopti ve-
liine Zemlje atomi izgledali kao zrna grodja; zato se radijus, odnosno po-
luprenik atoma meri u nm (1 nm = 10
-9
m), ili pak (u staroj literaturi) u ang-
stremima (1 = 10
-10
m).
Pored termina materijali sreemo se i sa pojmom materija (supstancija, lat.
substantia) koja ire definie sastojke svih predmeta, stvorenih prirodno ili kao
delo ljudskog rada, ukljuujui tu i najmanje komponente (hemijske elemente)
kao i kvant energije. Opte je poznato da veina materija moe postojati u tri
agregatna stanja: vrstom, tenom i gasovitom. U novije vreme to se proiruje
stanjem plazme i neutrona. Plazmeno stanje ili visoko jonizovani gas ine neut-
ralni atomi, pozitivni joni i elektroni; to u prirodi odgovara polarnim noima,
munji, elektinom luku. U stanju plazme pri veoma visokim temperaturama
(reda desetak hiljada C) nalazi se veliki deo vasionske mase.
Pri ekstremno visokim pritiscima (reda desetak miliona MPa), elektroni iz
spoljanje ljuske-omotaa atoma-poinju da prelaze u unutranje ljuske, a pri
daljem porastu pritiska (preko stotinu miliona MPa) ljuske se razaraju, elektro-
ni bivaju apsorbovani u jezgro atoma i nastaje neutronsko stanje materije. Tak-
vo stanje materije postoji u neutronskim zvezdama.

Pored 105 prirodnih elemenata odnedavno se izradjuju i vetaki elementi (ukupno 4), od
kojih je praktinu primenu naao tehnicijum.
Mainski materijali

2
Upotreba razliitih materijala za razne alatke potrebne oveku vezana je
za same poetke ljudske civilizacije. Prouavanje arheolokih nalazita po-
kazuje da su prve primitivne alatke bile od drveta, kamena, ivotinjskih kos-
tiju i docnije od mekih metala. Istorija pokazuje da je razvoj civilizacije, ma-
terijalne i duhovne kulture ljudske zajednice bio usko povezan sa otkriem i
primenom novih materijala. Ljudi su najpre pronali zlato, mnogo pre prona-
laska vatre. Otkrie vatre omoguilo je da se zlatni prah stopi u jedan komad,
ili jo docnije da se izlivanjem u zemljane kalupe dobiju predmeti sloenog
oblika. Ta epoha nastala posle kamenog doba ponekad se zove "zlatno do-
ba". Posle zlata pronadjen je bakar i zatim kovanje kao nain njegove prera-
de ("bakarno doba"). Mnogo docnije, stapanjem bakra i kalaja dobijena je
bronza o ijem znaaju govori to to je itava ta epoha koja je trajala 1000
godina nazvana "bronzano doba". U neolitskim lokalitetima kod Velikog
Laola (Petrovac na Mlavi) otkriveno je da su stanovnici ove naseobine znali
da preradjuju bakar jo 4500 godina pre Hrista.
Meki metali: zlato, bakar, kalaj, cink i srebro bili su lako dostupni drevnim
narodima jer su se nalazili u povrinskim slojevima zemlje; osim toga lako su
se odvajali od neistoa i lako preradjivali. U tim vremenima gvodje je bilo
redak i stoga skupocen metal koji se upotrebljavao samo za izradu nakita. Jedan
od najstarijih gvozdenih ukrasa pronadjen je u Velikoj piramidi (Egipat) iz do-
ba 2900 godina pre Hrista. Dugo su, pa i do 1000 godina pre Hrista, ukrasni
predmeti od gvodja bili skuplji od zlatnih jer su poticali od meteorskog gvo-
dja - komada meteora koji su padali na zemlju. Stoga se smatra da je negde oko
1000-te godine pre Hrista, poelo gvozdeno doba koje i dan danas traje.
U srednjem veku nastaje prekid u razvoju i primeni novih materijala. Tako
je rimski car Dioklecijan (245-313) naredio da se spale sva antika dela o zlatu,
bakru i srebru da bi spreio falsifikovanje novca. To je dovelo do zastoja u is-
traivanju i podstaklo veru u magiju - uverenje da se obini metali mogu pret-
varati u zlato. Centar magijskih ispitivanja bila je Aleksandrija, pa otuda potie
i naziv alhemija (grki Hem = Crna Zemlja nastala zbog poplava Nila, docnije
nazvana Misir i najzad Egipat). Od alhemije je bilo i koristi jer je uoena krista-
lizacija, redukcija, rastvaranje, otkriven je fosfor; ali kad se alhemija prenela u
Evropu sve se svelo na traenje "kamena mudrosti", tj. recepta za pretvaranje
obinih metala u zlato i eliksira za dug ivot.
Doba alhemije zavrava se oko 16. veka, da bi zatim usledio dalji razvoj.
Tako se u Engleskoj lije prvi top 1545. godine, a u Rusiji 1554. godine pravi se
najvei top na svetu, zvani "car topova".
U Evropi se na veliko u XVI veku liju ukrasni predmeti, ploe, cevi, zvona,
lonci, sve od livenog gvodja. Taj razvoj trajao je vekovima tako da su metali i
njihove legure danas ostali glavni konstrukcioni odnosno inenjerski materijali.

1
OPTE KARAKTERISTIKE
MATERIJALA
U irem smislu tehniki materijali mogu biti mainski, gradjevinski, elektroteh-
niki, tekstilni. Predmet naeg izuavanja odnosi se na mainske materijale, pre
svega vrste materije u koje spadaju: metali i metalne legure, polimeri (plastika,
elastomeri), kompoziti i keramike namenjene za razliite konstrukcije. Sem toga,
uopteno posmatrano mainski materijali su i tene materije (nafta, kerozin, ben-
zin, aceton i dr.) kao i gasovite materije (tehniki gasovi: O
2
, N
2
, H
2
, CO
2
, Ar, He,
C
2
H
2
, C
3
H
8
, C
4
H
10
), tj. pogonski materijali i zatitni gasovi.
Danas postoji irok asortiman inenjerskih (konstrukcionih) materijala koji se
mogu upotrebiti za izradu razliitih delova maina i uredjaja. U sutini su na raspo-
laganju tri klase materijala: metali, keramike i polimeri ijom se kombinacijom
mogu dobiti i viekomponentni materijali zvani kompoziti. Tradicionalni prirodni
kompozit je drvo koje se sastoji iz celuloznih vlakana i prirodne smole (lignina), a
najstariji vetaki kompozit je beton koji se sastoji od peska, cementa i eline ar-
mature. Pri izboru materijala za datu konstrukciju polazi se od:
mehanikih osobina (svojstva otpornosti i deformacije, tvrdoa),
specifine teine
1
, odnosno gustine (utie na nosivost) i
tehnolokih osobina (livkost, kovnost, zakaljivost, zavarljivost, mainska obra-
dljivost).
Nema konstrukcionog materijala koji podjednako ispunjava sve gornje zahteve.
Stoga se materijal bira pre svega prema radnim uslovima elementa ili konstrukcije i
tehnolokim mogunostima prerade tog materijala.
Osim toga, uvek treba imati u vidu cenu, kao i vek trajanja, koji zavisi od rad-
nih uslova vezanih za habanje, koroziju i rad na visokim ili niskim temperaturama.

1
Umesto termina teina danas je prihvaen termin gustina, ali se ipak moe upotrebiti u smislu laki-
tei jer time pisani tekst postaje razumljiviji.
Mainski materijali

4
U celini posmatrano, osobine materijala uslovljene su: gradjom atoma, medjua-
tomskim vezama i kristalnom strukturom.
I pored sve vee primene polimernih, kompozitnih, keramikih i drugih novih
materijala jo uvek se u mainstvu najvie upotrebljavaju metalni materijali, pre
svega legure gvodja i ugljenika - elici i livena gvodja. Predvidja se da e i u bu-
dunosti toplo valjani elici biti najjevtiniji inenjerski materijali za mainske i
gradjevinske konstrukcije.
Glavna prednost metalnih materijala nad nemetalnim jeste izuzetna kombinaci-
ja karakteristika mehanike otpornosti (jaina, napon teenja, modul elastinosti,
ilavost) i deformacione sposobnosti (izduenje, kontrakcija ili jednim reju duk-
tilnost). Te povoljne osobine nemaju nemetalni materijali, mada mnogi istraivai
veliaju prednosti novo razvijenih polimera, poluprovodnika, keramika i kompozi-
ta. Istina, odredjene vrste plastika poseduju dobre mehanike i tehnoloke osobine,
otpornost na hemikalije, uz to su lake, ali nisu otporne na temperaturama preko
200-300C. Suprotno tome, neke metalne legure mogu da rade na povienim tem-
peraturama (do 600C), a specijalne termo-postojane legure i na visokim tempera-
turama (preko 600C). Jo je jedna prednost metala to su oni idealni za ponovnu
preradu tj. reciklau. Taj savremeni zahtev ne ispunjavaju neke vrste plastika, po-
gotovu one koje su otporne na hemikalije i ponaaju se stabilno u radnoj sredini.
Relevantna istraivanja pokazuju da e se i dalje, kako za mainske tako i gra-
djevinske konstrukcije najvie upotrebljavati metalni materijali, to znai da im jo
uvek treba posveivati dunu panju u razvoju i primeni. Ali, gde god je to mogue
dolazi u obzir zamena metala savremenim materijalima: polimerima, kompozitima
i alatnom keramikom.
1.1 Gradja atoma i periodni sistem elemenata
Najmanja estica materije koja zadrava karakteristine osobine hemijskog
elementa jeste atom, koji je sastavljen od tri vrste subatomskih
1
estica: protona,
neutrona i elektrona. Proton i neutron zajedno obrazuju jezgro atoma, dok spoljne
delove atoma ine elektroni neuporedivo manje mase. Protoni su pozitivno naelek-
trisani, a elektroni negativno, tako da je atom u elektrinom pogledu neutralan. U
svakom atomu, protoni i neutroni gusto su zajedniki spakovani i ine oko 99.9%
ukupne mase atoma, a ostatak mase ine elektroni.
Razne vrste atoma nastaju kombinacijama razliitih brojeva protona, neutrona i
elektrona. Ukupna masa svih estica predstavlja atomsku masu. Pojedini elementi
se medjusobno razlikuju po atomskom broju koji oznaava ukupan broj elektrona u
atomu. Najprostiji atom, atom vodonika sastoji se iz jednog protona i jednog elek-
trona te mu je atomski broj 1. Vodonik je najlaka materija koju poznajemo; u te-
nom vodoniku potonue ak i pluta. Svi ostali elementi su tei, a jezgro im se sas-
toji iz priblino jednakog broja protona i neutrona. Hemijski elementi koji se razli-

1
Sub- (lat), predmetak u sloenicama sa znaenjem pod, ispod.
Opte karakteristike materijala

5
kuju po broju neutrona, a imaju isti broj protona nazivaju se izotopima datog ele-
menta. Mase izotopa su razliite, ali su im identine hemijske osobine. Tako npr.
stabilan izotop ugljenika C
12
ima 6 protona i 6 neutrona, a radioaktivni ugljenik C
14

ima 6 protona i 8 neutrona (sl. 1.1).
Ugljenik C Ugljenik C
12 14

Slika 1.1 Stabilan (a) i radioaktivni izotop ugljenika (b)
Elementi sa 90 i vie protona (npr. uranijum) imaju nestabilne izotope - jezgra
im se raspadaju i nastaju atomi drugih elemenata.
U pogledu gradje atoma Nils Bor (Niels Bohr) je 1913. godine predloio plane-
tarnu teoriju kojom se mogu objasniti spektralne linije vodonika i drugih elemenata
slinih vodoniku
1
. Prema neto docnije uvedenom Raderfordovom modelu (Ernest
Rutherford), elektroni se kreu oko jezgra atoma po stalnim orbitama, uslovljenim
ravnoteom elektrostatikih privlanih sila (e
2
/r
2
) i centrifugalne sile (mv
2
/r):
2 2
2
mv e
r r
= , (1.1)
gde je: m- masa elektrona, v- obimna brzina elektrona, e- naelektrisanje elektrona,
r- poluprenik orbite elektrona. Pomou Borovog modela atoma nisu se mogle ob-
jasniti neke pojave u vezi sa spektralnom analizom atoma veeg atomskog broja ni-
ti razlike u osobinama dijamanta i grafita koji se sastoje od istog hemijskog ele-

1
Ako se atom vodonika "ekscitira" (pobudi) pomou elektrinog luka nastaje svetlost odredjene ta-
lasne duine. Proputanjem svetlosti te iste talasne duine kroz paru vodonika (ili drugog elementa),
ona se apsorbuje i dobija se apsorpcioni spektar. Spektralne linije se mogu grupisati u etiri klase:
otru s (sharp), glavnu p (principal), difuznu d (diffuse) i osnovnu f (fundamental). Svaki hemijski
element u gasovitom stanju apsorbuje iz spektra elektromagnetnog zraenja onu frekvenciju koju sam
emituje u pobudjenom stanju. Ako se npr. pare natrijuma propute kroz staklenu prizmu dobie se
svetlo uta linija talasne duine = 0.5893 nm. U slinom eksperimentu, kad se kroz pare natrijuma
propusti svetlosti sijalice, na izlazu iz prizme javlja se spektar koji je prekinut tamnom linijom na
mestu ute boje. Niz ovako dobijenih boja zove se apsorpcioni spektar.
Mainski materijali

6
menta - ugljenika. Zato se umesto uproenog modela: 2- elektrona u prvoj ljusci,
8- elektrona u drugoj ljusci i uopte 2(n
2
) u n-toj ljusci (najvie 8- elektrona u spo-
ljanjoj ljusci), svaki elektron karakterie sa 4- kvantna broja. U stvari re je o pri-
kazu energetskog stanja svakog elektrona koje je bitno za interpretaciju i predvi-
djanje osobina materijala.
Za objanjenje pojave spektralnih linija, koje se pojavljuju pri pobudjivanju
atoma bilo je potrebno posluiti se nekim zakonima kvantne mehanike. Dok elek-
tron putuje samo jednom orbitom, atom ne apsorbuje niti emituje bilo koju energi-
ju. Ako atom apsorbuje elementarnu porciju energije zvanu kvant, elektron preska-
e na orbitu vieg energetskog nivoa tj. u poloaj udaljeniji od jezgra atoma. U to-
ku povratka elektrona u prvobitni poloaj (orbitu, ljusku) emituje se svetlosna
energija odredjene talasne duine. Pri tome su mogue samo orbite za koje je koli-
nik duine putanje elektrona (2r) i koliine kretanja (mv) jednak celobrojnom
umnoku Plankove konstante h = 6.62610
-34
, Js,
2 r mv n h = , gde je n = 1, 2, 3,. (1.2)
Somerfeld (Sommerfeld) je 1916. godine uveo dva kvantna broja: glavni n i
pomoni k = l+1, gde je l = 0, 1, 2,.., drugi kvantni broj; pri n/k = 1 orbite su kru-
govi, a za n/k > 1 elipse (sl. 1.2).
Kako je ve reeno, Borova teorija ob-
janjava karakteristine spektre i gradju
atoma malog atomskog broja (atoma sli-
nih vodoniku). to se tie gradje atoma
elemenata veeg atomskog broja De Brolji
(de Broglie) uvodi 1924. godine relaciju
mv = h, gde je: - talasna duina svetlosti
koja nastaje pri preskoku elektrona na niu
energetsku orbitu
1
. Na osnovu ove hipote-
ze redinger (Schrdinger) je 1926. godi-
ne, Borov model sferne orbite, po kojoj se
elektroni kao materijalne kuglice obru
oko jezgra, zamenio prostornom ljuskom -
elektronskim oblakom koji moe imati vie
slojeva (nivoa). To znai da jedna ljuska moe imati elektrone rasporedjene po raz-
liitim slojevima tj. orbitalama (sl. 1.2, orbitale 2s i 2p pripadaju ljusci 2). Najvea
gustina oblaka elektrona odgovara zakonima verovatnoe da se elektroni trenutno
nadju u datom poloaju. Na osnovu toga proizilaze 4 kvantna broja koji opisuju ve-
rovatnou da se elektroni nadju u odredjenom energetskom stanju:

1
Ako atom primi energiju u vidu toplote, svetlosti ili elektrine energije, elektron prelazi na viu or-
bitu; pri njegovom vraanju na niu orbitu odaje se energija kao vidljiva svetlost ili nevidljivo zra-
enje.
1s
2p
2s
3s

Slika 1.2 Model atoma natrijuma (Na)
Opte karakteristike materijala

7
glavni kvantni broj n = 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 definie energetski nivo elektrona (oz-
naava se i slovima K, L, M, N, O, P); udaljeniji elektroni poseduju veu
energiju,
drugi (sekundarni, orbitalni) kvantni broj l = 0, 1, 2, n-1, odnosi se na pod-
nivo elektrona (oznaava se sa s, p, d, f); ovaj broj prikazuje moment koliine
kretanja elektrona (2rmv, zamah), kojih u datom energetskom stanju moe bi-
ti 2(2l+1),
magnetni kvantni broj m
l
vrednosti od -l do +l, ukljuujui i nulu, definie na-
gib ravni oblaka elektrona, npr. za n = 2 i l = 2 dobija se m
l
= -1, 0, +1,
spinski kvantni broj m
s
,

vrednosti -1/2 do +1/2

definie smer obrtanja elektrona
oko sopstvene ose
1
(- ulevo i + udesno).
Energetsko stanje elektrona odredjuju prvi i drugi kvantni broj. Paulijev princip
iskljuivosti (Wolfgang Pauli) glasi da dva elementa ne mogu da imaju ista etiri
kvantna broja. Pri odredjivanju oblika pojedinih orbitala (krunih, eliptinih), pola-
zi se od Borovog modela atoma (sl. 1.3a) i tablice (b) date uz ovu sliku.
n 1 2 3
l 0 0 1 0 1 2
s p d f s s p s p d
k = l+1 1 1 2 1 2 3
n/k
*
1 2 1 3 1.5 1
2(2l+1) 2 2 6 2 6 10
- Jezgro - Elektron

n/k =1 odgovara krunoj putanji, a
n/k>1 eliptinoj putanji
a) b)
Slika 1.3 Borov model natrijuma (a) i tablica za odredjivanje oblika orbitala (b)
Polazei od poznatog atomskog broja (11 za Na), odredjuju se glavni kvantni
brojevi i broj elektrona koji im pripada (sl. 1.3a). Treba imati u vidu pravilo da pos-
lednja ljuska ne moe da ima vie od 8-elektrona. Dalje se odredjuju orbitalni
kvantni brojevi, njihove s p d f- oznake i drugi podaci koji omoguuju da se napie
opti izraz za konfiguraciju elektrona:
2 2 6 2 6 10 2 6 10 14 2 6 8 2
1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6 s s p s p d s p d f s p d s (1.3)
(ita se: dva 1s- elektrona, dva 2s- elektrona i est 2p- elektrona, itd.; poetne cifre
1, 2, 3, .... predstavljaju glavne kvantne brojeve).

1
Elektroni rotiraju kao igra (zvrak) oko vlastite ose (engl. spin), pa time uz isto elektrine osobine
dobijaju i neke mehanike i magnetne osobine.
Mainski materijali

8
Prvi simboliki zapis 1s
2
u izrazu (1.3) pokazuje da prva orbita ima
2-elektrona, dok drugi zapis 2s
2
p
6
pokazuje da druga ljuska ima podslojeve s i p
koji sadre 2 i 6 elektrona, respektivno. Slino tome i dalje ljuske 3, 4, 5 i 6 sadre
podslojeve s, p, d, f sa brojevima elektrona upisanih u izloiocu.
Koristei se gore datim redosledom popunjavanja pojedinih orbitala elektroni-
ma, moe se napisati elektronska konfiguracija glavnih tehnikih metala (Fe, Al,
Cu, Mg) u sledeem obliku:
Element Atomski broj Elektronska konfiguracija
Magnezijum (Mg) 12 1s
2
, 2s
2
p
6
, 3s
2

Aluminijum (Al) 13 1s
2
, 2s
2
p
6
, 3s
2
, p
1

Gvodje (Fe) 26 1s
2
, 2s
2
p
6
, 3s
2
p
6
d
6
, 4s
2

Bakar (Cu) 29 1s
2
, 2s
2
p
6
, 3s
2
p
6
d
10
, 4s
1

Izuzetak od pravila popunjavanja elektronima pojedinih orbitala je bakar, gde
se najpre ostvaruje stabilna trea ljuska od 18- elektrona, a potom popunjava etvr-
ta ljuska.
Fizike osobine gvodja (kobalta i nikla) poznate kao feromagnetizam, tj. spon-
tana magnetizacija, objanjavaju se neuravnoteenim spinskim kvantnim brojevima
3- ljuske. Simbolino se spinovi prikazuju strelicama usmerenim navie za desnu
rotaciju (), nanie za levu (), i u paru () kad je u pitanju spinska ravnotea. Sve
se to za 3 i 4- ljusku gvodja prikazuje u obliku:
3s
2
3p
6
3d
6
4s
2

() () () () () () ()
Poto se putanja 4s kod Fe, Co, Ni popunjava pre orbite 3d, ona ima etiri neu-
ravnoteena spina koji dovode do feromagnetizma kod gvodja, kobalta i nikla.
Za sve poznate hemijske elemente odredjena je njihova elektronska struktura
(konfiguracija), tj. glavni kvantni brojevi i broj elektrona u pojedinim ljuskama od-
nosno podslojevima. Ta struktura za neke odabrane elemente, poev od vodonika
atomskog broja 1, pa do uranijuma atomskog broja 92 data je u tab. 1.1.









Opte karakteristike materijala

9
Tablica 1.1 Elektronska struktura nekih slobodnih elemenata
Glavni kvantni broj n (odgovara ljusci K, L, M, )
1
ili
K
2
ili
L
3
ili
M
4
ili
N
5
ili
O
6
ili
P
7
ili
Q
Drugi kvantni broj
0 0 1 0 1 2 0 1 2 3 0 1 2 3 0 1 2 0
Simbol stanja
A
t
o
m
s
k
i

b
r
o
j

P
e
r
i
o
d

S
i
m
b
o
l

e
l
e
m
e
n
t
a

1s 2s 2p 3s 3p 3d 4s 4p 4d 4f 5s 5p 5d 5f 6s 6p 6d 7s
Broj elektrona u gornjim stanjima
1
2
1
H
He
1
2

3
4
5
6
7
8
9
10
2
Li
Be
B
C
N
O
F
Ne
2
2
2
2
2
2
2
2
1
2
2 1
2 2
2 3
2 4
2 5
2 6

11
12
13
14
17
18
3
Na
Mg
Al
Si
Cl
Ar
2
2
2
2
2
2
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
1
2
2 1
2 2
2 5
2 6

19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
4
K
Ca
Sc
Ti
V
Cr
Mn
Fe
Co
Ni
Cu
Zn
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6
2 6 1
2 6 2
2 6 3
2 6 5
2 6 5
2 6 6
2 6 7
2 6 8
2 6 10
2 6 10
1
2
2
2
2
1
2
2
2
2
1
2

40
47
49
5
Zr
Ag
In
2
2
2
2 6
2 6
2 6
2 6 10
2 6 10
2 6 10
2 6 2
2 6 10
2 6 10
2
1
2 1

78
79
6
Pt
Au
2
2
2 6
2 6
2 6 10
2 6 10
2 6 10 14
2 6 10 14
2 6 9
2 6 10
1
1

92 7 U 2 2 6 2 6 10 2 6 10 14 2 6 10 3 2 6 1 2
Mainski materijali

10
O

H
e












2

1
s
2

4
.
0
0

N
e










1
0

2
s
2








2
p
6

2
0
.
1
7

A
r










1
8

3
s
2









3
p
6

3
9
.
9
4

K
r










3
6

4
s
2









4
p
6

8
3
.
8
0

X
e










5
4

4
d
1
0


5
s
2

5
p
6

1
3
1
.
2
9

R
n










8
6

6
s
2









6
p
6

2
2
2
.
0

L
u


7
1

L
w

1
0
3

V
I
I
B

F












9

2
s
5






2
p
2

1
8
.
9
9

C
l









1
7

3
s
2







3
p
5

3
5
.
4
5

B
r









3
5

3
d
1
0


4
s
2

4
p
5

7
9
.
9
0

I












5
3

4
d
1
0

5
s
2

5
p
5

1
2
6
.
9
0

A
t









8
5

5
d
1
0

6
s
2

6
p
5

2
1
0
.
0
0

Y
b




7
0

N
o




1
0
2

V
I
B

O











8

2
s
2





2
p
4

1
5
.
9
9

S











1
6

3
s
2







3
p
4

3
2
.
0
6

S
e









3
4

3
d
1
0

4
s
2

4
p
4

7
8
.
9
6

T
e









5
2

4
d
1
0

5
s
2

5
p
4

1
2
7
.
6
0

P
o









8
4

5
d
1
0

6
s
2

6
p
4

2
0
9
.
0
0

T
m




6
9

M
d




1
0
1

V
B

N











7

2
s
2







2
p
3

1
4
.
0
0

P










1
5

3
s
2







3
p
3

3
0
.
9
7

A
s








3
3

3
d
1
0

4
s
2

4
p
3

7
4
.
9
2

S
b








5
1

4
d
1
0

5
s
2

5
p
3

1
2
1
.
7
5

B
i









8
3

5
d
1

6
s
2

6
p
3

2
0
8
.
9
8

E
r




6
8

F
m




1
0
0

I
V
B

C












6

2
s
2








2
p
2

1
2
.
0
1

S
i









1
4

3
s
2








3
p
2

2
8
.
0
8

G
e








3
2

3
d
1
0

4
s
2

4
p
2

7
2
.
5
9

S
n









5
0

4
d
1
0

5
s
2

5
p
2

1
1
8
.
6
9

P
b










8
2

5
d
1
0

6
s
2

6
p
2

2
0
7
.
1
9

H
o




6
7

E
s




9
9

I
I
I
B



B












5

2
s
2








2
p
1

1
0
.
8
1

A
l









1
3

3
s
2







3
p
2

2
6
.
9
8

G
a









3
1

3
d
1
0

4
s
2

4
p
1

6
9
.
7
2

I
n










4
9

4
d
1
0

5
s
2

5
p
1

1
1
4
.
8
2

T
l









8
1

5
d
1
0

6
s
2

6
p
1

2
0
4
.
3
8

D
y





6
6

C
f




9
8

I
I
B

Z
n


3
0

3
d
1
0

4
s
2

6
5
.
3
8

C
d


4
8

4
d
1
0

5
s
2

1
1
2
.
4
1

H
g



8
0

5
d
1
0

6
s
2

2
0
0
.
5
9

T
b


6
5

B
k



9
7

I
B


C
u


2
9

3
d
1
0

4
s
1

6
3
.
5
4

A
g


4
7

4
d
1
0

5
s
1

1
0
7
.
8
6

A
u


7
9

5
d
1
0

6
s
1

1
9
6
.
9
6

G
d


6
4

C
m


9
6

N
i


2
8

3
d
8

4
s
2

5
8
.
6
9

P
d


4
6

4
d
9

5
s
1

1
0
6
.
4
2

P
t


7
8

5
d
9

6
s
1

1
9
5
.
0
8

*
)

B
e
z
i
m
e
n
i

s
i
n
t
e
t
i

k
i

e
l
e
m
e
n
t
i


E
u


6
3

A
m

9
5

C
o


2
7

3
d
7

4
s
2

5
8
.
9
3

R
h


4
5

4
d
8

5
s
1

1
0
2
.
9
0

I
r




7
7

5
d
9

6
s
1

1
9
2
.
2
2

1
0
9

*

S
m


6
2

P
u


9
4

V
I
I
I

F
e



2
6

3
d
6

4
s
2

5
5
.
8
4

R
u


4
4

4
d
7

5
s
1

1
0
1
.
0
6

O
s


7
6

5
d
6

6
s
2

1
9
0
.
1
9

1
0
8

*

P
m


6
1

N
p


9
3

V
I
I
A

M
n

2
5

3
d
5

4
s
2

5
4
.
9
3

T
c


4
3

4
d
5

5
s
2

9
8
.
0
0

R
e


7
5

5
d


6
s
2

1
8
6
.
2
0

1
0
7

*

N
d


6
0

U



9
2

V
I
A

C
r



2
4

3
d
5

4
s
1

5
1
.
9
9

M
o

4
2

4
d
5

5
s
2

9
5
.
9
5

W



7
4

5
d
4

6
s
2

1
8
3
.
8
5

1
0
6

*

P
r


5
9

P
a


9
1

V
A

V



2
3

3
d
3

4
s
2

5
0
.
9
4

N
b


4
1

4
d
4

5
s
1

9
2
.
9
0

T
a


7
3

5
d
3

6
s
2

1
8
0
.
9
4

1
0
5

*

C
e


5
8

T
h


5
0

I
V
A

T
i




2
2

3
d
2

4
s
2

4
7
.
9
0

Z
r



4
0

4
d
2

5
s
2

9
1
.
2
2

H
f



7
2

5
d
2


6
s
2

1
7
8
.
4
9

K
u

1
0
4

*

I
I
I
A

F
e





2
6
3
d
6




4
s
2
5
5
.
8
4
A
t
o
m
s
k
a
m
a
s
a
P
u
t
a
n
j
a

b
r
.

e
l
e
k
t
r
o
n
a
A
t
o
m
s
k
i
b
r
o
j
S
i
m
b
o
l

p

r

e

l

a

z

n

i



e

l

e

m

e

n

t

i

(
o

s

e

n


e

n

o
)

S
c








2
1

3
d
1






4
s
2

4
4
.
9
5

Y









3
9

4
d
1






5
s
2

8
8
.
9
0

L
a








5
7

4
f
0

5
d
1

6
s
2

1
3
8
.
9
0

A
c







8
9

6
d
1






7
s
2

2
2
7
.
0
2

I
I
A


B
e




4

2
s
2

9
.
0
1

M
g

1
2

3
s
2

2
4
.
3
0

C
a

2
0

4
s
2

4
0
.
0
8

S
r

3
8

5
s
2

8
7
.
6
3

B
a


5
6

6
s
2

1
3
7
.
3
3

R
a


8
8

7
s
2

2
2
6
.
0
2

I
A

H


1

1
s
1

1
.
0
0

L
i


3

2
s
1

6
.
9
4

N
a

1
1

3
s
1

2
2
.
9
8

K

1
9

4
s
1

3
9
.
0
9

R
b

3
7

5
s
1

8
5
.
4
6

C
s

5
5

6
s
1

1
3
2
.
9
0

F
r

8
7

7
s
1

2
2
3
.
0

T
a
b
l
i
c
a

1
.
2

P
e
r
i
o
d
n
i

s
i
s
t
e
m

e
l
e
m
e
n
a
t
a


G



r



u



p



e


K

L

M

N

O

P

Q


P

e

r

i

o

d

e

Opte karakteristike materijala

11
Periodni sistem elemenata
Ruski hemiar Dmitrij Mendeljejev predloio je 1869. godine da se svi do tada
poznati hemijski elementi srede prema rastuim atomskim teinama i periodinosti
njihovih osobina. Docnije se pokazalo da je za postizanje potpune periodinosti
osobina trebalo poredjati elemente prema rastuem atomskom broju odnosno uku-
pnom broju elektrona. Savremeni periodni sistem elemenata (tab. 1.2) sadri pored
hemijskih simbola elemenata (H, He, Li, ) jo i njihove atomske brojeve, atom-
ske mase, zatim glavni i sekundarni kvantni broj, kao i broj valentnih elektrona,
odnosno i broj elektrona u podsloju.
Uzmimo npr. element gvodje (Fe) kome odgovara atomski broj 26 i elektron-
ska struktura
2 2 6 2 6 6 2
1 , 2 , 3 , 4 s s p s p d s . Glavnim kvantnim brojevima n = 3 i n = 4
odgovaraju 6 i 2 elektrona koji se nalaze u podsloju d i sloju s. Ovi su elektroni bit-
ni za ponaanje elemenata pri hemijskim reakcijama.
Periodni sistem elemenata se sastoji od horizontalnih redova (perioda) i verti-
kalnih redova (grupa). Periode se oznaavaju slovima K, L, M, N, O, P, Q ili bro-
jevima 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, a kolone rimskim brojevima od I - VIII + (nulta) grupa
(0). Kolone I - VII dodatno su podeljene na podgrupe oznaene slovima A i B. Sa
porastom atomskog broja dolazi do skokovite promene osobina po kojima se ele-
menti medjusobno razlikuju. Elementi koji se nalaze u istoj koloni imaju slinu
gradju spoljanjeg elektronskog sloja te stoga i sline osobine. Na primer, svi al-
kalni elementi (grupa IA) imaju po jedan spoljni elektron
1
s (vidi tab. 1.2), svi hlo-
ridi (grupa VIIB) imaju po 5 spoljanjih elektrona p, svi inertni gasovi po 6 spolj-
nih elektrona p. Sa elektronskom strukturom povezan je i tip kristalne reetke ele-
menta, npr. alkalni metali (grupa IA-Li, Na, K, Rb, Cs) imaju prostorno centriranu
kubnu reetku, dok elementi iz grupe IIA(Be, Mg, Sr) i IIB(Zn i Cd) imaju heksa-
gonalnu gusto pakovanu reetku. Elementi iz grupe IB(Cu, Ag, Au), kao i veina
elemenata iz susedne grupe VIII kristaliu se po povrinski centriranoj kubnoj ree-
tki. Elementi grupe IVB(C, Si, Ge, Sn) imaju dijamantski tip reetke. Elementi VIII
grupe: Fe, Co, Ni, Ru, Rh, Pd, Os, Ir, Pt imaju sline osobine poto im je struktura
spoljnih elektronskih ljuski jednaka, dok razlike u niem elektronskom nivou ne
utiu na osobine ovih elemenata. Jo vee slinosti zapaaju se kod 14 elemenata
retkih zemalja (lantanida, atomskih brojeva 58-71).
Elementi na levoj strani periodnog sistema su elektropozitivni (Li, Be i elemen-
ti ispod njih). Svi oni lako stvaraju pozitivne jone gubei svoje spoljne elektrone,
pri emu su reaktivniji oni sa jednim elektronom (ispod Li) nego oni sa dva elek-
trona (ispod Be). Tako npr., ako se natrijum baci u vodu, burno se zapali, dok je re-
akcija magnezijuma u vruoj vodi (oslobadjanje vodonika) manje burna ali se emi-
tuje svetlost. Na hemijsko ponaanje skandijuma (Sc), itrijuma (Y) i lantana (La)
kao i svih 14 elemenata grupe lantanida utie postojanje samo jednog d- elektrona.

1
Elementi kod kojih spoljanja ljuska moe da sadri samo jedan ili dva elektrona zovu se "s- elek-
troni", poto je u spoljnoj ljusci zaposednuta samo s- orbita.
Mainski materijali

12
Svi ovi elementi mogu da stvaraju pozitivne jone gubei taj elektron i jo dva elek-
trona, dajui jone sa naelektrisanjem 3+.
Prelazni elementi (metali) - osim Cu, Ag i Au imaju dva elektrona u s- orbiti i
2-10 elektrona u niim nivoima ali imaju visoku popunjenu d- orbitu. Za prelazne
metale karakteristino je da mogu da stvaraju vie razliitih jona, zbog sloenog
ponaanja elektrona u d- orbitama. Tako joni gvodja mogu biti u vidu Fe
2+
(fero,
sa gubitkom dva elektrona) ili kao Fe
3+
(feri, sa gubitkom 3 elektrona).
Desno od prelaznih elemenata nalaze se p- elementi (u grupama koje poinju
borom, ugljenikom, azotom, kiseonikom, fluorom i helijumom). Idui sleva nades-
no po ovim grupama, p- orbite su sve popunjenije tako da se postie potpuni oktet
plemenitih gasova (elementi ispod He). Ovi elementi nisu reaktivni, i tek su nedav-
no hemiari uspeli da dobiju neka njihova jedinjenja.
Elementima grupe koja poinje sa fluorom - halogenim elementima, nedostaje
samo jedan elektron da bi upotpunili oktet, to oni lako ine stvarajui tako jone sa
jednim negativnim naelektrisanjem (privlae jedan elektron).
Kiseonikova grupa moe da stvara dvostruko naelektrisane negativne jone, ali
se kiseonik pre vezuje za ostale atome pomou kovalentnih (ne-jonskih) veza. Te-
nja ka kovalentnom vezivanju je jo vie izraena kod grupa koje poinju sa N i C,
dok grupa koja poinje borom (dva s i jedan p- elektron), slino grupi koja poinje
skandijumom, pokazuje izrazitu tenju ka stvaranju jona. Tako, npr. aluminijum
gubi svoja 3 spoljanja elektrona stvarajui jon Al
3+
mada jedinjenje AlCl
3
nije jon-
sko ve meovito jer su veze izmedju atoma Cl i Al delom jonske, a delom kova-
lentne.
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
5
10
15
20
He
H
Li
B
N
O
Ne
Mg
Ar
P
S
Na
Ti
Zn
As
K Cr
Cu
Se
Rb
Kr
Cd
Xe
Nb In
Ce
Cs
Au
Pb Rn
U
Ta
Ir
Bi
Fr
Atomski broj
P
o
t
e
n
c
i
j
a
l

j
o
n
i
z
a
c
i
j
e
,


V
Mo

Slika 1.4 Potencijal jonizacije nekih elemenata
Za odvajanje valentnih elektrona od atoma potreban je odredjen rad - energija
jonizacije. Otkidanje prvog najlabavijeg elektrona energetski se izraava potencija-
lom jonizacije prvog reda, koji se daje u elektronvoltima
1
; mera te energije je po-
tencijal jonizacije koji se, kada je re o jednom elektronu, daje u voltima, kako je to

1
Jedan elektronvolt (eV) je po definiciji energija koju dobija jedan elektron pri prolasku kroz
potencijalnu razliku od jednog volta (1eV = 1.610
-19
J). Kad se naglasi da je re o jednom elektronu,
moe se potencijal jonizacije izraziti i u voltima.
Opte karakteristike materijala

13
dijagramski prikazano na sl. 1.4. Periodinost najveih vrednosti je oigledna to se
moe tumaiti brojem elektrona u pojedinim slojevima (orbitalama) kao i veom ili
manjom zasienou tih slojeva elektronima.
1.2 Hemijske veze, kristalna i amorfna struktura
1.2.1 Vrste hemijskih veza
Gradivne estice materije (atomi, joni, molekuli) odravaju se u odredjenim po-
loajima delovanjem elektrinih privlanih i odbojnih sila koje su najjae kad je
materija u vrstom stanju, slabije u tenom i zanemarljive u gasovitom stanju. Ra-
vnotena medjuatomna udaljenost atoma pri njihovom oscilatornom kretanju od-
govara jednakosti privlanih i odbojnih sila, tj. minimalnoj potencijalnoj energiji
atoma. Osnovni sastojci materije - atomi, joni nisu u miru ak ni u vrstom stanju,
ve osciluju oko ravnotenog poloaja brzinom koja im odredjuje kinetiku energi-
ju. U gasovitom stanju umesto oscilatornog kretanja atoma, nastaje haotino kreta-
nje i prestanak dejstva privlanih sila izmedju atoma.
Sve osobine materijala se ne mogu objasniti samo odredjenim rasporedom
atoma, ve i silama koje odravaju atome na okupu i u odredjenom poloaju. Ato-
mi se medjusobno uglavnom povezuju silama elektrine prirode, dok se gravitacio-
ne i magnetne sile mogu zanemariti.
Hemijske veze izmedju atoma i molekula dele se na primarne (jake) i sekun-
darne (slabe). Jake veze mogu biti kovalentne, jonske i metalne, a slabe nastaju iz-
medju molekula koji imaju stalne ili promenljive dipole.
Kovalentna (atomna) veza nastaje izmedju dva atoma jednog te istog elementa
tako to oni odaju valentne elektrone, koji postaju zajedniki za oba atoma:
Cl + Cl Cl Cl
.
Izmedju dvaju atoma istog elementa moe postojati vie zajednikih parova
elektrona; to definie Hajgensovo pravilo 8-N, gde je N- grupa kojoj element pri-
pada u periodnom sistemu elemenata. Tako e gore navedeni element hlor (grupa
7) imati jednu dvostruku vezu, kiseonik ili sumpor (grupa 6) dve, azot ili fosfor
(grupa 5) tri, itd.:
Cl Cl , O O , N N
.
Kovalentnu vezu obrazuju i vrste supstancije Si, Ge, Bi, -Sn, kao i ugljenik u
dijamantu i jedinjenju SiC (sl. 1.5a). esto se ova veza naziva dijamantskom ili
atomnom.
Jonska veza se obrazuje izmedju dva atoma od kojih jedan daje elektro-
pozitivne jone (metal), a drugi elektronegativne (nemetal) (sl. 1.5b):
Mainski materijali

14
Na + Cl Na +( Cl )
+
_
.
Medjumolekularne veze (sekundarne veze) obrazuju se kod lako isparljivih ma-
terija kao to su vosak, voda, led (vodonina veza), kao i kod kristala joda, sumpo-
ra, selena, telura i medju lancima polimera (sami atomi lanaca su povezani kova-
lentno). Sile ove veze, zvane van der Valsove (van der Waals), rezultat su asimetri-
nog rasporeda naelektrisanja u molekulima ili atomima, odnosno privlaenja dipo-
la (sl. 1.5c). Posebna vrsta veze izmedju molekula je vodonina veza stvorena iz-
medju kovalentno povezanih atoma vodonika i usamljenog elektronskog para dru-
gog atoma. Ova veza je znaajna kod plastika i biolokih molekula DNK.
Zajedniki valentni
elektron
a) kovalentna veza

Privlane sile izmeu
pozitivnih i negativnih jona
b) jonska veza

Privlane sile izmeu
polarizovanih atoma
Polarizovani atomi
(dipoli)
c) van der Valsova veza

Pozitivni jon
Valentni elektroni u obliku
elektronskih oblaka
d) metalna veza

Slika 1.5 Shema hemijskih veza
Metalna veza se ostvaruje pomou slobodnih (valentnih) elektrona koji su slabo
vezani za pozitivne jone, te se lako kreu kroz kristal i u obliku elektronskog obla-
ka zauzimaju vei deo prostora. Slobodni elektroni zajedniki su za sve atome (sl.
1.5d), i povezuju ih kao lepak u vrstu celinu. Poznato je da metalni elementi po-
seduju mali broj valentnih elektrona (< 2, Al-3, Pb-4) pa ne mogu obrazovati zaje-
dnike elektronske parove, ve tzv. elektronski oblak. Stabilnost metala, tj. sistema
joni-elektroni, odredjena je elektrinom privlanou izmedju pozitivnih jona i za-
jednikih elektrona. Ova interakcija izmedju jonskog skeleta i oblaka elektrona zo-
ve se metalna veza. Atomi koji formiraju povrinski sloj imaju viu vrednost po-
tencijalne energije i ona se zove povrinska energija. Pozitivni joni osciluju oko
svojih ravnotenih poloaja u reetki, to znai da poseduju kinetiku energiju koja
se poveava sa porastom temperature (raste i brzina i amplituda oscilacija). Pri so-
bnoj temperaturi amplituda oscilovanja iznosi oko 3% medjuatomskog rastojanja, a
pri temperaturi topljenja oko 12% tog rastojanja. Pri tome se neprekidno razmenju-
je energija izmedju jona i njihovih valentnih elektrona. U obinim uslovima, kreta-
nje valentnih elektrona (sl. 1.5d) je sluajno i ogranieno, a u elektrinom napon-
skom polju postaje usmereno. Zahvaljujui tome metali spadaju u elektrine pro-
vodnike prve vrste i velike provodnike toplote.
Hemijsko vezivanje atoma ostvaruje se i medjusobnom kombinacijom primar-
nih veza, kao to su npr.: jonsko-kovalentna, metalno-kovalentna, metalno-jonska,
jonsko-kovalentno-metalna.
Opte karakteristike materijala

15
Da bi se razumelo zato su primarne veze jake, a sekundarne slabe, ovde se da-
je jaina pojedinih veza u kJ/mol (Waals = 0.1-10; vodonina = 10-40; jonska = 50-
1000; kovalentna = 20-1000; metalna = 50-1000).
Na kraju se moe istai da se kovalentna veza (dijamant), molekulska veza (led,
vosak) i jonska (so) lako kidaju pod dejstvom pritiska jer su direktne i stoga krte.
Suprotno tome, kod metala nema direktne veze izmedju atoma (sl. 1.5d) to omo-
guuje da se metali donekle deformiu bez razaranja. Kod metalnih materijala mo-
gue je klizanje jednog sloja preko drugog, a da se ne poremeti veza, te se kae da
su duktilni (istegljivi), deformabilni, kovni, tj. da poseduju svojstva plastinosti.
isti metali imaju niske vrednosti mehanike otpornosti i esto nepovoljna teh-
noloka svojstva, pa se u tehnikoj praksi uglavnom koriste legure (ist metal sadr-
i 99.99 do 99.999%
1
osnovnog metala, a komercijalno ist 99.5 do 99.9%). Legu-
re se proizvode topljenjem i zatim ovrivanjem dva ili vie metala ili metala i
nemetala. Osim toga, danas se specijalne legure prave i sinterovanjem, tj. presova-
njem spraenog metala ili hemijskog jedinjenja na povienoj temperaturi.
1.2.2 Kristalna i amorfna gradja
Sve materije se mogu, sa gledita njihove unutranje gradje, podeliti na kristal-
ne i amorfne. Nekristalne ili amorfne materije po pravilu su gasne i tene materije;
vrsti amorfni materijali (staklo, kauuk) se smatraju za veoma viskozne tenosti u
pothladjenom stanju. Amorfne, "gasovite" i tene materije, karakteriu se izotrop-
nim fizikim osobinama, slobodnom pokretljivou estica (atoma ili molekula) i
njihovom neuredjenou. Suprotno tome za kristalne materije tipina je pravilnost i
zakonitost njihove unutranje gradje. Gradivne estice (atomi, joni ili molekuli)
kristalnih materija rasporedjene su u prostoru prema odredjenoj zakonitosti koja se
periodino ponavlja. Njihova unutranja gradja se moe ispoljiti i pravilnou
spoljnjeg oblika. Savrenstvo spoljnjeg oblika moe ostvariti odgovarajui agregat-
kristal, samo ako se njegov rast odvija u slobodnom prostoru. Kristali nastali u tak-
vim uslovima oznaavaju se kao idiomorfni; oni su omedjeni geometrijski pravil-
nim povrinama. Pravilnost i zakonitost unutranje gradje ipak postoji i kod kristala
koji nisu savreno oblikovani tzv. kristalita.
Tipini predstavnici kristalnih materija jesu metali. U grupu metala spada, od
ukupnog broja od 106 elementa svrstanih u periodnom sistemu, gotovo tri etvrti-
ne, ostalo ine nemetali. Svi su metali (izuzev ive) na normalnoj temperaturi kris-
talni i odlikuju se visokom elektrinom i toplotnom provodljivou i pre svega se po
tim osobinama razlikuju od nemetala. Sa gledita tehnike primene najcenjeniji su
prelazni metali, koji se odlikuju korisnim mehanikim osobinama koje proizilaze iz
njihove kristalne strukture.

1
esto se mali sadraj primesa izraava u jedinicama ppm (parts per million - estica na milion).
Broj ppm = %10
4
gde je sadraj primesa; u navedenom sluaju ist metal oznaava se sa 100-10
ppm, a komercijalno ist sa 500-100 ppm
Mainski materijali

16
1.3 Kristalna reetka i struktura
Kristalna struktura odlikuje se pravilnim ponavljanjem rasporeda atoma. Naj-
manji deo kristala zove se elementarna elija, a vie elija obrazuju prostornu ree-
tku. Za opis elementarne elije kao i kretanja atoma u reetki neophodno je defini-
sati poloaj atoma (koordinate), pravce i ravni u eliji.
d
1
d
2
d
2
O
O'
(1)
(1)
(2)
(2)
d
1
d
1
d
2

d
1
(1)
(2)
(3)
d
2
d
3

Slika 1.6 Ravanska kristalna reetka Slika 1.7 Prostorna kristalna reetka
Ako u kristalnoj reetki izaberemo za polaznu taku proizvoljan atom i krene-
mo iz te take du prave orijentisane u odredjenom pravcu uoiemo da su na toj
pravoj smeteni atomi na istom medjusobnom udaljenju; udaljenost izmedju centa-
ra susednih atoma u datom pravcu naziva se konstanta reetke (sl. 1.6). Za razne
pravce (1), (2) konstanta reetke moe imati razliite vrednosti (d
1
, d
2
), ali je za je-
dan pravac ona ista na svakom mestu kristala. U datom pravcu u kristalu tada e se
oko svakog atoma nalaziti susedni atomi na istoj udaljenosti. Ovaj se zakljuak
moe proiriti na sve pravce, to znai, da u savrenom (idealnom) kristalu svaki
atom ima istu okolinu. U takvom kristalu moe se zato izabrati kao polazna taka
proizvoljni atom (O ili O'), jer je vaan pravac, a ne sam poloaj atoma u odnosu
na izabrane koordinate. Iz gore iznetog proizilazi da kroz sve atome kristala mo-
emo povui niz paralelnih pravih. Ako izaberemo tri takve prave (sl. 1.7) koje od-
govaraju nekoplanarnim pravcima, tj. koje ne lee u jednoj ravni, tada e uglovi
(
1
,
2
,
3
) izmedju tih pravih i odgovarajue konstante reetke (d
1
, d
2
, d
3
) definisati
poloaj svakog atoma u kristalu. Opisan sistem pravih obrazuje ve pomenutu
prostornu reetku. Paralelopiped ije ivice odgovaraju konstantama reetke u tri
odabrana pravca definie elementarnu eliju. Prostorna reetka nastaje grupisanjem
velikog broja tih elija (sl. 1.8). Pravci koji definiu reetku mogu se u principu
odabrati proizvoljno. Ako ti pravci odgovaraju najmanjim rastojanjima izmedju su-
sednih atoma, onda se takvi pravci smatraju za glavne i nazivaju se kristalograf-
skim osama. Ivice reetke u pravcima ovih osa - parametri reetke zajedno sa uglo-
Opte karakteristike materijala

17
vima izmedju kristalografskih osa definiu kristalnu reetku. Preseci tri grupe pra-
vih u kristalnoj reetki daju vorne take (rogljeve) reetke. Prosta elementarna re-
etka sa kristalografskim osama x, y, z parametrima a, b, c i uglovima izmedju osa
(, , ) prikazana je na sl. 1.9.
d
2
d
1
d
3

a
b
c
x
y
A
B
C

Slika 1.8 Shema prostorne reetke Slika 1.9 Shema kristalografskog sistema
U geometrijskoj kristalografiji se koristi sedam razliitih koordinatnih sistema.
Ti tzv. kristalografski sistemi se razlikuju po veliini medjusobnih uglova i para-
metrima reetke. Elementi koji karakteriu oblik osnove elije u navedenim siste-
mima, dati su u tab. 1.3.
Tablica 1.3 Kristalografski sistemi
Sistem
Broj
osa
Odseci na
osama
Uglovi
izmedju osa
Primeri
Triklinini 3 a b c 90 CuSO
4
5H
2
O (plavi kamen)
Monoklinini 3 a b c = = 90 CaSO
4
2H
2
O (gips)
Ortorombini 3 a b c = = = 90 Fe
3
C, Ga
Tetragonalni 3 a = b c = = = 90 TiO
2

Kubni
1
3 a = b = c = = = 90 Cu, Fe, Al, Ni, ...
Heksagonalni 4 a
1
= a
2
= a
3
c

1
=
2
=
3
=
120; = 90
Zn, Cd, Mg, Ti, Be, SiO
2
,
H
2
O
Romboedarski 3 a = b = c = = 90 As, Sb, Bi

1
Ovaj sistem je najvaniji za tehnike metale i zove se jo teseralni, regularni; pored tehnikih
metala, po ovom sistemu jo se kristaliu dijamant, soli (NaCl, KCl) i dr.
Mainski materijali

18
U kristalima su pojedine take kristalne reetke posednute atomima, jonima ili
molekulima. Prema nainu popunjavanja elementarne elije odgovarajuim esti-
cama (iste vrste) mogu se dobiti u kristalografskom ortorombinom sistemu sledei
tipovi reetki: primitivna, bazno centrirana, prostorno centrirana i povrinski cen-
trirana (sl. 1.10).
a) Primitivna (prosta, jednostavna) - elementarnoj eliji pripada po jedna estica
(atom); u svakom roglju (voru) elementarne elije nalazi se 1 atom koji je za-
jedniki za svih osam elija ((8 1/8) = 1), sl. 1.10a.
b) Bazno centrirana - elementarna elija ima po jedan atom na svakom roglju i
jo po jedan atom u sredini donje i gornje osnove (sl. 1.10b); to znai da na
elementarnu eliju dolazi 2 atoma ((8 1/8 + 2 1/2 ) = 2).
c) Prostorno centrirana - ima po jedan atom u rogljevima elementarne elije i je-
dan atom u njenom sreditu (sl. 1.10c); to znai, da elementarnoj eliji pripada-
ju 2 atoma (8 1/8 + 1 ) = 2).
d) Povrinski centrirana - ima u elementarnoj eliji po jedan atom na svakom
roglju i po jedan atom u sredini svake strane (sl. 1.10d); elementarnoj reetki
tada pripada 4-atoma ((8 1/8 + 6 1/2) = 4).
a
b
c
a) b) c) d)

Slika 1.10 Kristalografske reetke u ortorombinom sistemu
Prema usvojenoj simbolici struktura hemijskih elemenata oznaava se slovom
A (npr. A1, A2, A3, do A8), struktura hemijskih jedinjenja, npr. tipa AB slovom
B, tipa AB
2
slovom C. Slovo A se dopunjava odredjenim brojem za tip strukture
(1- povrinski centrirana, 2- prostorno centrirana, 3- gusto pakovana heksagonalna,
4- dijamantska kubna, 5- prostorno-centrirana tetragonalna, 6- povrinski centrira-
na tetragonalna, 7- romboedarska, 8- trigonalna (trougaona)).
U prirodi je otkriveno 14 razliitih tipova kristalnih reetki. Kod tehnikih me-
tala, uglavnom se sreu tri tipa osnovnih elija: prostorno centrirana kubna reetka
(A2), povrinski centrirana kubna reetka (A1) i gusto pakovana heksagonalna re-
etka (A3). Po drugim tipovima reetke kristaliu se neki za tehniku manje znaajni
metali, keramike i polimeri.
Opte karakteristike materijala

19
1.4 Pravci i ravni u kristalu
Analiza strukture i osobina kristala nije mogua bez definisanja pojedinih pra-
vaca i ravni u kristalu ili u prostornoj reetki. Radi uproenja dalje emo se ogra-
niiti na kubnu reetku, po kojoj se kristalie veina tehnikih metala.
Iz analitike geometrije je poznato da se prava moe definisati takom i prav-
cem, a ravan takom i pravcem normale na tu ravan. Poto u kristalu nije bitan
stvarni poloaj, ve samo orijentacija (s obzirom na identinost vorova reetke)
moe se koordinatni poetak uzeti u proizvoljnom voru, pa e u kristalografiji
prava biti odredjena svojim pravcem, a ravan pravcem svoje normale.
Na slici 1.11 je u koordinatnom sistemu x, y, z data orijentisana prava koja pro-
lazi kroz poetak O i zaklapa sa pozitivnim pravcima kristalografskih osa uglove
, , . Projekcije jedininog odseka (OA) te prave na tri ose bie
cos , cos , cos (kosinusi pravca). Ako na takvu pravu na jedininom udaljenju
od koordinatnog poetka (sl. 1.12) konstruiemo normalnu ravan, ta e ravan na
koordinatnim osama graditi odseke jednake: 1/cos (na osi x), 1/cos (na osi y) i
1/cos (na osi z). Orijentacije pravih ili ravni se ne menjaju ako se projekcije na
osama odrede pomou umnoaka ili delova prave odnosno normale, jer nisu mero-
davne apsolutne duine projekcija na osama ve samo njihov uzajamni odnos. Sve
ravni, kod kojih ostaje odnos odseaka na osama neizmenjen (u ovom sluaju (1 : 1
: 1)) ostaju medjusobno paralelne, tj. kristalografski identine.
x
y
1
A

x
y
1

Slika 1.11 Kosinusi pravca prave
odredjene uglovima , ,
Slika 1.12 Ravan jedinino udaljena od
koordinatnog poetka
1.4.1 Milerovi indeksi
Ako u nekom voru datog kristala postavimo pravougli koordinatni sistem sa
osama x, y, z (sl. 1.13a), moemo poloaj svakog vora reetke opisati pomou tri
koordinate. Npr. voru O odgovaraju koordinate: 0, 0, 0; a voru D: 2a, b, c, gde su
a, b, c parametri reetke u pravcu triju kristalografskih osa x, y, z (za kubnu ele-
mentarnu reetku a = b = c).
Mainski materijali

20
Parametar reetke predstavlja jedininu duinu, to znai da koordinate vora
moemo izraziti takodje pomou umnoaka parametara reetke. Koordinate vora
stoga e biti: vor O: 0, 0, 0; vor D: 2, 1, 1; to u zadnjem sluaju znai: dva
parametra u pravcu "x", jedan parametar u pravcu "y" i jedan parametar u pravcu
"z". Kristalografski pravac koji odgovara npr. pravcu koji prolazi kroz take O i D
odredjen je kosinusima pravaca:
2
cos ; cos ; cos ;
a b c
D D D

= = = gde je:
2 2 2
4 D a b c = + + ; stoga e odnos
izmedju kosinusa pravaca cos : cos : cos 2 : : a b c = , predstavljati Milerove in-
dekse pravca koji se daje u obliku [211]. Negativne vrednosti se prikazuju crticom
nad odgovarajuim indeksom, npr. [121], to znai pravac minus jedan, dva, jedan.
Pri odredjivanju Milerovih indeksa za dati pravac postupamo na sledei nain:
1) na pravoj datog pravca biramo dve take. Jedna od tih taaka obino je ko-
ordinatni poetak, druga najblii vor kroz koji data prava prolazi;
2) za odseak omedjen tim dvema takama odredjujemo veliinu projekcija
na tri kristalografske ose;
3) odredjujemo odnose izmedju tih projekcija i izraavamo ih celim brojevi-
ma (bez razlomaka).
Ako se trai obrnuto, da se iz Milerovih indeksa [u v w] nacrta odgovarajui
pravac, ucrtaemo pravac koji polazi iz koordinatnog poetka, a prolazi kroz taku
sa koordinatama u; v; w.
Znatno jednostavnije mogu se odrediti Milerovi indeksi vornih taaka elije,
npr. kubne reetke date na sl. 1.13b. Ako se jedan vor reetke izabere za koordina-
tni poetak, onda e koordinate prvog narednog vora predstavljati Milerove inde-
kse pravca (npr. [100], [110], [111], ......., sl. 1.13b).
X
Y
Z
A
B
C
D
a
b
c
a
a
b
c
O

x
y
[
1
0

0
]
[
1

1

1
]
[1
1
0
]
a
a
a
[
2

1

0
]

a) b)
Slika 1.13 Odredjivanje Milerovih indeksa: a) opti sluaj, b) kubna reetka
Opte karakteristike materijala

21
Pravci koji prolaze kroz niz med-
jusobno jednako udaljenih vorova
tako da se njihovi Milerovi indeksi
mogu izraziti celim brojevima, nazi-
vaju se racionalnim. U pravcima koji
ovaj uslov ne ispunjavaju, to znai
da se njihovi Milerovi indeksi ne
mogu izraziti celim brojevima, mo-
gu je samo priblian prikaz (npr.
pravac iji je odnos kosinusa pravaca
2 : 1 : 1 ima Milerove indekse
1.414 : 1 : 1). Takve pravce naziva-
mo iracionalnim. Ako uporedimo na
primer pravce [110], [101], [011],
[ 1 10], [ 1 01], [0 1 1] itd. (sl. 1.14) vidimo da je njihova orijentacija u odnosu na
koordinatne ose u svim sluajevima u izvesnoj meri slina; re je o pravcima istog
kristalografskog tipa. Zato ponekad skupljamo sve takve pravce u jednu grupu koju
uopteno oznaujemo <u v w>; u ovom sluaju <110>. Treba voditi rauna o tome
da su kod nekubnih reetki parametri razliiti: a u pravcu ose x, b u pravcu ose y i c
u prvcu ose z. Indeksi ukazuju koliko se tih parametara nanosi na odgovarajue
ose.
Milerovi indeksi koji odredjuju orijentaciju ravni imaju slian smisao kao in-
deksi pravca s tim to definiu orijentaciju normale razmatrane ravni. Da bismo is-
takli da je re o pravcu ravni (a time i pravcu normale), koristimo se malim zagra-
dama; npr. ravan (21 1 ) - "ravan dva, jedan, minus jedan" predstavlja ravan ija
normala ima Milerove indekse [211]. Uopteno izraavamo Milerove indekse ravni
kao (h k l).
U kristalografiji je esto potrebno da se odrede Milerovi indeksi neke ravni, ili
pak da se konstruie ravan na osnovu datih Milerovih indeksa. To se moe reiti
primenom pravila da ravan koja lei na jedininoj udaljenosti od koordinatnog po-
etka, odseca na kristalografskim osama odseke, iji su odnosi:
1 1 1 1 1 1
: : : : : :
cos cos cos
x y z
h k l
= = .
Pri utvrdjivanju Milerovih indeksa (h k l) za ravan postupa se na sledei nain:
odredjuju se odseci (x, y, z) koje gradi razmatrana ravan na kristalografskim
osama x, y, z. Ne uzimaju se apsolutne vrednosti, ve samo umnoci ili delovi
dimenzija elementarnih elija (tj. parametara reetke) u odgovarajuem smeru
kristalografskih osa;
nalaze se njihove reciprone vrednosti 1/x, 1/y, 1/z;
X
-Y Y
Z
-Z
-X
[011]
[101]
[011]
[110]
[110]
[101]
0

Slika 1.14 Pravci istog kristalografskog tipa
Mainski materijali

22
dobijeni razlomci svode se na zajedniki imenilac, pa e brojioci razlomaka
predstavljati Milerove indekse ravni. Na primer, prema sl. 1.15a (a,b,c su
parametri reetke u pravcu kristalografskih osa x,y,z) data ravan gradi na
osama odseke 1.5 a; -2.25 b; 4.5 c, to odgovara odnosu recipronih vrednosti
5 . 4
1
:
25 . 2
1
:
5 . 1
1

. Posle svodjenja na zajedniki imenilac (4.5) dobija se odnos


3 : -2 : 1, to znai da su Milerovi indeksi date ravni (3 2 1). U drugom sluaju
(sl. 1.15b) odseci su: 1/4a; 1/2b; , a njihove su reciprone vrednosti 4; 2; 0, i
uzajamni odnos 2 : 1 : 0 to odgovara ravni (210).
X
Y
Z
2.25b
1
.
5
a
4.5c
(321)
Z
Y
X
a
b
0.5b 0.25a
c
8
(210)

a) b)
Slika 1.15 Utvrdjivanje Milerovih indeksa za ravan
Nije teko uoiti da se Milerovi indeksi ne mogu direktno odrediti za ravni koje
prolaze kroz koordinatni poetak (ravni A, B, C sl. 1.16a). Zato se, radi prikaza ra-
vni koje prolaze kroz 0, 0, 0, uzimaju ravni koje su paralelne traenim ravnima (sl.
1.16a).
X
Y
Z
A
B
C
D
(001)
X
Y
Z
(112)
(112)
X
Y
Z
(111)
X
Y
Z
(110)

a) b) c) d)
Slika 1.16 Primeri najvanijih ravni u kubnoj reetki
Opte karakteristike materijala

23
Ako je zadatak obrnut, da se na
osnovu datih Milerovih indeksa
konstruie ravan, postupa se ovako:
nadju se reciprone vrednosti Mile-
rovih indeksa 1/h, 1/k, 1/l i te veli-
ine nanesu na ose x, y, z; tako se
dobiju tri take traene ravni. Na sl.
1.16 su prikazani jo neki primeri
ravni koji pripadaju elementarnoj
eliji. Ravni (110) zovu se dodeka-
edarske
1
(sl. 1.16a), ravni (111) ok-
taedarske
2
(sl. 1.16b), a ravni tipa
(100) kubne (sl. 1.17).
Slino kao i kod pravaca, posto-
je takodje racionalne i iracionalne
ravni u kristalu; njihovo odredjivanje je analogno onom koje je bilo ve dato za
pravce. Indeksi u velikoj zagradi {h k l} oznaavaju one kristalne ravni koje su
medjusobno ekvivalentne. Na primer simbol {100} obuhvata ravni (100), (010),
(001), (100), (001), (010) (kubne ravni, sl. 1.17).
1.5 Strukture metala
Kristalna struktura veine tehniki vanih metala moe se predstaviti pomou
vrstih kuglica istog prenika, tako sloenih, da se prostor ispuni najgue i da se
postigne savrena kristalografska simetrinost. Spojne linije izmedju susednih ato-
ma mogu se u principu smatrati za pravce privlanih sila izmedju estica (atoma).
Najgui raspored kuglica u prostoru bie ispunjen pri sledeim uslovima:
ako kugle budu najgue rasporedjene u ravni i
ako se tesno ispunjene ravni slau jedna preko druge na najgui mogu nain.
U ravni estice e biti spakovane najgue ako sredita estica obrazuju mreu
ravnostranih trouglova stranice jednake preniku atoma. Takav raspored u ravni je
prikazan na sl. 1.18a. Treba li da bude ispunjen uslov najgueg slaganja slojeva,
moraju biti estice sledeeg sloja (B) poredjane u udubljenjima izmedju tri susedne
estice prethodnog sloja (sl. 1.18b). Uloeni trei sloj (C), kako je to prikazano na
sl. 1.18c predstavlja raspored u kome se ni jedan od tri sloja u odgovarajuem pra-
vcu (upravno na crte) ne prekriva. Tek bi poloene estice etvrtog sloja bile sa-
glasne sloju A. Druga mogunost polaganja estica sloja C predstavlja poredak gde
poloaj estica ove vrste odgovara sloju A. U prvom sluaju moe se redosled rav-
ni oznaiti shemom ABCABC..., u drugom ABAB...Pakovanje prvog tipa je karak-

1
Dodekaedar (gr.), poliedar sa 12 strana (poliedar = telo ogranieno ravnim povrinama).
2
Oktaedar (gr.), poliedar sa 8 strana.
(010)
(100)
(100)
(010)
(001)
(001)
X
Y
Z

Slika 1.17 Ravni istog kristalografskog tipa {100}
Mainski materijali

24
teristino za povrinski centriranu kubnu (A1) (vidi sl. 1.19), drugog tipa za gusto
pakovanu heksagonalnu reetku (A3) (vidi sl. 1.24). Svaki atom je kod oba ova
najgua pakovanja opkoljen sa 12 najbliih susednih estica; taj broj predstavlja
tzv. koordinacioni broj. U oba sluaja je takav prostor popunjen masom estica is-
to, tj. sa 74 %.

a) b) c) d)
Slika 1.18 Mogui naini pakovanja (slaganja) estica: a) najgue pakovane estice u
ravni; b-c) slojevi ravni najgue pakovanih u prostoru; d) slojevi ravni pri
kvadratnom pakovanju
Iste kuglice mogu se postaviti u prostornom sistemu, tako da sredine kuglica
obrazuju u pojedinim slojevima temena kvadrata (sl. 1.18d). Dalji slojevi tog tzv.
kvadratnog pakovanja dobijaju se slaganjem estica gornjeg sloja (B) u udublje-
njima donjeg sloja (A). Trei sloj se poklapa sa prvim slojem (A), pa se redosled
slojeva u tom rasporedu moe oznaiti emom ABAB... U poredjenju sa najguim
pakovanjem koordinatni broj je 8, a prostorna popunjenost iznosi 68%. Taj raspo-
red je onda manje ekonomian i karakteristian je za prostorno centriranu kubnu
reetku (A2).
Kod nekih reetki mogu se pojedini slojevi atoma slagati jedni preko drugih na
manje ekonomian nain nego to je gore bilo dato. Taj nain dovodi do formira-
nja proste kubne i heksagonalne strukture, pri emu centri estica narednih slojeva
lee tano nad sredinom estica prethodnih vrsta. Tada je re o ponavljanju ravni
AAA... Po prostoj kubnoj strukturi ne kristalie se ni jedan metal, dok se sa pros-
tom heksagonalnom strukturom ipak sreemo (npr. gorski kristal - SiO
2
, snene
pahuljice - H
2
O, ilska alitra - NaNO
3
).
Iz prethodnih razmatranja proizilazi da izmedju pojedinih estica u kristalnoj
strukturi postoje slobodni prostori-praznine (intersticije) razliitog oblika i velii-
ne, zavisno od naina slaganja estica. Te intersticijalne praznine se procenjuju ve-
liinom kugle koja u njih moe biti smetena. Odnos prenika te kugle prema pre-
niku atoma oznaava se kao faktor razmere. Na primer za prostorno centriranu ku-
bnu reetku faktor razmere intersticijalnih praznina (dve vrste praznina) ima vred-
nost 0.154 i 0.291, a za reetku sa najguom popunom vrednosti 0.225 i 0.414.
Uporedjivanjem ovih vrednosti sa podacima o popuni prostora osnovnim esticama
pri kvadratnom i najguem pakovanju (68% i 74%), proizilazi da je raspored po
kvadratnoj mrei prazniji nego najgui raspored, ali je i pored toga u kvadratnom
Opte karakteristike materijala

25
pakovanju manje mesta za intersticijalne estice (najgue su povrinski centrirana
kubna reetka i heksagonalna reetka).
1.5.1 Elementarne reetke tehnikih metala
Veina inenjerskih metala kristalie se po kubnoj reetki, a samo nekoliko po
heksagonalnoj reetki. Razlikuju se povrinski centrirana kubna reetka (A1),
prostorno centrirana kubna reetka (A2) i gusto pakovana heksagonalna reetka
(A3). Pored tipa reetke bitno je jo poznavati broj atoma (n) koji pripadaju
osnovnoj eliji, radijus atoma R, koordinacioni broj
1
(K) i koeficijent ispunjenosti
reetke
2
(KIR). Kad bude rei o obrazovanju legura videe se znaaj atomskog
radijusa za legiranje, jer se samo atomi slinih dimenzija mogu zamenjivati.
Atomski radijus se moe izraunati iz dimenzija elementarne reetke.
1.5.1.a Povrinski centrirana kubna reetka (A1)
Elementarna elija ovog tipa reetke jeste kocka ivice "a" (parametar reetke),
koja ima atome smetene na rogljevima i u sredini strana (sl. 1.19).

A
B
R
2
R
a
a
R
a 2
R
4

=

Slika 1.19 Povrinski centrirana kubna reetka (slaganje slojeva ABC)
Elementarna elija poseduje samo etiri atoma, poto svi vorni atomi pripada-
ju svakoj od osam susednih elija, a atomi u sreditu stranica jesu zajedniki dvema
elijama. Od osam vornih atoma pipada jednoj eliji uvek 1/8, a od est atoma u
sredini stranice 1/2, to znai 8 1/8 + 6 1/2 = 4. Usvojimo li da elementarna elija
primitivne (proste) reetke sadri 1 atom (8 1/8) (sl. 1.20), sledi da je povrinski
centrirana kubna reetka (4 atoma) etvorostruka elija sastavljena od etiri proste
kubne reetke sa parametrom a. Ravni najgue posednute atomima su oktaedarske
ravni koje imaju kristalografsku orijentaciju (111) (sl. 1.20); najgue posednuti
pravci jesu povrinske dijagonale sa Milerovim indeksima <110> (sl. 1.20). Po po-
vrinski centriranoj kubnoj reetki kristaliu se npr. Pb, Au, Ag, Cu, Pt, Ni, Al, Ce,
a u odredjenim termodinamikim uslovima Fe i Mn. Svi ovi metali su dobro obrad-
ljivi na hladno, jer u reetki tog tipa postoji znatan broj ravni gusto posednutih
atomima, koje pri obradi deformacijom slue kao ravni klizanja.

1
K predstavlja broj atoma podjednako udaljenih od centralnog atoma u elementarnoj reetki.
2
KIR se odredjuje iz odnosa zapremine atoma elementarne reetke i zapremine same reetke.
Mainski materijali

26
Za reetku A1 koordinacioni broj iz-
nosi K = 4 + 42 = 12 (referentni atom je
u centru bone strane, sl. 1.19), dok je
koeficijent ispunjavanja reetke
3
3
3
4
4 2
3
4 ( ) 0.74,
3 4
n R
KIR
a


= = =
gde je: n- broj atoma elementarne reet-
ke, R- radijus atoma odredjen iz uslova
da se atomi dodiruju po povrinskoj
dijagonali kocke ) 2 a R R 2 R ( = + + .
Na osnovu atomske mase metala i
parametra elementarne reetke moe se
izraunati njegova gustina:
3
3
, /
at
G
n
M
N
g cm
V a


= = ,
gde je: n- broj atoma koji pripadaju elementarnoj reetki,
G
at
- atomska masa, g,
N- Avogadrov
1
broj i
V- zapremina elementarne reetke.
Npr. za reetku A1 gvodja: a = 0.3659 nm, G
at
= 55.848, pa je

( )
23
3
3
7
55.848
4
6.023 10
7.57 / .
0.3659 10
g cm

= =


1.5.1.b Prostorno centrirana kubna reetka (A2)
Elementarna elija prostorno centrirane kubne reetke prikazana je na slikama
1.21 i 1.22. To je kocka strane a (parametar reetke), koja ima atome smetene na
rogljevima i u preseku prostornih dijagonala. Jednoj elementarnoj eliji pripadaju
samo dva atoma, poto se vorni atomi rasporedjuju na osam elija. Zbog toga od
osam vornih atoma pripada razmatranoj eliji uvek 1/8, a u sreditu elije nalazi
se jo jedan atom, to znai 8 1/8 + 1 = 2. Najgue su atomima posednute dodeka-
edarske ravni (110) (sl. 1.23). Njihova je posednutost manja u poredjenju sa naj-
gue posednutim ravnima povrinski centrirane reetke. Najgue posednuti prav-
ci jesu prostorne dijagonale kocke <111>.

1
Avogadrov broj N = 6.023 10
23
pokazuje koliko ima molekula (atoma) u jednom molu, tj. koliinu
materije u gramima koja odgovara molekulskoj (atomskoj masi).
Z
X
Y
[111]
(111)
[110]
(111)
[110]

Slika 1.20 Pravci i ravni sa najguim
rasporedom atoma u povrinski
centriranoj kubnoj reetki
Opte karakteristike materijala

27

Slika 1.21 Shematski prikaz prostorno Slika 1.22 Realni prikaz atoma
prostorno
centrirane kubne reetke A2 centrirane kubne reetke
A2
(110)-A
(110)-B
[1
1
0
]
[1
1
1
]
[110]
X
Y
Z
Atomi koji pripadaju ravni (110)-A
Atomi koji pripadaju ravni (110)-B

Slika 1.23 Pravci i ravni sa najgue rasporedjenim atomima u prostorno centriranoj
kubnoj reetki
Po prostorno centriranoj kubnoj reetki kristaliu se npr.: W, Mo, Ta, Nb, V,
Li, Na, K, a u odredjenim termodinamikim uslovima Fe, Mn, Cr, Ti. Uglavnom je
re o metalima koji su slabije obradljivi na hladno. Za reetku A2 koordinacioni
broj je K = 8 (centralni atom na sl. 1.21), a koeficijent ispunjenosti reetke
68 0
3
4
3
3
.
a
R n
KIR =

= ; dodir atoma je po prostornoj dijagonali kocke
R a D 4 3 = = (odakle sledi da je
3
4
a
R = ), odnosno gustina reetke - gvodja:
Mainski materijali

28
( )
23
3
3
7
55.848
2
6.023 10
7.87 /
0.2866 10
g cm

= =

, gde je a = 0.2866 nm parametar navedene kris-


talne reetke.
1.5.1.c Najgua heksagonalna reetka (A3)
Oblik elementarne elije i razmetaj atoma u njoj prikazan je na sl. 1.24. Ele-
mentarna reetka je prizma, iju osnovu ini ravnostrani estougao sa stranom a;
visina prizme je c. Atomi su smeteni u svakom voru osnove (bazalne ravni), je-
dan atom je uvek u sredini donje i gornje osnove, a dalja tri smetena su na sredini
dui koja spaja vor bazalne ravni i sredita susedne bazalne ravni. Jednoj elemen-
tarnoj eliji pripada 6 atoma, jer je svaki rubni atom zajedniki za est susednih re-
etki, oba atoma u sredini osnove pripadaju svaki dvema reetkama i tri atoma unu-
tar reetke koji pripadaju samo toj eliji, to znai 121/6 +2 1/2 + 31 = 6. Elemen-
tarna reetka ima 4 ose, od kojih su 3 u ravni osnove estougaone prizme i medju-
sobno zaklapaju ugao od 120. etvrta osa, upravna na osnovnu ravan, moe biti
razliita za razne metale. Odnos parametara reetke za tehniki vane metale jed-
nak je c : a = 1.633. Ravni najgue posednute atomima jesu ravni osnova. One su
paralelne, tako da predstavljaju jednu bazu, koja se smatra najgue posednutom.
Tehniki vani metali, koji se kristaliu po ovom tipu reetke jesu npr. Be, Mg, Zn,
Cd, i dr. (i jo kristalna maziva: grafit
1
, MoS
2
). Za opis heksagonalne strukture ko-
riste se modifikovani Milerovi indeksi poznati kao Miler-Braveovi indeksi. Umesto
osa x, y, z uzimaju se etiri ose x
1
, x
2
, x
3
i z, pri emu vai relacija
1 2 3
x x x + =
JG JJG JJG
.
Pomou ovog izraza odredjuju se indeksi ravni (1100) , (1100) , (1010) prikazanih
na sl. 1.24, dok se indeksi pravca odredjuju na isti nain kao kod kubne reetke.
a
c
X
1
X
2
X
3
Z
(1100)
(1010)
(1100)

R R
a
R=a/2

Slika 1.24 Heksagonalna reetka sa najguim rasporedom
Za reetku A3 koordinacioni broj iznosi K = 12, a odnosi se na jedan od tri cen-
tralna atoma u srednjoj ravni prizme. Okruuju ga 3 atoma iz donje i 3 atoma iz

1
Grafit se upotrebljava kao dodatak mazivima (mastima, uljima) jer ne menja koeficijent trenja sve
do 1700C.
Opte karakteristike materijala

29
gornje osnove kao i 6 atoma iz srednje ravni (dva iz sopstvene i etiri iz okolnih e-
lija). Koeficijent ispunjenosti reetke rauna se po izrazu:
c
a
R n
KIR


=
4
3
6
3
4
2
3
, gde je: R = a/2- radijus atoma odredjen iz uslova da se oni
dodiruju po stranici osnove (2R = a, c = 1.6333a). Sa ovim podacima dobija se ko-
eficijent ispunjenosti reetke KIR = 0.74.
Geometrija reetke i atomska masa omoguuju da se izrauna gustina elementa
koji ima reetku A3. Uzmimo kao primer cink:
23
3
2 2
21
65.38
6.023 10
7.14 /
6 3 6 0.26648 3
0.4947 10
4 4
at
Zn
G
N
g cm
a
c

= = =



1.6 Struktura realnih metala
Osnovni principi kristalografije, koji su bili opisani u prethodnom poglavlju
vae dosledno samo za kristalografske strukture, koje su geometrijski potpuno pra-
vilne. Takvu strukturu imaju samo idealni kristali. U tekuoj tehnikoj praksi sre-
emo se sa realnim kristalima, u ijoj kristalnoj gradji se pojavljuju razliita odstu-
panja-greke reetke. Realni metali i tzv. isti metali sadre uvek odredjenu kolii-
nu atoma stranih elemenata (ma i neznatnu). Ti strani atomi (neistoe) mogu biti
smeteni bilo u intersticijske prostore reetke osnovnog metala ili na vornim ta-
kama reetke gde zamenjuju neke atome osnovnog metala. Poto osobine i veliine
atoma razliitih elemenata nisu iste, to prisustvo atoma odredjenog elementa u re-
etki drugog metala uvek ima manji ili vei uticaj na savrenost datog tipa kristalne
reetke. Ta vrsta defekta smatra se za hemijsku greku. Pored ove nesavrenosti
izazvane prisustvom stranih atoma, mogu se kristalne reetke prostorno rasporedje-
nih osnovnih atoma razlikovati na pojedinim mestima od oekivanih i bez uticaja
stranih atoma. Te oblasti u kojima raspored osnovnih atoma ne odgovara idealnom
smatraju se strukturnim grekama.
1.6.1 Monokristali i polikristali
Uredjenost razmatrane zapremine metala se u celini ocenjuje prema vrsti, koli-
ini i raspodeli kristalnih defekata. Sa te take gledita mogu se kristalne materije
podeliti na dve grupe, na monokristale i polikristale. Metalni monokristal predstav-
lja zapreminu metala u kojoj je orijentacija kristala jednoznana. Izradjuju se danas
Mainski materijali

30
kao tzv. vlaknasti kristali i masivni monokristali. Vlaknasti kristali imaju prenik
nekoliko mikrometara, a duinu do nekoliko centimetara. U dananje vreme to su
najsavreniji kristali, koje moemo dobiti. Imaju veoma mali broj defekata, a nji-
hova jaina se pribliava teorijskoj vrednosti jaine metala sa idealnom kristalnom
reetkom. Npr. ve su izradjeni vlaknasti kristali (viskeri) gvodja, ugljenika, sreb-
ra, zlata, bakra, nikla, kalaja, cinka itd.
Stvaranje monokristala
izvlaenjem iz rastopljenog
silicijuma
Grejai
Uzorak-klica
kristala
Teno-vrsta
povrina
Rastopljen
silicijum

a) b)
Slika 1.25 Shema dobijanja masivnog monokristala (a) i orijentacija zrna u monokristalu (b)
Masivni monokristali (sl. 1.25b) imaju prenike nekoliko santimetara, duinu
nekoliko desetina santimetara. U poredjenju sa vlaknastim kristalima, njihova unut-
ranja gradja nije tako savrena. Masivni monokristal je sloen od (blokova) delia
prenika obino 10
-3
do 10
-5
mm, tzv. subzrna
1
. U pojedinim subzrnima je unutra-
nji raspored kristalnih reetki pravilan, dok se uzajamna orijentacija susednih sub-
zrna ipak neznatno razlikuje; pri posmatranju pod elektronskim mikroskopom us-
tanovljeno je da razlika u orijentaciji reetki dva susedna subzrna ne prelazi 5. Na
mestima dodira susednih subzrna, kristalna reetka masivnog kristala nije savreno
uredjena. Masivan monokristal se sastoji iz subzrna slino kao to je sloen moza-
ik; zato se grupa subzrna oznaava kao mozaika struktura.
Masivni monokristali izradjuju se u istraivake svrhe i za potrebe elektronike
(diode tranzistora). Najee se proizvodi monokristal silicijuma prenika 100-150
mm; gotov proizvod see se na ploice debljine 1 mm od kojih se prave poluprovo-
dnici. Pri rastu monokristala silicijuma (sl. 1.25a), ovrivanje rastopljenog silici-
juma (T
t
= 1410C) odvija se samo oko jednog centra kristalizacije. To se postie
pomou malog kristala silicijuma
2
uvrenog na kvarcni tap koji istovremeno ro-
tira i aksijalno se pomera tako da stalno dodiruje minimalno pothladjen rastop. Br-

1
Zrno ili kristal je kristalni agregat koji potie iz jedne klice; naziv subzrno uzet je po analogiji sa
rastresitim materijalima koji se prosejavaju. Zrna manja od rupe na situ zovu se subzrna.
2
Silicijum u elementarnom stanju prvi je dobio Bercelijus (1824. godine) redukcijom silicijum tetra
fluorida elementarnim natrijumom. U metalurgiji vaan proizvod fero-silicijum (Fe-Si) dobija se re-
dukcijom kvarca (kremena SiO
2
) sa ugljem u elektro-pei u prisustvu Fe.
Opte karakteristike materijala

31
zina udaljavanja odgovara brzini kristalizacije, a obrtnim kretanjem izravnava se
temperatura na elu kristala. Na slian nain izradjuju se i monokristali germani-
juma (Ge).
Tena faza
Tena faza
Granice metalnog
zrna
Jezgra
kristalizacije
Kristali od kojih se
formira metalno zrno
Metalna zrna

a) b) c)
Slika 1.26 Shema kristalizacije metala (a), orijentacija zrna u polikristalu
(b) i
orijentacija reetki susednih zrna (c)
Polikristalne materije nastaju iz velikog broja centara kristalizacije (sl. 1.26a);
veliina zrna obino se kree u granicama 10
-2
do 10
-1
mm, mada ponekad ona mo-
gu biti i znatno vea. Orijentacija reetki susednih zrna je razliita (sl. 1.26 b, c) pa
je zato prelazni sloj izmedju susednih zrna oblast sa izrazitim naruavanjem kris-
talne gradje i naziva se granica zrna. Ona predstavlja pojas irine nekoliko atomnih
prenika u kome poloaj nekoliko atoma ne odgovara ni jednom ni drugom od dva
susedna zrna. Veliina zrna je vana metalografska karakteristika polikristalnih
materijala. Materijali sa sitnijim zrnima imaju obino bolje mehanike osobine (ja-
inu, tvrdou, ilavost) nego krupnozrnasti materijali. Kako utie npr. veliina zrna
na tvrdou istog gvodja moe se videti iz donje tablice; ovde je prosena veliina
zrna karakterisana njihovim brojem na povrini od 1 mm
2
(ustanovljeno na ravnom
preseku polikristalnog uzorka):
Broj zrna po mm
2
1 monokristal 2.5 33 111 641 1245 1855
Brinelova tvrdoa 65 77 86 90 93 98 100
1.6.1.a Vrste strukturnih greaka
Kao to je ve bilo navedeno, strukturni defekti predstavljaju odstupanja od
pravilnog geometrijskog rasporeda atoma kristalne reetke. Ti defekti posebno uti-
u na mehanike i fizike osobine metalnih materijala. Od vrste, koliine i uzajam-
ne interakcije izmedju razliitih vrsta defekata zavise takodje procesi koji se dea-
vaju u metalnim materijalima pri plastinoj obradi i termikoj obradi. Prema geo-
metrijskom obliku mogu se strukturni defekti podeliti na nekoliko grupa:
Takaste greke:
a) vakancije
1
,

1
Vakantan (lat.), upranjen, prazan.
Mainski materijali

32
b) otkijev defekt i
c) Frenkelov defekt.
Linijske greke: dislokacije
1
.
Ravanske greke:
a) granice subzrna,
b) granice zrna i
c) greke slaganja.
1.6.1.b Takaste greke
Takaste (bezdimenzijske) greke su najjednostavnije greke kristalne reetke.
U sutini su to prazna mesta (vakancije), tj. neposednuti vorovi kristalne reetke i
intersticijski atomi (intersticijali), tj. atomi smeteni mimo vora kristalne reetke
(sl. 1.27). Nastaju npr. ozraivanjem metala esticama visoke energije (npr. neut-
ronima), kao i zbog zagrevanja metala do visokih temperatura (bliskim temperaturi
topljenja), pa brzog hladjenja i prerade metala plastinom deformacijom.
a) Vakancije
Vakantna mesta prikazana su na sl. 1.27a i sl. 1.28. Vakancije mogu nastati
dejstvom toplotne energije, zbog poremeaja u rastu kristala i zbog neravnotee u
naelektrisanju. Dobiju li estice u povrinskom sloju kristala dovoljnu energiju
(npr. toplotnu), oslobadjaju se iz svoje vorne take u reetki i zaposedaju vorne
take na slobodnoj povrini kristala. Oslobodjena vorna taka ostaje nepopunjena-
stvorena je vakancija. Za stvaranje vakancije potrebna je energija oko 1 eV (1 eV =
1.6 10
-23
J). Tu energiju moe pokriti sam kristal iz toplotne energije oscilacija svo-
jih estica. Na visokim temperaturama, kad se povea amplituda termikih oscilaci-
ja estica oko njihovog ravnotenog poloaja u vornim takama, a time i celokup-
na energija kristalne reetke, forsira se nastajanje vakancija. Za svaku temperaturu
se uspostavlja ravnotena koncentracija vakancija, koja sa povienjem temperature
raste. Zavisnost ravnotene koncentracije vakancija od temperature, npr. u alumini-
jumu data je na sl. 1.29. Vakancije u kristalnoj reetki nisu vezane za odredjeno
mesto, ve se mogu (pri viim temperaturama) kroz kristal pomerati; govorimo o
migraciji vakancija. Ta je migracija vezana za prelaenje estica (atoma) u obrnu-
tom smeru (sl. 1.27b); npr. vakantno mesto se pomeri iz jednog poloaja u drugi, a
njegov prvobitni poloaj zauzme susedni atom. Od ovakvih elementarnih pomera-
nja vakantnih mesta sastoji se njihova migracija kroz kristal. Kao to se vidi sa sli-
ke 1.29 ravnotena koncentracija vakancija opada sa sniavanjem temperature. Va-
kancije se premetaju na mesta gde mogu biti apsorbovane; takva su mesta npr.
slobodne povrine kristalne supstance, granice zrna u polikristalima i sl.. Nasuprot
tome, ako se metal lokalno zagreva, deluju i te oblasti kao izvori vakancija iz kojih

1
Dislocatio (lat.)- promena poloaja, pomerenost.
Opte karakteristike materijala

33
one migriraju do okolne mase. Koncentracija vakancija utie na mnoge vrste termi-
ke obrade (arenje, taloenje-precipitaciju i dr.), jer olakava premetanje estica-
difuziju, koja ove naine termike obrade prati.

Slika 1.27 Takasti defekti kristalne mree Slika 1.28 Migracije
vakancija
Poremeaji u rastu se naroito ispoljavaju na granicama zrna koja se obrazuju
iz posebnih centara kristalizacije, te stoga imaju razliito orijentisane reetke. Pri
uspostavljanju ravnotenog naelektrisanja redovno se javljaju anjonske i katjonske
vakancije. Tako se npr. u cirkoniju (ZrO
2
) uvodi CaO zbog stabilizacije ovog ke-
ramikog materijala (pomean sa MgO upotrebljava se kao vatrostalna obloga pei
za visoke temperature). Bez stabilizatora oksid ZrO
2
menja kubnu reetku u mono-
klininu (a b c, = = 90 ) pri hladjenju izmedju 800 i 1100C. Kad se
deo jona Zr
4+
zameni sa jonima Ca
2+
umanjuje se ukupno pozitivno naelektrisanje,
te je radi postizanja ravnotenog stanja potrebno odstraniti izvestan broj jona O
2-
;
to stvara vakancije negativnih jona. Suprotan je sluaj vakancije pozitivnih jona
koja nastaje kad se joni Fe
3+
dodaju fero-oksidu (FeOFe
2+
+O
2-
), o emu e biti
vie rei u poglavlju o koroziji.
0 1 2 3 4 5 6 10
4
700
600
500
400
300
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Koncentracija vakancija

Slika 1.29 Zavisnost koncentracije vakancija Slika 1.30 Jonski par vakancija
od temperature (otkijeva greka)
Mainski materijali

34
b) otkijev defekt
Ova greka se javlja u uravnoteenoj jonskoj reetki u kojoj istovremeno nedo-
staju anjon (+) i katjon (-) (sl. 1.30).
c) Intersticijali
Takasta greka ove vrste prikazana je na sl. 1.31. Nastaje tako to estica kojoj
je bila predata dovoljna energija biva izbaena iz svoje vorne take i smetena u
intersticijski poloaj. Samim tim poetna vorna taka ostaje prazna, to znai da is-
tovremeno nastaje i vakancija. Par vakance i intersticijalne estice u susednom po-
loaju naziva se Frenkelova greka. Obadve komponente Frenkelove greke mogu
se samostalno premetati kroz kristal, tako da nastaju dve nezavisne greke (vakan-
cija i intersticijalne estice). Prelazak estice u medjuvorni prostor je povezan sa
znatnim promenama u poloaju okolnih atoma, jer su slobodni prostori u reetki
znatno manji od zapremine atoma. Zato je za formiranje Frenkelove greke potreb-
no atomu dovesti energiju reda veliine 25 eV. To odgovara energiji bombardova-
nja neutronima ili drugim visokoenergetskim esticama. Poto je slobodna energija
u okolini intersticijala poviena (stisnut atom) to se on znatno lake pokree nego
vakancija (npr. intersticijal se pomera pri -230C, a vakancija tek pri -30C). Ta-
kaste greke imaju veliki uticaj na fizike osobine metala (npr. na elektrini otpor)
kao i na mehanike osobine metala (npr. na tvrdou).
1.6.1.c Linijske greke (dislokacije)
Jednodimenzijske greke - dislokacije - nastaju nagomilavanjem niza takastih
defekata. Metalurzi su odavno uoili da postoje velike razlike izmedju stvarne i te-
orijske jaine metala. Rentgenska ispitivanja strukture i otkrivanje dislokacija dop-
rinela su da se te razlike objasne. Ispravno se
pretpostavilo da je slabljenje kristala posledi-
ca mikrodefekata kristalne reetke. To je i
potvrdjeno kad je proizveden monokristal ka-
laja zvani visker, ija jaina dostie 6900
MPa (Bell Telephone Laboratories).
Dislokacije se definiu pomou Burger-
sove putanje (petlje), koja je za perfektan kri-
stal prikazana na sl. 1.32a. Ako se podje iz
poetne take () i predje etiri medjuatomna
rastojanja u pozitivnom pravcu ose x, i zatim
u pravcu ose y, pa onda nastavi u suprotnom
smeru dolazi se u poetnu poziciju. Kae se
da je Burgersova putanja zatvorena. Suprotno
tome, Burgersova putanja na delu kristala ko-
ji sadri dislokaciju (sl. 1.32b) nee biti zatvorena. Vektor potreban da se putanja
zatvori, usmeren od zavrne pa do poetne take zove se Burgersov vektor.

Slika 1.31 Nastanak Frenkelove greke
Opte karakteristike materijala

35

a) b)
Slika 1.32 Burgersova kontura: a) u savrenom delu kristala, b) u delu kristala
sa ivinom dislokacijom
Prema medjusobnom poloaju Burgersovog vektora i tzv. dislokacione linije,
razlikuju se ivine i zavojne dislokacije.
Ivina dislokacija
Ova greka kristalne reetke nastaje zbog formiranja ekstra ravni B smetene
izmedju redovnih vertikalnih ravni (sl. 1.33a). Zavrni red atoma umetnute polura-
vni obrazuje dislokacionu liniju AA'. Burgersov vektor upravan je na dislokacionu
liniju (1.32b), obeleenu sa znakom . Vodoravna crtica oznaava poloaj disloka-
cione ravni, a vertikalna se odnosi na ekstra poluravan. Zavisno od toga da li eks-
tra-ravan lei iznad ili ispod ravni dislokacije, razlikuju se pozitivne i negativne di-
slokacije. Dve paralelne dislokacije istog znaka () se odbijaju, a suprotnog zna-
ka se privlae. Kada se u istoj ravni susretnu dve dislokacije suprotnih znakova
dolazi do ponitavanja dislokacija.
Ako se na perfektnu reetku deluje silom smicanja (sl. 1.33b) bie potreban re-
lativno visok napon za pomeranje gornjeg sloja atoma. Taj napon blizak je naponu
teenja viskera. U sluaju kad u kristalu postoje dislokacije (realni kristali) medjua-
tomne veze su slabije, te se jedan sloj atoma lake pokree, tj. napon teenja znatno

klizanje
ravan
klizanja
sila
smicanja

a) b)
Slika 1.33 Ivina dislokacija
Mainski materijali

36
je nii. Tako se dolo do zakljuka da viskeri imaju poveanu jainu zato to nema-
ju dislokacije u pravcu dejstva sile. Zbog toga se viskeri safira (Al
2
O
3
), staklena
vlakna i grafitna vlakna upotrebljavaju za ojaavanje kompozitnih materijala (glava
14.5).
Zavojna dislokacija
Ako se kristal rasee po ravni AA'OO' do dui OO' (sl. 1.34), a zatim ivica AA'
pomeri za veliinu b dobie se zavojna linija od take O do eone povrine kristala.
Linija OO' zove se dislokaciona linija. Kretanjem oko ovakve dislokacije dobija se
Burgersov vektor paralelan sa dislokacionom linijom, a sama dislokacija ima naziv
zavojna.

a) b) c)
Slika 1.34 Nastanak zavojne dislokacije
Do sada opisane dislokacije imaju Burgersov vektor jednak medjuatomskom
rastojanju i zovu se proste dislokacije. Ako je Burgersov vektor jednak celom um-
noku atomskih rastojanja, re je umnoenoj dislokaciji. I jedna i druga pripadaju
potpunim dislokacijama. Pored toga mogue su i nepotpune dislokacije kojima od-
govara Burgersov vektor manji od med-
juatomnog rastojanja.
Sa slike 1.33a se vidi da su atomi iz-
nad ravni dislokacije sabijeni (n+1 - ato-
ma), a iznad te ravni razvueni (n - ato-
ma), to znai da se oko te ravni stvara
elastino deformaciono polje. Energija te
deformacije moe se odrediti pomou iz-
raza Gb
2
l, gde je: G- modul smicanja, b-
Burgersov vektor, l- duina dislokacije.
Ova dislokaciona energija je nekoliko
puta vea od energije potrebne za pojavu
vakancija, to ukazuje na to da dislokaci-
je ne mogu nastati iz sopstvene energije
oscilacije atoma u kristalu.
Slika 1.35 Burgersova kontura oko zavojne
dislokacije
Opte karakteristike materijala

37
Broj dislokacija u kristalu, tzv. gustina dislokacija, jeste njegova vana ka-
rakteristika. Pod time se podrazumeva ukupna duina dislokacionih linija u jedinici
zapremine i ustanovljava se brojem preseka dislokacionih linija sa razmatranom
povrinom preseka kristala. Na razmatranoj povrini posle odgovarajueg nagriza-
nja, na mestima gde dislokacione linije izbijaju na povrinu, pojavljuju se tzv. na-
griene jamice (mesta greki vie su nagriena). Svaka nagriena jamica tada pred-
stavlja jednu dislokacionu liniju (sl. 1.35). Kod raznih vrsta kristala bile su dobije-
ne ove gustine dislokacija:
Materijal Gustina dislokacija
1

Veoma oteen 10
15

Odareni polikristali 10
10

Monokristalni poluprovodnici Si, Ge 10
6
do 10
4

Vlaknasti monokristali (Viskeri) ---
1.6.1.d Ravanske greke (povrinske)
U poredjenju sa takastim i linijskim grekama, ravanske (povrinske) greke
predstavljaju sloenije naruavanje kristalne reetke koje zahvata veu zapreminu
metala. Tu pripadaju sem ve pomenutih granica subzrna, granice zrna, jo i gre-
ke u slojevima.
Granice subzrna
Granice subzrna (bloka) sa kojima smo se ve sreli u vezi sa unutranjom grad-
jom masivnih monokristala, jesu granice izmedju oblasti sa uzajamno malom razli-
kom u orijentaciji kristalne reetke. Pri malim razlikama u orijentaciji, struktura
granica je relativno savrena i ni u emu nije naruena osim ravnomerno raspored-
jenim ivinim dislokacijama, koje se nalaze izmedju susednih subzrna. Govorimo
zato o tzv. dislokacionim granicama (ili takodje o granici sa malim uglom, pone-
kad o sredjenoj granici). Slika 1.36 pokazuje strukturu takve granice. Nekoliko
atomskih ravni zavrava se u graninoj oblasti i tako obrazuje niz ivinih dislokaci-
ja sa Burgersovim vektorom b, medjusobno udaljenih za duinu D; susedne mree
izmedju sebe zaklapaju ugao . to se vie razlikuju orijentacije mree, tj. to je
vei ugao , tim se udaljenost izmedju susednih dislokacija smanjuje-dislokacije se
zgunjavaju (ugao dezorijentacije ovakve granice je sin b/D). Granice pod-
zrna, tj. granice sa malim uglovima, imaju znatan uticaj na mehanike osobine me-
tala i legura.

1
Broj dislokacionih linija koje prolaze kroz povrinu od 1 mm
2
.
Mainski materijali

38

Slika 1.36 Dislokacioni model granice bloka Slika 1.37 Granice zrna (neuredjene
(granice sa malim uglom) granice)
Granice zrna
Ako poraste razlika u orijentaciji (ugao ) dvaju susednih zrna dislokacije se
medjusobno pribliavaju, da bi se najzad poele prekrivati; pojavljuju se u veem
broju i druge greke (vakancije, intersticijali) i granice postaju neuredjenog karak-
tera. Takve granice zrna, tada se nazivaju granice sa velikim uglom, jer je to oblast
sa relativno velikom koncentracijom takastih i linijskih greaka, to znai oblasti sa
izrazitim naruavanjem pravilnosti kristalne gradje. To je najei tip granica u po-
likristalu. U metalima tehnike istoe, naroito u legurama dva ili vie metala, ko-
liina greaka u oblasti granice zrna je jo vea nego kod metala. Tu su esto kon-
centrisani atomi razliitih elemenata, koji smanjuju savrenost uredjenja kristalne
gradje (sl. 1.37).
Granice zrna imaju veliki uticaj na hemijske, fizike i mehanike osobine meta-
la i legura. Npr. hemijske reakcije-korozija, oksidacija-odvijaju se prvenstveno po
granicama zrna. Kao posledica veeg stepena naruavanja kristalne gradje, takodje
je i difuzija po granicama zrna bra negu unutar zrna. Temperatura topljenja grani-
ca zrna je nia nego u delu kristala sa pravilnim rasporedom atoma, te se metali i
legure poinju topiti na granici zrna. Kretanje dislokacija, koje je osnovni mehani-
zam za plastinu deformaciju metala i legura obino se zaustavlja na granicama zr-
na.
Greke u slojevima
Trei tip ravanskih defekata nastaje zbog nepravilnog slaganja pojedinih sloje-
va. Atomi u ravni ili u delu ravni kristala mogu zauzeti poloaje koji ne odgovaraju
redosledu datog sloja u reetki (vidi sl. 1.18). Ako je jedan deo ravni izbaen, uba-
en ili pak pomeren javljaju se defekti u slojevima koji su opkoljeni savrenom re-
Opte karakteristike materijala

39
etkom i od nje su odvojeni linijskim
efektima - dislokacijama. Na sl. 1.38 je
prikazana takva greka ograniena zat-
vorenom dislokacionom putanjom koja
obuhvata izbaeni deo ravni.
Poto je oko slojevite greke dislo-
kacija nepotpuna (Burgersov vektor ni-
je jednak celobrojnom umnoku para-
metra reetke), naponi u okolini sloje-
vite greke su zanemarljivi. Zato je
energija slojevitih greaka mala i redo-
vno je manja od energije granice zrna i
subzrna.
DEFINICIJE I DOPUNE:
Mainski materijali: metali i metalne legure, polimeri, kompoziti, keramike i dr.;
zovu se jo konstrukcioni ili katkad inenjerski materijali.
Metalni materijali: materijali koji se odlikuju dobrim svojstvima otpornosti i plas-
tinosti, posebno elektrinom i termikom provodnou, kao i odgovarajuim teh-
nolokim svojstvima i mogunou reciklae.
Atom: najmanji hemijski nedeljiv deli materije, koji se sastoji od protona, neutro-
na i elektrona.
Atomska masa: masa protona i neutrona (99.9%), kao i elektrona (0.1%).
Atomski broj: ukupan broj elektrona u atomu.
Periodni sistem elemenata: Tabelarno grupisanje elemenata prema atomskim bro-
jevima. Metalni elementi su na levoj strani, i sadre samo jedan, dva ili tri elektro-
na u spoljnjoj ljusci.
Izotopi: elementi koji imaju isti broj protona, a razlikuju se po broju neutrona (npr.
ugljenik, uranijum i dr.)
Kvantni broj: jedan iz grupe od etiri broja koji opisuje karakteristike svakog
elektrona u atomu. To su glavni kvantni broj n, orbitalni l, magnetni m
l
i spinalni
m
s
.
Elektronska ljuska: grupa elektrona istog glavnog kvantnog broja n; ljuske se oz-
naavaju slovima K, L, M .., ili brojevima 1, 2, 3
Atomske orbite: prostorno podruje (oko jezgra atoma) u kome se elektroni najve-
rovatnije nalaze.
Elektronska struktura: raspodela svih elektrona u atomu po odgovarajuim orbi-
tama.

Slika 1.38 Defekt u sloju prouzrokovan
prekidom u delu jedne ravni
Mainski materijali

40
Valentni elektroni: elektroni u najudaljenijim spoljnim ljuskama koji se ukljuuju
u hemijske reakcije.
Elektropozitivni elementi: atomi koji lako gube spoljne elektrone i postaju poziti-
vni joni - katjoni.
Elektronegativni elementi: atomi koji primaju elektrone i postaju negativni joni -
anjoni.
Potencijal jonizacije: rad potreban za odvajanje najlabavijih elektrona iz spolja-
nje ljuske.
Elektrino neutralan atom: atom koji sadri isti broj protona i elektrona.
Gradivne estice materije: atomi, joni ili molekuli koji obrazuju (grade) sve pri-
rodne ili vetake supstancije; te estice osciluju oko poloaja stabilne ravnotee,
sa amplitudom od 3%, u odnosu na ravnoteni poloaj; pri tome deluju privlane
i odbojne sile koje su najjae kod vrstih tela, slabije u tenostima i najlabavije u
gasovima.
Primarne veze: to su kovalentne, jonske i metalne veze (sve jake veze):
Kovalentna (atomna, dijamantska) veza: veza kod koje se elektroni dele izmedju
atoma istog elementa (npr. ugljenika), ili razliitih elemenata, tako da se obrazuje
jaka veza.
Jonska veza: veza koja nastaje elektrostatikim privlaenjem metalnih i nemetal-
nih jona, pri emu metal odaje elektron ili elektrone koje privlai spoljanja ljuska
nemetala. Tipian je primer kristal kuhinjske soli NaCl.
Metalna veza: veza koja se ostvaruje "elektronskim oblakom" valentnih elektrona;
zato se kae da su gradivne estice metala - pozitivni joni, a "lepak" koji ih povezu-
je: elektronski oblak.
Dipoli: centri pozitivnog i negativnog naelektrisanja se kod nekih molekula ili
atoma ne poklapaju, to dovodi do polarizacije koja omoguuje privlaenje supro-
tno naelektrisanih strana.
Sekundarne veze: van der Valsove i vodonine veze (slabe veze):
Medjumolekularne veze: veze izmedju asimetrino naelektrisanih molekula ili
atoma (dipola).
Vodonina veza: nastaje izmedju kovalentno povezanih atoma vodonika (koji je
pozitivan) i drugog negativnog atoma (led H
2
O; biomolekul DNK)
Krte veze: direktne veze koje se pod pritiskom razaraju; to su dijamantska, van der
Valsova i jonska.
Duktilne (deformabilne) veze: indirektne veze ostvarene posredstvom zajednikih
elektrona, tj. metalne veze koja omoguuje deformisanje bez razaranja, pri naponu
manjem od jaine materijala.
Kristalne materije: vrste supstancije obrazovane pravilnim razmetajem atoma,
jona ili molekula.
Opte karakteristike materijala

41
Amorfne materije: tene i gasovite supstancije neuredjenog rasporeda atoma ili
molekula; od vrstih materijala amorfnu gradju imaju kauuk, tutkalo, plastike,
staklo.
Prostorna reetka: trodimenzionalni raspored gradivnih estica koji se viestruko
ponavlja.
Elementarna reetka: geometrijsko telo koje prikazuje osnovnu eliju u koju se
grupiu atomi u vrstom stanju.
Parametri reetke: najmanje rastojanje izmedju susednih atoma u rogljevima
elementarne kristalne reetke.
Kristalofrafski sistemi: svrstavanje elementarnih reetki prema obliku geometrij-
skih tela, veliini parametara i uglova reetke.
Povrinski centrirana kubna reetka (A1): elija koja sadri po jedan atom na
svakom roglju kocke (8) i po jedan atom u sredini svake strane kocke (6).
Prostorno centrirana kubna reetka (A2): elija koja sadri po jedan atom na
rogljevima kocke (8) i jedan atom u sreditu kocke.
Najgua heksagonalna reetka (A3): osnovna elija je estougaona prizma, sa
atomima smetenim na rogljevima prizme (6+6), u sredini donje i gornje osnove
prizme (1+1) i u srednjoj ravni prizme (3).
Struktura: gradja materijala definisana vrstom atoma, njihovim brojem i raspode-
lom u osnovnoj reetki, kao i zrnima koja potiu iz te reetke.
Radujus atoma: veliina izraunata iz dimenzija elementarne reetke poto se od-
redi pravac u kome su atomi u kontaktu (npr. dijagonala bone strane reetke A1 ili
dijagonala kocke reetke A2).
Milerovi indeksi pravca: pravci u elementarnoj reetki odredjeni u odnosu na ko-
ordinatni poetak smeten u jednom voru reetke; koordinate datog poloaja
(u,v,w), oslobodjene razlomka i prikazane u srednjoj zagradi [u v w] predstavljaju
indekse datog pravca.
Milerovi indeksi ravni: odredjuju se kao odnosi recipronih vrednosti odseaka
date ravni na kristalografskim osama. Odseci se uopteno oznaavaju sa h, k, l (na
osama x, y, z respektivno), i prikazuju u maloj zagradi (h k l).
Miler-Braveovi indeksi: odnose se na pravce i ravni heksagonalne reetke.
Koordinacioni broj: broj najbliih podjednako udaljenih atoma u odnosu na refe-
rentni atom.
Centar kristalizacije: klica (jezgro) oko koje poinje ovravanje, tj. kristalizaci-
ja tenosti.
Monokristal: kristal formiran iz jednog centra kristalizacije, tako da se dobija pra-
vilan raspored atoma po celoj zapremini kristala.
Polikristali: dobijaju se rastom kristala iz velikog broja centara kristalizacije, te je
orijentacija reetki razliita u pojedinim delovima polikristala.
Mainski materijali

42
Metalno zrno: kristalni agregat formiran iz jednog centra kristalizacije.
Defekti atomske strukture: takaste, linijske i povrinske greke.
Takasti defekti: vakancije, otkijeva greka, Frenkelova greka.
Vakancija: nedostatak atoma u oekivanom atomskom rasporedu.
otkijeva greka: u jonskoj reetki nedostaju kako pozitivan tako i negativan jon
tako da se odrava elektroneutralnost.
Frenkelova greka: jedan jon naputa normalan poloaj u reetki i zauzima inter-
sticijalan poloaj.
Dislokacija: niz takastih defekata koji dovode do linijskog defekta.
Ivina dislokacija: linijski defekt izazvan odsustvom dela atomske ravni iz njenog
regularnog poloaja, to stvara deformaciono polje.
Granica zrna: ravanska greka koja razdvaja razliito orijentisana zrna nastala iz
razliitih centara kristalizacije (kod polikristala).
Zavojna dislokacija: linijski defekt u obliku spirale ili zavojnice praen pojavom
deformacionog polja.
Burgersov vektor: vektor koji zatvara putanju oko ivine ili zavojne dislokacije.
PITANJA:
1. Gradja atoma i njihovo grupisanje u periodnom sistemu elemenata.
2. Pojam kvantnih brojeva, orbita i ljuski.
3. Valentni elektroni, elektropozitivni i elektronegativni elementi.
4. Elektronska struktura hemijskih elemenata, posebno tehniki znaajnih metala
(Fe, Al, Cu, Mg).
5. Vrste hemijskih veza i gradivne estice materije.
6. Primarne i sekundarne hemijske veze.
7. Opisati kristalnu i amorfnu gradju materije.
8. Kristalografski sistemi i raspodela atoma u elementarnoj reetki.
9. Milerovi indeksi pravca i ravni u reetki A1, A2, A3.
10. Osnovne karakteristike kubne i heksagonalne reetke.
11. Obrazovanje monokristala i polikristala i njihove karakteristike.
12. Strukturne greke kristalnih reetki.
2
PONAANJE METALA PRI DELOVANJU
SPOLJNIH SILA
2.1 Elastine deformacije
2.1.1 Osnovni pojmovi
Ako na metalno telo deluje spoljna sila, telo menja svoj oblik i pri dovoljnoj
veliini spoljne sile dolazi do njegovog razaranja. Delovanjem sile nastaju istovre-
meno u telu naponi, jer se ono unutranjim silama suprostavlja promeni oblika.
Promena oblika izazvana delovanjem spoljnih sila se naziva deformacija (ponekad
takodje preoblikovanje). Pri niskim vrednostima spoljnih sila (i niskim naponima)
deformacija je samo elastina (opruna); po rastereenju ta deformacija nestaje, a
telo poprima prvobitni oblik. Prekorai li veliina spoljanje sile odredjenu granicu
dolazi do plastine (trajne) deformacije, a po rastereenju telo ostaje deformisano.
U kristalnoj reetki se elastina deformacija ispoljava samo malim otklanjanjem
atoma iz njihovog ravnotenog poloaja; otklon ne prelazi polovinu parametra re-
etke. Pri trajnoj deformaciji menjaju atomi svoj poloaj za udaljenost najmanje je-
dnaku parametru reetke.
Ako spoljna sila F deluje na tap krunog preseka u uslovima jednoosnog zate-
ueg optereenja (sl. 2.1), nastaje u ravni S
0
, upravnoj na pravac dejstva sile, nor-
malni napon
0
= F/S
0
. U proizvoljnoj ravni S
1
, ija normala zaklapa sa pravcem si-
le F ugao , normalna komponenta (F
n1
) i smiua komponenta (F
s1
) sile F imaju
vrednosti:
1
cos ;
n
F F =
1
sin
s
F F = (2.1)
U ravni S
1
deluju normalni i smiui naponi:
Mainski materijali

44
1
1
1
S
F
n
= i
1
1
1
S
F
s
= , respektivno. (2.2)
F
F
F
n1
F
s1
S
1
S
0
F


0 30 60 90
0
0.25
0
0.50
0
0.75
0
1.00
0


Slika 2.1 Normalna i smiua Slika 2.2 Tok normalnog i smiueg
komponenta sile F napona u zavisnosti od ugla pri
jednoosnom zatezanju
Tokovi normalnog i smiueg napona u zavisnosti od ugla pri jednoosnom
zatezanju prikazani su na slici 2.2. Kao to se vidi normalni napon () dostie mak-
simum za = 0; smiui napon () ima maksimalnu vrednost pri = 45 koja iz-
nosi 1/2
0
. Ako je vrednost sile dovoljno mala re je o elastinim normalnim i
smiuim naponima, kojima odgovaraju elastine normalne i smiue deformacije.
Izmedju elastine deformacije () i napona () postoji linearna zavisnost koja je
poznata kao Hukov zakon:
= , (2.3)
gde je: - konstanta proporcionalnosti, a 1/ = E - modul elastinosti pri zatezanju,
MPa.
Odnos izmedju normalnog napona i normalne elastine deformacije je stoga:
E = . (2.4)
Za smiui napon () i smiuu elastinu deformaciju () vai slino:
G = , (2.5)
gde je G - modul elastinosti na smicanje, odnosno modul klizanja u MPa.
Relativne deformacije i su bezdimenzijski brojevi. Uzduna deformacija
predstavlja odnos ukupne promene duine (l) i poetne duine l
0
, a odredjuje se po-
mou izraza:
,
0
0
0
l
l l
l
l
=

= (2.6)
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

45
gde je: l
0
- duina uzorka u nezategnutom stanju,
l - duina uzorka u stanju zatezanja normalnom silom F.
Pojava uzdune deformacije
0
l
l
= pod dejstvom sile F prikazana je na slici 2.3.
Slino se (sl. 2.4) odredjuje smiua deformacija (smicanje):
l
x
= kao tangenta
ugla smicanja izazvanog smiuom silom F, jer je
l
x
tg

= i tg za male uglove.
Apsolutne vrednosti konstanti E i G su za razne metale razliite, a u monokristalu
zavise takodje od orijentacije kristalne reetke i pravca delovanja sile. Kod monokris-
tala bakra dobijene su, za razliite pravce, vrednosti modula elastinosti veoma razli-
ite; npr. odnos E[111]/E[100] je kod bakra oko 2.8; za aluminijum oko 1.2. Zato mo-
nokristal bakra ima veliki stepen anizotropije
1
elastinih osobina, a monokristal alu-
minijuma se ponaa u oblasti elastinih deformacija kao skoro izotropno telo.

l
F
F
l
l
0

l
F
F
x


Slika 2.3 Ilustracija normalne Slika 2.4 Ilustracija smiue deformacije
deformacije
Kod veine tehnikih metala i legura, budui da je re o polikristalnim materi-
jama koje se sastoje iz velikog broja kristala razne orijentacije, veliina modula
elastinosti je nezavisna od pravca. Za ovakve materijale modul elastinosti je u
makroskopskim razmerama jednak srednjoj vrednosti modula elastinosti monokri-
stala. Makroskopska zapremina polikristalnih materijala postaje onda telo sa izot-
ropnim elastinim osobinama.
2.2 Plastine deformacije
Odredjivanje precizne granice izmedju elastine i trajne deformacije je teko; kod
polikristalnih materija se takva granica praktino i ne pojavljuje (neka su zrna trajno

1
Anizotropija oznaava zavisnost, a izotropija nezavisnost osobina od pravca.
Mainski materijali

46
deformisana, druga samo elastino). Zato se oblast elastinih deformacija ograniava
naponom pri kome ipak dolazi do merljive trajne deformacije koja se oznaava kao
granica elastinosti. Za reprodukovanje navedenog napona, koji izaziva prve trajne
deformacije, koristi se tzv. dogovorna granica elastinosti
0.005
. To je napon, koji iza-
ziva npr. pri zateuem optereenju tapa njegovo trajno izduenje za 0.005% l
0
(sl.
2.3). Ipak je i odredjivanje ove dogovorne vrednosti dosta teko i dugotrajno. U tehni-
koj praksi se za napon, koji karakterie poetak trajne deformacije uzima napon, koji
izaziva trajnu deformaciju 0.2% i oznaava se kao granica R
0.2
1
. Kod nekih metala
(naroito kod metala sa prostorno centriranom kubnom reetkom), koji sadre male
koliine intersticijskih primesa, moe se poetak trajne deformacije lako oitati sa di-
jagrama kidanja. Na sl. 2.5 je takav dijagram prikazan za niskougljenian elik. Dos-
tigne li napon vrednost koja odgovara taki H, dolazi do rasta trajne deformacije, koji
je praen naglim padom napona. Snienje napona pri kojem se deformacija nastavlja,
naziva se teenje materijala; taka H koja prikazuje poetak trajne deformacije ozna-
ava se kao gornja granica teenja ili samo napon teenja. Deformacija
H
, koja odgo-
vara taki H, moe se smatrati za granicu izmedju elastine i trajne deformacije. Ob-
last ulevo se koristi za procenu konstrukcionih osobina materijala (gde nije doputena
trajna deformacija), oblast udesno sadri informacije potrebne za tehnoloke postup-
ke, zasnovane na trajnim deformacijama (naroito pri kovanju, valjanju).
Gornja granica teenja
Donja granica teenja
ilav lom
Krt lom
Suenje
Deformacija,
N
a
p
o
n
,


H

a) b)
Slika 2.5 Zavisnost napon-deformacija za niskougljenini elik (a) i
izgled krtog i ilavog loma (b)
Plastina (duktilna) deformacija kristalnih materijala nastala bilo klizanjem ili
dvojnikovanjem ostvaruje se kretanjem dislokacija. Shema oba osnovna mehaniz-
ma plastine deformacije je prikazana na slici 2.6. U oba sluaja re je o trajnoj
promeni oblika, izazvanoj smiuim naponima () dovoljne veliine. Pri plastinoj
deformaciji klizanjem, tim naponom izaziva se pomeranje dva dela kristala du od-
redjenih kristalografskih ravni, na udaljenost koja odgovara vektoru reetke (med-

1
R
p
(R
0.2
) zove se tehniki napon teenja ili bolje konvencionalni napon teenja.
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

47
juatomskoj udaljenosti), odnosno celom umnoku vektora reetke. Orijentacija
kristalografske reetke oba dela kristala ostaje ista, kontinuitet atomnih ravni se za-
drava (sl. 2.6a). Pri dvojnikovanju smiui naponi u odredjenom delu kristala do-
vode do pomeranja veeg broja susednih atomskih ravni. Za razliku od klizanja, pri
plastinoj deformaciji dvojnikovanjem dolazi do pomeranja mnogih atomskih ravni
tako da relativno pomeranje atoma susednih ravni ne odgovara celom vektoru ree-
tke (sl. 2.6b). Deformisani deo kristala ima drukiju orijentaciju reetke, nego to je
ima osnovna reetka. Obe mree izgledaju kao slika i lik u ogledalu u odnosu na
odredjenu ravan koja se oznaava kao ravan dvojnikovanja. Potreban napon je vii
nego smiui naponi za izazivanje klizanja. Zato se sa plastinom deformacijom
dvojnikovanjem sreemo samo u odredjenim uslovima, npr. kod metala sa malim bro-
jem ravni klizanja, dalje pri deformaciji na niim temperaturama ili pri deformaciji
veim brzinama optereenja (istovremeno i deformacija). Kod metala sa povrinski
centriranom kubnom reetkom i njihovih legura (bakar, mesing itd.), dolazi do dvoj-
nikovanja kristala takodje usled termikih napona pri zagrevanju; ti tzv. kristalni bli-
zanci se razlikuju od dvojnika stvorenih zajednikom deformacijom, time to su iri i
vie ih je u strukturi. Kristali blizanci su na nagrienoj povrini preseka uzorka lako
uoljivi jer orijentisani deo kristala pri nagrizanju dobija razliitu boju u odnosu na
okolni nedeformisani deo kristala.
F
F
F
F
F
F
F
F
F
F
Ravni
klizanja
Ravan
klizanja
Ravni
dvojnikovanja
d
v
o
jn
ik
a)
b)

Slika 2.6 Deformisanje kristala: a) klizanjem, b) dvojnikovanjem
Teenje pri naponu manjem od jaine materijala je karakteristina pojava kod me-
talnih materijala. Suprotno tome, kod tvrdih kovalentnih kristala (dijamant, karbid si-
Mainski materijali

48
licijuma) i kristala sa delimino metalnom vezom (karbidi metala), potrebni su za kli-
zanje naponi koji prevazilaze njihovu jainu. To je zato to jako usmerene veze izme-
dju atoma oteavaju kretanje dislokacija.
2.2.1 Veza izmedju klizanja i kristalne reetke
Najei mehanizam deformacije oblika kod metala, na koji e u daljem izlaganju
biti usredsredjena naa panja, jeste klizanje. Ako se postepeno poveava sila optere-
enja koja deluje na kristal, najzad e smiui naponi u pogodnoj kristalografskoj rav-
ni (tzv. ravni klizanja) dostii kritinu vrednost tzv. kritian napon klizanja i zapoee
deformacija klizanjem; jedan deo kristala se pomera po ravni klizanja u odnosu na
drugi deo. Iz proba na monokristalu proizilazi, da se klizanje prvenstveno odvija u od-
redjenim kristalografskim ravnima i pravcima. Iz veze izmedju strukture kristala i ge-
ometrije deformacije klizanjem mogu se formulisati tri osnovna zakona klizanja:
1) ravan klizanja odgovara ravni kristala najgue posednutoj atomima;
2) pravac klizanja odgovara pravcima kristala koji su najgue posednuti atomi-
ma;
3) od datog skupa ravni i pravaca moe se izdvojiti takva ravan i pravac, gde smi-
ua komponenta napona dostie najveu vrednost (tzv. aktivna ravan i pravac
klizanja; aktivacija nastaje po midovom zakonu teenja1).
x
z
y
(111)
[101]
[110]
[011]
(111)

x
z
y
(110)
[111]
[111]

Pravac
klizanja
Ravan
klizanja
Pravac
klizanja
Pravac
klizanja

Slika 2.7 Pravci i ravni
klizanja u povrinski
centriranoj kubnoj
reetki (A1)
Slika 2.8 Pravci i ravni
klizanja u prostorno
centriranoj kubnoj
reetki (A2)
Slika 2.9 Pravci i ravni
klizanja u
heksagonalnoj
gusto pakovanoj
reetki (A3)
Npr. u povrinski centriranom kubnom sistemu (A1) najgue su posednute ravni
tipa {111} i pravci tipa <110> (sl. 2.7). U prostorno centriranom kubnom sistemu
(A2) najgue su posednute atomima ravni tipa {110}, {211} i {321}, a najgue po-
sednut je pravac tipa <111> (sl. 2.8). U ovim sistemima najpovoljnija ravan zavisna je

1
Od moguih sistema klizanja u kristalu, klizanje e poeti na onom za kojeg je potrebna najmanja
komponenta razloenog napona (komponenta nastala razlaganjem optereenja).
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

49
od temperature. Npr. za temperaturu ispod T
t
/4 (T
t
- temperatura topljenja u Kelvini-
ma), jesu preferirane ravni {211}, za temperaturu u intervalu T
t
/4 - T
t
/2 ravni {110}, a
pri viim temperaturama ravni {321}. Kod heksagonalnih sistema (A3) najgue je
posednuta atomima osnovna ravan elementarne reetke, a najgue posednuti pravci
lee u toj ravni (sl. 2.9). Proizvod brojeva ravni klizanja i pravaca odredjuje broj sis-
tema klizanja. Metali strukture A1 imaju 4 ravni klizanja i u svakoj ravni po 3 pravca
to daje (43) = 12 sistema klizanja, metali strukture A2 imaju (62) = 12 sistema kli-
zanja i metali strukture A3 imaju (13) = 3 sistema klizanja. To je u skladu i sa empi-
rijskom injenicom da metali Au, Ag, Cu, Al, Pb (reetka A1) imaju znatno veu plas-
tinost nego metali Zn, Mg, Cd (reetka A3).
2.2.2 Kritian napon klizanja
Napon potreban za klizanje u odredjenoj ravni klizanja, naziva se kritian napon
klizanja (
kr
). Uz pretpostavku da se klizanje ostvaruje kao medjusobno pomeranje
dva vrsta tela (to znai du cele klizne ravni istovremeno), moe se veliina
kr
pro-
raunati iz medjuatomnih sila. Najmanje trajno pomeranje jednog sloja atoma u odno-
su na susedni sloj jeste takvo pri kojem se atomi premetaju za jedno medjuatomsko
rastojanje u pravcu delovanja napona. Pri svom kretanju iz jednog vora reetke do
susednog vora atom je izloen silama razliitih veliina i smerova. Pri malim otklo-
nima od polaznog poloaja preovladjuju si-
le koje tee da atom vrate opet u poetni
poloaj; pri velikim otklonima koji prevazi-
laze polovinu medjuatomnog rastojanja,
preovladjuje sila od susednog atoma, tj. sila
obrnutog smera; u srednjem poloaju iz-
medju susednih vorova rezultujua sila je
jednaka nuli. Pretpostavimo zato, da sila
koja deluje na atom koji se kree od jednog
vora do drugog ima sinusoidalni oblik (sl.
2.10). Da bi se takvo pomeranje atoma os-
tvarilo, mora smiua komponenta spoljne
sile prekoraiti maksimum koji lei na uda-
ljenosti x = a/4 od polaznog poloaja O.
Potrebna veliina sile na jedininoj povrini
kristalografske ravni (tj. kritinog napona
klizanja) moe se izvesti iz sinusne jedna-
ine koja ima oblik:
|
.
|

\
|
=
a
x
A 2 sin . (2.7)
Za male otklone (ali konane) od poe-
tnog poloaja vai Hukov zakon:
+F
0
-F
a/4
a/2
Medjuatomska udaljenost
F
x
F
a

a

Slika 2.10 Tok sile potrebne za pomeranje
atoma iz ravnotenog poloaja
Mainski materijali

50
= G , (2.8)
u kome se smiua deformacija moe prema slici 2.10 izraziti kao:
a
x
= . (2.9)
Za x = 0 mora biti tangenta na sinusnu liniju jednaka prvom izvodu Hukovog za-
kona:
, 2 cos
2
0 0
a
G
a
x
A
a x
x x
=
(

|
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|

= =


(2.10)
ili ,
a
G
A
a
2
=

(2.11)
pa je
2
G
A

= . (2.12)
Posle zamene:
|
.
|

\
|
=
a
x G

2 sin
2
, (2.13)
maksimalna vrednost napona dobija se iz uslova:

2
; 0
max
G
x
= =

. (2.14)
Vrednost modula elastinosti na smicanje je npr. za gvodje oko 710
4
MPa; to
znai da bi napon potreban za izazivanje plastinih deformacija bio oko 10000
MPa. Stvarni kritini napon klizanja eksperimentalno odredjen kod masivnih mo-
nokristala istih metala je 100 do 1000 puta manji. Razlog ovom neslaganju izme-
dju proraunatih i izmerenih vrednosti kritinog napona klizanja je pogrena pret-
postavka iz koje je proraun izveden. Bilo je usvojeno klizanje u savrenom krista-
lu sa idealnom kristalnom reetkom pri emu se jedan deo po drugom kretao kao
kruta celina. Pri klizanju u realnim uslovima ne dolazi do pomeranja atomnih slo-
jeva kao celine, ve postupnim premetanjem relativno malog boja atoma; to po-
meranje moe se uporediti sa talasnim kretanjem ravni klizanja. Omogueno je pri-
sustvom i kretanjem dislokacija u kristalu. Zbog veoma velike gustine dislokacija u
reetki metala, postoji verovatnoa da se u ravni klizanja pojave ivine dislokacije
iji se Burgersov vektor poklapa sa pravcem napona to olakava klizanje. Dislo-
kacione linije u kristalu su zone poviene energije, te se delovanje i relativno malih
tangencijalnih napona sabira (superponira) sa unutranjim naponima to inicira kre-
tanje dislokacije, a time i klizanje (sl. 2.11).
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

51
1 F 2 F 3 F
4
pravac klizanja

Slika 2.11 Shema mehanizma klizanja; 1-4 etape klizanja
Premetanje dislokacija bilo ivinih ili zavojnih (sl. 2.12) dovodi do klizanja samo
malog broja okolnih atoma, dok je za klizanje u idealnom kristalu potrebno jednovre-
meno premetanje svih atoma u tangencijalnoj ravni. Primenjujui analogiju sa zako-
nima mehanike, olakanje klizanja dislokacijama moe se uporediti sa prelaskom od
trenja klizanja na trenje kotrljanja. Kod monokristala kretanje dislokacija se zaustavlja
zbog defekata kristalne reetke na granicama subzrna, prisustva stranih atoma ili pre-
secanja dislokacionih linija. Time se objanjava ogranienje veliine klizanja u jed-
nom pravcu. Blokiranje kretanja dislokacija na nekim linijama klizanja praeno je po-
veanjem otpornosti na smicanje u ravni klizanja. U skladu sa postupnim plastinim
deformisanjem raste otpor metala protiv daljeg deformisanja - kristal podlee ojaa-
nju. Veliina i brzina tog ojaanja zavisi od kristalne strukture. Metali strukture A3
(Zn, Mg, Ti, Zr, Cd, Co) neznatno ojaavaju nezavisno od temperature, neto vie
ojaavaju metali strukture A1 (Ag, Al, Cu, - Fe, Ni, Pb), a najvie ojaavaju metali
strukture A2 (- Fe, Cr, Mo, V, W, Nb, Ta). Posebna plastinost nekih metala npr.
Au, Ag, Cu, Pt ne moe se objasniti samo gustinom dislokacija u nedeformisanom
kristalu, ve i razmnoavanjem dislokacija pri plastinom deformisanju.

a) b) c)
Slika 2.12 Klizanje izazvano kretanjem zavojne dislokacije kroz kristal
Mainski materijali

52
2.3 Metodi ispitivanja metala i legura
2.3.1 Mehanike osobine materijala
Delovi maina i ureaja izloeni su u eksploatacionim uslovima razliitim vrs-
tama optereenja, a ponekad i povienim ili snienim temperaturama ili pak koro-
zionom dejstvu. Da bi se ustanovio "odgovor" materijala na razne uslove spoljnjeg
optereenja neophodna su laboratorijska ispitivanja, koja kad je re o mehanikim
osobinama treba da budu maksimalno prilagoena realnim uslovima u kojima de-
lovi rade. Testiranjem materijala ne dobijaju se samo podaci potrebni za projekto-
vanje i konstrukciju delova maina ve i neke karakteristike koje se odnose na mo-
gunost prerade poluproizvoda u finalne proizvode. Jednom reju mehanike oso-
bine metala obuhvataju svojstva otpornosti i svojstva deformacije.
Budui da se ispitivanju mehanikih osobina posveuje veliki deo vremena na
laboratorijskim vebama, ovde e biti iznete samo opte napomene koje se odnose
na:
Ispitivanje zatezanjem,
Merenje tvrdoe,
Odredjivanje udarne ilavosti,
Odreivanje dinamike izdrljivosti,
Ispitivanje na povienim temperaturama.
2.3.1.a Ispitivanje zatezanjem
Zasniva se na sporom zatezanju uzorka standardnog oblika i dimenzija na ured-
jaju koji se zove kidalica. Ona je opremljena dinamometrom za merenje sile i pisa-
em koji u svakom momentu zapisuje zavisnost izduenja od sile. Pomou podata-
ka zabeleenih pri ispitivanju (sl. 2.13) i izmerenih na prekinutom uzorku odreuju
se:
Jaina na kidanje, R
m
, MPa (Zatezna vrstoa),
Napon teenja, R
0,2
, MPa (Gornja granica teenja, R
eH
),
Izduenje A
5
, A
10
, % (Indeksi se odnose na radnu duinu),
Suenje Z, % (Kontrakcija),
Modul elastinosti E, MPa.
Jaina je pokazatelj kvaliteta materijala, koji se ne koristi kao proraunska ve-
liina kod duktilnih materijala. Ipak se uporednim ispitivanjima vie uzoraka mogu
prema jaini ustanoviti eventualne unutranje metalurke greke (poroznost, neme-
talni ukljuci).
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

53
Napon teenja je najvanija veliina za proraun (dimenzionisanje) mainskih
delova. Najvei nivo napona kojim se deo sme opteretiti mora biti nii od napona
teenja, to se za odgovorne konstrukcije definie stepenom sigurnosti. S obzirom
na znaaj napona teenja potrebno je objasniti kako se on odreuje. Kod mekih
1
e-
lika (sl. 2.13a) taj se napon direktno oitava sa dijagrama i odgovara gornjem
naponu teenja koji se oznaava sa R
e
, MPa. Kod drugih vrsta elika ne moe se u
toku ispitivanja zatezanjem direktno uoiti napon teenja. Budui da i pri najma-
njem optereenju nastaju lokalne plastine deformacije, postavlja se pitanje koliko
se najvie plastino izduenje moe tolerisati, a da rad konstrukcije ne bude ugro-
en. Usvojena je za elik trajna deformacija od 0.2%, a napon potreban za tu de-
formaciju zove se tehniki (ili konvencionalni) napon teenja, R
0.2
(sl. 2.13b).
Za druge legure (Al, Cu, Mg) grafik - poinje da se krivi ve pri niskom na-
ponu te se uzima da naponu teenja odgovara trajna deformacija od 0.5%. Stoga se
u ovom sluaju tehniki napon teenja oznaava sa R
0.5
.
Izduenje (A
5
, A
10
) moe biti bolji pokazatelj metalurkog kvaliteta elika nego
jaina, jer u sluaju poroznosti ili nemetalnih ukljuaka A drastino opada. Pri rela-
tivno niskom optereenju proizvod A
10
R
m
je indikator ilavosti elika.
Suenje Z je bitan pokazatelj obradljivosti metala plastinim deformisanjem.
Procentualno izduenje
Napon Napon
formiranje
vrata
prekid
elast. plast.
Procentualno izduenje
P
V
P
M M

tg=E
tg=E
R
e
H
R
m
R
p

(
R
0
,
2
)
0,2% 0 0
C
C

a) b)
Slika 2.13 Dijagram - za: a) mek elik i b) tvrd elik
Modul elastinosti. Pri zameni jednog materijala drugim uvek se mora uzeti u
obzir ne samo jaina ve i modul elastinosti. To je karakteristika koja odreuje
ugib odnosno krutost odreenog mainskog dela. Na primer aluminijumska osovi-
nica e se istegnuti tri puta vie nego elina pri istom optereenju jer je
E
Al
= 69000 MPa, a E

= 207000 MPa. Modul elastinosti ne menja se sa prome-


nom jaine elika (npr. zbog legiranja, hladnog ojaanja, termike obrade), ve
uvek ostaje E

= 207000 MPa pri sobnoj temperaturi. Pri temperaturi oko 650C,


modul elastinosti opada do oko 60000 MPa. Stoga se moe rei da je modul elas-

1
Termin "mek" elik upotrebljava se u smislu niskougljenini elik (C < 0.25%).
Mainski materijali

54
tinosti stalna veliina za grupu legura (ima odreenu vrednost za elike, drugu za
legure Al, treu za legure Cu, ) ali linearno opada sa porastom temperature.
Pored modula elastinosti jo se odreuje modul klizanja G i redje zapreminski
modul K:
2(1 )
E
G

=
+
i
3(1 2 )
E
K

, gde
p
K
V
=

pokazuje smanjenje zapremine


pri dejstvu svestranog (hidraulinog) pritiska ( je Poasonov koeficijent).
Ova tri koeficijenta elastinosti E, G, K pokazuju kako materijal reaguje na
naponsko deformaciono polje, zavisno od Poasonovog koeficijenta
x
y

= .
(Elastina deformacija
x
poklapa se sa pravcem dejstva sile, a
y
je upravna na
tu silu).
Dijagram stvarni napon-stvarna deformacija (
st
-
st
)
Podatke potrebne za konstruisanje dijagrama
st
-
st
, tee je dobiti nego podatke
za izradu tehnikog dijagrama -, te se stoga stvarni dijagram redje koristi, uglav-
nom za razvojne i istraivake svrhe.
Razlika proistie zbog toga to se u tehnikom dijagramu napon izraunava
pod pretpostavkom da popreni presek A
0
ostaje konstantan u toku optereenja.
Ako se prenik ispitivanog uzorka meri vie puta pri porastu sile moe se uoiti da
se on smanjuje, pa se rauna trenutna povrina (A), odnosno stvarni napon:

sila
.
stvarna povrina u funkciji vremena
st
=
Takodje je potrebno izraunavati stvarnu jedininu deformaciju, sukcesivnim
sabiranjem prirataja l deljenog sa trenutnom duinom l. Tako se dobija logari-
tamska deformacija
A
A
l
l
st
0
0
ln ln = = . Zadnji odnos proizilazi iz uslova da zap-
remina metala u toku deformisanja ostaje priblino konstantna
0 0
. V A l A l const = = = , (A
0
, l
0
poetne vrednosti, A, l trenutne vrednosti).
Izmeu stvarnog napona i deformacije u zoni plastinosti ustanovljena je zavi-
snost:
n
k = , gde je k- konstanta zavisna od materijala, a n- koeficijent defor-
macionog ojaanja. Za tehniki ist aluminijum u arenom stanju dobijena je rela-
cija
0.2
180 = , a za meki elik
0.26
560 = .
Ako se opti izraz
n
k = logaritmuje dobije se jednaina:
ln ln n k = + , to u duplo-logaritamskom koordinatnom sistemu odgovara jed-
naini prave linije ( ) y mx b = + . U zoni elastinosti, normalno se ne razlikuju
stvarni i tehniki naponi (sl. 2.14) jer je A
0
= A.
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

55
Za nekoliko karakteristinih limo-
va: od legura aluminijuma, umirenog
niskougljeninog elika i nerajueg
feritnog elika prikazane su linije de-
formacionog ojaanja na slici 2.15. Sa
slike se jasno vidi da se meki elini
limovi (krive 1 i 2) i limovi Al - legu-
ra(krive 8 i 9) mogu upotrebiti za du-
boko izvlaenje jer su potrebne relati-
vno male sile za veliko deformisanje.
Kad je u pitanju nerdjajui feritni elik
(17% Cr, 0.1% C- kriva 7) i niskolegi-
rani termopostojani elici (aren - kri-
va 5 i toplo valjan i nomalizovan- kri-
va 6), nastaje veliko deformaciono
ojaanje, pa je tehno-ekonomski nera-
cionalna izrada otpresaka od tih limo-
va.
Izmeu stvarnih napona i defor-
macija sa jedne strane i tehnikih sa
druge strane postoje veze:
(1 )
st
= + i ln(1 )
st
= + .
5
6
7
8
3
8
9
1
22
0.01 0.02 0.04 0.06 0.08 0.10 0.20
150
100
80
70
60
50
40
30
Stvarna deformacija
S
t
v
a
r
n
i

n
a
p
o
n
,

6
.
9
,

M
P
a

Slika 2.15 Dijagram stvarni napon-deformacija u duplo - logaritamskom sistemu
2.3.1.b Merenje tvrdoe
Tvrdoa se definie kao otpor prodiranju utiskivaa koji je tvrdji od ispitivanog
materijala. Kod metalnih materijala postoji jaka korelacija izmedju elastinosti i
Tehnika ili stvarna deformacija, %
Prekid
Kriva tehniki napon
-deformacija
Kriva stvarni napon
-deformacija
T
e
h
n
i

k
i

i
l
i

s
t
v
a
r
n
i

n
a
p
o
n

6
.
9
,

M
P
a
20 40 60 80 100
0
20
40
60
80
100
120
140
Prekid

Slika 2.14 Uporedni prikaz grafika - i
st
-
st

Mainski materijali

56
tvrdoe, pa zato i veliina odskoka moe posluiti za procenu tvrdoa po tzv. skle-
roskopskoj metodi.
Najee se tvrdoa tehnikih metala odredjuje po Brinelu, Vikersu i Rokvelu
(sl. 2.16).
Brinelova tvrdoa (HB) meri se na ravnom uzorku utiskivanjem eline ili
volframske kuglice prenika D = 10, 5, 2.5 mm. Na kuglicu se preko sistema polu-
ga i tegova deluje optereenjem
2
F K D = , daN. Za elike se uzima K = 30, a za
meke materijale (neelezne) usvaja se K = 10, 5, 1.5 ili 1. Pri pravilno odabranoj
sili, prenik otiska d treba da bude u granicama: (0.25 0.6) d D = . Na osnovu F,
D i prenika otiska d, izmerenog na mikroskopu ugradjenom u Brinelov aparat,
rauna se tvrdoa:
( )
2 2
2F
HB
D D D d
=

.
Najvea tvrdoa koja se moe meriti sa utiskivaem od kaljene eline kuglice
je 450 HB, a sa kuglicom od sinterovanih volframskih karbida, ta je granica 750
HB. Izmedju jaine na kidanje konstrukcionih elika u normalizovanom stanju i
tvrdoe HB ustanovljena je empirijska veza (3.4 3.6)
m
R HB = .
Izgled utiskivaa
Metoda Utiskiva
Boni pogled Pogled odozgo
Optereenje
Formula za
izraunavanje tvrdoe
Brinel
Kuglica od eli-
ka ili volfram
karbida preni-
ka 10 mm
D
d

d

F
2 2
2
( )
F
HB
D D D d
=


Vikers
Dijamantska
piramida
136

d
1
d
1

F
2
1.854
HV
d
=
Knup
Dijamantska
kupa
t
l / b=7.11
b / t=4.00

b
l

F
2
14.2
HK
l
=
Rokvel
A
C
D
Dijamantska
kupa
120
t

d

60 kg
150 kg
100 kg
HRA =
HRC =
HRD =
100-500 t
B
F
G
1/16" prenika
eline kuglice
E
1/8" prenika
eline kuglice
t

d

100 kg
60 kg
150 kg
100 kg
HRB =
HRF =
HRG =
HRE =
130-500 t
Slika 2.16 Metode merenja tvrdoe
Vikersova tvrdoa (HV) meri se pomou dijamantske piramide sa uglom pri
vrhu od 136 koja se utiskuje pod optereenjem od 5, 10, 20, 30, 50, 100 daN, od-
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

57
nosno preko poluge na koju deluju tegovi od 5, 10, 20, 30, 50 i 100 kg. Tvrdoa po
Vikersu izraunava se prema izrazu:
2
1.854F
HV
d
= ,
gde je d, mm- aritmetika sredina dve izmerene dijagonale kvadratnog otiska. Oi-
tavanje dimenzija otiska obavlja se na mikroskopu ugradjenom u aparat za merenje
tvdroe.
Metoda po Vikersu naroito je pogodna za kontrolu tvrdoe veoma tvrdih
povrina kao to su kaljene, cementirane, nitrirane ili difuziono metalizirane. Pored
toga mogu se meriti tvrdoe tankih predmeta ako se primene mala optereenja ko-
jima se deluje na utiskiva.
Tvrdoa HV bliska je tvrdoi HB u granicama 250-600; izvan ovog intervala
tvrdoe se znatno razlikuju, te za prevodjenje jedne u drugu slue uporedne tablice.
Na kraju treba naglasiti da je na metodi Vikers zasnovano merenje mikrotvrdo-
e sa veoma malim optereenjem reda veliine od nekoliko stotina grama. Za veo-
ma tvrde materijale miktrotvdoa se meri metodom Knupa sa dijamantskim utiski-
vaem koji ostavlja otisak u obliku romba.
Rokvelova tvrdoa (HRC, HRB) meri se direktnim oitavanjem na skali apa-
rata. Utiskiva kod metode HRC je dijamantska kupa sa uglom od 120. Najpre se
runim okretanjem pritiskivaa uvodi predoptereenje od 10 daN, a zatim pomou
poluge standardno optereenje od 140 daN. Posle uklanjanja glavnog optereenja
oitava se HRC, i najzad uzorak potpuno rastereuje. Moe se priblino uzeti da je
tvrdoa
1
10
HRC HB . Druga skala HRB upotrebljava se za merenje tvrdoe rela-
tivno mekih materijala (HB < 400). Kao utiskiva koristi se elina kuglica pre-
nika 1/16 ina na koju se deluje pomonim i glavnim optereenjem od (10+90)
daN. Merenje tvrdoe po Rokvelu je veoma brzo, a otisak je gotovo nevidljiv.
Skleroskopska tvrdoa ili tvrdoa po oru (HSh) odredjuje se prema visini
elastinog odskoka malog tega koji slobodno pada sa odredjene visine. Posle mere-
nja ne ostaju nikakvi tragovi, koji bi mogli delovati kao inicijalne prsline kod di-
namiki optereenih delova. Kontrola pokazivanja orovog skleroskopa obavlja se
pomou etalon-ploica poznate tvrdoe date u jedinicama HSh ili HB.
2.3.1.c Udarna ilavost i ilavost loma
Energija koja se utroi pri udarnom savijanju je merilo osetljivosti materijala na
lokalnu koncentraciju napona. Ispitivanje udarne ilavosti prvi je uveo arpi
(Charpy) i definisao je kao rad potreban za prelom probnog uzorka preseka 1 cm
2
,
koji sadri leb propisanih dimenzija. Ovako definisana veliina udarne ilavosti
nema fiziki karakter, pa rezultati mogu biti uporedivi samo ako su dobijeni na is-
tim probnim uzorcima i u istim uslovima. Metali skloni krtom lomu razaraju se pri
malom utroku energije i gotovo bez vidljive deformacije na mestu preloma.
Mainski materijali

58
to se tie probnog uzorka,
najvaniji je leb koji je urezan po-
preno na sredini uzorka. Tako se
lokalizuje mesto preloma i stvaraju
uslovi za krti lom ak i kod ilavih
materijala. Prema obliku leba (za-
reza), ilavost odredjena na uzor-
cima 1010 mm i klatnu raspoloi-
ve energije od 300 J (sl. 2.17) oz-
naava se sa KU i KV, to znai da
je u pitanju U- leb dubine 5 mm,
odnosno V- leb dubine 2 mm. Po-
red toga, rezultati ispitivanja u ve-
likoj meri zavise od temperature
probnog uzorka, naroito kod meta-
la sa kristalnom reetkom tipa A2
ili A3 (za elik, odnosno za Zn i
njegove legure). Kod ugljeninih
elika, sa sniavanjem temperature,
ilavost naglo pada u uskom tem-
peraturskom intervalu to pokazuje
slika 2.18. Na krivoj se uoava
prevojna taka koja odredjuje prelaznu temperaturu, kao granicu ilavog i krtog
loma.
Jedna od najboljih ilustracija o uticaju prelazne temperature je havarija brodova
Liberti (Liberty) proizvodjenih u toku Drugog svetskog rata. Svi su brodovi bili iz-
radjeni od niskougljeninih elika koji su pokazali dobra svojstva plastinosti pri
statikom ispitivanju zatezanjem (pokazatelj A10R
m
). I pored toga, kod etvrtine
od ukupnog broja ovih brodova pojavile su se prsline, a kod nekih i prelamanje na
dva dela jo dok su bili usidreni u luci. Detaljnim ispitivanjima dolo se do zaklju-
ka da je havarija nastala zbog kon-
centracije napona izazvane otvorima
na palubi i bliskosti prelazne tempe-
rature elika i okolne temperature u
luci. Pokazalo se da rezultati ispiti-
vanja po arpiju nisu dovoljni za
procenu pouzdanog rada konstrukci-
je u realnim uslovima. Zato je uve-
den dinamiki test kidanja (Dyna-
mic Tear Test) koji se izvodi na
uzorcima razliitih preseka izloe-
nih dejstvu energije slobodnog pada
tega odredjene mase.

Slika 2.17 arpijevo klatno za ispitivanje ilavosti
Krt ilav
Materijali velike jaine
Prelazna temperatura
Reetka A1
Metali reetke A2,
keramika, polimeri
Temperatura
E
n
e
r
g
i
j
a

u
d
a
r
a

Slika 2.18 Zavisnost udarne ilavosti od
temperature za razliite materijale
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

59
isti metali i jednofazne legure imaju veu ilavost nego legure sa vie faza.
Bitan je i oblik u kome se izluuju sekundarne faze, jer jer su se zrnasti oblici po-
kazali znatno ilavijim nego lamelarni.
ilavost loma K
IC

Proraun mainskih delova dugo se zasnivao na naponu teenja i stepenu si-
gurnosti. Pored toga to su radni naponi bili nii od dozvoljenih dolazilo je do iz-
nenadnih lomova, naroito u uslovima ravanskog stanja deformacija
1
. Lom nastaje
zbog rasta inicijalnih prslina na mestima ukljuaka i drugih diskontinuiteta, na koje
su posebno osetljivi metali visokog napona teenja i velike jaine. Zato je za ovu
klasu materijala uveden pojam ilavost loma, koji se odnosi na otpor irenju prsli-
ne. Savremene metode defektoskopije (ultrazvune, radiografske) omoguuju da se
otkriju prsline vee od 0.51 mm, to znai da se greke manjih dimenzija moraju
prihvatiti i propisati nivoi napona koji nee iriti prsline. Veza izmedju napona koji
dovodi do oteenja (
f
, MPa) i ilavosti loma ( MPa m ) data je izrazom:
IC
f
a
Y K
W
a

| |

|
\ .
=

,
gde je: a- duina ivine prsline (1/2 duine za centralnu prslinu);
Y (a/W)- faktor oblika zavisan od geometrije konstrukcionog dela.
Uticaj ilavosti loma na dozvoljenu duinu prsline moe se objasniti na prime-
ru dva elina nosaa od istog niskolegiranog elika, ali drukije termiki obradje-
na (sl. 2.19). Oba nosaa kaljena su na martenzit, a zatim je nosa A otputen pri
427C, a nosa B pri 260C, to daje razliite
napone teenja. Poto se debljina oba nosaa
proraunava iz uslova da radni napon bude
60% od odgovarajueg napona teenja, to e
se oni razlikovati u debljini B i drugim karak-
teristikama, prema tablici:

1
Ravansko stanje deformacija izazivaju naponi koji dovode do pojave deformacija u dva medjusobno
upravna pravca; trea komponenta deformacije, upravna na ravan je jednaka je nuli.
L
Zatezanje
a
B
Zatezanje
W

Slika 2.19 Pravougaoni elini nosai
optereeni na zatezanje
Mainski materijali

60
Dimenzije nosaa Nosa A Nosa B
L 0.406 m 0.406 m
W 0.102 m 0.102 m
B 0.018 m 0.015 m
Osobine materijala T
ot
= 427C T
ot
= 260C
Napon teenja R
0.2
, MPa 1318 1573
Doputeni napon
d
, MPa 794 945
ilavost loma K
IC
, MPa m 107 56.1
Pomou izraza za
f
izraunava se kritina duina prsline koja se moe toleri-
sati, a da ne dovede do katastrofalnog loma. Aproksimativno, za grubu procenu,
uzima se Y = 1, to daje
2
1
IC
C
d
K
a

| |
=
|
\ .
, odnosno 0.0058 5.8
A
C
a m mm = = i
0.00112 1.12
B
C
a m mm = = . Taniji rezultati ( 4.34
A
C
a mm = , 0.89
B
C
a mm = ) dobi-
jaju se uzimanjem u obzir i faktora oblika Y, definisanog u Mehanici loma.
Na kraju se moe zakljuiti da za procenu radnog veka nekih mainskih delova
nije presudan stepen sigurnosti u odnosu na napon teenja ve kritina veliina gre-
ke. To pokazuje doputena duina prsline u nosau B, koja je pet puta manja nego
u nosau A.
2.3.1.d Odredjivanje dinamike izdrljivosti
Analizom brojnih preloma mainskih delova koji su dugo bili izloeni naizme-
nino promenljivom optereenju (npr. klipnjaa, osovina i sl.), ustanovljeno je da
radni naponi nisu prelazili napon teenja. Poto lomovi nisu nastali zbog unutra-
njih greaka (porozna mesta, nemetalni ukljuci) pretpostavilo se da je dolo do
zamora materijala usled dugotrajnog rada. Tipian primer loma usled zamora dat
je na sl. 2.20.
Budui da su mnogi delovi maina optereeni promenljivim naponima, dinami-
ka izdrljivost je od sutinskog znaaja kako pri izboru materijala tako i pri dime-
zionisanju delova. Laboratorijskim ispitivanjima uzorka poliranih povrina na ma-
inama koje se zovu pulzatori, dobijaju se Velerove krive (sl. 2.21), nazvane prema
autoru (Whler) koji je prvi ispitivao zamor vagonskih osovina. Ispitivanje se oba-
vlja sa razliitim nivoima promenljivih napona, koji dovode do loma posle odred-
jenog broja ciklusa ponovljenih optereenja.
Na slici 2.21 prikazana je Velerova kriva za elik (sl. 2.21a) i za leguru alumi-
nijuma (sl. 2.21b). Uoava se da za elik, pri naponu 500 MPa, broj ciklusa
moe biti veoma veliki (N = 10
6
-10
7
), a da se ne pojavi opasnost od loma. Ta gra-
nina vrednost napona koju materijal praktino izdrava bez obzira na broj ciklusa
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

61
ponovljenih optereenja zove se di-
namika jaina (dinamika vrstoa,
dinamika izdrljivost).
Drukiji je oblik krive -N za le-
gure aluminijuma i drugih neeleznih
metala (sl. 2.21b). Kod njih dinami-
ka jaina stalno opada sa porastom
N, tako da se ona mora vezati za na-
pon koji materijal izdrava do odred-
jenog broja ciklusa.
Poto su ispitivanja na zamor du-
gotrajna i skupa pokualo se da se
poveu dinamika izdrljivost i jai-
na. U tom smislu odredjuje se stepen
zamaranja kao odnos dinamike iz-
drljivosti i jaine na kidanje (R
D
/R
m

= 0.45-0.25 zavisno od vrste materi-
jala). To je samo orijentaciona ocena
jer na dinamiku izdrljivost ne utie
samo vrsta materijala ve i:
koncentratori napona (radijusi zaobljenja, zarezi, nemetalni ukljuci),
povrinska hrapavost uslovljena mainskom obradom,
zaostali povrinski naponi i
agresivnost sredine (elektrolitika i gasna korozija).
10
4
10
5
10
6
10
7
10
8
Broj ciklusa, N
Dinamika
vrstoa
Legura aluminijuma
(termiki obradjena)
Legura aluminijuma
(4%Cu, 0.6%Mn, 1.5%Mg)
elik (0.4%C, 0.7%Mn, 0.25%Si,
1.85%Ni, 0.3%Cr, 0.25Mo)
N
a
p
o
n
,

M
P
a
100
200
300
400
500
600
700
a
b

Slika 2.21 Velerova kriva: a) za elik i b) za legure aluminijuma (Al-Cu)

Slika 2.20 Zamorni lom zapoet na lebu za klin
(donji deo) i zamorni nasilni lom
(gornji deo)
Mainski materijali

62
Pored dinamikog zamora, kod nekih vrsta keramika i stakla moe nastati i tzv.
statiki zamor. Navedeni materijali za neko vreme dobro izdravaju odredjeno sta-
tiko (nepromenljivo) optereenje, a zatim postepeno propadaju. Uzrok tome su
hemijske reakcije potencirane atmosferskom vlagom i aerosolima
1
kao i visokim
povrinskim pritiscima.
2.3.1.e Ispitivanje zatezanjem na povienim temperaturama
Ispitivanja metala i njihovih legura na povienim temperaturama mogu se izve-
sti sa veim ili manjim brzinama deformisanja. U prvom sluaju dobijaju se podaci
za procenu mogunosti prerade metala plastinom deformacijom. Samo ispitivanje
obavlja se na maini za ispitivanje zatezanjem, opremljenom pomonim uredjajem
za grejanje i merenje temperature. Odredjuju se iste karakteristike kao pri zatezanju
na sobnoj temperaturi.
Daleko vei znaaj imaju ispitivanja pri malim brzinama deformisanja. Pokaza-
lo se da trajna deformacija materijala koji rade na povienim temperaturama nasta-
je pri znatno niem naponu od granice teenja, i da je zavisna od vremena. Ova
vrsta deformacije na povienoj konstantnoj temperaturi pri konstantnom naponu
( < R
0.2
const) zove se puzanje (creep). Kod mnogih konstrukcija koje rade na
povienim temperaturama veoma je vano odravanje stalnih dimenzija delova u
predvidjenom periodu eksploatacije. Kao primer mogu se navesti lopatice parnih
turbina koje za oko 10 godina rada ne smeju promeniti svoje dimenzije vie od
0.1%. Zbog toga ispitivanja na povienim temperaturama omoguuju pravilan iz-
bor materijala otpornog na deformisanje i proraun radnog preseka da se spree
prekomerne deformacije.
Rezultati ispitivanja na povie-
nim temperaturama, dobijeni pri raz-
liitim konstantnim naponima i tem-
peraturama, prikazani su na sl. 2.22.
Sa srednjeg grafika uoavaju se tri
faze puzanja karakteristine za sred-
nji nivo napona i srednju tempe-
raturu: u fazi I teenje se odvija ubr-
zano, u fazi II puzanje je ustaljeno, a
u fazi III puzanje je opet ubrzano i
prethodi lomu.
Iz dijagrama puzanja uglavnom
se odredjuju tri karakteristine veli-
ine:
Jaina na puzanje, tj. napon ko-
ji, pri datoj temperaturi, dovodi

1
Aerosoli - suspenzije tenih ili vrstih estica prenika 1-3 m (pa i manje) u vazduhu. Rastvorene
tene estice obrazuju maglu, a vrste dim.

Vreme, (Log t)
U
k
u
p
n
o

i
z
d
u

e
n
j
e
,

Prekid
Prekid Najvii napon ili
temperatura
Srednji napon ili
temperatura
Nizak napon ili
temperatura
Faza I
Faza II
Faza III
t

t


Slika 2.22 Tipine krive puzanja
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

63
do minimalne brzine puzanja,
Trajna jaina na puzanje, tj. napon koji posle odredjenog vremena dovodi do
loma pri datoj temperaturi i
Brzina puzanja
p
v
t

=

, koja omoguuje proraun vremena rada dela do poja-


ve velikih deformacija. Nagib krive u fazi II definie minimalnu brzinu puzanja.
Vana pojava koja prati puzanje jeste relaksacija napona, zaostalih pri preradi
metala (npr. livenjem, zavarivanjem, i sl.). Ovi su naponi posledica neravnomernog
temperaturskog polja, a ne spoljanjeg optereenja. Zaostali naponi uvek proizvode
i lokalne elastine deformacije, slino kao kad se uzorak dri zategnut u kidalici.
Zagrevanjem do temperature puzanja, elastine deformacije prelaze u plastine, tj.
nastaje rastereenje (relaksacija). Sa temperature relaksacije neophodno je sporo
hladjenje do sobne temperature, da bi se spreile nove elastine deformacije zbog
neravnomerne temperature u fazi hladjenja.
2.4 Obrada metala na hladno, oporavljanje i
rekristalizacija
Vei deo mehanikog rada (oko 95%), unetog pri deformisanju metala na hladno,
pretvara se u toplotu, dok se preostala energija akumulira to dovodi do poveanja po-
tencijalne energije atoma i njihovog pomeranja iz ravnotenog poloaja. Osim toga
raste koliina defekata kristalne reetke: neuredjenost granica zrna, broj vakancija i di-
slokacija. Zbog elastinih deformacija kristalne reetke javljaju se i zaostali naponi,
koji doprinose deformacionom ojaanju. Metal ojaan na hladno termodinamiki je
nestabilan, a njegovim zagrevanjem nastaje oporavljanje i rekristalizacija. Metal
omekava u zavisnosti od temperature zagrevanja i vremena zadravanja na toj tempe-
raturi. Pri tome nastaju bitne promene mikrostrukture; umesto izduenih zrna formi-
raju se zrna istih dimenzija u svim pravcima (tzv. ekviaksijalna zrna).
Kao to je ve bilo navedeno, plastina deformacija metala karakterie se trajnim
promenama dimenzija i oblika. Pored trajne promene oblika, dalje posledice plastine
deformacije jesu promene mikroskopske i submikroskopske strukture, koje se ispolja-
vaju znatnim promenama osobina metala i legura. Posle plastine deformacije kliza-
njem, kod pojedinih deformisanih zrna pojavljuju se linije klizanja, koje se mogu uo-
iti pod mikroskopom na povrini plastino deformisanog uzorka, poliranog pre de-
formisanja (na preseku u unutranjim oblastima nisu te linije uoene). Selektivno po-
meranje delova kristala po liniji klizanja dostie vrednost reda 1000 medjuatomnih ra-
stojanja, a zatim biva zaustavljeno.
2.4.1 Deformaciono ojaanje
Na dijagramu napon-deformacija za ugljenini elik (sl. 2.23) uoava se fenomen
deformacionog ojaanja u zoni plastinih deformacija. To se moe potvrditi zaustav-
Mainski materijali

64
ljanjem zatezanja u taki A i dodatnim eksperimentom zatezanja do zone plastinosti
eline ipke (napon teenja ovog elika je R
0.2
= 345 MPa i jaina R
m
= 690 MPa).
Ako se na maini za ispitivanje zatezanjem (kidalici) ipka optereti do napona

A
= 552 MPa koji lei izmedju granice teenja i jaine R
m
(sl. 2.23a) i zatim ipka iz-
vadi iz eljusti maine i naknadno izloi zatezanju (sl. 2.23b) dobie se nov napon te-
enja od 552 MPa umesto 345 MPa. U cilju objanjenja ovog fenomena razmotrie-
mo ta se dogodilo na nivou kristalne reetke. Pod dejstvom napona u zoni plastinosti
( > R
0.2
) nastaje klizanje u povoljno orijentisanim ravnima, to dovodi do obrazova-
nja dislokacija i njihovog kretanja. Sa porastom klizanja dolazi do interakcije izmedju
dislokacija, njihovog nagomilavanja i ukrtanja. Ovakva struktura oteava ponovno
klizanje. Drugim reima, kada je napon porastao do
A
(sl. 2.23a) iskoriene su sve
ravni i dislokacioni poloaji za lako klizanje. To znai da pri naknadno uvedenom op-
tereenju klizanje moe da zapone u ravnima koje zahtevaju napon >
A
. U fizi-
kom smislu dolo je do porasta granice elastinosti i jaine zato to je blokirano kreta-
nje atoma koje uslovljava klizanje.
Ovaj fenomen naziva se radno otvrdnjavanje, deformaciono ojaanje ili prerada
na hladno (hladna obrada). Termin "na hladno" je relativan jer se odnosi na tempera-
turu obrade pri kojoj se ne deavaju strukturne promene. Re je u stvari o obradi na
temperaturi nioj od temperature rekristalizacije. To moe biti hladno valjanje, preso-
vanje, iskivanje i sl. Temperatura rekristalizacije za elik sa 0.1% C iznosi oko 550C.
Pri preradi na hladno od velikog je znaaja stepen deformacije (prerade) koji se
odredjuje tako to se promena povrine poprenog preseka podeli sa poetnim prese-
kom (A
0
) i pomnoi sa 100
0
0
100 , %
A A
A
| |

|
\ .
.
A B
345
552
Izduenje
Napon
teenja
Napon
teenja
Isti nagib
ali vii
napon teenja
N
a
p
o
n
,


M
P
a

a) b)
Slika 2.23 Ojaanje elika na hladno
Sa porastom stepena deformacije menja se takodje oblik zrna; poetna poliedarska
zrna se izduuju u pravcu preovladjujue deformacije, a od njih zatim nastaju veoma
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

65
izduena vlakna sa relativno malim poprenim dimenzijama. U toku plastine defor-
macije menja se takodje orijentacija reetke u pojedinim zrnima; kod nedeformisanih
zrna je orijentacija zrna obino sluajna (sl. 2.24a), a tokom deformacije se menja u
usmerenu (sl. 2.24b). Polikristal se tako pribliava monokristalu, ali sa veoma veli-
kom gustinom greki reetke. Usmerena orijentacija mree zrna ponekad se takodje
oznaava kao tekstura. Prema vrsti prerade govorimo o valjanoj teksturi, vuenoj tek-
sturi i tsl. Pojava teksture se odraava na znatnu anizotropiju osobina polikristalnih
materijala; npr. posle valjanja na hladno znatno se razlikuju osobine lima u pravcu va-
ljanja i u upravnom pravcu.

a) b)
Slika 2.24 Orijentacija reetki i oblik zrna: a) nedeformisani sistem, b) deformisani sistem
Posebna karakteristika promene submikrostrukture posle plastine deformacije je-
ste porast gustine greaka. Sa porastom stepena deformacije poveava se gustina de-
fekata, raste otpor protiv dalje deformacije, poveava se napon potreban za dalju de-
formaciju, to znai da raste napon teenja. Slino kao i napon teenja, rastu takodje
jaina na kidanje i tvrdoa; napon teenja raste bre nego jaina pa se ove veliine sa
porastom stepena deformacije medjusobno pribliavaju (odnos R
m
/R
e
tei jedinici).
Svojstva plastinosti se pogoravaju i takodje ilavost opada. Navedena promena me-
hanikih osobina, kao to je pomenuto naziva se deformaciono ojaanje. Poveanje
svojstava otpornosti, koje se moe postii plastinom deformacijom se u tehnikoj
praksi relativno esto koristi. Pored arenih materijala isporuuju se takodje materijali
ojaani preradom na hladno. To su npr. ice, ipke, trake, limovi, cevi ili razni profili,
kod kojih se prema stepenu deformisanja razlikuju stanja: polutvrdo, tvrdo, elastino
tvrdo itd.
Poveanje gustine greaka kristalne reetke, koje se moe postii npr. efektima
preoblikovanja, drugim reima plastinim deformisanjem, jedan je od naina proizvo-
dnje metala velike jaine. Plastina deformacija u kombinaciji sa pogodnom termi-
kom obradom daje veoma povoljne mehanike osobine, koje u sutini zavise od gus-
tine defekata kristalne reetke. Na sl. 2.25 dat je prikaz uticaja gustine greaka na jai-
nu kidanja metalnih materijala. Obrada na hladno, slino kao i ostale mere koje dovo-
de do porasta gustine greaka, predstavlja jednu od mogunosti za poveanje otporno-
sti materijala. Drugi nain, kako se pribliiti ka teorijskoj vrednosti jaine materijala,
je tenja da se izradi materijal gotovo savrene kristalne reetke (vlaknasti monokris-
tal).
Mainski materijali

66
2.4.2 Oporavljanje i rekristalizacija
Promene osobina posle plastine deformacije na hladno koje su posledica po-
veane gustine defekata kristalne reetke, u mnogim sluajevima su poeljne i es-
to se koriste u tehnikoj praksi (npr. vuenje ica na hladno, cevi i sl.). Medjutim te
nove osobine materijala, ponekad mogu biti nepoeljne, pre svega zbog smanjenja
ilavosti i plastinosti, to spreava dalju preradu plastinim deformisanjem. Mo-
gunosti promene osobina metala ojaanog na hladno zasnivaju se na injenici da
sa porastom stepena deformisanja raste njegova slobodna energija. Atomi koji su
sastavni deo dislokacija, imaju veu energiju nego atomi u idealnoj reetki, pa je
zato poveanje gustine dislokacija praeno poveanjem energije preradjenog meta-
la. Budu li po deformaciji stvoreni pogodni uslovi (zagrevanjem deformisanog me-
tala), menjae se raspored atoma u deformisanom metalu tako da se pri tome nje-
gova slobodna energija sniava. Posledice prethodnog deformisanja e se postepe-
no odstranjivati, a unutranja kristalna gradja metala pribliavae se poetnom sta-
nju pre deformisanja. Ta promena uslovljena je pojavama difuzionog karaktera, ko-
je su toplotom aktivirane, te e njihov intenzitet zavisiti od temperature. Obino ra-
zlikujemo dva stadijuma obnove deformisane kristalne gradje (sl. 2.26c):
a) oporavljanje i
b) rekristalizacija.
A
B
C
D
Gustina greaka
J
a

i
n
a

n
a

k
i
d
a
n
j
e

Slika 2.25 Shema uticaja gustine strukturnih greaka na graninu jainu; A-teorijska
jaina, B- jaina vlaknastih monokristala, C-jaina arenog materijala,
C-D-jaina materijala sa poveanom gustinom greaka
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

67
a)
b)
c)
Sopstveni
zaostali
naponi
Duktilnost
Tvrdoa
Jaina
Nova zrna
Oporavljanje
Rekrista-
lizacija
Porast
zrna
Hladno
deform. zrna
Poveanje temperature
Jaina,
tvrdoa,
duktilnost
Veliina
zrna

Slika 2.26 Rasporedjivanje dislokacija: a) pre oporavljanja, b) posle oporavljanja,
c) sumarni efekat arenja, oporavljanja i rekristalizacije
a) Oporavljanje deformisane kristalne gradje, odvija se uglavnom ispod tempe-
rature rekristalizacije, tako da ostaje mikrostruktura deformisanog metala nepro-
menjena (oblik i veliina zrna odgovaraju stanju posle okonanja deformacije) i ta-
kodje orijentacija reetki pojedinanih zrna ostaje u osnovi zadrana. Stoga se tok
oporavljanja ne moe pratiti optikim mikroskopom. Ni gustina defekata reetke se
izrazito ne menja. Pri oporavljanju najpre dolazi do difuzije takastih defekata (va-
kancija i intersticijala) nastalih prilikom deformacije. Pri daljem porastu temperatu-
re dolazi do nove raspodele dislokacija prouzrokovanih bilo klizanjem ili difuzijom
(penjanjem) dislokacija. Procesi kojima se menja raspodela dislokacija osnova su
oporavljanja i u sutini se svode na poligonizaciju. Dislokacije sluajno raspored-
jene u deformisanom metalu (sl. 6.26a) dovode do pokretanja atomskih ravni reet-
ke. Premeste li se dislokacije tako da se obrazuje pravilna mrea (sl. 6.26b) sma-
njuju se elastine deformacije ravni, a time i slobodna energija metala. Pregrupisa-
vanjem dislokacija nastaju u deformisanom zrnu blokovi (subzrna) ije se orijenta-
cije reetki neznatno razlikuju: govorimo o substrukturi zrna. Oporavljanje se ispo-
ljava sniavanjem unutranjih napona deformisanog metala, promenom fizikih
osobina (npr. smanjenjem elektrinog otpora) dok se mehanike osobine bitnije ne
menjaju (sl. 2.26c, poetni deo).
b) Ako je stepen plastine deformacije dovoljan, nastaje pri dostizanju odredje-
ne temperature pojava koja se naziva rekristalizacija. Pri tom procesu nestaju poe-
tno deformisana zrna i nastaju nova zrna iji se oblik, veliina i orijentacija reetki
razlikuju od poetnih deformisanih zrna (sl. 2.26c). Gustina greaka reetke se pri
tom smanjuje na veliinu koja odgovara nedeformisanom metalu. Usvojeno je da
se struktura smatra rekristalisanom kad ona sadri 95% rekristalisanih zrna.
Mainski materijali

68
Do rekristalizacije dolazi na odredjenoj minimalnoj temperaturi. Ta temperatu-
ra nije za dati metal konstantna; zavisna je uglavnom od energije medjuatomskih
veza, veliine prethodne deformacije i istoe metala. Delovanje tzv. energije veze
se odrava sve do temperature topljenja; to se jae dre atomi metala u vornim
takama reetke, time je vea toplotna energija neophodna za to da atom napusti
svoje mesto u reetki. Zato metali sa viom temperaturom topljenja imaju takodje i
viu rekristalizacionu temperaturu. Kod istih metala se obino daje veza izmedju
temperature topljenja T
t
, K i temperature rekristalizacije T
r
u obliku: T
r
= (0.1-
0.2)T
t
, za tehniki iste metale: T
r
= (0.3 - 0.4)T
t
i za legure tipa vrstog rastvora:
T
r
= (0.5 - 0.6)T
t
. Tako je npr. T
r
= 15-20C za olovo, 20C za cink, 20-25C za
kalaj, 180-230C za bakar i oko 350C za mesing.
U nekim sluajevima svojstva plastinosti metala mogu se poveati a da se pri
tome neznatno smanji jaina. To se postie arenjem pri temperaturi nioj od tem-
perature rekristalizacije. Postupak se zove podrekristalizaciono arenje i koristi za
povratak elastinih osobina bakarnih opruga, membrana, podmetaa i sl. Isto se po-
stupa i kod legura Al, Mg.
Visina rekristalizacione temperature ima veliki praktian znaaj, jer ojaanje
postignuto plastinom deformacijom ostaje zadrano samo ako je obradjen materi-
jal izloen delovanju temperature nie nego to je temperatura rekristalizacije. Ako
se plastina obrada odvija na viim temperaturama ojaanje se ne pojavljuje poto
se rekristalizacija deava istovremeno sa plastinom deformacijom; to znai da se
ojaanje izazvano deformacijom direktno odstranjuje istovremenom rekristalizaci-
jom. Temperatura rekristalizacije moe tako predstavljati granicu prerade na hlad-
no i prerade na toplo. Pri preradi na hladno, temperatura obrade je nia od tempe-
rature rekristalizacije i preradjeni metal ostaje ojaan. Pri preradi na toplo, tempe-
ratura obrade je via od temperature rekristalizacije i do ojaanja ne dolazi.
Navedeni izraz za vezu izmedju temperature topljenja i temperature rekristali-
zacije, za metale tehnike istoe, vai samo za veliku plastinu deformaciju. Na
rekristalizacionu temperaturu utie takodje i stepen prethodne deformacije; to je
deformacija bila vea, time je i nia temperatura dovoljna da izazove rekristalizaci-
ju. Obrnuto, ako stepen deformacije ne dostigne odredjenu vrednost do rekristali-
zacije nee doi. Poto primese oteavaju pomeranje dislokacija u metalu, takodje
oteavaju i rekristalizaciju. Npr. metali visoke istoe imaju znatno niu temperatu-
ru rekristalizacije nego metali tehnike istoe.
Odgovarajui tok rekristalizacije se moe podeliti na tri etape:
a) pojava klica novih kristala i njihov rast,
b) porast debljine kristala rekristalisanog metala i
c) dodatni rast nekih kristala.
a) Klice novih kristala nastaju na mestima sa najveom slobodnom energijom
(naroito na granicama deformisanih zrna, na granicama bloka). Energija potrebna
za njihov nastanak je na tim mestima najmanja, a uslovi za nukleaciju najpovoljni-
ji. Sa porastom stepena deformacije broj klica se poveava pa je izlazna struktura
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

69
rekristalisanog metala zato sitnozrnasta. Nastali kristali imaju isti sastav i isti tip
kristalne reetke kao i okolna osnovna deformisana masa, iz koje su se pojavili. Za
razliku od faznih preobraaja u vrstom stanju (prekristalizacije) pri rekristalizaciji
se ne menja tip kristalne reetke. Ako se rekristalie -gvodje, zadrava se njego-
va prostorno centrirana kubna reetka i posle rekristalizazije, kao to je bila i pre
nje.
Rast zametaka novih kristala nastavlja se na raun deformisanja osnovne mase,
sve dok se novi kristali pri svom rastu ne susretnu i nastane nova struktura zrna is-
tih dimenzija u svim pravcima.
b) Veliina kristala posle rekristalizacije ima poseban znaaj za tehniku prak-
su. Rekristalizacijom se moe dobiti veoma fina struktura i suprotno veoma gruba
struktura. Najvei uticaj na veliinu zrna rekristalisanog metala ima prethodni ste-
pen prerade. Sa porastom stepena prerade raste broj oblasti koje su pogodne za po-
javu klica to se ispoljava veim brojem klica i sitnijim kristalima posle rekristali-
zacije. Suprotno tome, pri malom stepenu prerade pojava klica je ograniena na
manji broj oblasti (nastaje mali broj klica), a kristali su posle rekristalizacije grubi.
Takodje, veliina kristala polazne strukture pre plastine deformacije utie na veli-
inu kristala posle rekristalizacije. Ako je polazna struktura grubozrnasta dobie se
i grublji kristali posle rekristalizacije. Kod sitno kristalne polazne strukture dolazi
pri istom stepenu prerade do veeg porasta unutranje energije metala (gomilanje
dislokacionih talasa na veim graninim povrinama), to se ispoljava veim bro-
jem zametaka kristalizacije, odnosno sitnozrnastom strukturom.
0.25
0.20
0.15
0.10
0.05
0 5 10 15 20 25 30 35
2.5
2.0
1.5
1.0
0.5
Veliina
kristala
Udarna ilavost
V
e
l
i

i
n
a

k
r
i
s
t
a
l
a
,

m
m
Stepen prerade, %
U
d
a
r
n
a

i
l
a
v
o
s
t
,


M
J
/
m
2

2000
4000
6000
600
800
0 15 30 40 65 80 90
S
r
e
d
n
j
a

p
o
v
r

i
n
a

z
r
n
a
,

m
2
Stepen prerade, %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

a
r
e
n
j
a
,

C

Slika 2.27 Uticaj grubozrnaste rekristalizacije Slika 2.28 Rekristalizacioni
na zareznu ilavost mekog dijagram mekog elika
(niskougljeninog) elika
Najvei porast nekih kristala pri rekristalizaciji nastaju posle male plastine de-
formacije, uglavnom u granicama 5 do 20% (sl. 2.27). Ovakva deformacija se oz-
naava kao kritina deformacija, jer pri potonjoj rekristalizaciji nastaje struktura sa
neobino grubim zrnima. Ta tzv. krupnozrnasta rekristalizacija ima veoma nepovo-
ljan uticaj na mehanike osobine materijala. Jaina i tvrdoa se bitno ne menjaju,
ali udarna ilavost opada gotovo na nultu vrednost; materijal postaje veoma krt (sl.
2.27). Poto veliina zrna posle rekristalizacije znatno utie na osobine metala, ko-
Mainski materijali

70
risno je poznavati odnos izmedju stepena deformacije, temperature rekristalizacio-
nog arenja i veliine zrna posle rekristalizacije. Taj odnos se uspostavlja za dati
materijal opitno i dobijene vrednosti se unose u tzv. rekristalizacioni dijagram. Sa
rekristalizacionog dijagrama, npr. za meki ugljenini elik (sl. 2.28) odredjuje se za
koje stepene deformacije i pri kojim temperaturama dolazi do najveeg porasta zr-
na. Rekristalizacioni dijagram na taj nain sadri vane informacije za izbor uslova
prerade i naknadnog rekristalizacionog arenja. Do grubozrnaste rekristalizacije ne
mora doi, ako se materijal rekristalizaciono ari pri dovoljno niskoj temperaturi ili
ako se preradjuje intenzivnije nego to odgovara kritinom stepenu deformacije.
c) Dok se u legurama obino odvija kontinualni porast kristala, kod istih meta-
la, npr. kod aluminijuma ili cinka, sreemo se pri rekristalizaciji sa nepravilnim-
lokalnim, ili takodje diskontinualnim porastom kristala. Taj dodatni porast, samo
nekih kristala u rekristalisanoj strukturi metala, naziva se sekundarna rekristalizaci-
ja. Rezultat je pojava neravnomerne strukture, koja se sastoji iz finozrne metalne
mase i nekoliko grubih zrna (sl. 2.29). U poet-
ku porast zrna je ravnomeran (primarna rekrista-
lizacija), a zatim nastaje porast nekih zrna jer ni-
je bilo postignuto potpuno ravnoteno stanje.
Rekristalizaciono arenje kao operacija ter-
mike obrade, koja se izvodi posle prerade na
hladno, ima veliki praktian znaaj. Posle rekris-
talizacije materijal dobija sve poetne osobine,
koje je imao pre obrade na hladno (manja jaina
i tvrdoa, vea istegljivost i udarna ilavost).
Ponekad, kao posledica ravnomernije strukture,
mogu se neke osobine (npr. udarna ilavost) po-
veati i u odnosu na polazne vrednosti. Rekristalizaciono arenje omoguuje dalju
preradu na hladno. Npr. pri dubokom izvlaenju, pri valjanju traka, finih folija ili
pri vuenju ice materijal se izmedju pojedinih redukcija rekristalizaciono ari, i-
me se odstranjuje ojaanje i omoguava dalja plastina deformacija.
2.5 Uticaj uslova optereenja na osobine metala
Sa snienjem temperature, na kojoj je uzorak optereen, a pri nepromenjenim os-
talim uslovima, poveava se (kod veine metala i legura) otpor protiv plastine de-
formacije. Kod monokristala raste kritian napon klizanja, a kod polikristalnih materi-
jala napon teenja. Isto tako, sa padom temperature raste i deformaciono ojaanje, to
se manifestuje poveanjem nagiba krive kidanja (sl. 2.30, gornja kriva odgovara nioj
temperaturi).
Uticaj brzine deformisanja na tok deformacione krive prikazan je na slici 2.31; de-
formacione krive za nie brzine deformisanja lee ispod krivih dobijenih pri veim br-
zinama deformacije.

Slika 2.29 Neravnomerna struktura
posle sekundarne
rekristalizacije
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

71

T
1
T
2
>T
1

v
3
>v
2
v
2
>v
1
v
1

Slika 2.30 Uticaj temperature na tok deformacione Slika 2.31 Uticaj brzine deformacije
krive polikristalnog uzorka na tok deformacione krive
Modeli plastine deformacije na granici teenja i pojave krtih prslina imaju slinu
osnovu. U oba sluaja re je o nagomilavanju dislokacija, to moe dovesti do aktivi-
ranja susednih dislokacionih izvora (razmnoavanja dislokacija u okolnim zrnima).
Metal se moe ponaati kao plastian, ili se moe pojaviti mikroprslina koja se dalje
iri, pa se metal ponaa kao krt. O tome da li e se dogoditi prva ili druga mogunost,
bie presudan uglavnom otpor protiv plastine deformacije (veliina napona teenja).
Promenom uslova optereenja (padom temperature, porastom brzine deformisanja)
moe se izazvati prelazak od duktilnog ka krtom stanju. Sniavanjem temperature ili
poveanjem brzine deformisanja poveava se otpor protiv plastine deformacije, raste
napon teenja, smanjuje se mogunost pada napona plastinim deformisanjem i pove-
ava se opasnost od krtog loma. Taj uticaj temperature i brzine deformisanja je naroi-
to uoljiv kod metala sa prostorno centriranom kubnom reetkom i kod njih oba ova
faktora jako utiu na napon teenja. Posle pada temperature ispod tzv. prelazne tem-
perature naglo opada ilavost, to se ispoljava prelaskom od mehanizma plastine de-
formacije klizanjem na mehanizam dvojnikovanja (isti efekat ima i velika brzina de-
formisanja).
Prelazak metala ili legure od duktilnog stanja na krto (od ilavog ka krtom lo-
mu) moe biti ustanovljen razliitim probama. U tehnikoj praksi se za sada najvi-
e koristi proba udarne ilavosti, pri emu se pomou leba u probnom uzorku
stvaraju u odredjenoj meri vieosni naponi, a padom klatna postie se odredjena
brzina deformisanja. Ispitivanja se izvode pri razliitim temperaturama i odredjuje
se temperatura naglog pada udarne ilavosti, tzv. prelazna temperatura. Metodski
je tee izvesti probe sa promenljivom brzinom deformisanja i probe sa razliitim
stepenima vieosnog napona. Za datu temperaturu i brzinu deformisanja prelaz od
ilavog ka krtom lomu zavisi takodje od veliine metalnog zrna. Taj se prelaz de-
ava pri odredjenoj tzv. kritinoj veliini zrna. Ako metal ima zrno vee od kritine
veliine razara se krtim lomom, u obrnutom sluaju lom je ilav. S tim u vezi treba
napomenuti da izmedju krtosti i tvrdoe nema jednostavne zavisnosti. Na primer,
Mainski materijali

72
ojaanje (poveanje tvrdoe i jaine) izazvano smanjenjem zrna umanjuje krtost,
dok je ojaanje izazvano npr. stvaranjem precipitata praeno poveanjem krtosti.
DEFINICIJE I DOPUNE
Tvrdoa po Brinelu, HB: Vrednost dobijena iz Brinelovog testa tvrdoe utiskiva-
njem kuglice (eline ili volframske).
Zapreminski modul: Elastina promena zapremine materijala izloenog hidrosta-
tikom pritisku.
Burgersov vektor: Greka u putanji oko dislokacije (ivine ili zavojne).
Prerada na hladno: Obrada materijala na temperaturi, ispod temperature rekrista-
lizacije, pri kojoj se dislokacije lake pokreu mehanikom nego toplotnom energi-
jom.
Kritian komponentni napon smicanja,
kr
: Komponenta aktivnog napona razlo-
ena u pravcu klizanja.
Dislokacija: Grupisanje takastih defekata zbog umetnute atomske ravni oko koje
se stvara deformaciono polje.
Elastina deformacija,
el
: Privremeno premetanje atoma iz normalnog poloaja
izazvano dejstvom zateueg ili pritiskujueg napona. Kad se napon odstrani, ato-
mi se vraaju u normalan poloaj.
Granica izdrljivosti, R
N
: Napon koji izdrava ciklino optereen deo bez obzira
na broj ciklusa ponovljenih optereenja.
Tehnika deformacija, : Promena duine usled dejstva sile zatezanja podeljena
sa poetnom mernom duinom, l/l
0
.
Tehniki napon, (R): Sila zatezanja podeljena sa poetnom povrinom, F/A
0
.
Tehnika kriva napon-deformacija, -: Rezultati ispitivanja zatezanjem prika-
zani tako da se na osu y nanosi tehniki napon , a na osu x relativna deformacija
.
Zamorna jaina, R
D
: Veliina napona potrebna za lom uzorka podvrgnutog od-
redjenom broju ciklusa, obino 10
6
pri optereenju i rastereenju na zatezanje, pri-
tisak ili savijanje.
Modul elastinosti, E: Napon podeljen sa deformacijom,

, u zoni elastinog za-


tezanja.
Stepen prerade na hladno:
Promena povrine poprenog preseka
100
Poetna povrina
, pri tem-
peraturi nioj od temperature rekristalizacije.
Prekidno izduenje, A: Tehnika deformacija pomnoena sa 100;
0
0
100
l l
A
l

= .
Prekidno suenje, Z:
0 1
0
Promena povrine
100 100
Poetna povrina
A A
Z
A

= = .
Ponaanje metala pri delovanju spoljnih sila

73
Plastina deformacija,
P
: Nepovratno pomeranje atoma iz datog poetnog polo-
aja, nastalo bilo klizanjem ili dvojnikovanjem.
Rokvelova tvrdoa, HRB, HRC: Tvrdoa metala odredjena utiskivanjem eline
kuglice ili dijamantske kupe u njegovu povrinu.
Zavojna dislokacija: Linijski defekt u obliku spirale ili zavojnice koja stvara de-
formaciono polje.
Modul klizanja, G: Napon smicanja podeljen sa deformacijom klizanja u elasti-
noj zoni G

= .
Deformacija klizanja, : Ugaono pomeranje nastalo delovanjem smiueg na-
pona ( = za male deformacije).
Napon smicanja, : Spreg sila podeljen sa povrinom u kojoj one deluju,
F
A
= .
Sistem klizanja: Kombinacija pravaca klizanja i ravni klizanja u kojoj se ti pravci
nalaze.
Koeficijent deformacionog ojaanja, n: Koeficijent n u jednaini
n
K = koji
povezuje stvarni napon sa stvarnom deformacijom u oblasti plastine deformacije
pri ispitivanju zatezanjem.
Jaina na kidanje, R
m
: Maksimalni tehniki napon dobijen pri ispitivanju zateza-
njem (alias, zatezna vrstoa).
Stvarna deformacija,
st
:
0 0
ln 2.3log
st
l l
l l
= = .
Stvarni napon,
st
:
var
st
F Sila
A Povrina koja odgo a trenutnoj sili
= = .
Dvojnikovanje: Pomeranje atoma u odnosu na ravan dvojnikovanja za veliinu
srazmernu rastojanju od te ravni; dvojnikovani kristali izgledaju kao slika i lik
ogledala.
Vikersova tvrdoa, HV: Veliina dobijena utiskivanjem dijamantske piramide u
metal.
Otvrdnjavanje na hladno: Poveanje tvrdoe i jaine zbog plastine deformacije
na hladno.
Napon teenja, R
0.2
(R
p
): Napon pri kome nastaje odredjena plastina deformacija,
= 0.2% za elik.
Puzanje: Deformacija koja raste u toku vremena kod delova izloenih konstant-
nom optereenju i temperaturi.
Brzina puzanja: Nagib krive izduenja u odnosu na logaritam vremena pri kon-
stantnoj temperaturi i naponu.
Ekviaksijalna zrna: Zrna priblino istih dimenzija u svim pravcima; suprotan je
pojam teksture, koji se odnosi na zrna izduena u pravcu dejstva sile posle prerade
na hladno (npr. vuenja ice).
Lokalni porast zrna: Pojava krupnih zrna u nekim zonama posle rekristalizacije.
Mainski materijali

74
Ispitivanje na povienim temperaturama: Ispitivanje osobina kao to su puzanje
i relaksacija. Praktino svaki materijal omekava na odredjenoj temperaturi i ubr-
zano se deformie u funkciji vremena. Legure Al pri 200C, meki elik pri 375C,
elik za poviene temperature pri 550C, teko topljivi metali (W, Mo) pri 1000-
1550C.
Prerada na toplo: Plastina deformacija materijala iznad njegove temperature re-
kristalizacije.
Ispitivanje udarne ilavosti: Ispitivanje olebljenog uzorka pomou klatna sa po-
tencijalnom energijom dovoljnom za prelom uzorka. Glavni razlog preloma nije
sam udar, ve prisustvo leba, koji stvara krto naponsko stanje, poznato kao troos-
no stanje napona.
Oporavljanje: Poputanje elastinih deformacija napregnute reetke zbog dejstva
toplote u ranoj fazi arenja.
Rekristalizacija: Obrazovanje zrna ekviaksijalnih dimenzija umesto izduenih zr-
na zbog prerade (vuenja) na hladno.
Jednofazni materijal: Materijal koji se sastoji samo od jedne faze, kao to je npr.
- faza, kod eutektoidnog elika na temperaturi veoj od 727C. U austenitu ()
mogu biti i legirajui elementi, ali iskljuivo u vrstom rastvoru.
Poputanje napona: Nestajanje ili smanjenje elastine deformacije termikom ob-
radom zvanom arenje.
Prelazna temperatura: Niska temperatura, npr. ispod 0C, pri kojoj kod nekih
vrsta elika naglo opada otpornost na udar. Na ovoj temperaturi dolazi do promene
ilavog loma u krti lom. Pad ilavosti sa sniavanjem temperature ne deava se kod
metala sa povrinski centriranom kubnom reetkom (Al, Cu i dr.).
ilavost loma: Nivo intenziteta napona potrebnog da izazove katastofalan lom. U
tom smislu duktilnost oznaava veliku ilavost loma, a krtost malu ilavost loma.
PITANJA:
1. Elastine i plastine deformacije kristalnih materijala.
2. Hukov zakon za sluaj normalnih i smiuih napona.
3. Kritian komponentan napon klizanja i napon teenja.
4. Klizanje i struktura kristalne reetke.
5. Opisati plastinu deformaciju klizanjem i dvojnikovanjem.
6. Tehniki i stvarni dijagram -.
7. Objasniti deformaciono ojaanje metala.
8. Metodi merenja tvrdoe metala.
9. Udarna ilavost i ilavost loma.
10. ta je dinamika izdrljivost i kako se odredjuje?
11. Puzanje i relaksacija.
12. Prelazna temperatura, krt i ilav lom.
13. Prerada na hladno, oporavljanje i rekristalizacija.
14. Uticaj uslova optereenja na osobine metala.

3
OSNOVI KRISTALIZACIJE
METALA I LEGURA
U tehnikoj praksi, umesto istih metala, uglavnom se koriste legure koje su
viekomponentnog sastava, to znai da pored osnovnog metala one sadre i druge
sastojke (metale ili nemetale). ak ni tzv. isti metali uobiajenog kvaliteta ne mo-
gu se smatrati za sisteme sa jednom komponentom, jer sadre uvek vee ili manje
koliine primesa (neistoa).
Prouavanje metalnih legura zasniva se na osnovnim saznanjima iz neorganske
hemije kao i poznavanju nekih osnovnih pojmova iz fizike hemije kao to su:
komponente, faze, sistem, tean rastvor, vrst rastvor, intermetalne faze. Pod kom-
ponentama podrazumevaju se hemijski elementi koji obrazuju leguru. Faze su ho-
mogeni deo (istog agregatnog stanja) heterogenog sistema (npr. kocka leda u ai
vode je vrsta faza dvofaznog sistema: voda-led). Sistem predstavlja odredjenu
kombinaciju faza u ravnotenim uslovima. Tean rastvor (rastop, rastopina) dobija
se rastvaranjem tenosti u tenosti; moe nastati potpuna rastvorljivost (alkohol i
voda), ograniena rastvorljivost (voda i eterina ulja) i nerastvorljivost (voda i
benzin). vrsti rastvori (meoviti kristali) su faze u kojima jedna komponenta (ma-
tina, osnovna, rastvara) zadrava svoju kristalnu reetku, a atomi druge kompo-
nente (rastvorene materije, rastvorka) rasporedjuju se u reetki rastvaraa. Zavisno
od tog rasporeda razlikuju se vrsti rastvori sa zamenjenim atomima - supstitucijski
(sl. 3.1a) i sa umetnutim atomima - intersticijski
1
(sl. 3.1b). vrsti rastvori se zovu i
meoviti kristali.
Intermetalne faze obuhvataju vie jedinjenja ija gradja i osobine lee izmedju
vrstih rastvora i hemijskih jedinjenja sa jonskim ili kovalentnim vezama. Kristalna
struktura ovih faza razliita je od polaznih komponenata, a moe biti supstitucijski
ili intersticijski vrst rastvor. U vanije intermetalne faze spadaju:
karbidi (Fe
3
C, Cr
7
C
3
, Mn
3
C, Cr
3
C
2
, W
2
C
6
, Mo
23
C
6
, TiC, VC, ZrC),
nitridi (Fe
4
N, VN, CrN, Fe
2
N, MoN, TiN, AlN) i

1
Lat., substitutio - zamenjivanje, interstitialis - medjuprostorni.
Mainski materijali 76
metalna jedinjenja-elektronske faze (CuZn, Cu
3
Al, FeAl, NiAl).
Osobine legura, pored ostalog, zavise i od toga kako se odvijaju procesi krista-
lizacije i fazne promene u vrstom stanju. Tok ovih procesa uslovljen je smanje-
njem slobodne energije sistema,
koji proizilazi iz zakona entropi-
je:
S T G E + = ,
gde je: E- unutranja energi-
ja, G- slobodna entalpija koja se
ponekad zove slobodna energija
Gibsa
2
ili termodinamiki poten-
cijal, TS- vezana energija (T, K-
temperatura, S, J/K- entropija).
Slobodna energija-(G) pri
konstantnoj temperaturi moe se
ispoljiti samo ako se uklone tzv.
prepreke (inhibitori). Sistemi koji
sadre slobodnu energiju, su npr.:
vodene akumulacije, gorive ma-
terije, akumulator; kad se uklone prepreke (otvaranjem brane, paljenjem goriva,
ukljuivanjem potroaa na akumulator) poinje oslobadjanje energije u vidu kine-
tike ili toplotne energije. Slobodna energija (G) nije termodinamiki vezana ve je
samo provizorno blokirana uz masu. Sve do njenog oslobadjanja gore navedeni sis-
temi smatraju se metastabilnim, tj. tee da predju u stabilno stanje. Metastabilne
akumulacije slobodne energije nalaze se i u geolokim formacijama zemlje. Prili-
kom zemljotresa, vulkanskih erupcija, odrona zemlje, prepreke se uklanjaju i bloki-
rana energija se naglo oslobadja. Sve promene u ivoj i mrtvoj prirodi deavaju se
zbog tenje sistema da smanji slobodnu energiju, odnosno da predje iz metastabil-
nog u stabilno ravnoteno stanje.
Kod metala i legura slobodna energija u vrstom (G
s
) i u tenom stanju (G
l
)
zavisna je od temperature (sl. 3.2).
Sa slike 3.2 se vidi da je na temperaturama T > T
t
slobodna energija tenog
stanja manja nego vrstog, to znai da je tena faza stabilnija. Obrnuto vai za
T < T
t
, a pri T = T
t
slobodne energije su jednake. Temperatura T
t
se definie kao
temperatura topljenja ili ravnotena temperatura kristalizacije. Na toj temperaturi
obe faze (vrsta i tena) mogu postojati istovremeno. Proces kristalizacije ne odvija
se na T
t
ve na nioj temperaturi T
k
< T
t
kad slobodna energija vrste faze postane
manja od tene. Kae se da kristalizacija poinje tek kada se tenost pothladi
(prehladi) ispod ravnotene temperature. Razlika temperatura T = T
t
-T
k
zove se
stepen pothladjivanja. Tok kristalizacije zavisi od brzine hladjenja, odnosno stepe-
na pothladjivanja, kako je to prikazano (za ist metal) na sl. 3.3. Horizontalni zas-

2
W. Gibbs, 1878.; H. Helmoltz, 1862. nezavisno su otkrili zakon entropije (gr. tropien- promeniti).
A B

a) b)
Slika 3.1 Razmetaj atoma rastvorka:
a) u supstitucijskom,
b) u intersticijskom vrstom rastvoru
Osnovi kristalizacije metala i legura 77
toji na krivama hladjenja potiu od latentne toplote ovrivanja. Najvei mogui
stepen pothladjivanja ne odnosi se na brzinu hladjenja ve odgovara najnioj tem-
peraturi do koje se neka supstancija jo moe zadrati u tenom stanju (npr. ist ka-
laj se moe pothladiti za 118C (T
t
= 232C), aluminijum za 130C (T
t
= 660C),
bakar za 236C (T
t
= 1083C), gvodje za 295C (T
t
= 1538C), voda do -30C, a
staklo, smole i neki polimeri (plastike) za nekoliko stotina C; to se polimeri vie
pothladjuju smanjuje im se gustina, tj. postaju laki u odnosu na jedininu zapre-
minu. Suprotno tome, pregrevanje vrstog tela u smislu da se zadri vrsta faza i
iznad temperature topljenja, mogue je samo za nekoliko stepeni.
vrsto
stanje
teno
stanje
T
k
T
t
G
l
G
s
T

G
S
l
o
b
o
d
n
a

e
n
e
r
g
i
j
a
,


G
Temperatura

v
1
< v
2
< v
3
v
1
v
2
v
3

T
1

T
2

T
3
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
Vreme

Slika 3.2 Promena slobodne energije sa Slika 3.3 Krive hladjenja pri
temperaturom kristalizaciji istog metala
Pothladjivanje kao razlika ravnotene i stvarne temperature kristalizacije, oslo-
badja viak slobodne energije koja deluje kao pogonska sila ovrivanja
3
. Sam
mehanizam kristalizacije zasniva se na stvaranju klica (jezgara, nukleusa) i njiho-
vom daljem rastu.
Poto se rastop ohladi ispod ravnotene temperature, poinje da deluje pogon-
ska sila za izluivanje vrste faze. Ova sila posledica je zapreminske slobodne
energije nastale zbog energetskih razlika vrstog i tenog stanja (sl. 3.2). Budui da
se G
s
i G
l
odnose na jedininu zapreminu (mm
3
) i da je nukleus mala sfera radijusa
R, zapreminska energija je:
( )
3
4
3
v s l v
G G G V G R = = . (3.1)

3
Analogija sa energijom sabijanja opruge; vee sabijanje analogno znatnijem pothladjivanju, akumu-
lira veu energiju.
Mainski materijali 78
Istovremeno se pri nukleaciji mora savladati povrinska energija (G
A
), kojom
se rastop suprostavlja rastu vrste estice. Ako je povrinski napon rastopa , onda
e energija G
A
zavisiti od povrine estice:
2
4
A
G R = . (3.2)
Za dati metal i odredjenu temperaturu poznate su veliine G
v
i , tako da se u
koordinatnom sistemu G-R mogu nacrtati kubna i kvadratna funkcija G
v
i G
A
i nji-
hov zbir (G
v
+G
A
) koji daje pogonsku silu kristalizacije (sl. 3.4a). Maksimalna vre-
dnost
v A
G G G = + odredjuje kritian nukleus R
kr
.Budui da svi sistemi prirodno
tee da smanje slobodnu energiju, to pri R < R
kr
dolazi do smanjenja radijusa tj. ra-
stvaranja nukleusa. Nukleus radijusa R < R
kr
zove se embrion. Suprotno tome, ako
je R R
kr
energija se smanjuje poveanjem R, tj. rastom nukleusa, odnosno daljom
kristalizacijom. U idealnim uslovima kristalizacije razlikuju se homogena i hetero-
gena nukleacija (sl.3.4b,c).
+
-
G
v
R
kr Radijus, R
4R
2

1.33R
3
G
v
4R
2
+1.33R
3
G
v

R
R

a) b) c)
Slika 3.4 Promena slobodne energije u funkciji prenika nukleusa (a),homogena (b) i
heterogena nukleacija (c)
Ako u rastopu nema stranih centara kristalizacije, neophodno je vee pothladji-
vanje za nukleaciju. to je nia temperatura, vea je razlika G
v
pa i pogonska sila
transformacije. Pri tome se povrinski napon ne menja znatnije sa temperaturom.
Sa velikim pothladjivanjem, R
kr
postaje veoma mali pa nastaje veliki broj centara iz
samog rastopa tj. homogena nukleacija (sl. 3.4b).
Ako se u rastop ubace sitni vrsti nukleusi (poluprenika R > R
kr
)

oko njih e
se formirati novi kristali. Te strane materije, koje kvasi tean metal, zovu se inoku-
lanti. Rast i ovrivanje nastaju blizu ravnotene temperature, te je re o hetero-
genoj nukleaciji (sl. 3.4c).
Za homogenu nukleaciju je potrebno vee pothladjivanje da bi se u samom ras-
topu stvorili brojni stabilni centri kristalizacije koji su skloni ka daljem rastu. U to-
ku kristalizacije opada zapreminska slobodna energija (G
v
= VG), a istovreme-
no raste povrinska energija (G
s
= A). Stoga e ukupna promena slobodne ener-
gije sistema biti:
+ = + = A G V Gs Gv Gu , (3.3)
Osnovi kristalizacije metala i legura 79
gde je: V- zapremina klice, A- povrina kristala, - povrinski napon rastopa.
Heterogena nukleacija moe poeti i na zidu kalupa
4
ili na vrstim esticama
nerastvorljivim u tenom metalu (ukljuci, oksidne skrame, namerno dodate estice
- inokulanti). Sa slike 3.4b,c se vidi da je veliina embriona (kalota, sl. 3.4,c) za he-
terogenu nukleaciju znatno manja nego za homogenu (lopta, sl. 3.4,b). Heterogena
kristalizacija je osnovni mehanizam ovrivanja metalnih legura, jer omoguuje
stvaranje velikog broja centara kristalizacije i pri malom pothladjivanju. Brzina
nukleacije moe se poveati i mehanikim impulsima koji izazivaju komeanje ras-
topa, mehanike ili ultrazvune vibracije i promenu povrinskog napona. Pri live-
nju esto se dodaju inokulanti koji deluju kao centri kristalizacije dajui sitnozrnas-
tu strukturu. Tako se npr. inokulacijom livakih legura magnezijuma (dodavanjem
praha krede, magnezita, grafita) veliina zrna smanjuje sa 0.2-0.3 na 0.01-0.02 mm.
Posle obrazovanja nukleusa nastaje njihov rast prema krivoj datoj na slici 3.5a.
U poetku je brzina rasta mala zbog male ukupne povrine ovrslih estica, a zatim
kad se ta povrina povea, vrste faze uveliko rastu. Najzad brzina rasta ponovo
opada kad se granine povrine zrna dodirnu i gotovo iscrpi rezerva rastopa. Na
osnovu izgleda krive kristalizacije (sl. 3.5a) moe se zakljuiti da je brzina tran-
sformacije uslovljena brzinom stvaranja nukleusa i brzinom njihovog rasta. Slian
fenomen se zapaa i pri faznim transformacijama u vrstom stanju o emu e biti
rei u glavi 6.
Nukleacija Rast
Vreme, s
0
50
100
10 100 1000 10000
P
r
o
c
e
n
a
t

v
r
s
t
e

f
a
z
e

a) b) c)
Slika 3.5 Transformacija tenog stanja u vrsto (a), shema dendrita (b) i metalografski
snimak dendrita (c) (U = 1000)
Kristali nastali ovrivanjem legura mogu biti razliitih oblika i veliina zavi-
sno od brzine hladjenja i prisustva inokulanata. U veini se sluajeva kod odlivaka
formiraju razgranati kristali u obliku lista paprati zvani dendriti. Grane se prostiru
u pravcu z-ose, a ogranci u pravcu osa x i y (sl. 3.5b,c). Slini kristali leda, ali samo
dvodimenzionalni, stvaraju se na zaledjenim prozorima.
Primena legura daleko prevazilazi upotrebu istih metala, jer legure imaju
mnogo bolje mehanike i tehnoloke osobina. Prouavanje ravnotenih stanja legu-
ra omoguuje da se poveu fizike, mehanike, a ponekad i druge osobine sa od-

4
Kalup je upljina (forma) u koju se nasipa tean metal; livaki kalupi izradjuju se od smee vlanog
peska i ilovae ili od metala i nazivaju se kokile.
Mainski materijali 80
govarajuim strukturama tog sistema. Sasvim egzaktno odredjivanje odgovarajueg
stanja viekomponentnih sistema je ipak veoma teko. Zato se ravnotena stanja
prouavaju najee u sistemu sa dve komponente (binarni sistemi) ili tri kompo-
nente (ternarni sistemi), a izuzetno i sistemi sa etiri komponente (kvarternarni sis-
temi). Umesto stvarnog viekomponentnog sistema razmatra se osnovni metal i
element koji ima najvei uticaj na osobine i strukturu sistema (npr. Fe-C).
Ravnotena stanja sistema prikazuju se ravnotenim dijagramima u kojima su
omedjene oblasti egzistencije faza (u zavisnosti od temperature i sastava), koje su
medjusobno u ravnotei. U sledeem odeljku koji se bavi ravnotenim dijagrami-
ma, pretpostavlja se veoma mala brzina hladjenja ili zagrevanja, tako da sistem os-
taje u ravnotei u toku faznih promena. Mehanizmi promene u vrstom stanju, tj.
nain obrazovanja novih faza i njihov rast, a takodje i uticaj razliitih brzina hlad-
jenja, bie opisani u narednim poglavljima.
Pri analizi ravnotenih stanja viekomponentnih i viefaznih sistema koristi se
Gibsovo pravilo faza:
2 S n f = + , (3.4)
gde je: S- broj stepeni slobode, n- broj komponenata, f- broj faza u ravnotei,
2- broj spoljanjih faktora, koji se mogu nezavisno menjati (temperatura, pritisak),
a da se ne promeni broj ravnotenih faza. Ako se Gibsovo pravilo primeni na meta-
le i legure u uslovima ravnotee faza, onda se samo temperatura moe uzeti kao
nezavisno promenljiva, budui da je pritisak nepromenljiv (izobarski uslovi p 1
bar) i da nema nikakav uticaj na ravnoteu faza. Zato se Gibsovo pravilo faza svo-
di na oblik:
1 + = f n S . (3.5)
Pri S = 0 sistem je invarijantan - bez naruavanja ravnotee izmedju faza ne
moe se promeniti ni temperatura ni koncentracija bilo koje faze. Za S = 1 sistem je
univarijantan - bez poremeaja ravnotee moe se u odredjenim granicama prome-
niti bilo temperatura ili koncentracija jedne faze. Za S = 2 sistem je bivarijantan -
bez naruavanja ravnotee moe se promeniti u odredjenim granicama bilo tempe-
ratura ili koncentracija jedne faze. Radi ilustracije gore iznetog uzmimo najpre za
primer ist metal na temperaturi kristalizacije: S = n-f+1 = 1-2+1 = 0. Sistem je in-
varijantan to znai da se bez remeenja ravnotee ne moe menjati ni temperatura
ni koncentracija. Kao drugi primer uzeemo binarnu leguru: S = n-f+1 = 2-2+1 = 1
to znai da se spoljanji faktor ravnotee - temperatura moe varirati u odredjenim
granicama, a da se ne promeni broj faza u ravnotei. Navedeni temperaturski opseg
u kome se odravaju obe faze zove se temperaturski interval ovrivanja. Dati
primeri ukazuju na empirijsku injenicu da se isti metali kristaliu na konstantnoj
temperaturi, a legure u temperaturskom intervalu.
Osnovi kristalizacije metala i legura 81
3.1 Binarni (dvokomponentni) ravnoteni dijagrami
Prema uzajamnoj rastvorljivosti u tenom stanju dva metala mogu biti:
potpuno rastvorljivi,
ogranieno rastvorljivi i
potpuno nerastvorljivi.
Za tehniku praksu je najkorisniji (i takodje najei) prvi sluaj koji omoguu-
je pripremu legure u tenom stanju. Sa ogranienom rastvorljivou se sreemo u
metalnim sistemima ne tako esto; sree se naroito kod sistema koje obrazuju me-
tali sa razliitim temperaturama topljenja ili sa razliitim gustinama. Ogranieno
rastvorljivi u tenom stanju jesu npr. parovi: Ag
961C
-Cr
1875C
, Al
660C
-Cd
321C
,
Al
660C
-Pb
327C
, Fe
1538C
-Pb
327C
, Cu
1083C
-Pb
327C
i sl. to se tie potpune nerastvo-
ljivosti u tenom stanju, to se veinom odnosi na parove metala sa veoma razliitim
temperaturama topljenja (Fe
1538C
-Bi
278C
, W
3410C
-Cu
1083C
, W
3410C
-Ag
961C
)
5
. Pri
normalnom pritisku je temperatura topljenja tee topljivog metala via nego taka
isparavanja nie topljivog metala. Na odredjenoj temperaturi jedna pored druge eg-
zistiraju tena faza jednog i gasovita faza drugog metala, te ne moe doi do med-
jusobnog rastvaranja.
Izrada legura od elemenata ogranieno rastvorljivih u tenom stanju moe se
ostvariti posebnim tehnolokim postupkom njihove pripreme (npr. kod leinih le-
gura Cu-Pb brzim hladjenjem rastopa). Tamo gde tehnoloka poboljanja, kojima
se deluje na rastop ili kristalizaciju, ne pomau, moe se proizvesti posebna legura
(tzv. ne prava legura) putem metalurgije praha (npr. ne prave legure W-Cu, W-Ag
koje se koriste za kontakte u elektrotehnici).
Slino kao i u tenom stanju postoje tri sluaja rastvorljivosti i u vrstom sta-
nju: metali potpuno rastvorljivi u tenom stanju rastvaraju se i u vrstom stanju
potpuno, ogranieno ili se uopte ne rastvaraju.
Dalje emo se detaljno baviti potpunom rastvorljivou u tenom stanju i svim
sluajevima rastvorljivosti u vrstom stanju. Rastvorljivost odnosno nerastvorlji-
vost dva metala u vrstom stanju zavisi od njihovih osobina. Na primer, dva metala
potpuno rastvorljiva u vrstom stanju moraju imati pre svega isti tip kristalne ree-
tke, neznatne razlike u veliini atoma, elektrohemijskim osobinama i valenci. Do-
kaz potpune rastvorljivosti u vrstom stanju je pojava kristala vrstog rastvora pri
bilo kojim koncentracijama oba metala. Nisu li ti uslovi ispunjeni, bie onoj fazi
(vrstom rastvoru) koja se moe smatrati za predstavnika rastvorljivosti u vrstom
stanju, obezbedjena egzistencija samo u odredjenim granicama koncentracije, to
znai da su oba metala u vrstom stanju samo ogranieno rastvorljiva. Preko gra-
nice uzajamne rastvorljivosti, u leguri se pojavljuju druge faze. Legure metala koji
su potpuno nerastvorljivi u vrstom stanju obrazuju smeu kristala dva osnovna i-
sta metala. Sloeniji odnosi nastaju u sluajevima kad dva metala medjusobno ob-

5
Vrednosti u eksponentu znae temperaturu topljenja.
Mainski materijali 82
razuju intermetalne faze
6
, koje mogu biti rastvorljive u jednom osnovnom metalu
ili u oba. U strukturi binarnih legura stoga moemo nai kako osnovne tipove faza:
vrste rastvore, hemijska jedinjenja, tako i mehanike meavine.
3.1.1 Ravnoteni dijagram dva metala potpuno rastvorljivih u
vrstom stanju
Ravnoteni dijagram dva metala potpuno rastvorljivih u vrstom stanju prika-
zan je na slici 3.6. Konstruisan je pomou krivih hladjenja koje su odredjene za oba
ista metala A i B i tri legure I (75% A, 25% B), II (50% A, 50% B) i III (25% A,
75% B). Metal A se kristalie pri konstantnoj temperaturi t
A
, legura I u tempera-
turskom intervalu t
1
-t
2
, legura II u temperaturskom intervalu t
3
-t
4
, legura III u tem-
peraturskom intervalu t
5
-t
6
i isti metal B opet pri konstantnoj temperaturi t
B
. U ra-

6
Intermetalnu fazu obrazuju dva metala iste ili razliite kristalografske reetke, tako to nastaje nova
reetka koja se razlikuje od reetke oba metala.
t
1
t
2
t
3
t
4
t
5
t
6
t
A
t
B
A I II III B
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
I II III
Vreme
t
A
t
1
t
3
t
2
t
4
t
6
t
B
t
5
Rastop
Likvidus
Solidus
Rastop +
vrsti rastvor
I II III
A B
100%A 75%A 50%A 25%A 0%A
0%B 25%B 50%B 75%B 100%B
Koncentracija B, maseni %

Slika 3.6 Konstrukcija ravnotenog dijagrama sa krivih hladjenja; ravnoteni dijagram
dva metala potpuno rastvorljivih u vrstom stanju
Osnovi kristalizacije metala i legura 83
vnotenom dijagramu, koji predstavlja zavisnost temperatura-hemijski sastav, na
horizontalnoj osi nanosi se koncentracija tako da krajnjim takama vodoravne dui
odgovaraju isti sastojci A i B (leva krajnja taka: 100% A, 0% B, desna krajnja
taka: 0% A, 100% B). Take na dui predstavljaju binarne legure ije su koncen-
tracije srazmerne udaljenosti od koordinatnog poetka.
Za konstrukciju ravnotenog dijagrama nanosimo kao koordinate take oitane
sa krivih hladjenja tj. odgovarajue koncentracije pojedinih legura kao i poetak i
kraj kristalizacije. Spajanjem taaka koje odgovaraju poetku kristalizacije, dobi-
jamo u ravnotenom dijagramu krivu nazvanu likvidus. Spojna linija taaka koje
odgovaraju kraju kristalizacije naziva se solidus. Oblast iznad likvidusa je u celom
opsegu ravnotenog dijagrama jedna homogena faza-rastop. Izmedju likvidusa i so-
lidusa u ravnotei su dve faze: rastop i vrsta faza . Ispod linije solidus je u oblasti
celog ravnotenog dijagrama opet jedna homogena faza koja je vrst rastvor kom-
ponenata A i B. (vrsti rastvori se u ravnotenom dijagramu obino oznauju slo-
vima , , itd., za razliku od kristala istih metala koji e se oznaavati slovima
A, B, C).
Opisaemo dalje ravnotene uslove kristalizacije legure I sa sl. 3.7. Opadne li
temperatura legure do temperature koja odgovara taki l
1
na likvidus liniji, poinju
iz do tada homogene meavine da se izluuju prvi kristali vrstog rastvora . Sas-
tav te faze koji odgovara
temperaturi t
1
odredjuje-
mo tako to kroz taku l
1

povlaimo paralelu sa ap-
scisnom osom. Presek ove
paralele sa solidus linijom
(s
1
) daje sastav te faze, ko-
ja egzistira na temperaturi
t
1
zajedno sa rastopinom.
Sastav tene faze na tem-
peraturi t
1
dat je takom l
1
.
Opadne li temperatura
legure I do temperature t
2
,
u ravnotei je vrsta faza
sastava koji odgovara ta-
ki s
2
i tena faza sastava
koji odgovara taki l
2
. Na
temperaturi t
3
vrsta faza
ima sastav koji odgovara
taki s
3
, a sastav rastopa odgovara taki l
3
. To znai da se pri padu temperature od
t
1
do t
3
menja sastav vrste faze prema solidus liniji (s
1
-s
3
), a tene faze prema lik-
vidus liniji (l
1
-l
3
). Likvidus i solidus tako odredjuju sastav faza, koje su za datu
temperaturu u medjusobnoj ravnotei.
100%A
0%B
100%B
0%A
Likvidus
Solidus
t
1
t
2
t
3
s
1
s
2
s
3
c
l
1
l
2
l
3
I
Rastop
Rastop +
vrsti rastvor
Koncentracija B, maseni %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
84%A
16%B

Slika 3.7 Odredjivanje koliine faza pravilom poluge
Mainski materijali 84
Sa sniavanjem temperature se menja ne samo sastav ve i koliine obeju faza.
Za svaku temperaturu se moe u oblasti izmedju likvidusa i solidusa izraziti relati-
van udeo obeju faza, pomou tzv. pravila poluge. Uzmimo leguru I (mase Q i sas-
tava c) pri temperaturi t
2
. Pri toj temperaturi legura sadri vrstu fazu sastava s
2

(mase Q
s
) i rastop sastava l
2
(mase Q
l
). Bilans jednog sastojka (npr. A) u obe faze
dat je izrazom:
( ) c Q Q c Q l Q s Q
l s l s
+ = = +
2 2
, (3.6)
poto je
s l
Q Q Q = + , pravilo poluge bie:
2 2 s l s l
Q s Q l Q c Q c + = + , (3.7)
2 2
( ) ( )
l s
Q c l Q s c = (3.8)
i zatim

c s
cl
c s
l c
Q
Q
2
2
2
2
l
s
=

= . (3.9)
Pri temperaturi t
2
je stoga:
relativna koliina vrste faze =
2 2
2
l s
l c
, ili u procentima
2
2 2
100, %
c l
S
s l
= i
relativna koliina tene faze =
2 2
2
l s
c s
, ili u procentima
2
2 2
100, %
s c
L
s l
= .
Ravnoteni dijagram sa pot-
punom uzajamnom rastvorlji-
vou dve komponente sree se
kod legura Cu-Ni, Au-Ag, Au-
Pt, Co-Ni, Ni-Pt, Bi-Sb.
Neki metali, koji su uzaja-
mno potpuno rastvorljivi u te-
nom i vrstom stanju, imaju na
linijama likvidus i solidus mi-
nimum ili maksimum. Od ova
dva sluaja je tehniki je znaa-
jan ravnoteni dijagram sa mi-
nimumom (sl. 3.8); javlja se kod
mnogih binarnih legura, kao
npr. Au-Cu, Au-Ni, Fe-Cr
7
, Ni-
Pd. U dodirnoj taki likvidusa i
solidusa odvija se kristalizacija

7
Intermetalno jedinjenje Fe Cr (22%) kristalie se pri konstantnoj temperaturi, te se u tom pogledu
ponaa kao ist metal (superlegura).
A B
Likvidus
Solidus
Rastop (R)
Rastop +
vrst rastvor
Koncentracija B [Maseni %]
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C

Slika 3.8 Ravnoteni dijagram dva metala potpuno
rastvorljivih u vrstom stanju sa
minimumom na krivoj likvidus i solidus
Osnovi kristalizacije metala i legura 85
pri konstantnoj temperaturi, a posledica kristalizacije je opet vrst rastvor .
3.1.2 Ravnoteni dijagram dva metala potpuno nerastvorljivih
u vrstom stanju
Ravnoteni dijagram sa potpunom nerastvorljivou dva metala u vrstom sta-
nju prikazan je na slici 3.9. Za konstrukciju dijagrama opet su potrebne krive hlad-
jenja dva ista metala i tri legure (I do III). Za krive hladjenja legura ovog sistema
simptomatino je da se na njima uvek pojavljuju horizontalni zastoji koji oznauju
kraj kristalizacije. Ravnoteni dijagram ima dve grane likvidusa (L
1
, L
2
) koje se su-
sreu u eutektikoj taki E na eutektikoj pravoj (FEG) koja je u tom sistemu i so-
lidus linija. Kristalizacija se zavrava na eutektikoj pravoj uvek pri konstantnoj
temperaturi (vidi krive hladjenja legura), a proizvod eutektike promene jeste sme-
a finih kristala nazvanih eutektikum (naziv eutektiki je izveden od rei: eu = do-
bar, tektikos = gradjen; ovde u smislu lako topljiv).
C
L
1
L
2
m
2 m m
1
b
1
a
1
D
G
1 a
2
b
2 2
F E
A B I II III
III II I
A B
A + E
B + E
Rastop (R)
Rastop + A Rastop + B
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Koncentracija B, maseni %
1 1' 2 2'
E
A
B
E
Vreme
E

Slika 3.9 Ravnoteni dijagram dva metala nerastvorljivih u vrstom stanju
Iznad likvidus linije, legure obrazuju jednu homogenu tenu fazu-rastopinu. U
oblasti izmedju likvidusa i solidusa u toku kristalizacije u ravnotei su rastop i ve
obrazovani kristali. U oblasti ispod eutektike prave sve legure su u vrstom stanju.
S obzirom na to da je re o dva metala nerastvorljiva u vrstom stanju, u strukturi
se ne moe pojaviti kristal vrstog rastvora, koji je predstavnik rastvorljivosti u
Mainski materijali 86
vrstom stanju. Rezultat kristalizacije bie stoga uvek smea kristala istih metala
A i B.
Kristalizacija legure I (podeutektika legura) poinje na temperaturi koja od-
govara taki a
1
, kad iz rastopa poinju da se izluuju kristali istog metala A; nji-
hov sadraj raste sa sniavanjem temperature. Preostali rastop obogauje se meta-
lom B, prema krivoj a
1
E. Na temperaturi koja odgovara taki m u ravnotei su dve
faze: rastop (sastava koji odgovara taki m
1
) i vrsta faza (kristal istog metala A
sastava koji odgovara taki m
2
). Odnos sadraja ovih faza bie prema pravilu polu-
ge:
2
1
koliina rastopa mm
koliina kristala metala mm
= .
Kako proistie iz zakona faza (za izobarske uslove), sistem u oblasti izmedju
likvidusa i eutektike prave ima jedan stepen slobode: S = 2 - 2 + 1 = 1 tj. sistem je
univarijantan. Npr. promeni li se temperatura, to e uticati na sastav obe faze, to
znai da sastav nije nezavisna promenljiva. Kad temperatura legure I padne na eu-
tektiku temperaturu (a
2
) sastav preostalog rastopa odgovarae taki E, te se odvija
kristalizacija eutektike prema shemi:
rastop A B +
pri emu sistem nema ni jedan stepen slobode, (S = 2 3 + 1 = 0)
8
, tj. sistem je in-
varijantan.
Tokom eutektike kristalizacije u ravnotei su rastop, metal A i metal B tako
da su tri faze potpuno definisane. Rastop ima sastav koji odgovara taki E, a obe
vrste faze su isti metali. Proizvod eutektike promene je smea sitnih kristala me-
tala A i B. Posle zavretka kristalizacije leguru I ine primarno izlueni kristali me-
tala A, koji su rasporedjeni u eutektikoj smei-eutektici. Eutektikum se moe kris-
talisati kao trakasti (lamelarni) i zrnasti (globularni). U prvom su sluaju obe faze
koje grade eutektiku smeu izluene kao naizmenino sloene trake (sl. 3.9), a u
drugom sluaju kao zrnca.
Legura II (nadeutektika legura), koja lei desno od eutektike take E, krista-
lie se slino kao legura I. Kao prvi iz rastopa pojavljuju se kristali istog metala B.
Po ovrivanju se ova legura sastoji iz primarno izluenih kristala metala B, koji
su rasporedjeni u eutektici. Eutektikum kod svih legura zadrava isti sastav, jer
uvek nastaje iz rastopa sastava datog takom E.
Legura III, tj. eutektika legura, ostaje pri hladjenju homogeni rastop sve do
eutektike temperature, kad pri konstantnoj temperaturi sav rastop ovrava u eu-
tektikum, tj. smeu sitnih kristala istih metala A i B.
Legure koje se kristaliu prema ovom dijagramu sastoje se iz primarno izlue-
nih kristala A, rasporedjenih u eutektici i legura sainjenih od primarno izluenih

8
To znai da se bez naruavanja ravnotee izmedju faza sistema ne moe promeniti ni temperatura
niti koncentracija bilo koje faze (f = 3).
Osnovi kristalizacije metala i legura 87
kristala B, ugradjenih u eutektiku. Odnos koliine primarno izluenih kristala A i
eutektike, npr. u leguri I moe se odrediti pomou pravila poluge:
2
2
a F
E a
=
E koliina
A koliina
. (3.10)
Ovaj se odnos menja sa sastavom legure, dok eutektika ima isti sastav u svim
legurama.
Kao to se sa slike 3.9 vidi, eutektika kristalizacija na krivoj hladjenja odliku-
je se vodoravnim zastojem. Uzme li se vie legura, a brzina hladjenja svih ispitiva-
nih legura ostane ista, duina zastoja zavisie od ukupne koliine rastopa eutekti-
kog sastava iz kojeg eutektikum nastaje pri eutektikoj temperaturi. Najdui zastoj
imae eutektika legura i suprotno tome najkrai zastoj legure koje su po svom sas-
tavu bliske istim metalima.
Dijagram na slici 3.9 odnosi se
na sluaj potpune nerastvorljivosti
u vrstom stanju koja se pojavljuje
relativno retko (Bi-Cd, Sn-Zn).
Mala osetljivost ranije korienih
mernih metoda bila je razlog, da se
potpuna nerastvorljivost pogreno
ustanovi kod mnogih parova meta-
la. Novija ispitivanja ipak pokazuju
da izmedju dva metala uvek postoji
odredjena rastvorljivost, ma ona bi-
la i veoma ograniena.
U razliitim sistemima moe
eutektika taka zauzimati u ravno-
tenom dijagramu razliite poloa-
je. U nekim sluajevima pribliava se jednoj od komponenata, a ponekad se s njom
i spaja (sl. 3.10).
Eutektika temperatura tada odgovara temperaturi topljenja metala B, a likvi-
dus je obrazovan jednim ogrankom. Pri ovravanju ma koje legure, kristalie se
najpre isti metal A (u temperaturskom opsegu), a na konstantnoj solidus tempera-
turi metal B. Eutektikum se u rezultujuoj strukturi ne pojavljuje; smea A+B je
smea grubih kristala. Legure u kojima se eutektika taka uvek spaja sa jednom
komponentom obrazuju npr. parovi metala: Al-Sn, Cu-Bi, Cd-Ge, Sn-Si, Sb-Si itd.
3.1.3 Ravnoteni dijagram dva metala sa ogranienom i
promenljivom rastvorljivou u vrstom stanju
Kao to je bilo napomenuto pri razmatranju osnovnih ravnotenih dijagrama,
uzajamna rastvorljivost metala u vrstom stanju zavisi od temperature i obino se
A B
L
S
Rastop (R)
Rastop + A
A + B
C
F D = E
Koncentracija B, maseni %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C

Slika 3.10 Granini poloaj eutektike take
Mainski materijali 88
sa opadanjem temperature smanjuje. Ravnoteni dijagram sa promenljivom ras-
tvorljivou prikazan je na sl. 3.11. Uzajamna rastvorljivost dva metala najvea je
na eutektikoj temperaturi, a sa opadanjem temperature se menja prema krivoj
promene rastvorljivosti (FH i GJ) koja se naziva solvus linijom.

Koncentracija B, maseni %
R
R
R

deo

deo

deo

R
I II III III II I
C
A H J B
F
E
G
D
a
1
b
1
a
2
b
2
a
3
b
3
a
3
'
b
3
'
b
3
''
Rastop (R)
R +
R +
+ E + E

+
+
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
a
4
Solvus
linija

Slika 3.11 Ravnoteni dijagram dva metala sa promenljivom rastvorljivou
u vrstom stanju
Kristalizacija legure I poinje na temperaturi koja odgovara taki a
1
na liniji li-
kvidus, a zavrava se na solidus liniji u taki a
2
. Proizvod kristalizacije je vrst ras-
tvor sa sastavom koji odgovara taki a
2
. Pri daljem padu temperature vrst rastvor
se ne menja do temperature take a
3
gde je zasien jer kriva promene rastvorljivosti
FH pokazuje presienje metalom B. Take na krivoj FH se uzimaju za odgovaraju-
e temperature ravnotenih koncentracija vrstog rastvora . Kao to se vidi sa sl.
3.11, sa sniavanjem temperature opada rastvorljivost metala B u vrstom rastvoru
do najmanje vrednosti koja odgovara taki H na sobnoj temperaturi. Ako se dalje
legura I hladi u temperaturskom intervalu a
3
-a
4
, izluuje se (segregira) iz presie-
nog vrstog rastvora prekomerni metal B u obliku nove faze-vrstog rastvora , a
njegova se koncentracija pri opadanju temperature menja po krivoj a
3
'-J. Na sobnoj
temperaturi, sastav kristala odgovara taki H, a sastav kristala taki J. Nova fa-
za se izluuje na granicama kristala vrstog rastvora (sl. 3.11); rezultujua struk-
tura legure I se stoga sastoji od kristala vrstog rastvora i mreastog vrstog ras-
tvora .
Osnovi kristalizacije metala i legura 89
Relativni udeo vrstog rastvora i segregovanog vrstog rastvora u posmat-
ranoj leguri, npr. na normalnoj temperaturi moe se ustanoviti pomou pravila po-
luge:
relativan udeo HJ / J a
4
= i
relativan udeo HJ / H a
4
= .
U leguri II, posle primarne kristalizacije vrstog rastvora nastaje sekundarna
kristalizacija eutektike. Eutektika je smee sitnih kristala vrstih rastvora i ;
vrst rastvor ima sastav koji odgovara taki F, a sastav vrstog rastvora je dat
takom G. Odnos dve faze u eutektici je: EF / EG / = .
U oblasti ogranienoj takama HFEGJH egzistiraju u raznim oblicima samo
dve faze: vrst rastvor iji sastav na datoj temperaturi odredjuje solvus linija FH i
vrst rastvor iji sastav odredjuje solvus linija GJ. Njihova koliina u leguri II,
npr. pri temperaturi koja odgovara taki b
3
, moe se odrediti prema pravilu poluge:
' '
3
'
3
' '
3 3
b b / b b = ;
' '
3
'
3
'
3 3
b b / b b = .
Prema opisanom ravnotenom dijagramu na slici 3.11 kristaliu se neki parovi
metala kao npr. Cu-Ag, Al-Si, Pb-Sn.
3.1.4 Ravnoteni dijagram dva metala delimino rastvorljivih u
vrstom stanju - sa peritektikom reakcijom
Ovaj tip dijagrama odgovara mnogim parovima metala, ogranieno rastvorlji-
vih u vrstom stanju, ije se temperature topljenja znatno razlikuju (sl. 3.12). Ovaj
uproeni prikaz, pretpostavlja istu rastvorljivost oba metala u vrstom stanju kako
na normalnim tako i na povienim temperaturama.
Likvidus obrazuju dve grane CE i ED, solidus obrazuju CF i GD i du FG. Ta-
ka E naziva se povratna taka (peritektika taka), a du FGE peritektika. Legura
I kristalie se slino kao legura I u dijagramu datom na slici 3.11. Kristalizacija le-
gure II poinje na temperaturi koja odgovara taki a
1
, kada se iz rastopa izluuju
kristali vrstog rastvora . Sa opadanjem temperature menja se sastav vrste faze
prema solidus liniji, a sastav rastopa prema likvidus liniji. U trenutku kad se dosti-
gne taka a
2
, u ravnotei je vrst rastvor sastava F i rastopina sastava E. Prime-
nom pravila poluge moe se ustanoviti:
relativan sadraj
2
/ a E FE = i
relativan sadraj rastopine FE / F a
2
= .
Dalje se na konstantnoj temperaturi odvija peritektika reakcija, tako da sastav
faze ostaje nepromenjen, dok se iz rastopine sastava E izluuje novi vrst rastvor
sastava G. vrst rastvor ima dakle manju koncentraciju metala B nego rastopi-
Mainski materijali 90
na, to znai da je pri njegovom stvaranju deo faze difuziono reagovao sa rasto-
pom po peritektikoj reakciji koja je data shemom:
rastop + (sl. 3.12 desno).
Odnos koliine kristala vrstog rastvora i vrstog rastvora po zavretku pe-
ritektikog preobraaja bie: FG / G a
2
= ; FG / F a
2
= .
Rezultujuu strukturu obrazuju primarno izlueni kristali i sekundarno izlu-
eni kristali . Tu smeu ine, za razliku od eutektike, grubi kristali i , jer oni
ne nastaju direktno iz rastopa. Dok su pri eutektikom preobraaju izdvajaju istov-
remeno obe faze koje obrazuju eutektikum (pojava jedne od njih inicira obrazova-
nje druge), pri peritektikom preobraaju iz rastopa se kristalie samo jedna faza
(). Druga, ve izluena, faza (), umanjuje samo svoju zapreminu reagujui sa ra-
stopom. Rezultujuu struktura legure II stoga obrazuju smee grubih kristala i .
I II III IV
C
a
1
b
1
a
2
F G
b
2
b
3
E
D
A F
1
G
1

+
R +
R +
Rastop (R)
R
R
R+
deo

R
R
R
deo
+
R
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

Koncentracija B, maseni %
II I III IV

R
Smerovi
difuzije

Slika 3.12 Ravnoteni dijagram dva metala delimino rastvorljivih u vrstom stanju sa
peritektikom promenom
Kristalizacija legure III poinje u taki b
1
, gde se iz rastopine izluuju kristali
vrstog rastvora . Na temperaturi koja odgovara taki b
2
bie pre zapoinjanja pe-
ritektike reakcije:
relativni udeo FE / E b
2
= i
Osnovi kristalizacije metala i legura 91
relativni udeo rastopine FE / F b
2
= .
Sastav rastopa odgovara taki E, dok sastav vrstog rastvora odgovara taki
F. Tokom peritektike reakcije ostaje sastav rastopa isti, menja se samo sastav
vrste faze, tako da nastaje novi vrsti rastvor iji sastav odgovara taki G. Istov-
remeno se izrazito menja odnos vrste faze i rastopa: GE / E b
2
= ; R = GE / G b
2
.
Iz ovih relacija jasno je da se u toku peritektikog preobraaja koliina rastopa
smanjuje i suprotno, koliina vrste faze-vrstog rastvora raste. Dolo je do reak-
cije izmedju vrstog rastvora i rastopa i pojave novog vrstog rastvora ; istov-
remeno dalja koliina vrstog rastvora se izluuje direktno iz rastopa. Po zavret-
ku peritektikog preobraaja, nastavlja se pri daljem hladjenju, kristalizacija vrs-
tog rastvora ; njegov sastav se menja prema solidus liniji (G-b
3
), sastav rastopa
prema likvidus liniji. Rezultujua struktura legure III je homogena i sastoji se od
kristala vrstog rastvora .
Kristalizacija legure IV odvija se slino kao i legure I; iz rastopa se stvaraju
samo kristali vrstog rastvora .
Peritektiki preobraaj je sloena difuzna reakcija do koje dolazi pri direktnom
kontaktu kristala vrstog rastvora i rastopine
9
. Na povrini kristala izdvajaju se
slojevi vrstog rastvora koji ograniavaju direktan kontakt rastopa sa izvornim
kristalima pa je zato postizanje ravnotenog stanja teko; pri obinim brzinama
hladjenja je praktino nemogue. Preobraaj kristala u se zato ne odvija u pot-
punosti i u rezultujuoj strukturi, npr. u leguri III, se mogu pojaviti pored kristala
i preostali kristali .
DEFINICIJE I DOPUNE:
Metalne legure: dobijaju se zajednikim topljenjem i ovrivanjem (kristalizaci-
jom) osnovnog metala i drugih sastojaka (metala ili nemetala).
Komponente: hemijski elementi koji obrazuju leguru; kod nelegiranog elika
komponente su Fe i Fe
3
C.
Sistem: kombinacija faza u ravnotenim uslovima.
Faza: homogeni deo heterogenog sistema, tj. jednorodni deo raznorodnog sistema
(npr. kocka leda u vodi je vrsta faza dvofaznog sistema: voda - led).
vrsti rastvor: faza u kojoj jedna komponenta (rastvara) zadrava svoju kristalnu
reetku, a atomi druge komponente (rastvorka) rasporedjuju se u toj reetki.
Supstitucijski vrsti rastvor: vrsti rastvor sa zamenjenim atomima; atomi rast-
vorka zamenjuju atome rastvaraa (atomi Cu mogu se medjusobno zamenjivati sa
atomima Ni u povrinski centriranoj kubnoj reetki A1).

9
Pri ravnotenom (sporom) hladjenju legura peritektikog sastava, na odredjenoj-ravnotenoj tem-
peraturi, cela koliina vrstog rastvora reaguje sa ukupnom koliinom rastopa obrazujui vrsti
rastvor. No, pri stvarnim (industrijskim) brzinama hladjenja reaguje sa rastopom samo deo vrstog
rastvora tako da se dobija vrst rastvor (peritektikum-okolo gradjen).
Mainski materijali 92
Intersticijski vrsti rastvor: vrsti rastvor u kome atomi rastvorka ulaze u inter-
sticije (medjuprostore, praznine) kristalne reetke atoma rastvaraa.
Intermetalne faze: kristalna jedinjenja (supstitucijska ili intersticijalna) koja se po
gradji i osobinama nalaze izmedju vrstih rastvora i hemijskih jedinjenja; jonske ili
kovalentne veze povezuju hemijske elemente koji obrazuju faze.
Stepen pothladjivanja: razlika izmedju ravnotene i stvarne temperature kristali-
zacije; ravnotena odgovara sporom hladjenju i jednaka je temperaturi topljenja.
Klice kristalizacije (jezgra): male estice grupisanih atoma koje nastaju pri
ovrivanju ili faznim promenama i dalje rastu dok se te promene ne zavre.
Embrioni: male estice nove faze ija je veliina manja od kritine, te se mogu
ponovo rastvoriti.
Homogena jezgra kristalizacije (homogena nukleacija): obrazovanje klica u is-
tom metalu grupisanjem sopstvenih atoma.
Heterogena nukleacija: obrazovanje klica nove faze na vrstim oksidnim uklju-
cima, zidovima kalupa ili namerno dodatim esticama zvanim inokulanti.
Ravnotea: za neki sistem se kae da je u ravnotei ako se golim okom gledano
(makroskopski) taj sistem ne menja sa vremenom.
Ravnoteni dijagram stanja (ili fazni dijagram): grafiki prikaz faza u funkciji
temperature i sastava legure; ako se legura sastoji od dve komponente re je o bi-
narnom (dvojnom) faznom dijagramu.
Gibsovo pravilo faza: u ravnotenim uslovima broj stepeni slobode za jedan je
vei od razlike brojeva komponenata i faza (S = n-f+1).
Stepeni slobode (S): broj promenljivih (temperatura i sastav), koje se mogu nezav-
isno menjati u izvesnim granicama, a da se zadre faze koje obrazuju sistem (npr.
tena i vrsta faza u datom temperaturskom intervalu).
Potpuna rastvorljivost u tenom stanju: ovaj sluaj rastvorljivosti je najbitniji za
pripremu legura. Metali sa ogranienom rastvorljivou (Cu-Pb, Al-Pb, Fe-Pb) i
nerastvorljivou (W-Cu), zahtevaju poseban tretman za izradu legura: brzo hlad-
jenje rastopa (Cu-Pb), sinterovanje (W-Cu).
Potpuna rastvorljivost u vrstom stanju: odnosi se na komponente koje grade
vrste rastvore pri bilo kojim koncentracijama; za to je uslov isti tip kristalne
reetke komponenata, neznatne razlike u veliini atoma, elektrohemijskim osobi-
nama i valenci (Cu-Ni, Au-Ag, Au-Pt, Co-Ni, Ni-Pt, Bi-Sb).
Ograniena rastvorljivost u vrstom stanju: nastaje kad rastvara, koji je nosilac
faze (npr. Al u dur-aluminijumu), moe da rastvori samo odredjenu koliinu druge
komponente (5.7% Cu na 548C).
Potpuna nerastvorljivost u vrstom stanju: karakterie se time to se iz rastopa
(tene faze potpuno rastvorenih komponenata) dobija smea kristala istih metala
(Sn-Zn, Al-Sn).
Osnovi kristalizacije metala i legura 93
Struktura binarnih legura: ovrsla legura moe se sastojati iz faza: vrsti rastvori
i hemijska jedinjenja kao i mehanike meavine koja nije faza.
Likvidus linija: linija koja povezuje temperature poetka ovrivanja legura
razliitog sastava.
Solidus linija: linija koja povezuje temperature zavretka kristalizacije
(ovrivanja) legura razliitog sastava.
Solvus linija: linija koja pokazuje promenu rastvorljivosti u vrstom stanju zbog
pada temperature.
Temperaturski interval ovrivanja: to je kod legura opseg egzistencije tene i
vrste faze izmedju likvidus i solidus linije.
Krive hladjenja: grafiki prikaz promene temperature u funkciji vremena za iste
metale i legure; promena se prati od tenog stanja do sobne temperature.
Pravilo poluge: jednaina za izraunavanje koliine obe faze u dvofaznom sis-
temu.
- faza: intermetalno krto jedinjenje gvodja (78%) i hroma (22%) koje se
kristalie pri konstantnoj temperaturi.
Eutektika reakcija: fazna transformacija koja se odvija pri konstantnoj (eutek-
tikoj) temperaturi tako da se celokupna tena faza kristalie u dve vrste faze.
Eutektika taka: taka u binarnom dijagramu koja odredjuje eutektiki sastav i
eutektiku temperaturu.
Podeutektika legura: legura koja je levo od eutektike take.
Nadeutektika legura: legura koja je desno od eutektike take.
Peritektika reakcija: fazna transformacija pri kojoj se pri hladjenju smese tene i
vrste faze dobija nova vrsta faza drukijeg hemijskog sastava od poetne.
PITANJA:
1. Metalne legure i osnovni pojmovi iz fizike hemije koji se odnose na legure.
2. Pogonska sila kristalizacije (Gibsova slobodna energija), temperatura topljenja
i ravnotena temperatura kristalizacije, stepen pothladjivanja.
3. Supstitucijski i intersticijski vrsti rastvori (navesti primere iz tehnike prakse).
4. Gibsovo pravilo faza (invarijantne, univarijantne i bivarijantne reakcije).
5. Koje se materije i legure kristaliu pri konstantnoj temperaturi, a koje u tem-
peraturnom intervalu (sve potkrepiti Gibsovim pravilom faza)?
6. Objasniti homogenu i heterogenu kristalizaciju, kao i pojam inokulanata i
dendritnih kristala.
7. ta su likvidus, solidus i solvus linije binarnih sistema.
Mainski materijali 94
8. Na koji se nain mogu proizvesti legure od komponenata delimino rast-
vorljivih (Cu-Pb) ili nerastvorljivih (W-Cu) u tenom stanju.
9. Objasniti pravilo poluge na primeru ravnotenog dijagrama dva metala
potpuno rastvorljivih u vrstom stanju.
10. Pogonska sila kristalizacije i pojam slobodne energije.
11. Ravnoteni dijagram dva metala potpuno nerastvorljivih u vrstom stanju.
12. Ravnoteni dijagram dva metala sa ogranienom i promenljivom
rastvorljivou u vrstom stanju.
13. Peritektike reakcije u binarnim sistemima.

4
LEGURE GVODJA
Legure gvodja su i danas najvanije i takodje najvie koriene legure u tehni-
koj praksi; nekada se oznaavaju zajednikim nazivom tehniko gvodje. Od ce-
lokupne svetske proizvodnje metala njihov je udeo oko 95%. Velika proizvodnja
tehnikog gvodja omoguena je dovoljnom i pristupanom rezervom gvozdene
rude u zemljinoj kori, relativno lakim nainom prerade rude gvodja i velikom raz-
nolikou fizikih i mehanikih osobina legura gvodja. Sa izuzetkom veoma istih
vrsta gvodja dobijenih posebnim proizvodnim postupcima, legure gvodja jesu
polikomponentne (kompleksne) legure koje osim osnovnog metala sadre uvek
manju ili veu koliinu drugih elemenata. Neki od njih ulaze u gvodje ve pri nje-
govoj izradi (iz sirovina, atmosfere pei, produkata topljenja), drugi se dodaju na-
merno radi postizanja traenih osobina legure. U svim vrstama tehnikog gvodja
prisutan je ugljenik koji ima znaajan uticaj na osobine legura. Prema sadraju ug-
ljenika tehnika gvodja se dele na: isto gvodje
1
(veoma nizak sadraj ugljenika i
ostalih elemenata), elike (sadraj ugljenika obino ne prelazi 2%), sirovo gvodje i
liveno gvodje (sadraj ugljenika iznad 2%). Pojedine vrste tehnikog gvodja de-
taljnije su opisane u narednim glavama.
4.1 isto gvodje
Gvodje ima atomski broj 26, atomsku masu 55.847 (preovladava udeo izotopa
atomske mase 56, u manjoj meri postoje izotopi 54, 57 i 58); u periodnom sistemu
elemenata spada u metale prelazne grupe. Temperatura topljenja je 1538C, tempe-
ratura kljuanja 3070C. Specifina masa (gustina) gvodja iznosi (7.874 g/cm
3
)
2
,
specifina toplota (u opsegu temperatura 0 do 100C) 463 J/kgK, termika provod-

1
U naoj literaturi, radi skraenja, ponekad se koristi sinonim elezo (isto gvodje = elezo), to je
kao kompromisno reenje predloila biva Savezna planska komisija (1947).
2
U daljem tekstu daje se samo veliina gustine jer se podrazumeva da je ona u g/cm
3
ili kg/dm
3
.
Mainski materijali

96
nost 75 W/mK, koeficijent termikog irenja 12.510
-6
1/C, modul elastinosti E je
na normalnoj temperaturi 200400 MPa, modul na smicanje G je 78000 MPa.
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

v
r
s
t
e

f
a
z
e
R
a
s
t
o
p
1538C
1394C
900C
912C
760C
Vreme
F
e
r
o
m
a
g
.
F
e
P
a
r
a
m
a
g
.
F
e
- Fe
- Fe
- Fe
T
T
A
r4
A
r3
A
r2 A
C2
A
C3
A
C4
T
T
Prostorno centrirana kubna reetka
Povrinsko centrirana
kubna reetka
Prostorno centrirana
kubna reetka

Slika 4.1 Kriva hladjenja i zagrevanja istog gvodja
Gvodje je polimorfni metal i egzistira u dve alotropske modifikacije i .
Modifikacija ima povrinski centriranu kubnu reetku i kao stabilna faza se javlja
(pri zagrevanju) u opsegu temperatura 912-1394C (sl. 4.1). Modifikacija ima
prostorno centriranu kubnu reetku i stabilna je kako na temperaturi ispod 912C
tako i u opsegu temperatura 1394-1538C; u niskotemperaturnoj oblasti oznaava
se kao -gvodje, a u visokotemperaturskoj oblasti kao -gvodje. Gvodje gubi
na viim temperaturama svoje feromagnetne osobine i u taki Kiri (Curie) (760C)
postaje paramagnetino; ova paramagnetina modifikacija nekada je grekom sma-
trana fazom i oznaavana kao -gvodje. Promena feromagnetnog gvodja u para-
magnetno nije praena promenom kristalne reetke, ve je samo uslovljena izme-
nama uzajamnog dejstva magnetnih momenata elektrona. U celom temperaturskom
opsegu egzistencije vrste faze, pojavljuju se tako u gvodju samo dva razliita tipa
kristalne reetke (sl. 4.1) iji se parametri menjaju sa temperaturom. Promena poje-
dinih modifikacija se ostvaruje na konstantnoj (kritinoj) temperaturi; promena
na temperaturi A
3
, promena na temperaturi A
4
. Pri promeni se jasno
ispoljava termiki histerezis, pa je zato temperatura A
3
pri zagrevanju iznad (ozna-
ka A
C3
) one pri hladjenju (oznaka A
r3
). Promena magnetnih osobina gvodja odvija
se na temperaturi 760C (kritina temperatura A
2
).
Legure gvodja

97
U reetki -gvodja su atomi
gue rasporedjeni nego u reetki -
gvodja; zato se pri promeni
zapremina smanjuje, dok se pri pro-
meni poveava. Kao to se vidi
sa slike 4.2 parametar reetke gvo-
dja u poredjenju sa modifikacijom
na temperaturi A
3
, jeste vei. Ele-
mentarnoj eliji gvodja pak pripa-
da 4 atoma, dok elementarnoj eliji
-gvodja samo 2 atoma. Jednom
atomu u -gvodju pripada prostor
12.17510
-3
nm
3
, a u - gvodju
12.05110
-3
nm
3
, to znai da je pro-
mena praena smanjenjem za-
premine priblino za 1%. Iako je re
o relativno maloj promeni zapremi-
ne, ta promena omoguuje da se npr.
dilatometrijski ustanove kritine
temperature koje imaju veliki znaaj
naroito pri termikoj obradi legura
gvodja.
4.2 Ugljenik u legurama gvodja
isto gvodje je slino kao i drugi isti metali veoma meko, dobro obradljivo
deformisanjem na hladno i ima malu jainu. ak i veoma mali sadraj ugljenika,
izrazito menja osobine gvodja. Uticaj ugljenika prekriva u legurama gvodja de-
lovanje drugih prateih elemenata koji se obino pojavljuju kod ugljeninih elika i
livova i na presudan nain utie na njihovu rezultujuu strukturu i osobine. Poto
su atomi ugljenika dovoljno mali (r = 0.071 nm), ugljenik obrazuje sa gvodjem in-
tersticijske (adicione) vrste rastvore:
intersticijski vrst rastvor ugljenika u gvodju - ferit,
intersticijski vrst rastvor ugljenika u gvodju - austenit i
intersticijski vrst rastvor ugljenika u gvodju - - ferit.
Odnos veliine atoma ugljenika i gvodja r
C
/r
Fe
= 0.62 > 0.59 pokazuje da nije
mogue vee intersticijsko rastvaranje; rastvorljivost ugljenika je mala, naroito u
feritu, jer intersticijski prostori nisu pogodno uredjeni (reetka ima vei broj praz-
nina ali malih dimenzija). Bez obzira na to ugljenik u vrstom rastvoru ima vei
uticaj na osobine ferita nego na osobine austenita.
0 400 800 1200 1600
- Fe
- Fe
Temperatura, C A
C3
A
C4
0.286
0.290
0.294
0.362
0.366
0.370
- Fe
P
a
r
a
m
e
t
a
r

r
e

e
t
k
e
,


n
m

Slika 4.2 Zavisnost parametara reetke
od temperature
Mainski materijali

98
Najvea rastvorljivost ugljenika u feritu je 0.022% pri temperaturi 727C; sa
opadanjem temperature smanjuje se na zanemarljivih 0.008% pri 20C. Maksimal-
na rastvorljivost ugljenika u -feritu je 0.10% na temperaturi 1495C. U poredjenju
sa feritom, kao posledica veeg parametra reetke (vidi sl. 4.2) rastvorljivost C u
- Fe je vea. U vrstom rastvoru , koji se kao strukturna komponenta naziva aus-
tenit, rastvorljivost ugljenika je znatno vea i dostie maksimalno 2.11% pri tempe-
raturi 1148C.
Sadraj ugljenika u leguri Fe - C moe biti vei nego to odgovara graninoj
rastvorljivosti za datu temperaturu u gvodju ili ; taj viak gradi sa gvodjem in-
tersticijsko hemijsko jedinjenje - karbid gvodja Fe
3
C, ili se izluuje kao grafit.
Karbid gvodja Fe
3
C koji se naziva cementit (skraeno C
m
) sadri 6.7% (mase-
nih %) ugljenika i kristalie se po ortorombinoj reetki (a b c; = = =
90). Cementit nema alotropske promene; pri niskim temperaturama slabo je fero-
magnetian, iznad 210C paramagnetian. Njegova temperatura topljenja je
1287C, specifina masa 7.82, tvrdoa 800 do 1000 HBS. U reetki cementita
mogu biti atomi ugljenika zamenjeni i atomima drugih elemenata, npr. azota (nas-
taju karbonitridi). Zamenom atoma gvodja u reetki cementita npr. atomima Cr,
Mo, W, Mn nastaju legirani karbidi (npr. (Fe, Mn)
3
C i sl.).
Grafit se kristalie po heksagonalnom sistemu; ne topi se, ve direktno prelazi
u gasovito stanje pri oko 3370C; specifina masa mu je 2.22. Istegljivost i jaina
grafita su u poredjenju sa gvodjem zanemarljivi.
Za razliku od grafita cementit nije stabilna faza, to znai da ne odgovara pot-
punoj termodinamikoj ravnotei i stanju najnie slobodne entalpije sistema gvo-
dja - ugljenik. Obrnuto, sistem gvodje- grafit, ima pri istim ostalim uslovima niu
slobodnu entalpiju nego u sluaju kada je prisutan cementit. Stoga je karbid gvo-
dja metastabilna faza; arenjem pri temperaturi iznad 727C razlae se uz pojavu
grafita prema jednaini:
3
3 ( ) Fe C Fe C grafit + .
Ova promena koja je praena oslobadjanjem reakcione toplote (56929 J/mol),
naziva se grafitizacija i ima veliki tehniki znaaj, naroito kod livenog gvodja.
Ona je takodje dokaz za to da je u sistemu gvodje-ugljenik stabilan oblik ugljenik-
grafit. Bez obzira na to, u legurama sa niskim sadrajem ugljenika i pri temperatu-
rama ispod 727C, cementit je praktino stabilan (stabilnost cementita znatno po-
veavaju ak i male koliine karbidotvornih elemenata, koji u njegovoj kristalnoj
reetki zamenjuju atome gvodja).
S obzirom na dva mogua oblika ugljenika (cementit i grafit), neophodno je ra-
zmatrati dva sistema legura gvodja sa ugljenikom:
metastabilan sistem tj. gvodje-karbid gvodja i
stabilan sistem tj. gvodje-grafit.
Legure gvodja

99
4.3 Metastabilan sistem gvodje-karbid gvodja (Fe-Fe
3
C)
Ravnoteni dijagram metastabilnog sistema je prikazan na slici 4.3; vrsta je bi-
narnog sistema koji je uopteno ve bio opisan (Glava 3). Pri sadraju 6.67 mase-
nih % C (25 atomskih %) obrazuje ugljenik sa gvodjem intersticijalno hemijsko
jedinjenje Fe
3
C - cementit. Poto se pri reakcijama u metastabilnom sistemu ce-
mentit ne menja, moe se smatrati kao komponenta i dijagram oznaavati kao dija-
gram Fe-Fe
3
C. Za tehniku praksu od znaaja je gotovo ceo opseg koncentracije
ugljenika (0 do 6.7%). Legure sa sadrajem ugljenika do 2.11% C nazivaju se eli-
ci; eutektoidna koncentracija (0.77% C) deli elike na podeutektoidne (do 0.77%
C) i nadeutektoidne (0.77 do 2.11% C). Legura sa sadrajem 0.77% C je eutektoid-
ni elik. Legure sa C > 2.11% zovu se sivo liveno gvodje i belo liveno gvodje (oz-
(oznaka prema izgledu povrine preloma), a eutektika koncentracija (4.3%) ih deli
na podeutektike (2.11 - 4.3% C) i nadeutektike (4.3 - 6.7% C); legura sa sadra-
jem ugljenika 4.30% je eutektika legura.
Rastop (R)
R +

+ R
+

+ Fe
3
C
+ Fe
3
C
A
B
C
D
E
N
H
J
S
G
P
Q
K
L
6.7 4.3 2.11 0.77
727C
1148C
1287C
910C
1539C
1499C
1392C
R + Fe
3
C
0.022
elik Liveno gvodje
Nadeutektiko Podeutektiko
F
Podeutektoidni
Nadeutektoidni
Koncentracija C, Maseni %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
100% Fe
3
C

Slika 4.3 Ravnoteni dijagram metastabilnog sistema Fe -Fe
3
C
Mainski materijali

100
4.3.1 Faze u binarnom dijagramu Fe-Fe
3
C
U razliitom opsegu koncentracija i temperatura javljaju se sledee faze: ferit
(, ), austenit (), cementit (Fe
3
C) i rastop (R). Ferit ima tvrdou oko 80 HB, ja-
inu 250 MPa i relativno izduenje oko 50%, dok je tvrdoa austenita 160-200
HB, jaina 200-800 MPa i izduenje 40-50%, sve u funkciji koliine rastvorenog
austenita u -Fe. Cementit je najtvrdja faza u ugljeninim elicima, 800-1000 HB,
ali je relativno male jaine (295 MPa) i potpuno neistegljiv (A = 0%).
Poto se Fe
3
C moe raspasti na Fe i grafit, to je u metastabilnom sistemu faza
cementit, a u stabilnom grafit. Rastop je faza dobijena rastvaranjem gvodja i ug-
ljenika u tenom stanju. Egzistira iznad linije likvidus kao ista faza i u smei sa
austenitom, odnosno cementitom izmedju likvidus i solidus linija.
Iz dijagrama Fe-Fe
3
C proizilazi da su niskotemperaturske faze ugljeninih eli-
ka ferit i cementit. Poto se na sobnoj temperaturi u - gvodju rastvara samo
0.008% C, to se ferit moe smatrati tehniki istim gvodjem. Ako se zanemare
primese (Si < 0.6%, Mn < 0.8%) i neistoe (P, S < 0.06%) ugljenini elici su u
stvari homogena smea gvodja i cementita. Ravnoteni dijagram FeFe
3
C (sl. 4.3)
takodje pokazuje da je maksimalna rastvorljivost ugljenika u - gvodju 2.11% pri
1148C (taka E), a u - gvodju 0.022% C pri 727C (taka P). Ta razlika posledi-
ca je vee praznine u reetki A1 nego u A2 (sl. 4.4). Veliina praznine se moe iz-
raunati na osnovu poloaja jona Fe u A1 i A2 reetki. Posmatrajui horizontalni
presek kroz centar povrinski centrirane kubne reetke (sl. 4.4a), uoava se central-
na praznina prenika 2r. Poluprenik ove praznine (intersticijskog prostora) izrau-
nava se na osnovu geometrijskih odnosa prema slici 2.4a, i prethodno uspostavlje-
ne veze izmedju parametra kristalne reetke (a) i atomskog radijusa R (vidi sl.
1.19). Tako se dobija:
2 2 4 / 2 R r R + = i
0.414 0.414 0.127 0.052 r R nm = = =
,
gde je: R = 0.127 nm - atomski radijus - gvodja.
a
a
R 2r R
0.25a
0.5a
a
a
R R

a) b)
Slika 4.4 Praznine u kristalnoj reetki A1 (a) i A2 (b)
Legure gvodja

101
Na slian nain izraunava se praznina u reetki A2, za koju je
4
3
R
a = . Pola-
zei od slike 4.4b, dobija se ( )
2 2
1 1
2 4
R r a a

+ = +


, odnosno krajnji rezultat
0.291 0.291 0.124 0.036 r R nm = = = , gde je R = 0.124 nm- atomski radijus -
gvodja.
Poto atomski radijus ugljenika iznosi 0.071 nm, oevidno je da se ugljenik la-
ke intersticijski rastvara u - gvodju.
4.3.2 Invarijantne reakcije i struktura u sistemu Fe-Fe
3
C
Peritektika reakcija
U peritektikoj taki J (sl. 4.3) na temperaturi od 1495C, gde tena faza (sa
0.53% C) sa -feritom (sa sadrajem 0.10%), formira austenit () (sa 0.17% C), ova
reakcija se odvija po jednaini:
1495 C
(0.53% ) (0.10% ) austenit (0.17% ) rastop C ferit C C +
D
,
-ferit je visokotemperaturska faza i ona se ne nalazi u elicima na niim tem-
peraturama.
Eutektika reakcija
U eutektikoj taki C (sl. 4.3) iz tene faze (sa sadrajem 4.3% C) formiraju se
dve vrste faze: austenit (2.11% C) i intermetalno jedinjenje Fe
3
C (sa 6.7% C). Ova
reakcija se odvija na temeperaturi 1148C po jednaini:
1148
3
(4.3% ) (2.11% ) (6.7% )
C
rastop C austenit C Fe C C +
D
.
Eutektoidna reakcija
U eutektikoj taki S (sl. 4.3) iz austenita (sa 0.77% C) formiraju se dve vrste
faze: ferit (sa 0.022% C) i Fe
3
C (sa 6.7 % C) (cementit). Ova reakcija se odvija na
temperaturi od 727C, prema jednaini:
727
3
(0.77% ) (0.022% ) (6.7% )
C
austenit C ferit C Fe C C +
D
.
Eutektoidna reakcija obavlja se u potpuno vrstoj fazi i veoma je znaajna za
neke vrste termikih obrada ugljeninih elika.
Ugljenini elici sa sadrajem ugljenika 0.77% nazivaju se eutektoidni elici,
poto im se celokupna struktura sastoji iz ferita i cementita, koji se formiraju od
austenita (sa sadrajem ugljenika od 0.77%) sporim hladjenjem ispod eutektoidne
temperature.
Mainski materijali

102
elici sa sadrajem ugljenika manjim od 0.77% nazivaju se podeutektoidni, a
sa veim sadrajem od 0.77% C nadeutektoidni.
4.3.3 Mikrostrukture dvojne legure Fe-Fe
3
C (sa sadrajem
do 2.11% C)
Nekoliko mikrostruktura moe nastati u toku ovravanja dvokomponentne
legure Fe-Fe
3
C. Tok procesa kristalizacije i sve promene u strukturi pri normalnim
brzinama hladjenja, bie objanjeni za svaku podgrupu ugljeninih elika.
4.3.3.a Eutektoidni ugljenini elik
Ako elik sa sadrajem ugljenika od 0.77% zagrevamo do temperature oko
900C i drimo dovoljno dugo, njegova struktura e biti homogeni austenit
(0.77% C). Ako ovaj eutektoidni elik hladimo normalnom brzinom do temperatu-
re blizu eutektoidne (taka a), (sl. 4.5a), njegova struktura ostaje austenit. Daljim
hladjenjem do eutektoidne temperature ili neto ispod (taka b), celokupan austenit
se transformie u ferit (0.022% C), a viak ugljenika koji je istisnut iz reetke -Fe,
gradi jedinjenje Fe
3
C i ostaje u slojevitom rasporedu sa feritom. Ovako nastala slo-
jevita struktura, sastavljena je od lamela ferita i Fe
3
C i naziva se perlit (lamelarni
perlit). Poto se rastvorljivost ugljenika u -Fe veoma malo menja od temperature
727C do sobne, to e i struktura perlita ostati nepromenjena u tom intervalu. Mi-
krostruktura perlita prikazana je na slici 4.5b. Mehanika svojstva perlita nalaze se
izmedju svojstava mekog i plastinog ferita i tvrdog, krtog cementita.

+
+ Fe
3
C
Fe
3
C
+ Fe
3
C
0.022
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
400
500
600
700
800
900
1000
0 0.5 1.0 0.77 6.7
Ugljenik, C
100%Fe

727C
Perlit
a
b

a) b)
Slika 4.5 Shematski prikaz mikrostruktura eutektoidnog elika sa 0.77% C (a) i izgled
mikrostrukture perlita koji se sastoji iz lamela ferita (bela faza) i cementita
(tamna faza) (1000) (b)
Legure gvodja

103
Primenom pravila poluge, za temperaturu blisku 727C, moe se odrediti sadr-
aj ferita i cementita (u procentima mase, m%) pod pretpostavkom da se celokupan
austenit transformisao u perlit:
6.7 0.77
% 100 88.8%
6.7 0.022
m ferita

= =

i
0.77 0.022
% 100 11.2%
6.7 0.022
m cementita

= =

.
4.3.3.b Podeutektoidni ugljenini elik
Ako ugljenini elik sa 0.5% C zagrevamo do temperature od oko 900C (taka
a, sl. 4.6a) dovoljno dugo, struktura e se sastojati od homogenog austenita. Hlad-
jenjem normalnom brzinom do temperature oko 775C (taka b), dolazi do formi-
ranja proeutektoidnog ferita na granicama austenitnog zrna. Ako ovu leguru i dalje
hladimo u temperaturnom intervalu od b do c, koliina proeutektoidnog ferita sta-
lno raste, a koliina transformisanog austenita iznosi oko 60%. U tom intervalu sa-
draj ugljenika u preostalom austenitu raste od 0.50% do 0.77%. Na eutektoidnoj
temperaturi pri uslovima sporog hladjenja preostala koliina austenita sa 0.77% C
transformie se u perlit. Odmah ispod eutektoidne temperature (taka d), struktura
legure podeutektoidnog elika sa 0.5% C je perlit + ferit. Ferit u perlitu nazivamo
eutektoidni ferit za razliku od proeutektoidnog ferita, koji se formirao na tempera-
turi iznad 727C. Na slici 4.6b prikazana je mikrostruktura podeutektoidnog elika
sa 0.5% C.
Primenom pravila poluge moemo odrediti, na temperaturi neto iznad eutekto-
idne temperature od 727C, koliinu austenita i proeutektoidnog ferita:
0.50 0.022
% 100 63.9%
0.77 0.022
m austenita

= =

(sastav austenita je eutektoidni),


0.77 0.50
% 100 36.1%
0.77 0.022
m proeutektoidnog ferita

= =

.
Na temperaturi neto ispod eutektoidne temperature od 727C, ukupna koliina
ferita i cementita je:
- eutektoidni i proeutektoidni ferit,
6.7 0.50
% 100 92.8%
6.7 0.022
m ferita

= =

,
- eutektoidni cementit,
0.50 0.022
% 100 7.2%
6.7 0.022
m cementita

= =

, a
- m% eutektiodnog ferita = ukupno ferita - proeutektoidni ferit = m% eutektoi-
dnog ferita = 92.8-36.1 = 56.7% .
Poslednji rezultati se mogu proveriti na sledei nain:
Mainski materijali

104
koliina proeutektoidnog ferita = 36.1%
koliina eutektoidnog ferita = 56.7 %
- ukupno ferita = 92.8%
- koliina eutektoidnog cementita = 63.911.210
-2
= 7.2% .
400
500
600
700
800
900
1000
0 0.5 0.77 6.7
Fe
3
C

a
b
c
d
0.022
727C
+
+ Fe
3
C
+ Fe
3
C
Perlit
Ugljenik, %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
100%Fe


a) b)
Slika 4.6 Shematski prikaz mikrostruktura podeutektoidnog elika sa 0.5% C (a) i izgled
perlitno-feritne mikrostrukture podeutektoidnog elika (ferit- svetla zrna,
perlit- tamna zrna) (635) (b)
Pri proveri sadraja eutektoidnog ferita i cementita uzima se procenat austenita
63.9, jer se on transformie u i Fe
3
C. Procenti 88.8 i 11.2 odnose se na koliine
i Fe
3
C u perlitu.
4.3.3.c Nadeutektoidni ugljenini elik
Ako leguru sa 1.4% C zagrevamo do temperature od 925C i drimo dovoljno
dugo, celokupna struktura bie homogeni austenit (taka a, sl. 4.7a). Hladjenjem
normalnom brzinom od temperature koja odgovara taki b, izdvajaju se prvi kristali
cementita na granicama austenitnih zrna. Ovaj cementit naziva se proeutektoidni
cementit. Daljim hladjenjem u temperaturnom intervalu, od b do c, koliina proeu-
tektoidnog cementita na granicama austenitnih zrna raste, dok sadraj ugljenika u
austenitu opada od 1.4% C na 0.77% C. Na eutektoidnoj temperaturi ili neto ispod
nje (taka d), preostali austenit se transformie u perlit po eutektoidnoj reakciji.
Cementit formiran u eutektoidnoj reakciji naziva se eutektoidni cementit, za razliku
od proeutektoidnog cementita koji se formira iznad temperature 727C.
Legure gvodja

105
0.022
0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0
6.7
1.4
Fe
3
C
Fe
3
C
Fe
3
C
Fe
3
C
727C
Perlit

+ Fe
3
C
+ Fe
3
C

a
b
c
d
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Ugljenik, %
100%Fe
100
300
500
700
900
1100

a) b)
Slika 4.7 Shematski prikaz mikrostruktura za nadeutektoidni elik sa 1.2% C (a) i izgled
mikrostrukture koja se sastoji od proeutektoidnog cementita (bela faza) koju
okruuju zrna perlita (tamna faza) (1000) (b)
Na slici 4.7b prikazana je mikrostruktura nadeutektoidnog ugljeninog elika
sa 1.4% C. Primenom pravila poluge za leguru sa 1.4% C, a za temperaturu nepos-
redno iznad 727C, moemo odrediti koliinu:
a) proeutektoidnog cementita:
3
1.4 0.77
% Fe 100 10.6%
6.7 0.77
m C

= =

i
b) austenita:
6.7 1.4
% 100 89.4%
6.7 0.77
m

= =

.
Dalje se za istu leguru moe odrediti koliina:
a)
6.7 0.77
100 88.8%
6.7 0.022
eutektoidnog ferita

= =

i
b)
0.77 0.022
100 11.2%
6.7 0.022
eutektoidnog cementita

= =

.
Ukupna koliina ferita i cementita:
1.4 0.022
= 20.6%
6.7 0.022
eutektoidni i proeutektoidni cementit

=

i
6.7 1.4
= 79.4%
6.7 0.022
eutektoidni ferit

=

.
Zadnji rezultati se mogu proveriti na sledei nain:
koliina cementita u austenitu = 89.40.112 = 10.0%,
koliina proeutektoidnog cementita = 11.2%,
ukupno cementita = 21.2%;
- koliina eutektoidnog ferita = 89.40.888 = 79.4%.
Mainski materijali

106
4.3.4 Kristalizacija i prekristalizacija belog livenog gvodja
Kristalizacija legura sa sadrajem ugljenika iznad 2.11% poinje na krivama li-
kvidus BC i CD, a zavrava se na solidusu (prava ECF - eutektika prava) pri tem-
peraturi 1148C (sl. 4.8); obe grane likvidusa i solidus prava dodiruju se u eutekti-
koj taki C. Kristalizacija legura se zavrava eutektikom promenom na konstant-
noj temperaturi 1148C, a u vrstom stanju se odvijaju u legurama sline promene
kao kod nadeutektoidnih elika. Kao posledica eutektike promene koja se kod e-
lika ne javlja, struktura liva je sloenija nego kod elika. Legura I sa sadrajem
3% C (podeutektiko belo liveno gvodje) poinje da ovrava na temperaturi ko-
ja odgovara taki a
1
, kada iz rastopa nastaje izluivanje kristala austenita. Pri opa-
danju temperature rastu ve postojei dendritni kristali austenita i pojavljuju se no-
vi. Istovremeno se sastav kristala austenita menja prema solidus krivoj JE, a sastav
preostalog rastopa prema krivoj likvidus BC. Na eutektikoj temperaturi (taka a
2
)
austenit ima sastav dat takom E (maksimalna rastvorljivost ugljenika u austenitu) i
u ravnotei je sa preostalom rastopinom, koja je dostigla sastav take C (eutektika
koncentracija). Iz preostalog rastopa eutektike koncentracije nastaje pri konstant-
noj temperaturi eutektika smesa sastavljena od sitnih kristala austenita i cementita
(eutektiki cementit), oznaavan kao cementitni eutektikum. Njegovo nastajanje se
moe prikazati shemom:
rastop austenit cementit + .
Rastop
Rastop (R)
Rastop
+
I Cem.
+
Austenit
Perlit
+
II Cem.
0.77 2.14 4.3
Koncentracija C, maseni %
727C
1148C
B
J
D
F
C
E
S
K
I III II II III I
RAust.
R Ledeburit
Aust. II Cem.
Aust. Perlit
Austenit +
Ledeburit +
II Cem.
R I Cem.
Aust. II Cem.
L
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Aust.
+
II Cem.
I Cem.
+
Ledeburit
Perlit + II Cem.
+
Ledeburit
tr.
I Cem.
+
Ledeburit
tr.
Aust. Perlit
Aust. Perlit
R Ledeburit
R Led.
Aust.II Cem.
L
a
1
a
2
a
3
b
1
b
2
b
3
L
tr L
tr
L
tr
I Cem.
II Cem. P
6.7

Slika 4.8 Kristalizacija i prekristalizacija belog livenog gvodja
Legure gvodja

107
Na eutektikoj temperaturi su u toku izluivanja eutektike smese u ravnotei
tri faze: rastop (sastava take C), austenit (sastava take E) i cementit (sastava ta-
ke F). Produkt eutektike promene (smesa sitnih kristala austenita i cementita) se
metalografski naziva ledeburit. Pri daljem hladjenju u opsegu temperatura a
2
- a
3

opada rastvorljivost ugljenika u austenitu (kriva ES - sl. 4.8). Grubi dendritni kris-
tali austenita i isto tako sitni kristali austenita, mada su sastojci eutektike, postaju
presieni ugljenikom, koji se iz njih izluuje kao sekundarni cementit na granicama
obe vrste kristala austenita. Sekundarni cementit koji nastaje iz sitnih kristala aus-
tenita se slae pored ve postojeih estica eutektikog cementita.
Na eutektikoj temperaturi (taka a
3
) sastav austenita postie eutektoidnu
koncentraciju (taka S) - deava se eutektoidna promena austenita u perlit. Slino
kao i sekundarni cementit, nastaje perlit takodje iz grubih (primarnih) i finih
(eutektikih) kristala austenita. Eutektoidnim raspadom grubih dendritnih kristala
austenita nastaje relativno proirenje perlitne oblasti; iz sitnih kristala ledeburitnog
austenita nastaju samo sitna ostrvca perlita, opkoljena cementitnom masom
(eutektiki i sekundarni cementit). To znai da od poetne eutektike smese
(austenit + eutektiki cementit), koja je nastala pri eutektikoj temperaturi posle
zavretka svih promena, leguru (ispod temperature A
1
) obrazuju cementit
(eutektiki + sekundarni) i perlit; oznaava se kao raspadnuti ili transformisani
ledeburit. U rezultujuoj strukturi podeutektoidnog belog livenog gvodja javljaju
se zajedno sa raspadnutim ledeburitom i drugi strukturni sastojci tj. perlit i
sekundarni cementit, nastali iz grubih dendritnih kristala austenita (sl. 4.8).
Legura II sa sadrajem 5% C (sl. 4.8) (nadeutektiko belo liveno gvodje) po-
inje da ovrava na temperaturi likvidusa izluivanjem grubih kristala primarnog
cementita. Pri padu temperature (u granicama b
1
- b
2
) uveava se udeo primarnog
cementita, a okolni rastop se osiromauje ugljenikom prema krivoj DC. Na eutekti-
koj temperaturi rastopina dostie eutektiki sastav (taka C) i na konstantnoj eute-
ktikoj temperaturi odvija se eutektika promena - iz rastopine se stvara ledeburit.
Upravo ispod solidusa (ECF) strukturu legure tada ine primarni cementit i ledebu-
rit. Pri daljem padu temperature (u intervalu b
2
- b
3
) smanjuje se rastvorljivost ug-
ljenika u ledeburitnom austenitu (prema krivoj ES); austenit postaje presien uglje-
nikom koji se izluuje kao sekundarni cementit (sl. 4.8). Prekristalizacija u vrstom
stanju zavrava se kao i kod legure I na konstantnoj eutektoidnoj temperaturi, gde
iz preostalog austenita eutektoidnog sastava (taka S) nastaje perlit. Rezultujuu
strukturu legure II ispod temperature A
1
ine primarni cementit i raspadnuti (tran-
sformisani) ledeburit (sl. 4.8). S obzirom na to da su sekundarni cementit i perlit
komponente ledeburita, ne pojavljuju se u ravnotenom dijagramu kao samostalni
strukturni sastojci.
Legura III sastava 4.3% C je eutektika legura. Kristalie se pri najnioj, tj. eu-
tektikoj temperaturi (1148C), kad iz sve rastopine nastaje fina eutektika smesa -
ledeburit. U toku daljeg hladjenja odigravaju se iste promene u vrstom stanju kao i
kod legure II, a ostvaruju se u ledeburitnom austenitu. Rezultujuu strukturu eutek-
tikog belog livenog gvodja ini raspadnuti (transformisani) ledeburit (sl. 4.8).
Mainski materijali

108
4.4 Stabilni sistem gvodje-grafit
U stabilnom sistemu komponente su gvodje i grafit; sistem slui kao pomono
sredstvo za opis kristalizacije i prekristalizacije sivog livenog gvodja, sivog siro-
vog gvodja i za opis toka grafitizacije pri kojem dolazi do raspada metastabilnog
karbida gvodja-cementita. Stabilan oblik ugljenika u legurama Fe-C jeste grafit, to
znai ako se rastopina binarne legure Fe-C (npr. sa sadrajem 3% C) hladi dovoljno
malom brzinom, bie ugljenik prisutan kao grafit. Ako treba ovaj binarni sistem da
ovrsne po metastabilnom sistemu nuno je njegovo hladjenje, u poredjenju sa pr-
vim sluajem veom brzinom. U istim binarnim legurama Fe-C je tada karakter
rezultujue strukture uslovljen samo brzinom hladjenja, a stabilnom sistemu legura
odgovara struktura u kojoj je ugljenik prisutan kao grafit. U stabilnom sistemu zato
ne sreemo ledeburit, sekundarni cementit i perlit. Kada se neka od ovih struktur-
nih komponenata pojavi u strukturi legura Fe-C, to znai da se promena pri hladje-
nju takvih legura ne odvija u skladu sa stabilnim sistemom, bilo u potpunosti ili
samo u jednom delu prema metastabilnom sistemu.
U tehnikim legurama, koje su kompleksne legure, pored brzine hladjenja ima
znatan uticaj takodje i hemijski sastav, tj. koliina grafitizirajuih dodataka (Si) i
dodataka koji stabilizuju cementit (Mn, Cr). U legurama sa poveanim sadrajem
dodataka koji potpomau pojavu karbida gvodja, bie i pri veoma maloj brzini
hladjenja odgovarajua rezultujua struktura metastabilnog sistema Fe-Fe
3
C. Bude
li suprotno tome u leguri preovladjajui uticaj grafitizacionih dodataka, odvijae se
kristalizacija i prekristalizacija u skladu sa stabilnim sistemom i pri poveanoj br-
zini hladjenja.
Ravnoteni stabilni dijagram sistema gvodje-grafit (sl. 4.9) ima znaaj pre
svega za legure sa sadrajem ugljenika iznad 2.1% (izuzetno iznad 0.69%). S obzi-
rom na razliite stabilnosti cementita i grafita, ravnotea izmedju tih faza i vrstog
rastvora ugljenika u gvodju je razliita. Npr. koncentracija ugljenika u austenitu
koji je na odredjenoj temperaturi u ravnotei sa grafitom razlikuje se od koncentra-
cije ugljenika u austenitu koji je na istoj temperaturi u ravnotei sa cementitom.
Sa slike 4.10 se vidi da je nagib zajednike tangente na krive slobodne entalpije
austenita i grafita manji od nagiba tangente na krive slobodne entalpije austenita i
cementita

. Dodirna taka na krivoj slobodne entalpije austenita stoga odgovara ni-


oj koncentraciji ugljenika (C
-graf.
) pri ravnotei austenit-grafit, i vioj koncentraci-
ji ugljenika (C
-cem.
) pri ravnotei austenit-cementit; rastvorljivost ugljenika u aus-
tenitu je dakle u stabilnom sistemu manja. U dijagramu na sl. 4.9 su radi uporedje-
nja crtasto oznaene linije metastabilnog sistema. Kao posledica manje rastvorlji-
vosti C u austenitu u stabilnom sistemu, jeste kriva SE pomerena ulevo. Iz istog
razloga je ka niim koncentracijama ugljenika pomerena kriva likvidusa (CD).

Gibsovu slobodnu energiju ili drukije reeno slobodnu entalpiju meavine dveju faza (npr. aus-
tenita i cementita, austenita i grafita) odredjuju dodirne take zajednike tangente na krive slobodne
energije faza koje obrazuju meavinu (sl. 4.10).
Legure gvodja

109
Krive koje prikazuju ravnoteu izmedju rastopine i austenita (BC i JE) i dvaju vrs-
tih rastvora (GOS vidi sl. 4.4) imaju u oba sistema isti poloaj. Zbog toga to se eu-
tektika odnosno eutektoidna promena ostvaruju na temperaturi na kojoj se seku
krive BC

i CD (odnosno GS

i SE)
produkti promene e imati sastave koji
odgovaraju tim presecima, to znai po-
meranje krivih SE i CD ka niim sadra-
jima ugljenika takodje i poveanje eutek-
tike (1153C) i eutektoidne temperature
(738C) kao i snienje sadraja ugljenika
u eutektikoj (4.26% C) i eutektoidnoj
smesi (0.69% C).
Ravnoteni stabilni dijagram sistema
gvodje-grafit (sl. 4.9) se iz praktinih
razloga crta obino od eutektoidne kon-
centracije ugljenika do koncentracije
6.7% C. Granica 6.7% C je izabrana radi
bolje uporedivosti sa sistemom gvodje-
cementit; u sistemu gvodje-grafit ta gra-
nica nema nikakav fiziki smisao.
Fe C
Sastav
S
l
o
b
o
d
n
a

e
n
t
a
l
p
i
j
a


G
Austenit
Cementit
Grafit
C

-graf.
C

-cem.

Slika 4.10 Shema krive slobodne entalpije
cementita, grafita i austenita
Rastop
Rastop (R)
Rastop
+
IG
+
Austenit
Ferit
+
Grafit
Ferit + Grafit Ferit + Grafit
F
IIG + G
e
F
G
eut
+ IIG + G
e
F
IG + IIG + G
e
G
eut
+ IIG + G
e
0.69 2.11 4.26
Koncentracija C, maseni %
738C
1153C
B
J
D'
D
F'
F
C'
C
E'
E
S'
S
K'
K
I III II II III I
RAust.
R G
eut
Aust. IIG
Aust. F+G
e
Austenit + G
eut
Austenit + G
eut
R IG
R G
eut
R G
eut
Aust. IIG
Aust. IIG
Aust. F+G
e
Aust. F+G
e
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Aust.
+ IIG
Metastabilan
sistem
Stabilan
sistem
Austenit

Slika 4.9 Ravnoteni dijagrami stabilnog sistema gvodje-grafit
Mainski materijali

110
Kristalizacija legure I (podeutektiko sivo liveno gvodje) poinje na krivoj li-
kvidus (BC); iz rastopine se izluuju prvi kristali (dendriti) austenita sastava koji
daje taka na krivoj JE. Pri padu temperature raste sadraj austenita iji se sastav
menja prema krivoj JE, a smanjuje se koliina rastopa iji sastav odgovara za datu
temperaturu taki na krivoj BC. Na eutektikoj temperaturi dostie austenit grani-
nu koncentraciju datu takom E

(2.11% C) i u ravnotei je sa rastopinom koncen-
tracije date takom C

(4.26% C). Rastop sa eutektikom koncentracijom ovrava
na konstantnoj temperaturi, pri kojoj su u ravnotei tri faze i gde se odvija eutekti-
ka promena:
( ) rastop austenit grafit eutektiki + .
Stvorena eutektika smesa austenita i kristalastih lamela eutektikog grafita na-
ziva se grafitni eutektikum (za razliku od cementitnog eutektikuma - ledeburita u
metastabilnom sistemu, ovde nema poseban naziv) i popunjava prostor izmedju
primarno stvorenih dendrita austenita. Pri daljem padu temperature izmedju eutek-
tike i eutektoidne temperature opada rastvorljivost ugljenika u austenitu prema
krivoj ES, primarni i eutektiki austenit presiuje se ugljenikom, koji se izluuje
kao sekundarni grafit i veinom se deponuje preko lamela eutektoidnog grafita (za-
to nije kao samostalna strukturna komponenta uveden u ravnoteni dijagram). Na
eutektoidnoj temperaturi austenit ima eutektoidnu koncentraciju (0.69% C), a na
konstantnoj temperaturi odvija se eutektoidna promena:
austenit ferit grafit + ;
iz austenita nastaje grafitni eutektoid - smesa ferit-grafit. Za razliku od cementitnog
eutektoida - perlita, nema poseban naziv. Slino kao i sekundarni grafit, deponuje
se takodje eutektoidni grafit (G
e
) na lamele grafita u ve postojeoj strukturi i isto
tako se grafitni eutektoid obino u strukturi ne sree (zato se takodje u ravnote-
nom dijagramu kao samostalna strukturna komponenta ne daje).
Rezultujuu strukturu legure I ine osnovna metalna masa (matrica) ferita, u
koju su utisnute grafitne lamele. U ravnotenom dijagramu na slici 4.9 je tada pod
nazivom "grafit" u rezultujuoj strukturi sadran udeo eutektikog (G
eut
), sekun-
darnog (II G) i eutektoidnog grafita (G
e
). Za razliku od metastabilnog sistema (sl.
4.3) ovde se rezultujue strukture legura stabilnog sistema oznaavaju uopteno. U
rezultujuoj strukturi odlivka od sivog livenog gvodja takodje se pojavljuju relati-
vno grube lamele grafita, to znai, da ni grafitni eutektikum (eutektiki grafit +
austenit) stvoren iz rastopine na eutektikoj temperaturi nije nastao od finih estica
obe faze (kao to je to npr. pri obrazovanju ledeburita, kod belog livenog gvodja).
Kod stabilnih sistema je produkt eutektike promene grublja smesa grafita i auste-
nita - tzv. anomalni eutektikum, pa se zato takodje u rezultujuoj strukturi posle
hladjenja nalaze deblje grafitne lamele.
Legura II (nadeutektoidno sivo liveno gvodje), poinje da ovrava ako tem-
peratura rastopa opadne na temperaturu koja odgovara taki na likvidus krivoj
Legure gvodja

111
C'D'. Iz rastopa se izluuju grube lamele primarnog grafita. Specifina masa grafita
je priblino 3 puta manja od specifine mase rastopa, pa zato lamele primarnog
grafita mogu isplivati na povrinu rastopa. Rastopina se postupno oslobadja uglje-
nika prema krivoj likvidus DC i na eutektikoj temperaturi dostie eutektiku
koncentraciju. Slino kao i kod legure I preobraava se preostala rastopina na kon-
stantnoj eutektikoj temperaturi u grafitni eutektikum. Pri daljem sniavanju tem-
perature se iz eutektikog austenita izluuje sekundarni grafit i na eutektoidnoj
temperaturi se preostali austenit preobraava u grafitni eutektoid (smesa ferita i eu-
tektoidnog grafita). Rezultujuu strukturu legure II ini osnovna metalna feritna
masa u kojoj su rasporedjene grube (primarne) i fine (eutektike) grafitne lamele;
obe sadre takodje sekundarni i eutektoidni grafit.
Legura III (eutektiko sivo liveno gvodje) ovrava na najnioj temperaturi
(1153C). Na konstantnoj temperaturi se sva rastopina preobraava u grafitni eute-
ktikum. Pri daljem sniavanju temperature, opada rastvorljivost ugljenika u auste-
nitu (kriva SE), austenit postaje presien ugljenikom koji se izluuje kao sekun-
darni grafit i deponuje (slino kao kod legura I i II) na lamele eutektoidnog grafita.
Austenit eutektoidne koncentracije se na konstantnoj eutektoidnoj temperaturi ras-
pada na smesu ferit-grafit (grafitni eutektikum).
Nadeutektoidni elici nemaju u toku kristalizacije, za razliku od livenog gvo-
dja, eutektiku promenu; grafit se zato izluuje samo u vrstom stanju i to bilo iz
presienog austenita ispod krive SE, kao sekundarni grafit (u obliku komadia,
ljuspi) ili pak na eutektoidnoj temperaturi kao komponenta grafitnog eutektoida
(deponuje se na ploicama sekundarnog grafita). Rezultujuu strukturu elika tada
obrazuju ferit i grafit. Ako je u nekim sluajevima kod nadeutektoidnih elika po-
eljna grafitna struktura (obezbedjuje dobre klizne osobine), ona se moe dobiti de-
liminom termikom obradom legure i njenim hladjenjem prema metastabilnom si-
stemu.
Pojava rezultujuih stabilnih struktura koje ine ferit i grafit (sl. 4.11) je naroi-
to na niim temperaturama oteana (zahteva se veoma mala brzina hladjenja). Npr.
kod podeutektikih livenih gvodja koja su ovrsla prema stabilnom sistemu (po-
java grafitne eutektike sekundarnog grafita), esto se na niskim temperaturama aus-
tenit preobraava prema metastabilnom sistemu; na eutektoidnoj temperaturi auste-
nit se raspada na perlit - smesu ferita i metastabilnog cementita. U takvom sluaju
je rezultujua struktura sivog livenog gvodja obrazovana od perlitne matrice sa
lamelarnim grafitom (sl. 4.11a). Ako se eutektoidna promena obavi delom prema
stabilnom, a delom prema metastabilnom sistemu tada e rezultujua struktura biti
obrazovana od ferita, perlita i grafita (sl. 4.11b).
Ravnoteni dijagrami stabilnog i metastabilnog sistema sadre informacije o
kristalizaciji i prekristalizaciji legura gvodja sa ugljenikom u ravnotenim uslovi-
ma, tj. pri dovoljno maloj brzini hladjenja ili zagrevanja. Omoguuju da se odredi
npr. temperatura livenja za datu leguru, temperatura plastine obrade (na toplo) i
takodje slue kao pomono sredstvo npr. pri utvrdjivanju temperature arenja ili
Mainski materijali

112
kaljenja itd. Takodje sadre i rezultujue strukture onih postupaka termike obrade
koji se odvijaju u uslovima bliskim ravnotenim.

a) b)
Slika 4.11 Strukture sivog liva: a) perlitna, b) feritno-perlitna
Kod ugljeninih elika glavni uticaj na strukturu (i osobine) ima sadraj uglje-
nika, te se ravnoteno stanje moe pratiti pomou binarnog dijagrama Fe-Fe
3
C, ak
i kad je re o legurama sa primesama Mn, Si, P i S. tavie, ovaj dijagram moe
posluiti i za niskolegirane elike, dok se za visokolegirane elike ne moe koristi-
ti. Kod legiranih elika, u kojima preovladjuje uticaj jednog dodatnog elementa, za
ocenu strukture upotrebljavaju se ternarni dijagrami Fe - C - dodatni element.
Livena gvodja i sirovo gvodje, tj. legure gvodja sa veim sadrajem uglje-
nika nego to je njegova granina rastvorljivost u austenitu na eutektikoj tempera-
turi, pored vieg sadraja ugljenika, takodje imaju uobiajeno i vei sadraj dodat-
nih elemenata (Mn, Si, P i S). Prema hemijskom sastavu rastopa i uslovima o-
vrivanja nastaje eutektikum, bilo cementitni ili grafitni. Dok se kod nelegiranih i
niskolegiranih belih livenih gvodja moe kristalizacija i preobraaj u vrstom sta-
nju opisati pomou binarnog dijagrama Fe - Fe
3
C, to je kod nelegiranog sivog live-
nog gvodja nuno koristiti ternarni sistem Fe - C - Si; uticaj treeg sastojka (silici-
juma) ne moe se kod tih legura zanemariti. Primena ravnotenih binarnih dijagra-
ma stabilnog i metastabilnog sistema je stoga ograniena prisustvom drugih doda-
taka u leguri Fe - C, koji na razliite naine utiu na kritinu temperaturu i koncen-
traciju ugljenika. Pored hemijskog sastava uticajni faktor je i brzina hladjenja ili
zagrevanja. Pri termikoj obradi legura gvodja koristi se zagrevanje i hladjenje
malim brzinama (nekoliko C/h) ili velikim brzinama (nekoliko desetina C/h).
Stoga se ravnoteni dijagram razmatra samo za one vidove termike obrade koji se
izvode sporim zagrevanjem i hladjenjem.
Medjutim cilj termike obrade nije samo postizanje ravnotenog stanja ve i
stanja sa razliitim stepenom nestabilnosti, koja se sa ravnotenog dijagrama ne
mogu odrediti. O tim stanjima, koja su povezana sa faznim promenama legura
gvodja u vrstom stanju, govori se u glavi 5. S obzirom na to da se legure gvodja
Legure gvodja

113
sa niim sadrajem ugljenika tj. elici u poredjenju sa livenim gvodjem vie upot-
rebljavaju, posvetiemo najveu panju fizikim promenama u vrstom stanju kod
elika.
DEFINICIJE I DOPUNE:
Legure gvodja: metalne legure na bazi gvodja (elici i livena gvodja) i ugljeni-
ka.
isto gvodje: metal prelazne grupe atomskog broja 26, atomske mase 56, tempe-
rature topljenja 1536C i temperature kljuanja 3070C.
Alotropske modifikacije gvodja: gvodje je polimorfan metal jer u funkciji tem-
perature moe imati reetku A2 (- Fe od sobne temperature do 912C i -Fe od
1394-1536) i reetku A1 (- Fe od 912-1394C).
Ferit: intersticijski vrsti rastvor ugljenika u - gvodju; maksimalna rastvorljivost
ugljenika u prostorno centriranoj kubnoj reetki gvodja iznosi 0.022% pri 727C.
Austenit: intersticijski vrsti rastvor ugljenika u povrinski centriranoj kubnoj re-
etki gvodja; maksimalna rastvorljivost ugljenika u - Fe iznosi 2.11% pri tempe-
raturi 1148C.
Cementit: tvrdo i krto jedinjenje gvodja i ugljenika (intermetalno jedinjenje -
karbid gvodja Fe
3
C, oznaava se sa C
m
).
Grafit: hemijski slobodan ugljenik koji se pojavljuje kao faza u sivom livenom
gvodju.
Metastabilan sistem Fe-Fe
3
C: binarni fazni dijagram u kome su komponente Fe i
Fe
3
C.
Stabilan sistem Fe-C: binarni fazni dijagram u kome su komponente gvodje i
grafit.
Eutektoidna reakcija: fazna transformacija pri kojoj se iz jedne vrste faze
dobijaju dve nove vrste faze, koje se medjusobno razlikuju kako hemijski tako i
kristalografski.
Perlit: smea feritne i cementitne faze u obliku paralelnih ploica (lamelarna
struktura) nastala transformacijom austenita pri 727C u ravnotenim uslovima.
Eutektoidni - ferit: - ferit sadran u perlitu nastao eutektoidnim razlaganjem
austenita.
elik: Legura gvodje - ugljenik sa 0.02-2.11% C. Najee su granice 0.05-1.1%
C. Iz elezara se elik isporuuje potroaima kao toplo valjan, hladno valjan ili
liven.
Eutektoidni cementit: cementit ukljuen u perlit koji se obrazuje u toku
eutektoidnog raspada austenita.
Mainski materijali

114
Eutektoidni elik: ugljenini (nelegirani) elik sa 0.77% C, ija je struktura isto
perlitna.
Podeutektoidni elik: elik sa manje od 0.77% C, ija je struktura perlitno-feritna.
Nadeutektoidni elik: elik sa 0.77 do 2.11% C, ija je struktura perlitno-
cementitna.
Invarijantne reakcije u sistemu Fe-Fe
3
C:
- peritektika reakcija:
1495 C
(0.53% ) (0.10% ) (0.17% ) rastop C Fe C C +
D
,
- eutektika reakcija:

1148
3
(4.3% ) (2.11% ) (6.7% )
C
rastop C austenit C Fe C C +
D
i
- eutektoidna reakcija:

727
3
(0.77% ) (0.022% ) (6.7% )
C
austenit C ferit C Fe C C +
D
.
Belo liveno gvodje: legure gvodje-ugljenik-silicijum (1.8-3.6% C i 0.5-1.9% Si);
ono sadri veliku koliinu cementita pa je zato tvrdo i krto.
Sivo liveno gvodje: legure gvodje-ugljenik-silicijum (2.5-4.0% C i 1.0-3.0% Si);
u sivom livenom gvodju je znatna koliina ugljenika izdvojena u vidu grafita
utisnutog u feritno-perlitnoj ili perlitnoj matrici.
PITANJA:
1. isto gvodje i tehnike legure gvodja.
2. Alotropske modifikacije gvodja.
3. Oblici ugljenika u legurama gvodja.
4. Metastabilni i stabilni sistem legura gvodja i ugljenika.
5. Definisati faze u metastabilnom faznom dijagramu Fe-Fe
3
C.
6. Invarijantne reakcije i strukture u sistemu Fe-Fe
3
C.
7. Kristalizacija i prekristalizacija belog livenog gvodja.
8. Stabilni sistem gvodje-grafit.
5
OSNOVI FAZNIH PROMENA U
METALNIM SISTEMIMA
U prethodnim glavama bilo je rei o metalnim sistemima u ravnotenom stanju.
injenica da legure na razliitim temperaturama imaju rezliit fazni sastav, jeste di-
rektan dokaz egzistencije faznih promena. O njihovom znaaju prethodna poglavlja
ne daju potrebne informacije; npr. granice izmedju pojedinih oblasti u binarnom ili
ternarnom ravnotenom dijagramu daju samo temperatursku i koncentracionu zavi-
snost preobraaja jedne faze u drugu, ali o kinetici promena, tj. o njihovom vre-
menskom toku, informacije nisu date. Vreme, veoma vaan inilac, nije sadrano u
ravnotenom dijagramu; zato ti dijagrami vae samo za uslove veoma sporog hlad-
jenja ili dugog zadravanja na odgovarajuoj temperaturi kad se moe pretpostaviti
postizanje ravnotenog stanja. Nisu li takvi uslovi ispunjeni, pojavljuju se u siste-
mu razlike u odnosu na stanje koje odgovara ravnotenom dijagramu. Znak odstu-
panja od ravnotenog stanja jeste npr. prisustvo neravnotenih strukturnih kompo-
nenata u strukturi legure. Pored faza koje realno odgovaraju ravnotenom dijagra-
mu, a pojavljuju se i izvan oblasti njihove ravnotene egzistencije, to mogu biti i
faze koje se u ravnotenim uslovima uopte ne mogu pojaviti. Zato to se osobine
neravnotenih struktura po pravilu znatno razlikuju od ravnotenih, mogu se isko-
ristiti razliite brzine hladjenja da se u irokom opsegu menjaju osobine jedne te is-
te legure. To je posebno vano kod elika jer je njegova osnovna komponenta
gvodje, polimorfan metal.
Poto je veina faznih promena praena difuzijom tj. premetanjem atoma, to
najpre treba proceniti uslove koji takvo kretanje atoma omoguuju i matematike
relacije koje definiu difuziju. Kretanje atoma osnovnog elementa u sopstvenoj kri-
stalnoj reetki zove se samodifuzija.
5.1 Difuzija
Pretpostavimo da imamo dva razliita metala A i B, koji su u vrstom stanju
potpuno rastvorljivi (npr. Ni i Cu). Ako od tih metala napravimo cilindrine uzor-
Mainski materijali

116
ke, zatim te uzorke medjusobno pritisnemo du zajednike ose i zagrejemo na do-
voljno visoku temperaturu (ispod solidus temperature), dolazi do transfera mase, tj.
atomi metala A prodiru u metal B i obrnuto. Ova proba ukazuje da na povienim
temperaturama nastaje pokretanje atoma, koje se naziva difuzija. Koliinu atoma
koji prodju kroz ravan upravnu na pravac difuzije, tj. povrinu S, za vreme t odre-
djuje prvi Fick-ov zakon (v
dif
= dm/dt) (jednaina 5.1), koji je analogan Furijevom
zakonu provodjenja toplote (dQ/dt) (jednaina 5.1'):
dm c
D D gradc
S dt x

= =

, ili skraeno J D gradc =
JG
, (5.1)

dQ T
gradc
S dt x

= =

ili skraeno q gradT =
G
. (5.1')
U izrazu (5.1) izvod
c
x


izraava promenu koncentracije na udaljenju x, a D
se naziva koeficijent difuzije ili difuzivnost (m
2
/s). U izrazu (5.1') T oznaava tem-
peraturu, a termiku provodnost. Negativan znak u jednaini (5.1) znai da atomi
difunduju sa vie ka nioj koncentraciji, slino kao to se prenosi i toplota. Oznake
gradc, gradT odnose se na porast koncentracije, odnosno temperature u pravcu x-
ose.
Koeficijent difuzije D za dati par elemenata (npr. C, Fe) najvie zavisi od tem-
perature i moemo to prikazati jednim izrazom:
T R
Q
e D D

=
0
- za jedan gram-atom, odnosno (5.2)
T k
Q
e D D

=
0
- za vrstu esticu, (5.2')
gde je: D
0
- konstanta zavisna od vrste materije, ali nezavisna od temperature;
Q - aktivaciona energija difuzije
1
,
k - Bolcmanova konstanta,
R - gasna konstanta.
Poto je zavisnost D od temperature eksponencijalna, brzina difuzije e se sa
porastom temperature naglo poveavati. Obrnuto pri temperaturama ispod 200C,
brzina difuzije e biti veoma niska. Koeficijent difuzije (D) zavisi takodje od kon-
centracije difundujue materije.
Difuzija se moe odvijati supstitucijskim i intersticijskim mehanizmom, to je
prikazano na slici 5.1a,b. Atomi u vrstom telu osciluju oko njihovog fiksnog polo-
aja u reetki, a ponekad mogu napustiti stabilan poloaj i prei u okolno vakantno
mesto (sl. 5.1a). U novonastalu vakanciju difunduje susedan atom, to se dalje vi-
estruko ponavlja, pa se ova vrsta difuzije zove i vakantna. Po intersticijskom me-

1
Radi naputanja svog mesta u kristalnoj reetki i obrazovanja vakancije, atomu je potrebna izvesna
koliina energije koja se naziva aktivaciona energija.
Osnovi faznih promena u metalnim sistemima

117
hanizmu (sl. 5.1b) mogu difundovati elementi malog atomskog radijusa (H, C, N),
kreui se kroz praznine kristalne reetke. Obe vrste difuzije nastaju u toku faznih
promena, rekristalizacije, termike obrade, zavarivanja, metalizacije i dr.
a
b c
a
b
- vakancija

- intersticijal

a) b)
Slika 5.1 Mehanizmi difuzije: supstitucijski (a) i intersticijski (b)
Koeficijent difuzije ne daje dobru sliku o brzini difuzije. Zato se ponekad daje
srednja udaljenost do koje prodiru difundujui atomi za vreme t. Ta se veliina oz-
naava sa x i sledi iz relacije:
0
2
s x
s
C C x
erf
C C D t

=

, (5.3)
gde su: C
s
- koncentracija difuznog elementa (npr. C, N i dr.) oko vrstog tela,
C
x
- koncentracija na dubini x posle vremena t,
C
0
- poetna koncentracija i
erf(z)
1
- je Gausova funkcija greke
( )
/ 2 z x D t =
data u donjoj tablici:
z erf(z) z erf(z) z erf(z) z erf(z)
0 0 0.40 0.4284 0.85 0.7707 1.6 0.9763
0.025 0.0282 0.45 0.4755 0.90 0.7970 1.7 0.9838
0.05 0.0564 0.50 0.5205 0.95 0.8209 1.8 0.9891
0.10 0.1125 0.55 0.5633 1.0 0.8427 1.9 0.9928
0.15 0.1680 0.60 0.6039 1.1 0.8802 2.0 0.9953
0.20 0.2227 0.65 0.6420 1.2 0.9103 2.2 0.9981
0.25 0.2763 0.70 0.6778 1.3 0.9340 2.4 0.9993
0.30 0.3286 0.75 0.7112 1.4 0.9523 2.6 0.9998
0.35 0.3794 0.80 0.7421 1.5 0.9661 2.9 0.9999

1
erf(z) = error function, funkcija greke.
Mainski materijali

118
Uzmimo na primer termiku obradu elika kojom se povrinski slojevi oboga-
uju ugljenikom (vidi poglavlje 7.7.1 Cementacija). Koncentracija ugljenika u
okolnoj sredini je 0.9%, u osnovnom materijalu 0.2%, a trai se da posle cementa-
cije sadraj ugljenika bude 0.6% na dubini od 0.25 mm. Potrebno je odrediti vreme
cementacije ako se ona obavlja pri temperaturi od 1000C, tj. 1273K. Takodje je
poznato da je pri difuziji ugljenika u - Fe (A1)
2
0
0.25 / D cm s = i
144 / Q kJ mol = . Koeficijent D se moe izraunati pomou izraza:
3
6 2
23
144 10
0.298 10 , /
1.38 10 1273
0.25
cm s
D e


=

= ,
ili oitati sa dijagrama prikazanog
na slici 5.2 (sa dijagrama difuzije
ugljenika u - Fe dobija se 6.525
za 1000C, to posle antilogarit-
movanja daje D = 0.000000298).
Unoenjem odgovarajuih po-
dataka u izraz (5.3) dobija se:

6
0.9 0.6 0.025
0.9 0.2
2 0.298 10
erf
t



emu odgovara erf(z) = 0.4286, to
prema prethodnoj tablici daje
z = 0.40, odnosno:

6
0.025
0.4
2 0.298 10 t

=

, pa kona-
no vreme cementacije t iznosi:
t = 3277 s 55 min 1 h (vidi sl.
7.27).
Na prvi pogled (sl. 5.2) izgleda
paradoksalno to je D u - Fe > D
u - Fe, ali se to tumai veom gu-
stinom pakovanja reetke nego
reetke.
5.1.1 Obratna (inverzna) difuzija
Difuzija atoma odvija se obino od mesta vie koncentracije atoma ka mestima
sa niom koncentracijom. U praksi su bili zapaeni i sluajevi difuzije atoma sa
mesta nie koncentracije ka vioj koncentraciji. Ta difuzija se naziva obratna ili
negativna i tipina je za legure aluminijuma. Bila je takodje zapaena i pri zavari-
vanju elika, kada se u odredjenim pojasevima ava nagomilavaju atomi ugljenika.
Pokretaka sila difuzije nije tada opti pad koncentracije, ve tenja za izravnava-
nje termodinamikih uslova, tj. izravnavanje hemijskih potencijala nastalih zbog
0.5 1.0 1.5
-20
-16
-12
-8
-4
0
Temperatura, C
K
o
e
f
i
c
i
j
e
n
t

d
i
f
u
z
i
j
e
,


l
o
g
1
0
D
Temperatura, 1000/K
A
g du A
g granica C
u
-Fe
C
u
u
A
l
C
u

-F
e
A
g
u
A
g
(
k
ris
ta
l)
C
u
u
C
u
F
e
u

-
F
e
N
i
u

-
F
e
M
n

u

-
F
e
Fe u -Fe
Z
n
u
C
u
1
6
0
0
1
4
0
0
1
2
0
0
1
0
0
0
9
0
0
8
0
0
7
0
0
6
0
0
5
0
0
4
0
0

Slika 5.2 Varijacija koeficijenta difuzije D u
funkciji temperature za razliite
materijale
Osnovi faznih promena u metalnim sistemima

119
razlike u sadraju supstitucijski rastvorenih elemenata (npr. hroma) u pojedinim
zonama. Ugljenik ima vei hemijski afinitet prema hromu nego gvodju (vidi tab.
9.1), te intersticijski difunduje u zone u kojima je vie hroma, tako da u tim zonama
dolazi do nagomilavanja ugljenika (inverzna difuzija). Teorijski bi bila mogua i
supstitucijska difuzija hroma ka ugljeniku ali su za to potrebne vie temperature i
due vreme.
5.2 Osnovi faznih promena u vrstom stanju
U prethodnoj glavi govorili smo o kristalizaciji, tj. o faznim promenama koje se
deavaju pri ovrivanju rastopa. Pri hladjenju posle ovrivanja veina metala i
legura podlee daljim promenama, kojima se mogu bitno menjati njihove osobine.
Zato je neophodno posvetiti odgovarajuu panju i ovom pitanju.
Za razliku od kristalizacije, koja se uvek odvija na visokim temperaturama pri
kojima je brzina difuzije veoma velika, fazne promene u vrstom stanju mogu se
odvijati kako pri viim tako i niim temperaturama na kojima je difuzija znatno te-
a. Na osnovu toga da li promene nastaju transferom mase ili ne, fazne promene
mogu biti: difuzione i bezdifuzione. Difuzione promene jako zavise od temperature.
Posle pojave klice, difunduju ka njoj atomi, klica raste, njene granice se postepeno
ire. Promena se dakle odvija pojavom zametka i njegovim daljim rastom. Suprot-
no tome, pri dovoljno brzom hladjenju, na temperaturama ispod 200C kad je ve
eliminisana difuzija, mogue su samo bezdifuzione promene, koje se deavaju tzv.
mehanizmom klizanja. Pri toj promeni dolazi do pravilnog i grupnog prestrojavanja
atoma, pri emu relativno pomeranje susednih atoma ne prelazi medjuatomsko ras-
tojanje.
Da bi se dogodila fazna promena u vrstom stanju, moraju najpre biti stvoreni
termodinamiki uslovi, koji se zasnivaju na istim principima kao pri kristalizaciji,
uzimajui u obzir i otpor okolne sredine koji je znatno vei kod vrstih nego tenih
materija. Zavisno od raspodele atoma u kristalnoj reetki matine i novostvorene
faze, njihove medjupovrine mogu biti koherentne
1
(bezdifuzione), semikoherentne
i nekohorentne (difuzione). To zavisi ne samo od ukupne promene slobodne ener-
gije,
E S V
G G G G + + = , (5.4)
ve i od promene komponenata slobodne energije: G
V
- zapreminske, G
S
- povr-
inske (vidi izraze 3.1 i 3.2) i G
E
- deformacione.
a) koherentne veze
Prvobitne i nove faze imaju u odredjenim kristalografskim ravnima i pravcima
slino razmetene atome. Na graninoj povrini atomi se istovremeno nalaze na
vorovima reetki obeju faza (sl. 5.3a). Mree nove faze se prvenstveno usmerava-
ju tako da odgovarajue ravni i pravci budu orijentisani saglasno sa slinim ravni-

1
Koherencija (lat.), odnos pripadnosti, medjusobna povezanost.
Mainski materijali

120
ma i pravcima matine faze. Poto saglasnost u raspodeli atoma nije potpuna, nova
faza se deformisanjem reetke pribliava matinoj. Razgranienje izmedju poetne
i nove faze je koherentno: mrea matrice povezana je sa mreom nove faze, medju-
sobno se nadovezuju, zadran je njen kontinuitet. Koherentne veze nastaju pri pot-
hladjivanju, tj. pri velikoj (G
V
); promena povrinske energije (G
A
) je veoma ma-
la, ali je veoma velika deformaciona energija (G
E
).

a) b) c)
Slika 5.3 Tipovi medjupovrina: a) koherentna, b) semikoherentna,
c) nekoherentna
b) semikoherentne veze
Razlike izmedju dvaju mrea su vee, na razmedju nastaju dislokacije koje
umanjuju unutranje napone (sl. 5.3b), ali ipak poveavaju povrinsku energiju.
c) nekoherentne veze
U ovom sluaju znatno se razlikuju reetke matine i nove faze (sl. 5.3c), te na
faznim granicama deluju veliki povrinski naponi. Nekoherentne veze formiraju se
pri maloj zapreminskoj energiji, tj. malom pothladjivanju, velikoj povrinskoj
energiji i neznatnom deformacionom otporu.
Fazne promene u vrstom stanju mogu se odvijati kako u istim metalima, tako
i u legurama. Neki metali, kao npr. Fe, Mn, Sn, Ti, Co i Zr podleu prekristalizaciji
sa promenom temperature. Prekristalizacija se uglavnom odvija difuzijom to
omoguava pregrupisavanje atoma u novu kristalnu reetku razliitu od matine.
Kod nekih istih metala, npr. Co i Zr, fazne promene nastaju klizanjem, tj. bezdifu-
zionim grupnim premetanjem atoma.
Fazne promene u vrstom stanju koje se deavaju u legurama mogu se svrstati
u dve grupe: raspad vrstog rastvora i preobraaj vrstog rastvora (sl. 5.4).
vrst
rastvor
Raspad
vrstog rastvora
Preobraaj
vrstog rastvora
Zbog promene rastvorljivosti
Zbog eutektoidne reakcije
Zbog velikog pothladjivanja
Neuredjenog u uredjen
U drugi ali istog sastava
Austenita u martenzit

Slika 5.4 Promene vrstog rastvora kod metalnih legura
Osnovi faznih promena u metalnim sistemima

121
5.2.1 Raspad vrstog rastvora
Pod pojmom raspada vrstog rastvora podrazumeva se njegova difuziona fazna
promena pri kojoj se homogeni sastav menja u heterogeni. Ta promena moe se
odvijati bilo tako to se pri padu temperature izluuje iz homogenog vrstog rastvo-
ra nova faza ili tako to se vrst rastvor potpuno raspada na dve nove faze. U pr-
vom sluaju zadrava se reetka poetnog vrstog rastvora, a menja se samo njen
parametar, poto se smanjuje koncentracija rastvorene komponente. U drugom slu-
aju nove faze imaju sopstveni kristalni oblik. Prema tome kako se raspad odvija
razlikujemo raspad zbog: promene rastvorljivosti, eutektoidne reakcije i velikog
pothladjivanja
5.2.1.a Raspad vrstog rastvora zbog promene rastvorljivosti
Prema slici 5.5 komponenta B sa komponentom A gradi ogranieni vrst ras-
tvor. Maksimalna rastvorljivost komponente B je pri temperaturi T
E
, gde se u kom-
ponenti A rastvara C
1
masenih procenata komponente B. Pri padu temperature ras-
tvorljivost opada tako da je pri normalnoj temperaturi rastvoreno samo C
2
masenih
procenata komponente B. Viak sastojka B, tj. C
1
-C
2
izluuje se kao nova, samos-
talna faza (ist element B). Ako sporo hladimo rastvor sa sastavom C
1
od tempera-
ture T
E
, onda e se pri viim temperaturama izluivati nova faza prvenstveno na
granicama zrna, a pri niim temperaturama i unutar zrna. Izluivanje po granicama
zrna ponekad se zove segregacija, a izluivanje unutar zrna taloenje
1
. Kada se pri
taloenju poboljavaju osobine (npr. raste tvrdoa) ta se promena obino oznaava
kao otvrdnjavanje (vidi legure
aluminijuma, ojaavanje elika i
dr.), a ako se osobine pogorava-
ju, govorimo o starenju (starenje
elika). Oba pojma se esto pre-
pliu, npr. pojave koje se dea-
vaju pri termikoj obradi legura
aluminijuma se obino oznaa-
vaju kao starenje. Starenje se pri
povienim temperaturama naziva
vetakim, starenje pri normal-
nim temperaturama prirodnim.
Izluivanje nove faze moe
se odvijati iz pothladjenog meta-
stabilnog vrstog rastvora. Ako
ohladimo vrst rastvor koncen-
tracije C
1
dovoljno brzo sa tem-
perature T
E
, ostaje i na sobnoj

1
Taloenje = izluivanje = precipitacija; talog = precipitat.
R + B R +
+ B

T
T
E
T
2
B %
A C
2
C
3
C
1
B
Rastop (R)

Slika 5.5 Raspad vrstog rastvora pri promeni
rastvorljivosti
Mainski materijali

122
temperaturi komponenta B rastvorena u iznosu C
1
% i javlja se presien metasta-
bilni vrst rastvor. Naknadnim zagrevanjem pothladjenog vrstog rastvora nastaje
difuzija, tj. premetanje vika komponente B na granice zrna ili unutar zrna zavisno
od toga kolika je bila temperatura i vreme zadravanja na toj temperaturi. Npr. pri
zagrevanju presienog vrstog rastvora do temperature T
2
(sl. 5.5) u rastvoru se
zadrava C
3
masenih procenata, a viak (C
1
-C
3
) se izluuje.
Na osnovu toga, kako se odvija promena rastvorljivosti taloenje moe biti:
potpuno, u eliji, po Guinier-Preston-ovim zonama (GP)
1
i koherentno.
a) Potpuno (opte) taloenje
Pri potpunom taloenju obrazuje se precipitat u celoj zapremini sistema kako je
to prikazano na sl. 5.6, na primeru legure Cu-Pb, namenjene za klizna leita. Klice
nove faze se obino prvenstveno iz-
luuju na granicama zrna, subzrnima
i na ravnima klizanja. Izluivanje ras-
tvorene komponente (Pb) odvija se
toliko dugo dok se iz pothladjenog
vrstog rastvora izlui sav viak olo-
va, tako da sastav vrstog rastvora
odgovara ravnotenom stanju. Brzina
rasta novih estica ima parabolini
tok, to znai da se sa produavanjem
vremena smanjuje. Opte taloenje je
uobiajeno pri malom presienju.

b) Taloenje u elijama (diskontinualno)
Ova precipitacija je slina eutektoidnoj promeni. Presien vrsti rastvor se ras-
pada na sistem + tako da se izdvaja novi lamelarni precipitat , a medju njego-
vim lamelama ostaje zarobljen matini rastvor . Precipitat se obino izluuje na
granicama zrna. Zapremina u kojoj je dolo do taloenja se naziva elija. elija
raste bilo tako to atomi rastvorene komponente difunduju ka elu lamele ili tako
to nastaju nove lamele. Granice precipitata su nekoherentne. Na ovaj nain se ta-
loi npr. kalaj koji se nalazi u obliku vrstog rastvora u olovu. Taloenje u eliji
nema tehniki znaaj.
c) Guinier-Prestonove (GP) zone (koherentan precipitat)
Pri niskim temperaturama, talono otvrdnjavanje obino se odvija u nekoliko
stadijuma. U prvom stadijuma taloenja, poinju se nagomilavati atomi rastvorka u
odredjenoj zoni koja je nazvana prema pronalazaima kao Guinier-Prestonova zo-

1
Ginije-Prestonove zone taloenja, ili skraeno GP zone dobile su naziv prema autorima koji su ih
otkrili istovremeno, ali nezavisno.

Slika 5.6 Shematski prikaz strukture dvofaznog
sistema Cu-Pb
Osnovi faznih promena u metalnim sistemima

123
na. Poto se atomi nagomilavaju na mes-
tima sa viim koncentracijama odvija se tu
inverzna difuzija. Difundovani atomi ras-
tvorka zamenjuju u osnovnoj reetki ato-
me matine komponente i obrazuju ploice
dimenzija 500 do 1000 nm, debljine neko-
liko atomskih slojeva. Nastale formacije
jesu potpuno koherentne sa osnovnim vr-
stim rastvorom. Poto difundovani atom
ima manji poluprenik od atoma osnovne
komponente, reetka se savija (sl. 5.7) i
nastaju naponi, koji menjaju neke osobine
rastvora. Obino se poveava tvrdoa, a
opada elektrina provodljivost; GP zona se
lako obrazuje u vrstom rastvoru, koji gra-
de elementi sa malom razlikom atomskih
prenika. Pri veim presienjima mogu
nastati i kod veih razlika (npr. u leguri Al-Cu je razlika atomskih prenika oko 12
%). U daljem stadijumu otvrdnjavanja nastaju iz GP zona najpre koherentni preci-
pitati, a zatim nekoherentni precipitati. Prema uslovima taloenja i vrsti legure neki
stadijumi mogu izostati. Viestepeno taloenje se odvija kod itavog niza legura,
ali najvei tehniki znaaj ima otvrdnjavanje kod legurra: Al-Cu (dural), Cu-Cr,
Cu-Be, Cu-Cr-Zr .
5.2.1.b Eutektoidni raspad vrstog rastvora
Pri eutektoidnom raspadu (sl. 5.8) nastaju iz homogenog vrstog rastvora ()
dve faze ( i ) koje se razlikuju kako po hemijskom sastavu tako i kristalografski.
Eutektoidni raspad moe se odvijati tako da se iz vrstog rastvora obrazuju dve is-
te komponente (A i B), dva vrsta rastvora razliita od matinog i medjusobno ( i
), ista komponenta (B) i vrsti rastvor () koji se razlikuje od matinog i sl. Stvo-
rena smea naziva se eutektoid. Eutektoid stoga mogu obrazovati dve iste kompo-
nente, dva vrsta rastvora, ista kom-
ponenta i vrst rastvor i sl.
Faze nastale eutektoidnim raspa-
dom imaju najee lamelarni oblik,
mada mogu imati i drukiji oblik. Jed-
na od njih je uvek glavna faza. Raspad
poinje izluivanjem te faze. Glavna je
ona faza ija je reetka najpriblinija
reetki matinog vrstog rastvora. Ras-
pad vrstog rastvora poinje obino na
granicama zrna, gde su najpovoljniji
energetski uslovi za pojavu klica. Ako

Slika 5.7 Guinier-Prestonova traka u
leguri Al-Cu

A B A A B
A
B

Granice
zrna

Slika 5.8 Eutektoidni raspad vrstog rastvora
Mainski materijali

124
se izluila iz vrstog rastvora
npr. ista komponenta A oko-
lina se obogauje komponen-
tom B, ime se stvaraju uslovi
za nukleaciju komponente B.
Izluivanjem lamela kompo-
nente B opet se stvaraju uslovi
za izluivanje komponente A,
pa se raspad tako naizmenino
nastavlja. Eutektoidno zrno ra-
ste bilo tako to ka elu lamele
difunduju iz vrstog rastvora
drugi atomi (eoni, frontalni
rast), ili pak obrazovanjem no-
vih lamela (boni rast). Rast
lamelarnog eutektoida shemat-
ski je prikazan na sl. 5.8.
Kod nekih legura ne tee
eutektoidni raspad potpuno do kraja kao npr. kod 12 % manganskog elika gde u
strukturi pored finog perlita ostaje i deo poetnog austenita, (sl. 5.11).
Kao i svaka transformacija mora i eutektoidna reakcija da se odvija pri odred-
jenom pothladjivanju. to bude vee pothladjivanje, tim e lamele biti finije. Kod
legura koje imaju sastav izmedju taaka C i E (sl. 5.9), pri malom pothladjivanju
vrst rastvor raspada se tako da se najpre izluuje vrst rastvor , a preostali ras-
tvor se prekristalie na eutektoidnoj temperaturi T
E
u eutektoid +. Ohladimo li
vrst rastvor tako brzo da ostane privremeno zadran kao metastabilan i ako ne e-
limo da izotermiki produimo njegov raspad, tada je nuno pratiti taj raspad na
neravnotenom dijagramu koji je dat crtastim linijama. Ove linije i temperature do
koje se one sputaju (rafirana oblast), ograniavaju tzv. kvazi-eutektoid.
Eutektoidni raspad je poznat kod raznih legura. Medju tehniki najvanije ipak
se smatra eutektoidni raspad austenita u perlit u legurama Fe-C i raspad vrstog ra-
stvora u aluminijumskoj bronzi.
5.2.1.c Raspad vrstog rastvora zbog brzog hladjenja - Vidmantete-
nova struktura (Widmannsttten)
Pri transformaciji austenitnih zrna sa veim pothladjivanjem, izluuje se ferit
od periferije ka centru zrna, a na izbrusku se pojavljuje karakteristian igliast ge-
ometrijski raspored poznat kao Vidmantetenova struktura (vidi sl. 6.8). Najpre je
bila zapaena na meteoritima, tj. legurama Fe-Ni (najmanja nebeska tela koja se
kreu vasionom i padaju na Zemlju), ali je docnije otkrivena i u drugim legurama,
npr. u elicima sa 0.2-0.4% C gde nastaje pri prekristalizaciji grubog pothladjenog
austenita.
T
A'
1
E
B'
D
3
C
B
%B
A C
1
T
1
T
E
T
2
2
E''
C'
D' E'

+
+
+

Slika 5.9 Eutektoidni raspad pothladjenog vrstog
rastvora
Osnovi faznih promena u metalnim sistemima

125
5.2.2 Preobraaj vrstog rastvora
Pri ovoj transformaciji se matini vrsti rastvor menja u drugi vrsti rastvor,
koji ima isti hemijski sastav, ali drukiji raspored atoma. Neke promene tehniki su
veoma poznate (npr. martenzitna kod elika i kod Al bronzi), a neke su malo poz-
nate. Preobraaj vrstog rastvora u drugi vrsti rastvor moe se odvijati na tri nai-
na.
1) Preobraaj neuredjenog vrstog rastvora u uredjen
Pri porastu temperature u sistemu je verovatnije neuredjeno stanje jer se ampli-
tude oscilovanja jona poveavaju. Ako se temperatura sistema sniava, mogu se
stvoriti pretpostavke da e se u nekom temperaturskom intervalu rastvor srediti, tj.
da e se stvoriti superlegura
1
. Takva struktura se dobija kad atomi u datim uslovi-
ma (temperatura, vreme) zauzmu odredjene poloaje u kristalnoj reetki. Uredjeni
vrsti rastvori, bilo primarni ili sekundarni, mogu nastati u hromnim elicima i u
sistemima Cu-Au, Ag-Pt, Cu-Zn, Ni-Mn samo pri tano odredjenoj temperaturi i
koncentraciji atoma 1:1 i 1:3. Stoga se uredjeni vrsti rastvori oznaavaju uopteno
sa AB, AB
3
, A
3
B odnosno u konkretnom sluaju sa CuAu, Cu
3
Au, CuZn, Ni
3
Mn.
Pojava superlegure je funkcija temperature i vremena jer je za aktiviranje atoma
potrebna toplotna energija.
Vremena su razliita. Za pro-
menu - mesinga praktino su
nemerljiva, sredjivanje AuCu i
AuCu
3
traje nekoliko sati, a
Ni
3
Mn nedeljama. Pri ovim
transformacijama lako nastaju
metastabilna stanja; promena je
povratna (reverzibilna), jer se
ponovnim zagrevanjem ili traj-
nim deformisanjem opet dobija
neuredjeno stanje.
U uredjenom vrstom ras-
tvoru CuAu sa reetkom A1 (sl.
5.10) atomi rastvaraa i rastvor-
ka razmeteni su po slojevima (sl. 5.10a), a kod rastvora Cu
3
Au rogljevi su posed-
nuti atomima Au, a sredine stranica atomima Cu (sl. 5.10b). Broj atoma Au i Cu
koji pripadaju elementarnim reetkama na sl. 5.10:
( )
( )
1 1
8 2 2
8 2
a
n Au = + = ;

1
Superlegure su dobile ime po tome to se kristaliu pri konstantnoj temperaturi kao i isti metali.
Kod hromnih visokolegiranih elika, superlegura nastaje pri 22% Cr; u stvari to je intermetalna faza
Fe-Cr koja je veoma krta i pogorava osobine elika, naroito pri zavarivanju nerdjajuih Cr-Ni e-
lika.
Au
420C
Cu
394C AuCu AuCu
3

a) b)
Slika 5.10 Uredjen vrst rastvor Au-Cu: a) potpuno,
b) delimino
Mainski materijali

126
( )
( )
1
4 2
2
a
n Cu = = , (sl. 5.10a) i
( )
( )
1
8 1
8
b
n Au = = ;
( )
( )
1
6 3
2
b
n Cu = = (sl.
5.10b). Otuda proizilaze hemijske formule ovih intermetalnih jedinjenja (elektron-
skih faza): CuAu u sluaju (a) i Cu
3
Au u sluaju (b). U sistemu Cu-Zn nastaje
uredjen vrst rastvor u obliku elementarne reetke tipa A2, to odgovara slojevitom
rasporedu Zn u prostornoj kristalnoj reetki. Proces uredjivanja moe se ostvariti
potpuno i delimino. U prvom sluaju svi atomi rastvorenog elementa zauzimaju za
njih predvidjena mesta u reetki rastvaraa, a u drugom sluaju (pri odnosu kom-
ponenata razliitom od 1:1 i 3:1) samo su neki atomi pravilno rasporedjeni, a ostali
se razmetaju po sluajnom rasporedu. Tada se moe govoriti o stepenu uredjenosti
vrstog rastvora. Uredjeni raspored atoma dovodi do promene strukture, difrakcio-
nih likova
1
i fizikih osobina legure (poveava se elektrina provodljivost, gustina,
a u veini sluajeva i tvrdoa).
2) Preobraaj jednog vrstog rastvora u drugi
Neki elementi obrazuju supstitucijske vrste rastvore kako sa alfa gvodjem ()
tako i sa gama gvodjem (). Kao primer dat je na slici 5.11 binarni ravnoteni di-
jagram Fe-Mn. Prema ovom dijagramu, gvodje i mangan obrazuju vrste rastvore
razliitih kristalnih reetki. Gledano sa strane gvodja (slika desno), uoava se da
niskim sadrajima Mn odgovara pri sobnoj temperaturi prostorno centrirana kubna

1
Difrakcija (lat.), savijanje svetlosti pri prolasku kroz uske otvore.
400
500
600
700
800
900
1000
1100
1200
1300
1400
1600
1500
-Fe
Rastop (R)
1234
86.9%
1246
-Fe, -Mn
-Mn
-Mn
1157
86.9%
1139
1088
1538
12.8%
9.5%
10.0%
1394
-Fe
912
20 0%Fe 10 30 40 50 60 70 80 90 100%Mn
690
707
Sadraj Mn, maseni %
Sadraj Mn, atomni %
10 20 30 40 50 60 70 80 90
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
400
500
600
700
800
900
0%Fe 10 20 30
Sadraj Mn, maseni %
1
2
+

T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
-Mn
1474

Slika 5.11 Ravnoteni dijagram Fe Mn
Osnovi faznih promena u metalnim sistemima

127
reetka (), dok se pri porastu sadraja mangana ili porastu temperature dobija dvo-
fazna struktura (+) ili jednofazna struktura . Prekristalizacija legure sa 2% Mn
(sl. 5.11 desno) poinje (pri hladjenju) u taki (1) na temperaturi od 850C, a za-
vrava se u taki (2) na temperaturi oko 770C. Ispod take 2 postoji nov vrst ras-
tvor umesto poetnog , ali se hemijski sastav (% Fe, % Mn) pri ovim transfor-
macijama nije promenio.
Od legura Fe-Mn tehniki je najvaniji fero-mangan koji sadri 30-80% Mn, a
upotrebljava se za dezoksidaciju i desumporisanje u metalurgiji gvodja i elika.
Takodje, kao dezoksidator slui tzv. sjajno gvodje (15-20% Mn), koje se dodaje
pri proizvodnji bronze.
3) Martenzitna transformacija
Martenzitna transformacija je pojava pri kojoj se iz jedne vrste faze stvara
druga faza bez difuzionog premetanja atoma (jona). Prvobitno se preobraaj ovog
tipa odnosio samo na sistem gvodje-ugljenik, tj. raspad austenita-intersticijskog
vrstog rastvora ugljenika u gvodju. Martenzitni preobraaj je utvrdjen i u ita-
vom nizu sistema:
intersticijskom vrstom rastvoru gvodja (Fe-C, Fe-N),
supstitucijskom vrstom rastvoru gvodja (Fe-Cr, Fe-Ni),
supstitucijskom vrstom rastvoru neeleznih metala (Cu-Al, Au-Cd, Cu-Zn,
Cu-Sn) i
istim metalima koji imaju alotropske modifikacije (Ti, Zr, Co).
Nova faza se stvara grupnim prelaenjem atoma sa vorova stare na vorove
nove reetke pri emu relativno pomeranje ne prelazi medjuatomno rastojanje.
Shematski model ovog preobraaja
prikazuje slika 5.12. Sa slike se vidi da
je deo austenita iznad ravni A-A tran-
sformisan u martenzit. Posle promene
ostaje zadrana koherencija (poveza-
nost) sa prvobitnom mreom vrstog ra-
stvora du atomnog reda A-A (nepro-
menjena ravan).
Transformacija se zasniva na ho-
mogenom klizanju susednih ravni jed-
nih u odnosu na druge i odgovarajuoj
promeni udaljenosti izmedju tih ravni.
Sa slike 5.12 uoava se takodje slinost
martenzitne transformacije sa deforma-
cijom dvojnikovanjem (sl. 5.13d). Pre-
metanje atoma sa vornih poloaja sta-
re (1) na vorne poloaje nove mree
(1') dovodi do homogene deformacije.
1
1'
A A
Matrica
Martenzit
M
a
t
r
i
c
a
M
a
r
t
e
n
z
i
t

Slika 5.12 Shematski model martenzitne
promene
Mainski materijali

128
Poto okolni delovi uzorka pruaju otpor promeni zapremine, to izaziva napone
u okolini gde se transformacija dogadja. Ovi naponi dovode do nehomogenog plas-
tinog deformisanja koje se prema vrsti legure nastaje klizanjem (sl. 5.13c) ili
dvojnikovanjem (sl. 5.13d). Pomeranje atoma (homogena i heterogena deformaci-
ja) ispoljava se nastankom reljefa na slobodnoj povrini uzorka.

a) b) c) d)
Slika 5.13 Shematski model pojave martenzitne strukture a) model matrice;
b) model martenzita posle homogene deformacije; c, d) nehomogene
deformacije izazvane klizanjem, dvojnikovanjem (respektivno)
Martenzitna transformacija, pre svega intersticijskih vrstih rastvora, karakteri-
e se zavisnou od temperature pa se zato oznaava kao atermika. Poinje na
temperaturi M
s
i zavrava se na temperaturi M
f
, koje za eutektoidni elik (~ 0.8%
C) iznose 216C odnosno -46C.
To znai da martenzitne estice (ploice, iglice), zaete pri datoj temperaturi,
rastu velikom brzinom, postiu gotovo trenutno svoju konanu veliinu i dalje vie
ne rastu. Dalja transformacija je mogua samo sniavanjem temperature ispod M
s

kada dolazi do rasta novih martenzitnih estica.
Pored martenzitnog preobraaja pri kontinualnom sniavanju temperature, od-
vija se kod visokolegiranih elika (npr. Fe-Ni-Cr, Fe-Mn-Cr) martenzitna tran-
sformacija na konstantnoj temperaturi. Austenit se posle jakog pothladjivanja npr.
na -180C i zatim povienja temperature npr. na -100C transformie postepeno
(izotermka transformacija).
Martenzitni preobraaj se ostvaruje obrazovanjem klica i njihovim rastom. Ob-
razovanje klica odvija se heterogenom nukleacijom na defektima kristalne reetke
(npr. na slojevitim grekama), o emu svedoi mala kritina veliina klice. Brzina
porasta martenzitnih klica karakteristian je znak plastine deformacije-odvija se
velikom brzinom (oko 10
3
m/s, tj. sa brzinom uporedivom sa brzinom zvuka u me-
Osnovi faznih promena u metalnim sistemima

129
talima), a aktivacija nije zavisna od temperature u temperaturskom intervalu
M
s
-M
f
. Za odvijanje procesa dovoljno je delovanje pogonskih sila dovoljnog inten-
ziteta (vidi jednainu 5.4). Brzina rasta martenzita uslovljena je koherencijom mat-
rice (poetnog vrtstog rastvora) sa nastupajuim martenzitom (sl. 5.13a,b). Smi-
ui karakter transformacije praen je znatnim elastinim deformisanjem, a ploasti
karakter martenzita direktna je posledica delovanja tangencijalnih napona.
Poto je re o bezdifuzionoj promeni, novostvorena faza ima isti hemijski sas-
tav kao i matrica, pa je re o transformaciji jednofaznog sistema. Do nedavno su se
kao glavni znaci martenzitne transformacije smatrali:
Velika brzina hladjenja potrebna za pojavu martenzita. Ta velika brzina potre-
bna je samo kod ugljeninih elika. Kod visokolegiranih elika, gde karbidi po
granicama zrna ograniavaju difuziju supstitucijskih elemenata, kao i kod istih
supstitucijskih rastvora, mogua je martenzitna transformacija pri manjim (nekada
veoma malim) brzinama hladjenja.
Velika tvrdoa martenzita. Karakteristina je samo za martenzit nastao u siste-
mima Fe-C, Fe-N i funkcija je sadraja C i N u austenitu. Martenzitna faza u sup-
stitucijskim legurama kako gvodja (Fe-Cr) tako i neeleznih metala (Cu-Zn) ima
manju tvrdou jer ovde se ne javljaju elastine deformacije reetke poto je re o
parovima elemenata priblinih atomskih radijusa.
Tip reetke nove faze. Za martenzitni preobraaj legura gvodja karakteristina
je tetragonalna reetka, tj. deformisana kubna prostorno centrirana reetka. Kod
supstitucijskih vrstih rastvora gvodja bez ugljenika (Fe-Ni, Fe-Cr) dolazi do tran-
sformacije u kubini martenzit, a kod neeleznih metala (Cu-Zn, Cu-Al) imamo
stvaranje martenzitnih faza razliitih kristalografskih sistema. To znai da tetrago-
nalna reetka nije jedina reetka sa martenzitnim karakteristikama.
Stoga su za tipini znak martenzitne transformacije danas uzimaju:
smiui karakter promena,
bezdifuziona promena i
pojava reljefa na slobodnoj povrini uzorka.
DEFINICIJE I DOPUNE:
Intersticijska difuzija: difuziono premetanje atoma C, N, H i B iz jedne do druge
praznine u kristalu.
Supstitucijska (vakantna) difuzija: difuzioni mehanizam premetanja atoma iz
jednog vornog poloaja u kristalu u drugi.
Prvi Fikov zakon difuzije: brzina difuzije atoma srazmerna je gradijentu koncen-
tracije
dif
v D S gradc = .
Koeficijent difuzije: mera brzine difuzije (difuzivnosti) na konstantnoj
temperaturi; zavisi od temperature i aktivacione energije.
Mainski materijali

130
Inverzna difuzija: odnosi se na nagomilavanje atoma rastvorka na pojedinim
mestima kristalne reetke rastvaraa u tzv. GP- zonama (tipino za legure
aluminijuma sa bakrom - duraluminijum).
Fazne promene u vrstom stanju: promene koje se deavaju kod nekih metala i
legura pri hladjenju od solidus temperature do sobne temperature, ili ponekad do
subnultih temperatura.
Difuzione promene: promene na viim temperaturama usled pregrupisavanja
atoma, pojave klica i njihovog rasta.
Bezdifuzione promene: pri velikom pothladjivanju nema vie difuzije atoma, pa
se prirodno neophodne promene odvijaju mehanizmom klizanja, tj. grupnim
premetanjem atoma.
Koherentne veze: novostvorena faza ima slian razmetaj atoma kao i matina
faza.
Semikoherentne veze: razlike u orijentaciji reetki su vee, a njihove granice
sadre linijske dislokacije.
Nekoherentne klice: razlike u orijentaciji kristalnih reetki matine i nove faze su
velike.
Raspad vrstog rastvora: difuziona promena kojom se homogeni sastav legure
menja u heterogeni (segregat, precipitat, eutektoid, Vidmantetenova struktura).
Preobraaj vrstog rastvora: matini vrsti rastvor transformie se u drugi vrsti
rastvor istog hemijskog sastava, ali drukijeg rasporeda atoma (neuredjen vrst
rastvor uredjen, jedan vrst rastvor drugi vrst rastvor, martenzitna trans-
formacija).
PITANJA:
1. Definisati ravnotene i neravnotene fazne promene i navesti primere iz
tehnike prakse.
2. Fikov zakon difuzije i odredjivanje dubine difuzije ugljenika pri cementaciji.
3. Supstitucijska (vakantna) i intersticijska difuzija.
4. Pojmovi taloenja, prirodnog i vetakog starenja.
5. Potpuno taloenje i taloenje u GP- zonama.
6. Raspad vrstog rastvora usled smanjenja rastvorljivosti, i pojmovi segregacije,
precipitacije i otvrdnjavanja.
7. Eutektoidni raspad vrstog rastvora i Vidmantetenova struktura.
8. Preobraaj neuredjenog vrstog rastvora u uredjen i jednog tipa rastvora u
drugi.
9. Opte karakteristike martenzitne transformacije.

6
FAZNE PROMENE U
VRSTOM STANJU KOD ELIKA
Fazne promene kod elika nastaju zahvaljujui polimorfiji gvodja i opadanju
rastvorljivosti ugljenika u gvodju sa padom temperature.
Teorija faznih promena kod metala predstavlja danas jednu od osnovnih oblasti
moderne nauke o metalima zasnovane na poznavanju fizike metala, fizike hemije i
kristalografije. Bavi se pre svega opisom reakcija pri termikoj obradi metala i le-
gura sa rasvetljavanjem uzroka, mehanizama i pogonskih sila ovih reakcija.
Studija faznih promena u vrstom stanju kod metala nema dugu istoriju: poe-
tak dosee do godine 1868., kada je bio objavljen rad ernova koji predstavlja je-
dan od kamena temeljaca za izuavanje faznih promena. Dalji je razvoj ove disci-
pline bio veoma brz; razvoj eksperimentalnih metoda, naroito u poslednje vreme,
omoguio je da se umesto opisa reakcija u vrstom stanju, d njihov kvantitativan
prikaz.
Difuzione fazne promene poinju grupisanjem atoma, zatim obrazovanjem kli-
ca i njihovim daljim rastom (slino kao pri kristalizaciji). Ove promene su rezultat
prirodne tenje sistema (u ovom sluaju Fe-C) da svoju slobodnu energiju svede na
minimum podoban datoj temperaturi. Ravnotea dveju faza u jednokomponentnom
sistemu (npr. tenog i ovrslog gvodja pri konstantnoj temperaturi) uslovljena je
jednakou njihovih slobodnih energija, a ravnotea u viekomponentnom sistemu
jednakou hemijskih potencijala, tj. prvog izvoda slobodne energije po koncentra-
ciji (vidi sl. 4.10, gde G/c pokazuje da je stabilniji sistem austenit-grafit nego sis-
tem austenit-cementit).
U celini posmatrano fazne promene se ostvaruju obrazovanjem klica (nukleusa)
i rastom klica. Intenzitet ovog kinetikog procesa izraava se brzinom nukleacije
(broj novostvorenih klica u jedinici vremena i zapremine poetne faze) i linearnom
brzinom rasta (pomeranje granica faza u jedinici vremena). Ukupna brzina prome-
ne v
p
predstavlja zbir brzine nukleacije (v
n
) i linearne brzine (v
r
) (sl. 6.1).
Mainski materijali

132
Strukturne promene pri termikoj obradi se ostvaruju u grupi kristala, to znai
da e na njihov tok imati uticaj i kristalografski odnosi izmedju poetne i novonas-
tale faze.
Uslov za dalji rast klica je da one dostignu kritinu veliinu (vidi sl. 3.4) i da se
daljim grupisanjem atoma smanjuje slobodna energija sistema. Verovatnoa da se
iz klice stvori nova faza utoliko je vea ukoliko je dovoljan manji kritian nukleus
koji moe nastati i pri maloj aktivacionoj energiji nukleacije. Na brzinu promene
utiu istovremeno dva faktora: stepen pothladjivanja i brzina difuzije, to se moe
uoiti ako se prate promene austenita na nekoj konstantnoj temperaturi (izotermi-
ka promena ispod 727C). Ispod ove temperature austenit je nestabilna faza, pa se
menja u perlit jer je slobodna energija austenita vea nego perlita. to je vei ste-
pen pothladjivanja (T) raste razlika slobodnih energija
A P
G G G = , pa se bre
odvija transformacija austenita u perlit. Ali, sa porastom T, tj. sniavanjem
reakcione temperature smanjuje se brzina difuzije, to usporava kako brzinu
nukleacije tako i brzinu rasta. Kao rezultat ova dva protivurena uticaja, brzina
promene austenita u poetku raste sa poveanjem stepena pothladjivanja (T),
dostie maksimum na oko 550C i najzad opada dostiui gotovo nultu vrednost na
216C za eutektoidni elik (sl. 6.1). Ispod ove temperature nastaju bezdifuzione
promene.
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
v
r
, v
n
, v
p
T
0
= 727C
v
r
v
p
v
n
Vreme promene
B
r
z
i
n
a

n
u
k
l
e
a
c
i
j
e

(
v
n
)
B
r
o
j

k
l
i
c
a

u

j
e
d
i
n
i
c
i

z
a
p
r
e
m
i
n
e

(
n
)
v
n
n
Bezdifuziona promena
T
3
216C
T
3
T
2
T
1

Slika 6.1 Uticaj pothladjenja na kinetike Slika 6.2. Zavisnost broja klica (n) i
parametre promene brzine nukleacije (v
n
) od
vremena promene
Pri prouavanju faznih promena, brzina nukleacije pri izotermikoj promeni
moe se odrediti na osnovu broja estica nove faze na jedininoj povrini uzorka
pri razliitim vremenima reakcije; grafikim diferenciranjem krive: broj estica -
vreme dobija se ta brzina (sl. 6.2). ee se odredjuje ukupna brzina promene tako
to se metalografski ili dilatometrijski utvrdjuje koliina nove faze. Trenutak kada
se obrazuje 0.5% nove faze smatra se za poetak promena, a kada se formira 99.5%
nove faze, to je kraj promene (sl. 6.3). Vremenski interval do poetka promene
(gde je brzina promene veoma mala) oznaava se kao period stabilnog austenita ili
vreme inkubacije. Nacrtamo li inkubacioni period i stvarno vreme reakcije u dija-
gramu temperatura - vreme za ceo interval moguih transformacionih temperatura,
Fazne promene u vrstom stanju kod elika

133
npr. eutektoidnog elika, dobijamo tzv. krivu poetka i krivu zavretka izotermike
promene (sl. 6.4).
0.5
99.5
T
2
T
3
T
1
Vreme
K
o
l
i

i
n
a

n
a
s
t
a
l
e

f
a
z
e
,


%
T
1
700C
T
2
550C
T
3
250C

Slika 6.3 Kinetike krive izotermike promene
Kao to je ve bilo spomenuto, fazne promene metala i legura ostvaruju se u
kristalnim grupama, te se zato ne moe zanemariti veza prvobitne kristalne reetke
i novostvorene faze. U kristalografskim reetkama raznih tipova postoje ravni i
pravci u kojima je razmetaj vornih taaka uzajamno slian (npr. ravan [111] i
pravac <110> u povrinski centriranoj kubnoj reetki i ravan [110] i pravac <111>
u prostorno centriranoj kubnoj reetki).
Reetke nove faze se prvenstveno orijentiu tako da odgovarajue ravni i pravci
u njima budu saglasne ravnima i pravcima sa slinim razmetajem vorova u pola-
znoj fazi. Ako je saglasnost potpuna, atomi na dodirnim povrinama popunjavaju
istovremeno vorove nove i prvobitne reetke - zadran je kontinuitet reetke obe
faze - obe reetke su koherentne; govorimo o koherentnoj nukleaciji. Iz koherent-
nih klica stvara se nova faza koja zadrava kontinuitet stare reetke pa se stoga iz-
medju dvaju faza javlja veoma ma-
la povrinska energija. Da bi ta
granina povrina bila koherentna,
klica moe formirati metastabilnu
reetku (blisku reetki prvobitne fa-
ze - matrice) ili reetku nove faze
deformisanjem pribliiti matinoj
reetki. Prve klice nove faze pojav-
ljuju se na mestima greki kristalne
reetke, uglavnom na granicama
kristalnih zrna (vidi sl. 6.10a). To
znai da kod polikristalnih materi-
jala, grupisanje atoma nove faze
poinje oko stranih estica i da se
tu odigrava heterogena nukleacija.
Poetak promene
Kraj promene
T
1
T
2
T
3
T
0
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
Vreme
Vreme
inkubacije
Vreme
promene

Slika 6.4 Kinetiki dijagram izotermike promene
Mainski materijali

134
6.1 Promena pothladjenog austenita
Pri veoma sporom hladjenju austenita ugljeninog podeutektoidnog elika, po-
inje izluivanje ferita ispod kritine temperature A
3
1
, a kod nadeutektoidnih elika
poinje formiranje sekundarnog cementita ispod take A
Cm
(sl. 6.5). Te se faze iz-
luuju do temperature eutektoidne linije u koliini koja se moe ustanoviti u ravno-
tenom dijagramu pravilom poluge. Posle dostizanja eutektoidne temperature preo-
stali austenit se menja u perlit. Pri veim brzinama hladjenja moe se privremeno
zadrati homogena austenitna struktura i na temperaturama ispod A
1
, pa se velii-
nom temperature pothladjivanja moe uticati u relativno irokom opsegu na raspad
pothladjenog austenita.
Sutina raspada austenita u
ravnotenim uslovima vezana je
za polimorfnu promenu austeni-
ta u ferit to dovodi do sniava-
nja koncentracije ugljenika u
vrstom rastvoru i obrazovanja
cementita. Promena povrinski
centrirane reetke u prostorno
centriranu reetku ostvaruje se
s jedne strane difuzijom atoma
gvodja i s druge strane difuzi-
jom atoma ugljenika. Obe vrste
difuzije (supstitucijska i intersti-
cijska) zavise od temperature
raspada austenita. U uslovima
bliskim ravnotenim (to znai
pri malom pothladjenju) odvija-
e se reakcije kako difuzijom
gvodja (i supstitucijski rastvo-
renih atoma primesa), tako i difuzijom ugljenika. Npr. austenit sa eutektoidnom
koncentracijom se u opisanim uslovima raspada u smesu ferita i cementita tj. u per-
lit; perlitna promena je dakle uslovljena difuzijom gvodja i ugljenika.
Pri veem pothladjivanju austenita do temperature pri kojoj brzina difuzije
gvodja i supstitucijski rastvorenih primesa opada do zanemarljivih vrednosti, osta-
je mogunost difuzije atoma rastvorenih intersticijski (pre svega ugljenika), nastaje
bejnitna promena; produkt raspada austenita u ovakvim uslovima je bejnit - nerav-
notena smesa ploastih (iveriastih) kristala prehladjenog vrstog rastvora i sit-
nih karbidnih estica. Pri znatnom pothladjivanju austenita, kada su obe vrste difu-
zije onemoguene, dolazi do bezdifuzione martenzitne promene; produkt ovakve
promene austenita jeste neravnoteni, presieni vrst rastvor ugljenika u - gvo-

1
Definicije kritinih temperatura elika date su u tablici 7.1.
Koncentracija C
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
G
S
E
Izluivanje
proeutektoidnog
perlita
Izluivanje
proeutektoidnog
cementita
D
i
f
u
z
i
o
n
a

p
r
o
m
e
n
a
B
e
z
d
i
f
u
z
i
o
n
a
D
i
f
u
z
i
j
a

i
n
t
e
r
s
t
i
c
.

a
t
o
m
a
D
i
f
u
z
i
j
a

s
u
p
s
t
i
t
u
c
.

a
t
o
m
a
Perlitna promena
Bejnitna promena
Martenzitna promena

+ + Fe
3
C

Slika 6.5 Oblasti glavnih promena pothladjenog
austenita
Fazne promene u vrstom stanju kod elika

135
dju tetragonalni martenzit. Obrazovanje martenzita nije praeno difuzijom ato-
ma, odvija se velikom brzinom koja dostie brzinu od 1000 m/s. Temperaturske ob-
lasti tri osnovna tipa promena pothladjenog austenita prikazane su na slici 6.5.
Kod podeutektoidnih ili nadeutektoidnih elika promene austenita, pri sporom
hladjenju poinju izluivanjem ferita odnosno sekundarnog cementita. Te se pro-
mene oznaavaju kao proeutektoidne i imaju veliki uticaj na strukturu i osobine e-
lika i na potonje promene preostalog austenita.
6.1.1 Obrazovanje proeutektoidnih faza
Proeutektoidni ferit ili sekundarni cementit se mogu izluivati iz austenita onda
kada se ta matina faza presiti samo sa jednom ili sa obe niskotemperaturske faze
1
.
Npr. proeutektoidni ferit moe nastati onda kada sastav i temperatura austenita od-
govaraju takama u ravnotenom dijagramu gvodje-ugljenik, koje lee ispod krive
GS

(npr. taka A, sl. 6.6) i u neravnotenim uslovima iznad produetka krive SE
(npr. taka B). Slino e se i u nadeutektoidnom eliku izluivati proeutektoidni
cementit, budu li sastav i temperatura austenita dati takom koja lei ispod krive
SE, ali i iznad produetka krive GS (npr. taka C za ravnotene i D za neravnote-
ne uslove). Ako bi razmatrana taka leala ispod obeju krivih (npr. take E', F), bio
bi austenit presien kako feritom (tj. gvodjem) tako i cementitom (tj. ugljenikom).
U takvim bi se uslovima iz austenita izluivali istovremeno ferit i cementit - odvi-
jao bi se onda eutektoidni raspad pothladjenog austenita i bez proeutektoidnih rea-
kcija. Tako nastaje perlit drukijeg
sastava ( 0.77% C) tzv. kvazi - eu-
tektoid.
Kod podeutektoidnih ili nadeu-
tektoidnih elika (pri sporom hladje-
nju) posle proeutektoidnih promena
sledi eutektoidna promena kada se
preostali austenit menja u perlit. Ta
promena ne utie na ve izdvojeni
proeutektoidni ferit ili cementit.
Ako je brzina hladjenja austenita
dovoljno mala, takodje je i pothlad-
jivanje (i presienje) austenita malo,
onda e i termodinamika pogonska
sila promene (G
u
) biti mala. Klice
proeutektoidnih faza mogu u takvim
uslovima nastati samo na mestima
gde je dovoljna i niska aktivaciona
energija. Zato pri malom pothladje-

1
Niskotemperaturske faze kod ugljeninih elika su ferit i cementit.
Koncentracija C, %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
G
A
B
S
E'
F
D
C
E
727C
675C
0.65% 0.77% 1.0%

Slika 6.6 Oblast stabilne i metastabilne
ravnotee u sistemu Fe - C
Mainski materijali

136
nju klice proeutektoidnih faza nastaju
bez izuzetka na granicama austenitnih
zrna i one rastu malom brzinom, opet
prvenstveno du granice zrna austenita.
Pri malom pothladjenju se stoga obrazu-
ju mreaste proeutektoidne faze, du
granice austenitnih zrna (sl. 6.7).
Pri veim brzinama hladjenja, to
znai pri veem pothladjivanju (i presi-
enju) austenita, kao posledica dovoljno
velike promene slobodne energije G
mogue je da se klice proeutektoidne fa-
ze pojave i na mestima gde je potrebna
vea aktivaciona energija nukleacije; takodje e brzina rasta klice u tim uslovima
biti vea. Tada je energetski povoljnije da se obrazuje ferit u obliku iverica iji su
iljci usmereni ka sreditu austenitnih zrna (sl. 6.8) nego da dodje do ravnomernog
zadebljanja mreaste feritne faze. Tako nastaje nepovoljna tzv. Vidmantetenova
struktura, koju posle potonje perlitne promene preostalog austenita ine iverice fe-
rita i zrna perlita.
Obrazovanje Vidmantetenovih ploica omoguuje ubrzavanje promena jer je
porast debljine mreaste faze povezan sa veim difuzionim putevima ugljenika.
Trenutak kad prestane zadebljanje mreaste faze, i pone formiranje Vidmantete-
nove strukture zavisi i od veliine austenitnih zrna. Ta se struktura pojavljuje veo-
ma esto u elinim odlivcima (0.2-0.4% C), koji imaju grubo poetno austenitno
zrno. Kod plastino preradjenih elika njihovo austenitno zrno je u osnovi sitnije,
pa se navedena struktura (Vidmantetenova) redje javlja, uglavnom u zoni uticaja
toplote zavarenog spoja, u kojoj moe zrno austenita znatno porasti.
Pojava Vidmantetenove strukture
je jedan od uzroka krtosti elinih odli-
vaka u stanju po livenju; zato se elini
odlivci termiki obradjuju postupcima
arenja sa faznim promenama ime se
austenitno zrno usitnjava. Takodje je iz
ovih razloga pogodno, kod zavarenih
elinih delova, izvesti prekristalizacio-
no arenje (iznad A
C3
), ili jo bolje
normalizaciju.
Na pojavu Vidmantetenove struk-
ture utie pored veliine austenitnog zr-
na takodje i temperatura pothladjivanja i
sastav austenita. Oblast temperatura i
koncentracija gde se pojavljuju mreas-
te proeutektoidne faze du granice aus-
Austenit
Mreaste
proeutektoidne
faze (ferita ili
cementita)

Slika 6.7 Mreaste proeutektoidne faze na
granicama austenitnih zrna
Vidmantetenove ploice (iverice)
proeutektoidne faze
Austenit
perlit
727C

Slika 6.8 Pojava Vidmantetenovih ploica
(iverica) proeutektoidne faze
Fazne promene u vrstom stanju kod elika

137
tenitnih zrna, Vidmantetenove
ploice ili zrnasta struktura proeu-
tektoidnih faza, oznaene su na sl.
6.9. Zrnasta struktura proeutektoid-
nog ferita nastaje u elicima sa nis-
kim sadrajem ugljenika, gde je
udeo te proeutektoidne faze visok.
Slino kao proeutektoidni ferit,
javlja se i proeutektoidni cementit
(sekundarni) u strukturi nadeutek-
toidnih elika u razliitim oblicima
(mreasti, Vidmantetenove ploice
ili iverice) (sl. 6.9, C > 0.77%). Zr-
nasta struktura proeutektoidnog
cementita se kod nadeutektoidnih
elika ne pojavljuje.




6.1.2 Perlitna promena
U ravnotenim uslovima, iz austenita koji sadri 0.77% C izdvaja se (pri kon-
stantnoj temperaturi, 727C) smesa ferita (~ 88%) i cementita (~ 12%), koja se na-
ziva eutektoidni perlit. Pri veim brzinama hladjenja perlit nastaje iz austenita i is-
pod 727C sve dok je termodinamiki mogue da se iz -faze izlue istovremeno
ferit i cementit. Za to je neophodna dovoljno visoka temperatura za difuziju uglje-
nika, kao i difuziju gvodja i supstitucijski rastvorenih atoma primesa. Temperatu-
ru i hemijski sastav poetnog austenita, koji se moe transformisati u perlit, daje
oblast metastabilne ravnotee tri faze (austenita, ferita i cementita) omedjena pro-
duenim krivama GS i ES ispod eutektoidne linije (sl. 6.6). U ovim uslovima kon-
centracije ugljenika i temperature raspada austenita moe nastati perlitna struktura.
Posle dovoljno brzog hladjenja, kada je austenit pothladjen do rafirane oblasti (sl.
6.6) moe se dobiti isto perlitna struktura kako kod podeutektoidnih, tako i nadeu-
tektoidnih elika bliskih eutektoidnom sastavu. Ispitivanjem je utvrdjeno da kvazi-
eutektoidni perlit moe nastati pri sadraju ugljenika u eliku od 0.65-1% C, i do
temperature pothladjivanja od 675C. Udeo cementita u kvazi-eutektoidnom perlitu
podeutektoidnog elika, bie manji od ravnotenih 12%, a ferita vie od ravnote-
nih 88%. Obrnuto vai za taj perlit kod nadeutektoidnog elika.
Poto je perlit sastavljen od estica (obino lamela) dvaju faza, pri obrazovanju
perlita mora se pojaviti klica kako ferita, tako i cementita. Prvonastala faza oznaa-
va se kao tzv. "aktivni zametak". Dok se dugo pretpostavljalo da je taj "aktivni za-
G
S
E
727C
Koncentracija C, %
0.022 0.77 2.11
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Poliedarska
zrna ferita
Mreaste
proeutektoidne
faze
Vidmantetenove ploice (iglice)

Slika 6.9 Oblasti pojave proeutektoidnog ferita
i sekundarnog cementita razliite
morfologije
Mainski materijali

138
metak" (tzv. vodea faza) uvek cementit, pokazalo se danas da to moe biti takodje
i ferit. Za uslove potladjivanja kad se iz austenita ne izluuju proeutektoidne faze
ve se austenit transformie direktno u perlit, pojavie se kao aktivna klica ona faza
koja bi se i inae izluila iz austenita u ravnotenom dijagramu. Npr. u austenitu,
iji sastav i temperaturu odredjuju take koje lee (u rafiranoj oblasti) blie produ-
etku krive SE, aktivni zametak bie ferit; pri temperaturama i sastavima austenita
bliskim produetku krive GS to e biti cementit (sl. 6.6).
a)
b)
Slika 6.10 Shema transformacije austenita u perlit kod eutektoidnog elika:
a) iz jednog zrna, b) iz grupe zrna
Struktura i morfologija
1
perlita usko zavise od mehanizma njegovog nastajanja.
Vremenski redosled nastanka perlita prikazan je na slici 6.10a,b. Aktivni zametak
perlitne promene je cementit. Poto je sadraj ugljenika u toj klici znatno vii nego
u poetnom austenitu, njegovo stvaranje je uslovljeno difuzijom ugljenika iz okol-
nog austenita, u kome koncentracija ugljenika opada. U tako osiromaenom auste-
nitu lako nastaje klica ferita. Poto ferit rastvara gotovo zanemarljivu koliinu ug-
ljenika, difunduju atomi ugljenika do susednih austenitnih oblasti, koje se presiuju
ugljenikom upravo do vrednosti potrebne da se obrazuje cementit; promena se nas-
tavlja naizmeninim obrazovanjem cementita i ferita.
Ove faze ometaju jedna drugu pri bonom rastu, pa preteno rastu eono, tj. po
duini u pravcu upravnom na granice austenitnih zrna (sl. 6.10). Lamele ferita i
cementita uzajamno su paralelne, tako da obrazuju kolonije zrna perlita. Na nekim
mestima se sluajno moe pojaviti drukije orijentisana klica, za kojom rastu nove
perlitne kolonije (sl. 6.10b).

1
Morfologija (gr.), nauka o oblicima.
Fazne promene u vrstom stanju kod elika

139
Perlitne kolonije (zrna) su dakle sastavljene od dvaju vrsta estica koje se pri
rastu medjusobno dopunjuju. Prema ovom modelu dovoljne su za pojavu kolonije
samo dve klice: jedna feritna, druga cementitna. Obe klice izrastaju na poetku per-
litne promene odvojeno kao kompaktna zrna a u toku rasta se razgranjavaju.
Perlitna promena je stacionaran proces u smislu konstantne linearne brzine e-
onog rasta lamela i zadravanja istog hemijskog sastava, koji odgovara poetnom
austenitu. Stacionarnost perlitne promene ne znai da se u toku vremena ne menja
brzina obrazovanja perlita u jedinici vremena u jedininoj zapremini sistema (vidi
npr. sl. 6.3).
Brzina perlitne promene je, slino kao i brzina bilo koje druge difuzne prome-
ne, data brzinom nukleacije i brzinom rasta. Nukleacija perlita je tipian primer he-
terogene nukleacije; klice se obrazuju iskljuivo na granicama austenitnih zrna (sl.
6.10a). Pri malom pothladjenju brzina nukleacije je mala (stvara se mali broj klica
u jedinici vremena i zapremine), a sa porastom pothladjivanja se poveava.
Za trasformacije pri malom pothladjenju se pretpostavlja da na jedno austenitno
zrno dolazi samo jedna klica, pa e rezultujua perlitna struktura biti gruba. Sa
opadanjem reakcione temperature poveava se broj klica, pa perlitna zrna postaju
sitnija, a medjulamelarna udaljenost (debljina dvojne lamele: ferit + cementit) se
smanjuje. U okolini temperature 550C nastaje veoma sitan perlit koji se nekada
oznaavao kao trustit. Usitnjavanjem perlitnih zrna dolazi do porasta ne samo tvr-
doe, napona teenja i jaine elika, ve i svojstava plastinosti i ilavosti. Razlog
tome je to je kod finijih zrna vea povezanost duktilnog ferita i krtog cementita.
Na perlitnu promenu utiu u znatnoj meri takodje i primese i legirajui elemen-
ti u eliku. Svi dodati elementi izuzev kobalta i aluminijuma usporavaju tok perlit-
ne promene time to smanjuju kako brzinu nukleacije tako i brzinu rasta. Prema
svom afinitetu ka ugljeniku i delovanju na transformacionu temperaturu hemijski
elementi se raspodeljuju izmedju ferita i karbida; npr. nikal, aluminijum i silicijum
su koncentrisani u feritu (vrsti supstitucijski rastvor), a u cementitu ostaju znatno
nie od njihovog srednjeg sadraja u eliku. Suprotno tome, mangan i hrom, koji
imaju vei afinitet prema ugljeniku nego gvodje, grade legirane karbide
((Fe, Mn)
3
C, (Fe, Cr)
3
C). Relativno jednostavna perlitna promena kod ugljeninih
elika se znatno komplikuje kod legiranih elika, naroito ako je elik legiran kar-
bidotvornim elementima (Cr, V, Mo, W) i ako je pothladjenje austenita malo.
Umesto cementita javlja se u smesi sa feritom druga karbidna faza (legirani karbid)
koja ima sopstvenu kristalnu reetku i visok sadraj karbidotvornih elemenata.
6.1.3 Martenzitna promena
Ova vrsta promene austenita naziva se bezdifuziona jer se odvija na temperatu-
ri ispod 216C, gde difuzija kod eutektoidnog elika prestaje. Opti principi mar-
tenzitne promene bili su opisani u glavi 5. Iz ravnotenog dijagrama Fe-Fe
3
C (vidi
sl. 4.3) uoava se visoka sposobnost austenita da rastvara ugljenik. Suprotno tome
rastvorljivost ugljenika u feritu je gotovo zanemarljiva. Ako se austenit sa koncen-
Mainski materijali

140
tracijom ugljenika C
1
[(C
1
)] hladi veom brzinom nego to je tzv. kritina brzina,
ostae koncentracija ugljenika u vrstom rastvoru ista:
1 1
( ) ( ) C C .
Atom C
Atomi Fe
a = b = 0.2845 nm
c = 0.297 nm

0
20
40
60
80
100 0
20
40
80
60
100
100 0 200 -100 -200
M
f
M
s
Temperatura, C
K
o
l
i

i
n
a

a
u
s
t
e
n
i
t
a
,


%
K
o
l
i

i
n
a

m
a
r
t
e
n
z
i
t
a
,


%
M
s
- Martensite start
M
f
- Martensite finish

a) b)
Slika 6.11 Martenzitna tetragonalna reetka (a) i kinetika kriva promene austenita
u martenzit (b)
vrst rastvor jako presien ugljenikom naziva se martenzit (sl. 6.11a). Poto
su atomi u intersticijskom poloaju postavljeni preteno u pravcu parametra c, do-
lazi do istezanja kubne prostorno centrirane reetke -gvodja u tetragonalnu ree-
tku. Stepen tetragonalnosti c/a tj. odnos parametara reetke martenzita je zavisan
od sadraja ugljenika i dat je na slici 6.12.
Martenzitna promena dovodi do veoma visoke tvrdoe elika. Pored homogene
i heterogene deformacije kristalne reetke, nastupa u eliku jo i lokalna elastina
deformacija u okolini intersticijskog atoma ugljenika. Tvrdoa i jaina elika je ta-
da uslovljena uglavnom tim naponom poto je pokretljivost dislokacija u reetki sa
visokom elastinom distorzijom oteana.
Kinetika kriva promene austenita u martenzit (sl. 6.11b) pokazuje da tran-
sformacija poinje na M
s
- temperaturi (216C za eutektoidni elik), a zavrava na
temperaturi M
f
-150C. Posle hladjenja ispod temperature M
s
deo austenita se ne
transformie i ostaje zadran kao tzv. zaostali austenit. Transformacija austenit
martenzit povezana je sa poveanjem zapremine (promena zapremine moe prei i
5%). Martenzitni agregat, zbog svoje vee specifine zapremine, u odnosu na zaos-
tali austenit stvara naponsko polje. Treba li dalje zapremine austenita transformisati
u martenzit, moraju takodje i one da poveaju svoju poetnu zapreminu, ime se u
medjufaznim zonama i dalje poveava napon. Poveana elastina deformacija delu-
je svojim energetskim efektom protiv dalje transformacije, te se raspad austenita
zaustavlja i deo austenita ostaje nepromenjen kao zaostali austenit.
Fazne promene u vrstom stanju kod elika

141
Ako se odstrane energetski
razlozi egzistencije zaostalog au-
stenita, tj. visok stepen elastine
deformacije okolnih martenzit-
nih estica, onda se taj austenit
transformie u takve strukturne
komponente koje su na tempera-
turi transformacije stabilne.
Na veliinu temperatura M
s
i
M
f
, pa i temperaturski interval u
kome se odvija martenzitna
promena, najvie utie koliina
ugljenika rastvorenog u austenitu
(nikako ukupna koliina ugljeni-
ka u leguri); manji uticaj imaju
ostali legirajui elementi. Svi
elementi rastvoreni u austenitu,
osim aluminijuma i kobalta, sni-
avaju temperaturu M
s
. Tok
promene temperatura M
s
i M
f

ugljeninih elika u zavisnosti
od sadraja ugljenika u austenitu
dat je na sl. 6.13. Sa slike se za-
paa da pri sadraju oko 0.6% C
temperatura M
f
odgovara taki
mrnjenja, a za sve vie sadraje
ugljenika u austenitu M
f
je ispod
te take. Taj tok istovremeno
pokazuje da je elike sa viim
sadrajem ugljenika (nadeutekto-
idne) potrebno kaliti sa tempera-
ture koja je neznatno iznad A
1
.
Kaljenjem sa viih temperatura,
austenit rastvara vie ugljenika,
pa posle kaljenja u strukturi osta-
je zadrana vea koliina zaosta-
log austenita.
Zaostali austenit je, naroito
kod alatnih elika, nepoeljna
strukturna komponenta. Kod e-
lika sa porastom koliine zaosta-
log austenita opada tvrdoa, a
kao posledica raspada zaostalog
M
s
M
f
0.2 0.6 1.0 1.4 1.8
0
200
400
600
-200
Sadraj C, maseni %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C

Slika 6.13 Zavisnost temperatura M
s
i M
f
od
sadraja ugljenika rastvorenog u
austenitu
a
1
c
c/a
a
0.2 0.6 1.0 1.4 1.8
1.00
1.04
1.08
0.356
0.360
0.364
0.308
0.304
0.300
0.296
0.292
0.288
0.284
P
a
r
a
m
e
t
a
r

r
e

e
t
k
e

m
a
r
t
e
n
z
i
t
a
,

(
a
,

c
)
,


n
m
T
e
t
r
a
g
o
n
a
l
n
o
s
t
,

(
c
/
a
)
P
a
r
a
m
e
t
a
r

r
e

e
t
k
e
a
u
s
t
e
n
i
t
a
,

(
a
1
)
,


n
m
Sadraj C, maseni %

Slika 6.12 Zavisnost parametara reetke
od sadraja ugljenika
Mainski materijali

142
austenita pri radnim ili sluajno povienim temperaturama dolazi do promene di-
menzija delova. Udeo zaostalog austenita moe se sniziti tako to se kaljenje u kadi
(20C) dopunjuje dodatnim hladjenjem na temperaturi ispod M
f
. Ovakvo kaljenje
tzv. zamrzavanje se izvodi pre svega kod nekih alatnih elika. Najei nain sni-
enja udela zaostalog austenita ili njegovog odstranjivanja ipak je otputanje. Tran-
sformacija austenita u martenzit zavisna je u velikoj meri takodje i od spoljnih na-
pona koji mogu poveati ili sniziti temperaturu M
s
. Jednoosni zateui ili pritisku-
jui naponi poveavaju temperaturu M
s
, dok hidraulini (svestrani) pritisak sniava
M
s
temperaturu. Pritisna deformacija moe poveati temperaturu M
s
do granine
temperature koja se oznaava sa M
d
(martensite deformation).

a) b)
Slika 6.14 Shematski prikaz strukture zakaljenog elika (a) i mikrostruktura martenzita (b)
Mikrostrukturu zakaljenog elika sastoji se iz ploastih ili iveriastih kristala
martenzita, izmedju kojih je rasporedjen netransformisani - zaostali austenit. Prikaz
kaljene strukture dat je ematski na sl. 6.14.
6.1.4 Bejnitna promena
Produkt izotermikog preobraaja pothladjenog austenita na nekoj temperaturi
u oblasti od 550C do take M
s
je prelazna strukturna komponenta - bejnit. Kao
to je ranije pomenuto bejnitna promena se ostvaruje pri temperaturi na kojoj pres-
taje difuzija supstitucijski rastvorenih elemenata, a ostaje samo intersticijska difuzi-
ja. To znai da ugljenik difunduje iz pothladjenog austenita ime se stvaraju zone
koje su osiromaene ili obogaene ugljenikom. Takve zone transformiu se u presi-
en ferit i igliasti cementit koji zajedno ine bejnit. Presien ferit zove se i bejnitni
ferit (sl. 6.15).
Fazne promene u vrstom stanju kod elika

143

Slika 6.15 Shema pojave gornjeg bejnita
Struktura bejnita zavisi od temperature na kojoj se odvija preobraaj. Kod po-
deutektoidnih elika (ugljeninih i niskolegiranih) nastaje pri temperaturi (550 do
350C) tzv. gornji bejnit; ine ga lamele bejnitnog ferita i njima paralelne estice
karbida (cementita) (sl. 6.15). Sa slike se vidi da se najpre obrazuje klica bejnitnog
ferita koja dalje raste kako frontalno (eono) tako i bono; istovremeno se taloe
cementitne estice ne samo na bokovima feritnih lamela ve i u samim lamelama.
Donji bejnit se obrazuje poev od temperature 350C pa do take M
s
i ima la-
melarnu strukturu slinu martenzitu. Kod donjeg bejnita karbidne estice smetene
su unutar ploica bejnitnog ferita, pod uglom 55-60 u odnosu na podunu osu os-
novnih feritnih lamela (sl. 6.16).

Slika 6.16 Shema pojave donjeg bejnita
Difuziona priroda bejnitne promene ispoljava se postojanjem inkubacionog pe-
rioda (sl. 6.17) koji zavisi od transformacione temperature (kod legiranih elika in-
kubacija se produava sa opadanjem temperature). Za razliku od perlitnog preobra-
aja, bejnitna transformacija se ne odvija do kraja, ve se prekida pri odredjenom
udelu do tada nepromenjenog austenita (sl. 6.17). U toku same promene netran-
sformisani austenit se obogauje ugljenikom. Granice promena koncentracije ug-
Mainski materijali

144
ljenika zavise od reakcione temperature
i takodje od sadraja i vrste legirajuih
elemenata. Najvee obogaivanje aus-
tenita bilo je zapaeno kod
podeutektoidnih elika legiranih
silicijumom, aluminijumom ili vanadi-
jumom; manji uticaj imaju hrom, nikal
i mangan. Mehanike osobine bejnitnih struk-
tura razlikuju se od feritno-perlitne, is-
to perlitne ili martenzitne strukture. e-
lici bejnitne strukture postiu veu ja-
inu od eutektoidnih elika (perlitnih) i
podeutektoidnih elika (perlitno - ferit-
nih). U poredjenju sa martenzitnom
strukturom (naroito kod elika sa ve-
im sadrajem ugljenika) bejnitne stru-
kture nemaju tako veliku tvrdou, ali
im je ilavost izrazito vea.
6.2 Transformacioni dijagrami
Dijagrami koji prikazuju tok promene pothladjenog austenita, zavisno od tem-
perature i vremena, nazivaju se transformacioni dijagrami. Za razliku od ravnote-
nih dijagrama oni vae za elik odredjenog hemijskog sastava i za odredjene uslove
austenitizacije (veliina zrna, homogenost austenita i dr.). Sadre podatke o poet-
ku i kraju izluivanja proeutektoidnih faza, kao i temperaturske zone perlitne, bej-
nitne i martenzitne promene austenita. Dobijaju se obino pomou integralnih me-
toda (dilatometrija, magnetometrija i dr.) pa stoga daju samo prosene brzine pro-
mena. Pored ovih podataka esto se takodje uvode npr. udeli produkta odredjene
promene, vrednosti tvrdoa, odgovarajue izlazne strukture i sl. Danas korieni
transformacioni dijagrami jesu u dva oblika: izotermiki dijagrami, koji daju pro-
dukte promene austenita pri odredjenim konstantnim temperaturama, i anizotermi-
ki dijagrami koji daju te produkte pri razliitim brzinama hladjenja. Dijagrami
izotermikog razlaganja austenita (IRA) od znaaja su pre svega za izbor parameta-
ra nekih vidova termike obrade, a dijagram anizotermikog razlaganja austenita
(ARA)
1
koristi se kako u praksi termike obrade, tako i za ocenu zavarljivosti zaka-
ljivih elika.



1
Koriste se nazivi: Dijagram kontinualnog hladjenja (KH) za ARA i S-krive ili TTT- dijagrami za
IRA.
100
50
0
Poetak
transformacije
Vreme
inkubacije
Koliina
netransformisanog
austenita
Vreme
K
o
l
i

i
n
a

b
e
j
n
i
t
a
,


%

Slika 6.17 Kinetika kriva bejnitne
transformacije
Fazne promene u vrstom stanju kod elika

145
6.2.1 Dijagrami izotermikog raspada austenita (IRA)
Iz prethodnih razmatranja proizilazi da je perlitna promena u eutektoidnim e-
licima difuzna promena, koja se odvija nukleacijom klica i njihovim rastom. Brzina
promene je data brzinom obrazovanja klica i brzinom njihovog rasta. Pri malom
pothladjenju austenita ispod temperature A
1
(sl. 6.18), kinetiki parametri promene
su gotovo zanemarljivi pa je brzina promene zato mala; prva zrna perlita (P
s
) se po-
javljuju tek posle veoma dugog vremena zadravanja na transformacionoj tempera-
turi (dugo vreme inkubacije), to znai da je vreme promena znatno. Pri veem
pothladjenju, do oko 550C, za nukleaciju je potrebna manja energija, to znai da
se poveava brzina nukleacije i brzina porasta, a time i ukupna brzina promene.
Daljim sniavanjem transformacione temperature opada brzina difuzije gvodja pa
i ukupna brzina promene. Krive poetka i kraja promena nazivaju se IRA dijagra-
mi, a ponekad S ili TTT
1
-dijagrami. Izgled tog dijagrama za eutektoidni ugljenini
elik dat je na sl. 6.18.
727C
A
1
Austenit
P
s
A + P
A + B
P
f
B
f
B
s
M
s
Vreme, s
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Austenit + martenzit
1 10 10
2
10
3
10
4
Grubi perlit < 20HRC
Fini perlit 30 40HRC
Gornji bejnit 40 45HRC
Donji bejnit 50 60HRC
Martenzit 65 67HRC
700
600
500
400
300
200
100
0

Slika 6.18 Dijagram izotermikog raspada austenita (IRA) eutektoidnog ugljeninog elika
Krive perlitne i bejnitne promene se u odredjenoj oblasti preklapaju (sl. 6.18-
crtaste linije); dijagram se ipak u tom delu prikazuje zajednikom krivom poetka i
kraja izotermike promene. Oznaka P
s
odgovara delu krive zapoinjanja promene
austenita u perlit, a P
f
oznaava kraj te promene. Donji deo krive (od "kolena" dija-
grama ka niim temperaturama) oznaava se sa B
s
i B
f
i daje poetak i kraj prome-
ne austenita u bejnit.
U zoni levo od poetka promene austenita (P
s
, B
s
) zadrava se austenitna struk-
tura sve do temperature poetka martenzitne promene (oznaene sa M
s
). Udesno od

1
Naziv S potie od oblika krivih, a TTT od eng. Time-Temperature-Transformation
Mainski materijali

146
krive kraja austenitne promene (P
f
, B
f
) strukturu obrazuju produkti promene, iji
izgled i osobine zavise od transformacione temperature. U opsegu temperature A
1

do kolena dijagrama ( 550C) nastaje lamelarna perlitna struktura, ija tvrdoa ra-
ste sa opadanjem transformacione temperature (sl. 6.18).
U temperaturskoj oblasti od "kolena" dijagrama pa do temperature M
s
nastaje
bejnitna struktura dobijena izotermikim raspadom austenita. Kao to pokazuje sli-
ka 6.18, na temperaturi oko 550C prekriva se perlitna promena sa bejnitnom; na
temperaturi neposredno ispod "kolena" dijagrama je zato udeo bejnita mali (preov-
ladjuje perlit), a sa opadanjem temperature promene raste udeo bejnita. Na viim
temperaturama nastaje gornji bejnit sa manjom tvrdoom, a na niim temperatu-
rama (350C do M
s
) obrazuje se donji bejnit vee tvrdoe (sl. 6.18).
Oblast izotermikog raspada austenita, iji su produkti nastali difuzijom, zavr-
ava se na temperaturi M
s
. Ispod ove temperature odvija se bezdifuziona martenzi-
tna promena, koja ima atermiki karakter, to znai da je koliina martenzita funkci-
ja temperature do koje je elik ohladjen trenutno se stvara upravo po dostizanju te
temperature i daljim zadravanjem na toj temperaturi struktura se ne menja. Koli-
ina martenzita se dakle moe poveati samo daljim padom temperature, tj. izoter-
mikim tretmanom na jo nioj temperaturi.
Veoma mala stabilnost austenita, odnosno kratko inkubaciono vreme u okolini
temperature 550C i suprotno tome poveana stabilnost austenita na temperaturama
bliskim A
1
i M
s
, te stoga i dugo vreme reakcije, nameu potrebu logaritamske po-
dele na vremenskoj osi transformacionih dijagrama.
Kod elika drukijeg sastava od eutektoidnog, promena austenita poinje izlu-
ivanjem odgovarajue proeutektoidne faze. Za elike sa sadrajem ugljenika ispod
0.77% to je proeutektoidni ferit; poetak izluivanja ferita (sl. 6.19) pokazuje kriva
F
s
, koja se asimptotski pribliava kritinoj temperaturi A
3
. Sa opadanjem transfor-
macione temperature, udeo ferita se u rezultujuoj strukturi smanjuje. Kod nadeu-
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
log t, s
M
f
M
s
B
s
P
s
F
s
A
3
B
f
P
f
A
1
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
log t, s
A
cm
A
1
P
f
B
f
M
s
B
s
P
s
C
s

Slika 6.19 Dijagram IRA - Slika 6.20 Dijagram IRA -
podeutektoidnog elika nadeutektoidnog elika
Fazne promene u vrstom stanju kod elika

147
tektoidnih elika poetak izluivanja proeutektoidnog cementita odredjuje kriva C
s

(sekundarni cementit) (sl. 6.20).
Dijagrami IRA se konstruiu eksperimentalno, na osnovu razliitih fizikih
osobina austenita i produkata njegovog preobraaja. Za konstruisanje dijagrama
slui npr. dilatometrijska metoda, koja koristi razliku specifine zapremine austeni-
ta i novonastalih produkata, rezistometrijska metoda (razliit elektrini otpor), ma-
gnetometrijska metoda (austenit je nemagnetian, novi produkti magnetini) i dr.
Za ova ispitivanja se pripremaju manji uzorci, dimenzijski jednaki, koji se posle
austenitizacije brzo hlade do razliitih temperatura ispod A
1
; na odgovarajuoj
temperaturi uzorak se zadrava sve
do potpunog difuzionog raspada
austenita. Iz kinetike krive (koli-
ina nove strukturne komponente-
vreme; vidi npr. sl. 6.3) koja odgo-
vara datoj temperaturi, utvrdjuje se
poetak i zavretak preobraaja au-
stenita. Sline kinetike krive treba
odrediti za razliite transformacio-
ne temperature u celom temperatur-
skom opsegu A
1
do M
s
. Dijagrami
izotermikog raspada austenita
mogu se takodje konstruisati meta-
lografskim metodama; mikroskop-
skim ispitivanjem se procenjuje ko-
ji se udeo austenita pri datoj tempe-
raturi i vremenu transformisao i ko-
ji je jo ostao nepromenjen. Koristi se grupa malih uzoraka (npr. 10 1 mm) koji
se po austenitizaciji brzo hlade na razliite temperature ispod A
1
, na toj reakcionoj
temperaturi se dre odredjeno vreme, pa se potom kale u vodi (sl. 6.21). Deo struk-
ture koji se dranjem na reakcionoj temperaturi raspao u perlit, ostaje pri hladjenju
u vodi nepromenjen, a preostali austenit se u intervalu M
s
- M
f
menja u martenzit.
Potreban je za svaku transformacionu temperaturu vei broj uzoraka, to je i mana
ove metode u odnosu na prethodne.
Na oblik i poloaj krivih IRA dijagrama utiu mnogi inioci. Svi legirajui
elementi, sa izuzetkom Co i Al poveavaju stabilnost austenita, odnosno pomeraju
krive poetka i kraja promene udesno. Oni takodje podiu ili sniavaju temperaturu
najmanje stabilnosti austenita i M
s
temperaturu (sl. 6.22c). Legirajui elementi
koji sa gvodjem obrazuju supstitucijske vrste rastvore (Ni, Cu) ne menjaju oblik
dijagrama ve ga samo pomeraju udesno. Karbidotvorni elementi (Mo, Cr, W, V),
izrazito menjaju i oblik dijagrama, ali i medjusobno udaljuju perlitnu i bejnitnu zo-
nu (sl. 6.22b,d). Pored primarnog uticaja hemijskog sastava elika, znaajno utiu
takodje uslovi austenitizacije; vea homogenost i vea austenitna zrna pomeraju
krive poetka i kraja preobraaja austenita udesno; suprotno tome sitna zrna auste-
Austenizacija
Vreme (log)
M
M
P
B
P+M
B+M
A
1
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

Slika 6.21 Prikaz termike obrade uzoraka
za konstruisanje IRA dijagrama
Mainski materijali

148
nita, nehomogenost austenita i pri-
sustvo stranih estica u austenitu
(primese, nerastvoreni karbidi)
pomeraju dijagram ulevo (sl.
6.23).
Legirajui elementi i uslovi
austenitizacije utiu takodje na po-
loaj temperaturskog intervala u
kome se odvija martenzitna pro-
mena (M
s
- M
f
). Svi elementi ras-
tvoreni u austenitu sniavaju M
s

temperaturu (samo Co i Al je po-
veavaju); znaajan je naroito
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
A
A+P
P
B
A+B
A
A+P P
A+B B
log t, s log t, s

a) b)
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
S
i
,

A
l
N
i
,
M
n
,
C
u
N
i
,
C
u
M
n
,
A
l
,
C
o
C
r
,
W
,
M
o
,
V
C
r
,
W
,
M
o
,
V
M
o
,
V
C
r
,
W
,
Cr,W,Mo,
Cr,W,Mo,
V
V
Ni,Mn,Cu
Si, Al
Co
A A
M M
log t, s log t, s
C1,3 C1,3
s s

c) d)
Slika 6.22 Shema uticaja karbidotvornih elemenata na oblik IRA dijagrama; a) nizak
sadraj legirajuih elemenata, b) visok sadraj legirajuih elemenata,
c) elementi koji pomeraju koleno i M
s
temperaturu, d) elementi koji
udaljavaju perlitnu i bejnitnu oblast
Ugljenini elik
Sitno zrno austenita
Nehomogeni austenit
Strane estice u austenitu
Legirani elik
Grubo zrno austenita
Homogeni austenit
Austenit bez stranih estica
Vreme (log)
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

Slika 6.23 Shema uticaja nekih inilaca na
poloaj krivih u IRA - dijagramu
Fazne promene u vrstom stanju kod elika

149
uticaj ugljenika koji M
s
temperaturu izrazito sniava (vidi sl. 6.13). Na uslove aus-
tenitizacije moe se pre svega uticati promenom temperature i vremena austenitiza-
cije. Sa poveanjem temperature austenitizacije, temperatura M
s
opada pre svega
kod legiranih elika, koji uz to sadre i vei procenat ugljenika. Glavni uzrok tome
je porast koncentracije ugljenika i primesa u austenitu, vezan za rastvaranje karbida
srazmerno temperaturi. Kao to je poznato, na temperaturu M
s
ne utie ukupan sa-
draj ugljenika i legirajuih elemenata u eliku ve samo deo rastvoren u austenitu.
Slino kao temperatura M
s
menja se i temperatura M
f
, ali je njeno tano odredjiva-
nje tee. Martenzitna promena se na niskim temperaturama zaustavlja uz zadrava-
nje odredjene koliine nepromenjenog austenita (vidi glavu 6.1.3).
6.2.2 Dijagrami kontinualnog razlaganja austenita
(ARA, KH)
Kao to je poznato, pri ravnotenom hladjenju austenita do take A
C1
, njegova
slobodna energija (G) praktino postaje jednaka slobodnoj energiji niskotempera-
turskih faza (ferita i cementita). Zato i transformacija austenita u realnim uslovima
moe nastati samo uz manje ili vee pothladjivanje (ispod A
C1
), to ga ini metas-
tabilnim i sklonim da se bre promeni u stabilniju strukturu.
Ako se ranije navedenim metodama ustanovi vreme poetka i kraja transforma-
cije austenita u uslovima neprekidnog hladjenja razliitim brzinama (npr. na mir-
nom vazduhu, pri prinudnom strujanju vazduha, ili u ulju, krenom mleku, vodi,
vodi sa 5-10% NaCl), dobija se dijagram kontinualnog hladjenja, tzv. "KH" dija-
gram. Opti oblici ovog dijagrama prikazani su na slici 6.24a. za ugljenine podeu-
tektoidne elike i na slici 6.24.b za eutektoidni ugljenini elik. Slino kao i kod
izotermikog razlaganja austenita, najmanjim brzinama hladjenja odgovara feritno-
perlitna struktura (F+P) kod podeutektoidnog elika, odnosno feritno-cementitna
(F+Cm) kod nadeutektoidnog elika. Veim brzinama hladjenja odgovara bejnitni-
martenzitna (B+M), a najveim brzinama hladjenja isto martenzitna struktura (M).
Ukratko se razlika izmedju IRA i KH-dijagrama moe svesti na sledee:
kod IRA dijagrama poetak i kraj promene austenita prate se po izotermi
(T = const.), a kod KH-dijagrama promena austenita se prati po odgovarajuim
krivama hladjenja (v
1
, v
2
, v
3
, ..), (sl. 6.24a),
isto bejnitna struktura ne moe se dobiti kontinualnim hladjenjem ve samo u
izotermikim uslovima hladjenja (faktor vreme je bitan za difuziju!) i
krive kontinualnog hladjenja (KH) pomerene su udesno i dole u odnosu na
IRA- dijagram, u to znai da kasni poetak i kraj razlaganja austenita i da se
pomera ka niim temperaturama (sl. 6.24b).
Mainski materijali

150
Analizirajui dalje KH-dijagram (sl. 6.24a) uoava se da, pri brzini hladjenja v
1
neto manjoj od kritine (v
kr
= v
2
), jedan deo austenita difuziono se menja u fini
perlit (bejnit), a drugi deo ostaje nepromenjen sve do M
s
-temperature, kad poinje
njegov bezdifuzioni preobraaj u martenzit. Krajnju strukturu tada ine bejnit i
martenzit. Ako se brzina hladjenja povea do v
3
(v
3
> v
kr
), difuziona promena aus-
tenita vie nije mogua, on se prehladjuje do take M
s
, transformiui se dalje me-
hanizmom klizanja u martenzit. Ispitivanja su pokazala da se sav austenit ne tran-
sformie u martenzit, ve da u strukturi kaljenih elika uvek ostaje manja ili vea
koliina nepreobraenog - zaostalog austenita. Iz dijagrama na slici 6.24a se vidi
da pri hladjenju brzinama manjim od v
p
nastaje konana struktura ferit + perlit, pri
brzini izmedju v
p
i v
b
dobija se meovita struktura ferita, perlita, bejnita i martenzi-
ta (F+P+B+M)
1
. Najzad, brzini hladjenja izmedju v
b
i v
1
odgovara meovita struk-
tura F+B+M.
Minimalna brzina hladjenja, kojom se odlae promena austenita sve do M
s
-
temperature, odgovara tangenti na koleno KH krive i naziva se kritina brzina hla-
djenja (v
2
, sl. 6.24a). Nelegirani (ugljenini) elici imaju veoma veliku kritinu br-
zinu hladjenja koja se kree od 200-600C/s; vee brzine odgovaraju niskougljeni-
nim elicima, a najmanja v
kr
odgovara eutektoidnom eliku.
Kod legiranih elika, svi dodatni elementi (izuzev Co i Al) poveavaju stabil-
nost austenita, pomeraju udesno kinetike krive, to znai da produuju period in-
kubacije, odnosno smanjuju v
kr
. Najzad, treba istai da su strukture legiranih elika
sloenije od nelegiranih; one mogu biti meavina ferita, perlita, bejnita, martenzita
i neto zaostalog austenita, pa se krae nazivaju medjufaznim strukturama.

1
Po odgovarajuoj krivoj hladjenja prate se sve faze u koje se transformie austenit od take A
3
do
sobne temperature.
A
A
c3
c1
ferit + perlit
perlit
austenit
Kraj
transformacije
Kriva
kontinualnog
hladjenja
IRA kriva
Eutektoidni elik
bejnit + martenzit
martenzit
v
v
v
log t, s log t, s
v
v
v
v
M
M
a) b)
M
M
martenzit M+P perlit
M A
T
T
T
p
p
kr
b
1
2
3
s s
f
f
1
1
'
'
2
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,


C
0
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,


C
0

Slika 6.24 (a) KH - dijagram podeutektoidnog elika, b) IRA dijagram ( ) i
KH dijagram (------) eutektoidnog elika
Fazne promene u vrstom stanju kod elika

151
DEFINICIJE I DOPUNE:
Kinetike promene: promene zavisne od vremena, tj. od brzine kojom se reakcija
odvija.
Kinetiki parametri promena: brzina nukleacije nove faze i brzina njenog rasta.
Aktivaciona energija nukleacije: dodatna energija neophodna za termiko aktivi-
ranje reakcije.
Brzina nukleacije i brzina rasta: broj novonastalih klica u jedinici vremena i
brzina pomeranja granica izmedju nove i poetne faze.
Kinetike krive: eksperimentalno odredjene krive ukupne brzine promene stare
faze u novu u funkciji vremena.
Izotermike promene: promene koje se odigravaju u toku vremena pri konstant-
noj reakcionoj temperaturi.
Vreme inkubacije: vremenski interval do poetka fazne promene (npr. austenita)
na datoj temperaturi.
Austenitizacija: proces transformacije niskotemperaturskih faza elika u aus-
tenitnu strukturu; poetna struktura moe biti feritno-perlitna, perlitna ili perlitno-
cementitna; uslovi austenitizacije definiu se temperaturom i vremenom dranja.
Difuziona promena austenita: promena koja se odvija poev od perlitne tempera-
ture, pa do poetka martenzitne transformacije.
Bejnit: smea presienog - ferita i sitnih cementitnih (karbidnih) estica raz-
metenih u bejnitnom feritu.
Martenzit: presieni intersticijski vrsti rastvor ugljenika u prostorno centriranoj
tetragonalnoj reetki gvodja.
Proeutektoidni ferit: - ferit koji se obrazuje kod podeutektoidnih elika
razlaganjem austenita na temperaturama ispod take A
C3
pa do A
C1
.
Niskotemperaturske faze ugljeninih elika: faze koje odgovaraju sobnoj tem-
peraturi, dobijene u uslovima ravnotenog hladjenja; to su ferit i cementit.
Proeutektoidni cementit: cementit koji se obrazuje razlaganjem austenita nadeu-
tektoidnih elika na temperaturama ispod take A
Cm
pa do A
C1
.
Kvazi eutektoidni perlit: perlit dobijen u uslovima pothladjivanja elika, iji je
sadraj ugljenika razliit od 0.77%; pothladjeni austenit sa sadrajem 0.65-1% C,
moe se zadrati neraspadnut sve do 675C (kada prelazi u kvazi-eutektoid).
Vidmantetenova struktura: struktura igliastog ferita sa vrhovima iglica us-
merenim prema sreditu perlitnih zrna.
Zrnasti perlit: smea globularnih (okruglih) estica cemenita u feritnoj osnovi.
Sorbit: dvofazna struktura koju ine tanke gusto sloene feritne i cementitne es-
tice dobijene pri izotermikom hladjenju elika na temperaturi ~ 650C.
Mainski materijali

152
Trustit: dvofazna struktura finog perlita koju ine tanke lamele ferita i cementita
dobijene pothladjivanjem i izotermikim zadravanjem elika na ~ 550C.
Zaostali austenit: deo nepreobraenog austenita koji ostaje u strukturi visokougl-
jeninih elika (sa C > 0.60%) posle njihovog brzog hladjenja do sobne tempera-
ture.
Dijagram izotermikog raspada austenita (IRA): dijagram vreme - temperatura
koji pokazuje produkte izotermikog raspada austenita pri razliitim tempera-
turama. Daje se za svaki elik posebno.
Dijagram kontinualnog razlaganja austenita (KH): dijagram transformacije e-
lika u koordinatnom sistemu temperatura vreme; u dijagram se upisuju produkti
promena pri razliitim brzinama kontinualnog hladjenja. Daje se za svaki elik
posebno, kao i za odredjene uslove austenitizacije, tj. temperaturu i vreme zagre-
vanja u austenitnom podruju.
Kritina brzina hladjenja: minimalna brzina hladjenja kojom se spreava difuzi-
ona promena austenita sve do temperature poetka martenzitne transformacije.
Odredjuje se kao tangenta na koleno KH- krive za dati elik.
PITANJA:
1. Uticaj stepena pothladjivanja na kinetike parametre faznih promena.
2. U faznom dijagramu
3
Fe Fe C za elik upisati strukture i temperature koje
odgovaraju difuzionim, bezdifuzionim i kombinovanim promenama.
3. Proeutektoidne faze kod ugljeninih elika.
4. Kako nastaje proeutektoidni ferit, a kako eutektoidni ferit?
5. Perlitna promena u ravnotenim uslovima.
6. U emu je razlika izmedju eutektoidnog i kvazi-eutektoidnog perlita?
7. Kod kojih elika i u kojim uslovima nastaje nepovoljna Vidmantetenova struk-
tura, i kako se ona moe naknadno tranfomisati u povoljniju strukturu?
8. Opisati kako se dobija martenzit i skicirati elementarnu reetku austenita i
martenzita.
9. Skicirati kinetiku krivu promene austenita u martenzit (% M u funkciji
temperature pothladjivanja).
10. Dijagramski prikazati zavisnost M
s
i M
f
od sadraja ugljenika u eliku, i objas-
niti zbog ega deo austenita kod nekih elika ostaje nepreobraen.
11. Pojam zaostalog austenita, zato je tetan i kako se on moe transformisati?
12. Bejnitna promena, kinetika kriva te promene i vrste bejnita.
13. Razlika izmedju ravnotenih faznih dijagrama i transformacionih (IRA i ARA)
dijagrama.
Fazne promene u vrstom stanju kod elika

153
14. Nacrtati IRA - dijagram eutektoidnog elika i strukture koje se dobijaju pri
izotermikom arenju na raznim temperaturama.
15. Nacrtati IRA- dijagrame za eutektoidni, podeutektoidni i nadeutektoidni elik.
16. Uticaj karbidotvornih elemenata i drugih faktora na oblik i poloaj IRA- dija-
grama.
17. ta su to niskotemperaturske faze kod ugljeninih elika?
18. Dijagram kontinualnog hladjenja podeutektoidnog elika (KH- dijagram).
19. Skicirati KH- dijagram i upisati strukture koje se dobijaju pri razliitim brzi-
nama hladjenja.
20. Objasniti razliku izmedju IRA i KH- dijagrama na primeru eutektoidnog elika?
21. Kako se dobijaju strukture: perlit, sorbit, trustit, bejnit, martenzit i medjufazne
strukture?
22. Zato se kontinualnim hladjenjem ne moe dobiti isto bejnitna struktura, ve
samo meavina martenzita i bejnita?






















Mainski materijali

154





7
TERMIKA OBRADA ELIKA (TO)
Termika obrada je tehnoloki proces koji se sastoji iz zagrevanja metala do
odredjene temperature, zadravanja na toj temperaturi i hladjenja do sobne tempe-
rature (sl. 7.1). Ponekad se u cilju transformacije zaostalog austenita, nastavlja sa
hladjenjem ispod 0C, deo se zadrava na niskoj temperaturi ("zamrzava") i pono-
vo zagreva do sobne temperature (sl. 7.2).
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
Vreme
Z
a
g
r
e
v
a
n
j
e
H
la
d
je
n
je
Progrevanje
Progrevanje
H
l
a
d
j
e
n
j
e
Zamrzavanje
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
Z
a
g
r
e
v
a
n
j
e
Vreme
Zagrevanje

Slika 7.1 Tok termike obrade Slika 7.2 Tok termike obrade sa
hladjenjem ispod 0C
Pre nego to se predje na opis pojedinih vrsta termike obrade elika korisno je
dati uobiajeno oznaavanje preobraajnih taaka u legurama Fe-Fe
3
C odnosno Fe-
C (tab. 7.1).
Cilj termike obrade metala i legura jeste da se promene neke njihove mehani-
ke i fiziko-hemijske osobine, pre svega faznim i strukturnim promenama u vrs-
tom stanju; te su promene uglavnom funkcija temperature, vremena i u nekim slu-
ajevima sredine u kojoj se obrada izvodi, kao npr. kod hemijsko-termike obrade
(HTO).
Ako se termika obrada elika obavlja pri temperaturi vioj od donje kritine
temperature A
C1
nastaju i fazne promene, a pri nioj od A
C1
samo strukturne.
Mainski materijali

156
Tablica 7.1 Definicija kritinih temperatura
OZNAKA DEFINICIJA
A
0
Temperatura (T = 210C) pri kojoj magnetini Fe
3
C prelazi u
nemagnetini
A
C1

Temperatura poetka eutektoidne promene ferita i cementita u
austenit pri zagrevanju
A
C3

Temperatura zavretka promene ferita u austenit pri zagrevanju
podeutektoidnih elika
A
Cm

Temperatura zavretka rastvaranja sekundarnog cementita u aus-
tenitu pri zagrevanju nadeutektoidnih elika
A
r1

Temperatura zavretka eutektoidne promene austenita u ferit i
cementit pri hladjenju
A
r3

Temperatura poetka promene austenita u ferit pri hladjenju po-
deutektoidnih elika
A
rCm

Temperatura poetka izdvajanja sekundarnog cementita iz aus-
tenita pri hladjenju nadeutektoidnih elika
M
s
, M
f
Temperatura poetka, odnosno zavretka martenzitne promene
B
s
, B
f
Temperatura poetka, odnosno zavretka bejnitne promene
Pored uobiajenih vidova termike obrade arenja, kaljenja i otputanja jo se
koriste i disperziono otvrdnjavanje, hemijsko-termika obrada (HTO) i termo-
mehanika obrada (TMO) (kod elika poviene jaine).
Disperziono otvrdnjavanje ili talono kaljenje zasniva se na presienju vrstih
rastvora i naknadnom starenju.
Hemijsko termika obrada (HTO) izvodi se promenom hemijskog sastava po-
vrinskih slojeva radnog komada, putem intersticijske difuzije nekih elemenata (C,
N, B) u povrinske slojeve zagrejanog dela. Otuda se razlikuju cementacija, nitri-
ranje, boriranje, prema vrsti elemenata koji se "in statu nascendi" (u stanju stvara-
nja) uvode u povrinske slojeve radnih predmeta.
Termo-mehanika obrada (TMO) sastoji se iz plastine prerade elika na toplo
(valjanja) u austenitnom podruju i zatim brzog hladjenja radi martenzitne prome-
ne. Ovo je veoma skup postupak izrade elinih poluproizvoda namenjenih za e-
leznike platforme, transportne cisterne, mostove, brodsku opremu i sl. U stvari,
posle toplog valjanja, limovi se iz austenitnog podruja hlade vodenim mlazevima
da se sprei difuziona promena austenita. Na ovaj se nain kale specijalni elici
poviene jaine, koje proizvode samo industrijski najrazvijenije zemlje; zato se o
tome ovde govori samo informativno.
Termika obrada elika (TO)

157
7.1 Vrste termike obrade elika
Kao to je ve spomenuto, u postupke obine termike obrade spadaju:
arenje (difuziono, normalizaciono, meko, potpuno, rekristalizaciono, za ot-
klanjanje napona);
Kaljenje (zapreminsko ili potpuno, povrinsko);
Otputanje (nisko, srednje, visoko).
7.1.1 arenje elika
arenje je vid termike obrade u toku koje se elini delovi zagrevaju do odre-
djenih povienih temperatura, dre izvesno vreme na tim temperaturama i zatim la-
gano hlade (najee u pei). Time se manje - vie postie uspostavljanje struktur-
ne ravnotee koja je poremeena nekim prethodnim postupkom termike ili meha-
nike obrade. Posle arenja se dobija perlitno-feritna, perlitna, ili perlitno-
cementitna struktura (zavisno od sastava elika). Ujedno se smanjuje tvrdoa, a
poveavaju plastinost i ilavost. Veina elika se isporuuje od strane proizvodja-
a u arenom stanju, ali je u toku dalje obrade esto potrebno da se izvede dodatno
arenje.
Cilj arenja moe biti razliit. Na primer, da se arenjem popravi obradljivost
elika rezanjem ili deformacijom, da se homogenizuje neujednaena struktura,
uklone unutranji naponi, smanji tvrdoa itd.
Podela pojedinih postupaka arenja daje se uglavnom na osnovu temperature
zagrevanja, reima hladjenja i namene. Ponekad se metodi arenja dele na postup-
ke sa faznim promenama (difuzno, normalizaciono, meko i potpuno arenje) i pos-
tupke bez faznih promena (rekristalizaciono arenje, arenje radi poputanja napo-
na).
Difuziono (homogenizaciono) arenje zasniva se na zagrevanju elika (visoko
u austenitnom podruju), neto ispod solidus linije, dugotrajnom progrevanju na toj
temperaturi i sporom hladjenju; primenjuje se uglavnom za eline odlivke ili ingo-
te
1
da bi se smanjila nejednorodnost hemijskog sastava izazvana mikrosegregaci-
jom i delimino likvacijom
2
. Time se poboljava mikrostruktura koja umesto neu-
jednaene (dendritne) postaje homogena, ali zrno ostaje krupno zbog dugotrajnog
dranja (8-15 h, ponekad i 40 h) na visokoj temperaturi (1050-1150C). Zato se e-
lini odlivci posle difuzionog arenja podvrgavaju normalizaciji ime se dobija po-
voljnija sitnozrnasta struktura.

1
Ingoti su liveni elini blokovi (mase od 100 kg do 40 t) preseka kvadratnog, estougaonog, pra-
vougaonog, okruglog ili osmougaonog; namenjeni su daljoj preradi valjanjem radi dobijanja razliitih
elezarskih proizvoda (ipki, cevi, profila, traka, ploa, limova, ica itd.).
2
Likvacija (lat.) utenjavanje, topljenje, izdvajanje metala topljenjem.
Mainski materijali

158
Kod elezarskih poluproizvoda - ingota - nije potrebna normalizacija jer su oni
namenjeni za dalju plastinu preradu na toplo, tj. valjanju na temperaturi oko
1200C, to dovodi do usitnjavanja metalnih zrna.
Normalizaciono arenje (normalizacija) (sl. 7.3) se izvodi zagrevanjem elika
ili elinog liva do temperature oko 50C iznad gornje kritine temperature A
3
za
podeutektoidne, odnosno iznad A
Cm
za nadeutektoidne elike, zatim progrevanjem
pri toj temperaturi i najzad hladjenjem na mirnom vazduhu. Cilj normalizacije je da
se dobije ravnomerna i sitnozrnasta struktura. Redje se normalizuju visokougljeni-
ni elici koji su skloni ka porastu zrna; temperatura zagrevanja se tada ograniava
do take A
Cm
ili ak neto nie. Zadnje ogranienje proistie zbog sklonosti ka za-
kaljivanju visokougljeninih i legiranih elika i pri hladjenju na vazduhu. U tom
sluaju neophodno je naknadno visoko otputanje kao i posle kaljenja. Uglavnom
se normalizuju valjaoniki proizvodi, elini odlivci, otkovci i zavareni spojevi od
debelih elinih delova rdjave zavarljivosti. Masivni elini odlivci, kao to su e-
lezarski valjci, posle normalizacije se visoko otputaju .
0 0.4 0.8 1.2 1.6
500
600
700
800
900
1000
1100
1200
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Austenit
Perlit + Ferit Cementit + Perlit
A
C
3
A
C
m
Sadraj C, maseni %
A
C1
A
C1,3
727C

0 0.4 0.8 1.2 1.6
500
600
700
800
900
1000
1100
1200
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Austenit
Perlit + Ferit Cementit + Perlit
A
C1
A
C
3
A
C1,3
A
C
m
Sadraj C, maseni %
727C

Slika 7.3 Temperatura zagrevanja Slika 7.4 Temperaturska oblast zagrevanja
za normalizaciju elika za meko arenje
Meko (sferoidalno) arenje (sl. 7.4) izvodi se uglavnom kod delova od visoko-
ugljeninih elika, tako to se oni zagrevaju oko donje kritine temperature (A
1
),
zadravaju nekoliko desetina sati i zatim sporo hlade. Kao rezultat ove obrade do-
bija se struktura mekeg-zrnastog (globularnog) cementita, umesto lamelarnog koji
je tvrdji. Sferoidizacija se izvodi i naizmeninim zagrevanjem oko A
C1
i A
r1
1
.
Pri-
menjuje se radi poboljanja obradljivosti rezanjem, naroito otkovaka od visokoug-
ljeninih i legiranih elika. Pri obradi rezanjem lamelarnog perlita, no see tvrde

1
Taka A
C1
predstavlja kritinu temperaturu pri zagrevanju, a A
r1
pri hladjenju; one se razlikuju
zbog termikog histerezisa.
Termika obrada elika (TO)

159
lamele Fe
3
C, a kod globularnog razmie zrna i see meku feritnu osnovu. Takodje
se ovako are nadeutektoidni elici pre kaljenja, da bi se lamelarni cementit preveo
u globularni.
Potpuno arenje se zasniva na zagrevanju elika do austenitnog podruja (30-
50C iznad take A
C3
- A
Cm
), zatim zadravanju na odabranoj temperaturi i veoma
sporom hladjenju u pei u intervalu faznih promena (A
3
, A
Cm
,- A
1
). Dalje hladjenje
od A
1
do sobne temperature moe biti na vazduhu. Svrha potpunog arenja jeste
usitnjavanje zrna, otklanjanje nepovoljne Vidmanetenove strukture, ujednaavanje
strukture, kao i otklanjanje sopstvenih napona, tako da elik postane meki i kovni-
ji. Primenjuje se kod niskougljeninih elika kao priprema za duboko izvlaenje i
za poboljanje mainske obradljivosti kod visokougljeninih elika. Kad se kae
samo arenje bez blieg odredjenja, misli se na potpuno arenje.
Varijanta potpunog arenja je izotermiko arenje namenjeno za neke legirane
elike koji bi primenom prethodno opisane procedure postali suvie tvrdi. U tom
cilju, deo se zagreva 30-50C iznad gornje kritine temperature A
C3
, zatim brzo
hladi do temperature neto iznad 550C, zadrava pri toj temperaturi do zavretka
perlitne promene i najzad hladi na vazduhu.
U izotermiko arenje mogao bi da se svrsta i postupak nazvan patentiranje i-
ca
1
. Sastoji se iz zagrevanja do temperature 900-1100C, zatim brzog hladjenja do
priblino 550C, te izotermikog arenja na sitni perlit i najzad plastine prerade
vuenjem na hladno, tj. pri temperaturi nioj od 550C.
Rekristalizaciono arenje se zasniva na zagrevanju metala, prethodno plastino
deformisanog na hladno, do temperature vie od temperature rekristalizacije, zadr-
avanju na toj temperaturi i hladjenju proizvoljnom brzinom. Temperatura rekrista-
lizacije (T
r
) metala i legura zavisi pre svega od
njihove temperature topljenja (T
t
, K). Za teh-
niki iste metale, ona priblino iznosi
0.4
r t
T T , a za legure tipa vrstog rastvora
0.6
r t
T T ; niskougljenini elici imaju
650
r
T C
D
, to predstavlja granicu prerade na
toplo i hladno.
Praktino se temperatura rekristalizacije
najlake moe odrediti merenjem tvrdoe na
nizu uzoraka prethodno malo deformisanih na
hladno i arenih na razliitim temperaturama.
Rezultati merenja prikazuju se u obliku dija-
grama datog na sl. 7.5. Prevojna taka na kri-
voj tvrdoa-temperatura arenja, definie tem-
peraturu rekristalizacije (T
r
).
Rekristalizaciono arenje esto se koristi

1
Patentiranje ica moe se izvesti i izotermikim kaljenjem pothladjenog austenita na gornji bejnit.
T
r
Temperatura arenja
T
v
r
d
o

a

Slika 7.5 Odredjivanje temperature
rekristalizacije
Mainski materijali

160
kao medjuoperacija u procesu valjanja ili vuenja metala na hladno, pa se onda zo-
ve procesno arenje. U stvari, na ovaj se nain otklanjaju posledice deformisanja na
hladno niskougljeninih elika (C = 0.08-0.2%) tj. porasta tvrdoe i svojstva otpor-
nosti, a pada duktilnosti; ovim vidom arenja omoguuje se dalja prerada presova-
njem, valjanjem, vuenjem na hladno. Rekristalizaciono arenje je kratkotrajno kod
tankih preseka, a veoma dugo kod debelih preseka zbog potrebe jednolikog progre-
vanja i rekristalizacije po celom preseku.
arenje za otputanje napona se primenjuje radi otklanjanja sopstvenih napo-
na, tj. napona izazvanih u toku prerade metala, a ne dejstvom spoljnih sila i mome-
nata. Nivo zaostalih sopstvenih napona u odlivcima moe biti toliki da nastane pre-
lom odlivaka ak i pri nepaljivoj manipulaciji u toku transporta. Zaostali naponi
kod zavarenih spojeva mogu dovesti do pojave naprslina na hladno ili trajnih de-
formacija (krivljenje, vitoperenje). Kod nekih delova koji rade u korozionim sredi-
nama, zaostali naponi mogu prouzrokovati tzv. naponsku koroziju. U svim navede-
nim i drugim sliajevima neophodno je primeniti otputanje. Otputanje napona os-
tvaruje se laganim zagrevanjem dela do temperature ispod take A
1
(A
1,3
), zadra-
vanjem pri toj temperaturi i potonjim jo sporijim hladjenjem nego pri zagrevanju
(da se sprei indukovanje novih termikih napona). Cilj ove termike obrade jeste
otklanjanje ili bar redukcija nivoa zaostalih napona koja je mogua samo do vred-
nosti granice elastinosti elika na temperaturi arenja.
eline odlivke i odlivke od livenog gvodja treba ariti radi otputanja napona
pri temperaturi 500-600C, po odgovarajuim termikim reimima.
Zavarene eline spojeve veih preseka, ili spojeve od elika sa veim sadra-
jem ugljenika i legirajuih elemenata, treba ariti pri temperaturi oko 650C, s tim
to zagrevanje mora biti veoma sporo, zadravanje srazmerno debljini (2 min po
mm debljine), a hladjenje dva puta sporije od zagrevanja.
elini delovi, obradjeni plastinom deformacijom na hladno are se radi sma-
njenja napona na znatno niim temperaturama (250-300C ispod temperature rekri-
stalizacije). Ovo stoga da se ne ponite pozitivni efekti plastine prerade na hladno:
poveanje tvrdoe, svojstva otpornosti, otpornosti na habanje i slino. Oigledno je
da, ak i veoma dugo zadravanje tretiranih delova pri tako niskoj temperaturi a-
renja (praktino na 100-150C), ne dovodi do potpunog otklanjanja napona, ve
samo do njihovog snienja na nivo koji ne ugroava rad dela koji je u eksploataciji.
Ponekad se arenjem pri temperaturi od 150C izvodi tzv. stabilizaciono otputa-
nje, uglavnom kod mernih i kontrolnih alata, da bi se postigla neophodna dimenzi-
ona stabilnost. Posebno ovde treba istai spontano ili sezonsko otputanje zaostalih
napona koje nastaje dugim stajanjem odlivaka (tokom svih godinjih doba) na ot-
vorenom prostoru, katkad i vie godina. Na ovaj se nain smiruju unutranji napo-
ni, npr. kod blokova motora, kuita menjaa i sl. pre nego to se oni podvrgnu ma-
inskoj obradi. Pojave koje se deavaju pri ovom dugotrajnom dranju odlivaka na
otvorenom prostoru ponekad se nazivaju dozrevanje ili prirodno starenje.
Termika obrada elika (TO)

161
7.1.2 Kaljenje elika
Kaljenje elika je termika obrada koja se izvodi zagrevanjem radnog predmeta
iznad temperature A
c3
, za podeutektoidne i A
1,3
za nadeutektoidne elike (sl. 7.6),
progrevanjem na toj temperaturi i hladjenjem brzinom veom od kritine. Kod za-
kaljivih ugljeninih elika (C > 0.25%) je gornja kritina brzina hladjenja oko 140-
250C/s, a donja
1
oko 40C/s pri 550C. Sa porastom procenta ugljenika rastvore-
nog u austenitu opada kritina brzina hladjenja i sniava se temperatura poetka
martenzitne transformacije prema izrazu M
s
= 550 - 360% C. to se tie temperatu-
re zavretka martenzitne promene (M
f
) ona iznosi -50C za eutektoidni elik, a da-
lje opada sa sadrajem ugljenika rastvorenog u austenitu. Isto tako i svi legirajui
elementi, izuzev Al i Co, smanjuju kritinu brzinu hladjenja i sniavaju temperatu-
ru M
s
i M
f
.
Kod veine elika brzina hladjenja potrebna za kaljenje postie se potapanjem
predmeta u vodu ili ulje. Vee brzine hladjenja nego u vodi ostvaruju se u vodenim
rastvorima soli ili baza, a neto manja brzina u krenom mleku. Izuzetno velike br-
zine hladjenja postiu se prskanjem delova vodenim mlazevima, a veoma male br-
zine postiu se hladjenjem na mirnom vazduhu ili vazdunoj struji.
Kao to je ve napomenuto, podeutektoidni elici se kale iz isto austenitnog
podruja, a nadeutektoidni iz cementitno-austenitnog (sl. 7.6), poto se sferoidalno
odare.
Sutina kaljenja elika je da se
pothladjivanjem austenita sprei nje-
gova difuziona promena do M
s
- tem-
perature, ispod koje nastaje promena
mehanizmom klizanja, tzv. martenzit-
na transformacija. Kao rezultat kalje-
nja dobija se tetragonalni martenzit-
struktura koja se odlikuje velikom
tvrdoom i visokim svojstvima otpor-
nosti (R
0.2
, R
m
), ali niskim vrednosti-
ma duktilnosti i ilavosti. Zbog toga
to se kubna reetka austenita tran-
sformie mehanizmom klizanja (a ne
difuzijom kao u ravnotenim uslovi-
ma), dolazi do deformacije kubne u
tetragonalnu kristalnu reetku. Krista-
lografske ose ostaju ortogonalne, s
tim to su dva parametra (a i b) iste
duine, dok je trei parametar (c) u

1
Donja kritina brzina daje meovite strukture (npr. M+B), a gornja ist martenzit pod uslovom da se
elik pothladi ispod temperature M
f
.
0 0.4 0.8 1.2 1.6
500
600
700
800
900
1000
1100
1200
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Austenit
Perlit + Ferit Cementit + Perlit
A
C1
A
C
3
A
C1,3
A
C
m
Sadraj C, maseni %
727C

Slika 7.6. Temperatura zagrevanja za
kaljenje elika (----)
Mainski materijali

162
pravcu ose z izduen, jer su u tom pravcu smeteni atomi ugljenika (sl. 7.7).
a
b
c
a
b
c
a
b
c
Ferit Austenit Martenzit
a = b = 0.2845 nm
c = 0.297 nm
a = b = c
a = b = c
Atomi Fe Atomi C

Slika 7.7 Kristalne reetke vrstih rastvora: ferita, austenita i martenzita
Tvrdoa martenzita ne daje se uopteno ve se vezuje za sadraj ugljenika ras-
tvorenog u austenitu koji posle kaljenja prelazi u martenzit (sl. 7.8).
Maksimalna tvrdoa martenzita od 64 HRC postie se kod elika sa 0.7% C.
Dalje poveanje sadraja ugljenika u austenitu neznatno utie na porast tvrdoe ak
i posle "zamrzavanja" (kriva 1). U stvarnosti kad se nadeutektoidni elici zakale sa
temperature iznad A
Cm
javie se relativno veliki udeo netransformisanog-zaostalog
austenita, to dovodi do opadanja tvrdoe srazmerno porastu sadraja ugljenika
(kriva 3). Ako se isti elici, kako je to uobiajeno, kale iz austenitno-cementitnog
podruja (A
1,3
+ 30C), tvrdoa nee
zavisiti od ukupnog sadraja uglje-
nika u eliku, ve samo od koliine
ugljenika rastvorene u austenitu, ko-
ja ostaje ista za sve nadeutektoidne
elike (0.7% C, kriva 2). Austenit
zaostao posle kaljenja je nepoeljan
strukturni sastojak, posebno kod
alatnih elika, jer ima malu tvrdou
i raspada se na povienim tempera-
turama u cementit, dovodei do di-
menzijske nestabilnosti.
Na osnovu svega izloenog,
moe se zakljuiti da postoje dva
razloga zbog kojih se nadeutektoid-
ni elici kale iz podruja nepotpuno
rastvorenih faza (A + Fe
3
C); cemen-
1
2
3
30
40
50
60
70
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2 1.4
Sadraj ugljenika, %
T
v
r
d
o

a
,


H
R
C

Slika 7.8 Tvrdoa martenzita u funkcji % C i
temperature kaljenja (1- zamrzavanje,
2- kaljenje sa T> A
1
,
3
, 3- kaljenje sa
temperature T > A
Cm
,)
Termika obrada elika (TO)

163
tit
1
je neto tvrdji (800-1000 HB) od martenzita, pa se u tvrdoi nita ne bi dobilo
ako bi se on rastvorio u austenitu pa ovaj zakalio na martenzit. tavie, ako se elik
zagreva do tako visoke temperature nastaje ogrubljivanje austenitnih zrna iz kojih
se posle kaljenja dobija grub martenzit, (veoma krt) i dosta zaostalog austenita.
Treba pri tome imati u vidu da se preobraaj austenita u martenzit kod nadeutekto-
idnih elika zavrava na temperaturi ispod 0C .
Vreme zadravanja na temperaturi kaljenja treba da bude toliko da se po celom
preseku dobije struktura koja odgovara ravnotenim uslovima; to se vreme esto
zove progrevanje. S obzirom na injenicu da se jedino iz austenita moe dobiti
martenzit, proizilazi da na temperature M
s
i M
f
ne utie ukupan sadraj ugljenika u
eliku, ve samo % C u austenitu. Dugo zagrevanje je takodje nepoeljno jer moe
dovesti do smanjenja sadraja ugljenika u povrinskim slojevima komada (tzv. ra-
zugljenisavanje) kao i nepoeljnog porasta austenitnih zrna (krajnji efekat: gruba
martenzitna struktura, zaostali austenit).
Jasno je da se martenzitna transformacija moe ostvariti samo pri hladjenju br-
zinom veom od kritine, koja se odredjuje kao tangenta na koleno krive kontinu-
alnog hladjenja (skraeno KH ili S-krive). Potrebna brzina hladjenja lako se moe
ostvariti na povrini komada, ali idui ka njegovom jezgru ona moe postati manja
od kritine. To se i deava kod ugljeninih elika koji se mogu samo plitko zakaliti,
to znai samo na tankim presecima (moe se prokaliti cilindar maksimalnog pre-
nika 16 mm), dok se legirani elici zakaljuju na znatno veem preseku. Ta se tehno-
loka osobina elika da mogu da se zakale do odredjene dubine radnog komada na-
ziva prokaljivost. U nekim sluajevima se iz konstrukcionih razloga trai prokalji-
vanje po celom preseku komada (zapreminsko kaljenje), a u drugim sluajevima
trai se samo velika tvrdoa povrinskih slojeva, a nezakaljeno jezgro (povrinsko
kaljenje).
Zapreminsko kaljenje moe biti martenzitno (M) (kontinualno, stepenasto) i
bejnitno (B) (izotermiko). Redje se koriste i varijante prekidno martenzitno i kon-
tinualno bejnitno kaljenje, kao i talono kaljenje i "zamrzavanje".
Kontinualno (obino) kaljenje (sl. 7.9a) izvodi se neprekidnim hladjenjem
komada iz austenitnog podruja do temperature ispod martenzitne promene M
s
. Br-
zina hladjenja se bira tako da se sprei difuziona promena austenita sve do tempe-
rature martenzitnog preobraaja, gde on potpuno ili delimino prelazi u martenzit.
Stepenasto martenzitno kaljenje (martempering) (sl. 7.9b) se primenjuje kod
ugljeninih elika tankih preseka (10-12 mm) ili malih prenika 8-10 mm. Sutina
je u promeni brzine hladjenja na temperaturi neto iznad M
s
. Posredno sredstvo za
hladjenje je kada sa rastopom soli
2
konstantne temperature. U stvari deo se ubacuje
u kadu temperature neto iznad M
s
, tu se hladi i zadrava do izravnanja temperatu-
re po celom preseku, ali ne predugo jer mogu poeti difuzione izotermike prome-

1
Poetni oblik cementita zadrava se i posle kaljenja; zato je korisno prethodno sferoidalno arenje
koje cementit prevodi iz lamelarnog u ilaviji globularni oblik.
2
Rastop alitre (KNO
3
), ilske alitre (NaNO
3
) ili njihove meavine (1:1).
Mainski materijali

164
ne. Najzad se deo vadi iz kupatila i hladi u drugom rashladnom sredstvu npr. vaz-
duhu. Poto u toku faznih promena opadaju svojstva otpornosti, a raste plastinost,
delovi se tada mogu ispravljati npr. zavrnim hladjenjem pod presom, odnosno ba-
karnim ploama. Na ovaj se nain kod dobro prokaljivih elika smanjuju zaostali
strukturni naponi, a eliminiu termiki naponi. Ovaj postupak nije pogodan za de-
bele preseke i slabo prokaljive elike, jer moe doi do transformacije austenita u
bejnit ili perlit.
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
A
C3
A
C1
A
M
s
M
f
Martenzit
AF
AP
AB
AM
Vreme (log)
P
o
v
r

i
n
a
J
e
z
g
r
o

T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
A
C3
A
C1
A
M
s
M
f
Martenzit
AF
AP
AB
AM
Vreme (log)
J
e
z
g
r
o
P
o
v
r

i
n
a

a) b)
Slika 7.9 Martenzitno kaljenje: a) kontinualno, b) stepenasto
Izotermiko bejnitno kaljenje (austempering) (sl. 7.10a) se preciznije naziva
kaljenje sa izotermikim preobraajem pothladjenog austenita. Deo se posle auste-
nitizacije ubacuje u kupatilo konstantne temperature (250-350C) i u njemu zadr-
ava sve do potpunog preobraaja pothladjenog austenita u bejnit. Posle toga nas-
tavlja se hladjenje proizvoljnom brzinom, bilo u vodi, ulju ili na vazduhu. elik
bejnitne strukture ima manju tvrdou (40-58 HRC) od martenzitne, ali je znatno
duktilniji (plastiniji) i ilaviji od elika zakaljenog na martenzit i otputenog na is-
tu tvrdou.
Izotermiki se kale uglavnom delovi malih preseka, izradjeni od ugljeninih i
niskolegiranih elika. Kod delova veih preseka, zbog kratkog vremena inkubacije,
u sredinim slojevima pothladjeni austenit se moe transformisati u fini perlit (oko
550C) tj. iznad B
s
-temperature.
Kontinualno bejnitno kaljenje (sl. 7.10b) sastoji se iz zagrevanja podeutektoi-
dnog elika do temperature iznad take A
3
, progrevanja pri toj temperaturi i zatim
kontinualnog hladjenja brzinom neto manjom od kritine. To znai da e kriva
hladjenja presei krivu poetka razlaganja pothladjenog austenita na temperaturi T
1

> M
s
. Pri toj temperaturi iz pothladjenog austenita nastaje bejnit, a kada temperatu-
Termika obrada elika (TO)

165
ra opadne do M
s
, samo e se preostali deo austenita transformisati u martenzit.
Ovaj vid kaljenja mogu je jedino za neke elike iji KH dijagram ima istureno ko-
leno slino onom kao na slici (sl. 7.10b).
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
A
C3
A
C1
A
M
s
M
f
Martenzit
AF
AP
AB
AM
Vreme (log)
Ferit + perlit (krupni)
Ferit + perlit (sitni)
Gornji bejnit
Donji bejnit P
o
v
r

i
n
a
J
e
z
g
r
o

Vreme (log)
M
s
M
f
AB
AP AF
A
A
C1
A
C3
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
T
1
Bejnit + martenzit
P
o
v
r

i
n
a
J
e
z
g
r
o

a) b)
Slika 7.10 Bejnitno kaljenje: a) izotermiko, b) kontinualno
Prekidno kaljenje se izvodi zagrevanjem predmeta do temperature kaljenja, pa
njegovim hladjenjem u dva rashladna sredstva; najpre u vodi dok se ne ohladi do
oko 300C, a posle vadjenja iz vode deo se dalje hladi sa 300C do 20C u ulju ili
na vazduhu. Ovo je varijanta stepenastog kaljenja koja se moe primeniti i za vee
preseke, poto je brzina hladjenja u vodi velika pa se za kratko vreme izjednaava
temperatura i kod velikih preseka, a da ne nastupi bejnitna promena. Ovaj postupak
kaljenja zahteva veliko iskustvo kalioca i paljiv rad, budui da je teko proceniti
trenutak kada je predmet ve pothladjen do 300C. Prekidno kaljenje omoguuje
da se deformacije delova pri kaljenju svedu na minimum, izbegnu prsline i dimen-
zijske greke.
7.1.3 Otputanje
Kao to je ve reeno, martenzit je suvie krt da bi se elini delovi sa takvom
strukturom mogli uspeno primeniti u mainstvu. Osim toga, u njima zaostaju zna-
tni unutranji naponi. Zato se uvek posle kaljenja, izvodi naknadno zagrevanje i
sporo hladjenje - otputanje. Tako se npr. kod elika sa 0.3% C posle otputanja na
550C zaostali naponi smanjuju sa 600 na 80 MPa.
Martenzitna struktura kao presiena, tj. neravnotena i nestabilna, moe se odr-
ati na normalnim temperaturama samo zahvaljujui maloj pokretljivosti atoma.
Inae, pri tome je prisutna opta tenja da se ovakva vetaki stvorena struktura ra-
Mainski materijali

166
spadne u smislu ponovnog pribliavanja ravnotenoj strukturi koja odgovara sadr-
aju ugljenika (pre svega, postoji tenja da atomi ugljenika putem difuzije izadju iz
presiene tetragonalne reetke i formiraju posebnu cementitnu fazu).
Ako se okaljeni (zakaljen) elik zagreva, aktivira se difuzija atoma, posebno
ugljenika utoliko vie, ukoliko je temperatura zagrevanja via i due vreme dranja
na toj temperaturi. Ovakav proces termike obrade, tj. naknadnog zagrevanja do is-
pod kritine temperature A
1
, dranja krae vreme na toj temperaturi i zatim laganog
hladjenja (na primer, na mirnom vazduhu), naziva se otputanje. Brzina hladjenja
posle zagrevanja znatno utie na zaostale napone; to je ta brzina manja, nii e biti
naponi. Brzo hladjenje u vodi sa 600C stvara nove termike napone.
Otpusna krtost
Zapaeno je, da kod nekih elika koji su legirani sa Mn ili Cr, odnosno sa
Cr-Mn ili Cr-Ni, pri otputanju, moe doi do nastanka tetne pojave tzv. "otpusne
krtosti" (porast tvrdoe, opadanje ilavosti i istegljivosti). Treba izbegavati otpu-
tanje sa temperatura koje dovode do poveanja tvrdoe, pa ak i otputanje sa viih
temperatura. U sluajevima da se otputanje izvodi na viim temperaturama prepo-
ruuje se brzo hladjenje kroz kritinu oblast temperatura, tj. pothladivanje, ime se
spreava difuzija kao bitan faktor nastanka otpusne krtosti.
Za neke klase elika pad ilavosti mogue je uoiti i metalografskim metoda-
ma, prema zadebljanju granica zrna. Metalurka mera kojom se otpusna krtost mo-
e spreiti je legiranje alatnih elika molibdenom (do 0.6%), volframom (do 1.5%),
kao i niobijumom. Pri otputanju ovi elementi imaju pozitivne efekte, jer koe se-
gregaciju. Suprotno tome, ugljenik i fosfor doprinose pojavi krtosti otputanja.
Pretpostavka je da negativno dejstvo fosfora poinje ve i kod sasvim malih kolii-
na (oko 0.005% P). Uticaj fosfora povezan je sa njegovom izraenom sklonou ka
pojavi segregacije. Takodje, o vrlo bitnom uticaju fosfora na ovu pojavu govori i
injenica da su karbidi, izdvojeni iz elika u krtom stanju, bogatiji fosforom od
karbida izdvojenih iz elika koji poseduje normalnu ilavost. Pomenuta pojava pa-
da ilavosti je reverzibilna, to znai da e se ponovo ispoljiti pri naknadnom za-
grevanju iznad kritine temperaturske oblasti i pri laganom hladjenju.
Takodje je utvrdjeno, prema najnovijim istraivanjima, da segregacija fosfora
po granicama zrna predstavlja osnovni razlog poveanja sklonosti ka interkristal-
nom krtom lomu. Utvrdjeno je da i Si i Mn ubrzavaju segregaciju fosfora, to znai
da se smanjenjem koncentracije P, Mn i Si umanjuje sklonost ka otpusnoj krtosti.
Medjutim, u praksi je teko smanjiti P ispod odredjenog nivoa (npr. ispod 0.015%),
dok bi suvie veliko smanjenje Mn imalo druge nepovoljne posledice. Zato se se-
gregacija P spreava dodatkom Mo. Veliki efekti se, takodje, postiu dodatkom
malih koliina B ( 0.0003%) i Nb, koji segregiraju po granicama zrna i poveava-
ju njihovu kohezionu jainu i tako kompenzuju smanjenje kohezione jaine koje
izaziva fosfor.
Osetljivost materijala prema otpusnoj krtosti moe se utvrditi ispitivanjem
udarne ilavosti elika u irokom temperaturskom dijapazonu, kao i utvrdjivanjem
Termika obrada elika (TO)

167
prelazne temperature elika iz ilavog u krti lom. Sklonost razliitih vrsta elika
prema otpusnoj krtosti zavisi u najveoj meri od njihovog hemijskog sastava, nai-
na proizvodnje i primarne ili metalurke prerade (vidi glavu 8).
Zavisno od temperature zagrevanja pri otputanju ugljeninih elika, razlikuju
se: nisko, srednje i visoko otputanje (sl. 7.11).
M
s
M
f
Martenzit 65HRC
Otputeni
martenzit
Austenit
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
10
2
10 10
3
10
4
10
5
10
6
700
600
500
400
300
200
100
0
750
500
250
Sorbit
Visoko otputanje
Trustit
Srednje otputanje
Martenzit
Nisko otputanje
Vreme, (logt), s

Slika 7.11 Kaljenje i otputanje prikazano u KH dijagramu
Nisko otputanje izvodi se pri temperaturi 150-250C i vremenu 1-45 h, pri
emu tetragonalni martezit prelazi u kubni. Sopstveni naponi nastali pri kaljenju
opadaju uz neznatno poboljanje plastinosti i odravanje visoke tvrdoe, jaine i
otpornosti na habanje. Uglavnom se koristi za alate, opruge, kontrolnike. Isto tako,
nisko se otputaju delovi posle povrinskog kaljenja, cementacije, cijanizacije ili
karbonitriranja.
Srednje otputanje izvodi se progrevanjem (2 min/mm) pri 350-500C i zatim
hladjenjem u vodi. Time jaina i napon teenja ostaju isti kao i posle kaljenja, ali
raste granica elastinosti, otpornost na relaksaciju i dinamika izdrljivost (zbog
pojave spoljanjih pritiskujuih napona pri hladjenju u vodi). Zato se na ovaj nain
otputaju delovi kao to su opruge (lisnate, zavojne), poluge za balansiranje, matri-
ce i sl.
Visoko otputanje izvodi se na temperaturi iznad 500C, ali ispod kritine tem-
perature Ac
1
. Cilj je da se postigne najbolja duktilnost i ilavost. Kaljenje i visoko
otputanje zajedno se nazivaju poboljanje. U poredjenju sa elikom u normalizo-
vanom ili arenom stanju, kaljenje praeno visokim otputanjem dovodi do istov-
remenog poveanja jaine i napona teenja, istegljivosti, suenja i naroito udarne
ilavosti (tab. 7. 2). Poto se sve osobine popravljaju, to se termika obrada kalje-
nje + visoko otputanje zove poboljanje. U tom smislu postoji i posebna grupa ug-
ljeninih (0.25-0.60% C) i niskolegiranih elika pod nazivom elici za poboljanje.
Kod ugljeninih elika debljih preseka (preko 16 mm) ne moe se ostvariti potpuno
prokaljivanje; niskolegirani elici su u tom pogledu povoljniji. Za ocenu prokalji-
vosti koristi se eono hladjenje vodom prethodno austenitiziranog cilindrinog
Mainski materijali

168
uzorka-Domini proba. Kriterijum za ocenu dubine prokaljivanja jeste rastojanje
od ela uzorka pa do take u kojoj je posle kaljenja, ostvarena polu-martenzitna
struktura
1
(50%M + 50% B). Pie se npr. I
50
= 24 mm, to znai da je na rastojanju
od 24 mm izmerena tvrdoa od 50 HRC, koja za ugljenini elik sa 0.57% C odgo-
vara strukturi 50% M + 50% B.
Termika obrada - poboljanje izvodi se u elezarama na proizvodima kao to su
limovi, ipke, otkovci, i na delovima koji se mainski obradjuju da bi se pre te obrade
smanjila tvrdoa.
Kao to je ve spomenuto kod nekih vrsta legiranih elika moe pri otputanju
doi i do pojave tzv. otpusne krtosti, tj. izvesnog pada ilavosti zbog raspadanja
zaostalog austenita. Ovo se dogadja u jednoj odredjenoj temperaturnoj zoni i moe
se izbei dodavanjem odgovarajuih legirajuih elemenata, kao npr. molibdena kod
kovakih alata (matrica za kovanje u kalupima).
Tablica 7.2 Uporedne karakteristike elika u arenom, kaljenom i otputenom stanju
Termika obrada
R
m
,
MPa
R
p
,
MPa
A
5
,
%
Z,
%
KCV,
J/cm
2

arenje na 880C 550 350 20 52 90
Kaljenje u vodi sa 880C i
otputanje pri 300
1100 700 12 35 30
Isto sa otputanjem pri 600C 620 430 22 55 140
U zakljuku ovog razmatranja moe se rei da se kaljenje izvodi tako to se
najpre dovoljno brzim hladjenjem elika, zagrejanog do austenitnog podruja, do-
bije u njemu martenzitna struktura. Ona se zatim naknadnim otputanjem prevodi u
jednu od eljenih struktura, koju u osnovi karakterie feritna i cementitna faza. Za-
visno od namene elinog dela, ovo otputanje se moe uopte izvoditi na razlii-
tim temperaturama i time postii eljena mehanika svojstva (tvrdoa, vrstoa, i-
lavost, ...). Budui da je ovaj proces otputanja relativno dugotrajan, on se moe
bez tekoa tano regulisati i time pouzdano doi do eljenog rezultata, za razliku
od eventualnog dobijanja slinih struktura putem hladjenja austenita brzinom ma-
njom od kritine (kada bi praktino bilo znatno tee voditi proces hladjenja odred-
jenom brzinom, s obzirom na njegovo relativno kratko trajanje, tekoe u vezi sa
prilagodjavanjem dimenzijama delova i dr.). Sem toga, oblik cementita u struktu-
rama otputanja znatno je povoljniji, jer obezbedjuje veu plastinost.
Kod srednjeg otputanja odvija se dakle difuzija atoma ugljenika i stvaranje
cementita, tako da rezultat itavog procesa za neki odredjen elik zavisi od tempe-

1
Polu-martenzitna zona se uzima kao kriterijum za ocenu prokaljivosti, budui da se ona moe lako
ustanoviti pomou metalografskog mikroskopa ili jo lake merenjem tvrdoe na probnom uzorku.
Tvrdoa polu-martenzitne strukture iznosi 25 HRC za ugljenini elik sa 0.15-0.22% C, odnosno 50
HRC za ugljenini elik sa 0.53 do 0.62% C.
Termika obrada elika (TO)

169
rature i vremena otputanja. To znai da se naelno isti efekat otputanja moe pos-
tii pri vioj temperaturi a kraem vremenu, kao i na nioj temperaturi i dovoljno
dugom vremenu. Medjutim, praktino prihvatljiva i ekonomski opravdana vremena
se kreu obino od 0.5-2 asa, tako da se tome prilagodjavaju i temperature otpu-
tanja. Zajedniki efekat temperature i vremena na tvrdou ugljeninih elika moe
se proceniti pomou izraza ( log ) P T M t = + , gde je: T - apsolutna temperatura
otputanja (uzima se u granicama od 570 do 920 K), 15.6 5.6 % M C = ,
t - vreme otputanja od 1 do 24 h i C- sadraj ugljenika u eliku.
Najpreciznije se temperatura moe kontrolisati pri otputanju u tenom kupati-
lu (sonom, olovnom, sa vrelim uljem). Neto tee je regulisanje temperature pri ot-
putanju u industrijskim peima.
Talono kaljenje (precipitaciono, disperziono otvrdnjavanje)
Neki metali kao npr. austenitni elici ili neelezni metali koji nemaju alotrop-
ske modifikacije ve samo promenljivu rastvorljivost u vrstom stanju, mogu biti
podvrgnuti disperzionom otvrdnjavanju. Ovaj postupak predstavlja povezivanje te-
hnolokih operacija presienja i starenja.
Presienje se zasniva na zagrevanju legure do temperature 30-50C iznad gra-
nine rastvorljivosti (temperatura T
p
za leguru I na sl. 7.12), zadravanju na toj
temperaturi i zatim brzom hladjenju. Tom prilikom rastvaraju se istaloeni sastojci
npr. tercijarni cementit kod niskougljeninih elika, i legura kao rezultat presienja
dobija jednofaznu strukturu. Svojstva otpornosti elika (R
p
, R
m
) posle presienja
neznatno se menjaju, ali se poveavaju svojstva plastinosti, zbog prelaska dvofa-
zne ( + ) strukture u monofaznu strukturu ().
Starenje (vetako) se sastoji u zagrevanju prethodno presiene legure do tem-
perature nie od granine rastvorljivosti, dranju na toj temperaturi i hladjenju. U
toku starenja dolazi do izluivanja vika sastojka iz presienog vrstog rastvora, u
obliku faze visoke disperzije. Starenje
dovodi do ojaanja koje se ispoljava pora-
stom svojstava otpornosti i smanjenjem
svojstava plastinosti. Ako se starenje
odvija i na temperaturi okoline, onda je
re o prirodnom starenju.
Starenje moe biti i nepoeljan pro-
ces, kao npr. kod limova za duboko
izvlaenje ili kotlovskih limova, jer
dovodi do pada svojstava plastinosti i
porasta krtosti. Isto tako, kod zavarenih
spojeva izluivanje nitrida gvodja (Fe
2
N
i Fe
4
N) po granicama metalnih zrna
(prirodno starenje) izaziva pad duktilnosti
i ilavosti, tj. svojstava plastinosti.
Koncentracija B, %
A I
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
T
p
Rastop (R)

R +

Slika 7.12 Ravnoteni dijagram sa
ogranienom rastvorljivou
elementa B u elementu A
Mainski materijali

170
7.2 Termika obrada ispod nule
7.2.1 Kaljenje na niskim temperaturama
Pri razmatranju procesa martenzitnog preobraaja u toku kaljenja ukazano je da
temperatura zavretka formiranja martenzita kod nekih elika lei ispod normalnih
temperatura. Tako je, na primer, za sluaj eutektoidnog elika ona bila M
f


-50C.
To istovremeno znai da pri uobiajenom kaljenju do normalnih temperatura, u e-
liku zaostaje neto austenita (koliina zaostalog austenita zavisi od sastava elika i
raste sa porastom sadraja ugljenika). Ukoliko se, dakle, eli preobraaj i ove koli-
ine austenita, potrebno je izvoditi hladjenje sve do temperature M
f
( obino -30C
do -60C). Na tom principu se zasniva mogunost termike obrade elika na snie-
nim temperaturama ili kako se jo kae subnultim tretmanom, odnosno najkrae re-
eno zamrzavanjem.
Medjutim, hladjenje do ovih temperatura se ne mora izvoditi direktno iz auste-
nitnog podruja, ve se elik moe najpre ohladiti do normalne temperature i tek
naknadno hladiti do niih temperatura.
Ovim postupkom (koji, inae, nije u naroito irokoj primeni) postie se odgo-
varajue poveanje tvrdoe i bolja stabilizacija strukture, smanjuju se unutranji
strukturni naponi i time umanjuje sklonost ka spontanoj promeni specifine zapre-
mine u toku vremena (tzv. starenje), to je u nekim sluajevima veoma znaajno.
Na primer, pri izradi preciznih mernih alata potrebno je ostvariti dimenzijsku sta-
bilnost, koja nee biti poremeena u toku vremena, pa se oni esto kale na niskim
temperaturama.
Inae, itav postupak termike obrade na snienim temperaturama ogranien je
na elike sa veim sadrajem ugljenika (> 0.5% C), jer je koliina zaostalog auste-
nita u niskougljeninim elicima neznatna, pa i eventualno hladjenje do niskih
temperatura ne bi imalo efekta. Stoga se najee ovako obradjuju visoko-
ugljenini i legirani alatni elici, a takodje i neki konstrukcioni (naroito legirani
elici za cementaciju - radi poveanja tvrdoe cementiranog sloja posle kaljenja).
Za postizanje niskih temperatura do -78C moe se upotrebiti CO
2
u vrstom
stanju ("suvi led"), a za postizanje jo nie temperature do oko -180C teni vazduh
ili teni azot. Medjutim, za veinu elika temperatura kraja martenzitnog preobra-
aja M
f
nije ispod -80C, tako da se uglavnom moe koristiti prvo sredstvo.
Na osnovu svega reenog, proizilazi da se pri termikoj obradi elika na snie-
nim temperaturama poveava koliina martenzita u strukturi, to dovodi, pre svega,
do:
poveanja tvrdoe,
poveanja zapremine i
stabilizacije dimenzija.
Termika obrada elika (TO)

171
Na kraju ovog poglavlja o termikoj obradi date su neke osnovne fizike i me-
hanike karakteristike gvodja i ugljenika, kao i cementita i vrstih rastvora koje
ova dva elementa obrazuju i najzad strukture koje nastaju kako u ravnotenim tako
i u neravnotenim uslovima hladjenja (tab. 7.3).
Tablica 7.3 Osobine strukturnih sastojaka sistema Fe-C
Sastojci, oznaka
Gustina,
g/cm
3

R
m
,
MPa
A
5
,
%
Tvrdoa, HB
Gvodje, Fe 7.874 295 50 50-60
Ferit, 7.86 295 40 80
Austenit, 8.06 740 50 200
Cementit, C
m
7.66 295 0 900
Grafit, G
r
2.22 19.5 0 < 1
Perlit, P 7.85 740 8 200
Ledeburit, L - - - 450
Perlit-sitni, P - 940 - 250
Bejnit, B - 1285 20 400
Martenzit, M 7.74 1485 0 700
7.3 Sredstva za zagrevanje i hladjenje pri termikoj
obradi
7.3.1 Sredstva za zagrevanje
Za zagrevanje elika pri termikoj obradi najvie se upotrebljavaju specijalne
pei. One se zagrevaju elektrinim otporom - efektom RI
2
ili indukcijom, odnosno
sagorevanjem vrstih, tenih i gasovitih goriva. Pri tome se toplota predaje direkt-
no preko gasa koji okruuje delove (konvekcijom) ili zraenjem. Zagrevanje se u
nekim redjim sluajevima obavlja i u vakuumskim peima i tada se toplota predaje
zraenjem. Pei na vrsta goriva imaju reetke (rostove) na kojima sagoreva vrsto
gorivo (umur, ugalj), a pei na tena i gasovita goriva opremljene su posebnim
uredjajima za rasprivanje goriva-gorionicima.
Pei za zagrevanje pri termikoj obradi mogu biti veoma razliite po konstruk-
ciji, usled ega imaju razliite nazive kao to su: komorne, jamske, dubinske, rota-
cione, nagibne, kombinovane, protone itd. Medjutim, one se prema konstrukcio-
nom izvodjenju obino razvrstavaju na:


Mainski materijali

172
komorne (sl. 7.13a, b),
jamske (sl. 7.13c),
sona i metalna kupatila (sl. 7.14).
1
2
3
4
1 - Grejna komora
2 - Grejni element
3 - Poklopac
4 - Radni predmet
(cilindrini)
1 - Grejna komora
2 - Grejni element
3 - Vratanca
4 - Radni predmet
4
3 2
1
4
1 2 5
3
1 - Grejna komora
2 - Gorionik
3 - Vratanca
4 - Dimnjak
5 - Radni predmet

a) b) c)
Slika 7.13 Shema jednokomorne (a) i dvokomorne (b) pei, kao i izgled jamske pei (c)
S obzirom na to da li su namenjene zagrevanju razliitih ili samo odredjenih
delova, pei mogu biti univerzalne i specijalne.
Kod komornih pei (sl. 7.13a) delovi
se mogu zagrevati direktno (kada pro-
dukti sagorevanja dolaze u neposredan
dodir sa delovima) ili indirektno (kada su
delovi smeteni u zatvorenoj komori- tzv.
"mufl"-pe, koja se spolja greje toplim
gasom). esto su ove pei dvokomorne,
pri emu jedna komora slui za predgre-
vanje, a druga za zavrno zagrevanje (sl.
7.13b).
Da bi se kod elektrinih pei postiglo
ravnomernije i bre zagrevanje, esto se
pomou ventilatora obezbedjuje prisilna
cirkulacija vazduha kroz komoru za vre-
me rada.
Takodje se u industriji dosta koristi i
indukciono zagrevanje (vidi odeljak 7.6 o
povrinskom kaljenju!).
Najzad, delovi se mogu zagrevati i u tenoj sredini (sl. 7.14). U tu svrhu koriste
se naroita "kupatila" (ili "kupke") u kojima je rastopljena neka so (sona kupatila)
ili metal, kao to je, na primer, olovo (metalna kupatila). Pei se najee zagrevaju
elektrinom strujoma (redje plamenom) tako da istopljena so (ili metal) dobije pot-
rebnu temperaturu, kada se delovi ubacuju u rastop. Na ovaj nain se zagrevaju,
uglavnom, delovi manjih dimenzija i to najee alati (naroito alati od brzoreznih
3
1
2

Slika 7.14 Metalno kupatilo; 1- tean metal,
2- grejai, 3- termometar
Termika obrada elika (TO)

173
elika). Zagrevanje u ovim tenim sredstvima je brzo, a regulisanje temeperature
veoma tano. Temperaturni opseg zagrevanja u sonim kadama je obino 150-
750C, dok je u olovnim kupatilima 330-850C.
Jedan od problema pri zagrevanju elika je delimina oksidacija po povrini i
formiranje oksidne kore, ukoliko zagrejan elik dodje u dodir sa vazduhom ili dru-
gim oksidiuim gasovima koji se mogu nai u pei. Sagorevanje predstavlja direk-
tan gubitak materijala (oko 0.5 %), a dovodi i do oteenja povrine. Iz ovih razlo-
ga pogodnije je za zagrevanje koristiti komorne pei sa neutralnom ili kontrolisa-
nom atmosferom, u koje se ubacuje neki neutralni gas pod manjim natpritiskom, ili
se na drugi nain ostvaruje kontrolisana neoksidiua atmosfera i tako onemogua-
va prodiranje vazduha u komoru. Ovi gasovi koji spreavaju oksidaciju povrinskih
slojeva, proizvode se u posebnim uredjajima.
Atmosfera u pei bi mogla biti nepovoljna i u tom smislu to neki njeni sastojci
dovode do izvesnog gubitka ugljenika iz povrinskih zona elika (razugljenisava-
nje), dok drugi mogu dovesti do suprotnog efekta-poveanja koliine ugljenika
(naugljenisavanje). Zato je ostvarenje kontrolisane atmosfere u komorama pei
znaajno, kako zbog spreavanja oksidacije, tako i sa ovog stanovita.
Druga mogunost je da se termika obrada obavi u sonoj kadi ili olovnom ku-
patilu, ime se spreava dodir sa vazduhom i izbegava sagorevanje po povrini. Pri
tome ne dolazi ni do razugljenisavanja.
Jasno je da i u sluaju eventualne primene vakuumskih pei ne postoji mogu-
nost povrinske oksidacije. Medjutim, ove pei su skupe, pa se koriste samo u ne-
kim specijalnim sluajevima.
7.3.2 Sredstva za hladjenje
Najvie primenjivana sredstva za hladjenje jesu voda, vazduh i ulje. S obzirom
na prethodna objanjenja, ugljenini elici uopte zahtevaju znatne brzine hladjenja
pri kaljenju, a naroito oni sa niim sadrajem ugljenika. Zato se ugljenini elici
normalno hlade vodom, kao sredstvom koje najintezivnije hladi. Medjutim, ni tada
se ovi elici ne mogu ohladiti dovoljno velikom brzinom po itavom preseku masi-
vnijih delova. Voda se takodje upotrebljava i za kaljenje nekih niskolegiranih eli-
ka. Legirani elici imaju manju kritinu brzinu kaljenja i zato se hlade uljem (blae
rashladno sredstvo nego voda), dok se neki visokolegirani elici mogu hladiti u
struji vazduha, pa ak i na mirnom vazduhu (ovi zadnji se nazivaju martenzitni ili
prirodno kaljivi elici).
Treba primetiti da na izbor sredstva za hladjenje mogu uticati i dimenzije dela.
Tako na primer, u nekim sluajevima se manji delovi mogu hladiti uljem, ali se ve-
i delovi od istog materijala moraju hladiti vodom, kako bi se i njihova unutra-
njost dovoljno brzo ohladila, odnosno prokalila.
Uopte posmatrano, kao sredstva za kaljenje mogu posluiti: voda, ulje, vaz-
duh, istopljeni metal ili istopljena so, kao i eventualno hladne metalne ploe koje
deluju neposrednim dodirom (tab. 7.4).
Mainski materijali

174
Tablica 7.4 Brzina hladjenja elika u razliitim uslovima
Brzina hladjenja (C/s)
U temperaturskom opsegu
Sredstvo za kaljenje
650-550C 350-250C
Voda 18C 600 270
Voda 26C 500 270
Voda 50C 100 270
Rastvor 10 % NaOH u H
2
O pri 18C 1200 300
Rastvor 10 % NaCl u H
2
O pri 18C 1100 200
Emulzija ulja u vodi 70 200
Rastvor sapuna u vodi 30 200
Mineralno mainsko ulje 150 35
Transformatorsko ulje 120 25
iva 800 70
Bakarne ploe 60 30
Gvozdene ploe 35 15
Iz tablice 7.4 je jasno da je najefikasnije rashladno sredstvo voda i neki vodeni
rastvori (kaustina soda NaOH). Ali njihova je mana to u temperaturskom opsegu
M
s
-M
f
( 350-250C) imaju veliku brzinu hladjenja, odnosno veliki gradT, koji in-
dukuje znatne zaostale termike napone. Takodje se vidi da uljna kupatila u pored-
jenju sa vodom hlade 3 do 4 puta sporije u oblasti temperatura 650-550C i skoro
10 puta sporije na temperaturama martenzitnog preobraaja. Iako je njihova prime-
na kao manje intenzivnog sredstva za hladjenje ponekad neophodna, ulja ipak ne
mogu da potisnu vodena kupatila.
Uinak kaljenja razliitih sredstava zavisi pre svega od termike provodnosti,
specifine toplote, toplote isparavanja i viskoziteta sredstva za hladjenje. Znatan
uticaj ima i koliina rastvorenih gasova, koji zajedno sa isparenjima u kupatilu ob-
razuju parni omota (parni film) okolo kaljenog predmeta. S obzirom na pojavu pa-
ra i gasova veoma je vano relativno kretanje predmeta u kupatilu, kojim se taj
omota intenzivno otklanja. Uinak kaljenja kupatila je vana veliina, koja se mo-
e odrediti odnosom izmedju zakaljenog i nezakaljenog prenika, a izraava se
pomou intenziteta kaljenja (H)
1
. Vrednosti tog koeficijenta date su u tablici 7.5.





1
Intenzitet kaljenja H = odgovara preniku probnog uzorka koji u centru sadri 50% martenzita; to
je idealan kritian prenik, odnosno idealno rashladno sredstvo.
Termika obrada elika (TO)

175
Tablica 7.5 Intenzitet sredstva za kaljenje H
Sredstvo za kaljenje Vazduh Ulje Voda Voda + 5-10% NaCl
Bez kretanja 0.02 0.25-0.30 0.9-1.0 2.0
Veoma malo
pomeranje
- 0.30-0.35 1.0-1.1 2.0-2.2
Mirno kretanje - 0.35-0.40 1.2-1.3 -
Intenzivno kretanje 0.05 0.40-0.50 1.4-1.5 -
Otro kretanje - 0.50-0.80 1.6-2.0 -
Veoma otro kretanje 0.08 0.80-1.10 4.0 5.0
Treba istai da je najefikasnije kaljenje vodenim mlazom (prskanjem) jer mlaz
odstranjuje sve parne mehurove tako to ih prevodi u kapljice koje su sposobne za
transfer toplote.
Ulja za hladjenje mogu biti razliita po sastavu, odnosno intenzitetu hlladjenja.
To su obino mineralna ulja sa eventualnim dodatkom masnih ulja. Ponekad se za
hladjenje upotrebljavaju sona ili metalna kupatila. Ona su naroito pogodna pri br-
zom hladjenju do temperatura koje su iznad normalnih-za tzv. "termalno kaljenje"
(vidi odeljak o izotermikom i stepenastom kaljenju). Pri tome je brzina hladjenja
vea nego pri hladjenju u ulju.
Hladjenje dela smetenog izmedju metalnih ploa dolazi u obzir za delove lis-
tastog oblika. Naime, u ovim sluajevima postoji opasnost od vitoperenja delova,
pa se oni pritiskaju bakarnim ploama koje se iznutra hlade vodom, tako da se de-
lovi istovremeno kale i spreava njihovo deformisanje. U ovom sluaju odgovara
kaljenje postupkom martempering.
7.4 Sopstveni naponi i greke pri kaljenju
U mainskoj (mehanikoj) tehnologiji, veoma je znaajan problem sopstvenih
napona koji mogu nastati u toku obrade metala, npr. pri kaljenju, zavarivanju, na-
varivanju, livenju, plastinom deformisanju na hladno. Ovi naponi mogu prouzro-
kovati deformisanje, dimenzionu nestabilnost ili ak prskanje predmeta obrade.
Zovu se sopstveni naponi da bi se razlikovali od radnih napona koji potiu od
spoljnjih sila i momenata. U toku procesa prerade metala, sopstveni naponi se me-
njaju kako po veliini tako i po znaku pa se zovu prelazni naponi; naponi koji traj-
no ostaju i posle procesa prerade nazivaju se zaostali sopstveni naponi (unutranji
naponi).
Kad je re o termikoj obradi elika, sopstveni naponi javljaju se uglavnom
zbog neravnomernog zagrevanja i hladjenja-termiki naponi, kao i zbog strukturnih
preobraaja u elastinom podruju-strukturni naponi.
Mainski materijali

176
Neravnomerno zagrevanje i naroi-
to hladjenje, opet je posledica velike
mase predmeta, razliitih preseka, nep-
ravilnog postavljanja u pei, neujedna-
ene temperature u pei i sl. Od svih
postupaka termike obrade elika, naj-
vei sopstveni naponi javljaju se pri ka-
ljenju, jer se tom prilikom pored termi-
kih napona visokog nivoa (vea brzina
hladjenja nego kod drugih postupaka
termike obrade) javljaju i naponi usled
strukturnog preobraaja (martenzitne
transformacije).
Termiki naponi su srazmerni tem-
peraturskom gradijentu, tj. porastu
temperature (T) u pravcu normale (n) na izotermiku povrinu (gradT = T/n).
Promena gradT u toku hladjenja elinog valjka u vodi prikazana je na slici 7.15.
Stoga se i indukovani termiki naponi menjaju sa vremenom po zakonu:
T E =
, (7.1)
gde je: E- modul elastinosti,
- koeficijent linearnog termikog irenja,
T- razlika temperatura u preseku u funkciji vremena (gradT, na slici 7.15).
Modul elastinosti (E) opada sa porastom temperature, dok raste, ali se te re-
lacije ne mogu analitiki izraziti. To znai da se promena termikih napona sa vre-
menom hladjenja moe ustanoviti samo ako se raspolae eksperimentalnim dija-
gramima sa kojih se oitavaju vrednosti E i za odgovarajue temperature, odnos-
no vremena hladjenja; razume se da treba poznavati i krive hladjenja jezgra i omo-
taa (sl. 7.15) koje definiu T u funkciji vremena hladjenja.
Zato je problematika odredjivanja prelaznih i zaostalih unutranjih napona ve-
oma sloena, kako iz aspekta teorijskih objanjenja tako i praktine provere. Kao
to je ve spomenuto nivo termikih napona je vii pri hladjenju nego pri zagreva-
nju zbog vee razlike temperatura po preseku, posebno kad je re o kaljenju. Osim
toga temperaturski gradijent bie tim vei to je deblji presek komada i manja ter-
mika provodnost metala (legirani elici su rdjaviji provodnici toplote nego uglje-
nini). To znai da kod debelih preseka legiranih elika treba vie panje posvetiti
problemu unutranjih napona, nego kod tankih preseka i ugljeninih elika.
Maksimalni prelazni naponi (pri oko 600C, sl. 7.15) mogu da stvore naprsline
u spoljanjim slojevima ( > R
m
), jer oni ve nisu u plastinom podruju (za elik
je plastino podruje pri T > 600C); zato se, pored ranije navedenih razloga, za
legirane elike preporuuje blae sredstvo za kaljenje (npr. ulje). Pored prelaznih
napona tetni su i zaostali naponi koji se zadravaju i posle hladjenja predmeta do
sobne temperature. Bez obzira na to to na kraju hladjenja, po prirodi stvari, mora
1 10 100 1000
0
500
1000
R
P
U
Jezgro Povrina
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Vreme, s
grad T
T = 0

Slika 7.15 Promena gradT pri hladjenju
valjka 100 mm (u H
2
O)
Termika obrada elika (TO)

177
doi do izjednaavanja temperatura u celom preseku komada (sl. 7.15), termiki
naponi nee ieznuti i kada bude T = 0. To se tumai ometenim, neslobodnim i-
renjem jezgra usled znatno hladnijeg omotaa. Zato e konano naponsko stanje u
ohladjenom valjku biti sloeno jer deluju naponi zatezanja i naponi pritiska
(sl. 7.16). Spoljanji slojevi bie zategnuti, a jezgro pritisnuto. Unutranji naponi su
nepoeljni, jer se superponiraju sa radnim naponima, a mogu izazvati i dimenzionu
nestabilnost pri mainskoj obradi. Zato se oni otklanjaju ili umanjuju termikom
obradom - otputanje napona.
Pojavu strukturnih napona treba dovesti u vezu sa injenicom da se u nizu slu-
ajeva ne moe ostvariti istovetna struktura po itavom preseku okaljenog dela. Sa
druge strane, svaka od moguih struktura ima sopstvenu specifinu zapreminu. Ra-
nije je napomenuto da martenzit ima najveu specifinu zapreminu medju svim
strukturama elika. Ako se zamisli da je, na primer, martenzitna struktura ostvarena
samo do neke dubine, a da su zone ispod ovog sloja sa nekom od struktura perlit-
nog tipa, onda je jasno da e se u spoljnim zonama pojaviti naponi pritiska (unutra-
nji delovi materijala ometaju spoljne u tenji da zauzmu veu zapreminu), a u
unutranjim naponi zatezanja (sl. 7.16).
Bez obzira na ovo podvojeno razmatranje uzroka pojave unutranjih napona,
oni se superponiraju i u konanom rezultatu se dobija jedinstven stvarni raspored,
kao i veliina zaostalih napona.
Ovi unutranji naponi mogu, zavisno od
njihove veliine, rasporeda i geometrijskih ka-
rakteristika dela, dovesti do odgovarajuih de-
formacija (vitoperenja, krivljenja, promene zap-
remine i sl.). U nepovoljnijim sluajevima oni
mogu izazvati i razaranje-prskanje. tavie, pr-
skanje i ne mora uvek nastupiti u toku samog
kaljenja, ve se eventualno moe pojaviti i kas-
nije, na primer pri bruenju, kada se skidanjem
povrinskih slojeva prednapregnutog materijala,
remeti uspostavljena ravnotea i on se razara.
Do znatnih unutranjih napona dolazi naro-
ito pri kaljenju niskougljeninih elika, jer je
neophodno da se oni hlade veoma brzo, radi
dobijanja martenzitne strukture. Medjutim, ova
velika brzina se moe ostvariti na povrini, ali
ne i u unutranjosti masivnijih delova, to do-
vodi do formiranja razliitih struktura, odnosno
znatnih strukturnih napona. Istina, ovi elici
podnose unutranje napone relativno dobro za-
hvaljujui dobrim svojstvima plastinosti.
U ovom smislu su od uticaja i drugi inioci.
Na primer, poznato je da elici sa krupnozrnom
0
0 0
0
+

Termiki naponi
Strukturni naponi

Slika 7.16 Shema raspodele
termikihi i strukturnih
napona u kaljenom
elinom valjku
Mainski materijali

178
strukturom imaju manju kritinu brzinu kaljenja, pa izgleda na prvi pogled da su
oni manje podloni unutranjim naponima (mogu se sporije hladiti pri kaljenju).
Ipak, usled poveane koncentracije napona po granicama velikih zrna, maksimalne
vrednosti napona vee su nego kod sitnozrnih elika.
U svakom sluaju, unutranji naponi su tetni i zato se nastoji da se oni razlii-
tim pogodnim merama to vie smanje.
Na sl. 7.17 su prika-
zani shematski neki
primeri deformisanja de-
lova pri kaljenju, usled
pojave unutranjih na-
pona. Naroito su u tom
smislu nepovoljni vitki i
tanki delovi. Medjutim,
treba imati u vidu da de-
formisanje u stvari predstavlja odgovarajui ustupak unutranjim naponima i oni se
usled toga smanjuju. Sa druge strane, u najveem broju sluajeva primetno defor-
misanje delova se ne sme dozvoliti. Vitoperenje (sl. 7.17a) moe nastati ako se
predmeti nepravilno potapaju u kadu za termiku obradu. Kao primer, moe se u
tom smislu navesti kaljenje eline ploe. Ako se ona postavi horizontalno i hladi
pljotimice nastae znatno vitoperenje, poto se jedna strana hladi mnogo bre od
druge. Suprotno tome, ako se ista ploa okai vertikalno u kadu sa vodom, obe e
se strane hladiti ravnomerno. No, ipak treba raunati s tim da je vitoperenje tee
spreiti kod dugakih i vitkih predmeta nego kod kratkih i manje vitkih.
Ponekad se u cilju smanjenja vitoperenja predmeti hlade stegnuti u presama za
kaljenje. Medjutim, pri tome treba raunati i sa odgovarajuim veim unutranjim
naprezanjima, ime se poveava mogunost prskanja. Ipak, ovaj nain spreavanja
deformisanja delova ne moe se primeniti u svim sluajevima. Takodje i eventual-
no naknadno ispravljanje iskrivljenih delova dovodi do dopunskih unutranjih na-
pona.
Navedeni zakljuci u vezi sa unutranjim naponima pri hladjenju vae u odgo-
varajuoj meri i za zagrevanje delova, s tim to pri tome ona dobijaju suprotan
znak. To znai da su pri zagrevanju spoljne zone izloene termikim naponima pri-
tiska (kao zagrejanije) i strukturnim naponima zatezanja (pri prelasku temperature
A
C1
nastaje najpre u spoljnim zonama austenit, kao struktura sa najmanjom specifi-
nom zapreminom).
Iz navedenih razloga treba nastojati da se pogodnim merama sprei nastajanje
velikih unutranjih napona, a time i smanji opasnost od deformisanja i prskanja. Pr-
skanje nastaje kad unutranji zateui naponi nadmae jainu na kidanje datog ma-
terijala. Naponi tog nivoa mogu nastati uglavnom pri hladjenju velikom brzinom na
temperaturama ispod M
s
. Sklonost ka pukotinama raste kod elika sa viim sadra-
jem ugljenika, kod elika kaljenih sa viih temperatura i kod elika bre hladjenih
izmedju temperatura M
s
i M
f
. Najee se naprsline javljaju na mestima koja su iz-

a) b) c)
Slika 7.17 Primeri deformisanja delova pri kaljenju
Termika obrada elika (TO)

179
vor koncentracije napona; to su nagle promene preseka, otri lebovi, nagla pro-
mena tvrdoe i sl. Budui da se naprsline ne mogu naknadnim merama otkloniti,
mora se sve preduzeti da se one ne pojave. To znai da treba eliminisati koncentra-
tore napona: izvesti promenu preseka sa radijusom, zaobliti ivice lebova i sl., iz-
vesti kaljenje sa najnie mogue temperature, hladiti predmete to sporije izmedju
M
s
i M
f
temperature (martempering).
Imajui u vidu da termika provodnost legura opada sa poveanjem stepena le-
giranja, moe se zakljuiti da legirane i naroito alatne elike treba obazrivo zagre-
vati, kako bi se izbegli preveliki naponi. Zato se esto zagrevanje delova izvodi
dvostupno, tj. kao: predgrevanje (do temperature oko 400-500C) i zatim zavrno
zagrevanje. Predgrevanje se obavlja relativno lagano, tako da ima dovoljno vreme-
na za priblino ujednaavanje temperature po preseku, ime se izbegava pojava ve-
likih termikih napona. Zavrno zagrevanje se izvodi bre, jer je u toj temperatur-
skoj zoni mogunost nastajanja napona umanjena usled poveane plastinosti ma-
terijala.
Termiki naponi pri hladjenju mogu se smanjiti ako se upotrebi to blae ras-
hladno sredstvo. Na primer, ako se neki elik moe kaliti u ulju onda se nee uzeti
voda, jer bi se time kroz nepotrebno brzo hladjenje poveali unutranji naponi
(prebrzo hladjenje ima i drugih negativnih posledica, kao to je npr. smanjenje pro-
kaljivosti).
Takodje je ranije naglaeno da zagrevanje nadeutektoidnih elika samo do
temperatura koje su malo iznad take A
C1
ima, pored ostalog i tu dobru stranu to
se time unutranji naponi smanjuju u odnosu na sluaj zagrevanja do iznad A
Cm

temperature.
Neke greke kaljenja kao to su meke zone (zbog korodiranih, nauljenih ili
ofarbanih povrina) mogu se otkloniti ponovnom termikom obradom; predmet se
najpre normalizuje, a zatim kali. Iskrivljeni i izvitopereni delovi mogu se ispraviti
pod presom i posle toga ariti radi smanjenja napona. U sluaju neuspeha ovih me-
ra izvitoperen predmet se moe podvri mekom arenju, a zatim ispraviti na presi i
najzad ponoviti kaljenje.
U greke nastale pri kaljenju spadaju i nedovoljno zagrevanje, pregrevanje i
pregorevanje. Nedovoljnim zagrevanjem, npr. ispod take A
C3
kod podeutektoid-
nih elika, dobija se posle kaljenja struktura martenzit + ferit. Pregrevanje nastaje
kad se elik kali znatno iznad predvidjene temperature od 50C iznad take A
C3
,
odnosno A
1,3
. Time se dobija poetna gruba austenitna struktura, to posle kaljenja
daje krupnoigliasti martenzit rdjavih mehanikih osobina. Obe gore objanjene
greke mogu se otkloniti arenjem i ponovnim kaljenjem. Pregorevanje nastaje kad
se elik zagreva do blizu solidus temperature. Tom prilikom izdvajaju se oksidi
gvodja po granicama metalnih zrna i elik postaje veoma krt. Ova se greka ne
moe naknadno otkloniti i deo se odbacuje u staro gvodje.
Predmeti koji su u toku kaljenja razugljenisani ili povrinski oksidisani, mogu
se prebrusiti ako su predvidjeni dovoljno veliki dodaci za obradu. Na ovaj nain se
postie traena povrinska tvrdoa. U sluajevima kada navedene mere ne daju e-
Mainski materijali

180
ljene rezultate, ili kada se pri mainskoj obradi pojave naprsline (poremeaji ravno-
tenog stanja unutranjih napona), predmet se odbacuje kao otpadni materijal.
7.5 Termo-mehanika obrada (TMO) i reaustenitizacija
TMO je noviji nain obrade elika, zasnovan na plastinom deformisanju aus-
tenita i potonjoj martenzitnoj promeni. U poredjenju sa konvencionalnim pobolja-
njem dobija se via granica teenja, te poveanje jaine na kidanje i duktilnosti. Na
osnovu temperature na kojoj se TMO izvodi razlikujemo:
visokotemperatursku termo-mehaniku obradu (VTMO) i
niskotemperatursku termo-mehaniku obradu (NTMO).
U sluaju VTMO elik se plastino preradjuje deformisanjem po debljini, u ob-
lasti stabilnog austenita, iznad take A
3
. Posle zavrenog valjanja na toplo izvodi se
brzo hladjenje vodenim mlazem to spreava difuzionu promenu austenita, a omo-
guava martenzitnu transformaciju. Najzad se valjani proizvodi (ploe, profili) nis-
ko otputaju.
Pri niskotemperaturskoj TMO elik se najpre austenitizira (iznad take A
3
), po-
tom naglo hladi do temperaturskog intervala metastabilnog austenita (vidi sl.
6.22b). Na toj temperaturi (oko 500C) elik se preradjuje valjanjem, pa zatim di-
rektno kali i najzad nisko otputa. Na ovaj nain mogu se preradjivati samo elici
koji na dijagramu izotermikog razlaganja imaju potpuno razdvojene oblasti perlit-
ne i bejnitne promene kako je prikazano na slici 6.22b.
Reaustenitizacija (kratkovremena austenitizacija, dvostruko kaljenje) je relati-
vno nova termika obrada visokougljeninih elika. Mainski deo, koji je prethod-
no okaljen sa uobiajene temperature kaljenja, naknadno se zagreva do neto vie
temperature i odmah potom kali. U toku zagrevanja jedan deo ugljenika difunduje
na granice zrna i obrazuje fini cementit, a drugi deo (oko 0.3% C) ostaje rastvoren
u austenitu. To znai da se kao konana struktura dobija martenzit sa 0.3% C i fini
cementit, to predstavlja najbolju kombinaciju svojstava otpornosti (R
m
, R
0.2
) i
svojstava deformacije (A
5
i Z).
7.6 Povrinsko kaljenje
Povrinsko kaljenje je termika obrada kojom se zakaljuju samo povrinski slo-
jevi komada, dok njegovo jezgro zadrava poetnu strukturu. Tako se dobija velika
povrinska tvrdoa uz veliku ilavost i manju tvrdou jezgra to je poeljno kod
delova od kojih se trae sledee osobine:
velika otpornost povrine protiv habanja,
poveana otpornost protiv udarnog dinamikog optereenja i
visoka granica zamaranja povrine.
Termika obrada elika (TO)

181
Povrinsko kaljenje se sastoji iz brzog zagrevanja povrinskih slojeva do tem-
perature kaljenja i zatim brzog hladjenja; pri tome se austenit u povrinskim sloje-
vima preobraava u martenzit.
Prema izvoru toplote razlikujemo:
povrinsko kaljenje plamenom i
indukciono povrinsko kaljenje.
7.6.1 Povrinsko kaljenje plamenom
Izvor toplote je plamen gorionika u kome gorivi gas (npr. acetilen i drugi ug-
ljovodonici) sagoreva u kiseoniku. Temperatura plamena u smei kiseonika i aceti-
lena dostie 3100C, svetleeg gasa 2550C, metana 2700C i smee propan - bu-
tan 2650C. Zadravanje na temperaturi kaljenja je kratko. Kao posledica termi-
kog histerezisa, prekristalizacione temperature pomerene su najmanje 150C iznad
ravnotene temperature A
C3
. Zbog kratkog zadravanja na temperaturi kaljenja ne
dolazi do porasta austenitnog zrna. Po kaljenju, struktura povrinskih slojeva sasto-
ji se od veoma sitnog martenzita. Na sl. 7.18
prikazana je promena temperature i tvrdoe
okaljenog elinog dela (0.5% C) u zavisno-
sti od udaljenosti od povrine.
U oblasti I, zagrejanoj iznad A
C3
, posle
kaljenja struktura je martenzitna, u oblasti II,
gde je bila dostignuta temperatura izmedju
A
C3
i A
C1
, struktura je martenzitno-trustitna
sa zaostalim feritom, a u oblasti III se zadr-
ala polazna feritno-perlitna struktura. Povr-
insko kaljenje plamenom moe se izvesti na
postupan nain ili izjedna (tab. 7.7).
Postupno kaljenje. Zagrevanje povrine
delova do temperature kaljenja i hladjenje
odvijaju se postupno jedan deo povrine za
drugim, tako da se sve svodi na ponavljanje
istih elementarnih operacija. Relativna brzi-
na gorionika je 50-500 mm/min. Kod ravnih
ploa gorionik se kree pravolinijski, a za
njim vodena mlaznica pod uglom od 15-45
u odnosu na kaljenu povrinu. Kod velikih
valjastih povrina gorionik i raspriva su
nepomini, a radni deo se obre (sl. 7.19a).
Na graninoj dubini gde se zavrava kaljeni
sloj stvara se meki venac, slino kao u po-
deonoj ravni kod odlivka ili otkovka.
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
Udaljenost od povrine
A
C3
A
C1
I II III
2 4 6 8 0
0
20
40
60
Udaljenost od povrine, mm
T
v
r
d
o

a


H
R
C

Slika 7.18 Raspodela temperature i
tvrdoe na razliitim
udaljenostima od kaljene
povrine
Mainski materijali

182
Kaljenje izjedna. Povrina celog komada ili njen deo se zagreva do temperature
kaljenja, a zatim se komad hladi u kadi ili prskanjem (sl. 7.19b). Pri tome gorionik
i predmet mogu biti u miru ili u relativnom kretanju.

a) b)
Slika 7.19 Primeri povrinskog kaljenja cilindrinih povrina: a) postupno kaljenje,
b) kaljenje izjedna
Povrinsko kaljenje plamenom naroito je pogodno za delove velikih dimenzija
i jednostavnog oblika kao to su vratila, veliki zupanici, elezniki tokovi, vode-
e povrine postolja struga itd. Kod veih serija upotrebljavaju se poluautomatski
ili automatski uredjaji za kaljenje. Povrinsko kaljenje je isplativo za manje serije
jer gorionici nisu skupi.
Plamenom se povrinski kale uglavnom elici sa sadrajem ugljenika 0.3 -
0.5% (npr. 1330, 1430, 1530), a kod jednostavnih delova moe biti sadraj ug-
ljenika povean na 0.6% (1730). U sluajevima kada se trae vie mehanike oso-
bine jezgra koriste se legirani elici.
Takodje se mogu povrinski kaliti plamenom sivo, temperovano
1
i nodularno
liveno gvodje, ako je sadraj ugljenika u metalnoj osnovi u granicama 0.25 do
0.85%. Pri veem sadraju ugljenika u matrici se mogu pojaviti prsline kaljenja.
Posle kaljenja mora se liveno gvodje odmah otpustiti na temperaturi 150C, jer
se zbog koncentracije napona na otrim ivicama grafitnih lamela u martenzitnoj
osnovi mogu pojaviti prsline.
7.6.2 Indukciono povrinsko kaljenje
Pri indukcionom zagrevanju se na povrini komada generie struja (I
k
) iste fre-
kvencije ali suprotnog smera od struje koja protie kroz induktor (I
ind
) (sl. 7.20).
Povrinski slojevi se najpre zagrevaju sekundarnim strujama, a zatim se zakaljuju
prskanjem vodom ili potapanjem u kadu.

1
Perlitni temper liv moe se kaliti i otputati, pa se zato zove martenzitni temper liv (CTeL).
Termika obrada elika (TO)

183
Induktor se pravi od bakarne cevice savije-
ne u obliku navojka, spirale ili petlje. Bakarnu
cevicu hladi tekua voda. Gustina indukovane
struje u komadu nije konstantna po njegovom
preseku, ve raste ka povrini. Za utvrdjivanje
dubine prodiranja struje vai izraz:
mm
f
, 10 03 . 5
4

= (7.2)
gde je: f frekvencija naizmenine struje,
- specifini elektrini otpor i
- magnetni permeabilitet.
Za elik se gornji izraz moe svesti na:
60/ f = , mm.
Poto je dubina sloja obrnuto srazmerna fre-
kvenciji, znai da e dubina progrejanog sloja
opadati sa porastom frekvencije. Izmerene dubine kod ugljeninog elika sa 0.5%
C date su u tablici 7.6.
Tablica 7.6 Tipovi frekvencije
Frekvencija f (Hz) Tip
Dubina zakaljenog sloja, mm
(zagrevanje 5 s na T 850C)
50 niska 9
1000 srednja 2
10
4
visoka 0.6
10
5
visoka 0.2
10
6
visoka 0.06
Da bi deo bio ispravno zakaljen, neophodno je izabrati temperaturu kaljenja u
zavisnosti od brzine zagrevanja. Kao primer, dat je na slici 7.21 dijagram te zavis-
nosti za nadeutektoidni elik sa 0.9% C; 1.4% Si; 1.15% Cr. Dijagram je podeljen
na tri oblasti koje oznaavaju: (I)- nedovoljnu temperaturu kaljenja, (II)- pravilnu
temperaturu kaljenja i (III)- pregrevanje materijala. Posle zakaljivanja sa tempera-
ture prve oblasti, u strukturi je pored martenzita perlit i bejnit, posle zakaljivanja sa
temperature druge oblasti nastaje sitni martenzit i po zakaljivanju sa temperature
tree oblasti obrazuje se grubi martenzit. Sa dijagrama se vidi da svakoj brzini za-
grevanja odgovaraju razliiti intervali pravilne temperature kaljenja.

Slika 7.20 Induktor za povrinsko
indukciono kaljenje
Mainski materijali

184
Takodje je vana polazna struktura pre povrinskog kaljenja. Na sl. 7.22 je pri-
kazan uticaj prethodne termike obrade na tok tvrdoe povrinski kaljenih delova.
Najbolji rezultati bili su dobijeni pri kaljenju poboljanih elika, jer se sorbit pri br-
zom zagrevanju najlake transformie u austenit.
0.5 1.0 1.5
20
30
40
50
60
70
Udaljenost od povrine, mm
T
v
r
d
o

a
,


H
R
C
1
2
3

10
20
30
40
50
60
70
0 0.2 0.4 0.6 0.8
Sadraj C, %
T
v
r
d
o

a

H
R
C
Kaljenje
Indukciono
kaljenje

Slika 7.22 Tok tvrdoe povrinski kaljenog Slika 7.23 Tvrdoe povrinskih slojeva
dela koji je prethodno: posle obinog i indukcionog
1) poboljan na jainu 810 MPa, kaljenja
2) normalizovan, 3) aren
Visokofrekventnim indukcionim kaljenjem se postie, u poredjenju sa obinim
kaljenjem (pri kome se zagrevanje obavlja u pei), vea tvrdoa povrine. Na slici.
7.23 je data zavisnost tvrdoe povrine kaljenog elika od sadraja ugljenika pri ra-
zliitim nainima kaljenja. Gornja kriva odgovara indukcionom kaljenju, donja
kriva kaljenju sa uobiajenim zagrevanjem. Vea tvrdoa elika austenitizovanih
pri brzom zagrevanju i zakaljivanju objanjava se usitnjavanjem substrukture mar-
Zagrevanje, C/s
100 300 500 700
700
900
1100
1300
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

k
a
l
j
e
n
j
a
,

C
A
C1
III Pregrevanje
II Prava temperatura kaljenja
I Nedogrevanje
I
n
t
e
r
v
a
l

t
e
m
p
e
r
.

k
a
l
j
e
n
j
a
p
r
i

s
p
o
r
o
m

z
a
g
r
e
v
a
n
j
u

Slika 7.21 Zavisnost brzine zagrevanja i temperature kaljenja pri povrinskom kaljenju
Termika obrada elika (TO)

185
tenzita i poveanim brojem dislokacija. Takodje se pri otputanju dobija martenzit
viih mehanikih osobina, naroito udarne ilavosti.
Visokofrekventno indukciono kaljenje poveava jainu na zamor, zato to u
povrinskim slojevima nastaju pritisni naponi, koji spreavaju pojavu i irenje za-
mornih naprslina. Primenjuje se sve ee u mainstvu, poto se proces moe pot-
puno automatizovati i ne zahteva kvalifikovane kalioce. Potrebno vreme se sma-
njuje 2.5 puta u odnosu na obino kaljenje, a potronja elektrine energije 5 puta.
Uslov je ipak velika serija, jer je poetna investicija velika. Najee se indukciono
kale kolenasta vratila, bregaste osovine, valjci za hladno valjanje, zupanici, zavoj-
na vretena, vodjice strugova, burgije, tokovi kranova, zupaste spojnice, maevi
motornih testera za drvo i sl.
Visokofrekventno indukciono kaljenje se moe izvesti na dva naina:
postupnim zagrevanjem i kaljenjem cele povrine odjednom,
postupnim zagrevanjem i kaljenjem samo odredjenog dela povrine.
Pregled razliitih varijanti visokofrekventnog indukcionog kaljenja i kaljenja
plamenom razliitih mainskih delova dat je u tab. 7.7.
Tablica 7.7 Metodi povrinskog kaljenja delova razliitog oblika
Povrinsko kaljenje Oblast primene
pravolinijsko
sve otvorene povrine:
ravne - vodjice struga, trake
ispupene - bokovi zuba, zupanici
udubljene - transportne kofice za rastresite materijale
sa vencem
ue rotacione povrine:
cilindrine - pogonski tokovi krana
necilindrine - ekscentri
po spirali valjci i zavrtnjevi velikih prenika, zavrtnjevi
Postupno
sa rotiranjem dugake cilindrine povrine - valjci, vratila, cevi
sa rotiranjem
manje zatvorene povrine:
cilindrine - leine povrine
krune - eone povrine osovina
viestrane - glave zavrtnja i navrtki, zupanici
zagrevanje pa
hladjenje
ue ili manje povrine:
ravne - radne povrine bregastih osovina
profilisane - celi profili zuba, lananici
Izjedna
u miru male povrine - krajevi zavrtnja
Mainski materijali

186
7.7 Hemijsko - termika obrada (HTO)
U tehnikoj praksi postoji vie sluajeva, kad se trai tvrda povrina komada i
istovremeno dovoljna ilavost njegovog jezgra. Kaljeni deo ispunjava zahteve u
pogledu tvrdoe, ali u celini ostaje krt; otputanjem se poveava ilavost, opada
tvrdoa. Zahtev za visoku tvrdou povrine i ilavo jezgro istovremeno, moe se
ostvariti bilo povrinskim kaljenjem ili procesima koji se zajedniki nazivaju he-
mijsko-termika obrada. Za razliku od povrinskog kaljenja, kod ovih procesa od-
vija se difuzno zasienje povrine elika metalom ili nemetalom na povienoj tem-
peraturi, tj. menja se hemijski sastav, a time i osobine povrine; sastav ispod povr-
inskog sloja ostaje neizmenjen. Kod nekih od ovih procesa, posle promene hemij-
skog sastava povrine, izvodi se termika obrada dok kod drugih procesa ona nije
nuna.
Medju glavne naine hemijsko-termike obrade ubrajaju se:
1) cementacija,
2) nitriranje,
3) cijanizacija i karbonitriranje,
4) drugi naini HTO otvrdnjavanja povrine (alitiranje, siliciranje, hromiranje, bo-
riranje).
7.7.1 Cementacija
Spada u najrasprostranjenije metode HTO. Pri cementaciji se zasiuje povrina
nelegiranih i legiranih elika ugljenikom koji u stanju isporuke sadre 0.15-0.25%
C. Posle cementacije ovi se elici mogu zakaliti na visoku povrinsku tvrdou. Po-
to se % C poveava samo u povrinskom sloju komada, ostaje zadrana velika i-
lavost jezgra. Cementacija se moe izvesti u gasovitoj, vrstoj i tenoj sredini. U
svim sredinama, za cementaciju je neophodan atomni ugljenik in statu nascendi (u
stanju stvaranja). On se uglavnom dobija hemijskom reakcijom ugljenmonoksida
(CO) sa usijanim gvodjem ili razlaganjem metana (CH
4
). Pri temperaturi cemen-
tacije (oko 900C) odvijaju se reakcije:
2
2CO CO C + ; (7.3)
4 2
2 CH H C + ; (7.4)
Reakcija (7.3) odvija se pri dodiru CO sa usijanim gvodjem koje deluje kao
katalizator.
Ako su smese CO

i CO
2
pri odredjenoj temperaturi u kontaktu sa dovoljnom
koliinom ugljenika, npr. u obliku grafita, tada ravnotea izmedju CO i CO
2
zavisi,
pri konstantnom pritisku, samo od temperature. Ravnotene sadraje CO i CO
2
da-
je tzv. Buduarova (Boudouard) kriva data na sl. 7.24. Sa slike se zapaa da se pri
Termika obrada elika (TO)

187
viim temperaturama ravnoteni
odnos CO : CO
2
pomera ka vi-
em sadraju CO; pri niim je
obrnuto, ka viem CO
2
. Pri od-
redjenoj temperaturi, npr. 700C
(sl. 7.24) uspostavlja se ravnote-
ni odnos CO i CO
2
. Ako je sa-
draj CO vii od ravnotenog
stvara se nascentni ugljenik te
nastaje naugljenisavanje elika.
Suprotno tome, pri sadraju CO
2

iznad ravnotenog nastaje razug-
ljenisavanje, tj. adsorpcija uglje-
nika iz povrinskih slojeva eli-
ka.
Pretpostavimo sada, da je isto gvodje opkoljeno smeom CO i CO
2
odredje-
nog sastava i visoke temperature. Bude li u tom sastavu vei sadraj CO nego to
odgovara ravnotenom odnosu, na povrini gvodja izluivae se ugljenik, koji e
se sjedinjavati sa gvodjem kao cementit. Pri dovoljnoj koliini gasa, ugljenik e se
izluivati toliko dugo dok se ne postigne maksimalna rastvorljivost koju za datu
temperaturu daje linija ES u dijagramu Fe - Fe
3
C (vidi sl. 4.3). Ako bi bilo izlui-
vanje ugljenika tako brzo da ne bi stigao da se rastvori, taloi se viak na povrini
kao adj. Suprotno, ako je u smei vei sadraj CO
2
nego to odgovara ravnotenoj
krivoj, odvija se reakcija ulevo, tj. nastaje razugljeniavanje elika.
a) Cementacija u gasu
Glavni sastojci gasa za naugljenisavanje su ugljenmonoksid (CO), zasieni i
nezasieni ugljovodonici (metan, propan, butan); pri visokoj temperaturi i usled ka-
talitikog delovanja gvodja, CO i CH
4
stupaju u reakcije date jednainama (7.3) i
(7.4).
Povienje temperature potpomae tok reakcija (7.3 i 7.4) udesno, tj. naugljeni-
savanje komada, a sniavanje deluje suprotno tj. komad se razugljenisava.
Cementacija u gasu u odnosu na cementaciju u vrstom stanju (praku) ima ne-
ke prednosti:
a) cena je nia,
b) jae prodire ugljenik u dubinske slojeve,
c) vremena su kraa, poto je zagrevanje bre nego zagrevanje u cementacionom
sanduku i
d) povrina je ista bez zapeene cementacione mase.
U industrijskim pogonima cementacija u gasu izvodi se u (jamskim) aht-
peima, koje se nazivaju monokarb. Za stvaranje gasne atmosfere, u tim peima
400 600 800 1000
100
80
60
40
20
0
0
20
40
60
80
100
Temperatura, C
%

C
O
%

C
O
2
CO CO
2

Slika 7.24 Buduarova kriva
Mainski materijali

188
koje imaju hermetinu komoru gde se ubacuju delovi za cementaciju, upotrebljava-
ju se nisko isparljive tenosti. Ta tzv. cementaciona tenost je smesa terpentina
1
i
alkohola (ili petroleja) trgovake oznake "Teral". U pei, zagrejanoj do oko 950C,
ova tenost prelazi u gas koji sadri priblino: 27% CO, 65% H
2
, 2% CH
4
, 5% N
2
i
tragove viih ugljovodonika.
U monokarbu je nuno kontrolisati hermetinost pei (tj. odravanje natpritis-
ka) i naugljeniui potencijal atmosfere. Natpritisak u elektro pei se meri veoma
jednostavno; u staklenu posudu sa vodom zagnjuri se cevica (na dubinu 30 mm),
koja je spojena sa atmosferom pei. Ako je u monokarbu dovoljan natpritisak pro-
bijaju se mehurovi gasa kroz tenost. Ako se mehurovi ne probijaju, u pei je manji
natpritisak i cementacioni gas se gubi kroz nehermetino zatvorena mesta.
Sadraj ugljenika u austenitu koji je u ravnotei sa gasovitom smesom pri datoj
temperaturi, daje tzv. naugljenisavajui potencijal atmosfere ili ugljenini potenci-
jal atmosfere. to je vii naugljeniui potencijal atmosfere, tim e vei biti sadraj
ugljenika i obrnuto. Poto povrinski slojevi posle cementacije treba da imaju prib-
lino eutektoidni sastav, neophodno je kontrolisati atmosferu. Najbra je kontrola
pomou tzv. take oroavanja koja se definie kao temperatura pri kojoj se prvo
zamagli sjajna ploa koja je u dodiru sa ispitivanom atmosferom. Pomou ustanov-
ljene take rose moe se zatim iz poznatih dijagrama odrediti koliki e biti sadraj
ugljenika u komadu pri odredjenoj temperaturi cementacije (sl. 7.25).
815C
870C
925C
1040C
980C
1095C
1150C
0.3 0.5 0.7 0.9 1.1
-10
-5
0
5
10
15
20
Sadraj ugljenika, %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C

C
B
A
1
5
0
20
50

Slika 7.25 Zavisnost take rose od temperature i Slika 7.26 Pribor za odredjivanje
sadraja ugljenika take rose
Odredjivanje take rose veoma je jednostavno (sl. 7.26). U zatvoreni stakleni
cilindar A postavljena je hromirana bakarna cev (B), koja ima prenik oko 20 mm.
U cevi je tenost ija se temperatura meri termometrom (C). Oko cevice struji is-
pitivani gas. Ako sada postepeno sniavamo temperaturu tenosti (npr. suvim
CO
2
), cevica se pri odredjenoj temperaturi oroava. Izmerena temperatura daje ta-

1
Terpentin je balzam (polutena smolasta materija) dobijen zasecanjem kore etinara; u stvari to je
smesa terpentinskog ulja i kolofonijuma (C
10
H
16
).
Termika obrada elika (TO)

189
ku rose. Na primer, za taku rose od -5C i temperaturu cementacije 980C, moe
se dobiti 0.7% C u povrinskim slojevima (sl. 7.25).
b) Cementacija u vrstom sredstvu (praku)
Cementacija u vrstom sredstvu se izvodi u prakastoj smesi ije glavne sastoj-
ke ine drveni ugalj i viterit (BaCO
3
). Radni delovi se najpre stavljaju u elini
(zavaren) sanduk koji se zasipa ovom smesom, zatim se stavlja poklopac i prema-
zuje glinom, i najzad sanduk unosi u pe temperature oko 950C, u kojoj se dri
priblino 6h. Ugljenik iz drvenog uglja ne prelazi direktno u elik ve posredstvom
CO i CO
2
.Pri zagrevanju reaguje najpre vazduni kiseonik iz sanduka sa ugljeni-
kom iz drvenog uglja prema jednaini:
2
2 2 C O CO + = . (7.5)
U prisustvu gvodja nastaje reakcija:
2
2
atomni
CO CO C + (atomni ugljenik in statu nascendi). (7.6)
Atomni ugljenik prodire u spoljanje slojeve komada, a preostali ugljenmonok-
sid dalje reaguje sa povrinom komada po jednaini:
3 2
2 3 CO Fe Fe C CO + = + . (7.7)
To znai da se naugljenisavanje opet odvija preko gasne faze. Reakciju ubrzava
prisustvo BaCO
3
, koji sa ugljenikom stvara dodatnu koliinu CO:
3
2 BaCO C BaO CO + + ;
3 2
2 3 CO Fe Fe C CO + + ; (7.8)
2 3
CO BaO BaCO + .
Sadraj BaCO
3
u cementacionoj smesi se kree izmedju 8 i 20% zavisno od to-
ga koliko jako treba sredstvo da deluje. Pri veem sadraju BaCO
3
je sposobnost
naugljenisavanja vea i obrnuto.
Cementacija u vrstom sredstvu ne zahteva velike investicije, jer se moe izve-
sti u bilo kojoj pei, ali su vremena dua i rad oteaniji, tako da je pogodna samo
za cementaciju jednostavnih komada. Oni se slau u sanduk naizmenino sa umu-
rom, granulacije 3-10 mm, ubacuju u pe zagrejanu do 950C, dre u njoj oko 6h;
posle toga sanduk se vadi i hladi do 450C. Na ovoj temperaturi sanduk se otvara,
delovi izbacuju i hlade do sobne temperature. Posle toga, delovi se kale i nisko ot-
putaju.



Mainski materijali

190
c) Cementacija u tenoj sredini
Cementacija u tenosti se izvodi u cijanidnim kupatilima od vatrostalnog mate-
rijala (obloge od grafitnih ploa) pri temperaturi 840 do 930C. Ovaj postupak tre-
ba razlikovati od cijaniziranja, kada je u kupatilu vie cijanida i kada povrinski
slojevi imaju vii sadraj azota, a nii sadraj ugljenika. Primer sastava kupatila dat
je u tab.7.8.
Kupatilo se moe zagrevati spolja gasom ili direktno strujom koja protie iz-
medju uronjenih elektroda.
Tablica 7.8 Sastav kupatila za cementaciju
Sadraj sastojaka (%) pri temperaturama
Sastojak
840 - 900C 900 - 930C
NaCN 10 - 23 6 - 16
BaCl
2
0 - 40 30 - 55
KCl 0 - 25 0 - 20
NaCl 26 - 40 0 - 20
Na
2
CO
3
max 30 max 30
NaNCO max 1 max 0.5
Osnovni parametri cementacije
Na kraju, za sve postupke cementacije treba jo jednom navesti osnovne para-
metre: temperaturu zagrevanja,
vreme dranja i debljinu cementi-
ranog sloja.
Temperatura mora biti iznad ta-
ke A
C3
. U intervalu temperatura
800-850C proces je spor pa su za-
to najpogodnije temperature oko
900C. Pri temperaturama iznad
900C mogu se cementirati sitno-
zrni elici sa dodatkom titana kod
kojh ne ogrubljava austenitno zrno
ni pri dugom zadravanju.
Vreme dranja na odabranoj
temperaturi odredjuje se prema tra-
enoj debljini cementiranog sloja.
Pri cementaciji u vrstom sredstvu
dobija se maksimalna debljina sloja
od ~ 1.5 mm, a za dublje slojeve
ve su vremena prilino duga pa je
0 4 8 12 14
0
0.5
1.0
1.5
2.5
900C
Gas
Kupatilo
vrsta sredina
Vreme, h
D
u
b
i
n
a

s
l
o
j
a
,

m
m

Slika 7.27 Zavisnost dubine cementiranog sloja
od temperature i vremena cementacije
Termika obrada elika (TO)

191
povoljnija cementacija u gasu, odnosno u tenosti. Uticaj vremena na dubinu ce-
mentiranog sloja pri cementaciji u razliitim sredinama na temperaturi od 900C
dat je na sl. 7.27.
Debljina cementiranog sloja se odredjuje na razliite naine:
merenjem udaljenosti od povrine komada, pa do dubine koja sadri 0.40% C,
merenjem udaljenosti povrine na kojoj je posle kaljenja tvrdoa 50, odnosno
55 HRC i
usvajanjem da cementirani sloj odgovara dubini koja potamni posle nagrizanja
sa 5% ili 10% rastvora HNO
3
u alkoholu. U cementirani sloj tada se uraunava
i polovina prelazne zone
1
.
7.7.2 Termika obrada pre i posle cementacije
Pre cementacije, delovi se bilo normalizuju ili poboljavaju. Neki autori navode
da poboljani delovi imaju posle cementacije manju deformaciju; novija ispitivanja
ipak nisu potvrdila te stavove, tako da se pre cementacije veinom delovi samo
normalizuju. Posle cementacije se delovi uvek kale
2
. Prema traenim osobinama
delova mogu se naini kaljenja posle naugljenisavanja podeliti na tri grupe:
direktno kaljenje,
jednostruko kaljenje i
dvostruko kaljenje.
Shematski su svi naini prikazani na slici 7.28.
Direktno kaljenje. Posle zavrenog naugljenisavanja delovi se kale direktno sa
temperature cementacije (900C) bilo u vodi ili ulju (sl. 7.28, kriva A
2
). Poto je
temperatura kaljenja od 900C previsoka za eutektoidni sastav, u povrinskom sloju
dobija se grub martenzit nepovoljnih osobina. Direktno kaljenje se moe poboljati
tako, to se deo pre kaljenja najpre sporo ohladi do iznad temperature A
C1
(sl. 7.28,
kriva A
1
), a zatim zakali. Ovaj nain istina ne usitnjava zrna, ali ipak sniava nivo
termikih napona.
Jednostruko kaljenje posle zagrevanja. Sa temperature cementacije komad se
sporo hladi do sobne temperature. Zatim se kali bilo sa temperature iznad A
3
, tzv.
kaljenje na jezgro (sl. 7.28, nain B
1
), ili iznad A
C1
, tzv. kaljenje na povrinu (sl.
7.28, nain B
3
); nain B
2
je kompromisan. Kaljenje B
3
daje sitno igliast martenzit
i najmanje deformacije, dok jezgro ima veu koliinu ferita.

1
Idui od povrine razlikuju se (pre kaljenja) perlitno-cementitna struktura, potom perlitna i najzad
prelazna feritno-perlitna struktura.
2
Kaljenje je neophodno da se u povrinskim slojevima dobije martenzit i da se gruba zrna (povrine i
jezgra) nastala dugotrajnim arenjem delova na 950C, transformiu u sitnija zrna.
Mainski materijali

192
Dvostruko kaljenje. Kod ovog naina deo se najpre sporo hladi sa temperature
cementacije do sobne temperature, zatim se kali na jezgro (tj. iznad A
C3
) da bi se
usitnilo zrno, i najzad se ponovo kali na povrinu (tj. iznad A
C1
), (sl. 7.28, nain C).
Posle kaljenja delovi se nisko otputaju pri temperaturama 150 do 180C, izu-
zetno pri 200C. Tvrdoa povrine se kree od 58 do 62 HRC.
A
1
A
2
B
1
B
2
B
3
C
A
C3
A
C1
Temperatura cementacije

Slika 7.28 Shema toka nekih naina kaljenja posle cementacije
7.7.3 Nitriranje
Nitriranje je difuziono zasienje povrine elika azotom u gasnoj ili tenoj sre-
dini, pri emu se stvara povrinski sloj, koji sadri visoko dispergovane tvrde nitri-
de legirajuih elemenata. Nitriranje (tvrdo (pri 600 - 850C) ili antikoroziono (pri
500 - 590C)) se moe izvesti:
1) u gasovitoj sredini atomnim azotom, koji se oslobadja iz azotnih jedinjenja ra-
spadnutih pri viim temperaturama;
2) u kupatilu i
3) jonsko nitriranje.
1) Nitriranje u gasu. Za pripremanje nitracione atmosfere se veinom koristi
tean amonijak koji disocira prema jednaini:
3
2 6 2
at
NH H N + (in statu nascendi) (7.9)
Nascentni azot koji se oslobadja na povrini komada, difunduje u povrinske
slojeve elika i sa nekim legirajuim elementima obrazuje nitride. Temperatura
tvrdog nitriranja se kree od 500 - 540C. Poto je pri ovim temperaturama mala
brzina difuzije, vremena nitriranja su duga, debljina slojeva je reda veliine desetih
delova milimetra (0.1-0.5 mm).
Delove namenjene za nitriranje potrebno je prethodno povrinski i termiki ob-
raditi (kaljenjem i otputanjem). Tako obradjeni delovi stavljaju se u hermetine
komorne elektrine pei, u koje se dovodi amonijak iz boce. Tvrdo se nitriraju de-
Termika obrada elika (TO)

193
lovi automobilskih i avionskih motora, uglavnom osovinice klipova, kolenasta vra-
tila, delovi vodene pumpe i pumpe za gorivo.
Sadraj ugljenika kod elika za nitriranje se kree od 0.3 do 0.4%. Da bi se na
povrini stvorio pojas sa tvrdim dispergovanim nitridima, legiraju se elici za nitri-
ranje elementima koji grade tvrde nitride. Najee se koristi kombinacija Al, V,
Cr sa dodatkom Mo (npr. elik sastava: 0.4% C; 0.5% Mn; 0.25% Si; 1.4% Cr; 1%
Al; 0.2% Mo; + P i S). Aluminijum obrazuje nitride AlN, koji su u obliku veoma
sitnih estica rasejanih u feritu, tako da elici za nitriranje koji sadre Al imaju ma-
ksimalnu tvrdou. Hrom poveava prokaljivost i obrazuje nitride koji su manje tvr-
di nego nitridi aluminijuma. Kod elika bez aluminijuma se zato poveava sadraj
hroma do 2.5%. Vanadijum gradi veoma stabilan, tvrdi nitrid VN. Poto se nitrira
na temperaturi gde se oslobadja izotermika komponenta otpusne krtosti, veina
elika za nitriranje ima dodatak molibdena. elici bez Mo se koriste samo u onim
sluajevima gde se ne trai dobra ilavost.
Nitriranje alatnih elika u gasnoj atmosferi zahteva posebne mere jer je potre-
ban tanak sloj ravnomerne debljine. To se postie primenom pogodne retorte, koja
omoguuje minimalnu disocijaciju amonijaka. Kod alata od brzoreznih elika do-
voljan je ciklus od 30 do 60 min pri 540-560C. Povrine koje treba zatititi od nit-
riranja prethodno se kalajiu, ili se elektrolitiki nikluju ili bakariu. Istina, kalaj se
topi na temperaturi nitriranja, ali kao zatita ostaje tanak kalajni film.
2) Nitriranje u kupatilu (tenifer postupak). Sprovodi se u smei rastopljenih
cijanida (NaCN) i kristalne sode (Na
2
CO
3
) pri temperaturi oko 560C. Iz ove smee
izdvajaju se atomni N i C, a u povrinske slojeve elika difunduje uglavnom N, jer
je za difuziju ugljenika potrebna via temperatura (oko 950C). Otpornost na haba-
nje nitriranih alata za obradu rezanjem poveava se ne samo zbog porasta tvrdoe
ve i zbog smanjenja koeficijenta trenja. Zato se u kupatilu nitriraju uglavnom alati
kao to su nareznice, glodai, proirivai od brzoreznog elika. Poto se zahteva
tanak sloj ( 0.05 mm), proces ne traje due od 30 minuta
3) Jonsko nitriranje. Postupak se ostvaruje u komori koja sadri gasove NH
3
i
N
2
, a deo koji se nitrira vezuje se za negativan pol izvora struje (katodu), a zid ko-
more za pozitivan pol (anodu). Pozitivni joni gasa bombarduju komad (katodu) i
zagrevaju ga do potrebnih temperatura. Sam proces se odvija u tri faze: u prvoj
nastaje ienje povrine, u drugoj difuzija atoma azota, i u treoj hladjenje delova
u vakuumu. Difuzioni sloj obrazuju vrsti rastvori azota u - Fe i nitridi azota sa
Al, Cr, V i Mo. Ovim se postupkom nitriraju elici i livena gvodja. Nelegirani e-
lici imaju tvrdou difuzionog sloja 350-550 HV
0.3
, visokolegirani alatni i nerdjajui
elici dostiu 1000 HV
0.3
. Na ovaj nain se radni vek kovakih i preserskih kalupa
moe poveati 3-10 puta.
7.7.4 Cijanizacija i karbonitriranje
Ovi postupci se sastoje u istovremenom obogaivanju povrinske zone elinih
delova ugljenikom i azotom, posle ega se izvodi kaljenje. Pri tome je cilj da se posti-
Mainski materijali

194
gne velika povrinska tvrdoa kod alatnih elika i otpornost prema habanju kod kons-
trukcionih elika.
Cijanizacija se obavlja potapanjem delova u tena sredstva, odnosno istopljene
soli koje sadre cijansku grupu (CN), kao to su: NaCN, KCN, Ca(CN)
2
i dr. Otuda
potie i naziv postupka.
Rezni alati od brzoreznih elika i visokohromni elici za alate pri obradi deformi-
sanjem podvrgavaju se cijanizaciji niskotemperaturskim postupkom (T = 510-560C,
t = 10-30 min, dubina sloja 0.05 mm, 900-950 HV). Delovi maina od konstrukcionih
srednje ugljeninih elika postaju otporniji na habanje posle visokotemperaturske ci-
janizacije (T 778C, 58-62 HRC (680-760 HV)). Pored alatnih elika cijaniziraju se
i konstrukcioni elici, uglavnom delovi avionskih motora i automobila vie klase (ru-
kavci kolenastih vratila, bregaste osovine, stabla ventila, cilindarske kouljice, brizga-
ljke dizel motora). Isto tako se tretiraju i vretena maina alatki, zupanici, ekstruderi,
matrice za presovanje plastike, kontrolnici. U pogledu kvaliteta cijanizacija je slina
cementaciji, ali daje znatno veu tvrdou - najveu koja se moe postii pre naknadne
termike obrade, koja se sastoji iz kaljenja i niskog otputanja.
Karbonitriranje je postupak difuznog unoenja ugljenika i azota iz odgovarajue
gasne atmosfere u plitke povrinske slojeve elinih delova. Posle toga obavlja se ka-
ljenje, najee u ulju. Po svojoj sutini ovaj postupak je blizak visokotemperaturskoj
cijanizaciji, a po rezultatima cementaciji. Zato karbonitriranje esto zamenjuje cemen-
taciju jer krae traje i daje istije povrine (zahvaljujui azotu).
Zadatak azota je da delujui kao legirajui element smanji kritinu brzinu hladje-
nja (kaljenja), jer se i on, pored ugljenika, rastvara u austenitnoj -reetki. Zato se pri
karbonitriranju hladjenje moe izvoditi i sa manjom brzinom, tj. u ulju umesto u vodi
to smanjuje opasnost od deformacija.
Dubina karbonitriranog sloja ne prelazi 0.8 mm (najee ispod 0.60 mm), a ako
su potrebne vee dubine otvrdnjavanja obino se koristi gasna cementacija. Posle ka-
ljenja i otputanja dobija se povrinska tvrdoa oko 63 HRC, a struktura se sastoji, od
finih kristala martenzita, fino dispergovanih karbidno-nitridnih estica i 25-30% zaos-
talog austenita. Ovaj austenit poboljava radne osobine, naroito kada su u pitanju be-
umni zupanici.
Temperatura karbonitriranja je neto nia od temperature cementacije, a via od
temperature nitriranja, tako da predstavlja izvestan kompromis sa gledita brzine difu-
zije ugljenika i azota. Zagrevanje je u granicama 800-900C za konstrukcione elike
to daje karbidnu strukturu otvrdnutog sloja, i 830-850C za alatne elike kad se dobi-
ja preteno nitridna struktura tog sloja.
7.7.5 Ostali metodi termo-hemijskog otvrdnjavanja
povrine (difuzna metalizacija)
Pored navedenih postupaka, koriste se i postupci difuzne metalizacije, iji je cilj
da se uvodjenjem odgovarajuih elemenata u povrinske slojeve elika i livenih gvo-
dja postignu povoljna svojstva (poveana otpornost prema habanju, koroziji itd.). Za
Termika obrada elika (TO)

195
difuznu metalizaciju upotrebljavaju se uglavnom spraene ferolegure (feroalumini-
jum, ferohrom i ferosilicijum) sa dodatkom niadora NH
4
Cl, koji na visokoj tempera-
turi ~1000C hemijski reaguje sa ferolegurama obrazujui lako isparljive hloride
(AlCl
2
, CrCl
2
, SiCl
4
). Pri dodiru sa usijanim elikom, ovi hloridi disociraju, a na povr-
ini komada ostaju slobodni atomi (Al, Cr, Si) koji difunduju u elik. Ovi elementi ob-
razuju sa - Fe supstitucijske vrste rastvore, koji poboljavaju osobine povrinskih
slojeva.
Alitiranje - obogaivanje povrinskih slojeva aluminijumom, radi poveanja ot-
pornosti na oksidaciju do oko 900C i koroziju u morskoj vodi.
Siliciranje - obogaivanje povrinskih slojeva silicijumom, to doprinosi korozio-
noj otpornosti u morskoj vodi i kiselinama HNO
3
, H
2
SO
4
, HCl.
Tvrdo hromiranje - obogaivanje povrinskih slojeva hromom, to daje visoku
povrinsku tvrdou, otpornost na habanje i vatrootpornost i korozionu otpornost u
morskoj vodi i HNO
3
.
Boriranje - obogaivanje povrinskih slojeva borom putem elektrolize boraksa
(Na
2
B
4
O
7
) pri 930-950C. Dubina otvrdnutog sloja je 0.1-0.2 mm, a tvrdoa dostie
1800-2000 HV. Osim toga boriranjem se postie visoka otpornost na habanje i korozi-
ju. Nalazi primenu za opremu u petrohemiji.
Na kraju poglavlja o termikoj obradi daje se pregled postupaka, oblast njihove
primene, kao i efekti te primene (tab. 7.9).
Tablica 7.9/1 Postupci termike obrade elika
TERMIKA OBRADA ZA HOMOGENIZACIJU I USITNJAVANJE ZRNA
Vrsta termike
obrade
Vrsta elika Efekti termike obrade
Potpuno arenje
(arenje)
elici sa manje od 0.15% C,
delovi preradjeni na hladno,
odlivci
Omekavanje strukture, dobra isteg-
ljivost i deformabilnost
Normalizacija
Ugljenini i legirani elici,
delovi preradjeni na hladno
Ujednaenost strukture, usitnjavanje
zrna, dobra istegljivost
Sferoidalno
arenje (Meko)
Visokolegirani i legirani e-
lici, delovi preradjeni na
hladno
Najmeka struktura, maksimalna is-
tegljivost, popravlja se mainska ob-
radljivost visokougljeninih elinih
livova
Poputanje
napona
Svi elici, posebno zavareni
spojevi, delovi mainski ob-
radjeni ili hladno oblikovani,
svaki sloeni deo posle ter-
mike obrade
Smanjuju se unutranji naponi i svo-
de deformacije na minimum, poetna
struktura se ne menja





Mainski materijali

196
Tablica 7.9/2 (nastavak) Postupci termike obrade elika
POSTUPCI POTPUNOG KALJENJA
Kaljenje i
otputanje (vrs-
te)
Svi ugljenini i legirani eli-
ci sa preko 0.25% C
Poveava se jaina na kidanje i priti-
sak, raste tvrdoa i otpornost na ha-
banje
Austempering
Svi ugljenini i legirani eli-
ci sa preko 0.35% C, poseb-
no visoko prokaljive legure
Slino kaljenju i otputanju ali se do-
bija bejnitna mikrostruktura. Mini-
malno krivljenje posle termike obra-
de. Obino se ne primenjuje otputa-
nje
Martempering Isto kao austempering
Isto kao kaljenje i otputanje, ali je
struktura martenzitna, visoke jaine i
minimalne plastinosti
Talono ojaa-
nje
Samo za specijalno precipi-
taciono kaljive legure
Niske temperature i sporo hladjenje
prouzrokuju najmanje krivljenje od
svih postupaka kaljenja
Zamrzavanje
Visokougljenini elici ka-
ljeni sa visokih temperatura
Potpuno se transformie vei deo za-
ostalog austenita i tako eliminie mo-
gunost krivljenja zbog spontanog
preobraaja austenita
POSTUPCI POVRINSKOG OTVRDNJAVANJA
Gasna
cementacija
Ugljenini i legirani
elici sa manje od
0.25% C
Poveava se zamorna jaina, otpornost na
habanje, torziona jaina i jaina na savijanje
Karbonitriranje Isto kao cementacija
Isto kao gore, s tim to je otvrdnut sloj plii i
tvrdji a krivljenje je manje
Gasno nitriranje
Legure za nitriranje i
neki alatni elici
Najvea otpornost na habanje a najmanje
krivljenje od svih postupaka otvrdnjavanja.
Rastu zamorna i torziona jaina.
Meko nitriranje
(Tenifer)
Veina ugljeninih i
legiranih elika
Moe se primeniti za iru grupu elika. Po-
vrinska tvrdoa je neznatno manja nego kod
gasnog nitriranja
Jonsko nitriranje
Ugljenini elici i li-
vena gvodja, visoko-
legirani elici, elici
za nitriranje, nerdja-
jui i alatni elici
Poveanje otpornosti na habanje; kod kalupa
(matrica) i valjaka radni vek se poveava
3-10 puta
Indukciono
kaljenje
Svi ugljenini i legi-
rani elici sa preko
0.35% C
Najdublji sloj od svih postupaka povrin-
skog otvrdnjavanja. Raste dozvoljeno opte-
reenje, otpornost na habanje, zamorna i tor-
ziona jaina


Termika obrada elika (TO)

197
DEFINICIJE I DOPUNE:
Kritine temperature elika: temperature pri kojima nastaju fazne i druge prome-
ne u vrstom stanju.
Osnovne vrste termike obrade elika: arenje, kaljenje, otputanje.
Specijalne vrste termike obrade: termo-mehanika obrada, reaustenitizacija, in-
dukciono kaljenje, hemijsko-termika obrada.
Difuziono arenje: zagrevanje i progrevanje ingota i elinih odlivaka blizu soli-
dus temperature, pa zatim sporo hladjenje.
Normalizacija: zagrevanje elika na temperaturama 30-50C iznad A
C3
i A
Cm
i
sporo hladjenje na mirnom vazduhu.
Meko arenje: zagrevanje neznatno ispod A
C1
i sporo hladjenje. Lamelarni cemen-
tit prelazi u povoljniji globularni (sferoidalni) cementit (sorbit).
Potpuno arenje: zagrevanje elika 30-50C iznad A
C3
i A
Cm
, zatim sporo hlad-
jenje do A
1
u pei i najzad na mirnom vazduhu do sobne temperature.
Rekristalizaciono arenje: zagrevanje i progrevanje delova preradjenih na hladno;
zagrevanje legura je iznad temperature rekristalizacije (iznad 0.6T
t
, a ispod A
C1
), a
hladjenje proizvoljnom brzinom.
Medjufazno arenje: arenje metala izmedju pojedinih faza valjanja na hladno;
time se vaspostavlja plastinost metala opala zbog hladnog ojaanja, to je uslov za
dalje deformisanje, tj. nastavak procesa hladne prerade.
arenje za poputanje napona: termika obrada odlivaka, zavarenih spojeva,
delova preradjenih na hladno i dr., radi smanjenja nivoa zaostalih napona.
Kaljenje elika: zagrevanje elika do austenitne odnosno austenitno-cementitne
strukture, progrevanje i hladjenje brzinom veom od kritine.
Zapreminsko (potpuno) kaljenje: zakaljivanje komada po celom preseku.
Povrinsko kaljenje: zakaljivanje samo plitkih povrinskih slojeva tretiranih
delova.
Martenzitno kontinualno kaljenje: izvodi se neprekidnim hladjenjem sa tempera-
ture kaljenja do temperature rashladnog sredstva, koja mora biti nia od M
s
- tem-
perature.
Stepenasto martenzitno kaljenje (martempering): postupak kaljenja pri kome se
koristi posredno sredstvo za hladjenje - sono kupatilo temperature neto iznad M
s
;
vreme dranja mora biti kratko da se sprei poetak transformacije austenita u be-
jnit.
Izotermiko bejnitno kaljenje (austempering): postupak kaljenja u sonom ku-
patilu iznad temperature- M
s
, sa vremenom dranja dovoljnim da se austenit pot-
puno transformie u bejnit. Na ovaj se nain ugljenini eutektoidni elik moe pot-
puno zakaliti na bejnit.
Mainski materijali

198
Otputanje elika: postupak naknadnog zagrevanja zakaljenog elika ispod tem-
perature A
C1
s ciljem da se tvrda i krta martenzitna struktura transformie u ot-
puteni martenzit.
Otpusna krtost: tetna pojava manifestovana porastom tvrdoe, opadanjem ila-
vosti i duktilnosti pri otputanju elika legiranih sa Mn, Cr, Ni; krtost raste posle
sporog hladjenja elika oko 500C.
Poboljanje: kombinovana termika obrada koja obuhvata kaljenje i visoko ot-
putanje (500-700C). Popravljaju se sve korisne osobine elika: jaina, ilavost,
plastinost.
Talono kaljenje: otvrdnjavanje nekih legura povezivanjem tehnolokih operacija
presienja i starenja.
Presienje: pri brzom hladjenju nekih legura iz oblasti povienih temperatura, one
i na sobnoj temperaturi zadravaju viak rastvorka ostajui jednofazne, mada rav-
notenim uslovima tih legura odgovara dvofazno stanje i manji sadraj rastvorka.
Starenje: zagrevanje prethodno presiene legure do temperature nie od granine
rastvorljivosti.
Termika obrada ispod nule: hladjenje okaljenih delova do niskih temperatura
(-30 do -60C) radi transformacije zaostalog austenita u martenzit (za elike sa
C > 0.60%).
Zakaljivost elika: mogunost kaljenja uslovljena sadrajem ugljenika (kod
nelegiranih elika taj je uslov: C > 0.25%).
Prokaljivost: dubina zakaljenog sloja koja zavisi od hemijskog sastava elika i
veliine austenitnog zrna. Jako prokaljiv legiran elik moe se zakaliti i na debelim
presecima, a ugljenini samo do 16 mm debljine.
Ispitivanje prokaljivosti po Domini metodi: cilindrina elina epruveta pre-
nika 25 mm i duine 100 mm, austenitizira se i potom kali mlazom vode sa jedne
eone povrine. Prokaljivost se procenjuje merenjem tvrdoe od ela epruvete pa
do udaljenja od oko 64 mm.
Sredstva za hladjenje: pri kaljenju se koriste tenosti (voda i vodeni rastvori, sona
kupatila, metalna kupatila, motorno ulje), komprimovani vazduh, metalne ploe
(bakarne, eline).
Termo-mehanika obrada: plastina prerada (valjanje, presovanje) u austenitnom
podruju i potom direktno kaljenje vodenim mlazevima.
Reaustenitizacija: dvostruko kaljenje s ciljem da se smanji sadraj ugljenika u po-
etnom austenitu, odnosno posle drugog kaljenja i u martenzitu.
Povrinsko kaljenje plamenom: kratkovremeno zagrevanje elika acetilenskim
plamenom i potonje hladjenje vodom.
Indukciono povrinsko kaljenje: zagrevanje povrinskih slojeva elinih delova
pomou induktora uz brzo hladjenje. Dubina zagrevanja regulie se pomou frek-
vencije naizmenine struje (f = 1 do 10 kHz).
Termika obrada elika (TO)

199
Hemijsko-termika obrada: zasienje povrinskih slojeva elinih delova meta-
lom ili nemetalima; od difundovanog elementa zavisi da li je potrebna naknadna
termika obrada.
Cementacija: hemijsko-termika obrada pri kojoj se povrinski slojevi niskougl-
jeninih elika (0.1-0.25% C) zasiuju ugljenikom i potom kale i nisko otputaju.
Tako se postie velika povrinska tvrdoa (bitna za smanjenje habanja), a zadrava
ilavo jezgro (bitno za ciklina i udarna optereenja).
Nitriranje: zasienje povrinskih slojeva elinih delova azotom koji sa legira-
juim elementima (Al, Cr, Mo) obrazuje tvrde ravnomerno razloene (disper-
govane) karbide; stoga nije potrebna naknadna termika obrada, ali je pre nitriranja
neophodno poboljanje mainski obradjenih (gotovih) delova.
Cijanizacija i karbonitriranje: postupci istovremenog obogaivanja povrinskih
slojeva ugljenikom i azotom, iz tenog, odnosno gasovitog medijuma; potom se
delovi kale i nisko otputaju.
Sopstveni naponi usled kaljenja: sopstveni naponi nastali u procesu kaljenja;
mogu biti prelazni i zaostali. Prema uzroku nastajanja razlikuju se termiki i struk-
turni naponi.
Termiki naponi: naponi zbog neravnomernog zagrevanja i hladjenja komada u
toku kaljenja, zavarivanja i sl.
Strukturni naponi: naponi stvoreni pri termikoj obradi zbog vee zapremine
martenzita nego drugih strukturnih sastojaka.
Greke kaljenja: prsline, meke zone, nedovoljno pregrevanje, pregorevanje, ra-
zugljenisavanje, oksidacija.
PITANJA:
1. Navesti postupke termike obrade koji se odvijaju uz fazne promene i bez tih
promena.
2. Zato je potrebno progrevanje elika na odabranoj temperaturi termike obrade?
3. Zato se sferoidalno are nadeutektoidni elici pre kaljenja?
4. Kako se izradjuju patentirane ice?
5. Medjuoperaciono arenje pri preradi na hladno (valjanju limova, vuenju ice,
dubokom izvlaenju).
6. Izbor temperature kaljenja i sredstva za hladjenje ugljeninih elika.
7. Skicirati elementarne reetke ferita, austenita i martenzita, i objasniti fenomen
zaostalog austenita.
8. Uticaj sadraja ugljenika u eliku na tvrdou posle kaljenja.
9. Pomou KH dijagrama objasniti postupke martenzitnog i bejnitnog kaljenja.
Mainski materijali

200
10. Objasniti zato se potpuno bejnitno kaljenje ne moe izvesti kontinualnim hlad-
jenjem.
11. Talono kaljenje, presienje i starenje.
12. Vrste otputanja, poboljanje i otpusna krtost kod elika.
13. Pojmovi zakaljivosti i prokaljivosti.
14. Sredstva za zagrevanje i hladjenje pri termikoj obradi.
15. Termo-mehanika obrada elika i reaustenitizacija.
16. Povrinsko plameno i indukciono kaljenje.
17. Cementacija elika.
18. Nitriranje elika.
19. Cijanizacija i karbonitriranje.
20. Sopstveni naponi pri kaljenju.
21. Greke pri kaljenju (meke zone, nedovoljno zagrevanje, pregrevanje, pregore-
vanje, razugljenisavanje, oksidacija).
8
DOBIJANJE SIROVOG GVODJA,
ELIKA I LIVENOG GVODJA
Tehniki isti metali dobijaju se iz njihovih ruda metodama pirometarulgije,
elektrometalurgije, hidrometalurgije ili njihovim kombinacijama.
Ova problematika je vie metalurke prirode
1
, pa se zato ovde daju samo neop-
hodni podaci potrebni za bolje razumevanje razliitih postupaka sekundarne prera-
de metala kojima se bavi mainska (mehanika) tehnologija (livenje, kovanje, za-
varivanje, mainska obrada, sinterovanje).
Prvobitni zadatak metalurgije bio je pronalaenje sirovina za dobijanje metala,
dok to danas pripada geologiji i rudarstvu. Neki metali nalaze se u zemljinoj kori
kao prirodni (samorodni) isti metali (Au, Ag, Pt), a drugi su hemijski vezani sa ra-
zliitim elementima u obliku ruda. Gvodje je dosta rasprostranjeno u zemljinoj
kori (4.7%) uglavnom u stenama, ilovai, glini, ali u malim koncentracijama, pa ne
dolazi u obzir da se odatle eksploatie. Elementarno gvodje nalazi se u prirodi ve-
oma retko; u sitnim zrncima kod nekih stena, kao meteorsko, tj. dolo iz svemira,
koje redovno sadri 5.5-20% Ni. U ovejem organizmu ima 3 g gvodja, od toga
75% u hemoglobinu. U industrijske svrhe sirovo gvodje se dobija iz oksidnih, hid-
roksidnih i karbonatnih ruda gvodja:
magnetita (Fe
3
O
4
) sa oko 65-70% Fe,
hematita (Fe
2
O
3
) sa oko 30-50% Fe,
limonita (Fe
2
O
3
3H
2
O) sa oko 60% Fe i
siderita (FeCO
3
) sa oko 45-50% Fe.

1
Metalurgija (latinski-grki), nauna grana bavi se nainom dobijanja metala iz njihovih ruda, teori-
jskim i praktinim ispitivanjima metala i legura kao i metodima za njihovo oplemenjivanje. 1500
godine pre Hrista sirovo gvodje je proizvodjeno duvanjem nonim mehovima, to spada u pirometa-
lurgiju. Sutina je u redukciji oksidnih ruda pomou ugljenika iz umura ili koksa.
Mainski materijali

202
Mnoge rude gvodja nisu podesne za direktnu preradu u sirovo gvodje, ve se
iz njih najpre odstranjuje vlaga, ugljena kiselina, sumpor i druge neistoe ime se
masa rude moe umanjiti za treinu. Ovaj se postupak zove obogaivanje rude (is-
piranje, magnetna separacija, prenje). Ovako pripremljena i izlomljena ruda uba-
cuje se u visoku pe (sl. 8.1), da bi se iz zagrejane rude odstranio kiseonik i proiz-
velo sirovo gvodje. To se postie ne samo zagrevanjem rude i krenjaka (CaCO
3
)
u pei ve i delovanjem redukcionog agensa, tj. supstancije koja se sjedinjuje sa os-
lobodjenim kiseonikom. Kao sredstvo za zagrevanje i redukciju od davnina je ko-

Slika 8.1 Shema visoke pei
Dobijanje sirovog gvodja, elika i livenog gvodja

203
rien drveni ugalj (umur), a danas uglavnom koks
1
, i u poslednje vreme i prirodni
gas. U metalurkom pogledu umur je bolji od koksa jer ne sadri sumpor, ali se
pod teretom rude mrvi i gasi vatru te se moe upotrebiti samo za manje pei. Ne-
znatan broj pei na umur i danas radi (vedska, Rusija) dajui proizvode visokog
kvaliteta. I najstarije pei kao i savremene visoke pei pune se naizmenino gori-
vom (koks za visoke pei), gvozdenom rudom i krenjakom. Materije kojima se
pe jednokratno puni zovu se ara, a samo punjenje zove se ariranje. Kad se
krenjak pomea sa gvozdenom rudom, u visokoj pei deluje kao topitelj, tj. vezuje
jalovinu
2
iz rude, sniava temperaturu topljenja vezanih neistoa i omoguuje da
one isplivaju iznad metala.
Sirovo gvodje se isputa kroz otvor na samom dnu pei, priblino na svakih 4-
5 h po 400-500 t tako da dnevna produkcija iznosi 1800-2000 t (za 24 h). Prethod-
no se kroz neto vii otvor isputa ljaka (zgura sastava SiO
2
, CaO, Al
2
O
3
i dr.).
Pe se odozgo povremeno dopunjuje naizmeninim ubacivanjem smese gvozdene
rude i topitelja i posebno koksa. U visokoj pei odvija se redukcija oksidnih gvoz-
denih ruda postepeno tako to najpre vii oksidi prelaze u nie po shemi:
2 3 3 4
Fe O Fe O FeO . Siderit se takodje prethodnim prenjem rude na 650-
1000C, ili u samoj visokoj pei u odgovarajuoj zoni, raspada prema jednaini:
3 3 4 2
3 2 238 FeCO Fe O CO CO kJ = + + . To znai da se bez obzira na vrstu rude,
redukcija zavrava razlaganjem najstabilnijeg oksida gvodja FeO prema jednai-
nama:
2
FeO CO Fe CO + = + i FeO C Fe CO + = + .
Tako umesto rude, poto kroz nju prodje dovoljno CO, ostaje usijana vrsta
sundjerasta masa - gvodje. Tada je gvodje jo u testastom stanju, jer u tom delu
pei temperatura iznosi 980-1400C. Kad ara takvog gvodja sklizne nanie dos-
peva u zonu jo viih temperatura ( 1600C), te se sundjerasto gvodje topi pret-
varajui se u tene kapljice koje cure u dno pei (tzv. peicu) dubine oko 1.2-1.5 m.
U medjuvremenu je krenjak preistio rudu apsorbujui dobar deo neistoa (fos-
for, sumpor, zemlju, pepeo i dr.) pretvarajui ih u tenu zguru koja kao laka od
tenog gvodja pliva iznad njega. Zato se kae da krenjak ima ulogu topitelja.
Redukuju se takodje i oksidne primese u rudi, najpre MnO na 1100C, a zatim
SiO
2
na neto vioj temperaturi (1450C) prema jednainama:
260 MnO C Mn CO kJ + = + i
2
2 620 SiO C Si CO kJ + = + .
Ovako dobijeni Si i Mn rastvaraju se u tenom gvodju. Ostatak sumpora, koji
nije preveden u zguru (u obliku CaS ), takodje se rastvara u gvodju, dok se fosfor
gotovo u celini rastvara u tenom gvodju. to se tie ugljenika, on delimino sa-

1
Koksovani kameni ugalj ili koks je porozna masa koja sadri oko 90% istog ugljenika, dok je osta-
tak pepeo i isparljivi sastojci. Pepeo sainjavaju K
2
O, P
2
O5, CaO, CaS, a isparljive sastojke voda i
jedinjenja iji molekuli pored ugljenika sadre i H, O i N. Koks se dobija suvom destilacijom
kamenog uglja, slino kao i umur iz drveta, tj. arenjem bez prisustva vazduha. Kao sporedni proiz-
vodi dobijaju se koksni gas, smole, amonijum-sulfid i benzol. Danas se proizvodi elezarski koks
poroznosti oko 50% i livniki poroznosti do 40%.
2
Jalovinom se naziva zemlja i razni minerali koji prate rudu.
Mainski materijali

204
goreva prema reakcijama:
2
2 2 C O CO + = i FeO C Fe CO + = + , a preostali uglje-
nik u obliku grafita pliva iznad rastopa jer je laki od gvodja. Zato na 10 tona ras-
topa sirovog gvodja dolazi oko 500 kg ugljenika. Proseno uzevi, proizvod viso-
ke pei zvani sirovo gvodje sadri: 4-5% C; 1.5% Si; 1.0% Mn; 0.6% P; 0.1% S i
ostalo Fe. Na tonu sirovog gvodja dolazi tona sporednog proizvoda - ljake; ona
slui kao podloga za nasipanje pruga, za izradu mineralne vune, cementa, veta-
kog djubriva. Kao sporedan produkt dobija se i gorivi gas sastava 25-30% CO, 10-
15% CO
2
, 52-60% N
2
, 0,5-4% H
2
i 0.5-3% CH
4
. Ovaj gas izlazi na vrhu pei i sa-
dri jo primese estica vrueg gvodja i koksa. Ne upotrebljava se direktno ve se
vodi u suve i mokre preistae (skrubere
1
), a zatim u Kauperove grejae kojima se
vazduh zagreva do temperature 600-1000C. Vreo vazduh se pomou turbokom-
presora uduvava na dno pei to intenzivira sagorevanje koksa i poveava stepen
iskorienja. Za ove svrhe troi se oko 20% preienog gasa, a ostatak za zagreva-
nje i druge energetske potrebe elezara.
Ugljenik koji u vrstom stanju pliva po rastopu, rastvara se pri ovrivanju si-
rovog gvodja kad se ono ispusti iz visoke pei; moe se izluiti u slobodnom obli-
ku kao grafit ili u vezanom obliku kao karbid gvodja (cementit Fe
3
C). Pri sporom
hladjenju tenog sirovog gvodja i uz dodatak silicijuma, ugljenik se pojavljuje u
vidu ravnomerno rasporedjenog grafita u metalu koji se zove sivo sirovo gvodje
(zbog boje preloma). Koristi se za izradu odlivaka u livnicama gvodja. Suprotno
tome, pri brzom hladjenju, i uz nii sadraj Si i vei Mn dobija se belo sirovo gvo-
dje, namenjeno za preradu u elik. Najvei deo sirovog gvodja iz visoke pei, na
godinjem nivou oko 90%, preradjuje se u elik, a ostalo u liveno gvodje. U sav-
remenim elezarama, eliana je u blizini visoke pei, pa se belo sirovo gvodje
prenosi u tenom stanju u pei za proizvodnju elika. Suprotno tome, sivo sirovo
gvodje se sipa (prihvata) u livake lonce, i zatim izliva u peane kalupe. Tako se
dobijaju liveni komadi od oko 20 kg namenjeni za pretapanje u kupolnim ili elek-
trinim peima u cilju izrade odlivaka od livenog gvodja.
Pored proizvodnje sirovog gvodja topljenjem rude u visokoj pei, danas se u
nekim zemljama bogatim prirodnim gasom ruda direktno redukuje u testastom sta-
nju, tj. bez topljenja. Mada je razvijeno vie postupaka direktne redukcije, svi se
oni u sutini svode na razlaganje prirodnog gasa na sastojke CO i H
2
koji rudi odu-
zimaju kiseonik. Takodje se danas upotrebljavaju i elektrolune pei za dobijanje
sirovog gvodja iz njegovih ruda. Luk se odrava izmedju grafitnih elektroda
(3- komada) uronjenih u aru. Dodaje se mala koliina koksa ili umura, koji slu-
e samo za dezoksidaciju rude. Primenom umura dobija se liveno gvodje sa mi-
nimalnim sadrajem sumpora (0.03-0.005% S).

1
Skruber (engl.) - limeni cilindar u kome je na reetastim pregradama naslagana drvena slama;
odozgo se puta voda da prska u vidu sitne kie, a odozdo protie gas; voda upija sumpor-vodonik i
deo CO
2
ime isti i hladi gas.
Dobijanje sirovog gvodja, elika i livenog gvodja

205
8.1 Dobijanje elika
U sutini se proizvodnja elika svodi na preiavanje (rafinaciju) belog siro-
vog gvodja i dodavanje legirajuih sastojaka u vidu fero-legura ili istih elemena-
ta.
Za razliku od livenog gvodja, koje se izradjuje od davnina i proizvodnje ma-
njih koliina kovnog gvodja, proizvodnja elika u veim koliinama novijeg je da-
tuma. Smatra se da je industrijska proizvodnja elika od sirovog gvodja poela
pronalaskom Besemerovog konvertora (1855.) i Simens-Martenove (plamene) pei
(1865.), dok je prva elektrina pe konstruisana 1906. godine. Danas se uglavnom
koriste tri postupka izrade elika: bazni kiseonini (LD), u elektrinoj pei i plame-
noj pei (SM). Prema najnovijim podacima (2001. godina) svetska proizvodnja e-
lika iznosi oko 800 miliona tona godinje, odnosno 160 kg po glavi stanovnika, dok
je ta proizvodnja 1928. godine bila 98.6 miliona tona.
Sutina pretvaranja sirovog gvodja u elik jeste sagorevanje vika ugljenika
tako da se njegov sadraj snizi na oko 1%, ime liven elik dobija osobinu da se
moe kovati. Najpre je, jo u drevnim vremenima, dobijano kovno gvodje iz gvo-
zdenih ruda njihovim zagrevanjem do testastog stanja, a ne do tenog kako se to
danas radi. Tako su dobijani porozni (sundjerasti) grumeni gvodja jer je rudi odu-
zet kiseonik. Grumeni gvodja su naknadno zagrevani na kovakoj vatri i iskiva-
njem istiskivane primese zgure i umura. Ovakav proizvod zove se varen elik, jer
je dobijen iz testastog stanja viestrukim prekivanjem, tj. kovakim zavarivanjem
(varenjem) prethodno preienih sitnijih komadia elika. Za preradu sirovog
gvodja u elik korieno je otvoreno vatrite loeno umurom, u kome se sundje-
rasto gvodje dugo ari uz obilno duvanje vazduha (sagoreva viak C). U otvore-
nim ognjitima ne sme se koristiti ugalj, jer na povienim temperaturama gvodje
upija sumpor iz uglja, te bi tako dobijen elik bio izuzetno krt. Veliki napredak u
produkciji elika nastao je uvodjenjem procesa pudlovanja 1787. (engl. puddle =
meanje). Proces se odvija u plitkoj plamenoj pei loenoj sitnijim kamenim ug-
ljem. Dance pei se najpre prekriva slojem peska (topitelja), a zatim se sipa sirovo
gvodje iz visoke pei. Usijani gasovi i vazduh struje preko loita, a radnik (pud-
ler) mea rastop pomou gvozdene ipke i povremeno dodaje malo peska da bi se
potpomoglo izdvajanje zgure. Pri tome, sagoreva veliki deo ugljenika iz sirovog
gvodja, pa se tako dobija tzv. pudlovan elik. Ni proizvodnja elika pudlovanjem
nije mogla da pokrije naraslu potranju, a pogotovu nije bilo mogue preraditi
ogromne koliine sirovog gvodja iz visokih pei, ija se produktivnost naglo po-
veala primenom koksa i vrelog vazduha iz Kauperovih grejaa. Problem je reen
Besemerovim konvertorom, ime poinje vreme topljenog elika.
Mainski materijali

206
Besemerov postupak
1

sastoji se u tome to se u
metalni sud krukastog obli-
ka obloen vatrostalnim ma-
terijalom sipa teno sirovo
gvodje doneto iz visoke
pei, a kroz reetkasto dno
duva jaka struja vazduha (sl.
8.2a). Tom prilikom nastaje
jako sagorevanje C, Si, Mn,
a delimino i Fe, to je pra-
eno visokim stubom pla-
mena iz otvora konvertora.
Ako se proces sprovede do
kraja dobija se kovno gvodje (0.01-0.03% C, 0-0.1% Si, 0-0.25% Mn, 0.04-0.2%
P, 0.02-0.04% S).
Pri dobijanju elika Besemerovim postupkom duvanje vazduha se zaustavlja
pre nego to ugljenik potpuno sagori, a to je trenutak kad pone sagorevanje gvo-
dja. Egzotermnim reakcijama poveava se temperatura rastopa (za nekoliko stotina
stepeni Celzjusovih) tako da nastali elik ostaje u tenom stanju i bez spoljneg za-
grevanja. Poveanje temperature posledica je sagorevanja (oksidacije) Si i P, zatim
Mn i najzad C. U roku od 20 min moe da se u konvertoru preradi 15-30 t sirovog
gvodja u elik. Zbog kratkog vremena ne moe se kontrolisati sastav elika, pa je
on promenljiv od are do are; sadri dosta O
2
i N
2
. Danas se Besemerov konver-
tor (pretvara) koristi uglavnom za pripremu liva za eline odlivke. Za to su naj-
pogodniji mali konvertori, kapaciteta 1-2 t, to odgovara pojedinanom livenju e-
linih odlivaka u peanim kalupima. Sem toga, konvertorski elik se upotrebljava
za izradu ipki (bez dalje mainske obrade), valjanih pljosnatih elika, beavnih
cevi, ica i za pripremu are za tzv. dupleks proces. To je postupak dodatnog rafi-
nisanja (preiavanja) i legiranja ve rastopljenog ugljeninog elika, njegovim
unoenjem u elektrinu ili plamenu pe. Pored tene are u pe se ubacuju i preci-
zno dozirane koliine legirajuih elemenata u vrstom stanju kao i topitelj (kre-
njak).
U novije vreme umesto vazduha za produvavanje se koristi isti kiseonik; to je
LD - postupak (sl. 8.2b), nazvan po austrijskim elezarama (L'inz-Donawitz). U
konvertor se sa gornje strane, kroz tzv. kiseoniko koplje uduvava ist kiseonik.
Na ovaj nain postie se velika produktivnost (45 min po ari), cena postrojenja je
niska, a kvalitet se pribliava Simens-Martenovom eliku. Mnoge nove eliane
sve vie uvode ovaj postupak koji je izbio na prvo mesto u proizvodnji elika. Poz-
nat je pod nazivom bazni kiseoniki proces ili LD - postupak.

1
Pored originalnog Besemerovog konvertora obloenog iznutra kiselom oblogom (kvarcom) koristi
se znatno vie Tomasov konvertor sa baznom oblogom (peeni dolomit = CaCO
3
MgCO
3
). Kisela ob-
loga odgovara samo za rude sa malim sadrajem fosfora, kojih je manje od 10%.
Vazduh ili
kiseonik
Rastop
Rastop
Vazduh ili
kiseonik
Kiseonik

a) b)
Slika 8.2 Besemerov konvertor: a) uduvavanje vazduha,
b) produvavanje kiseonika (LD postupak)
Dobijanje sirovog gvodja, elika i livenog gvodja

207
Simens-Martenov elik dobija se tako to se za oksidaciju ugljenika i drugih
primesa u sirovom gvodju pored vazduha koriste i oksidi gvodja. Sirovo gvodje
se topi pomeano sa hematitom (Fe
2
O
3
), starim gvodjem i otpacima oksidisanog
gvodja stvorenim pri kovanju i valjanju (okalina, kovarina, cunder). Proces u Si-
mens-Martenovim peima (sl. 8.3) dugo traje tako da se jedna uobiajena ara od
oko 100-150 t elika dobija za 8-15 h. Zato je mogua precizna kontrola hemijskog
sastava. Toplota za obavljanje procesa dobija se delom od gorivog gasa, a delom
sagorevanjem sastojaka iz sirovog gvodja (C, Mn, Si, P, S). Gorivo je najee
prirodni gas, koksni gas ili teno gorivo. Zato se Simens-Martenove pei esto na-
zivaju plamenim peima, peima sa otvorenim loitem, ili kratko - martinke odno-
sno SM-pei. Osnovna prednost u odnosu na konvertor, jeste to se u toku prerade
sirovog gvodja u plamenoj pei moe uzeti proba iji hemijski sastav (C, S) poka-
zuje ta dalje treba preduzeti (ubrzati sagorevanje ugljenika, eleminisati viak S).
Poto se proces zavri i tean elik pretoi u lonac, dodaje se Al i elementi za legi-
ranje (Mn, Si i dr.). Najnoviji razvoj plamenih pei doveo je do uvodjenja kiseoni-
ka pomou tzv. kiseonikog koplja (cevi za dovod kiseonika). To doprinosi brem
sagorevanju ugljenika, brem topljenju are (4-12) h, reju ubrzavanju procesa
produkcije elika. U martinkama se proizvodi i tzv. armko gvodje, u stvari kovno
gvodje sa niskim % C (~ 0.02%) i malo primesa (zajedno max 0.15%).
Proces u plamenoj pei (SM) odvija se primenom skupih goriva (mazut, zemni
gas) koja uz to emituju sagorele gasove koji se iz ekolokih razloga moraju pre-
1- plamena pe sa otvorenim loitem, 2- regeneratori toplote, 3- otvor
za ulaz gasa, 4- otvor za ulaz vazduha u pe, 5- mesto paljenja smee
gasa i vazduha, 6- plamen lie iznad metala u pei, 7 i 8- otvori za odvod
sagorelih gasova i plamena u regeneratore toplote i 9- dimnjak

Slika 8.3 Shema Simens-Martenove pei
Mainski materijali

208
iavati. Sve to, kao i dugo trajanje procesa ini da SM elici budu skuplji od LD
elika. Zato se u nekim dravama udeo SM elika u ukupnoj proizvodnji svodi na
oko 5%.
Elektro pei (EP) slue za dobijanje visokokvalitetnih elika iji se sastav odr-
ava u uskim granicama. To so visokolegirani elici, alatni elici, elici za matrice,
elici za leita, nerdjajui elici, elici za poviene temperature, elici za elektrode
i elektrodne ice. U savremenim elianama najvie se koriste elektrolune pei, a
redje indukcione (sl 8.4). U nekim zemljama (npr. SAD) vie od 35% elika proiz-
vodi se u elektrolunim peima.

a) b)
Slika 8.4 Shema elektrinih pei: a) elektrolune, b) indukcione
Elektrolune pei se grade za oko 200 t. Radi oksidacije sastojaka are, uvodi
se O
2
u pe, ili se dodaju rude bogate kiseonikom. U toku procesa obavlja se brza
analiza hemijskog sastava i po potrebi dodaju odredjeni elementi da se postigne e-
ljeni sastav odnosno da se elik legira. Pored ujednaenog sastava elika iz elektri-
nih pei, kod njih je smanjen i sadraj neistoa (S, P, H
2
, N
2
, O
2
). Visoko kvalite-
tni elici i plemeniti elici imaju najnii mogui sadraj neistoa - fosfora i sum-
pora.
Elektroluna pe sastoji se od plitkog elinog cilindra podzidanog vatrostal-
nim ciglama. Kroz rupe (otvore) na poklopcu umetnuti su grafitni tapovi (dva ili
ee tri) koji u stvari predstavljaju elektrode za paljenje i odravanje elektrinog
luka. Luk se najpre uspostavlja izmedju svake elektrode i are, a potom izmedju
elektroda. Toplota oslobodjena u luku brzo topi aru, i izaziva hemijske reakcije
koje dovode do stvaranja elika. Kad se ara istopi, dodaje se kroz boni otvor to-
pitelj i materijal za legiranje. Docnije se kroz isti otvor izbacuje ljaka posle nagi-
njanja pei, a naginjanjem pei na suprotnu stranu izliva se teni elik u vatrostalne
lonce.
Elektrolune pei su se pokazale kao najpogodnije za proizvodnju nekih legira-
nih i alatnih elika, koji zahtevaju uvodjenje legirajuih elemenata velikog afiniteta
Dobijanje sirovog gvodja, elika i livenog gvodja

209
prema kiseoniku. Ovakvi elementi, kao npr. hrom i vanadijum, brzo bi se oksidisali
u SM pei ili LD - konvertoru, i tako preli u ljaku. U elektrolunoj pei ljaka sa-
dri malo kiseonika pa se legirajui elementi ne oksidiu, ve rastvaraju i zadrava-
ju u eliku.
Na kraju ovog poglavlja treba istai da se proces u konvertoru odvija samo sa
toplom arom, tj. tenim sirovim gvodjem iz visoke pei, dok se procesi u pla-
menoj pei i elektro pei mogu sprovesti i sa hladnom arom.
8.1.1 Metodi dodatne rafinacije elika
elici proizvedeni LD postupkom, u elektropeima ili SM-peima mogu se po
potrebi dodatno rafinisati. U najprostijem sluaju, prekomerni kiseonik iz istoplje-
nog elika eliminie se u livakom loncu dodavanjem Si, Mn, Al (Si + Al 0.2%
elik je umiren, Si + Al < 0.2% elik je poluumiren). Sloenija je dezoksidacija
rastopljenog elika u posebnim posudama za rafinaciju. Kroz duvaljke, na tim po-
sudama, produvava se rastopljeni elik smeom argona i kiseonika pri emu sago-
reva viak ugljenika, a hrom biva sauvan od oksidacije. Ovaj postupak poznat je
kao AOD, to je skraenica od Argon - Oxygen - Decarburization, tj. argonsko -
kiseonino razugljenisavanje.
U mnogim elianama uvedeni su i
razliiti postupci vakuumskog odstranji-
vanja vodonika, kiseonika, ugljenika i
azota iz rastopljenog elika. Pored toga,
ponekad se koriste i znatno sloeniji i
skuplji procesi rafinacije koji se zasniva-
ju na ponovnom pretapanju ve ovrslog
elika. Na ovaj nain postie se ne samo
vea istoa ve i ravnomerniji kvalitet
po preseku krajnjeg proizvoda. Medju-
tim, cena ovog tretmana i opreme je ve-
oma visoka, te se tako preiavaju sa-
mo neki elici specijalne namene. Ukra-
tko se ovde navode tri postupka rafinaci-
je elika ponovljenim topljenjem.
a) Postupak vakuumskog topljenja
elektrinim lukom (sl. 8.5) zasniva
se na topljenju elinog uloka
(elektrode) u bakarnoj komori hladjenoj vodom. Kada se elektroda, i sama od
kvalitetnog materijala, pretopi dobija se "zdrav", homogen i ist ingot. (Pod
nazivom "kvalitet" podrazumeva se niska koliina tetnih primesa fosfora i
sumpora).
b) Proces u vakuumskoj indukcionoj pei odvija se u visoko frekventnoj indukci-
onoj pei smetenoj bilo u vakuumskoj komori ili pak u komori ispunjenoj

Slika 8.5 Elektroluno pretapanje ingota
Mainski materijali

210
inertnim gasom (Ar, He). Na ovaj nain zadravaju se u eliku elementi veli-
kog hemijskog afiniteta prema kiseoniku (tzv. reaktivni elementi Ti, V i dr.),
dok se sadraj vodonika, azota i kiseonika moe svesti na veoma nizak nivo.
Ovim postupkom proizvode se elici najvie klase za posebne namene.
c) Postupak u lonastim peima zasniva se na pretapanju elika primenom gori-
vog gasa kao izvora toplote. U toku topljenja oslobadjaju se rastvoreni gasovi i
nemetalni ukljuci, to znai da dolazi do rafinacije are. Ovim postupkom
proizvode se alatni elici kako od visokougljeninih elika tako i od legiranih
elika. ara se priprema od paljivo hemijski analiziranih i tano odmerenih
udela starog elika koji je prethodno izlomljen ili iseen na sitne komadie.
Pripremljena masa stavlja se u lonac koji se zatvara poklopcem. Lonci - obino
ih je 6 - stavljaju se u jame koje se zagrevaju gorivim gasom; ara se posle od-
redjenog vremena topi, a zatim poinje da se peni. Kad penjenje gasova pres-
tane, elik je postao umiren to znai da lonac treba izvaditi, ukloniti trosku i
elik izliti u kalupe.
8.2 Dobijanje livenog gvodja
Trupci sivog sirovog gvodja iz visoke pei naknadno se pretapaju zajedno sa sta-
rim gvodjem da bi se dobio liv za izradu gvozdenih odlivaka. Za topljenje se koristi
kupolna pe, jamske pei sa glineno-grafitnim loncima ili elektrine pei (uglavnom
indukcione, katkad elektrolune).
Kupolna pe je znatno manja od visoke pei, pa se moe smestiti u zgradu livnice.
Cilindrinog je oblika, ozidana amotnim ili magnezitnim ciglama, spolja obloena
elinim limom. Puni se odozgo livakim koksom ili umurom, odnosno njihovom
meavinom, sirovim i starim gvodjem, kao i krenjakom. Kreni kamen u ulozi topi-
telja se dodaje radi stvaranja tene zgure i redukcije fosfora i tetnih primesa. U ku-
polnoj pei ubrzava se topljenje gvodja duvanjem vazduha pomou ventilatora ili
kompresora; rastopljeno gvodje kaplje kroz uareni koks na dno gde se prikuplja i is-
tie s vremena na vreme ili se kontinualno isputa u livaki lonac.
Jamske pei se loe koksom, umurom, ugljem ili tenim gorivom koje se dovodi
brizgaljkama i mea sa vazduhom. U sredini pei je zemljani lonac obloen grafitom i
napunjen izlomljenim starim i sirovim gvodjem. Liv iz lonaca je istiji nego iz ku-
polne pei u kojoj gvodje moe primiti neistoe iz goriva (naroito sumpor).
Elektrine pei za topljenje livenog gvodja mogu biti elektrolune i indukcione.
Elektrolune uglavnom slue za nodularni liv, a niskofrekventne indukcione (f = 50
Hz) za ostale vrste livenog gvodja, mada to od livnice do livnice moe biti razliito.
Odlivci od livenog gvodja najvie se izradjuju u peanim kalupima, a u manjoj
meri kao kokilno liveno gvodje (kokilni "gus"). Kokilno liveno gvodje je veoma tvr-
do u povrinskom sloju pa se tako liju gvozdeni valjci valjaonikih stanova
1
i drugi
delovi izloeni habanju.

1
Postrojenja za mehaniko valjanje elika u toplom ili hladnom stanju zovu se vajaoniki stanovi.
Dobijanje sirovog gvodja, elika i livenog gvodja

211
8.3 elini poluproizvodi primarna prerada elika
Tean elik iz pei ne moe se direktno iskoristiti u tom obliku. On se najpre
mora izliti u kalupe standardnih oblika koji se potom metalurki preradjuju u razli-
ite poluproizvode. Razlikuju se dva postupka: kontinualno livenje i livenje ingota.
Poluproizvodi dobijeni kontinualnim livenjem (blumovi, bileti, slabovi) dalje se
metalurki preradjuju uglavnom valjanjem, dok se ingoti mogu valjati, kovati ili
presovati.
Pored ova dva postupka livenja elika u poluproizvode za dalju plastinu pre-
radu, u elianama se po narudbini izradjuju i veliki odlivci - finalni proizvodi ko-
ji se vie ne preradjuju plastinim deformisanjem.
Kontinualno livenje je uvedeno da bi se
omoguila produkcija polufabrikata iz ras-
topljenog elika bez posrednih operacija li-
venja ingota i njihovog ponovnog zagreva-
nja. Iz elektro pei, rastopljeni elik se naj-
pre pretae u kazan (sa epom na dancetu),
koji se prenosi do maine za livenje gde se
elik polako izliva u livako korito (sl.
8.6). Odatle se liv kontinualno isputa kroz
kalup ije su konture saglasne izlaznom
proizvodu. Neposredno ispod kalupa sme-
tene su cevi za vodeno hladjenje, a neto
dalje valjci za obostrano valjanje elika.
Prevaljani polufabrikati odsecaju se oksi-
acetilenskim gorionikom (O
2
+ C
2
H
2
) na
standardne duine. Tako se proizvode gru-
bo valjani polufabrikati zvani blumovi
(kvadratni popreni presek), bileti (manji
kvadratni presek, a vea duina) i slabovi
(pravougaoni popreni presek). Pri daljoj
preradi ovi se poluproizvodi zagrevaju do
belog usijanja (oko 1200C) i valjaju u li-
move i trake, ipke, eleznike ine i profilne nosae kao i ploe i druge sitnije de-
love (ice, eksere i sl.) (sl. 8.7).
Limovi i trake su najmasovniji proizvodi eliana. Debljina im se kree od
0.25-5 mm, a dobijaju se toplim i hladnim valjanjem bileta ili slabova. Trake se ra-
zlikuju od limova po manjoj irini koja ne prelazi 250 mm.

Slika 8.6 Kontinualno livenje elika
Mainski materijali

212
Toplo valjanje obavlja se izmedju niza valjaka rasporedjenih na dugakoj stazi
(duine i do 1.6 km). Razmak izmedju grupe valjaka smanjuje se u pravcu valjanja,
tako da lim postaje sve tanji i tanji na svom putu du valjaonike linije. U toploj
valjaonici moe se slab debljine 1.3 m i duine 2.4 m prevaljati u lim debljine
1.6 mm i duine 430 m za samo nekoliko minuta. Pri naputanju zadnje grupe va-
ljaka, lim se namotava na kalem. Veinom se limovi posle toplog valjanja dekapi-
raju radi otklanjanja oksidisanog sloja i potom hladno valjaju. Tako se proizvode
tanji limovi (ispod 1 mm) glatkijih i istijih povrina, pogodnih za duboko izvlae-
nje i nanoenje zatitnih prevlaka.



Slika 8.7 Shema tehnolokog procesa dobijanja elika, poev od prerade sirovina pa
do valjanja i vuenja
Dobijanje sirovog gvodja, elika i livenog gvodja

213
ipke su po obimu proizvodnje odmah iza limova i traka. Izradjuju se toplim
valjanjem sa presecima koji mogu biti okrugli, kvadratni, ovalni i estougaoni. Po
potrebi npr. za alatne elike ipke se preradjuju i vuenjem na hladno (pri tempere-
turi ispod temperature rekristalizacije) kroz otvore (kalibre) na alatu. Ovom prera-
dom nastaje deformaciono ojaanje, a povrine tapova postaju svetle i glatke.
eleznike ine i profilni nosai valjaju se iz blokova primenom kalibrisanih
valjaka.
Ploe su po obliku ravne kao i limovi ali su debljine vee od 5 mm. Proizvode
se toplim valjanjem slabova ili ingota tzv. reverzibilnim valjanjem gde se ingoti
kreu napred - nazad izmedju samo jednog para valjaka. U vremenskom intervalu
pojedinih hodova smanjuje se postupno razmak izmedju valjaka sve dok se ploa
ne stanji na potrebnu debljinu. Tanje ploe mogu se proizvoditi i neprekidnim va-
ljanjem slino kao limovi i trake. Ploe se uglavnom koriste u brodogradnji, mos-
togradnji, za transportna sredstva, razne vrste pretovarnih platformi i sl.
Ingoti su liveni elini trupci kvadratnog, pravougaonog ili krunog preseka,
mase od 100 kg do oko 40 t. Dobijaju se izlivanjem tenog elika u metalne kalupe
- kokile od livenog gvodja ili elika (sl. 8.8).
U procesu produvavanja sirovog gvodja vazduhom i pri izlivanju tenog eli-
ka u kokile rastvaraju se manje ili vie kiseonik ili azot. Zbog toga se u toku o-
vravanja elika izdvajaju gasovi CO, H
2
, CO
2
i N
2
, od kojih je najtetniji CO jer

a)
Slika 8.8 Otkrivanje ingota a) i izgled ingota: umirenog b) i neumirenog
c) elika sa razliitim stepenima umirenosti (dezoksidacije)
Mainski materijali

214
se delom izdvaja u vidu mehurova, a delom reaguje sa gvodjem po jednaini:
314 / CO Fe FeO C kJ mol + = + + .
Gasni mehurovi dovode do poroznosti, a slobodan ugljenik (C) izluuje se kao
grafit na unutranjim povrinama mehurova pa oteava zagrevanje elika pri daljoj
plastinoj preradi i pogorava mehanike osobine elika.
U cilju smanjenja sadraja kiseonika u eliku, u zavrnoj fazi topljenja ili u li-
vakom loncu, ubacuje se mangan (u vidu fero-mangana) koji deluje ne samo kao
dezoksidator ve razgradjuje i FeS. Na taj nain obrazuju se jedinjenja MnO, MnS
koja kao laka plivaju u obliku troske iznad tenog elika, i lako se isputaju pre li-
venja elika.
Ako dezoksidacija ostane samo na manganu elik se zove neumiren, a ako se
dalje u livakom loncu doda aluminijum (0.01-0.05% Al) ili pak 0.12% Si preko
fero-silicijuma, odnosno kombinacije Al-Fe-Si dobijaju se poluumireni ili umireni
elici.
Posebno je povoljna dezoksidacija pomou Al, jer se pritom stvara Al
2
O
3
u ob-
liku fine praine. Tako se stvaraju brojni centri kristalizacije, to posle ovrivanja
daje povoljnu sitnozrnastu strukturu. Hemijska analiza neumirenog elika pokazuje
da je u njemu malo silicijuma (Si < 0.05%), dok se u umirenom eliku nalazi u
normalnoj koliini (0.12-0.3% Si). Sve se vie izradjuju poluumireni elici dezok-
sidisani sa Mn i Al koji sadre 0.05-0.1% Si.
Kod ingota umirenih elika na vrhu se stvara upljina levkastog oblika (lunker,
sl. 8.8a). Umireni elici odlikuju se ujednaenom strukturom i ravnomernim hemij-
skim sastavom i mehanikim osobinama. Sve to dovodi do porasta dinamike izdr-
ljivosti, boljih osobina na niskim temperaturama, bolje zavarljivosti i termike ob-
radljivosti.
Poluumireni elici, su delimino dezoksidisani tako da su porozni u vrhu ingota
i imaju manji lunker nego umireni elici. Zato su ekonominiji jer se deo oko lun-
kera (centralne upljine) odseca pre toplog valjanja ingota.
Neumireni elici imaju veoma nizak sadraj ugljenika (C < 0.15%) i silicijuma.
Gasni mehurovi se izdvajaju ka perifernim delovima ingota (sl. 8.8c), a povrinski
sloj ostaje mek to je povoljno za obradu deformacijom na hladno. Zato se ovi eli-
ci upotrebljavaju za hladno valjanje tankih limova i vuenje ipki na hladno. Mana
im je sklonost ka starenju, rdjavija zavarljivost i manja dinamika izdrljivost.
Ingoti su osnovna sirovina za mehaniku preradu elika u elianama postup-
cima gnjeenja, kovanja i vuenja. Od ingota zagrejanih do belog usijanja (1050-
1200C prema vrsti elika), daljom preradom dobijaju se razni elini poluproiz-
vodi: eleznike ine, profilisani nosai, ipke, betonsko gvodje, cevi, ice itd.
Valjanje je najei i najvaniji nain prerade elika, jer oko 80% ukupno proizve-
denog elika prolazi kroz valjke u nekim fazama obrade. elini ingoti mogu biti
razliitih veliina u zavisnosti od proizvoda koji se iz njih izradjuju. Na primer, in-
goti za alatne elike ne prelaze nekoliko stotina kilograma dok ingoti za delove ve-
likih maina dostiu 40 t. Pre dalje metalurke prerade deformisanjem (npr. valja-
njem), ingoti se podvrgavaju dugotrajnom difuzionom arenju. Kad je re o meta-
Dobijanje sirovog gvodja, elika i livenog gvodja

215
lurkoj preradi ingota ovde e ukratko biti govora samo o kovanju, presovanju i va-
ljanju, tj. mehanikoj (primarnoj) preradi elika.
Kovanjem se daje oblik belo usijanom komadu bilo direktnim udarcima ekia
u predmet na nakovnju ili posredno preko kalupa-matrice: u prvom sluaju re je o
slobodnom kovanju, a u drugom o kovanju u kalupima-matricama. Liveni elik in-
gota je upljikav; naknadnim gnjeenjem na toplo upljine se privaruju pa komad
dobija znatno bolje mehanike osobine. Slobodnim kovanjem izradjuju se okrugle
ili kvadratne gredice (bileti), s tim to se u zadnjoj fazi kovanja mogu upotrebiti ka-
lupi postavljeni izmedju ekia i nakovnja. Veoma je esto slobodno kovanje samo
prva faza pri serijskom kovanju komplikovanih delova. Tako se npr. velika kolena-
sta vratila (radilice), najpre iskivaju na priblian oblik, a zatim se kuju u kalupu da
bi poprimile definitivnu formu.
Kovanje u matricama obavlja se u elinim kalupima sa gravurama u koje se
stavlja belo usijan grubo prekovan ili valjan blok, koji se pod udarcima ekia ras-
pljeskava i popunjava kalupnu upljinu (matricu). esto se komplikovani komadi
kuju u vie matrica istih kontura, a razliitih dubina kao i vie radnih operacija. Ta-
ko se npr. vagonski toak izradjuje od usijanog, prethodno prevaljanog ili slobodno
prekovanog elinog bloka; on se potom prebacuje u donji deo kalupa, dok se pre-
ko gornjeg dela kalupa prenose udarci kovakog malja. Kad se komad iskuje u ka-
lupu - ponovo se zagreva i prenosi u mainu za valjanje koja mu daje krajnji oblik.
Pre kovanja delovi se zagrevaju u peima do belog usijanja (1050-1200C), a
posle kovanja se, jo vreli, zatrpavaju u jame sa pepelom i ljakom da bi se sporo
hladili (5 sati do 6 dana, zavisno od veliine i oblika).
Presovanje ingota obavlja se posle njihovog zagrevanja do belog usijanja, tako
to se izlau mirnom pritisku pod kovakom presom. Presovanje se koristi i za rela-
tivno tanje delove (oko 200 mm), naroito kad je potrebno dobiti ravnomernu i pot-
puno prokovanu masu po celoj dubini, to se kovanjem ne moe postii. Pri radu
presa (hidraulinih, parnih, pneumatskih), komad se sporo gnjei i menja oblik, a
nepovoljnu upljikavu strukturu prevodi u kompaktnu presovanu strukturu na ce-
lom preseku. Najee se presuju usijani sirovi ingoti, a ponekad i ingoti koji su
prethodno prevaljani. Treba istai da se presovanjem na toplo dobija bolja struktura
nego kovanjem ili valjanjem; pri kovanju debelih komada moe se u sredini zadr-
ati upljikava livena struktura. To je i razlog to se toplim presovanjem izradjuju
najodgovorniji delovi kao to su npr. danca visoko optereenih parnih kotlova, to-
povske cevi, delovi termoenergetskih postrojenja i sl.
Valjanje elika, za razliku od kovanja i presovanja, moe se kao to je ve re-
eno izvoditi kako na toplo tako i na hladno. Vee debljine se valjaju na toplo, a
limovi i trake malih debljina (tanji od 1 mm) valjaju se na hladno. Klasifikacija e-
lezarskih proizvoda daje se prema debljini: ploe s > 5 mm, b 20s (b-irina);
limovi s = 0.25 do 5 mm, folije s < 0.25 mm.
Valjaoniki stan za toplo valjanje ima najmanje dva horizontalna valjka u telu
stana. Izmedju valjaka proputa se belo usijani elini blok, koji se pritiskuje i
spljotava, tako da se pritom neznatno iri, a dosta izduuje. Pre narednih prolaza-
Mainski materijali

216
ka bloka izmedju para valjaka, njihov se razmak smanjuje te komad postaje sve ta-
nji i dui. Ravne povrine valjaju se pomou ravnih valjaka, a za profilne nosae ili
eleznike ine, u povrine valjaka usecaju se udubljenja koja izmedju para valjaka
daju upljinu potrebnog profila. Odgovarajui oblik urezan u par valjaka zove se
kalibar, a za valjke se kae da su kalibrisani.
Za hladno valjanje traka uzima se kao polazni materijal toplo valjana traka, ko-
ja se za to posebno priprema. Cilj pripreme je da se odstrane tvrde oksidne pokori-
ce stvorene na povrini lima ili trake pri toplom valjanju. Trake namotane u koture
(rolne) odmotavaju se i najpre provlae kroz kadu sa rastvorom sumporne kiseline,
a zatim kroz sud sa vodom u kome se spira preostala kiselina. Traka se zatim prov-
lai kroz tople valjke, sui se, premazuje uljem i ponovno uvija u rolnu. Ova se
operacija zove dekapiranje. Ovako pripremljena traka ide u valjaoniki stan za hla-
dno valjanje. Kvalitet hladno valjane trake ili lima je ogledalo stanja povrine va-
ljaka. Stoga oni moraju biti polirani (lepovani), a njihovo rastojanje treba da bude
pravilno podeeno. Krajnja debljina lima uglavnom se dobija viestrukim provla-
enjem izmedju valjaka sa sve manjim i manjim razmacima. Pri tome lim postaje
sve tvrdji, pa se posle nekog broja valjanja lim mora ariti na visokoj temperaturi,
pa tek onda vratiti na valjaoniki stan. Isto tako se i posle zavrnog valjanja traka
ari i zatim namotava u rolnu. arenje se izvodi u peima sa zatitnom atmosferom
azota da bi se speila povrinska oksidacija. Hladnim valjanjem popravlja se unut-
ranja gradja elika, a time i njegove tehnoloke osobine koje su bitne za preradu
lima dubokim izvlaenjem. Sem toga, valjanjem na hladno dobija se istija i glatki-
ja povrina nego pri toplom valjanju, to je znaajno ne samo za nanoenje zatit-
nih prevlaka ve i za poveanje otpornosti na koroziju.
Mnoge vrste elinih poluproizvoda posebno se povrinski obradjuju ili zati-
uju prevlakama. Na primer, neki nerdjajui elici su u stanju isporuke brueni ili
polirani. Za neke druge elike najvaniji postupci zatite su metod potapanja i elek-
trolitika zatita.
Zatita potapanjem izvodi se u kadi sa rastopljenim zatitnim metalom. Uglav-
nom je re o pocinkovavaju cevi, oluka, zavrtnjeva i navrtki, rezervoara, limenih
krovova i dr. Kada je re o trakama, specijalni valjci ih uvode u kadu sa rastoplje-
nim cinkom, potom se traka provlai kroz komoru za hladjenje u kojoj nataloeni
cink otvrdnjava. Finalni proizvodi se namotavaju u koturove ili seku na table limo-
va.
Elektrolitiko platiranje ili galvanizacija je pokrivanje jednog metala slojem
drugog, elektrolitikim putem. eliane na ovaj nain proizvode velike koliine ka-
lajisanih elika, od kojih se prave konzerve (limenke). Takodje se ovim postupkom
izradjuju i hromiraju proizvodi koji se dalje upotrebljavaju za konzerve i druge pro-
izvode.
Treba napomenuti da je zatitni sloj dobijen potapanjem (na toplo) znatno deb-
lji i grublji nego sloj dobijen galvanskim putem.
elini odlivci izradjuju se preteno u peanim kalupima, a u manjoj meri u
kokilama (valjci za valjanje elika). U livnicama elika liju se u pesku: valjci, ka-
Dobijanje sirovog gvodja, elika i livenog gvodja

217
lupi za livenje pod pritiskom, kovaki kalupi, ramovi kovakih presa i slini veliki
i komplikovani delovi koji se ne mogu izraditi kovanjem ili presovanjem. elini
odlivci se dalje ne preradjuju, ve se upotrebljavaju u stanju kako su izliveni, ra-
zume se uz manju mainsku obradu (struganje, bruenje).
DEFINICIJE I DOPUNE:
Primarna ili metalurka prerada elika: odnosi se na preradu u elezarama: to-
plo i hladno valjanje, presovanje, kovanje, livenje, povrinsku zatitu.
Sekundarna prerada elika: odnosi se na preradu van elezara: livenje, kovanje,
zavarivanje, sinterovanje, mainsku obradu.
Rude gvodja: magnetit, hematit, limonit, siderit.
Visoka pe: pe loena koksom za proizvodnju sirovog gvodja iz njegovih oksid-
nih ruda.
ara visoke pei: materijali koji se ubacuju u visoku pe (koks, gvozdene ok-
sidne rude, krenjak).
Koksovani kameni ugalj: porozna masa dobijena suvom destilacijom kamenog
uglja, koja sadri 85-90% istog ugljenika, manje od 9% pepela, manje od 4%
vlage i manje od 1.5% sumpora.
Topitelj: kreni kamen (krenjak CaCO
3
) namenjen da u procesu topljenja vee ja-
lovinu iz rude i da je prevede u zguru.
Sivo sirovo gvodje: gvodje koje se dobija sporim hladjenjem tenog sirovog
gvodja sa poveanim sadrajem silicijuma; izliva se u peane kalupe ili u
savremenim elezarama u gvozdene kalupe. Tako dobijeni odlivci (25-50 kg) pro-
daju se livnicama sivog liva.
Belo sirovo gvodje: produkt visoke pei koji se u tenom stanju prenosi u eli-
anu radi prerade u elik.
Kovno gvodje: gvodje sa niskim sadrajem ugljenika (C < 0.03%) i primesa (Si
< 0.1% i Mn < 0.25%); upotrebljava se za izradu ukrasnih delova, fasada grad-
jevina, ograda i sl.
Varen elik: elik koji se od davnina proizvodio viestrukim iskivanjem gvodja u
testastom stanju; za zagrevanje gvodja upotrebljavao se drveni ugalj, koji se
produvavao vazdunim mehovima.
Topljen elik: elik ija je proizvodnja poela u Besemerovom konvertoru da bi se
danas ustalila proizvodnja baznim kiseonikim postupkom (LD), u elektro-peima i
u plamenim peima (SM).
Umireni elici: elici kod kojih je kiseonik zaostao iz proizvodnog procesa
odstranjen (a time i poroznost) uvodjenjem u rastop dezoksidatora aluminijuma
ili fero-silicijuma.
Mainski materijali

218
Poluumireni elici: elici koji su delimino dezoksidisani manjom koliinom
dezoksidatora (aluminijum, fero-silicijum).
Neumireni elici: elici sa niskim sadrajem ugljenika (C < 0.15%) koji su
delimino dezoksidisani manganom: posle ovrivanja ingota zadravaju se gasni
mehurovi u celoj masi tako da ona izgleda kao "vajcarski sir". Ovi su elici
pogodni za duboko izvlaenje.
Kontinualno livenje: ovim postupkom livenja proizvode se elini polufabrikati
kvadratnog ili pravougaonog preseka namenjeni za dalju preradu valjanjem.
Ingoti: liveni elini trupci koji se naknadno preradjuju valjanjem, kovanjem ili
presovanjem.
PITANJA:
1. Kako se dobija sirovo gvodje iz oksidnih ruda?
2. Dobijanje i prerada sivog i belog sirovog gvodja.
3. Metodi izrade varenog, pudlovanog i topljenog elika.
4. Savremene pei za proizvodnju elika, i pojmovi neumiren, poluumiren i
umiren elik.
5. Postupci dalje prerade polufabrikata kontinualnog livenja i ingota.
6. Postupci dodatne rafinacije elika (AOD i drugi).
7. Opisati izradu sledeih elezarskih proizvoda: profilnih nosaa, elinih od-
livaka i povrinski zatienih limova.
8. Razlika u strukturi elezarskih proizvoda dobijenih plastinim deformisanjem i
livenjem.
9. Hladno valjanje limova i traka, dekapiranje i medjuoperaciono arenje.
10. Kovanje, presovanje i valjanje ingota.
11. Umireni, poluumireni i neumireni elici.
9
PODELA ELIKA
elici predstavljaju danas najbrojniju i najee korienu grupu metala. Razne
vrste elika najvie se upotrebljavaju u mainskoj industriji, gradjevinarstvu, poljo-
privrednoj mehanizaciji, rudarstvu, hemiji i energetici.
Danas je u svetu poznato nekoliko hiljada raznih vrsta elika dobijenih odgova-
rajuom kombinacijom sadraja ugljenika i legirajuih elemenata najrazliitijih
osobina.
itav niz tih elika ima sline ili iste osobine, a nova oznaka esto se daje da bi
se koristile domae sirovine ili izbegla patentna zatita, uz veoma male promene
hemijskog sastava. Da bi se olakalo snalaenje pri izboru elika svaka drava da-
nas je standardizovala glavne grupe, a tei se stvaranju zajednikih standarda za
grupu zemalja. Medjunarodni standardi olakavaju razmenu robe, tako da se moe
oekivati da objedinjavanje standarda bude brzo nastavljeno.
Broj standardizovanih elika se sa razvojem tehnike i tehnologije stalno menja.
U standarde se unose nove grupe, stari tipovi nestaju ili se zamenjuju elicima sa
boljim osobinama. Ali se pri uvodjenju novih elika ipak tei da se previe ne iri
asortiman, jer preveliki broj oznaka oteava orijentaciju korisniku, poveava tro-
kove skladitenja i dovodi do malih proizvodnih serija koje ne mogu biti rentabil-
ne. Kao to je ve spomenuto, elici se proizvode u Martenovim peima, konverto-
rima i posebno kvalitetne vrste u elektro peima.
Klasifikacija elika moe biti zasnovana na razliitim kriterijumima koji se
mogu svesti na:
a) podelu prema hemijskom sastavu: ugljenini, legirani, mikrolegirani
1
i
b) podelu prema nameni: konstrukcioni, alatni i elici posebnih fizikih ili hemij-
skih osobina.
Kod ugljeninih elika na korisne osobine presudno utie sadraj ugljenika, a
kod legiranih elika legirajui elementi. Da bi se dati element smatrao legirajuim,

1
Ovi su elici kako po performansama, tako i po ceni izmedju ugljeninih i legiranih elika.
Mainski materijali

220
a ne primesom potrebno je da njegov sadraj u eliku bude iznad odredjene kolii-
ne; npr. vie od 0.60% Si, 0.80% Mn, 0.30% Cr,..., to je definisano standardom.
9.1 Oznaavanje elika
Prema naem standardu oznaka elika sadri:
slovni simbol - za elik, L - za elini liv,
osnovnu oznaku od etiri (ili pet) brojnih simbola i
dopunsku oznaku za stanje elika (esto se izostavlja).
Osnovna oznaka, pre svega, razlikuje se za:
elike sa negarantovanim hemijskim sastavom i
elike sa garantovanim hemijskim sastavom.
U elike sa negarantovanim hemijskim sastavom spadaju ugljenini (nelegira-
ni)
1
elici trgovakog kvaliteta (0000) i ugljenini elici propisanih mehanikih
osobina (ponekad se ograniava i sadraj neistoa P i S). Kod ugljeninih elika
propisanih mehanikih osobina, brojni simbol na prvom mestu je nula, a na drugom
broj koji oznaava minimalnu jainu na kidanje (zateznu vrstou) prema standar-
dnoj tablici. Takodje se dalji simboli na treem, etvrtom (ponekad i petom) mestu
odnose na pripadnost elika odredjenoj grupi i daju se u odgovarajuim tablicama.
Tako npr. oznaka 0370 pokazuje da je re o eliku sa garantovanim mehani-
kim osobinama (0), nazivne jaine na kidanje R
m
= 360-380 MPa, (3) i ogranie-
nog sadraja P i S, (70).
U elike sa garantovanim hemijskim sastavom ubrajaju se ugljenini i legi-
rani elici. Simbol na prvom mestu dat je prema donjoj tablici za najuticajniji legi-
rajui element (proizvod faktora vrednosti i % legirajueg elementa).
Leg. element C Si Mn Cr Ni W Mo V ostali
Brojni
simbol
1 2 2 4 5 6 7 8 9
Kod ugljeninih elika na prvom mestu je 1, a na drugom mestu desetostruka
vrednost maksimalnog sadraja ugljenika (zaokrueno na desetine). U osnovnoj
oznaci za legirane elike na prvo mesto dolazi brojni simbol najuticajnijeg elemen-
ta, a na drugo mesto dolazi simbol sledeeg elementa po rangu uticaja.
Dalji brojni simboli (trei i etvrti) odnose se na redni broj elika prema sta-
ndardnom utvrdjenom redosledu. Tako se na primer iz oznake 4732 moe zaklju-
iti da je re o eliku legiranom sa Cr (4) i Mo (7) i da elik ima redni broj 32 (na-
menjen za poboljanje).
Treba istai da se detaljniji podaci o karakteristikama odredjenih vrsta elika
mogu nai u odgovarajuim standardima i katalozima proizvodjaa; tu se uglav-

1
Danas se esto koristi termin nelegirani umesto ugljenini elik.
Podela elika

221
nom daje hemijski sastav, predvidjena termika obrada, mehanike osobine, tempe-
rature termike obrade, prokaljivost, zavarljivost, nain prerade i primeri primene.
U novijim listama proizvodjaa materijala daju se i temperature prekristalizacije,
krive poputanja, dijagrami ARA ili IRA i neke termo-fizike osobine. Kod elika
za posebne primene daju se jo i neke specifine osobine (npr. granica puzanja i
sl.).
Dopunska oznaka odnosi se iskljuivo na stanje isporuke elinih poluproizvo-
da, uglavnom prema vrsti primenjene termike obrade. Dva brojna simbola upisuju
se kad je re o dve vrste obrade izvedene jedna za drugom na odgovarajuim ele-
zarskim poluproizvodima (npr. konano stanje vueno + areno oznaava se sa 51).
Odgovarajui simboli dopunskih oznaka stanja isporuke valjanih i vuenih e-
lika dati su nie:
0 - u prirodnom stanju, bez odredjene termike obrade,
1 - areno,
2 - areno na najbolju obradljivost,
3 - normalizovano,
4 - poboljano,
5 - hladno deformisano i
6 - prema posebnim uputstvima.
Poto svi nelegirani elici sadre osim osnovnih sastojaka (C, Si, Mn) i neis-
toe (P i S), kao i manje koliine elemenata koji u elik prelaze bilo iz rude ili pri
pretapanju starog gvodja, u standarde se uvode granice iznad koje se elementi
smatraju za legirajue. Prema standardu JUS C.B0.002 za legirajue elemente sma-
traju se oni elementi iji je sadraj u eliku vei od:
Leg.
elem.
Mn Ni V Al Si W Co Cu Cr Mo Ti
% > od 0.8 0.3 0.05 0.05 0.6 0.1 0.05 0.03 0.2 0.05 0.05
Ako je sadraj nekog elementa nii od navedenog u tablici, onda se on smatra
za primesu. Uzmimo npr. elik sa 0.30% C, 0.40% Si, 0.60% Mn, 0.20% Cr, za ko-
ji moemo zakljuiti da je re o nelegiranom eliku, u kome su Si i Mn dezoksida-
tori, a Cr se smatra za primesu.
Na kraju treba primetiti da se normirani granini sadraji legirajuih elemenata
unekoliko razlikuju u standardima raznih zemalja. Tako se npr. u ekom standardu
(N) daje: Mn > 0.90%, Si > 0.50%, Ni > 0.50% itd., a u AISI
1
- standardima Mn
> 1.65%, Si > 0.60%, Cu > 0.60% itd.

1
AISI - American Iron and Steel Institute (USA).
Mainski materijali

222
9.2 Uticaj legirajuih elemenata u elicima
Ugljenini elici ne mogu ispuniti sve konstrukcione zahteve, kojima se esto
trai ne samo visoki napon teenja ve takodje i dobra ilavost, odredjena dinamika
izdrljivost, granica puzanja ili odredjene osobine na niskim ili visokim temperatu-
rama. Pored ovih osnovnih mehanikih osobina moraju ponekad odredjeni delovi
imati i posebne osobine, kao korozionu otpornost, termo-postojanost i sl., koje se
mogu dobiti samo dodavanjem drugih elementa, tj. legiranjem. Konstrukcioni legira-
ni elici uvek su skuplji od ugljeninih i zato ih treba primenjivati u poboljanom
stanju kada imaju najvei odnos R
p
/R
m
kao i maksimalnu ilavost, pa se tako najbolje
koriste dodatni elementi. Ponekad se, naprotiv ne trae visoke mehanike osobine,
ve se npr. zahteva samo dovoljna otpornost protiv korozije. U tom sluaju bi bilo
neekonomino praviti debele limove od skupih visokolegiranih elika; bolje je pri-
meniti tzv. platiranje-postupak kojim se na meki nelegirani elik privaruje tanji lim
od nerdjajueg elika. Dodirne povrine oba lima medjusobno se spajaju postupkom
zavarivanja eksplozijom, ime se dobija dovoljno kompaktan spoj. Takodje se dvos-
lojne (bimetalne) cevi i leine aure izradjuju postupkom centrifugalnog livenja.
Svaki element kojim se legira elik, menja njegove osobine zavisno od toga u
kom je obliku prisutan u strukturi, tj. da li je potpuno ili samo delimino rastvoren
u osnovnoj metalnoj masi (u feritu ili austenitu), da li je vezan sa ugljenikom kao
karbid, sa azotom kao nitrid i sl. Znaajno je i poveanje prokaljivosti koje se pos-
tie legiranjem, gotovo svim dodatnim elementima. to se tie ugljenika, on je u
eliku neophodan jer daje gvodju potrebnu tvrdou i mo kaljenja. Gvodje koje
sadri ispod 0.10% C nema ni jednu od ovih osobina; ono je meko i ne moe se ka-
liti. Ovo se odnosi i na ugljenine i na legirane elike.
Ako se elik legira silicijumom, dolazi do porasta granice elastinosti, pa se ovi
elici upotrebljavaju za lisnate, zavojne i torzione opruge.
elik sa oko 1% Mn i 0.50% Si ima odline magnetne karakteristike te se kori-
sti za izradu jezgra elektromagneta.
Manganski elik (Hadfield) sa 12-14% Mn je veoma otporan na habanje pa se
upotrebljava za lance gusenica na tenkovima, za eljusti bagera, za eleznike i
tramvajske skretnice, za raonike plugova i sl..
Hrom u iznosu od 12% skokovito menja elektro-potencijal elika od negativ-
nog u pozitivan, i time ga ini nerdjajuim. U kombinaciji sa niklom dobija se poz-
nati austenitni nerdjajui elik 18Cr8Ni (4571).
Nikal dodat eliku do 5% poveava jainu i naroito ilavost na snienim tem-
peraturama. Od elika legiranih niklom i hromom izradjuju se zupanici za menja-
e i diferencijale motornih vozila. Legura koja sadri 40% Ni, 49% Cu i 1% Mn pri
zagrevanju se izduuje isto kao staklo. Zato se od nje prave tanke ice upresovane
u staklo elektrinih sijalica, da bi sprovele struju do volframskog vlakna.
elici legirani volframom (do 18% W) namenjeni su za izradu alata za main-
sku obradu metala. Volframski elik zadrava dobre osobine, ak i kad se usled ve-
Podela elika

223
like brzine rezanja zagreje do crvenog usijanja (oko 750C). Pored volframa alatni
elici mogu biti legirani i sa Mo, V, Co , Ti, Cr.
9.2.1 Uticaj legirajuih elemenata na osnovnu metalnu
masu
Svi legirajui elementi utiu u veoj ili manjoj meri na temperaturu prekristali-
zacije elika, a time i na veliinu oblasti gama i alfa. Za termiku obradu uglavnom
je vaan njihov uticaj na oblast gama. U tom smislu legirajui elementi mogu se
podeliti na etiri grupe:
a) elemente koji potpuno otvaraju oblast gama,
b) elemente koji proiruju oblast gama,
c) elementi koji potpuno zatvaraju oblast gama i
d) elementi koji suavaju oblast gama.
a) Elementi koji potpuno otvaraju oblast gama
Neki elementi proiruju u binarnom ravnotenom dijagramu Fe-M
1
oblast faze
, tako da pri odredjenoj koncentraciji M, ta se faza zadrava od solidus temperatu-
re pa do sobne. Primer takvog binarnog dijagrama (Fe-Mn) dat je na slici 9.1 i na
slici 5.11.
Sve do koncentracije elementa M date takom C
1
, bie mogua potpuna prekri-
stalizacija ; pri sadraju izmedju C
1
i C
2
odvijae se samo delimina prekrista-
lizacija. Ako poveamo sadraj legirajueg elementa iznad C
2
, legure Fe-M imae i
pri sobnoj temperaturi samo fazu gama. Pri zagrevanju (odnosno hladjenju) ne od-
vijaju se kod ovih legura fazne promene u vrstom stanju. Dijagram potpuno otvo-
rene - oblasti obrazuju sa gvodjem elementi, iji su poluprenici atoma bliski
polupreniku atoma gvodja i ija je kristalna reetka slina fazi . Od tehniki
znaajnih legirajuih elemenata spadaju u ovu grupu nikal i mangan (Ni ima povr-
inski centriranu reetku slinu kao -Fe). Elementi koji potpuno otvaraju - oblast
nazivaju se austenitotvorni ili -geni.
b) Elementi koji proiruju oblast gama
Neki dodatni elementi (npr. Cu, N) istina proiruju oblast gama, ali to nije do-
voljno da se ta oblast potpuno otvori da bi prekristalizacija bila sasvim potisnuta.
Ovi elementi dakle poveavaju stabilnost faze gama, ali je ne poveavaju u toj me-
ri, da bi bila zadrana i pri sobnoj temperaturi.




1
M-uopteno oznaava legirajui element.
Mainski materijali

224
c) Elementi koji potpuno zatvaraju oblast gama
Ako se poveava sadraj legirajuih elemenata koji podiu temperaturu pre-
kristalizacije, zatvara se oblast gama kako je shematski prikazano na slici 9.2.
Pri zagrevanju legura koje imaju niu koncentraciju legirajueg elementa M
nego to daje taka C
1
, prekristalisae se potpuno pri zagrevanju faza u fazu ,
to znai da je ove legure mogue termiki obradjivati. Legure koncentracije izme-
dju C
1
i C
2
prekristalisae se pri zagrevanju samo delimino. Posle zagrevanja do
oblasti + i brzog hladjenja do sobne temperature prekristalisae samo faza gama.
Pri poveanju sadraja legirajueg elementa iznad koncentracije C
2
ostae zadrana
faza u celom opsegu temperatura izmedju solidusa i sobne temperature. Legure
ne podleu prekristalizaciji, ni pri hladjenju ni pri zagrevanju, te e na svim tempe-
raturama struktura biti feritna. Poto taj ferit nastaje iz rastopa pri ovrivanju, oz-
naava se kao - ferit, da bi se razlikovao od ferita, koji se obrazuje pri hladjenju
prekristalizacijom faze gama. Ponekad se naziva prema elementu koji je u feritu ra-
stvoren (npr. hromov ferit). U feritotvorne elemente koji potpuno zatvaraju oblast
spadaju hrom (hrom ima prostorno centriranu kubnu reetku kao -ferit), molibden,
vanadijum, volfram, silicijum, aluminijum, fosfor i titan.
d) Elementi koji suavaju oblast gama
To su niobijum, tantal, cirkonijum i cer; oni se medjutim koriste za legiranje
elika samo u posebnim sluajevima (npr. Nb kao stabilizator kod nerdjajuih eli-
ka).


Rastop (R)

R +
+
R +
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Legirajui element M, maseni %
C
1
C
2
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Legirajui element M, maseni %

Rastop (R)

C
2
C
1
R +
+

Slika 9.1 Ravnoteni binarni dijagram Slika 9.2 Ravnoteni binarni dijagram
sa otvorenom oblau gama sa zatvorenom oblau gama
Podela elika

225
Pregled legirajuih elemenata i karbida u elicima
Isti uticaj kao i u binarnim legurama Fe-M imaju legirajui elementi i u elici-
ma. Sa porastom sadraja austenitotvornih elemenata kod elika opadae tempera-
tura prekristalizacije. Snienje ne utie samo na veliinu oblasti gama, ve takodje i
na osobine elika poto temperatura transformacije odredjuje npr. grubost perlitnih
lamela, a time i mehanike osobine. Ako se temperatura prekristalizacije dovoljno
snizi, moe biti difuziona promena potpuno potisnuta i austenit e prekristalisati i
pri sporom hladjenju mehanizmom klizanja (tj. bezdifuziono) u martenzit. Ako se
povea sadraj austenitotvornih elemenata iznad odredjene granice, ostae zadra-
na austenitna struktura i na sobnoj temperaturi. Dodavanjem legirajuih elemenata
tako dobijamo elike koji imaju i pri sobnoj temperaturi austenitnu strukturu, tzv.
austenitne elike. Ovi elici nisu magnetini, imaju nisku granicu teenja i malu
tvrdou, ali visoku istegljivost i ilavost.
Sa poveanjem koliine feritotvornih elemenata oblast gama e se suavati, ta-
ko da pri odredjenom sadraju legirajuih elemenata ostaje zadran - ferit i pri
sobnoj temperaturi. elici e imati feritnu strukturu prema kojoj se nazivaju feritni
nerdjajui elici sa 12-30% Cr i veoma niskim sadrajem ugljenika (4170). Prisu-
stvo karbida umanjuje korozionu otpornost.
Odredjena klasa elika sadri kako - gene (Ni, Mn, Cu) tako i - gene elemen-
te (Cr, Mo, Si, Nb,...), pa je procena njihove strukture na sobnoj temperaturi bila
nemogua bez metalografskih i drugih ispitivanja. Na bazi rezultata tih ispitivanja,
ameriki metalurg efler konstruisao je dijagram (sl. 9.3) koji ima viestruku na-
menu.
Austenit
Austenit +
martenzit
Martenzit
E
A
D
C
O'
O
N B
Ferit +
martenzit
Austenit + ferit
Martenzit
+ ferit
Ferit
Austenit +
martenzit
+ ferit
0
%

5
%

1
0
%

2
0
%

1
0
0
%

0 5 10 15 20 25 30 35 40
0
5
10
15
20
25
30
Ekvivalent hroma, %
E
k
v
i
v
a
l
e
n
t

n
i
k
l
a
,



%
P

Slika 9.3 eflerov dijagram
Mainski materijali

226
Za odredjivanje strukture najpre treba izraunati tzv. ekvivalente (Ni) i (Cr):
( ) 30 0.5 Ni Ni C Mn = + + ; ( ) 1.5 0.5 Cr Cr Mo Si Nb = + + + i zatim te vrednosti une-
ti u eflerov dijagram. Odatle se moe oitati struktura: martenzitna (M), austenit-
na (A), feritna (F) ili njihove kombinacije.
Legirajui sastojci se prema uticaju na strukturu elika dele na dve osnovne
grupe: austenitizatore (Ni, Mn, Cu, C i N), i feritizatore (Cr, Mo, W, Si, V, Ta, Al,
Ti i Nb), ili - gene i - gene elemente.
Nikal rastvoren u feritu poveava jainu i ilavost uz odravanje visoke plasti-
nosti. Delovanje nikla kao austenitizatora zavisi u velikoj meri od sadraja hroma
u eliku. Legirani elici tipa Cr-Ni sa sadrajem Ni iznad 8% pri odnosu
Cr/Ni<1.8/1 imaju isto austenitnu strukturu. Nikal je sastojak otporan prema oksi-
daciji, a legure koje sadre 30-40% Ni oksidiu se priblino istom brzinom kao i
isti elementi. Nikal u eliku deluje kao grafitizator (razlae cementit), pa elici
bogati niklom treba da sadre to manje ugljenika.
Mangan se supstitucijski rastvara u feritu doprinosei porastu svojstava otpor-
nosti elika. U ugljeninim i niskolegiranim elicima poveava otpornost zavarenih
spojeva prema prslinama na toplo jer obrazuje stabilan sulfid mangana (MnS) vi-
soke temperature topljenja ( 1620C) i time smanjuje koliinu tetne niskotopljive
eutektike Fe-FeS. Poveanjem sadraja mangana u gore navedenim elicima do
1.5% rastu jaina i ilavost uz odranje dobre plastinosti. Pri sporom hladjenju le-
gura Fe-C-Mn, zavisno od sadraja Mn i C mogu se dobiti sledee strukture: perli-
tna, perlitno-martenzitna, martenzitno-austenitna i austenitna. Praktino se upotre-
bljavaju samo perlitni i austenitni manganski elici, dok su ostale strukture nepo-
godne za obradu deformisanjem i mainsku obradu. Najpoznatiji austenitni man-
ganski elik (~ 13% Mn, 1% C) sklon je ka pregrevanju, tj. naglom porastu metal-
nih zrna na viim temperaturama. Ovaj elik, elezare isporuuju u livenom stanju
ili kao valjane i kovane delove. Mala plastinost austenitnih (Mn) elika moe se
poveati termikom obradom, koja se sastoji iz zagrevanja do oko 1000C, progre-
vanja i naglog hladjenja u vodi. Ovaj postupak termike obrade zove se gaenje i
izvodi se samo kod austenitnih elika.
Bakar, u koliinama koje se obino sreu u konstrukcionim elicima (oko
0.5%), poveava napon teenja i jainu (R
eH
i R
m
), ne pogoravajui bitnije osobine
plastinosti i zavarljivosti. Poveava takodje otpornost prema atmosferskoj korozi-
ji.
Ugljenik najvie utie na strukturu i osobine elika. Poveava jainu, tvrdou,
otpornost na habanje, prokaljivost, a sniava svojstva plastinosti i ilavost, uz po-
goranje zavarljivosti. Ugljenini i niskolegirani elici sa C > (0.2-0.25)% smatraju
se uslovno zavarljivim. U legiranim elicima ugljenik gradi karbide koji se izdvaja-
ju po granicama zrna, to u austenitnim Cr-Ni elicima stvara uslove za medjukris-
talnu koroziju. U cilju spreavanja te nepovoljne pojave, dodaju se nerdjajuim Cr-
Ni elicima hemijski elementi Ti i Nb koji deluju kao stabilizatori. U stvari, oni ve-
zuju ugljenik gradei stabilne karbide (npr. TiC, NbC) i time spreavaju formiranje
karbida hroma, tj. onemoguavaju osiromaenje vrstog rastvora hromom. Drugo
Podela elika

227
reenje je proizvodnja Cr-Ni elika sa veoma niskim sadrajem ugljenika (ispod
0.03%) ali time se pogorava termo-postojanost. Ustanovljeno je da porast sadraja
C i N u eliku (u doputenim granicama) doprinosi odravanju svojstava otpornosti
na visokim temperaturama, tj. termo-postojanosti.
Azot, slino ugljeniku poveava jainu elika na sobnoj i povienim temperatu-
rama. Prednost mu je to se hemijski ne vezuje za hrom, pa kod Cr-Ni elika ne
umanjuje korozionu otpornost. Nepovoljno je to smanjuje plastinost i time otea-
va hladnu preradu.
Hrom se u niskougljeninim elicima obino nalazi u koliinama do 0.3%, u
legiranim elicima 0.7-3.5%, u hromovim elicima 12-18% i u hrom-niklovim e-
licima 9-35%. Povien sadraj hroma u ugljeninim i niskolegiranim elicima po-
gorava njihovu zavarljivost na raun poboljanja prokaljivosti. Poveava vatroot-
pornost austenitnih elika u oksidacionim uslovima ali deluje manje efikasno, nego
npr. molibden ili vanadijum. Pri sadraju hroma iznad 12% elik je veoma otporan
prema koroziji. Daljim poveanjem sadraja hroma raste jaina i otpornost elika
prema koroziji, ali pri Cr > 20% vidno opada plastinost. Hrom obrazuje veoma
stabilne karbide Cr
23
C
6
, Cr
7
C
3
i Cr
3
C
2
, koji se u eliku mogu nalaziti u slobodnom
stanju ili povezani sa Fe
3
C. Ako elik sadri vie ugljenika nego to je potrebno za
obrazovanje perlita, to nastaju uslovi povoljni za pojavu slobodnih karbida hroma,
koji se izdvajaju po granicama zrna, to moe izazvati medjukristalnu koroziju.
Kritina temperatura izdvajanja karbida iznosi 500-800C. Hrom izaziva poveanje
kritine temperature A
C1
, to dovodi do toga da brzina rastvaranja karbida u auste-
nitu bude znatno manja od brzine rastvaranja Fe
3
C u ugljeninim elicima. Zbog
toga je pri kaljenju Cr-elika potrebna via temperatura i due vreme progrevanja.
Legure Fe-Cr-C po ovrivanju mogu imati sledee strukture: podeutektoidnu,
nadeutektoidnu, ledeburitnu i feritno-karbidnu. Praktinu primenu imaju legure
svih struktura. Sa porastom sadraja hroma smanjuje se termika provodnost to
zahteva predostronost pri zagrevanju elika, npr. pri preradi na toplo, termikoj
obradi ili zavarivanju.
Molibden se u konstrukcionim elicima nalazi u granicama od 0.2-0.5%. Iza-
ziva usitnjavanje zrna i dovodi do poveanja ilavosti (pri visokim temperaturama)
i prokaljivosti. Sa poveanjem sadraja Mo raste i jaina i napon teenja, dok izdu-
enje i kontrakcija opadaju pri Mo > 2.3%.
Volfram daje eliku sitnozrnastu gradju na raun obrazovanja teko rastvorlji-
vih karbida. Prokaljivost se poveava relativno malo, a zavarljivost pogorava zbog
velike krtosti zavarenog spoja, posebno kod elika sa veim sadrajem ugljenika.
Volfram donekle poveava optu korozionu otpornost kao i otpornost prema me-
djukristalnoj koroziji austenitnih elika. Doprinosi formiranju - faze u hrom-nikl
elicima. U austenitnim elicima koji sadre male koliine ugljenika (ispod 0.15%)
dodatkom volframa do 3% ne pogorava se zavarljivost. Legure Fe-W-C po o-
vrivanju i hladjenju imaju strukture: podeutektoidnu, nadeutektoidnu, ledeburitnu
i feritnu. Praktinu primenu imaju sve strukture i ubrajaju se u elike. Sa povea-
Mainski materijali

228
njem sadraja W, opada termika provodnost, poveava se gustina (samo do
W = 7.6%) i elektrini otpor.
Silicijum, koji se supstitucijski rastvara u feritu poveava njegovu jainu i na-
roito granicu elastinosti, i s te take gledita jeste poeljan legirajui sastojak kod
elika za opruge. U visoko legiranim elicima silicijum spreava oksidaciju hroma.
Veina austenitnih elika sadri do 1% Si. U elicima tipa 18Cr8Ni, silicijum dop-
rinosi obrazovanju ferita i dovodi do ojaanja i poveanja otpornosti prema medju-
kristalnoj koroziji. Silicijum ne podlee segregaciji i oteava segregaciju nekih sas-
tojaka, kao sumpora i fosfora. Legure Fe-Si-C po ovrivanju imaju sledee struk-
ture: feritnu, podeutektoidnu, nadeutektoidnu i ledeburitnu. Praktinu primenu na-
laze prve tri strukture, a legura etvrte strukture ubraja se u livena gvodja. Pri ve-
em sadraju ugljenika i silicijuma (C > 0.8% i Si > 0.8%) cementit pod uticajem
silicijuma pokazuje poveanu sklonost ka grafitizaciji. Ovo iskljuuje izradu alat-
nih elika sa istovremeno poveanim sadrajem C i Si.
Vanadijum se u specijalnim elicima nalazi u granicama 0.2-0.85%, a u eli-
cima za rad na toplo 1-1.5%. On oteava zavarivanje elika usled poveanja proka-
ljivosti. Smanjuje osetljivost elika ka pregrevanju - karbidi vanadijuma koe po-
rast zrna.
Tantal je element sa velikom sklonou ka obrazovanju karbida i primenjuje se
u austenitnim hrom-nikal elicima kao stabilizator koji suzbija medjukristalnu ko-
roziju. Mora biti uveden u dovoljnoj koliini, da vee sav ugljenik i tako sprei ob-
razovanje karbida hroma.
Aluminijum pokazuje veu sklonost ka obrazovanju nitrida - smanjujui na taj
nain osetljivost elika na proces starenja. Dodatak aluminijuma u koliini 0.02-
0.2% utie na veliinu zrna prvobitnog austenita zahvaljujui koionom delovanju
nitrida aluminijuma i Al
2
O
3
. U malim koliinama aluminijum ne samo to koi po-
rast zrna, ve takodje smanjuje sklonost ka zakaljivanju prelazne zone. elici sa
sadrajem aluminijuma iznad 1% su teko zavarljivi. Dodatak aluminijuma nerdja-
juim elicima poveava otpornost na oksidaciju.
Titan je legirajui element najveeg afiniteta prema ugljeniku, pa se stoga es-
to primenjuje kao stabilizator u elicima otpornim prema kiselinama, u cilju vezi-
vanja ugljenika i spreavanja da nastane karbid hroma. Ako odnos sadraja titana
prema ugljeniku u eliku ispunjava standardne zahteve onda e takav elik biti ne-
osetljiv prema medjukristalnoj koroziji. Obrazuje se takodje nitrid titana nerastvor-
ljiv u vrstom stanju, koji deluje kao centar kristalizacije pri faznim promenama u
vrstom stanju. Titan poveava otpornost zavara prema prslinama na toplo.
Niobijum pokazuje veliku sklonost ka ugljeniku i obrazuje karbid NbC. esto
se primenjuje u mikrolegiranim elicima u koliini do 0.05%. Njegov koristan uti-
caj na osobine elika zasniva se pre svega na koenju procesa segregacije. Takodje,
hromni feritni elici koji sadre niobijum manje su osetljivi prema prslinama na to-
plo. Suava austenitno podruje, smanjuje prokaljivost i poboljava zavarljivost.
Bor je element koji obrazuje karbide i veoma poveava prokaljivost elika ako
se doda u malim koliinama. Pri veim sadrajima bora prokaljivost elika opada i
Podela elika

229
nastaje krta grubozrnasta struktura. Obino se dodaje elicima u malim koliinama
- oko 0.003%. Prema literaturnim podacima bor proiruje podruje gvodja. U
austenitnim hrom-nikl elicima mikrododaci bora poveavaju termo-postojanost
to je povezano sa ojaanjem granica zrna.
Sumpor pokazuje veliku sklonost ka segregaciji. U legurama Fe-C pri povie-
nom sadraju sumpora nastaje niskotopljiva eutektika Fe-FeS ( 975-985C) raspo-
redjena po granicama metalnih zrna, to u sutini umanjuje otpornost prema prsli-
nama na toplo koje nastaju oko solidus temperature.
Fosfor umanjuje otpornost prema prslinama na toplo i znatno sniava ilavost,
naroito na snienim temperaturama. Posebno negativan uticaj fosfora zapaa se
pri povienom sadraju ugljenika i nikla. Utvrdjeno je, da u nekim austenitnim e-
licima fosfor poveava termo-postojanost.
Karbidi u metalnoj osnovi i njihov znaaj
Najvei broj legirajuih elemenata u eliku i livenom gvodju hemijski se jedi-
ni sa ugljenikom obrazujui intersticijalne faze ili sloene strukture uobiajeno
zvane karbidima.
Esperimentalno je utvrdjeno da u elicima obrazuju karbide samo oni elementi
iji je podsloj d
1
manje posednut elektronima nego gvodje. to element ima manji
broj elektrona u podsloju d, tim je sklonost ka obrazovanju karbida vea i karbid je
pri tome stabilniji. U tablici 9.1 dati su: atomski brojevi, energetsko stanje, atomski
radijusi vanijih karbidotvornih elemenata, kao i odnosi atomskog radijusa ugljeni-
ka i odgovarajueg elementa.
Tablica 9.1 Atomski brojevi, energetsko stanje i veliine atomskih radijusa u nm vanijih
karbidotvornih elemenata, i odnos r
C
/r
M
= 0.071/r
M

Ti 22
3d
2
4s
2

0.147/0.48
V 23
3d
3
4s
2
0.132/0.54
Cr 24
3d
5
4s
1

0.125/0.57
Mn 25
3d
5
4s
2

0.112/0.63
Fe 26
3d
6
4s
2

0.124/0.57
Zr 40
4d
2
5s
2

0.158/0.45
Nb 41
4d
4
5s
1

0.143/0.50
Mo 42
4d
5
5s
1

0.136/0.52

Hf 72
5d
2
6s
2

0.157/0.45
Ta 73
5d
3
6s
2

0.143/0.50
W 74
5d
4
6s
2

0.137/0.52

U skladu sa navedenim pravilom stabilnost obrazovanja karbida raste u pravcu
od gvodja prema manganu, hromu, vanadijumu do titana

1
Vidi poglavlje 1.1 Gradja atoma i periodni sistem elemenata.
Mainski materijali

230
Ti V Cr Mn Fe ,
od molibdena preko niobijuma do cirkonijuma
Zr Nb Mo ,
od volframa preko tantala do hafnijuma
Hf Ta W .
Legirajui elementi iji je podsloj d posednutiji elektronima nego gvodje,
uopte ne obrazuju karbide u legurama gvodja, a posebno oni koji imaju potpuno
ispunjen podsloj d, kao npr. bakar i cink.
U sluaju kad se u leguri gvodja nalazi vie karbidotvornih elemenata, onda e
se ugljenik uvek vezivati za element vee karbidotvorne sklonosti to znai da u
eliku legiranom sa Cr i V treba oekivati pre svega karbide V, a zatim Cr, dok se
karbid gvodja pri veem sadraju V i Cr, uopte ne javlja.
Radijus atoma ugljenika iznosi 0.071 nm, dok radijus atoma svih karbidotvor-
nih elemenata jeste vei od 0.1 nm. Kad je odnos radijusa atoma ugljenika prema
radijusu atoma karbidotvornog elementa manji od 0,59 (Zr, Hf, Ti i dr.) onda nasta-
ju kristalne intermetalne faze ije su sledee odlike:
imaju (zadravaju) stehiometrijski odnos MC ili M
2
C (gde je M- metal, a
C- ugljenik),
imaju prostu kristalnu reetku obrazovanu od atoma metala kao i meovitu re-
etku najee povrinski centriranu kubnu (karbidi tipa MC) ili heksagonalnu
(karbidi tipa MC ili M
2
C),
mogu obrazovati kristalne reetke neposednute atomima ugljenika, tj. mogu se
kristalisati pri nepotpunoj posednutosti svih slobodnih mesta,
to su veoma stabilna jedinjenja sa izuzetno visokom temperaturom topljenja
(2000 - 3500C) i gotovo nerastvorljiva u austenitu,
to su jedinjenja visoke tvrdoe.
Kad je odnos radijusa atoma ugljenika prema radijusu atoma karbidotvornog
elementa vei od 0.59 (npr. Mn) karbidi imaju sloenu strukturu. Veina poznatih
karbida kristalie se u tri kristalografska sistema: kubnom, heksagonalnom i rombi-
nom, pri emu neki elementi mogu obrazovati dve vrste karbida, a mangan i hrom,
ak tri vrste karbida koji imaju razliite reetke.
Najprostijim karbidima smatraju se oni koji se kristaliu u kubnom sistemu
primitivne reetke tipa MC. Takve karbide obrazuju V, Ti, Nb, Ta i Hf. Neto slo-
eniji karbidi su oni koji se kristaliu u heksagonalnom sistemu sa reetkama tipa
MC i M
2
C. Heksagonalne reetke tipa MC imaju samo molibden i volfram, a tip
M
2
C, osim molibdena i volframa, imaju takodje i V, Nb i Ta. Karbid , koji se jav-
lja u kaljenim i niskootputenim elicima, ima takodje heksagonalnu reetku tipa
MC. Rombine reetke obrazuju Cr, Mn, Fe, Co, Ni.
Podela elika

231
Iz aspekta otpornosti na habanje i na visoke temperature, posebno treba objas-
niti karbide hroma i njima sline karbide mangana koji se mogu kristalisati po re-
gularnom
1
, heksagonalnom (Cr
7
C
3
i Mn
7
C
3
), kao i rombinom (Cr
3
C
2
i Mn
3
C) sis-
temu. Osim karbida hroma Cr
3
C
2
svi ostali se javljaju u legurama gvodja, pri e-
mu odredjeni broj atoma Fe moe biti zamenjen drugim metalom.
Deava se esto da se pored gvodja u karbidu javljaju dva karbidotvorna ele-
menta gradei kristalno jedinjenje tipa M
6
C sloene regularne reetke. Takve kar-
bide najee obrazuju W i Mo, pri emu sastav tih karbida nije stalan i kree se u
granicama od Fe
3
(W,Mo)
3
C do Fe
4
(W,Mo)
2
C
2
.
Tipina reetka karbida je cementit (Fe
3
C). Ta je reetka izomorfna sa reetkom
Mn
3
C, pa se ova dva karbida mogu potpuno rastvarati, obrazujui legiran karbid.
Hrom obrazuje dva karbida, koji se mogu pojaviti zajedno sa gvodjem. Prvi od
njih je Cr
23
C
6
i ima elementarnu povrinski centriranu reetku regularnog sistema sa
16 atoma i parametra 1.066 nm. Drugi Cr
7
C
3
kristalie se u heksagonalnom sistemu i
ima elementarnu reetku sa 80 atoma i parametre a = 1.398 nm i c = 0.453 nm.
Hrom se rastvara u cementitu, zamenjujui u njemu atome gvodja i obrnuto -
gvodje se rastvara u karbidu hroma, zamenjujui atome hroma. Tako se dobijaju
legirani karbidi (Fe,Cr)
3
C, odnosno (Cr,Fe)
7
C
3
.
Neki elementi (osim Ni, Co, Fe, Mn i Cr, a u odredjenim sluajevima W i Mo)
obrazuju faze intersticijskog tipa. Predstavnik te faze je karbid vanadijuma. Ele-
mentarna reetka karbida vanadijuma VC ne mora biti potpuno ispunjena atomima
ugljenika ve negde mogu postojati i praznine (vakancije).
Posebno znaajan, iz aspekta izuzetno velike otpornosti protiv abrazivnog ha-
banja je volfram-karbid. Isporuuje se u obliku ica punog preseka ili cevi punjenih
karbidima. Tvrdoa ovog karbida se kree od 2400-2700 HV (95 HRA).
Medju slabije karbidotvorne elemente spada mangan koji ne obrazuje sa uglje-
nikom u eliku poseban karbid, ve se delimino rastvara u cementitu, gde zame-
njuje deo atoma gvodja (Fe,Mn)
3
C.
Poto su specijalni karbidi manje rastvorljivi u austenitu nego cementit (manja
brzina difuzije), neophodno je pri austenitizaciji legiranih elika due vreme zadr-
avanja na austenitnoj temperaturi. Ponekad je poeljno obrnuto: da u strukturi os-
tane zadran deo nerastvorenih karbida, jer spreavaju porast austenitnog zrna (npr.
kod brzoreznih elika). Specijalni karbidi, imaju veu tvrdou nego cementit ili
martenzit. Kada su ravnomerno rasporedjeni u osnovnoj martenzitnoj masi povea-
vaju otpornost elika na habanje. Ta otpornost ne zavisi samo od tvrdoe karbida,
ve i od njihove disperzije, veliine i oblika. Nepoeljni su grubi karbidi (lako se
otkidaju sa ivica alata za obradu rezanjem), kao i medjusobno povezani karbidi iz-
lueni po granicama zrna. Neki elementi obrazuju sa azotom nitride koji poveava-
ju tvrdou. To su pre svega aluminijum, titan, vanadijum, molibden i hrom (vidi
7.7.3 Nitriranje).

1
Pod regularnom reetkom podrazumeva se kubna reetka.
2
Elementi dati u zagradi mogu se potpuno ili delimino medjusobno zamenjivati.
Mainski materijali

232
9.3 Podela elika prema nameni
Pored podele elika na ugljenine, niskolegirane, nerdjajue i alatne, esto se
oni prema nameni dele na konstrukcione, specijalne i alatne. Za sve elike bitna je
i njihova istoa, odnosno sadraj fosfora i sumpora koji je uslovljen nainom
proizvodnje. Prema istoi razlikuju se:
elici obinog kvaliteta (ugljenini elici proizvedeni u LD konvertorima ili
SM- peima; C < 0.5%, S < 0.06%, P < 0.07%),
kvalitetni elici (SM - ugljenini i legirani elici sa 0.035 - 0.040% P, S),
visoko kvalitetni elici (legirani elici dobijeni u elektro peima; S,
P < 0.025%) i
plemeniti elici (legirani elici izradjeni u elektro-peima, rafinisani pretapa-
njem i drugim metodima; S, P < 0.015%).
9.3.1 Konstrukcioni elici
Ovi elici mogu biti ugljenini (nelegirani) i legirani.
Konstrukcioni elici (nelegirani i legirani-sadre C < 0.60%) primenjuju se za
izradu maina i uredjaja, koji rade u neagresivnim sredinama i pri temperaturama
od -25 do 300C, kao i za nosee i gradjevinske konstrukcije (tab. 9.2).
Tablica 9.2 Primeri primene konstrukcionih elika
UGLJENINI (NELEGIRANI) ELICI
opta podela posebne namene
obinog kvaliteta
kvalitetni elici
za gradjevinarstvo
za brodogradnju i eleznice
za kotlove i sudove pod pritiskom
za karoserijske limove
za cevi, ice, zavrtnje, zakivke
za zavarene lance
elici za automate
za elektrotehniku
LEGIRANI ELICI
opte namene posebne namene
za poboljanje
za povrinsko kaljenje
za cementaciju
za nitriranje
za opruge
za kotrljajue leajeve
za rad na niskim temperaturama
za ventile
elici poviene jaine (R
eH
> 360 MPa)
Podela elika

233
9.3.1.a Ugljenini (nelegirani) konstrukcioni elici
Ugljenini elici obinog kvaliteta svrstavaju se preteno prema mehanikim
osobinama (R
m
, R
p
, A
5
) i koriste se za slabije optereene delove maina, uredjaja,
vozila, a elici trgovakog kvaliteta (0000, 0010) za ipke i reetke. Svi nelegi-
rani elici obinog kvaliteta primenjuju se u sirovom stanju (bez termike obrade).
Niskougljenini kvalitetni elici imaju garantovane mehanike osobine i hemijski
sastav. Koriste se za delove bicikla, ivaih maina, male zupanike.
Srednje ugljenini elici (0.25-0.60% C) koriste se u normalizovanom stanju, a
u poboljanom za delove manjih preseka. elici sa 0.5-0.60% C primenjuju se za
delove otporne na habanje, kao npr. zupanike, pune transportere, ekscentre, kli-
nove; stanje normalizovano.
Sitni mainski delovi prave se takodje od srednje ugljeninih elika isporuenih
u obliku limova, traka, ica, vuenih ili valjanih ipki na hladno (time se poveava
jaina).
elici za gradjevinarstvo uglavnom su meki (niskougljenini C < 0.25%) elici
u obliku profila, limova, ipki, ica za armirani beton (betonsko gvodje). Visoko-
ugljenini elik visokog kvaliteta (nezavarljiv) upotrebljava se za armiran prednap-
regnut beton. Koriste se takodje C-Mn elici poviene jaine kao i ice iz klase
"patentiranih"
1
ica (npr. za mostovske konstrukcije).
elici za brodogradnju su u obliku limova i profila od mekog elika (zavarlji-
vog), a za eleznice u obliku posebnih valjanih proizvoda i otkovaka od nisko i
srednje ugljeninih elika (tokovi, ine, osovine vagona).
Karoserijski limovi su elici sa 0.1% C, visoke istoe (P i S < 0.035%), dob-
ro se izvlae i imaju glatku povrinu (0148).
elici za patentirane ice (0.3-1.0% C) slue za eline konopce, ice tokova
(kod bicikla), ice kiobrana, iane mree i opruge najvieg kvaliteta.
elici za automate (valjane ili vuene ipke, 1190, 1590) koriste se za izra-
du sitnih delova (npr. zavrtnjeva, navrtki) na automatskim strugovima. To su uglje-
nini elici sa poveanim sadrajem P do 0.11%, S do 0.3% ili 0.35% Pb, to im
daje krtu i lako lomljivu isprekidanu strugotinu; time se postie vea brzina rezanja
i bolji kvalitet rezane povrine kod zavrtnjeva trgovakog kvaliteta (zahvaljujui
Pb).
9.3.1.b Legirani konstrukcioni elici
Legirani elici za poboljanje (0.25-0.60% C) mogu biti:
Manganski (1.20-1.60% Mn za osovine vratila, Mn-Si za vee zupanike),
Hromni (1-1.5% Cr-Si)- za jako optereena vratila (kolenasta), zupanike,

1
Posebna vrsta izotermikog kaljenja elinih ica i traka; austenitizacija na 900-1100C, a izoter-
mika promena pri 400-550C u olovnom ili sonom kupatilu. Dobija se sitnozrnasta bejnitna ili per-
litna struktura velike jaine i sposobnosti plastinog oblikovanja; viestruko vuenje + patentiranje =
patentirane ice.
Mainski materijali

234
Hrom-molibdenski (1% Cr, 0.2% Mo)- za sitnije ilave delove,
Hrom-niklovi (0.6-1.5% Cr i 1-3.5% Ni)- zupanici menjaa, delovi turbina
koji rade na temperaturama do 500C.
elici za povrinsko otvrdnjavanje
Za povrinsko kaljenje koriste se Cr-Mn i Mn-Si elici sa 0.3-0.5% C.
Za cementaciju upotrebljavaju se elici sa C < 0.25% i legirani sa Cr, Cr-Mn,
Cr-Mo i Cr-Ni. Tako se hromni elik (4120) koristi za bregaste osovine, osovini-
ce klipova, vretena maina alatki i drugih delova izloenih habanju. Slino ovome i
hrom-niklovi i hrom-manganski elici za cementaciju upotrebljavaju se za izradu
zupanika menjaa i diferencijala (5420, 4320), a hrom-molibdenski elici za
bregaste osovine, zupanike, kardanske zglobove (4720).
elici za nitriranje (4531, 4739) postiu traenu povrinsku tvrdou (900-
950 HV) sitno dispergovanim nitridima Al, Cr i Mo, bez naknadne termike obrade
ali je neophodno prethodno poboljanje. Ugljenik se ograniava na 0.45% da se
sprei obrazovanje karbida Cr, Mo koji imaju manju tvrdou nego nitridi. Nitrira-
nju se podvrgavaju cilindri motora i pumpi, zupanici, kalupi za livenje pod pritis-
kom, preserski alati, probijai i sl.
Legirani elici za posebne namene
elici za opruge treba da imaju visoku R
e
, odredjenu istegljivost (za sluaj pre-
koraenja R
e
pri udarnom optereenju ili oblikovanju), odgovarajuu dinamiku iz-
drljivost (opruge automobila, odbojnici vagona, oslonci temelja maina). Posebno,
za neke primene trai se otpornost na koroziju i poviene temperature. Traene
osobine postiu se deformacijom na hladno (valjanje, vuenje) ili termikom obra-
dom; na hladno, kod opruga za manje radne zahteve (za kaue, kljuaonice) i kod
opruga od Cr-Ni elika (18-9) izloenih koroziji.
Osobine elastinosti poboljava dodatak 0.15-1.8% Si podiui R
eH
, a prokalji-
vost se kod veih preseka poveava dodacima 1% Mn ili 1% Cr ili kombinovano
(Cr, Mn). Tako se npr. primenjuje 2130 za podloke i tanjiraste opruge, 2131 za
konine vagonske opruge, lisnaste gibnjeve, spiralne vagonske opruge, 4230 za
spiralne opruge za udarna optereenja, torzione opruge, opruge ventila, 4830 za
najoptereenije opruge drumskih vozila.
elici za kotrljajua leita treba da imaju pre svega veliku tvrdou i otpornost
na habanje, i zatim obradljivost rezanjem i deformisanjem, dobru prokaljivost uz
minimalnu deformaciju. To su hromni elici sa visokim sadrajem ugljenika i naj-
vie istoe (max 0.025% P, max 0.025% S i sastava 1% C i 0.50-1.50% Cr). Termi-
ka obrada se sastoji iz kaljenja sa 850C u ulju i niskog otputanja (160C) (pri-
mer: 4140, 4146- kuglice, valjii, prstenovi, kouljice, 3140- prstenovi kugli-
nih leajeva).
elici za rad na niskim temperaturama sadre Ni ili Mn i nizak % C (0.10-
0.15). Pri 3-5% Ni temperatura prelaska u krto stanje je oko -100C, a pri 8-10%
Podela elika

235
Ni oko -200C. Od ovih elika prave se transportni i stacionarni rezervoari za suvi
led (CO
2
) ili tean metan (CH
4
). Za rad na jo niim temperaturama (za skladite-
nje i transport tenih tehnikih gasova) koriste se austenitni Cr-Ni elici sa niskim
% C, ili Cr-Mn-Ni-N-elici. Osim toga CrNi elici koriste se za rashladne sisteme i
za konstrukcije koje rade napolju u svim godinjim dobima.
elici za ventile motora sa unutranjim sagorevanjem izloeni su pri radu vi-
sokim temperaturama (do 900C) i ciklinim promenama temperatura. Stoga mora-
ju da zadre dobre mehanike osobine na povienim temperaturama (R
eH
, R
m
, HB)
i da budu vatrootporni. Najee se primenjuju visokolegirani hromni elici 4270
(0.40% C, 3.2% Si, 9.0% Cr), 4771 (0.5% C, 16.5% Cr, 2.0% Mo), a za najopte-
reenije ventile 4574 (0.45% C, 1.5% Si, 14.5% Cr, 1.3% Ni i 3% W). Za malo
optereene usisne ventile odgovara i 2331 (0.6% C, 1.7% Si i 0.7-1% Mn).
Zavarljivi elici poviene jaine (R
eH
> 360 MPa) razvijaju se poslednjih tride-
setak godina s ciljem da se smanji teina konstrukcije: mostova, brodova, rezervoa-
ra, cisterni, cevi pod pritiskom i sl. (npr. za cisternu zapremine V = 80 m
3
potrebna
je debljina zida oko 28 mm od elika sa R
eH
= 240 MPa, a samo 14 mm od elika sa
R
eH
= 440 MPa). Tehnologija mikrolegiranja omoguila je proizvodnju nove kate-
gorije elika, koji su u stvari konvencionalni ugljenini elici sa minimalnim doda-
cima legirajuih elemenata (manje od 0.50%), radi poveanja napona teenja, jai-
ne na kidanje i tvrdoe. Prvi put je ova tehnika bila primenjena na elinim limo-
vima. Znatno docnije mikrolegiranje je iskorieno za proizvodnju ipki da bi se
izbegla termika obrada posle kovanja. Te se ipke upotrebljavaju u industriji mo-
tornih vozila za delove, kao to su upravljake spone, osovine turbokompresora,
stabilizacione poluge, U - zavrtnje (uzengije), univerzalne zglobove. Osim toga od
ipki poviene jaine izradjuju se i pogonski delovi pumpi za vadjenje nafte i anker
zavrtnji za razne konstrukcije. Posebno je vana primena ovih elika za transportna
sredstva gde smanjenje teine direktno utie na mogue optereenje. Danas se eli-
ci poviene jaine isporuuju u svim standardnim valjanim oblicima kao to su: li-
movi, trake, ploe, profilisani nosai, ipke i specijalni profili. Od korozije se tite
galvanizacijom, pocinkovavanjem i nanoenjem drugih antikorozionih prevlaka.
Limovi i ploe koriste se za asije vozila, korpe bagera, razne delove maina za ra-
vnanje puteva, za eleznike vagone i brodske konstrukcije. Za dizalice, kranove,
mealice u cementarama, poljoprivredne maine, teretna vozila, prikolice i bandere
koriste se elini tapovi minimalnog napona teenja 350-490 MPa. Za ove elike
karakteristina je anizotropija mehanikih osobina, jer i obradljivost deformisa-
njem i jaina znatno variraju u odnosu na pravac valjanja.
U principu se napon teenja R
eH
moe poveati porastom % C, ali kod ovih e-
lika to ne dolazi u obzir jer se trai da zadre dobru zavarljivost, obradljivost de-
formisanjem na hladno i otpornost prema krtom lomu. Danas se ovi elici proizvo-
de modifikacijom hemijskog sastava (Cr-Mn, RN - za niske temperature, RO -
za normalne temperature, RV - za visoke temperature), ili primenom specijalne
tehnologije topljenja i valjanja elezarskih proizvoda (bejnitni-fortyweld, pobolja-
ni (Q+T-T1, Mo 0.5%, B = 0.003%). Pored C-Mn-elika poviene jaine
Mainski materijali

236
(0460, 0370, 0561) namenjenih za delove kod kojih nema opasnosti od krtog
loma, zatim elika 0461 i 0462 za zategnute delove konstrukcija, proizvode se i
elici 0471 i 0563 za delove izloene opasnosti od krtog loma. Mikrolegirani
elici poviene jaine sadre Al, V, Ti, Nb, N, zbirno < 0.20%. Uz oznaku ovih e-
lika, RO, RN, RV, dodaje se napon teenja (MPa), na primer: RV500 i tsl.
9.3.2 Specijalni elici
U ovu klasu elika svrstavaju se:
a) Nerdjajui elici (otporni na kiseline i vatropostojani),
b) elici za poviene temperature (termo-postojani Cr-Mo-V elici) i
c) elici otporni na habanje.
a) Nerdjajui elici
Ovde spadaju elici otporni na kiseline koji se odupiru pre svega elektrohemij-
skoj koroziji (organskim i neorganskim kiselinama, jedinjenjima azota, rastvorima
soli - elektrolitima, agresivnim ivotnim namirnicama) i vatrootporni elici koji se
ne oksidiu na vazduhu i sagorelim gasovima (CO, CO
2
, H
2
O, SO
2
, pepelu) na
temperaturi preko 600C (re je o elektroneprovodljivim sredinama). elici otporni
na kiseline moraju sadrati vie od 12% Cr, a vatrootporni elici vie od 6% Cr i
dodatke Si i Al radi spreavanja dubinske korozije. Prema hemijskom sastavu ner-
djajui elici mogu biti: hromni, hrom-niklovi i hrom-manganski, a prema stanju
isporuke valjani i liveni. Pri dugotrajnom dranju na temperaturi iznad 500C kod
elika otpornih na kiseline dolazi do izdvajanja hroma po granicama zrna i time
osiromaenja vrstog rastvora u hromu. Ako procenat Cr u vrstom rastvoru spadne
ispod 12% nastae selektivna medjukristalna korozija. Sklonost ka ovoj vrsti koro-
zije umanjuje se stabilizacijom elika (pomou Ti, Nb ili Ta koji imaju vei afinitet
prema ugljeniku nego hrom) ili smanjenjem sadraja ugljenika ispod 0.03%, ali uz
pad termo-postojanosti.
Valjani nerdjajui elici dele se prema metalurkoj strukturi na austenitne, feri-
tne, martenzitne i talono ojaane, a liveni na termo-postojane i koroziono-
otporne. Austenitni valjani elici su legure: Fe-Cr-Ni-Mn, legure Fe-Cr-Ni i azo-
tom ojaane legure. Sadraj ugljenika je ispod 0.15%, hroma najmanje 16%, a ni-
kla i mangana mora biti toliko da se zadri austenitna struktura od kriogene oblasti
pa do temperature topljenja legure. Azotom ojaani austenitni elici su legure
Cr-Mn-N, a neke vrste sadre i Ni. Napon teenja im je u arenom stanju za 50%
vei nego kod legura bez azota. Ovi elici su nemagnetini i to ostaju i posle vies-
truke prerade na hladno. Slino ugljeniku i azot se rastvara intersticijski u gvodju i
poveava jainu elika, ali mu je prednost to se ne sjedinjuje znatnije sa hromom
u nerdjajuim elicima. Do nedavno metalurzi su veoma teko dodavali kontrolisa-
ne koliine azota leguri, ali je danas to reeno AOD-postupkom (argon-oxygen de-
carburization) rafinacije.
Podela elika

237
Austenitni nerdjajui elici upotrebljavaju se uglavnom za delove kod kojih je
koroziona otpornost i ilavost primarni zahtev. To su delovi izloeni morskoj vodi
(osovine, pumpe, poklopci), oprema i postrojenja u hemijskoj i prehrambenoj indu-
striji, posebno u mlekarama. Iz grupe nerdjajuih austenitnih elika najpoznatiji su
Cr-Ni elici koji su istovremeno otporni na kiseline i vatrootporni. Mogu biti nes-
tabilizovani 4571 i stabilizovani 4572 (dodatak Ti) i 4582 (stabilizovan sa Nb
i namenjen za kamionske cisterne za hemikalije). Ovi elici pripadaju poznatoj
grupi austenitnih elika 18Cr8Ni, gde % Ni moe varirati do 10%. Isporuuju se u
gaenom stanju, tj. posle termike obrade koja se jedino izvodi kod austenitnih e-
lika da se dobije struktura stabilnog austenita sa velikom ilavou. Gaenje je na-
glo hladjenje sa temperature 1000-1100C (u vodi).
Feritni valjani nerdjajui elici sadre 10.5-27% Cr i pripadaju seriji 400 pre-
ma standardu AISI (USA). Primenom argonsko-kiseonikog razugljenisavanja
(AOD-postupka) proizvedeno je nekoliko klasa feritnih elika: 18Cr-2Mo,
26Cr-1Mo, 29Cr-4Mo i 29Cr-4Mo-2Ni. Sadre manje ugljenika, a vie hroma nego
martenzitni elici pa se ne mogu kaliti, ve ojaavaju samo preradom na hladno.
Feritni nerdjajui elici su magnetini, a ako sadre dovoljno Cr i Mo zadravaju
svoju osnovnu mikrostrukturu sve do take topljenja. U arenom stanju jaina na
kidanje ovih elika za 50% nadmauje ugljenine elike. Namenjeni su za delove
od kojih se trai srednja koroziona otpornost, a ilavost nije glavni zahtev. Upotre-
bljavaju se takodje u sredinama u kojima postoji opasnost od naponske korozije po-
jaane delovanjem hlorovodonine kiseline. Stoga se najvie koriste za izduvne sis-
teme motora, za opremu za prenos toplote u hemijskoj i petrohemijskoj industriji,
za unutranju opremu motornih vozila, kao i za kuhinjsku opremu (sudopere i sl.).
Martenzitni nerdjajui elici pripadaju takodje seriji 400 (AISI). Ovi valjani
elici imaju povean sadraj ugljenika (do 1%), sadraj hroma (11.5 do 18%) i
eventualno male koliine drugih legirajuih elemenata. Oni su magnetini, mogu
biti ojaani termikom obradom tako da posle kaljenja i otputanja imaju ne samo
veliku jainu, ve i osrednju ilavost. Plastina prerada ovih elika mora se izvesti
pre kaljenja, tj. u arenom stanju. Manje su koroziono otporni nego austenitni i fe-
ritni elici. Razvijene su i dve vrste martenzitnih elika koji su dobro mainski ob-
radljivi. to se tie primene, martenzitni nerdjajui elici namenjeni su pre svega za
delove kod kojih su jaina i tvrdoa glavna stvar, a ne koroziona otpornost. Zato se
od ovih elika izradjuju kuglini leajevi, livaki kalupi, noevi medicinskih ins-
trumenata, delovi aviona i turbina. Jedna vrsta martenzitnih elika upotrebljava se
za livake kalupe za plastike i za industrijske komponente od kojih se trai velika
tvrdoa i koroziona otpornost. Svi feritni, feritno-martenzitni i neki martenzitni e-
lici skloni su otpusnoj krtosti pri sporom hladjenju u intervalu od 300-400C.
Talono ojaani nerdjajui elici i martenzitno stareni elici (Maraging) posti-
u veoma veliku jainu nisko-temperaturskom termikom obradom koja gotovo ne
menja oblik tretiranih predmeta (bitno kod preciznih delova). Sastav ovih elika je
takav da moe nastati ojaanje (izluivanje tvrdih precipitata), stvaranje interme-
talnih jedinjenja i istovremeno otputanje martenzita. Kad se trai maksimalna ja-
Mainski materijali

238
ina i ne velika koroziona otpornost upotrebljavaju se elici sa priblino 17% Cr,
7% Ni, 1% Al i maraging elik sa priblino 18% Ni i 7% Co. Kod prvog izvodi se
rastvorno arenje (1052C), a zatim starenje na 482C da bi nastali precipitati (pro-
dukti taloenja). Kod maraging elika, najpre je potrebna austenitizacija pri 815C
da se rastvore istaloene faze, a zatim brzo hladjenje ime se dobija relativno mek
niskougljenini martenzit. U ovom stanju materijal se plastino preradjuje ili ma-
inski obradjuje. Kad se sve zavri, materijal se podvrgava zagrevanju do 482C/3h
to dovodi do starenja. Porast tvrdoe i jaine delom nastaje zbog martenzitne stru-
kture, a delom zbog precipitacije starenjem. Precipitaciono ojaane legure koriste
se za delove od kojih se trai velika jaina, ne velika koroziona otpornost i laka ob-
rada. To su rudarske builice, delovi pumpi visokog pritiska, visokotemperaturske
pumpe i zatvarai, komponente aviona i sl. (maraging elik).
Liveni nerdjajui elici odgovaraju po sastavu slinim vrstama valjanih elika.
Proizvode se dve klase odlivaka: termo-postojani (oznaka H) za radne temperature
izmedju 650 i 1200C i koroziono-otporni (oznaka C). Sadraj C i Ni znatno je vii
u klasi H nego u C. Termo-postojani odlivci koriste se za delove parnih turbina i za
delove industrijskih pei, a odlivci otporni na koroziju za ventile, armature i pumpe
koje rade u korozionom medijumu.
b) elici za poviene temperature (termo-postojani Cr-Mo-V elici)
Termo-postojanost je sposobnost materijala da izdri kratkotrajno i dugotrajno
optereenje na povienim temperaturama. Od elika ove klase prave se parni kotlo-
vi, gasne turbine, mlazni (reaktivni) motori, postrojenja u hemijskoj industriji-reju
oprema koja dugotrajno radi na povienim (do 600C) i veoma visokim temperatu-
rama ( preko 600C)
Obini nelegirani konstrukcioni elici zadravaju mehanike osobine (odredje-
ne pri sobnoj temperaturi) do oko 300C, a iznad toga R
eH
i R
m
manje ili vie opa-
daju. Posebno se od termo-postojanih elika trai otpornost na puzanje i relaksaci-
ju-pojave karakteristine za poviene temperature. Ukratko se puzanje (engl. creep)
moe definisati kao lagano izduenje pri dugotrajnom konstantnom optereenju na
povienim temperaturama ( = const, T > 0.3T
t
= const.), a relaksacija kao pojava
prelaska elastinih deformacija u plastine (
el

pl
,
T
=
el
+
pl
= const). Kao ter-
mopostojani koriste se uglavnom hromni elici (Cr i Mo, ili Cr-Mo-V), a redje aus-
tenitni elici (Cr-Ni sa nekim dodacima).
Hromni-niskolegirani elici namenjeni su za temperature do 600C, a srednje i
visokolegirani za preko 600C. Kod niskolegiranih hromnih elika ograniava se C
do 0.30%, Cr do 3% i Mo, V, (W) do 1%. elici legirani sa Cr, Mo, V primenjuju
se za zavrtnje i navrtke, cevi grejaa, prirubnice, kotlovske limove, rezervoare.
Mogu se opteretiti praktino neogranieno dugo pri T 600C bez opasnosti od ra-
zaranja usled puzanja. Koriste se u poboljanom stanju, a zavarljivi su uslovno
(predgrevanje, termika obrada).
Podela elika

239
Srednjelegirani hromni elici sadre 5-10% Cr, 0.50-1.0% Mo i ponekad i V,
W. Koriste se za delove postrojenja za preradu nafte, za rad sa sabijenim vodoni-
kom ili sumporvodonikom na povienim temperaturama.
Visokolegirani hromni elici, postojani na veoma visokim temperaturama, raz-
vijeni su od klasinog feritnog nerdjajueg elika sa 12% Cr i C < 0.20%, daljim
dodacima Mo, V, W (Ti, Nb) koji daju stabilnije karbide nego hrom (Cr
23
C
6
). Ovde
spada 4970 - feritni termo-postojani elik primenljiv u gasnoj sredini koja sadri i
sumpor; izdrava rad pri temperaturama do 1100C.
Austenitni elici tipa 18Cr8Ni zadravaju postojanost do 600C (stabilizovana
varijanta). Znatno bolja termo-postojanost postie se dodacima za otvrdnjavanje
(Mo, W), tako da vrhunski elik iz ove grupe 4578 (25% Cr, 20% Ni, 2% Si) -
tzv. prokron 19 - moe da radi na temperaturi do 900C. Nije otporan u gasnoj sre-
dini koja sadri sumpor.
c) elici otporni na habanje
Procenjuje se da oko 50-80% svih otkaza maina i opreme nastaje zbog haba-
nja, a ostalo usled zamora materijala, preoptereenja ili grubog naruavanja rad-
nih uslova. Otpornost elika prema habanju uslovljena je hemijskim sastavom
(uglavnom visok sadraj C i Mn) i strukturom, ali i vrstama habanja koje mogu bi-
ti: adheziono, abraziono, eroziono, kavitaciono, zamorno, vibraciono.
Abrazivno habanje moe nastati dejstvom:
udarnih sila (kaike bagera na kamenitom terenu, drobilice za kamen) i
rasutog materijala (rude, ljaka, pesak, cement, pepeo, itarice i dr.).
Za delove izloene habanju udarnog tipa primenjuje se manganski austenitni
elik 3160 poznat pod nazivom Hadfield-ov elik (13% Mn, 1.2% C). Koristi se u
stanju plastino preradjenom ili kao odlivak; otporan je na abrazivno habanje samo
ako se pri radu jako plastino deformie (nije re o deformacionom ojaanju auste-
nita ve o lokalnoj povrinskoj martenzitnoj transformaciji indukovanoj plastinim
deformisanjem). Za abrazivno habanje rasutim materijalima bitna je to vea tvr-
doa pa se koriste niskolegirani poboljani elici, alatni ledeburitni elici, odlivci
dobijeni odbeljivanjem. Osim toga rezni delovi maina na povrinskim kopovima
navaruju se legurama sa visokim sadrajem ugljenika i vie od 20% hroma.
Upotrebljava se za eljusti drobilica za kamen, kugle mlinova za drobljenje ru-
da, a najvie za eleznike i tramvajske ine i skretnice.
9.3.3 Alatni elici
Ovi elici su namenjeni za izradu alata u irokom smislu: za obradu deformisa-
njem, obradu rezanjem, kalupa za livenje, alata za mlevenje kamena, za izradu
mernih i kontrolnih pribora, kao i runih alata i pribora. Pored alatnih elika, za
Mainski materijali

240
izradu alata jo se mogu upotrebiti i sinterovani karbidi
1
, a u nekim sluajevima i
jevtiniji metali kao to su konstrukcioni elici ili neke vrste livenog gvodja. Alati
za najtee radne uslove prave se od tvrdih legura, keramikih materijala i dijama-
nata.
Od dobrog alata trai se pre svega velika tvrdoa i ilavost, otpornost na haba-
nje i poputanje kao i dimenzijska stabilnost. Tako je npr. za rezne alate (noeve,
glodala i dr.) potrebno da im tvrdoa bude najmanje 1.3 puta vea od tvrdoe obra-
djivanog materijala. Kako je ve ranije napomenuto, tvrdoa ugljeninih elika u
zakaljenom stanju zavisi od % C; raste do njegovog eutektoidnog sadraja kada do-
stie 64 HRC i dalje se praktino ne menja; istina poveanje sadraja ugljenika i
preko 0.8% poboljava otpornost na habanje. Iako se kod legiranih elika moe do-
biti neto vea tvrdoa (formiranjem specijalnih karbida umesto cementita), u vei-
ni sluajeva to se tie tvrdoe, ako se iskljue radne temperature iznad 300C nas-
tale zbog velike brzine rezanja, odgovarali bi i nelegirani elici. Potrebna tvrdoa
na povienim radnim temperaturama postie se legiranjem elika karbidotvornim
elementima naroito sa Cr, V, W i Mo; osim toga legiranjem se poveava i proka-
ljivost u odnosu na nelegirane elike.
Alatni elici pripadaju grupi plemenitih elika koji se proizvode od posebno
odabranih sirovina u elektro-peima (lunim ili indukcionim). Od strane proizvod-
jaa, alatni elici se isporuuju u obliku toplo valjanih ili kovanih ipki, hladno vu-
enih ipki, otkovanih komada, toplo i hladno valjanih traka.
Prema hemijskom sastavu alatni elici se dele na:
a) ugljenine,
b) legirane i
c) brzorezne (BRW).
a) Ugljenini alatni elici
Mogu biti sa niskim sadrajem ugljenika (do 0.25% C), srednjim (0.25-0.6%
C) i visokim (vie od 0.6% C). Upotreba nisko i srednje ugljeninih elika za alate
veoma je ograniena, jer je u stvari re o primeni konstrukcionih elika za alate.
Meki elici koriste se za male cementirane kalupe za brizganje plastike i gume,
za merne alate i kontrolnike ("kalibre"), metalne lenjire, ablone i sl. Srednjeuglje-
nini nelegirani elici slue za izradu runih alata i pribora, reznih alata za obradu
drveta, jevtinijih noeva, livakih kalupa i dr. (npr. 1540 za sekire, ekie, jevtine
noeve, srpove).
Znatno je vea primena visokougljeninih elika sa 0.6-1.4% C, od kojih se
prave alati za prosecanje, za preradu hladnim deformisanjem, za obradu drveta i
termoplasta
2
, stezni alati, mali i jednostavni kalupi za oblikovanje plastike i gume

1
Spraeni karbidi i vezivno sredstvo se presuju pod visokim pritiscima i zatim izlau visokim tem-
peraturama (sinteruju), ime se vezuju u kompaktnu celinu.
2
Plastike se dele na termoplaste i duroplaste. Termoplasti se mogu naknadno pretapati i oblikovati
(reciklirati), a duroplasti delovanjem toplote otvrdnjavaju i vie se ne mogu preoblikovati.
Podela elika

241
kao i za rune alate i pribore. Tako se npr. od eutektoidnog elika 1840 izradjuju
alati za obradu drveta (dleta, sekire, turpije), kovaki ekii, probijai za papir i
kou, noevi poljoprivrednih maina, sekai, makaze za meke metale, probojci,
alati za obradu kamena.
Nadeutektoidni elik 1841 namenjen je za izradu svih vrsta kosa, a elici
1940, 1941-1946 sa 1-1.3% C upotrebljavaju se za izradu ureznica i nareznica,
razvrtaa, glodala, turpija, steznih eljusti, matrica za izvlaenje, noeva za obradu
drveta, mesarskih noeva.
Ugljenini alatni elici kale se u vodi, ali s obzirom na njihovu malu prokalji-
vost zadravaju neprokaljeno ilavo jezgro. Zato su elici sa preko 0.8% C tvrdi i
otporni na habanje i dovoljno ilavi te stoga pogodni za izradu alata za obradu re-
zanjem. Najvea je mana to nelegirani elici zadravaju dobre osobine samo do
oko 200C; preko toga naglo im opada tvrdoa.
b) Legirani alatni elici
Upotrebljavaju se kada je neophodna postojanost na povienim temperaturama
i vea prokaljivost. Gotovo svi legirani alatni elici, kako za rad na hladno tako i za
rad na toplo, sadre hrom. Ali, samo nekoliko elika za rad na hladno sadre jedi-
no Cr, dok je veina jo legirana sa W, V, Mo, odnosno za rad na toplo jo i sa ni-
klom.
Dalje se legirani alatni elici dele na niskolegirane (ukupan sadraj legirajuih
elemenata ne prelazi 5%) i visokolegirane. Zahvaljujui legirajuim elementima,
prvenstveno hromu, poveava se prokaljivost to omoguuje da se ovi elici uglav-
nom kale u ulju ili na vazduhu.
Niskolegirani elici za rad na hladno koriste se za razne vrste alata za obradu
elika, obojenih metala, drveta, plastike, papira. Obrada se odvija na sobnoj tempe-
raturi (na hladno), s tim to temperatura alata usled trenja ne sme za due vreme
prei temperaturu od 300C. To se odnosi na rezne alate za obradu mekih metala,
drveta, termoplasta, na alate za prosecanje i obradu deformacijom na hladno, kalu-
pe za oblikovanje delova od plastike i gume, kalupe za presovanje cigli i amotnih
proizvoda, rune alate (proirivae, uputae, builice za zube, graverske alate, uti-
skivae brojeva) i na stezne i merne alate. Kao primer moe se navesti 6840 (za
spiralne burgije, glodala, ureznice i nareznice, hirurke instrumente), 6441 (za
noeve za obradu drveta i papira), 4140 (za preserske alate, ekscentre), 4830
(alati za jaka dinamika optereenja).
Niskolegirani alatni elici za rad na toplo namenjeni su za radne uslove pri
temperaturama iznad 300C; re je o kovakim kalupima male ili srednje veliine,
alatima za toplo presovanje i ekstruziju (istiskivanje) neeleznih metala, kalupima
za livenje pod pritiskom (Al i legura Al, Zn, Mg), alatima za opsecanje na toplo. U
ovu grupu spadaju elik 5742 namenjen za kovake alate i 5741 za livake ka-
lupe.
Mainski materijali

242
Visokolegirani alatni elici za rad na hladno uglavnom sadre visok % Cr i C.
Tipian je predstavnik elik sa 12% Cr i 2% C, oznake 4150. Visok sadraj ug-
ljenika omoguuje stvaranje dovoljno karbida hroma koji se odlikuju velikom tvr-
doom i otpornou na habanje. Gore navedeni ledeburitni elik (4150) pri kalje-
nju neznatno menja dimenzije, pa je pogodan za alate sloenijeg oblika; podnosi
visoke pritiske ali je osetljiv na savijanje. Koristi se za izradu profilisanih glodala,
burgija za lake metale i mesing, testere za metal (uz vodeno hladjenje), kalupe za
preradu plastike, presovanje porcelana i keramike kao i za alate za prosecanje na
presama (npr. dinamo i trafo-limova).
Visokolegirani alatni elici za rad na toplo sadre 5 do 10% W, 0.25-0.45% C i
dodatke Cr, V, Ni, Co. I na visokim temperaturama zadravaju potrebnu tvrdou i
nisu skloni ka prslinama na tim temperaturama. Od ovih elika grade se alati najvi-
e optereeni kako mehaniki tako i termiki. Misli se na alate za ekstruziju legura
bakra, alate za opsecanje na toplo, na kalupe za livenje legura Cu pod pritiskom.
Prema naem standardu to su 6451 (za presovanje na toplo u dubokim gravurama,
za matrice, trnove alata za probijanje), 6450 (matrice za toplo presovanje, trnovi,
alati za valjanje zavrtnjeva, alati za duboko izvlaenje, kalupi za livenje pod pritis-
kom), 4751, 4753 (za toplo presovanje lakih metala i njihovih legura, za livenje
pod pritiskom).
Drugi tip alatnih elika iz ove grupe je Cr-Ni elik austenitne strukture. Otpo-
ran je na poputanje te zadrava dovoljnu jainu i na visokim temperaturama. Upo-
trebljava se za izradu izuzetno termiki i mehaniki optereenih matrica za ekstru-
ziju profilisanih cevi i ipki od bakra, nikla, bronze i mesinga.
c) Brzorezni elici (BRW)
Poetkom 20 veka ustanovljeno je da najbolje rezne osobine imaju elici sa vi-
sokim sadrajem volframa (6.3-18% W) i ugljenika (0.8-1.4% C), poto se zakale
sa visoke temperature i visoko otpuste. Jo sadre Cr i V, a ponekad i Mo i Co. Br-
zorezni elici zadravaju visoku tvrdou do oko 650C, a imaju oko 10 puta vei
kapacitet rezanja i 30 puta dui vek trajanja u odnosu na nelegirane i niskolegirane
alatne elike.
Klasini BRW-elik (6880) sadri: 0.75% C, 18% W, 4.5% Cr, 1% V. Tei se
da karbidi (W
2
C, V
4
C
3
) budu sitnozrnasti i ravnomerno rasporedjeni to se postie
specifinim postupcima izrade, kovanja i termike obrade brzoreznih elika.
Za vreme Drugog svetskog rata prelo se na izradu BRW elika sa niim pro-
centom W (iz ekonomskih razloga), to je uticalo na smanjenje veka reznih alata.
Dalji je razvoj ovih elika bio usmeren na elik sa 10-12% W i 3-5% V (9681,
9683). Kod nekih vrsta BRW-elika deo W zamenjuje se sa Mo i dodaje se Co
(tip Mo5W7Co12V2).
Problem je to se kod visokolegiranih i visokougljeninih elika ne moe klasi-
nim metalurkim postupcima postii izluivanje ravnomerno rasporedjenih i usit-
njenih karbida. Reenje je dato patentom vedske firme ASEA STORA; elik koji
Podela elika

243
sadri oko 60% karbida najpre se granulie, a zatim preradjuje sinterovanjem,
ekstruzijom i najzad kovanjem na toplo. Svojstva rezanja ovog elika, uz istu
ilavost, za treinu su bolja od obinih BRW-elika.
d) Ostali materijali za alate
Ovde se samo napominje da se danas alati za obradu rezanjem izradjuju ne sa-
mo od elika ve i od: sinterovanih karbida, stelita, keramikih materijala, tvrdih
termopostojanih jedinjenja i dijamanata.
Sinterovani materijali (karbidi W, vezivo Co) su prvi put uvedeni u Nemakoj
(1932.), pod oznakom "vidia" to znai dijamant (widia). Mana je to su vidia plo-
ice veoma krte; zato se postupkom tvrdog lemljenja nanose na radni deo strugar-
skog noa ili slinih alata. Vidia ploice odlikuju se visokom tvrdoom, postoja-
nou na povienim temperaturama i otpornou na habanje.
Steliti su livene tvrde legure (karbidi Cr, W - vezivo Co i 10% Fe) koje se
uglavnom navaruju na radne ivice alata (npr. ivice alata za opsecanje).
Keramiki materijali su u stvari sinterovani materijali na bazi Al
2
O
3
(do
99.9%); imaju veliku tvrdou, hemijski su inertni, ali i veoma krti. Slue za izradu
reznih ploica za finu obradu sivog liva i elika.
Metalo-keramiki materijali su smese Al
2
O
3
s jedne strane i Cr, Mo s druge
strane, a karbido-keramiki materijali, smese Al
2
O
3
i karbida Mo, W, Ti. Koriste
se ne samo za rezne ploice ve i za oblaganje radnih povrina mernih alata i speci-
jalnih matrica za vuenje ica.
Tvrda termo-postojana jedinjenja dobijaju se sinterovanjem nitrida, borida i
oksida elemenata postojanih na visokim temperaturama. Tako npr. sinterovana
smesa TaN i ZrB
2
ima oko 40% bolje osobine rezanja nego Al
2
O
3
. Veliku tvrdou
ima nitrid bora, posle dijamanta najtvrdji materijal. U poetku se koristio kao brus-
no sredstvo, a danas se primenjuje i kao rezni alat.
Dijamanti (prirodni ili sintetiki), koriste se za alate samo u specijalnim slua-
jevima, kao npr. za obradu keramike, duroplasta, za bruenje tocila (tvrdoa dija-
manta je po Mosovoj skali 10, a po Brinelu 2500 HB).
DEFINICIJE I DOPUNE:
Ugljenini elici: legure gvodja i ugljenika kod kojih na mehanike i druge oso-
bine presudno utie sadraj ugljenika.
Legirani elici: legure gvodja i ugljenika koje sadre i znatnu koliinu legirajuih
elemenata.
Uloga ugljenika: u eliku to je neophodan sastojak elika koji mu poveava tvrdo-
u, jainu i kaljivost.
Obian cementit: hemijsko jedinjenje ugljenika sa gvodjem (Fe
3
C), stabilno do
727C, koje se ponekad oznaava sa C
m
.
Specijalni karbidi: to su samostalne karbidne faze, koje obrazuju metali veeg
afiniteta ka ugljeniku nego gvodje (Ti, V, Cr, Mo, W).
Mainski materijali

244
Legirani cementit: dobija se kad se izvestan broj atoma gvodja u cementitu za-
meni sa atomima Mn, Cr, W, Mo.
Austenitotvorni elementi: legirajui elementi koji proiruju austenitno podruje
elika; to su C, Ni, Mn, Cu, N.
Feritotvorni elementi: legirajui elementi koji proiruju feritno podruje elika; to
su Cr, Mo, W, Si, V, Ta, Al, Nb.
Karbidotvorni elementi: legirajui elementi koji sa ugljenikom obrazuju karbide;
to su: Ti, V, Cr, Mn, Zr, Nb, Mo, Ta, W.
Supstitucijski vrsti rastvori: legirajui elementi Si, Mn, Cr, Ni zamenjuju atome
gvodja u njegovoj kristalnoj reetki.
Intersticijski vrsti rastvori: elementi C, N B, H zauzimaju praznine (intersticije)
u kristalnoj reetki gvodja.
Podela elika: elici se prema nameni svrstavaju u konstrukcione, specijalne i
alatne; prema istoi, tj. sadraju sumpora i fosfora razlikuju se: elici obinog
kvaliteta, kvalitetni elici, visokokvalitetni elici i plemeniti elici.
Konstrukcioni elici: elici ugljenini i legirani namenjeni za delove maina i
uredjaja koji rade u neagresivnoj sredini na temperaturi do 300C.
Specijalni elici: elici (Cr-Ni) koji se nazivaju nerdjajui (otporni na kiseline, va-
trootporni), termo-postojani (Cr-Mo-V) i elici otporni na habanje (Mn).
Alatni elici: elici namenjeni za izradu kovakih, preserskih, livakih alata, kao i
alata za mainsku obradu; tu spadaju i ostali alati namenjeni za razne svrhe: od
obrade drveta, poljoprivrednih alata, kuhinjskog pribora pa do hirurkih instru-
menata.
PITANJA:
1. Ugljenini, legirani i mikrolegirani elici.
2. Uticaj ugljenika i glavnih legirajuih elemenata na osobine elika.
3. Koji se elementi u eliku smatraju austenitotvornim, a koji feritotvornim?
4. Obini, specijalni i legirani karbidi u elicima.
5. Kakva je veza izmedju sklonosti metala ka stvaranju karbida i elektronske
strukture metala?
6. Dati pregled glavnih konstrukcionih elika.
7. Vrsta i upotreba nerdjajuih elika.
8. Koji legirajui elementi poveavaju termo-postojanost elika, a koji otpornost
na habanje?
9. Alatni elici - ugljenini i legirani.
10. Brzorezni elici.
11. Tvrde i sinterovane legure za rezne ploice.
10
LEGURE ZA LIVENJE
Proizvodi mainske industrije, globalno posmatrano, imaju u sebi najvie ugra-
djenih valjanih metalnih produkata pa onda odlivaka (1/3 ukupnog materijala).
Ekonomski opravdana izrada odlivaka traenog kvaliteta i bez greaka mogua
je samo od odredjenih legura koje poseduju dobru livkost. Pod pojmom livkosti
obuhvaen je skup livakih osobina vezanih kako za samu leguru, tako i za kalupnu
upljinu (formu) u koju se tean metal izliva. Livake su osobine uglavnom: toplji-
vost, teljivost i livkost, apsorpcija gasova, segregacija, promena zapremine pri o-
vrivanju i hladjenju, reju livako skupljanje. Topljivost je sposobnost metala i
legura da pri zagrevanju mirno predju iz vrstog stanja u teno, obrazujui pri tome
homogen rastop. Zavisno od temperature topljenja (T
t
) i livenja (T
l
), legure Ti, Fe i
Ni svrstavaju se u legure sa visokom T
t
, legure Cu sa srednjom T
t
i legure Al, Mg,
Zn, Pb i Sn sa niskom temperaturom topljenja.
Najbolje su topljive eutektike legure i uopte legure sa niskom Tt, malom spe-
cifinom toplotom i latentnom toplotom topljenja. Teljivost se definie kao recip-
rona vrednost dinamike viskoznosti i zavisna je, za dati materijal, od temperature
tenog metala (liva). Za livaku praksu najvanija karakteristika je teljivost izme-
rena pri temperaturi liva za vreme popunjavanja kalupa. Odredjuje se probama u
spiralnom kalupu. Kad se kae da legura ima dobru livkost podrazumeva se da mo-
e popuniti kalup sloenog oblika, pre nego to liv ovrsne.
Ostale, gore navedene osobine legura (apsorpcija gasova, segregacija, livako
skupljanje) izuavaju se u fizikoj hemiji, metalurgiji i tehnologiji livenja.
Najvanije legure za livenje dele se na:
1) Livake legure gvodja: liveno gvodje i elini liv,
2) Livake legure neeleznih metala:
laki metali i legure (gustina manja od 4.5 kg/dm
3
) i
teki metali i legure (gustina vea od 4.5 kg/dm
3
).
Mainski materijali

246
Neelezne livake legure uglavnom su legure aluminijuma (Al-Si, Al-Mg), le-
gure bakra (bronze, mesinzi) i ostale (legure Mg, legure Zn, legure Ni, legure Pb i
leine legure olova i kalaja).
10.1 Liveno gvodje
Livena gvodja, ili kako se jo zovu tehnike legure gvodja, sadre vie od
2% C kao i Si, Mn, P i S. Svi ovi sastojci u znatnoj meri utiu na korisne osobine
legura gvodja, a naroito Si (1-3%) pa se one mogu smatrati trojnim legurama
Fe-C-Si. Liveno gvodje se dobija pretapanjem sivog sirovog gvodja (uz dodatak
starog gvodja) u kupolnoj pei, plamenoj pei i sve ee u elektrinim lunim ili
indukcionim peima. Medju najvee potroae odlivaka spada energetika, maino-
gradnja, rudarstvo, hemijska industrija i industrija motornih vozila.
Livena gvodja se klasificiraju prema strukturi, odnosno uglavnom na osnovu
stanja u kome se javlja ugljenik kao i oblika slobodnog ugljenika (grafita). Najne-
povoljniji je lamelarni oblik grafita jer najvie naruava metalni kontinuitet, sma-
njujui time jainu i istegljivost legure. Na slici 10.1 prikazan je uticaj razliitih
oblika i poloaja grafita na naponsko stanje pri optereenju na zatezanje u pravcu
ose y.
Grafit Grafit
Naponske linije Naponske linije

Slika 10.1 Naponsko stanje zategnutog uzorka u funkciji poloaja i oblika grafita
Livake legure na bazi gvodja, zavisno od stanja u kome se pojavljuje uglje-
nik dele se na sivo i belo liveno gvodje (LG), a u irem smislu i na elini liv (L).
Kod sivog LG jedan deo ugljenika vezan je u cementit, a drugi deo je slobodan u
vidu grafita, dok je kod belog LG sav ugljenik sadran u cementitu.
Prema obliku grafita u sivom livenom gvodju razlikuju se: sivi liv - SL (lame-
larni grafit), nodularni liv - NL (zrnast grafit) i temper liv - TeL (grafit oblika sne-
nih pahuljica). Osobine livenih gvodja iste vrste u velikoj meri zavise od veliine
i oblika odlivka, pa se zato u okviru iste klase dalje podele izvode prema mehani-
kim osobinama (vidi tab. 10.1 i 10.2), a redje po hemijskom sastavu (tab. 10.3).





Legure za livenje

247
10.1.1 Sivi liv
Od ve navedenih oblika grafita u livenim gvodjima najnepovoljniji je lame-
larni, jer preseca metalnu masu i stoga smanjuje jainu na kidanje i jo vie isteg-
ljivost. I pored toga, sivi liv je najvaniji materijal za izradu odlivaka. Izgled mi-
krostrukture perlitnog sivog liva
dat je na slici 10.2. Naziv sivi liv
potie od tamnog izgleda prelo-
mljenog odlivka. Od ukupne ko-
liine ugljenika u sivom livu,
najvie - 0.8% C vezano je u ob-
liku karbida gvodja (cementit-
Fe
3
C sadran u perlitu), a preos-
tala koliina izluena je u obliku
lamelarnog grafita. U sivom livu
nema slobodnog cementita, ve
samo u vidu eutektoida-perlita.
Metalna osnova (matrica) live-
nog gvodja, zavisno od % C i
% Si moe biti perlitna, perlitno-
feritna i feritna (slika 10.3). Mogue strukture livenog gvodja zavisno od sadraja
Si i C daje Maurerov dijagram (sl. 10.4), odnosno Grajner - Klingentajnov dija-
gram
1
(sl. 10.5) koji uzima u obzir (C + Si) i debljinu zida odlivka.
Ferit
Ferit
Grafit
Grafit
Grafit
Perlit
Perlit

Slika 10.3 Strukture feritnog (a), feritno - perlitnog (b) i perlitnog (c) livenog gvodja
Ferit je mek, ilav i veoma duktilan, ali male jaine (R
m
= 250 MPa). Perlit je
eutektoid koji nastaje polimorfnim preobraajem austenita pri temperaturi ispod
727C. Perlitno sivo liveno gvodje najjae je medju navedenim vrstama sivih li-
vova, jer perlitu odgovara R
m
= 700 MPa.

1
Ovi dijagrami, kao i izrazi 10.1 i 10.2, za CE i Sc, odnose se ne samo na sivi liv, ve na sve vrste li-
venih gvodja. Maurerov dijagram danas nema vei znaaj jer ne uzima u obzir brzinu hladjenja, tj.
debljinu zida odlivka, a pominje se uglavnom iz istorijskih razloga.

Slika 10.2 Mikrostruktura perlitnog sivog liva
Mainski materijali

248
Iz dosadanjeg razmatranja vidi se da je metalna matrica sivog liva u stvari e-
lina, a da je razlika samo u slobodnom ugljeniku - grafitu. Ako je u legurama
Fe-C, sadraj ugljenika vei od 2% jedan njegov deo se sjedinjuje sa Fe, a preostali
deo ugljenika, pri sporom hladjenju, taloi se u obliku praka-grafita.
0 1 3 2 4 5 6 7
0
1
2
3
4
5
Sadraj Si, %
S
a
d
r

a
j

C
,


%
I
II
III
I'
II'
I - Belo liveno gvodje (tvrdi liv)
II - Perlitno sivo liveno gvodje
III -Feritno sivo liveno gvodje
I' - Prelazne strukture izmedju belog i sivog
livenog gvodja (melirano liveno gvodje)
II' - Prelazne strukture izmedju feritnog i
perlitnog livenog gvodja

Slika 10.4 Maurerov dijagram
I - Belo liveno gvodje (tvrdi liv)
II - Perlitno sivo liveno gvodje
III -Feritno sivo liveno gvodje
I' - Prelazne strukture izmedju belog i sivog
livenog gvodja (melirano liveno gvodje)
II' - Prelazne strukture izmedju feritnog i
perlitnog livenog gvodja
0 10 20 30 40 50 60 70
3
4
5
6
7
8
I
I'
II
II'
III
Debljina zida, mm
S
a
d
r

a
j

(
C

+

S
i
)
,


%

Slika 10.5 Grajner-Klingentajnov dijagram
Hemijski sastav sivog liva obino je u granicama: 2.8-3.5% C; 0.5-0.8% Mn;
1.5-3% Si; 0.2-1.2% P i 0.04-0.15% S. Snienje sadraja ugljenika ispod 2.8% po-
gorava livkost, a poveanje iznad 3.5% daje vie grafita i pogorava mehanike
osobine. Pored poveanog sadraja ugljenika u odnosu na elik, moe se uoiti da
sivi liv ima i povean sadraj Si i P. Uticaj silicijuma je veoma znaajan jer on
umanjuje rastvorljivost ugljenika u gvodju, pa ostaje vie slobodnog ugljenika u
vidu grafita. U tom smislu poveanje sadraja silicijuma za 1% odgovara smanje-
nju sadraja ugljenika za 0.3%, to pomera eutektiku taku ka niim % C. Ipak
sadraj Si ne sme prei 3% jer se stvara veoma tvrd fero-silicijum. Uzimajui u ob-
zir da na eutektiku taku pored C utie Si i u neto manjoj meri P, uvodi se tzv.
ekvivalentni ugljenik (CE) kojim se procenjuje da li je liveno gvodje podeutekti-
ko ili nadeutektiko:
Legure za livenje

249
2
P %
4
Si %
C % CE + + = . (10.1)
Ako je sadraj Si u livenom gvodju nizak, ili ako je brzina hladjenja odlivka
velika, ili ako su prisutni i karbidotvorni elementi nastae ovrivanje po metasta-
bilnom sistemu (Fe-Fe
3
C). To liveno gvodje ima skoro sav ugljenik vezan u obli-
ku karbida gvodja Fe
3
C i zove se belo liveno gvodje. Odstupanje hemijskog sas-
tava livenog gvodja od eutektikog sastava definie se stepenom eutektinosti
(Sc):
( ) P % Si % 3 . 0 3 . 4
C %
Sc
+
= . (10.2)
Eutektikom sastavu livenog gvodja odgovara Sc = 1, podeutektikom Sc < 1 i
nadeutektikom Sc > 1.
Jaina na kidanje ipki od sivog liva direktno zavisi od Sc prema izrazu:
MPa , Sc R
m
= 825 1020 . (10.3)
Ovaj Patersonov izraz vai za uzorke prenika 20 mm, dobijene mainskom ob-
radom tapova (30 mm ) odlivenih u suvim kalupima.
Liveno gvodje sa poveanim sadrajem Si ovrava u peanim kalupima
kao sivo. Poto fosfor znatno popravlja livkost i otpornost na habanje, ali poveava
i krtost (mrea steadita-trojne eutektike perlita, cementita i Fe
3
P) njegov sadraj se
moe znatno varirati.Tankozidni masovno produkovani odlivci, koji ne prenose
spoljanje optereenje npr. reetke, ploe i vratanca pei, grejai (rostovi), kade,
levkovi, sadre s obzirom na popravljanje livkosti, 0.6-1.2% P (obini, opti, trgo-
vaki kvalitet). Suprotno, kod odlivaka namenjenih za delove maina (mainski liv)
ograniava se sadraj P na 0.4-0.5% s ciljem da se smanji krtost; samo u sluaju
kada je primarni zahtev otpornost na habanje (cilindarske kouljice-hilzne) doputa
se i kod mainskog liva 0.8-1% P.
U cilju usitnjavanja grafita, to znai popravljanja strukturnih i mehanikih oso-
bina, izvodi se modifikacija livenog gvodja. Modifikacija se zasniva na tome da se
rastopljenom livenom gvodju, bilo u lebu pei (koritance za isputanje tenog li-
va), u livakom loncu ili u ulivnoj ai, dodaje grafitizacioni modifikator (inoku-
lant).
Kao modifikatori najee se koriste 75% fero-silicijum (Fe-Si) ili 60% siliko-
kalcijum (Si-Ca) (u oba se sluaja % odnosi na Si).
Modifikator se dodaje u zrnastom obliku granulacije zavisne od mesta gde se
on nasipa: u koritu 0.75-2 mm, 5-10 mm u livakom loncu i 5-50 mm u ulivnoj ai
za odlivke od 5000 do 7000 kg.
Koliina ubaenog fero-silicijuma iznosi 0.2-0.35%, a silikokalcijuma
0.2-0.5% u odnosu na masu odlivka. Delovanje modifikatora prestaje posle 15-30
min, pa se izlivanje u kalupe mora zavriti pre isteka tog vremena. Ovaj tretman
Mainski materijali

250
omoguuje da se kod odlivaka razliite debljine zidova dobije perlitna struktura u
kojoj su ravnomerno rasporedjene i medjusobno izolovane grafitne lamele srednje
veliine. Modifikaciji se podvrgavaju livena gvodja sa relativno malim sadrajem
C (2.8-3.3%) i Si (1.1-1.5%), koja bi bez inokulanata imala strukturu meliranog li-
va (ledeburit, perlit i grafit).
Na osnovu minimalne jaine na kidanje sivi liv se deli na sledee klase (tablica
10.1):
Tablica 10.1 Mehanike karakteristike sivog liva
Klasa SL SL100 SL150 SL200 SL250 SL300 SL350 SL400
min

R
m
, MPa 100 150 200 250 300 350 400
max HB 192 201 216 238 250 270 280
Klase date u tablici 10.1 spadaju u mainski liv, s tim to se tri zadnje klase
proizvode modifikacijom. Osim toga, proizvodi se i SL000 bez garantovane jaine
(trgovakog kvaliteta).
Odlivci od sivog liva imaju nisku tvrdou, malu jainu na kidanje, ali 3-5 puta
veu jainu na pritisak. To je zato to napone zatezanja prenosi samo metalna os-
nova, a ne i lamele prakastog grafita, dok pri dejstvu pritiska i one uestvuju u ra-
spodeli napona.
U pozitivne osobine sivog liva spadaju: relativno jevtina proizvodnja, dobra li-
vkost, dobra mainska obradljivost odlivaka i otpornost na abraziju. Sem toga, unu-
tranje grafitne lamele ine da sivi liv dobro priguuje oscilacije (deluju kao amor-
tizer pri udarnom ili naizmenino promenljivom optereenju) Takodje, sivi liv ima
i dobre klizne osobine jer grafit deluje kao mazivo. To je i razlog to se odlivci od
sivog liva koriste za blokove motora, klipne prstenove (karike). Antifrikcione oso-
bine odredjene su odnosima perlita i ferita u metalnoj matrici, kao i koliinom i ob-
likom grafita. Za vea optereenja trai se bar 85% perlita. Zahvaljujui priguenju
oscilacija, od sivog liva izradjuju se postolja maina alatki, ploa za temelje dina-
miki optereenih maina i sl., a zahvaljujui otpornosti na habanje izradjuju se i
koioni diskovi i doboi. Takodje se liju ulini protivpoarni hidranti, kojima je kr-
tost prednost jer se lako lome pri eventualnom udaru automobila.
Mana odlivaka od SL je velika osetljivost na sve vrste koncentratora napona
(povrinske prsline, nagle promene preseka, zarezi). To se umanjuje konstrukci-
onim merama (radijusi zaobljenja), metalurkim merama (modifikacija) i termi-
kom obradom (poputanjem zaostalih napona). U tom se cilju odlivci are pri 500-
570C, to ne samo da smanjuje napone ve i stabilizuje dimenzije.
Vreme dranja na temperaturi arenja je 3 do 10 sati zavisno od oblika i velii-
ne odlivka. Hladjenje posle arenja mora da bude sporo to se izvodi zadravanjem
odlivka u pei dok se zajedno ne ohlade do sobne temperature. Na ovaj nain sni-
ava se nivo zaostalih napona za 80-90%. Ponekad se koristi prirodno starenje za
Legure za livenje

251
poputanje napona u odlivcima. To se postie dranjem odlivaka u skladitu livnice
u roku 6 do 10 meseci.
10.1.2 Nodularno (duktilno) liveno gvodje (NL)
Nodularni liv spada u relativno nove livake legure budui da je pronadjen i
patentnim pravom zatien 1949. godine. To je u sutini visokokvalitetno sivo li-
veno gvodje sa grafitom zrnastog (nodularnog, sfernog) oblika, ravnomerno ras-
poredjenim u metalnoj matrici (sl.
10.6). Sferni tj. loptasti oblik grafita
postie se uvodjenjem u prethodno
desumporisani rastop male koliine
magnezijuma (u metalnom obliku ili
legure sa Cu ili Ni) i zatim modifika-
cijom. Time se zadravaju dobre liva-
ke osobine kao kod sivog liva, uz
neuporedivo bolje mehanike osobine
koje dostiu ili ak prevazilaze odliv-
ke od elinog liva. Mehanike oso-
bine nodularnog liva, uslovljene me-
talnom matricom koja moe biti: feri-
tna, feritno-perlitna, perlitna, date su u
tablici 10.2, gde je: R
m
- jaina na kidanje, R
p
- konvencionalni napon teenja, A
5.65
-
izduenje.
Iz priloene tablice se vidi da se mehanike osobine nodularnog liva mogu upo-
rediti sa termiki obradjenim elicima. Iz tog aspekta, i uz to i nie produkcione
cene, odlivci od nodularnog liva uspeno konkuriu elinim odlivcima, pa ak i
otkovcima. U tom smislu najvea je upotreba odlivaka od nodularnog liva u mo-
tornoj industriji, za koju se danas liju: bregaste osovine, klipnjae, delovi pogon-
skog i upravljakog sistema, kolenasta vratila, te veoma optereeni zupanici, arke
za vrata motornih vozila, vretena maina alatki, delovi industrijskih armatura (ven-
tili i sve to uz njih ide), kao i valjci valjaonikih stanova (elezarski valjci).
Tablica 10.2 Mehanike karakteristike nodularnog liva
min R
m
, MPa min R
p
, MPa min A
5.65
, % Tvrdoa, HB Struktura
370 230 17 140-180 feritna
400 250 12 150-200 feritna
500 320 7 170-240 feritno-perlitna
600 370 3 190-270 perlitno-feritna
700 420 2 230-300 perlitna
800 480 2 250-300 perlitno-sorbitna

Slika 10.6 Mikrostruktura feritno-perlitnog
nodularnog liva
Mainski materijali

252
Osnovni principi izrade nodularnog livenog gvodja
Mada je ova problematika vie metalurke prirode, korisno je ovde navesti os-
nove produkcije nodularnog liva. Kao to je poznato, liveno gvodje pored osnov-
nih elemenata Fe, C, Si, sadri pratee elemente Mn, P, S i tzv. legirajue elemen-
te, kao npr. Cu, Ni, Cr, V, Mo. Prisutni su i antikoagulacioni elementi koji oteava-
ju kristalizaciju grafita, kao npr.: Pb, Ti, Bi, Sb i As. Najzad, svako liveno gvodje
sadri i dvoatomne gasove O
2
, N
2
, H
2
, kao i nemetalne ukljuke. U livenom gvo-
dju, koje sadri navedene elemente (pratee, legirajue, tetne) i gasove - drugim
reima, "prljavom livenom gvodju"- uvek e se ugljenik izluivati u lamelarnom
obliku. Ako se "prljavo" gvodje rafinie (preisti) dobie se nodularni liv sa slo-
bodnim ugljenikom u obliku manje ili vie savrenih sfera (zrna, nodula). Ovo rafi-
nisanje livenog gvodja odnosi se pre svega na desumporisanje (smanjenje sadraja
S na 0.01 do 0.08%) bilo metalurkim merama ili pogodnim izborom sirovina za
ariranje kupolne pei ili elektro pei. Dalje je neophodno sniziti sadraj gasova
(naroito kiseonika) i nemetalnih ukljuaka, ime se jo vie olakava izdvajanje
ugljenika u nodularnom (zrnastom) obliku. Kao najuspeniji se za ovu dezoksidaci-
ju u praksi pokazao magnezijum, mada to u principu mogu biti kalcijum ili cer kao
i drugi elementi visokog afiniteta prema kiseoniku i sumporu (skandijum, itrijum,
torijum). Moe se dobiti nodularni grafit i bez dezoksidatora, pod uslovom da se
najistije Fe-C-Si legure tope u vakuumu.
Uvodjenje u rastop istog Mg pri T 1500C nije jednostavno, jer on naglo is-
parava pa pritisak zasienih para izaziva eksplozivno prtanje; preostali magnezi-
jum isplivava na povrinu i trenutno sagoreva. Postoje danas brojna tehnika ree-
nja za uvodjenje bilo istog Mg ili u vidu predlegure. I ovde se posle tretiranja ma-
gnezijumom uvodi modifikator (75% Fe-Si) radi smanjenja sklonosti odlivaka ka
odbeljivanju tj. formiranju cementita.
Cena nodularnih odlivaka po kilogramu mnogo je vea nego odlivaka od sivog
liva. To se kompenzuje znatno boljim osobinama, pogotovu to se neke klase nodu-
larnog liva mogu kaliti postupkom austempering.
Najnovija vrsta sivog livenog gvodja je tzv. vermikularni liv u kome je grafit
izdvojen u kompaktnom obliku (CGI). Dugo je predstavljalo laboratorijski kuriozi-
tet, jer ga je bilo teko proizvesti, a objedinjavalo je dobre osobine sivog liva i no-
dularnog liva. Grafit se u CGI gvodju javlja u neprekidnom isprepletanom obliku,
pa otuda i naziv isprepletano (Vermicular) liveno gvodje. Komercijalna proizvod-
nja CGI dugo je odlagana jer se koliina legirajuih dodataka mora toliko precizno
kontrolisati da je to donedavno bilo mogue samo u laboratorijskim uslovima (npr.
ako sadraj Mg odstupi 0.005% od predvidjenog rezultat e biti nezadovoljavaju-
i). Danas je problem reen udruenim razvojnim naporima Foote Mineral Co. u
British Cast Iron Research Association. Legirajui dodaci magnezijuma, titana i
elemenata retkih zemalja
1
uvode se u paketu prema receptu navedenih firmi.

1
U periodnom sistemu, elementi izmedju 57 La i 72 Hf su retke zemlje.
Legure za livenje

253
Delovi izradjeni od CGI dostiu jainu na kidanje, zamornu jainu, termiku
provodnost i istegljivost nodularnog liva, a priguivanje udara, amortizovanje vib-
racija, mainska obradljivost i livake karakteristike dostiu ili prevazilaze sivi liv
(popunjavanje kalupa i livako skupljanje je ak bolje od SL). Kombinacija jaine i
velike toplotne provodljivosti ine ovaj liv pogodnim za blokove motora, koione
doboe, izduvne grane motornih vozila, kao i za kuita pumpi visokog pritiska.
10.1.3 Temperovano liveno gvodje (TeL)
Pod pojmom temperovanje podrazumeva se naknadno arenje (grafitizacija) ili
razugljenisavanje odlivaka strukture belog livenog gvodja (Fe
3
C). Hemijski sas-
tav temper liva kao tehnike legure Fe-C-Si je podeutektiki. Ugljenik se pri o-
vrivanju odlivaka u kalupu izdvaja u vidu karbida Fe
3
C- cementita. Na sobnoj
temperaturi struktura odlivka pre temperovanja sastoji se iz perlita, ledeburita i ce-
mentita. Ovu strukturu mogue je dobiti brzim hladjenjem i ograniavanjem koli-
ine grafitizacionih elemenata (C, Si i P). Poto na livake osobine i na vreme tem-
perovanja povoljno utie povienje sadraja C i Si, to se njihova koliina usvaja
kao kompromis izmedju ovih protivurenih zahteva. Osim toga, sklonost ka grafiti-
zaciji pri ovrivanju moe se umanjiti i malim dodacima bizmuta ili telura, to
omoguuje da se belo liveno gvodje dobije i kod odlivaka velike debljine zida
(vee od 50 mm). Na vreme temperovanja povoljno utiu aluminijum i bor, jer pot-
pomau grafitizaciju upravo pri
arenju. Crni temper liv dobija
se arenjem u neutralnoj atmos-
feri (bez O
2
), a beli u oksidacio-
noj atmosferi. Odlivci od temper
liva neto su jevtiniji od odlivaka
nodularnog liva.
U poredjenju sa lamelarnim
grafitom, pahuljasti ugljenik
zvani temper-ugljenik, znatno
manje sniava jainu i duktilnost
metalne matrice (uglavnom feri-
tne, sl. 10.7).
Nekada se postupak tempe-
rovanja za dobijanje crnog TeL
izvodio u elinim sanducima napunjenim peskom ili ljakom, a danas u gasnoj
atmosferi azota (bez prisustva kiseonika). Razlaganje cementita (sl. 10.8) nastaje u
dve faze; u prvoj fazi razlae se cementit iz ledeburita (smee austenit + cementit),
pri T 1000C, to se naziva prvim stadijumom grafitizacije:
C Fe C Fe + 3
3
, (10.4)

Slika 10.7 Mikrostruktura feritnog crnog temper liva
Mainski materijali

254
koji traje sve do uspostavljanja ravnotee izmedju izluenog temper-ugljenika (C),
i na toj temperaturi zasienog austenita. U drugoj fazi arenja presienog austenita,
pri T 700C, koriste se dve, a katkad i tri varijante hladjenja prikazane na slici
10.8. Kriva 1 odgovara veoma sporom hladjenju oko temperature A
1
(760-680C/3-
5C/h), tako da se formira feritna metalna osnova, obogaena dodatnim temper ug-
ljenikom u toku drugog stadijuma grafitizacije (Fe
3
C iz perlita razlae se prema
relaciji 10.4).
1000
A
1
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Prva grafitizacija (Fe
3
C iz ledeburita 3Fe + C)
Druga grafitizacija (Fe
3
C iz perlita 3Fe + C)
Feritna
osnova (1)
Feritno-
perlitna
osnova (2)
Perlitna
osnova (3)
3 - 5 C/h od 760 - 680 C
Vreme, h

Slika 10.8 Shema temperovanja: 1- feritna osnova, 2- feritno - perlitna osnova,
3- perlitna osnova
Pri znatno veoj brzini hladjenja (20C/min od 760-20C, kriva 3) dobija se
perlitna osnova sa 0.3-0.9% ugljenika u vezanom obliku (Fe
3
C). U ovom sluaju
slobodan ugljenik rasporedjen u metalnoj osnovi potie samo od prvog stadijuma
grafitizacije, jer u ovim uslovima hladjenja (po liniji 3, sl. 10.8) izostaje druga gra-
fitizacija. Perlitni temper liv moe se kaliti i otpustiti pa se esto zove martenzitni
temper liv. Posle kaljenja povrinska tvrdoa moe dostii 60 HRC.
Ako se legura pothladi brzinom oko 20C/min do 500C, i pri ovoj temperaturi
izotermiki ari dobie se feritno-perlitna osnova sa dodatnim temper ugljenikom
izluenim u drugom stadijumu grafitizacije (po liniji 2, sl. 10.8). Ovaj se postupak
redje koristi, tako da se uglavnom razlikuju feritni, perlitni i martenzitni temper liv
(otputeni).
Feritni temper liv (R
m
= 350-370 MPa, A
5.65
= 10-12%, 163 HB) upotrebljava
se za delove koji rade pod velikim statikim i dinamikim optereenjem (kuita
reduktora, kuita pogonskih osovina, glavine, kuke, beouzi (grivne)). Manje op-
tereeni delovi kao to su poklopci ahti, navrtke, cevne spojnice i zatvarai izrad-
juju se od feritnog temper liva sledeih osobina: R
m
= 300-360 MPa, 270 HBS i
A
5.65
= 2-5%. Posebno se izdvaja po dobrim antifrikcionim osobinama, zahvaljuju-
i metalnoj osnovi otpornoj na habanje i podmazujuim svojstvima temper ugljeni-
ka. Ugljenik u temperovanom gvodju pomae zadravanje i deponovanje maziva
(masti, ulja); u porozne povrine temper-gvodja utiskuju se abrazivne estice stvo-
rene pri radu kliznih leita, ime se umanjuje oteenje leinih povrina. Zato se
Legure za livenje

255
odlivci od temper liva esto koriste za jako optereene leine povrine kod auto-
mobila, kamiona, eleznikih vagona, poljoprivrednih maina i maina alatki. Osim
toga od perlitnog temper liva prave se univerzalne spojnice, karike i valjci konve-
jerskih lanaca, koione papue, kardanski zglobovi. Temper liv uglavnom se koristi
za tankozidne odlivke, suprotno nodularnom livu koji je namenjen za delove deb-
ljih zidova.
Beli temper liv dobija se temperovanjem (arenjem) odlivaka na 1000C u ok-
sidacionoj atmosferi u toku nekoliko desetina sati. Nekada korieno arenje u san-
ducima sa hematitom i kovarinom sa dodatkom peska danas je zamenjeno gasnom
atmosferom koju ine vazduh i vodena para. Raspad eutektikog cementita i razug-
ljenisavanje odvijaju se prema reakcijama:
C Fe C Fe + 3
3
i CO CO C 2
2
+ . (10.5)
U toku arenja jedan deo ugljenika iz povrinskih slojeva se oksidie, a drugi
deo prelazi u grafit, tako da u jezgru ostaje vie ugljenika. To dovodi do difuzije
ugljenika ka periferiji. Na dubini 6-8 mm od povrine nastaje potpuno razugljenisa-
vanje, odnosno feritna struktura, zatim dalje po dubini feritno-perlitna i perlitna,
dok u jezgru ostaje temperovani ugljenik. Iz tog razloga (zaostali temper ugljenik)
se ovom nainom temperovanja ne podvrgavaju odlivci deblji od 12 mm.
Naziv beli temper liv (BTeL) potie od srebrnaste (bele) boje preloma usled ra-
zugljenisanog preseka, tj. feritne strukture. Dodatna odlika belog temper liva, pot-
puno razugljenisanog, jeste dobra zavarljivost, ali rdjavija mainska obradljivost u
odnosu na crni temper liv. Stoga se beli temper liv i upotrebljava za nisko optere-
ene odlivke koji ne zahtevaju veu mainsku obradu, kao to su npr. delovi poljo-
privrednih maina, artikli kunog domainstva, cevne spojnice (pocinkovane), bra-
ve za vrata, nosai za veanje izolatora visokonaponske mree i sl.
Hemijski sastav polaznog materijala za dobijanje odlivaka strukture crnog i be-
log preloma dat je u tablici 10.3.
Tablica 10.3 Hemijski sastav livenog gvodja za temperovanje
Hemijski sastav, %
Vrsta liva
C Si Mn P S Cr
max

CTeL 2.3-2.6 1.5-1.2 0.4-0.5 0.05-0.10 0.12 0.05
BTeL 3.1-3.4 0.8-0.4 0.4-0.5 0.05-0.10 0.12-0.25 0.05
Zavarljiv
BTeL
2.3-3.1 0.4-0.25 0.6-0.8 max 0.05 < 0.10 0.05
Iako su u tablici 10.3 dati rasponi variranja C i Si njihov zbir ne treba da predje
4.0-4.2%, iz razloga da se prilikom izrade odlivaka ne javi slobodan ugljenik. Ta-
kodje se iz tab. 10.3 moe uoiti da polazni materijal za beli temper liv ima vei
sadraj ugljenika, jer veliki deo tog ugljenika sagoreva pri temperovanju u oksida-
Mainski materijali

256
cionoj sredini. Suprotno tome ugljenik se kod odlivaka temperovanih na crni pre-
lom zadrava u celini.
10.2 Belo liveno gvodje
Belo liveno gvodje (svetao prelom) je legura Fe-C u kojoj je celokupna kolii-
na ugljenika vezana u obliku cementita. U industrijskoj praksi se pod pojmom belo
liveno gvodje podrazumeva odlivak koji ima po celom preseku uniformnu, bez-
grafitnu strukturu. Pod pojmom odbeljivanje ili odlivak dobijen odbeljivanjem, po-
drazumeva se da samo povrinski slojevi imaju strukturu belog livenog gvodja, a
jezgro strukturu sivog liva. Kod tankozidnih odlivaka to se postie velikom brzi-
nom hladjenja, a kod debljih odlivaka dodavanjem legirajuih elemenata koji ote-
avaju grafitizaciju (do 2% Cr, do 5% Ni, do 1% Mo ili do 2% Mn); pri tome je %
Si < 1. Po hemijskom sastavu to je podeutektiko liveno gvodje (2.8-3.8% C), a
struktura belog livenog gvodja je perlitno-cementitna, koja sa porastom legiraju-
ih elemenata prelazi u bejnitnu ili martenzitnu.
Belo liveno gvodje je tvrdo (550 HB), veoma otporno na habanje, a ove oso-
bine zadrava i preko 400C, dok ugljenini elici uz manju otpornost na habanje,
na ovim temperaturama ve pokazuju pad tvrdoe. Mainska obrada belog livenog
gvodja mogua je samo pomou alata od sinterovanih karbida, ali to nije presudno
budui da se od belog livenog gvodja uglavnom izradjuju odlivci koji ne zahteva-
ju veu obradu rezanjem. To su npr. puni prenosnici i ekstruderi mealica i tran-
sportera rasutih materijala, kugle drobilica, koioni valjci i dr.
Veu primenu ima livenje odbeljivanjem, naroito pri izradi valjaka za elezare
i postolja maina alatki. Kod elezarskih valjaka potrebno je selektivno odbeljiva-
nje to znai da se na radnom delu valjka dobije struktura belog livenog gvodja, a
na rukavcima struktura sivog livenog gvodja. Zato se valjci liju u kalupima koji su
na radnom delu od livenog gvodja (kokila = metalni kalup), a na rukavcima od pe-
ska (peani kalup). Time se postie velika brzina hladjenja radnog dela i njegovo
odbeljivanje, a rukavci zadravaju strukturu antifrikcionog materijala (slobodan
grafit). Dalje se od belog livenog gvodja izradjuju konice vagona, eljusti drobi-
lica, kalupi za sinterovanje, kalupi za cigle i sl.
Postolja maina alatki (strugova, glodalica, rendisaljki) liju se u peanim kalu-
pima sa selektivno ugradjenim rashladnim elementima (npr. elinim ploama)
smetenim ispod tankog sloja kalupne mase i to samo na mestima koja treba otvrd-
nuti. Posle odbeljivanja dobija se otvrdnuta zona na dubini 12 do 30 mm. Zbog ne-
uniformne strukture po preseku i neravnomernog hladjenja pojavljuju se veliki zao-
stali naponi, koji se otklanjaju poputanjem na 550C.
Visokolegirana gvodja mogu biti nodularna, siva ili bela, a sadre 3-30% legi-
rajuih elemenata. Najvie se primenjuju bela visoko legirana livena gvodja iji su
odlivci velike tvrdoe i ekstremno otporni na habanje (abraziju). Visokohromno
gvodje (oko 16% Cr) istovremeno je otporno na habanje i oksidaciju i ima dobru
ilavost. Gvodja koja sadre 14-24% Ni su austenitna, imaju odlinu korozionu
Legure za livenje

257
otpornost i nisu magnetina. Gvodje sa 36% Ni poznato je po ekstremno niskom
koeficijentu termikog irenja, a takodje je koroziono otporno i nemagnetino. Ova
je legura poznata kao invar.
10.3 elini liv (L)
elini livovi su legure gvodja i ugljenika (do 1.5% C) od kojih se izradjuju
odlivci izloeni u radu visokim dinamikim optereenjima. Podela elinih livova,
kad je re o hemijskom sastavu, analogna je podeli elika.
U poredjenju sa livenim gvodjem, elini liv ima vee livako skupljanje (za
L 1.6-2.1%, a za sivi liv 1%), viu temperaturu livenja (1600-1700C) i lije se
samo u suvim peanim kalupima. Zbog manje teljivosti i znatnog livakog skup-
ljanja, potreban je ulivni sistem veeg preseka kao i hranitelji tj. rezerve tenog liva
za popunjavanje upljina-lunkera stvorenih usled skupljanja liva.
Niskougljenini elini livovi i neki legirani livovi nemaju dovoljnu livkost. Sa
poveanjem sadraja ugljenika livkost postaje bolja tako da pri livenju srednje i vi-
sokougljeninog elinog liva nema tekoa pri ispunjavanju kalupne upljine, niti
pojave strukturnuh greaka.
Fizike i hemijske osobine elinog liva praktino se ne razlikuju od elika is-
tog sastava. to se tie mehanikih osobina, a naroito svojstava plastinosti, one
su neto nie, dok je otpornost na puzanje esto via. Relativno niska svojstva plas-
tinosti elinog liva posledica su dendritne strukture odlivka, neravnomerne ras-
podele pojedinih sastojaka (segregacije S i P) i pojave Vidmantetenove strukture.
Optimalan odnos granice elastinosti i jaine na kidanje dobija se pri sadraju ug-
ljenika od 0.25-0.40%, pa se zato srednjeugljenini elini liv najvie primenjuje.
Mana elinog liva je veliki uticaj debljine zida odlivka (brzine ovravanja)
na mehanike osobine. Sa porastom debljine zida odlivka opadaju istovremeno is-
tegljivost i kontrakcija poprenog preseka (A
5
i Z ili jednom reju svojstva duktil-
nosti).
Mehanike osobine odlivaka od elinog liva mogu se popraviti termikom ob-
radom. Odlivci se podvrgavaju difuznom homogenizacionom arenju pri tempera-
turi 1050-1150C i vremenu dranja do 40 h, radi otklanjanja dendritne segregacije
i Vidmantetenove strukture. Poto dugotrajno dranje na temperaturi arenja do-
vodi do porasta austenitnog zrna, neophodno je posle difuznog arenja izvesti nor-
malizaciju. Kao i kod elika, temperatura zagrevanja pri normalizaciji iznosi
30-50C iznad take A
C3
, sa vremenom dranja dovoljnim da ceo presek postigne
ovu temperaturu. Delovi sloenog oblika hlade se (sa temperature normalizacije)
na vazduhu samo do 650C, a zatim veoma sporo u pei. Na kraju je neophodno i
poputanje napona pri 500-600C.
Zavisno od hemijskog sastava konstrukcioni elini liv moe se pripremiti u
Martenovim peima, elektro-peima ili konvertorima. Prema sadraju ugljenika ne-
legirani livovi dele se na: niskougljenine (0.10-0.25% C), srednjeugljenine
(0.25-0.40% C) i visokougljenine (0.4-0.6% C).
Mainski materijali

258
Niskougljenini L se koristi za izradu malo optereenih odlivaka kao to su
kuita elektromotora, delovi eleznikih vagona (mazalice, nosai opruga, odboj-
nici), delovi putnikih vozila i delovi brodova (kljun, krma, kormilo, sidro). Manji
odlivci esto se podvrgavaju cementaciji.
Srednjeugljenini L koristi se za veoma optereene delove kao to su tokovi
elektrolokomotiva i inobusa, pogonski tokovi dizalica, ploe temelja maina, ku-
ita i obloge parnih turbina, kola i obloge vodenih turbina, kuita i ramovi kova-
kih presa i ekia.
Visokougljenini L nalazi primenu za delove koji su veoma jako optereeni i
izloeni habanju, kao npr. pogonski zupanici u cementarama, valjaonicama i sl.
Sve vrste ugljeninih elinih livova su u principu zavarljive, ali najlake je za-
variti, bez primene posebnih mera, niskougljenini L. Ostali su uslovno zavarlji-
vi, to znai uz predgrevanje, tekuu termiku obradu, normalizaciju i poputanje
napona.
10.4 Konstrukcioni legirani elini livovi
Sadre 0.25-0.45% C to odgovara najboljem odnosu granice elastinosti pre-
ma jaini i dobrim livakim osobinama. Prema hemijskom sastavu legirani elini
livovi se dele isto kao i elici na: manganske, hromne, Cr-Mn-Si, Cr-Mo, Cr-Ni.
Sadraj legirajuih elemenata uglavnom iznosi 0.5-1.5%. Odlivke od legiranog e-
linog liva treba koristiti u termiki obradjenom stanju: normalizovanom ili pobolj-
anom. Sredstvo za kaljenje je voda ili ulje, a visoko otputanje obavlja se pri 500-
650C. Poboljanje u poredjenju sa normalizacijom daje znatno poveanje napona
teenja i neto poveanu ilavost dok duktilnost ostaje praktino nepromenjena.
Manganski L se upotrebljava za elemente otporne na habanje kao to su kugle
za mlinove, delovi transportera u keramikoj industriji i sl.
Hromni L primenjuju se za jako optereene mainske delove koji su istovre-
meno izloeni habanju (zupanici).
Hrom-molibdenski i hrom-niklovi L se koriste za jako optereene delove ve-
likih preseka.
elini liv Cr-Ni-Mo slui za izradu odlivaka kotlovske armature koji rade pri
temperaturi do 500C.
Niskougljenini elini livovi Cr-Mo i Cr-Mo-V koriste se za odlivke koji rade
na povienim temperaturama do 575C; to su delovi kotlovske armature, transpor-
tera protonih pei; ovi su livovi otporni na puzanje. Za postizanje strukturne sta-
bilnosti elini odlivci Cr-Mo i Cr-Mo-V se normalizuju (na 950C), zatim sporo
hlade u pei do oko 600C i najzad na vazduhu. Posle normalizacije izvodi se viso-
ko otputanje na 700C.




Legure za livenje

259
DEFINICIJE I DOPUNE:
Livake legure: legure koje se odlikuju dobrom livkou, to omoguuje da se fi-
nalni proizvodi - odlivci dobiju izlivanjem tenog metala u odgovarajue kalupe.
Podela livakih legura: livake legure mogu biti gvozdene (liveno gvodje, eli-
ni liv), neelezne (Al, Cu) i ostale (Mg, Zn, Pb i dr.).
Liveno gvodje: legura Fe-C koja sadri vie od 2% C, povean sadraj Si i prate-
e elemente Mn, P, S: metalna osnova moe biti: perlitna, perlitno-feritna i feritna.
Sivi liv: Legura gvodje-ugljenik sa sadrajem 2.1 do 4% C i 1.5 3.0% Si kao gra-
fitizirajueg elementa. Vei deo ugljenika je u obliku grafitnih lamela, tako da je
sivi liv dobro mainski obradljiv ali ima malu duktilnost.
Nodularni liv: liveno gvodje u kome se grafit izluuje u vidu loptica zahvaljujui
rafinaciji rastopa (desumporizaciji i dezoksidaciji sa Mg).
Temper liv: liveno gvodje dobijeno naknadnim arenjem odlivaka strukture be-
log livenog gvodja.
Belo liveno gvodje: legura gvodja i ugljenika u kojoj je celokupna koliina ug-
ljenika vezana u cementit.
elini liv: elik namenjen za izlivanje u peanim kalupima radi izrade delova
namenjenih za visoka dinamika optereenja.
PITANJA:
1. Glavne karakteristike i vrste livakih legura.
2. Podela livenih gvodja i oblici grafita u sivom livenom gvodju.
3. Modifikatori i njihova uloga u sivom livu.
4. Upotreba obinog i mainskog sivog liva.
5. Nain dobijanja i primena nodularnog liva.
6. Produkcija i primena crnog i belog temper liva.
7. Osobine i upotreba belog livenog gvodja.
8. Ugljenini i legirani elini livovi.







Mainski materijali

260













11
OBOJENI METALI I NJIHOVE LEGURE
11.1 Aluminijum
Pripada grupi lakih obojenih metala, jer je gustina aluminijuma 2.7 g/cm
3
, to
znai da je oko tri puta laki od gvodja. Dobija se iz rude boksita elektrometalur-
kim metodama. Odlikuje se dobrom elektrinom (38 MSm
-1
) i toplotnom
(200 Wm
-1
K
-1
) provodnou.
Aluminijum je nealotropski metal sa povrinski centriranom kubnom kristal-
nom reetkom. Takodje se odlikuje dobrom obradljivou deformisanjem na toplo i
hladno, otpornou na atmosfersku koroziju, ali ima malu jainu. Temperatura top-
ljenja je 660C.
Mehanike i tehnoloke osobine hemijski istog Al (99.99%), i tehniki istog
Al (99.5%) (metalurkog) date su u tablici 11.1, odakle se uoava uticaj istoe Al
na njegove mehanike osobine. U cilju dobijanja veoma istog aluminijuma, obi-
an Al se preiava (rafinie) takodje elektrometalurkim metodama.
U praksi se ne primenjuje hemijski ist ve metalurki aluminijum. Najee
primese u Al su Fe i Si
1
koje potiu iz polaznih sirovina i teko se odstranjuju. Ve
pri sadraju iznad 0.05% Fe (granica vrstog rastvora ) pojavljuje se eutektikum
( + Al
3
Fe) koji negativno utie na obradljivost deformisanjem i otpornost na ko-
roziju. Rastvorljivost Si u Al (vrst rastvor ) je u poredjenju sa rastvorljivou Fe
vieg reda, ali grubi igliasti kristali silicijuma izlueni kao faza utiu na osobine
Al slino kao i eutektikum ( + Al
3
Fe).
Pri istovremenom prisustvu primesa Fe i Si sniava se istoa aluminijuma na
99.5% i manje, pa se obrazuje kompleksna faza Al
m
Fe
n
Si umesto faze , tj. istih
kristala Si.
Efikasno usitnjavanje zrna livenog Al postie se dodavanjem metalnih dodata-
ka Ti za stvaranje vie centara kristalizacije.

1
Silicijum je primesa u istom aluminijumu, ali i glavni legirajui element u livakim legurama Al.
Mainski materijali

262
Tablica 11.1 Osobine istog Al u arenom stanju pri temperaturi 20C
Mehanike osobine Al 99.99 Al 99.5
Tehnika granica teenja R
p
, MPa 15 50
Jaina na kidanje R
m
, MPa 50 80
Izduenje A
5.65
, % 45 30
Kontrakcija Z, % 90 70
Modul elastinosti E, MPa 71000 71000
Tvrdoa HB 15 20
Tehnoloke osobine
Obradljivost na hladno Veoma dobra
Obradljivost na toplo Veoma dobra
Livkost Oteana
Zavarljivost Veoma dobra, uslovna
Obradljivost rezanjem Dobra
Aluminijumski odlivci skloni su ka poroznosti zbog rastvaranja vodonika u ras-
topu, jer se odlivci od Al-legura liju u vlanim peanim kalupima
1
; tog problema
nema pri livenju u kokilama ili pod pritiskom. Slian problem nastaje i pri zavari-
vanju aluminijumskih legura, pa se moraju primeniti tehnologije koje daju veoma
nizak sadraj vodonika u metalu ava (uglavnom u zatiti argona).
11.1.1 Tehniki ist aluminijum
Tehniki ist aluminijum (Al 99.5) dobro provodi elektrinu struju pa alumini-
jumske ice slue za prenos elektrine struje na dalekovodima ili nisko naponskoj
mrei. S obzirom na malu jainu ica od istog aluminijuma, za dalekovode se ko-
riste kombinovana elino-aluminijumska uad. Jaina eline ice dostie
1200 MPa, a oko nje su upletene aluminijumske ice. Slini provodnici upotreblja-
vaju se i za trolejbuske mree. Takodje se od aluminijumskih ica izradjuju namo-
taji generatora i elektromotora.
Dobra toplotna provodljivost kao i velika otpornost aluminijuma na delovanje
znatnog broja hemikalija i ivotnih namirnica, dovela je do njegove iroke primene
u hemijskoj i prehrambenoj industriji, kao i u domainstvu. Isto tako se aluminijum
upotrebljava za metalizaciju u brodogradnji, vagonogradnji i arhitekturi. Sem toga

1
Pri livenju u suvim kalupima u odlivcima se (pri hladjenju oko solidus temperature) pojavljuju
prsline na toplo.
Obojeni metali i njihove legure

263
aluminijum se koristi kao dezoksidator u metalurgiji elika i kao sastojak meavine
za termitno zavarivanje.
Dobra koroziona otpornost aluminijuma esto se vetaki popravlja postupkom
eloksiranja, tj. poveanjem debljine oksidnog sloja Al
2
O
3
koji u stvari titi od ko-
rozije. Tako, ta debljina dostie 10 m, to je uglavnom dovoljno u hemijskoj i
prehrambenoj industriji.
Od ukupne koliine proizvedenog tehniki istog Al preradjuje se oko 35% u
poluproizvode, a oko 65% slui za proizvodnju aluminijumskih legura (silumina,
durala i dr.).
Otpornost aluminijuma prema koroziji
Otpornost prema koroziji kod Al se postie stvaranjem zatitnog oksidnog sloja
Al
2
O
3
na temperaturi okoline. Taj sloj dosee do dubine oko 0.1 m. Ovaj oksid i-
ni Al stabilnim na vazduhu i u morskoj vodi. Koroziji u aktivnim sredinama alumi-
nijum odoleva tim bolje to je istiji. Medjutim ne odoleva hidroksidima (NaOH,
KOH) niti kiselinama halogenih elemenata (HCl, HF).
Mehanike osobine istog aluminijuma
Tehniki ist aluminijum ima nisku jainu, ali se ona moe poveati preradom
na hladno. Veliina deformacionog ojaanja, pri istom stepenu prerade, obrnuto je
srazmerna istoi aluminijuma (sl. 11.1a); tok oporavljanja, tj. porasta duktilnosti
(izduenja A
5.65
, %) i pada jaine (R
m
) pri rekristalizacionom arenju, dat je na sl.
11.1b. Stepen prerade na hladno definie se odnosom (s-s
o
)/s
o
, gde je: s
o
- poetna, a
s- krajnja debljina.
U toku etape oporavljanja kod aluminijuma je karakteristina poligonizacija
(izduena zrna postaju ravnoosna), to usporava tok stvaranja i rasta novih zrna.
Kod veoma istog aluminijuma i veih stepena prerade te promene zapoinju ve i
na sobnoj temperaturi. Rekristalizaciona temperatura Al 99.5 pri srednjem stepenu
prerade, iznosi oko 150C (sl. 11.1b). U praksi se rekristalizaciono arenje obavlja
na temperaturi 300-400C.
Prerada aluminijuma na toplo, kao uostalom i drugih metala, odvija se na tem-
peraturi vioj od temperature rekristalizacije, uglavnom u opsegu 350-500C. Pola-
zni materijal za izradu aluminijumskih poluproizvoda: ipki, profila, cevi, limova,
traka i ica postupkom deformisanja jesu gredice ili slabovi proizvedeni kontinual-
nim livenjem. ice veeg prenika prave se u dve faze: najpre kontinualnim live-
njem i potom valjanjem. Aluminijumske ice manjih prenika produkuju se vue-
njem na hladno kroz otvore u ploi (kalibre) odgovarajueg prenika.
Mainski materijali

264
0 40 80
0
100
200
20
40
0
R
m
A
5
Al 99.99
Al 99.99
Al 99.5
Al 99.5
A
5
,


%
R
m
,


M
P
a
(s-s
0
)/s
0
, %
0 200 400
0
100
200
20
40
0
T, C
R
m
A
5
Al 99.99
Al 99.99
Al 99.5
Al 99.5
A
5
,


%
R
m
,


M
P
a

a) b)
Slika 11.1 Promena jaine R
m
i istegljivosti A
5.65
tehniki istog aluminijuma:
a) u zavisnosti od stepena prerade na hladno (s-s
o
)/s
o
, b) u zavisnosti od
temperature rekristalizacionog arenja ((s-s
o
)/s
o
= 50%, vreme arenja 1h)
11.1.2 Legure aluminijuma
Da bi se aluminijumu popravile mehanike i tehnoloke osobine (plastinost i
livkost), on se legira razliitim elementima (Si, Cu, Mg, Mn, Zn,...). Veina ovih
elemenata gradi ograniene vrste rastvore u povrinski centriranoj kubnoj reetki
Al, a njihov viak obrazuje sa aluminijumom hemijska jedinjenja i pri veem sadr-
aju eutektike meavine.
O pogodnosti legura aluminijuma za plastinu preradu moe se zakljuiti raz-
matranjem ravnotenog dijagrama stanja datog sistema. Radi uproenja uzeemo
samo binarni sistem (sl. 11.2),
premda su aluminijumske le-
gure preteno viekomponen-
tne. Homogene legure, ili le-
gure koje se zagrevanjem mo-
gu prevesti u homogeno stanje
(-faza, sl. 11.2), istegljive su,
tj. pogodne za plastinu obra-
du (valjanje, kovanje, preso-
vanje). Legure koje u strukturi
sadre eutektikum pogodne su
za livenje. Legure koje na so-
bnoj temperaturi sadre u
strukturi produkte segregacije
(segregate) mogu se talono
Rastop (R)

R +
Legure za deformisanje Livake legure
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a

T
,

C
+ eutektikum + Al
m
X
n
+Al
m
X
n
Neotvrdnjav. Otvrdnjavajue Podeutektike Nad.
Sadraj X, %

Slika 11.2 Shema binarnog ravnotenog dijagrama Al-X
Obojeni metali i njihove legure

265
ojaavati. Kod nekih legura, iako se mogu ojaavati, to se izbegava jer se time ne
moe postii povoljna kombinacija mehanikih osobina i otpornosti na koroziju.
Prema nainu prerade polufabrikata u gotove proizvode razlikuju se:
legure za plastinu preradu i
legure za livenje (livake legure).
Neke od legura iz obe grupe mogu se precipitaciono ojaavati mehanizmima
koji e dalje biti opisani.
11.1.2.a Struktura i termika obrada legura aluminijuma
Odlivci aluminijumskih legura, pa ak i neke legure posle prerade deformisa-
njem imaju uglavnom malu jainu, uz istovremeno visoku duktilnost (istegljivost).
Korisno poveanje jaine moe se postii odgovarajuom termikom obradom koja
se zasniva na zagrevanju dela do odredjene temperature, dranju (progrevanju) pri
toj temperaturi i zatim brzom hladjenju u vodi. Brzim hladjenjem vrstog rastvora
obrazovanog pri visokoj temperaturi, taj se rastvor zadrava i na sobnoj temperatu-
ri. Opisani termiki postupak koji obuhvata zagrevanje, progrevanje i hladjenje zo-
ve se presienje. Posle toga deavaju se veoma sloeni procesi talonog (precipita-
cionog) ojaavanja, usko povezani sa pojavom tzv. starenja. Ova pojava se do ne-
davno objanjavala disperzionim izluivanjem nove faze iz prethodno presienog
vrstog rastvora. Tipina termika obrada veine Al-legura upravo je talono oja-
avanje ili otvrdnjavanje. Pri ovome, taloe se fine i ravnomerno rasporedjene (di-
spergovane) estice koje deluju kao prepreka kretanju dislokacija i time dovode do
ojaanja legure.
Sutina mikrostrukturnih procesa koji se deavaju pri talonom ojaanju moe
se objasniti na primeru binarnog sistema Al-Cu (sl. 11.3). Rastvorljivost Cu u vrs-
tom rastvoru opada sa 5.7% pri temperaturi od 548C na svega 0.1% na sobnoj
temperaturi, ime je ispunjena osno-
vna pretpostavka za obrazovanje pre-
sienog vrstog rastvora pri brzom
hladjenju iz - zone.
Ako izaberemo, npr. leguru sa
sadrajem 3% Cu, vidimo da ona na
sobnoj temperaturi ima heterogenu
strukturu koju ine vrst rastvor i
segregat faze (Al
2
Cu), izluen na
granicama zrna (sl. 11.3). Relativni
udeo segregata raste kad se sastav le-
gure pribliava maksimalnoj rastvor-
ljivosti bakra (5.7%) u fazi .
Proces ojaavanja odvija se u sle-
dee tri etape:
300
500
700
660
548
0 20 40 60

5.7 33 52
Rastop (R)
+ R
+ R
+


(
A
l
2
C
u
)
100%Al Sadraj Cu, %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
3

Slika 11.3 Deo ravnotenog dijagrama Al-Cu
Mainski materijali

266
1) Etapa rastvornog arenja obuhvata zagrevanje izabrane legure do oblasti vrs-
tog rastvora , tj. iznad segregacione take od 490C, ali ispod solidus linije
(na primer na 520C). Na toj temperaturi leguru treba zadrati sve dok se ne
rastvori sav segregat, tako da toj temperaturi odgovara samo homogena -faza.
2) Kaljenje predstavlja drugu etapu. Legura se brzo hladi do nie temperature,
obino sobne. Na taj nain se ometa segregacija koja bi inae kod legura sa
3% Cu zapoela ve pri 490C. Naglim hladjenjem dobija se presieni vrst
rastvor ' koji sadri 3% Cu umesto 0.1% Cu to bi odgovaralo ravnotenom
stanju. Takvo stanje faze ' je termodinamiki nestabilno i do njenog raspada
dolo bi spontano i pri temperaturi okoline (prirodno starenje). Mnogo bre do
raspada metastabilne faze ' moe doi uvodjenjem odredjene aktivacione
energije (npr. toplotne, mehanike).
3) Starenje, kao trea etapa u ojaavanju, moe biti prirodno (na temperaturi oko-
line) i vetako (na povienim temperaturama). Pojave koje se odvijaju pri sta-
renju zavise pre svega od hemijskog sastava legure i od temperature starenja.
Kod legure koju pratimo odvijae se pri 130C starenje tako to e se najpre u
odredjenim kristalografskim ravnima faze ' nagomilavati atomi bakra. Te ob-
lasti se nazivaju Ginije-Prestonove zone (GP-zone, sl. 11.4a, b). U docnijim
stadijumima ove GP-zone (sl. 11.4c, d) obrazuju sopstvenu tetragonalnu reet-
ku, ije se kristalografske ravni nadovezuju na ravni povrinski centrirane ku-
bne reetke faze . Ove su reetke koherentne, to znai da izmedju GP-zona i
- faze nema otre fazne granice. GP-zone se mogu uoiti samo na elektron-
skom mikroskopu, a ne i na optikom. Ove zone deformiu kristalne reetke
faze to stvara u njihovoj okolini odredjeno naponsko stanje koje blokira
pomeranje dislokacija i time ojaava legure.

a) b) c) d)
Slika 11.4 Shema starenja presienog vrstog rastvora legure AlCu4:
a) posle presienja, b) nastanak Ginije-Prestonove zone,
c) obrazovanje koherentnih faza ', d) izdvajanje faze
U daljem toku starenja (sl. 11.4c) nastaje metastabilna faza ' ija je tetragonal-
na reetka polukoherentna; agregati faze ' ovde su okrueni dislokacijama koje
Obojeni metali i njihove legure

267
dovode do delimine relaksacije
okolnih naponskih polja, tako da
je ojaanje u poredjenju sa GP-
zonama manje. Dalje dolazi do
ogrubljavanja estica ', koje ti-
me postaju manje koherentne sa
prethodnom fazom. Taj stadijum
oznaava se kao predstarenje.
Najzad ceo sistem dospeva u rav-
noteno stanje u kome se nalaze
faze i (sl. 11.4.d).
Opisanim pojavama pri stare-
nju odgovaraju i promene meha-
nikih osobina. Taj odnos je pri-
kazan na slici 11.5, koja jo uka-
zije na uticaj sadraja bakra i
temperature starenja. Precipitaciono (talono) ojaanje je tim vee to je sastav le-
gure blii ka maksimalnoj rastvorljivosti bakra u vrstom rastvoru .
Proces starenja se moe ubrzati sa povienjem temperature, ali iznad neke gra-
nine temperature dalje ne nastaju GP-zone koje dovode do maksimalnog ojaanja.
Do slinih promena mikrostrukture i mehanikih osobina dolazi i kod drugih
sloenijih sistema u koje spadaju viekomponentne legure aluminijuma.
11.1.2.b Legure aluminijuma za preradu deformisanjem
Najei legirajui elementi kod ovih legura jesu Mn, Mg, Cu, Zn i Ni.
Mn poveava jainu, obradljivost deformacijom, rekristalizacionu temperaturu,
otpornost na koroziju i ograniava rast zrna pri rastvornom arenju.
Mg poveava jainu i otpornost na koroziju.
Cu, Zn ojaavaju leguru, ali pogoravaju obradljivost deformisanjem i otpor-
nost na koroziju.
Ni pozitivno utie na mehanike osobine naroito na viim temperaturama, kao
i na otpornost prema koroziji.
Legure za deformisanje koje talono ne ojaavaju
U ove legure spadaju dvokomponentne legure Al-Mn i Al-Mg (tab.11.2). Ispo-
ruuju se u obliku limova, tapova, cevi, ica, profila. Rastvorljivost Mn u fazi je
mala. Koriste se legure do 1.5% Mn, jer ve pri 2% Mn nastaju u toku kristalizacije
primarni kristali faze Al
6
Mn, koji pogoravaju mehanike osobine.
Legure Al-Mn sklone su krupnozrnastoj i stubiastoj kristalizaciji, to se spre-
ava mikrolegiranjem (Ti, B, Zr). Ove legure imaju dobru otpornost protiv korozi-
0.01 0.1 1.0 10 100 1000
40
60
80
100
120
140
T
v
r
d
o

a
,


H
V
Vreme, h
GP zona
faza
4
.
5
%
C
u
;

1
3
0

C 3
%
C
u
;

1
3
0

C 4
.5
%
C
u
; 1
9
0

C
3
%
C
u
; 1
9
0

C

Slika 11.5 Zavisnost tvrdoe HV od vremena
starenja t za dve legure Al-Cu i dve
temperature starenja
Mainski materijali

268
je, dobru zavarljivost i mogu se ojaati preradom na hladno do R
m
= 200 MPa (de-
formaciono ojaanje).
Rastvorljivost Mg u fazi je znatna, ali se izbegava talono ojaavanje legure
Al-Mg, jer bi neznatno poveanje jaine dovelo do velikog smanjenja istegljivosti.
Zato se koriste legure koje sadre do 5% Mg jer sa porastom Mg raste i udeo faze
(Al
3
Mg
2
) koja pogorava obradljivost deformacijom i otpornost na koroziju.
Zavisnost mehanikih osobina plastino preradjenih legura Al-Mg od njihovog
hemijskog sastava i stanja data je na slici 11.6. Jako ojaane legure Al-Mg lako se
oporavljaju (esto i na temperaturi okoline), ali zadravaju dobre mehanike osobi-
ne i pri niskim temperaturama.
Legure za deformisanje koje talono ojaavaju
Ove se legure dele na tri grupe:
Al-Cu-Mg-(Ni),
Al-Mg-Si i
Al-Zn-Mg-(Cu).
Tablica 11.2 Legure Al za plastinu preradu (brojevi znae % prethodnog leg. elementa)
Oznaka
hemijskog
sastava
Primena
AlMn1
Manje optereeni delovi u hemijskoj i prehrambenoj industriji,
platiranje; zavareni rezervoari za tenost i gasove.
AlMg1
AlMg2
AlMg3
AlMg5
Komponente transportnih sredstava, hemijska i prehrambena industrija,
gradjevinarstvo. Legure AlMg5 poznate su pod nazivom hidronalium
AlCu4Mg
AlCu4Mg1
Avioni, drumska vozila, automobili (dural i superdural)
AlCu2Mg Zakivci
AlCu2Mg2Ni
AlMg1Si
Komponente turbokompresora, avio, auto, prehrambena industrija,
precizna mehanika
AlMgSiFe Elektroprovodljiva legura
AlZn4Mg1
Komponente za sredstva vazdunog i eleznikog transporta, sudovi
pod pritiskom
AlZn6Mg2Cu Visoko optereene komponente
Najvie se upotrebljavaju legure tipa Al-Cu, te e stoga samo o njima biti vie
rei. Legure sastava Al-Cu4-Mg nazivaju se durali, a legure sa poveanim sadra-
jem magnezijuma superdurali (Al-Cu4-Mg1). Ojaavanje ovih legura postie se
rastvornim arenjem i talonim otvrdnjavanjem koje traje nekoliko dana. Za to
vreme izluuje se tvrda faza Al
2
CuMg koja dovodi do porasta napona teenja i ja-
Obojeni metali i njihove legure

269
ine, ali pada izduenja A
5
(sl. 11.7). Sa slike se takodje uoava da se maksimalno
ojaanje postie vetakim starenjem pri 140C, ali je to praeno velikim padom re-
lativnog izduenja. Zato je bolje prirodno starenje pri 20C kojim se postie jaina
od 400 MPa kod durala i 450 MPa kod superdurala.
Sadraj Mg, %
A
1
0
,


%
0 5 10
0
200
400
100
300
0
10
20
30
40
R
p
,

R
m
,


M
P
a
R
p
R
p
R
m
R
m
A
10
A
10
Vreme, h
A
5
,


%
R
p
,

R
m
,


M
P
a
0
100
200
300
400
500
0.1 1.0 10 100
0
10
20
30
R
m
1
4
0

C
140C
140C
2
0

C
2
0

C
20C
1
7
5

C
175C
1
7
5

C
R
p
A
5

Slika 11.6 Uticaj Mg na mehanike osobine Slika 11.7 Zavisnost mehanikih
legure Al-Mg za deformisanje u osobina legura
arenom stanju (puna linija) i u Al-Cu4-Mg1 od vremena i
ojaanom stanju (isprekidana) temperature starenja
Ako se posle prirodnog starenja ne moe postii dovoljna otpornost na korozi-
ju, izvodi se platiranje ovih legura aluminijumom Al 99.5 ili legurom AlMn1. Du-
rali i superdurali isporuuju se u obliku: limova, aluminijumom platiranih limova,
otkovaka, tapova, cevi, profila, namenjeni pre svega za avionsku industriju.
11.1.2.c Legure aluminijuma za livenje
Za razliku od legura za deformisanje, legure za livenje karakteriu se veim sa-
drajem dodataka (Si, Cu, Mg, Mn, Ni), odredjenim udelom eutektike u strukturi i
rdjavijim mehanikim osobinama. Njihove povoljne tehnoloke osobine omoguu-
ju livenje u peanim kalupima, kokilama ili livenje pod pritiskom. Nain livenja
utie na osobine tih legura isto kao i hemijski sastav ili termika obrada. Tako npr.
pri livenju pod pritiskom kalupi se brzo hlade, pa se dobija sitnozrnasta struktura
odlivka; faza je presiena primesama te su skloni prirodnom starenju i bez pret-
hodnog rastvornog arenja.
ist aluminijum je male jaine i rdjave livkosti, pa se isto aluminijumski odli-
vci prave samo za potrebe elektrotehnike (dobra elektrina provodljivost). Nasup-
rot istom aluminijumu, neke njegove legure se lako liju, te su zato pogodne za
tankozidne delove sloenog oblika. Aluminijumske legure liju se u vlanim pea-
nim kalupima, u metalnim kalupima (kokilama) ili pod pritiskom. Legure alumini-
juma za livenje dele se na legure koje termiki ne ojaavaju i legure koje termiki
ojaavaju.
Mainski materijali

270
Livake legure koje termiki ne ojaavaju
U ovu grupu se ubrajaju viekomponentne legure tipa Al-Si, Al-Mg i Al-Cu
(tab. 11.3).
Tablica 11.3 Odabrane livake legure aluminijuma
Oznaka hemijskog
sastava
Primena
AlSi13Mn Tankozidni odlivci, nepropustljivi za tenost
AlSi10Mn Pribor koji dolazi u dodir sa ivotnim namirnicama
AlMg5SiMn Rebraste cilindarske glave, komponente u arhitekturi
AlMg9MnBe Odlivci otporni u atmosferi i morskoj vodi
AlSi10MgMn Tankozidni odlivci u avio i auto industriji
AlSi12Ni2Cu Za rad na visokim temperaturama (klipovi)
AlSi8Cu4Mn Visokooptereeni sloeni odlivci (blok motora)
AlCu4Ni2Mg Klipovi veih dimenzija
AlCu8FeSi Kuita i kouljice kliznih leita
Legure tipa Al-Si, tzv. silumini sadre 5-20% Si i druge dodatke, od kojih je
najuobiajeniji Mn, koji eliminie nepovoljan uticaj primesa Fe na istegljivost, i-
lavost i livake osobine silumina. Dodatkom Cu moe se poveati zamorna jaina,
iako se ponekad pogorava otpornost prema koroziji. Najbolje livake osobine ima-
ju eutektiki silumini koji sadre 9-13% Si (sl. 11.8). Sastojak eutektike (+), faza
predstavlja iste kristale Si, jer je Al nerastvorljiv u Si. Poto se faza bre kris-
talie nego (vrst rastvor Si u Al), faza poinje eutektiku transformaciju sa za-
kanjenjem u odnosu na ve narasle kristale Si.
Radi dobijanja povoljnijih sitnozrnastih kristala faze , siluminski liv se modi-
fikuje odgovarajuim dodacima (0.1% Na ili 2% NaCl + NaF), koji umanjuju kris-
talizacionu sposobnost faze . Na taj nain rastop ovrava uz vee pothladjivanje
te nastaje sitan eutektikum. Tako nastalim pothladjivanjem eutektika temperatura
pada sa 577 na 564C (sl. 11.8), to odlivku daje sitnozrnastu strukturu, a time i bo-
lje mehanike osobine. Modifikacija manje utie na podeutektiki silumin liven u
kokilama ili pod pritiskom, jer je tu dovoljno pothladjivanje metalnim kalupima.
Uticaj procenta Si i modifikacije na mehanike osobine silumina prikazan je na sli-
ci 11.9.
Silumini imaju nisku specifinu masu (2.65 g/cm
3
), dobru otpornost prema ko-
roziji, malu mogunost poliranja, a pri livenju dobru teljivost, malo skupljanje
(0.5%) i nisu skloni ka prslinama.
Obojeni metali i njihove legure

271
Legure tipa Al-Mg sadre 3 do
11% Mg. Dodatak Mn eliminie te-
tan uticaj primese Fe, a dodatak Si
poboljava livake osobine. U mikros-
trukturi javljaju se faze , segregat
(Al
3
Mg
2
), kao i nerastvorljiva faza
AlFeMnSi, a kod legura livenih pod
pritiskom ili u kokilama jo i 6 do 7%
eutektikuma. Pojava eutektike pri
koncentraciji ispod 7% Mg izazvana
je neravnotenom kristalizacijom pri
ubrzanom hladjenju. Sadraj Mg utie
i na promenu mehanikih osobina
prema slici 11.10. Legure Al-Mg liju
se u pesku i kokilama, lake su
(2.5 g/cm
3
), visokootporne prema ko-
roziji i dobro se poliraju.
R
m
,


M
P
a
A
5
,


%
0 5 10 15
0
200
400
0
10
20
Sadraj Mg, %
A
5
R
m
R
m
,


M
P
a
A
5
,


%
0 5 10 15
0
100
200
0
10
20
Sadraj Si, %
R
m
A
5
Modifikovano
Nemodifikovano

Slika 11.9 Uticaj Si na mehanike osobine Slika 11.10 Uticaj Mg na mehanike osobine
silumina livenih u kokilama legura Al-Mg livene u peanim
kalupima
Legure aluminijuma tope se u gasnim jamskim peima, elektro-peima (otpor-
skim i indukcionim), i u peima na vrsto ili teno gorivo. Za proizvodnju liva po-
lazni materijali su aluminijumske gredice iz topionica, povratni materijali (proiz-
vodni otpad), strugotina, ponekad i predlegure; pe se puni osuenim predgrejanim
materijalom, a u toku hladjenja dodaju se legirajui elementi (pri oko 700C). Za-
tim se temperatura poveava na 800C, liv isputa i degazacija izvodi van pei.
500
550
600
650
700
11.7 0 5 10 15 20
577C
564C
A
Rastop (R)
S
S'
C'
E'
B'
D
100% Al
C
E

+ R
+ E E +
R +
S
i
l
u
m
i
n
1
2
-
1
3
%
S
i
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C
Sadraj Si, %
B (1.65% Si)

Slika 11.8 Ravnoteni dijagram legura Al-Si
Mainski materijali

272
Livake legure koje termiki ojaavaju
Od livakih legura aluminijuma, talono ojaavaju kako silumini sa dodacima
Cu, Mg i Ni, tako i legure tipa Al-Cu sa ostalim dodacima navedenim u tab. 11.3.
Silumini sa dodatkom Mg ojaavaju na toplo pri emu je glavna otvrdnjavajua
faza ' (Mg
2
Si). U ojaanom stanju se dostie R
m
= 200-250 MPa, pri veoma ma-
lom izduenju (1-3%).
Dobra otpornost na habanje je dovela do primene nekih legura Al-Cu-Si za kli-
zna leita. Posle livenja u peanim kalupima termiki se ojaavaju, ali dostignuta
jaina (R
m
200 MPa) mnogo ne prevazilazi jainu termiki neobradjenih odliva-
ka livenih u metalnim kalupima (R
m
180 MPa).
11.2 Titan
Titan ima dve alotropske modifikacije: - titan postojan do 882C (kome odgo-
vara gusto pakovana heksagonalna reetka) i - titan postojan od 882-1665 5C
tj. temperature topljenja titana (- titan ima prostorno centriranu kubnu reetku).
Titan je lak metal (4.505 g/cm
3
) sa veoma dobrim mehanikim osobinama, ve-
oma dobrom otpornou prema koroziji i niskom elektrinom i termikom provod-
nou.
Fizike, mehanike i tehnoloke osobine titana date su u tab. 11.4.
Tablica 11.4 Osobine tehniki istog Ti (Ti 99.5) u arenom stanju pri temperaturi 20C
MEHANIKE OSOBINE
Tehnika granica teenja R
p
, MPa 200-260
Zatezna jaina R
m
, MPa 300-400
Izduenje A
5.65
, % 40-30
Kontrakcija Z, % 60-50
Modul elestinosti E, MPa 112000
Tvrdoa HBS 90-120
TEHNOLOKE OSOBINE
Obradljivost na hladno dobra
Obradljivost na toplo veoma dobra
Livkost oteana
Zavarljivost veoma dobra, uslovna
Obradljivost rezanjem oteana
Na mehanike osobine titana tetno utiu i male primese elemenata koji sa tita-
nom obrazuju intersticijalni vrst rastvor (H, C, N, O); posle presienja vrstog ras-
tvora obrazuju se krte intermedijalne faze (hidridi, karbidi, nitridi, oksidi). Ove
Obojeni metali i njihove legure

273
primese poveavaju jainu Ti, ali umanjuju njegovu ilavost, obradljivost deforma-
cijom, zavarljivost i korozionu otpornost. Zato se H, C, N smatraju neistoama,
dok se mala koliina kiseonika uvodi radi poveanja jaine.
Tehniki titan izradjuje se u obliku ploa, limova, cevi, ipki, ica i drugih
polufabrikata.
Otpornost titana prema koroziji u industrijskim atmosferama i u morskoj vodi
bolja je nego kod koroziono otpornih elika. Zahvaljujui pasivizaciji povrine, ti-
tan ima veoma dobre korozione osobine u oksidacionim sredinama (npr. u 70%
HNO
3
do 200C) i ak u carskoj vodi (HCl + HNO
3
). Organskim kiselinama,
hlorisanim organskim jedinjenjima i alkalnim rastvorima odoleva i pri povienim
temperaturama.
Titan nije otporan na koncentrovanu sonu kiselinu, koncentrovanu sumpornu
kiselinu, fosfornu kiselinu i jake alkalije srednje i velike koncentracije.
Na temperaturi preko 500C, titan i njegove legure lako apsorbuju gasove O
2
,
N
2
, H
2
to dovodi do poroznosti i krtosti (vodonina krtost).
Obradom na hladno titan ojaava tako da se maksimalna jaina (R
m
800
MPa, A
5
7%) dostie, u zavisnosti od sadraja primesa, ve pri malim stepenima
deformacije. Bez zagrevanja se dobro preradjuju samo tanki limovi, dok je limove
debljine oko 2 mm potrebno zagrevati na 300 do 400C; vuenje ipki, ica i cevi
je oteano. Deformaciono ojaan titan rekristalie se i omekava posle jednosatnog
arenja pri temperaturi 650 d0 800C.
Titan se preradjuje na toplo u intervalu 950 do 800C, znai kako u oblasti sta-
bilnosti -Ti, tako i u oblasti -Ti. Dobro se valja (900 do 800C) i kuje (950 do
800C), ali pri presovanju sa ekstruzijom (oko 900C) ima tendenciju zaribavanja
za alat.
Na visokim temperaturama titan se lako sjedinjuje sa kiseonikom i azotom. I
pored toga se pri preradi ne koristi zatitna atmosfera, ve je ekonominije da se
posle prerade na toplo, tanki difuzni slojevi kiseonika i azota odstrane mehaniki.
Titan se ari u vakuumu (1 h pri 1 Pa) ili u inertnoj atmosferi (Ar, He), ime se
poboljavaju plastine osobine titana i sniava sadraj vodonika.
U zemljama sa razvijenom avio industrijom proizvode se obino 3-4 vrste tita-
na sa razliitim vrednostima mehanikih osobina. Vrste sa srednjom i visokom ja-
inom koriste se u konstrukcijske svrhe, a sa mekim titanom se prave odgovarajue
legure titana.
Sa porastom temperature titan gubi jainu tako da je primenljiv do oko 300C
(sl. 11.11).
Oblast primene titana se proiruje povrinskim tretmanom, uglavnom nitrira-
njem, ime se poveava otpornost prema zaribavanju i oksidaciji, a time i otpornost
prema koroziji.
Mainski materijali

274
Klasine oblasti primene ti-
tana su skeleti aviona (mlazni i
raketni motori), jer se titan odli-
kuje visokim odnosom jaine
prema teini. Ova osobina titana
zajedno sa njegovom zadovolja-
vajuom otpornou protiv koro-
zije u morskoj vodi ini ga pri-
menljivim i za izradu specijalnih
morskih plovnih sredstava. Za-
tim se titan primenjuje u hemij-
skoj industriji (pumpe, cevovodi,
razmenjivai toplote, rezervoari
za azotnu kiselinu). Takodje se
koristi kao legirajui element
specijalnih elika, legura lakih
metala i alatnih elika.

11.2.1 Legure titana
Legure titana naroito sa aluminijumom, kao i dodacima hroma, mangana i va-
nadijuma uglavnom se upotrebljavaju u avionskoj industriji i za delove koji rade u
jako korozionim uslovima. Aluminijum i kalaj,
kao i neistoe (C, O, N) stabilizuju -fazu tako
to podiu temperaturu transformacije . Sup-
rotno tome Fe, Cr, Mo i V kao legirajui elementi
sniavaju temperature preobraaja u (sl. 11.12)
i dovode do toga da se -faza zadrava i na tempe-
raturama znatno niim od 882C, i ak na sobnoj
temperaturi.
Prema strukturi koja nastaje pri sporom hlad-
jenju, titan obrazuje legure:
jednofazne tipa - (Ti-5 Al-2.5 Sn),
jednofazne tipa (Ti-10 V-2 Fe-3 Al) i
dvofazne tipa ( + ) (Ti-6 Al-4 V).
Legure tipa i tipa ne podleu polimorfnim
preobraajima, te nisu kaljive, a mogu se kaliti le-
gure tipa ( + ).
U posebnu grupu spadaju legure sa gvo-
djem poznate kao fero-titan. Proizvode se termit-
0
30
60
90
0
300
600
900
A
5
R
m
-200 0 200 400
R
m
,


M
P
a
Temperatura, C
A
5
,


%

Slika 11.11 Zavisnost jaine R
m
i izduenja tehniki
istog titana od temperature

R +
+ Ti
m
X
n
+
882
1665
Rastop (R)
550C
+ Ti
m
X
n
Ti Cr, Mn, Fe, Mo, V, %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C

Slika 11.12 Binarni ravnoteni
dijagram legura titana
Obojeni metali i njihove legure

275
nom reakcijom
1
, a koriste se za legiranje specijalnih elika i za dezoksidaciju i de-
nitriranje tenog elika. Istim postupkom proizvode se fero-mangan i fero-hrom.
Titan i njegove legure primenjuju se uglavnom gde su primarni zahtevi - visok
odnos jaine prema teini kao i velika otpornost na koroziju. To je avionska indus-
trija (delovi aviona, obloge i lopatice kompresora, nosai motora), rudarstvo
(dvostruke obloge motora, boce za komprimovane tene gasove, mlaznice itd.), op-
rema za procesnu hemijsku industriju (oprema za medijume, kao to su vlaan hlor,
vodeni i kiseli rastvori hlora, izmenjivai toplote koji rade u azotnoj kiselini), u
brodogradnji (propeleri, oplate morskih brodova, podmornica i torpeda), u termoe-
lektranama (za doboe i lopatice stacionarnih turbina). Titan je biokompatibilan
materijal, to znai da ga ljudski organizam ne odbacuje, te se upotrebljava za ve-
take kukove.
Titan i njegove legure se tee mainski obradjuju (termika provodnost
= 15 W/mK) nego ugljenini i niskolegirani elici ( = 30 W/mK), a priblino kao
nerdjajui austenitni (Cr-Ni) elici ( 15 W/mK). Zbog male termike provodnosti
titana, temperatura otrice reznog alata brzo raste, to dovodi do privarivanja i ubr-
zanog tupljenja noa. Zato treba raditi sa sinterovanim alatom, malom brzinom re-
zanja i sa dosta sredstva za hladjenje i podmazivanje.
Sve legure titana mogu se preradjivati plastinim deformisanjem na toplo (800-
1000C), a na hladno samo legure tipa i , za koje se preporuuje zagrevanje do
temperature iznad 200C, a ispod temperature rekristalizacije T
r
= (0.5-0.6) T
t
.
Legure titana mogu se argonski zavarivati i lemiti istim srebrom sa topiteljima
od soli alkalnih metala. Kada se legure titana zavaruju, kale, otputaju ili are, sve
se mora raditi u zatitnoj atmosferi inertnih gasova - argona ili helijuma. Pri izvod-
jenju ovih radova u atmosferi vazduha legure postaju znatno krtije (reaktivan me-
tal).
11.2.2 Termika obrada legura titana
Uglavnom se koristi arenje, kaljenje sa otputanjem i ponekad nitriranje. a-
renje moe biti rekristalizaciono, stabilizaciono i za poputanje napona. Rekristali-
zaciono arenje pri oko 800C izvodi se posle hladne prerade legura i . Stabili-
zaciono arenje ima za cilj da se postigne najvea strukturna stabilnost, to je bitno
za vatrootpornost. Poputanje zaostalih napona nastalih pri preradi deformisanjem
ili obradi rezanjem izvodi se arenjem legure na oko 600C i zatim sporim hladje-
njem.
Legure titana koje zagrevanjem prelaze u strukturu (+) (sl. 11.12), mogu se
kaliti. Pri tome - faza ostaje nepromenjena, a - faza prelazi u titanov martenzit,

1
Termit je smea istog zrnastog metala veeg afiniteta prema kiseoniku nego gvodje (Al, Ti, Mn,
Cr) i praha oksida gvodja. Paljenjem te smee u vatrostalnom loncu, nastaje dezoksidacija praena
oslobadjanjem velike koliine toplote i topljenjem svih sastojaka. Posle kristalizacije rastopa, na dnu
lonca ostaju ferolegure (ili isto gvodje kad se upotrebi Al), a na povrini lonca izdvaja se kao ot-
padni materijal novostvoreni oksid (titan-dioksid u konkretnom sluaju).
Mainski materijali

276
slino kao to se dogadja pri kaljenju podeutektoidnih elika sa nedovoljno visoke
temperature (ferit se ne menja, a austenit prelazi u martenzit). Martenzitna faza ov-
de je u stvari presien vrst rastvor legirajuih elemenata u - titanu. Za razliku od
martenzita kod elika, titanov martenzit ne utie bitno na rast tvrdoe, ve usitnjava
strukturu i daje optimalnu kombinaciju jaine i istegljivosti (duktilnosti).
Pri otputanju zakaljenih legura titana, dolazi do porasta tvrdoe, suprotno od
elika, pa se zato i zove ojaavajue otputanje. Porast jaine praen je pri tome
velikim padom duktilnosti.
Pored ve opisanih naina termike obrade, legure titana se mogu nitrirati pri
850-950C u toku 30-60 h u atmosferi azota, ime raste otpornost titana na haba-
nje.
Legure titana retko se koriste za livenje jer titan lako reaguje sa materijalom
peanog kalupa i gasovima zahvaenim pri livenju. U tom smislu izuzetak je legu-
ra sa 5% Al koja ima dobru livkost i dobre mehanike osobine.
11.3 Bakar
Bakar se dobija iz sulfidnih ruda: kuprit (Cu
2
S), halkopirit (CuFeS
2
), bornit
(Cu
3
FeS
3
), lazurit (2CuCO
3
Cu(OH)), malahit (CuCO
3
Cu(OH)
2
). Ovaj element
nema svojstvo alotropskih promena, tj. zadrava u vrstom stanju povrinski centri-
ranu kubnu reetku na svim temperaturama. Parametar reetke iznosi 0.36151 nm, a
poluprenik atoma 0.128 nm. Tehniki bakar proizvodi se u klasama datim u tab.
11.5.
Tablica 11.5 Podela tehnikog Cu prema istoi
Grupa Najmanji sadraj Cu u %
1 99.0
2 99.25
3 99.5
4 99.75
Elektrotehniki 99.9-99.99
Pripada grupi tekih metala (specifina masa je 8.96 g/cm
3
) i crvenkaste je bo-
je, nije magnetian. Temperatura topljenja mu je T
t
1083C.
Mehanika svojstva bakra veoma zavise od stanja isporuke, odnosno prethodne
mehanike i termike obrade. Na primer, zatezna jaina mu je u livenom, odnosno
arenom stanju oko 200-250 MPa, tvrdoa 45-60 HB; medjutim u deformisanom
stanju jaina se poveava na 400-500 MPa, tvrdoa 90-110 HB, a istegljivost opa-
da sa 50% na 2-6%.
Obojeni metali i njihove legure

277
U mainstvu se Cu upotrebljava u vidu limova, traka, cevi, ipki i sl.
Razlikuju se sledea stanja bakra (u zavisnosti od stepena deformisanja u hlad-
nom stanju):
meki bakar (R
m
= 200-250 MPa),
polutvrdi bakar (R
m
= 250-300 MPa),
tvrdi bakar (R
m
= 300-370 MPa) i
opruno-tvrdi bakar (R
m
> 370 MPa).
Bakar je veoma plastian materijal koji se uspeno obradjuje deformisanjem,
kako u hladnom tako i u toplom stanju. Optimalna oblast obrade deformisanjem u
toplom stanju je ograniena temperaturama 680 do 780C.
ist bakar nije pogodan za obradu livenjem i zavarivanjem zbog velikog skup-
ljanja. Prema atmosferskoj koroziji i vodenoj pari bakar je otporan, jer se izloen
ovim medijima prevlai tankom zelenkastom zatitnom skramom - patinom
(CuSO
4
3Cu(OH)
2
) koja ga titi od dalje korozije. Kad se zagreje do iznad 400C
bakar po povrini formira krti, tanki oksidni sloj (CuO).
Koristi se u obliku limova, ipki, cevi i ica. Zbog svoje male jaine, retko se
preradjuje livenjem. Poto ima odlinu elektroprovodljivost, bakar je glavni materijal
u elektrotehnici, elektronici i elektro-vakuumskoj tehnici. Dobra toplotna provodlji-
vost bakra dovela je do njegove primene za parne kotlove, rashladne ploe i sl.
11.3.1 Legure bakra
U mainstvu legure bakra imaju znatno veu primenu od istog bakra. Bakar se
uspeno legira mnogim elementima: Zn; Sn; Al; Ni; Pb; Mn; Si; Be,.... (tab. 11.6).
Pri tome se dobijaju legure poznate kao mesing i bronza. Mesing je legura bakra i
cinka, a bronza bakra i kalaja, a ponekad i drugih elemenata.
Tablica 11.6 Pregled legura bakra i njihovi uobiajeni nazivi
Osnova sistema Eventualni dalji dodaci Naziv
Cu-Zn Pb Mesing i "tombak"
Cu-Zn Ni, Sn, Al, Pb, Mn, Fe, Si Specijalni mesing
Cu-Sn Zn, P Bronza (kalajna)
Cu-Al Ni, Fe, Mn Aluminijumska bronza
Cu+ Mn, Si, Ni, Cd, Be Specijalna bronza
Cu-Ni-Zn Pb, Mn, Fe, Al "Novo srebro "
Cu+ Zn, Ni, Mn, Si, Ag, P -
Mainski materijali

278
11.3.1.a Mesing
Procenat cinka u mesingu kao konstrukcionom materijalu je najee 30-44%.
Medjutim postoji jedna grupa legura bakra i cinka u kojoj je procenat cinka znatno
nii (5 do 20%) i one se nazivaju tombak. Tombak se upotrebljava u dekorativne
svrhe jer su mu sjaj i boja slini zlatu, a poseduje i dobru otpornost na koroziju (za
unutranju arhitekturu, umetniko zanatstvo i sl.).
Na normalnoj temperaturi bakar moe u svojoj reetki da rastvori najvie oko
39% cinka (sl. 11.13). Takav mesing je poznat kao - mesing. Ukoliko se sadraj
cinka poveava iznad gornjeg iznosa u strukturi se pojavljuje nova faza tvrdog i kr-
tog jedinjenja bakra i cinka koja je poznata kao -faza. Zato se dvofazna legura sa
sadrajem cinka 39-44% naziva +- mesing. Koliina -faze pri eventualnom sa-
draju cinka preko 44% toliko poraste da dovodi do naglog pogoravanja mehani-
kih svojstava (pre svega do smanjenja plastinosti). Ovi fazni odnosi prikazani su
na dijagramu stanja Cu-Zn na slici 11.13.
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
100%Cu
100
200
300
400
500
600
700
800
900
1000
1100
A
B
C
D
S
H
L
M N
R
S
P
Q
O
U
V
W

'

Rastop (R)
1083C
902C
834C
700C
598C
550C
419C
454C
468C
31.9
(32.5)
38.3
(39.0)
44.8
(45.5)
49.2
(48.9)
34.6
(35.7)
97.23
(97.3)
99.69
(99.7)

'
Sadraj Zn, %
T
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C

Slika 11.13 Dijagram stanja Cu-Zn
Obojeni metali i njihove legure

279
Najvie je u primeni -mesing, jer se uspeno obradjuje deformisanjem u hlad-
nom stanju, a takodje i livenjem. Prisustvo -faze pri veim sadrajima cinka uslo-
vljava njegovu obradljivost deformisanjem samo u toplom stanju.
Najbolja kombinacija mehanikih svojstava mesinga postie se pri sadraju Zn
oko 40%. Sve do oko 44-45% zatezna jaina raste, ali duktilnost ve pri sadraju
Zn preko 30% opada.
Prema tehnolokoj nameni mesing se deli na:
mesing za gnjeenje (deformisanje) i
mesing za livenje.
Mesing koji je ojaao usled izvrene hladne deformacije moe se ponovo dove-
sti u plastino stanje ako se izvri rekristalizaciono arenje na temperaturi
500-700C i hladjenje u vodi.
U tablici 11.7 navedene su vrste mesinga za gnjeenje, a u tab. 11.8 livake le-
gure (P- livenje u pesku, K- u kokili, T- pod pritiskom).
Tablica 11.7 Vrste mesinga za gnjeenje
Oznaka Primena
CuZn10
CuZn15
CuZn20
CuZn28
Za delove u elektrotehnici, za biiteriju i sl.
CuZn30 Za izradu aura svih vrsta, cevi za kondenzatore, izmenjivae toplote
CuZn33 Za mree, trake za hladnjake, uplje zakivke
CuZn37
CuZn40
Za mainske i zavrtnje za drvo, valjke za tampanje tekstila, trake za
hladnjake, lisnate opruge, ....
Tablica 11.8 Livake legure mesinga
Mehanika svojstva
Oznaka
R
p
,
MPa
R
m
,
MPa
A
5,
%
HB
Primena
P.CuZn33Pb2 60 150 10 45
Odlivci liveni u pesku, sklopovi i vezni
konstrukcioni elementi. Delovi za
optu upotrebu u elektrotehnici
K.CuZn40 80 250 25 75
Odlivci liveni u kokili, armature
metalno-svetlih povrina, okovi, delovi
u elektrotehnici,
T.CuZn40 100 250 2 75
Odlivci liveni pod pritiskom, armature,
delovi u elektrotehnici,
Mainski materijali

280
11.3.1.b Bronza
Pod bronzom se podrazumeva legura bakra i kalaja. Medjutim, u irem smislu,
to ne mora biti dvojna legura, niti samo kalaj legirajui element; tako postoje:
aluminijumske,
olovne i
manganske i druge bronze.
Kalajne bronze
Sadraj kalaja u ovim bronzama ide do 14%. Prisustvo kalaja u leguri utie na
poveanje njene jaine i istovremeno opadanje plastinosti. Otuda je kod bronzi za
livenje sadraj Sn vei nego kod bronzi za obradu deformisanjem (gnjeenjem).
Boja bronze zavisi od njenog sastava; to je manje kalaja, boja bronze blia je ba-
kru. Pod uticajem atmosferskih inilaca bronza se prevlai zelenkastom pokoricom,
tzv. patinom.
Oko 14% Sn se moe rastvoriti u reetki bakra, pri emu se formira jednofazna
struktura vrstog rastvora, - bronza. Pri veim sadrajima kalaja pojavljuje se u
strukturi i -faza (kristali jedinjenja Cu
3
Sn) koja negativno utie na svojstva bron-
ze, tako da to predstavlja granicu maksimalnog sadraja kalaja kod legura za gnje-
enje. Bronze koje se upotrebljavaju u mainstvu retko sadre preko 10% Sn.
Prema tehnolokoj nameni razlikuju se:
bronze za obradu deformisanjem ( 2-8% Sn) i
bronze za livenje ( 6-14% Sn).
S obzirom na dobra svojstva, bronze se uglavnom upotrebljavaju za mainske
delove koji su izloeni:
jakom trenju (klizna leita, puni prenosnici,...),
pritisku (delovi pumpi,...) i
dinamikim optereenjima (opruge,...).
Aluminijumske bronze sadre do 8-11% Al (bez kalaja); imaju veliku otpornost
prema habanju i koroziji kako na sobnoj tako i na povienim temperaturama. Ko-
riste se za jako optereene delove izloene koroziji i kovane delove koji rade na to-
plo pod pritiskom.
Olovne bronze sadre 8-10% Sn i 4-12% Pb, imaju dobra leina svojstva, pa
se koriste kao antifrikcioni materijali za klizna leita. Takozvana trgovaka bronza
je legura Cu-Sn-Zn-Pb, gde Pb u iznosu 2-3% uglavnom poveava livkost, obrad-
ljivost i leina svojstva.
Silicijumske bronze (do 4.5% Si, i sa dodacima Zn, Mn i Fe) odlikuju se dob-
rom toplotnom i elektrinom provodnou, otpornou na trenje i na delovanje vi-
sokih temperatura. Ove se bronze pre svega primenjuju u elektro i radio - tehnici.
Obojeni metali i njihove legure

281
Silicijumsko-manganska bronza (CuSi3Mn1) koristi se za izradu leinih aura po-
kretnih zupanika u menjau.
Manganske bronze su otporne na visoke temperature jer zadravaju kako tvr-
dou tako i istegljivost. Nalaze primenu za izradu parnih maina.
Berilijumova bronza odlikuje se najveom tvrdoom od svih legura bakra i znat-
nom otpornou na koroziju. Termiki obradjene (kaljene u vodi) i otputene dostiu
tvrdou 370 HB i R
m
= 1350 MPa. One su skupe, ali se ipak upotrebljavaju za opru-
ge otporne na koroziju, delove pumpi, lopatice parnih turbina, merne pribore.
Bakarne legure za livenje tope se u gasnim jamskim i indukcionim peima
(srednje ili visoko frekventnim). Kao ara (uloak) upotrebljavaju se gredice dobi-
jene iz topionice bakra, te proizvodni otpad i stari bakar. Tei se da se izbegne pre-
grevanje i dugo dranje na temperaturi livenja. Pre samog livenja izvodi se dezok-
sidacija pomou fosfora (fosforni bakar), a kod aluminijumskih i olovnih bronzi
pomou mangana (manganski bakar).
11.4 Ostali inenjerski metali i legure
Cink i njegove legure. Cink je metal sjajane plaviasto-bele boje, gustine 7.13,
temperature topljenja 419C, toplotne provodnosti = 110 W/mK i koeficijenta li-
nearnog irenja = 3110
-6
m/mC. Otporan je na dejstvo spoljne atmosfere jer se
na vlanom vazduhu prekriva slojem hidroksida ili oksida. Kovnost, plastinost i
istegljivost cinka na hladno je veoma mala, dok pri zagrevanju na 100-150C posta-
je plastiniji i moe se preradjivati u limove, folije, ipke i ice. Pri temperaturi
500C uz dovoljnu koliinu vazduha sagoreva u cink oksid, koji slui za izradu be-
le uljne boje. Cink se upotrebljava kao sastojak veine legura za livenje pod pritis-
kom, za cinkovanje elinih proizvoda, za galvanske elemente, tamparski klie
(otisak slike). Legure za livenje uglavnom su ZnAlMg, ZnAl4Cu1 poznate pod na-
zivom "zamak" (pialter). Primenjuju se za kuita karburatora i pumpi za gorivo,
ukrasne poklopce na tokovima, ukrasne letvice automobila, kvake, ruice i dr.
Kalaj i njegove legure. Kalaj je metal srebrno-bele ili sive boje, mek je i ko-
van (pri savijanju kalajne ipke kripe i pucketaju). Lako se valja na hladno to
omoguuje izradu folija debljine 0.01 mm, poznatih pod nazivom staniol. Kalaj se
rastvara u neorganskim kiselinama i bazama, ali je otporan na vazduhu, vodi i or-
ganskim kiselinama, te se koristi za zatitu kuhinjskog posudja, za izradu belih li-
mova i folija za pakovanje ivotnih namirnica. Kalaj je takodje sastojak mnogih le-
gura: bronzi, legura za klizna leita, - legura titana, lemova za meko lemljenje.
Legure na bazi kalaja, koje jo sadre oko 6% Cu i oko 11% Sb upotrebljavaju se
za klizna leita; ove su legure poznate pod nazivom beli metali ili babiti.
Olovo i njegove legure. Olovo je metal sive boje, gustine 11.34 g/cm
3
, tempe-
rature topljenja 327C, najmeki od svih metala (moe se rezati noem i grebati
noktom.). Topionice ga isporuuju u komadima od 10 ili 50 kg, ili u obliku ipki,
limova, cevi. Olovo je na sobnoj temperaturi veoma istegljivo, jo vie ako se malo
zagreje, ali ve na 300C postaje veoma krto. Odlikuje se dobrim livakim osobi-
Mainski materijali

282
nama (skupljanje 0.9%), lako se zavaruje i lemi. Na vazduhu se prekriva tankim
oksidnim slojem PbO koji titi olovne predmete od dalje oksidacije. Bitna je karak-
teristika olova da je otporno na dejstvo sumporne i sone kiseline. Dodatak antimo-
na olovu jo poveava otpornost u sumpornoj kiselini, te se legure Pb-Sb koriste
pre svega za produkciju akumulatorskih ploa, te vodovodnih i kanalizacionih cevi,
komora u fabrikaciji sumporne kiseline, razliitog posudja u hemijskoj industriji
kao i za oblaganje i zaptivanje rezervoara za tenosti. Legura Pb, Sb i neto Sn
(tzv. tvrdo olovo) slui kao tamparska legura, a od olova sa 0.03% arsena prave se
livene kuglice (sama) za punjenje patrona za lovake puke. Za meko lemljenje
koristi se legura Sn-Pb, s tim to se u prehrambenoj industriji doputa najvie 10%
Pb, jer su olovne soli veoma otrovne (olovo se gomila u organizmu i vie ne izluu-
je). Olovne legure sa dodacima antimona i kalaja slue za klizna leita vagonskih
osovina. Olovo se jo upotrebljava kao dodatak pri fabrikaciji nekih vrsta stakla;
njegov oksid Pb
3
O
4
- minijum (dobijen zagrevanjem PbO do 500C) pomean sa
lanenim uljem daje crvenu boju namenjenu za zatitu metalnih predmeta od rdje.
Osim toga olovo se dodaje nekim vrstama mesinga i bronzi radi lake obrade reza-
njem, a drugi je po redu sastojak niskotopljivih legura za termo-osigurae. Tako
npr. metal koji sadri 50% Bi, 25% Pb, 12.5% Sn i 12.5% Co, (topi se na 60C)
ima negativan koeficijent termikog irenja; pri hladjenju se iri, a pri zagrevanju
skuplja. Zbog toga osigurai pri prekoraenju jaine elektrine struje "pregore", ta-
ko to pucaju, a ne krive se od izduenja.
Magnezijum i njegove legure. Od svih inenjerskih metala magnezijum je
najlaki (1.47 g/cm
3
). U istom stanju u industriji ima ogranienu primenu zbog rd-
javih mehanikih osobina i mogunosti samopaljenja za vreme zagrevanja. Zato se
uglavnom koriste legure Mg sa Al kao glavnim ojaavajuim elementom na bazi
rastvornog arenja i termikog starenja. Dodatkom cinka (Zn) poveava se plasti-
nost, a mangana (Mn) koroziona otpornost u spoljnoj atmosferi i hidroksidima
KOH i NaOH. Legure magnezujuma dele se na legure za livenje i legure namenje-
ne plastinoj preradi. I jedne i druge upotrebljavaju se u avionskoj i automobilskoj
industriji i industriji motora. Najpoznatija je livaka legura magnezijuma sa Al i Zn
koja nosi naziv elektron. Ova i druge legure magnezijuma slue za izradu lakih po-
klopaca, kuita i kartera motora, kuita pumpi za gorivo, obloga zadnjeg mosta
motornih vozila, nekih delova koionog sistema i sl. Legure magnezijuma najbolje
se zavaruju u zatiti argona, a mogu se lepiti pomou specijalnih lepkova.
Nikal i njegove legure. Nikal je metal srebrnaste boje, gustine 8.9, temperature
topljenja 1452C, termike provodnosti 60.7 W/mK i koeficijenta termikog irenja
13.310
-6
m/mC. U livenom stanju je jedan od najotpornijih metala na dejstvo spo-
ljanje atmosfere, morske vode, rastvora alkalnih soli i organskih soli kao i na hla-
dnu vodu i sumpornu kiselinu. Nije otporan na razblaenu azotnu kiselinu. Nikal se
lako valja na toplo, dok pri preradi na hladno dolazi do znatnog ojaanja pa su pot-
rebni znatno vei pritisci i medjuoperaciono arenje. Materijali osetljivi na dejstvo
atmosferskih inilaca i hemikalija zatiuju se prevlakama nikla nanetih galvan-
skom tehnikom, tj. niklovanjem. Nikal je takodje veoma vaan legirajui element u
Obojeni metali i njihove legure

283
mnogim legurama, naroito kod elika otpornih na kiseline i vatrootpornih elika
(reju nerdjajuih elika). Primenjuje se isto tako za izradu brojnih legura sa ba-
krom, hromom, gvodjem, manganom. Tako se na primer legura sa 60% Cu i 40%
Ni, poznata pod nazivom konstantan upotrebljava za elektrine otpornike ija tem-
peratura ne prelazi 500C. Od legure Ni-Cr izradjuju se elektrini grejni elementi
kao i delovi otporni na visokim temperaturama. Nikl-manganska legura slui za iz-
radu elektroda kod sveica benzinskih motora. Od ice Ni-Fe prave se obloene
elektrode za zavarivanje sivog livenog gvodja na hladno. Poznata je i legura mo-
nel metal (67% Ni, 30% Cu, 1.5% Fe, 1.5% Mn), koja se proizvodi u obliku limo-
va, traka, ipki i ica raznih stepena deformacionog ojaanja. Monel metal se odli-
kuje dobrom otpornou na koroziju ak i u prisustvu kiselina, jakih baza i gasova,
te se koristi za izradu hemijske aparature, rezervoara kao i delova maina koji rade
u agresivnim sredinama. Takodje se primenjuje za visokonaponske uljne kablove i
za izradu hirurkih instrumenata.
Legure poznate pod nazivom inkonel (12-16% Cr, 6-8% Fe, ostalo Ni) spadaju
u izuzetno koroziono otporne materijale koji ustupaju mesto samo plemenitim me-
talima (Ag, Au i metalima platinske grupe: platina, iridijum, rodijum). Nikal spada
u zavarljive metale, a moe se zavarivati kako elektrolunim postupcima tako i ga-
snim plamenom. Ipak se preporuuje elektroluno zavarivanje jer iz oksi-
acetilenskog plamena prelazi ugljenik u rastop to poveava krtost zavarenog spo-
ja. Delovi od nikla mogu se lemiti tvrdim lemovima, a ako se ne trai velika jaina
spoja i mekim lemovima.
DEFINICIJE I DOPUNE:
Tehniki ist aluminijum: aluminijum koji sadri do 0.5% primesa (Si, Fe) na-
menjen za elektrine provodnike, sudove u hemijskoj i prehrambenoj industriji, te
za dekorativne i zatitne komponente u arhitekturi.
Legure aluminijuma: legure tipa ogranienih vrstih rastvora nekih elemenata u
aluminijumu; uglavnom to su Si, Cu, Mg, Mn, Zn.
Silumini: legure aluminijuma sa silicijumom (5-20% Si) koje imaju dobre livake
osobine; od silumina se izradjuju glave motora, kuita menjaa i slini delovi za
motore i motorna vozila.
Duraluminijum (dural): legure aluminijuma sa priblino 5% Cu koje su obradl-
jive deformisanjem, na toplo i hladno; isporuuju se u obliku limova, ipki, cevi,
profila.
Termika obrada legura aluminijuma: ta se obrada zasniva na rastvornom
arenju, te kaljenju i starenju.
Legure titana: uglavnom legure Ti-Al koje se upotrebljavaju u avionskoj indus-
triji.
Mainski materijali

284
Fero-titan: legura dobijena termitnom reakcijom izmedju zrnastog titana i
spraenog oksida gvodja; koristi se kao stabilizator za austenitne elike otporne na
kiseline.
Tehniki i elektrolitiki bakar: bakar visoke istoe koji se proizvodi za potrebe
elektrotehnike i termotehnike u obliku limova, traka, cevi, ipki, ice.
Legure bakra: osnovne su legure sa cinkom (mesing) i sa kalajem (bronza); u
irem smislu bronza moe biti i aluminijumska, manganska, olovna, berilijumska.
Ostali metali i njihove legure: u mainstvu se jo upotrebljavaju legure Zn, Sn,
Pb, Mg, kao i Ni.
PITANJA:
1. Navesti neke od osobina kojima se odlikuje tehniki ist aluminijum.
2. Skicirati binarni dijagram Al-legirajui element i na njemu dati granicu legura
za deformisanje i livenje.
3. Principi termike obrade Al-legura; GP- zone.
4. Nacrtati binarni dijagram Al-Si i objasniti kako se modifikacijom mogu usitniti
metalna zrna.
5. ta je duraluminijum i kako se moe ojaati?
6. Legure titana i njihova primena.
7. Termika obrada legura titana.
8. Pomou dijagrama Cu-Zn objasniti koje vrste mesinga nalaze tehniku primenu.
9. Vrste bronzi i njihova primena.
10. Navesti vrste i oblast primene legura na bazi Zn, Sn, Pb, Mg i Ni.
12
KOROZIJA
Korozija
1
se moe definisati kao razaranje materijala koje nastaje sloenim fi-
ziko-hemijskim dejstvom okolne sredine. Korozija metala u stvari je obrnut pro-
ces od postupka dobijanja metala i ona predstavlja prirodnu pojavu povratka metala
u poetno ravnoteno stanje, pri emu sistem smanjuje slobodnu energiju.
Najvee tete izaziva atmosferska korozija koja napada mainske i gradjevin-
ske konstrukcije u zagadjenoj atmosferi naroito u industrijskim zonama, gradskim
sredinama, u rudnicima, morskim obalama i drugim sredinama sa poveanom vla-
nou.
Poznavanje problema korozije je vano zbog injenice da su godinji gubici
dejstvom korozije oko 25 miliona tona materijala.
Gubici usled korozije mogu se umanjiti izborom metala vee korozione otpor-
nosti, smanjivanjem agresivnosti atmosfere, vode i tla putem filtracije sagorelih ga-
sova i zagadjenog vazduha iz industrijskih pogona kao i primarnim preiavanjem
i neutralizacijom otpadnih voda i takodje primenom razliitih vrsta zatitnih prev-
laka koje se nanose na metalne konstrukcije. Glavni je zadatak metalnih prevlaka
da se sprei korozija u uslovima:
atmosferske korozije koja obuhvata procese u vlanom vazduhu, na kii i inso-
laciji, aerosolima i hemijskim zagadjivaima vazduha,
korozije u tenosti koja obuhvata pojavu razaranja materijala u direktnoj reak-
ciji sa okolnom sredinom: vodom, rastvorima kiselina, baza ili soli,
podzemne korozije koja deluje na metale ukopane u zemlju kao to su cevovo-
di, cisterne, nosei stubovi i sl. Kad je u pitanju samo zemlja re je o elektro-
hemijskoj koroziji, ali ako je tle bogato vodom moe nastati i mikrobioloka
korozija (anaerobne bakterije nalaze pogodne uslove za razvoj, razaraju zatitni
sloj vodonika i izazivaju jaku lokalnu koroziju elinih delova).
Laboratorijsko ispitivanje korozionog delovanja datog medijuma zasniva se na
odredjivanju gubitka metala ili smanjenja debljine preseka (datog dela) epruvete u
nekom vremenskom periodu. Tako su, npr. veoma postojani oni metali ija je brzi-

1
Naziv korozija potie od latinske rei corrodere = izglodati, izgristi.
Mainski materijali

286
na korozije do 0.001 mm/god., postojani od 0.01 do 0.05 mm/god. i nepostojani iz-
nad 0.1 mm/god. U nekim sluajevima, u zavisnosti od namene dela, otpornost
prema koroziji se ocenjuje i po padu poetnih mehanikih osobina, pogoranju
elektrinih karakteristika i sl.
Imajui u vidu tetno dejstvo korozije kod delova hemijske i energetske opre-
me, razvijeno je vie specifinih koroziono otpornih legura na bazi hroma, nikla,
bakra i aluminijuma. Legure nikla odlikuju se visokom otpornou na oksidaciju na
povienim temperaturama, ali su manje otporne na dejstvo gasova koji sadre hlor i
sumpor. Bakarne legure su otporne u slanoj vodi i slanim rastvorima, aluminijum i
njegove legure su otporne prema kiselinama, dok nerdjajui elici (sa C
r
> 12.5%)
poseduju relativno dobru korozionu otpornost u razliitim uslovima.
Prema mehanizmu nastajanja razlikujemo u metalima dva osnovna tipa korozi-
je:
a) Koroziju u elektro provodljivoj sredini (u tenim elektrolitima) - elektrohemij-
sku koroziju i
b) Koroziju u elektro neprovodljivim sredinama - hemijsku koroziju (oksidaciju).
12.1 Elektrohemijska korozija
Ovaj je tip korozije posledica elektrohemijskih pojava slinih delovanju gal-
vanskog elementa. Za dalje razumevanje izlaganja treba objasniti neke pojmove
kao to su galvanski par, elektrodni potencijal i brzina korozije. Razmotrimo naj-
pre kontakt izmedju komada gvodja i bakra u aerisanom slanom rastvoru (sl. 12.1)
12.1.1 Galvanski par
Galvanski element (par) se obrazuje izmedju anode i katode u elektroprovodnoj
sredini (elektrolitu). Pri tome nastaju dve glavne reakcije, jedna na anodi, druga na
katodi. Anodne reakcije su uvek oksidacione i one dovode do toga da se metal u
obliku jona, oksida ili hidroksida ras-
tvara u elektrolitu. Kae se da anoda
korodira ili oksidie to se manifestuje
gubitkom metala, dok se na katodi od-
vijaju redukcione reakcije koje manje
utiu na metal katode, jer je u veini
sluajeva on ve dovoljno redukovan.
Elektroni oslobodjeni na anodi
prolaze kroz metal na putu ka katodi
da bi uestvovali u katodnoj reakciji.
Smer kretanja elektrona je od anode ka
katodi (sl. 12.1) to je suprotno toku
elektrine struje.
Soni rastvor koji sadri
rastvoreni kiseonik
Fe
++
(OH)
-
Fe(OH)
2
(Anodna reakcija)
FeFe
++
+2e
-
(Katodna reakcija)
H
2
O+2e
-
+(1/2)O
2
2(OH)
Gvodje Bakar
Tok elektrona
Anoda Katoda
Napadnuta
povrina

Slika 12.1 Shematski prikaz tipine
elektrohemijske korozije
Korozija

287
Raspodela produkata korozionih reakcija znatno utie na dalje odvijanje proce-
sa, posebno na brzinu korozije. Ti produkti mogu se rastvarati u elektrolitu, ispara-
vati kao gasovi iz elektrolita, ili obrazovati nerastvorljiva jedinjenja. Ova se jedi-
njenja taloe na katodi ili anodi to usporava dalju koroziju jer nastaje tzv. polari-
zacija (katodna ili anodna).
Anode i katode se mogu obrazovati na povrini jednog te istog metala usled lo-
kalnih razlika u sastavu legure (sl. 12.2). U prisustvu elektrolita nastaje galvanska
sprega anoda-katoda. Ta sprega moe se pojaviti zbog neistoa, mikrostrukturnih
razlika, unutranjih napona, povrinskih zare-
za, rupa, greki na granicama zrna. Usled koro-
zije na anodi se stvara ulegnue, a na katodi
zadebljanje (sl. 12.2).
Redukcioni proces poznat pod nazivom ka-
todna polarizacija poveava otpor kretanju
elektrona prema katodi zbog nagomilavanja
vodonika na katodi i oko nje. Time se usporava
proces korozije odnosno smanjuje brzina koro-
zije. Sve to naruava polarizaciju poveava
koroziono dejstvo.
12.1.2 Standardni elektrodni potencijal metala
Elektrodni potencijal metala je tano odredjen i nepromenljiv u vodenom ras-
tvoru koji ne sadri jone tog metala u dovoljnoj koncentraciji. Suprotno tome, ako
se metal zagnjuri u elektrolit koji sadri njegove sopstvene jone (sl. 12.3) on e po-
kazivati promenljiv potencijal
1
.

U povrinskim atomima metala dolazi do oslobad-
janja valentnih elektrona i obrazovanja jona koji prelaze u rastvor. Sve dok je elek-
trolitiki pritisak rastvaranja vei nego osmotski
2
(ravnoteni) pritisak, prelazie
pozitivni joni metala u rastvor i metal se naelektrisava negativnim potencijalom
(metal ima jaku tendenciju da prelazi u rastvor - rastvara se) - sl.12.3b. Ako se nap-
rotiv osmotski pritisak poveava iznad pritiska rastvaranja joni iz rastvora prelaze
na metal, te se on naelektrisava pozitivnim potencijalom - sl.12.3c.

1
Reakcije koje se odvijaju na takvoj elektrodi bie rastvaranje na anodi ili taloenje metala na katodi.
Ako se spoje provodnikom dva odgovarajua pola nastaje galvanski element. Elektromotorna sila
(EMS) je definisana kao granina vrednost unutranjih elektrinih potencijala elektroda, kada struja
koja protie kroz galvanski element tei ka nuli. U praksi se EMS galvanskog elementa odredjuje pri
proticanju zanemarljivo male struje primenom standardnog Vitstonovog mosta.
2
Osmotski pritisak- dejstvo rastvorenih estica (molekula, jona) na svoju okolinu usled njihovog ter-
mikog kretanja (od vie ka nioj temperaturi); Osmoza (grki)- proces prelaska molekula rastvaraa,
odnosno rastvorenih estica kroz poluporozne dijafragme tj. membrane, koje dele dva rastvora razlii-
tih koncentracija ili razliitog sastava.
I
I
A
K
Ion
++
A - anoda K - katoda
e
--
Metal
Tean provodnik (elektrolit)
++

Slika 12.2 Galvanski spreg na
istom metalu
Mainski materijali

288

Cu
CuSO
4
Potencijal (+)
+2
+2
+2
+2
+2
Potencijal (-)
Elektrodni potencijal
Gvodje
Vodeni rastvor
e
- e
-
e
-
e
-
e
-
e
-
e
-
e
-
e
-
e
-
e
-
e
-
Fe
++
Fe
++
Fe
++
Fe
++
Fe
++
Fe
++
b)

a) c)
Slika 12.3 a) Merenja standardnog potencijala (slani most je rastvor soli KCl),
b) anodna reakcija i c) katodna reakcija
Na graninoj povrini izmedju metala i elektrolita se tako stvara dvojni elektri-
ni sloj. Uspostavlja se dinamika ravnotea, pri kojoj se broj jona oslobodjenih iz
metala izjednaava sa brojem jona koji opet dospevaju na povrinu metala. Tako
stvorena potencijalna razlika na granici metal-elektrolit ima za svaki metal odred-
jenu vrednost i naziva se apsolutnim (ravnotenim) elektrodnim (elektrohemijskim)
potencijalom. Njegova se veliina ipak ne moe izmeriti jer bi se pri merenju naru-
ilo ravnoteno stanje potencijala kojeg treba odrediti. Zato odredjujemo razlike
potencijala izmedju pojedinih elektroda, tzv. relativni potencijal u odnosu na refe-
rentnu (uporednu) elektrodu (sl. 12.3a). Kao referentna izabrana je vodonikova
elektroda
1
, iji potencijal smatramo jednakim nuli. Za razliite metale zatim odred-
jujemo tzv. standardni potencijal, definisan kao relativni potencijal datog metala, u
odnosu na referentnu vodonikovu elektrodu. Stvarni elektrodni potencijal (E) se
uglavnom znatno razlikuje od standardnog (E
0
) odredjenog pod specifinim sta-
ndardnim uslovima (isti metali, isti gasovi pritiska 1bar, rastvori jednake jonske

1
Vodonikovu elektrodu predstavlja platinska ploica presvuena crnom prakastom platinom (tzv.
platirana platina) u koju se adsorbuje vodonik pod pritiskom od 1.01325 bara (sl. 12.3a). Ploica se
nalazi u gasovotoj sredini koju ine gas H
2
i joni vodonika jedinine aktivnosti (koncentracije). (Ad-
sorpcija- vezivanje gasova, tenosti i rastvorenih estica na povrini vrstih tela). Usled adsorpcije
nastaje razlika u koncentraciji rastvorene supstance u povrinskom sloju i u dubljim slojevima.
Apsorpcija- upijanje gasa u tenost ili vrstu materiju; prodiranje neke materije u drugu, pri emu
jedna materija predaje energiju, a druga je prima i pretvara u neku drugu vrstu energije; zadravanje
zrakova u nekoj sredini (npr. svetlosnih zrakova odredjene talasne duine u nekoj tenosti ili gasu).
Korozija

289
aktivnosti, T = 18C). Vrednosti standardnih potencijala odabranih metala date su u
tablici 12.1, iz koje se vidi da je za gvodje ravnotena vrednost
V E
o
Fe
44 . 0 =
.
Tablica 12.1 Standardni potencijali odabranih metala, E
o

Metal, jon
Standardni potencijal
(V)
Metal, jon
Standardni potencijal
(V)
Mg, Mg
++
-2.34 Sn, Sn
++
-0.14
Al, Al
+++
-1.660 Pb, Pb
++
-0.126
Zn, Zn
++
-0.763 H
2
, H
+
0.000 (referentan)
Cr, Cr
++
-0.71 Cu, Cu
++
+0.337
Fe, Fe
++
-0.440 Hg, Hg
++
+0.800
Cd, Cd
++
-0.40 Ag, Ag
+
+0.800
Co, Co
++
-0.28 Pt, Pt
++
1.2
Ni, Ni
++
-0.250 Au, Au
++
1.7
Potencijale metala koji su manji nego potencijal standardne vodonikove elek-
trode oznaavamo znakom (-). Svaki metal koji ima negativni potencijal moe ko-
rodirati.
Zanemarimo li ostale faktore koji utiu na koroziju, moe se rei da to je ne-
gativniji standardni potencijal, tj. to je metal manje plemenit tim je verovatniji
njegov napad elektrohemijskom korozijom.
Uspostavljanje elektrodnog potencijala je naime sutina elektrohemijskog ko-
rozionog delovanja. To se moe dogoditi samo onda, ako se ravnotea na elektrodi
poremeti, tj. ako dodje do depolarizacije. Kad to ne bi bilo tako, preao bi deo jona
sa metala u rastvor, pa bi se po uspostavljanju ravnotee dalje rastvaranje metala
zaustavilo - elektroda bi se polarizovala. Polarizacija ograniava protok struje kroz
galvanski element i time smanjuje brzinu korozije. Depolizator moe biti bilo dru-
ga elektroda provodno spojena sa prvom elektrodom, ili kiseonik koji uklanja vo-
donik sa povrine metala.
Pri pravoj elektrohemijskoj koroziji, na povrini metala se odvijaju dve poseb-
ne, lokalno odvojene reakcije:
1) Anodna - dovodi do oksidacije metala (disipacije elektrona)
n
M M n e
+
+ . (12.1)
2) Katodna - dovodi do redukcije (primanja elektrona) i time poremeaja
ravnotee uspostavljene na anodi
M e M +
+
n
n
. (12.2)
Mainski materijali

290
Ako se koncentracija jona u rastvoru smanji ispod ravnotene vrednosti, novi
joni tee da predju u rastvor i shodno tome elektrodni potencijal se menja prema re-
laciji:
0
0.059
log E E c
n
= + , (12.3)
gde je: c- koncentracija metalnih jona u mol/l, a n- valentnost jona (n = 2 za gvo-
dje i veinu metala, tab. 12.1).
Korozioni procesi zavise ne samo od vrste metala ve i od sredine u kojoj se taj
metal nalazi. Uticaj korozionog medijuma (kiseli, neutralni, alkalni vodeni rastvor),
prikazuje se Purbeksovim
(Pourbaix) dijagramom E-pH
1

(sl. 12.4). Tu se razlikuju tri ob-
lasti: koroziona, imuna na koro-
ziju i pasivizirana. Rastvori se
klasifikuju prema pH- vrednosti
tako to pH = 7 odgovara neut-
ralnom rastvoru, pH = 0-7 kise-
lom rastvoru i pH = 7-14 alkal-
nom rastvoru. Dijagram na
sl. 12.4 pokazuje da korozija
gvodja uglavnom nastaje u ki-
selim sredinama. Preciznije, za
pH > 13 i elektrodni potencijal
nii od -0.8 V moe nastati i dru-
ga zona korozije.
Ako se prirodni elektrodni
potencijal pogodno modifikuje
pomou spoljanjeg elektrinog
izvora, mogue je prevesti gvozdeni uzorak u oblast oznaenu kao "imunitet".
Promena od korozionih uslova do imuniteta nije tako otra, ali je usvojeno da ona
nastaje pri E = -0.62 V. Do toga se dolo uzimajui u obzir veoma malu ravnotenu
koncentraciju jona Fe
++
(c = 10
-6
mol/l), kada gotovo i nema korozije. Unoenjem c
u gornju jednainu dobija se:
0 6
0.059
log10 0.44 0.0295( 6) 0.62
2
E E V

= + = + = . (12.4)

1
Pomou pH- vrednosti kvantitativno se definie kiselost ili bazinost rastvora, pri emu se za neu-
tralnu supstancu uzima ista voda. Za vodu je pH = -logH
+
gde H
+
oznaava koncentraciju vodoninih
jona, koja za neutralnu vodu iznosi 10
-7
, pa je pH = 7.
[Fe
++
]=10
-6
[Fe
++
] rast
iznad 10
-6
Korozija
(Fe
+
)
A
Pasivizacija (Fe
2
O
3
)
pad ispod 10
-6
Imunitet (Fe)
Korozija (FeO
2
H
-
)
7
-2 0 2 4 6 8 10 12 14 16
Neutralan rastvor
E
l
e
k
t
r
o
d
n
i

p
o
t
e
n
c
i
j
a
l
,

E
,


V
+0.8
+0.4
0
-0.4
-0.8
-1.2
[Fe++]
pH rastvora
Porast kiselosti Porast alkalnosti

Slika 12.4 Purbeksov dijagram - domeni korozionih
svojstava (simbol [Fe
++
] predstavlja
ravnotenu koncentraciju u mol/l
rastvora)
Korozija

291
To znai da elektrodni potencijal od -0.62 V ili jo negativniji ini gvodje
imunim prema koroziji. Ovaj je fenomen osnova za katodnu zatitu, o kojoj e biti
rei u ovom poglavlju.
Na dijagramu E-pH (sl. 12.4) takodje je prikazana i druga zona korozije (u des-
nom delu dijagrama) koja nastaje u alkalnim rastvorima, a poznata je kao kaustina
krtost na povienim temperaturama. U cilju spreavanja te krtosti potrebno je koro-
zioni medijum, npr. vodu za parne kotlove tretirati sa NaOH da se ostane u sigur-
nosnoj zoni kojoj odgovara pH = 10-13. Medjutim, u okolini zakivaka, prslina i sl.,
alkalije se mogu koncentrisati, to uz neravnomernu raspodelu napona na navede-
nim mestima moe dovesti do ubrzavanja korozije. Dodatna komplikacija nastaje
zbog razlaganja produkata korozije Na
2
FeO
2
(ako je NaOH korien za tretiranje
primarne - kotlovske vode) i regeneracije NaOH uz oslobadjanje nascentnog vodo-
nika. On moe biti apsorbovan u elik i izazvati tzv. vodoninu krtost.
U kombinaciji dva elektronegativna
elementa npr. Fe i Zn, element sa nega-
tivnijim standardnim potencijalom (Zn)
postaje anoda, a gvodje katoda
(sl. 12.5). To znai da e u galvanskom
paru Fe-Zn, cink biti anoda i da e se
rastvarati, jer je vie negativan od
gvodja.
Elektrohemijska korozija nastaje
stvaranjem galvanskih elemenata izme-
dju dva razliito provodljiva metala,
koji se nalaze u elektrolitu. Dalje, ko-
rozija nastaje dejstvom koncentracionih
galvanskih elemenata, tj. istih metala
zagnjurenih u razliito koncentrovane
elektrolitike rastvore. Kod heterogenih
materijala mogu se pojaviti mikro galvanski spregovi izmedju faza sa razliitim po-
tencijalima, generisanim delovanjem ukljuaka, uvaljanih neistoa i pojavom ko-
rozionih produkata. Razlika elektrodnih potencijala moe da se pojavi i zbog lokal-
ne razlike u temperaturi elektrolita.
Kao to je bilo navedeno, metali sa negativnijim standardnim potencijalom bi
trebalo da korodiraju intenzivnije nego metali sa manje negativnim, odnosno pozi-
tivnim standardnim potencijalom. Medjutim, uoeno je da ta pretpostavka ponekad
ne odgovara onome to se dogadja u stvarnosti. Tako, npr. aluminijum, koji ima
negativniji standardni potencijal nego gvodje (vidi tab. 12.1) korodira manje in-
tenzivno, zbog toga to se pri koroziji u oksidacionim sredinama aluminijum po-
kriva tankom prevlakom oksida Al
2
O
3
. On je produkt elektrohemijske reakcije i ti-
Anoda
(Zn)
Katoda
(Fe)
M
+
e
-
e
-
O
2
(OH)
H
2
O
Vazduh
-
+
e
-

Slika 12.5 Shema korozionog elementa sa
kiseonikom depolarizacijom
prema jednaini
4e O
2
+ H
2
O 4(OH)
-

Mainski materijali

292
ti metal od dalje korozije - pasivizira ga
1
. Potencijal pasiviziranog metala se pome-
ra ka elektropozitivnijim vrednostima.
Do sline situacije dolazi kod hroma i hromovih elika izloenih elektrohemij-
skoj koroziji. Slika 12.6 pokazuje zavisnost standardnog potencijala hromovih e-
lika od sadraja hroma, u rastvoru fero-sulfida, u prisustvu vazduha,. Sa slike je ja-
sno da pri sadraju hroma od 12% elici prelaze u pasivno stanje (postiu pozitiv-
niji potencijal nego vodonikova elektroda) i ne korodiraju. Promena standardnog
potencijala ovde nije kontinualna, potencijal se pri sadraju 12% Cr menja skoko-
vito. Pasivnost ovih elika nastaje
zbog povrinskih oksida hroma i ras-
tvaranja Cr u gvodju. Suprotno tome,
redukcioni agensi naruavaju pasiv-
nost i izazivaju aktivnu koroziju (HCl,
zagrejana H
2
SO
4
). Pasivnost naruava-
ju i rastvori sa prilinim oksidacionim
kapacitetom (topla koncentrovana
HNO
3
).
Prelazak metala u pasivno stanje
ne mora nastati samo taloenjem koro-
zionih produkata, ve se moe to sta-
nje stvoriti i vetaki, npr. spoljajim
izvorom elektrine struje. To znai da
se promenom elektrodnog potencijala
anode, moe smanjiti jaina korozione
struje, a time i brzina korozije.
12.1.3 Brzina korozije
Brzina korozije je u sutini srazmerna brzini provodjenja elektrine struje ili
korozione struje pri delovanju elektrodnog potencijala. Umesto stvarnog elektrod-
nog potencijala galvanskog para, moe se za grubu procenu korozione sklonosti
uzeti algebarska razlika standardnih potencijala spregnutih metala. Tako se za gal-
vanski par Cu-Fe dobija:

0.337 ( 0.44) 0.777 .
o o
Cu Fe
E E V = =

Strujnom kolu u tom galvanskom paru (vidi sl. 12.1) pripadaju:
anodna (koroziona) reakcija na gvodju,
kretanje elektrona od gvodja ka bakru,
katodna reakcija na bakru (prijem elektrona) i

1
Pasivizacija moe biti ostvarena ne samo stvaranjem zatitnog sloja, ve i blokiranjem aktivnih
centara na povrini metala adsorbovanom materijom.
Aktivna korozija Pasivirani elik
-0.4
0.0
0.4
0.8
0 4 8 12 16 20 24
S
t
a
n
d
a
r
d
n
i

p
o
t
e
n
c
i
j
a
l
,


V
Sadraj Cr, %

Slika 12.6 Zavisnost standardnog potencijala
hromovih elika od sadraja Cr u
fero-sulfidu
Korozija

293
jonska struja Fe
++
i (OH)
-
u vodenom rastvoru.
Struja korozije moe se izraunati po Omovom zakonu:
K A
M el
E E
i
R R

=
+
, (12.5)
gde su: E
K
, E
A
- elektrodni potencijali
katode i anode, R
M
- omski otpor meta-
la (Fe, Cu) i R
el
- elektrohemijski otpor
elektrolita. Pri porastu otpora R
M
, R
el
i
smanjenju razlike (E
K
- E
A
) opadae
jaina struje, a time i brzina korozije.
Omski otpor metala ne moe se pove-
ati, ali moe kontaktni otpor putem
elektrine izolacije dodirnih povrina
spregnutih metala (sl. 12.7). Takodje,
otpor R
el
raste pri snienju koncentra-
cije kiselina, baza ili soli u rastvoru.
Ipak su za smanjenje brzine korozije
od najveeg znaaja potencijalni la-
novi u jednaini (12.5). Najpre treba
istai da se uporedjivanjem elektrod-
nih potencijala dva metala moe pro-
ceniti koji e od njih da korodira. U
sprezi gvodje-bakar jasno je da je Fe-
anoda i da e gvodje stoga biti koro-
dirajui lan u tom paru, dok e u paru
Fe-Zn, gvodje biti tien, a cink rt-
vovan metal.

12.1.3.a Uticaj prevlaka, polarizacije i depolarizacije metala na brzinu
korozije
Industrijski proces galvanizacije, kojim se elik prekriva tankim slojem cinka,
zasniva se na razlici standardnih potencijala gvodja i cinka. Cinkane prevlake, ili
uopte prevlake od metala manje plemenitih od gvodja (Zn, Cd) zovu se anodne
prevlake i one tite elik kako mehaniki tako i hemijski (sl. 12.8a). Prevlake od
metala plemenitijih od gvodja (Cu, Ni, Cr, Pb, Sn, Ag) - katodne prevlake tite e-
lik jedino mehaniki i efikasne su samo kada su kompaktne (sl. 12.8b).
Posmatrajui razliku ( )
K A
E E (vidi jed. 12.5) moe se zakljuiti da se pro-
menom granine povrine katode ili anode moe smanjiti njihova potencijalna raz-
lika daleko ispod ravnotene vrednosti. To se postie polarizacijom, tj. akumulaci-
jom produkata anodne ili katodne reakcije u blizini odgovarajue elektrode ili for-
miranjem zatitnog sloja na povrini elektrode. Drugim reima, brzina korozije
3
2
1

Slika 12.7 Elektrina izolacija razliitih
metala radi smanjenja brzine
korozije; 1- izolaciona podloka
i aura, 2- izolaciona aura,
3- izolaciona podloka
Mainski materijali

294
smanjuje se, kako katodnom, tako i anodnom polarizacijom ili kombinacijom obe.
Tako npr. sloj vodonika ( ) H e H
+
+ = moe prekriti povrinu katode (sl. 12.9a)
ime je polarizuje i spreava dalju reakciju. Medjutim u dovoljno kiselom rastvoru
(pH < 4), atomi vodonika obrazuju H
2
, gas koji naputa povrinu katode ili se u re-
akciju ukljuuje i kiseonik (sl. 12.9b), koji sa povrine rastvora dospeva na katodu
2 2
(1/ 2 2 ) O H H O + = . Formiranjem H
2
i H
2
O razbija se zatitni sloj vodonika, nas-
taje depolarizacija, to znai da vie nema vodoninog zatitnog sloja. Zbog toga
brzina korozije gvodja zavisi od kiselosti elektrolita i od brzine kojom kiseonik di-
funduje ka katodi, koja je srazmerna obogaivanju elektrolita vazduhom (aeracija).
H H H H H H H H H H H
H
H
H H
O
O
Bakar Bakar
H
+
H
+
H
+
H
+
H
+
H
+
H
+
H
+
H
+
O
2
O
2
O
2
O
2
O
2
e
-
e
-
e
-
e
-
e
-
e
- e
-
Vodeni
rastvor

a) b)
Slika 12.9 Prikaz dve vane katodne reakcije: a) katodna polarizacija nastala
neutralisanjem jona H
+
i obrazovanjem sloja atoma vodonika,
b) odstranjivanje atoma vodonika sa povrine katode, pomou
rastvorenog kiseonika (depolarizacija)
Do sada je razmatrana brzina korozije u parovima razliitih metala, kada su
potpuno odvojene anodna i katodna reakcija. U sutini je mehanizam korozije sli-
an i kad je samo jedan metal ukljuen u korozioni proces. Tom prilikom anoda i
katoda se stvaraju na pojedinim delovima istog metala, pa e standardni potencijal
biti:
0 0
0.00 ( 0.44) 0.44
H Fe
E E V = = .
Stvara se bezbroj mikroskopskih anodnih i katodnih povrina, koje se nepreki-
dno pomeraju, te nee biti katodno zatienih povrina, ve e nastati ravnomerna
Rastvor elektrolita
Anodna
prevlaka (Zn)
elik
Rastvor elektrolita
elik
Katodna
prevlaka (Sn)

a) b)
Slika 12.8 Shema proticanja struje kroz oteenja: a) cinkane (anodne)
prevlake i b) kalajne (katodne) prevlake
Korozija

295
korozija. Ipak se u nekim sluajevima lokalizuju anodne i katodne zone te nastaje
lokalna korozija (sl. 12.10).
Katoda
Anoda
Anoda
Prljavtina
ist
metal
Katoda
Lokalno napadnute povrine
Vodeni rastvor koji
sadri kiseonik

Slika 12.10 Primeri lokalizovane korozije zbog razliite aeracije: a) anodne povrine
nastale u zazorima sklopa gde je koncentracija O
2
niska; b) uticaj
prljavtine na lokalizaciju korozije
Katodne i anodne povrine mogu se formirati i zbog nehomogenosti metala ili
legure, kao posledica prerade na hladno (sl. 12.11).
Drugi aspekt elektrohemijskih osobina nekih legura je njihov prelazak u pasiv-
no stanje pod uticajem kiseonika ili oksidacione sredine, tako da postaju manje po-
dloni koroziji nego u normalnom ili "aktivnom stanju". Ova vrsta pasivizacije pri-
pisuje se stvaranju tankog, nevidljivog dobro naleglog oksidnog filma na povrini
metala, ime elektrodni potencijal od negativnog postaje pozitivan (0.5-2 V). Od
metala najlake se pasiviziraju Cr i Al, s tim to je kod aluminijuma ponekad pot-
rebno i vetako poveanje debljine oksidnog sloja Al
2
O
3
eloksiranje (vidi pogla-
vlje 15.4). Pasivnost metala je relativan pojam, budui da metal moe biti pasivan u
jednim uslovima, a da brzo korodira u drugim uslovima.
Katoda
Vodeni rastvor
Povrine lokalnog napada (anode)
Katoda

Slika 12.11 Lokalne anode stvorene preradom na hladno: a) na mestu savijanja,
b) na vrhu i glavi eksera
Mainski materijali

296
12.1.4 Oblici elektrohemijske korozije
Prema nainu napadanja metala, korozija moe biti:
Ravnomerna, koja se karakterie gotovo ujednaenim gubitkom metala po ce-
loj povrini izloenoj koroziji (sl. 12.12a),
Neravnomerna, kad materijal biva napadan samo na odredjenim mestima
(sl. 12.12b do 12.12h).
Oksidni sloj ili plemeniti metal
Ciklino optereenje
a) b) c)
d) e) f)
g) h)
Zatezanje
Prsline
Porozni bakar
Mesing (Cu+Zn)

Slika 12.12 Shematski prikaz raznih oblika korozije: a) ravnomerna korozija,
b) piting korozija, c) medjukristalna korozija, d) selektivna korozija,
e) naponska korozija, f) zamorna korozija, g) korozija u zazorima,
h) korozija ispod prljavtine
Ravnomerna korozija je termin koji se koristi za mnoge oblike korozije kod ko-
jih je cela povrina metala napadnuta u istoj meri (sl. 12.12a). Pod ovim uslovima
lako se procenjuje radni vek nekog dela te ne treba strepeti od neoekivanih lomo-
va.
Piting korozija (sl. 12.12b) uglavnom nastaje kod metala koji imaju zatitnu
prevlaku; ako se prevlaka oteti nastaju jamice (engleski pit), kojih moe biti vie
na povrini izloenoj koroziji.
Medjukristalna korozija (sl. 12.12c) nastaje zbog razliite osetljivosti granica
zrna i samih zrna na korozioni medijum. Tipian primer je austenitni nerdjajui e-
lik, na ijim se granicama zrna, pri zagrevanju od 480-760C, izluuju karbidi
hroma. Zbog toga granice zrna postaju anode, tj. rastvaraju se u elektrolitu. To se
Korozija

297
najee dogadja pri zavarivanju
nerdjajuih elika u zoni oko ava
(sl. 12.13). Kod jednostavnih kons-
trukcija, koje se mogu podvrgnuti
naknadnoj termikoj obradi (arenje
na 900C i hladjenje u vodi, odmah
posle zavarivanja), karbidi hroma se
rastvaraju, hrom se vraa u vrst ras-
tvor i time vaspostavlja koroziona
otpornost. Medjutim ako su te kons-
trukcije odvie velike da bi se termi-
ki obradjivale ili su u radu izloene
temperaturama od 480-760C, onda
je potrebno birati specijalne nerdja-
jue elike. To su elici sa veoma ni-
skim sadrajem ugljenika (oko 0.03%, tzv. bezugljenini elici) ili jevtiniji elici sa
0.08% C stabilizovani sa titanom ili niobijum. Ovi elementi imaju najvei afinitet
prema ugljeniku, tako da spreavaju obrazovanje karbida hroma.
Selektivna korozija (sl. 12.12d) napada jednu fazu u dvofaznim legurama, ili
samo jedan manje plemenit metal u jednofaznim legurama tipa vrstog rastvora.
Najpoznatiji primer selektivne korozije je gubitak cinka u mesingu sa vie od 15%
Zn (sl. 12.14). Plemenitiji metal (Cu) ostaje nepromenjen, a korozioni proces se
odvija u galvanskom paru u kome je Cu katoda, a legura anoda. Poto cink odlazi u
elektrolit, u leguri ostaje "sundjerast" bakar znatno loijih mehanikih osobina.
Spreavanje gubitka cinka postie se dodavanjem inhibitora: arsena, antimona ili
fosfora u iznosu od nekoliko desetih delova procenta. Gubitak cinka nastaje i pri
zavarivanju mesinga, to se spreava primenom oksidiueg acetilenskog plamena
(sa vikom kiseonika).
Naponska korozija (sl. 12.12e) nastaje pri istovremenom delovanju zateueg
statikog napona (spoljanjeg ili unutranjeg) i lokalne korozije. Ova se korozija
moe usporiti ako se u povrinskim slo-
jevima indukuju naponi pritiska (npr.
bombardovanjem elinim kuglicama i
sl.). Kod istih metala naponska korozija
se gotovo ne javlja (izuzetak je ist me-
tal u rastvoru svoje soli) ve uglavnom
kod dvofaznih ili viefaznih legura. Po-
nekad je ova vrsta korozije vezana za
prisustvo intermetalnih jedinjenja na
granicama metalnih zrna gde se mogu
obrazovati lokalni galvanski mikroparo-
vi.
Naponska korozija kod ugljeninih
Zrno Zrno
I
G
r
a
n
i
c
a

z
r
n
a
Katodne reakcije
Cu
2+
+2e
-
Cu
(1/2)O
2
+H
2
O+2e
-
2OH
-
Anodne reakcije
CuCu
2+
+2e
-
ZnZn
2+
+2e
-
I - galvanska struja
I

Slika 12.14 Shematski prikaz procesa
selektivne korozije

Slika 12.13 Medjukristalna korozija zavarenog
nestabilizovanog nerdjajueg elika
u korozionom medijumu
Mainski materijali

298
elika nastaje u jakim alkalnim rastvo-
rima (kaustina krtost), kod austenitnih
elika, legura Al i Mg u prisustvu jona
hlora i kod mesinga pod uticajem trago-
va amonijaka izdvojenog npr. iz plasti-
nih masa i lakova koji sadre amino-
grupu (NH
2
). Unutranji naponi nastali
preradom mesinga deformisanjem na
hladno izazivaju tzv. sezonsko prskanje,
koje nastaje u periodima velike vlanosti, a podsea na sezonsko pucanje sirovog
drveta pri velikim mrazevima.
Zamorna korozija (sl. 12.12f) nastaje kombinovanim dejstvom korozionog me-
dijuma i ciklinih napona. Otpornost metala procenjuje se na osnovu odnosa koro-
zione zamorne jaine u slanoj vodi i normalne zamorne jaine. Taj odnos jednak je
0.2 za ugljenine elike, 0.5 za nerdjaju-
e elike i 1 za bakar. Ovde treba pome-
nuti i erozionu koroziju koja nastaje pri
transportu fluida cevima. Posebno su
eroziji izloena kolena i rave u kojima
se menja pravac protoka fluida.
Korozija u zazorima (sl. 12.12g) na-
pada metal u uskim zazorima koji posto-
je kod mnogih sklopova razliitih metala
ili nemetala (sl. 12.15).
Korozija ispod stranih materija (sl.
12.12h) nastaje na delovima metala pre-
krivenim opalim liem, papirom, pes-
kom, tj. na onim mestima gde je otean
pristup kiseonika (sl. 12.16). Izgleda pa-
radoksalno da korozija upravo nastaje na
povrinama relativno najbolje zatie-
nim od medijuma koji je izaziva, to zna-
i vodenog rastvora zasienog kiseoni-
kom.
12.2 Hemijska korozija - oksidacija
Do hemijske korozije dolazi pri reakciji metala sa kiseonikom i suvim gasovi-
ma na povienim temperaturama. Tako nastali oksidi mogu biti nestabilni, kao kod
zlata, pa oksidacija ne nastaje, ili isparljivi, kao kod molibdena, gde se oksidacija
odvija konstantnom brzinom. Na povrini nekih metala formira se samo jedna vrsta
oksida, kao npr. kod aluminijuma i titana, dok se kod gvodja uoavaju tri razliita
oksida. Oksidni povrinski slojevi veoma malih debljina (do 300 nm) zovu se fil-

Slika 12.15 Korozija zavrtnja i plastificirane
navrtke u morskoj vodi

Slika 12.16 Korozija ispod neistoa na
svornjaku od nerdjajueg
elika: a) pre ienja,
b) posle ienja
Korozija

299
movi, a deblji od toga skrame. Kod aluminijuma se oksidni film obrazuje na sobnoj
temperaturi, a kod elika u temperaturskom opsegu 230-320C, tako to najpre nas-
taju oksidi svetlo-slamaste boje, a potom tamno-plave. Oksidni sloj moe biti zati-
tni ili nezatitni u zavisnosti od toga da li potpuno prekriva povrinu (npr. kod Al,
Ti) ili je porozan.
Spoljanji faktori koji utiu na hemijsku koroziju odnose se na gasove koji iza-
zivaju koroziju, pre svega na njihovu temperaturu i sastav, a u manjoj meri i priti-
sak.

Fe
3
O
4
Fe
2
O
3
FeO
100
50
0
500 700 900
Temperatura, C
O
k
s
i
d

u

k
o
v
a
r
i
n
i
,


%

m
a
s
e
Oksidaciona atmosfera O
2
Fe
2
O
3
(Hematit)
2-
Fe
3
O
4
(Magnetit) Fe
2+
Fe
3+
FeO (Vistit) Fe
2+

Gvodje

a) b)
Slika 12.17 Sastav oksidnog sloja na gvodju: a) u zavisnosti od temperature,
b) u zavisnosti od udaljenosti od povrine pri temperaturi vioj od
700C (smer prelaza jona oznaen je strelicama)
Temperatura, kao to je ve bilo navedeno, utie na stabilnost nekih oksida.
Ako prevlaku obrazuju vie oksida, njihov relativni udeo zavisi od temperature.
Kao primer je na slici 12.17a dat sastav oksidacione prevlake na gvodju u zavis-
nosti od temperature. Za temperaturu iznad 570C, na slici 12.17b, prikazani su
pojedini slojevi prevlake u zavisnosti od udaljenja od povrine. Uoava se da iznad
570C izrazito raste udeo FeO na raun Fe
3
O
4
; zbog poznatre injenice da joni ki-
seonika (
2
O

) i gvodja (
2
Fe
+
) bre difunduju kroz FeO nego kroz Fe
3
O
4
, (FeO
ima vei broj greaka kristalne reeke) dolazi do ubrzavanja korozije. Poto deblji-
na tanke oksidne prevlake Fe
3
O
4
opada sa porastom temperature to se oksidacija
gvodja iznad 570C znatno ubrzava. Zbog toga niskougljenini elici ne mogu biti
upotrebljeni za dui rad pri temperaturama iznad 570C.
Pritisak ima neznatan uticaj na debljinu prevlake kada je re o atmosferskim
uslovima. Ako parcijalni pritisak padne ispod pritiska razlaganja nekog od oksida
nastaje pojava suprotna oksidaciji - dezoksidacija.
Sastav korozione sredine znatno utie na tok korozije. Promenu uticaja sredine
moe izazvati i veoma mala promena koncentracije njenih komponenata. Npr. sreb-
ro, koje ne korodira na vazduhu ni na visokim temperaturama, korodira brzo u sre-
Mainski materijali

300
dini koja sadri H
2
S ili SO
2
. Isto tako Ni i Cu, inae veoma otporni metali na oksi-
daciju, napadani su u toj sredini. Ovim jedinjenjima (H
2
S i SO
2
) odolevaju legure
aluminijuma, molibdena i volframa.
Pored oksidacione sredine koroziju mogu izazvati i redukujui gasovi. Najva-
niji korozioni redukujui gas jeste vodonik. Kao primer je dalje navedeno delova-
nje vodonika na elik koje je dvojne prirode:
Vodonina korozija - izazvana je reakcijom vodonika sa ugljenikom i stvara-
njem metana koji nema mogunost difuzije. Zato se nagomilava na mestima
nastajanja i stvara visoke napone koji dovode do pojave prslina. Nepovoljan je
i pad sadraja ugljenika zbog vezivanja u metan (CH
4
). Pri ovoj vrsti korozije
nema produkata povrinske korozije.
Vodonina krtost - izazvana je prisustvom rastvorenog vodonika u eliku. Kod
ugljeninih elika vodonina krtost esto ima privremen karakter jer nestaje po
isteku nekoliko dana zbog difundovanja vodonika iz elika. Sporo arenje ubr-
zava taj proces. Suprotno tome, vodonina krtost kod legiranih elika ima tra-
jan karakter.
Poroznost oksidnih slojeva bitno utie na dalji proces korozije. Kompaktni sloj
spreava direktan pristup korozionog medijuma u metal. Do kontakta metala sa ko-
rozionom sredinom tada moe doi samo difuzijom kroz oksidacioni sloj, pa je da-
lja korozija time umanjena - sloj ima zatitni karakter. Slabo prianjanje sloja, poro-
znost ili sloj koji se ljuti, umanjuju zatitu metala.
Dobro prianjanje oksidacionog sloja ne znai da je obezbedjena trajna zatita.
Na to jo utie i itav niz unutranjih i spoljanjih faktora, zavisnih od osobina ok-
sidnih slojeva i od oksidisanog metala. Medju unutranje inioce, koji direktno uti-
u na oksidacione slojeve, mogu se ubrojiti:
Fizike osobine oksidnih slojeva - zatitne osobine sloja zavise od njegovih di-
fuzionih karakteristika, i to kako od mogunosti prenosa jona (difuzije metal-
nih katjona u pravcu od metala i anjona kiseonika u pravcu ka metalu)
(sl. 12.17b) tako i prenosa elektrona. Sa gledita zatite protiv korozije znaa-
jan je to vii omski otpor sloja. Prionljivost sloja je funkcija specifine zapre-
mine, plastinosti, termike provodnosti i termikog irenja oksida koji obrazu-
ju prevlaku. Najbolju zatitu imaju oksidi ija je specifina zapremina neznatno
vea od specifine zapremine osnovnog metala.
Stabilnost produkata korozije - stabilnost nekih oksida menja se sa temperatu-
rom. Npr. kod molibdena, pri temperaturama iznad 550C poinje isparavanje
oksida MoO
3
, te prestaje njegova zatitna uloga.
Sastav oksidnih slojeva - prevlaka moe biti obrazovana od jednog oksida (npr.
Al
2
O
3
,TiO
2
) ili vie oksida (FeO, Fe
3
O
4
, Fe
2
O
3
) sa razliitim osobinama. Rela-
tivni udeo oksida je tada funkcija temperature. Moe se pojaviti i tena eutekti-
ka, koja kvasi metal i time ubrazava oksidaciju (npr. u elinoj komori za sago-
revanje nafte, oksidi Fe obrazuju eutektiku sa V
2
O
3
, koja ima temperature top-
ljenja ispod 600C).
Korozija

301
Medju unutranje inioce, koji se odnose na oksidisani metal, mogu se pre sve-
ga ubrojiti:
Hemijski sastav legure - pomou odgovarajuih dodataka moe se uticati na
brzinu difuzionih procesa (sl. 12.18), a time i na brzinu korozije. Nizak sadraj
dodataka utie na difuzione osobine oksidnih slojeva osnovnog metala; pri ve-
im sadrajima obrazuju se kompleksni oksidi (spineli), ili posebni oksidi pri-
mesa. Nain delovanja pojedinih
primesa nije podudaran. Kao pri-
mer je u tablici 12.2 dat mehani-
zam delovanja najvanijih legira-
juih elemenata kod vatrootpornih
elika.
Struktura legure - povoljnija je
homogena struktura koja se moe
dobiti odgovarajuom termikom
obradom. Negativnim se pokazalo
prisustvo nemetalnih ukljuaka,
naroito potpovrinskih, koji dop-
rinose lokalnoj oksidaciji, odnos-
no odvijanju anodnih procesa.
Stanje povrine metala - polirana
povrina je otpornija.
Procesi unutar metala - na povi-
enim temperaturama pri odredje-
nim uslovima dolazi do unutranje oksidacije
1
, pri emu ispod prevlake nastaje
oksid koji razara prevlaku, a koliina oksida legirajuih elemenata sa vreme-
nom raste paraboliki.









1
Uslovi unutranje oksidacije: 1) osnovni metal obrazuje sa kiseonikom vrst rastvor; 2) elik je
legiran elementom koji ima vei afinitet prema kiseoniku nego osnovni metal; 3) kiseonik bre
difunduje u osnovni metal nego legirajui elementi skloni unutranjoj oksidaciji. Ove uslove
ispunjavaju V i Mo, koji se dodaju eliku u malim koliinama. Oksidi ovih elemenata obrazuju
niskotopljive eutektike sa oksidom gvodja i dovode do katastrofalnih rezultata kod delova izloenih
visokim temperaturama.
G
u
b
i
t
a
k

m
a
s
e
,


g
/
m
2
h
Sadraj Cr, %
30
20
10
0
0 2 4 6 8
T
1
T
2
T
3

Slika 12.18 Uticaj temperature na brzinu
hemijske korozije hromnog elika,
sa 0.15% C i 0.9% Si (T
1
>T
2
>T
3
)
Mainski materijali

302
Tablica 12.2 Mehanizam delovanja glavnih legirajuih elemenata u vatrootpornim
elicima
Ele-
ment
Delovanje
Cr
Manje je plemenit nego Fe, ali lako prelazi u pasivno stanje. Ima prednost to
pri oksidaciji stvara zatitni sloj, koji ne sadri gotovo nikakve vakancije, spre-
ava difuziju i tako koi dalju koroziju. Stvoreni sloj ima zatitni karakter samo
pri dovoljno visokom sadraju hroma, koji mora biti vei za vie radne tempera-
ture (sl. 12.18).
Ni
Plemenitiji je od Fe. U povrinskim slojevima zato prvenstveno oksidie Fe.
Time ispod tankog oksidnog sloja raste relativna koncentracija Ni, koji sniava
aktivnost Fe i koi tako dalju koroziju. Znatniji uinak nikla javlja se pri sadra-
ju koji dovodi do pojave austenitne strukture. Ne poveava otpornost elika u
HNO
3
, ali poveava u H
2
SO
4
i veini organskih kiselina.
Si
Ima vei afinitet prema kiseoniku nego Fe. Stoga na povrini nastaju jedinjenja
SiO
2
, FeOSiO
2
koja stvaraju zatitni sloj izmedju metala i korozione sredine
(sadraj Si u ovim elicima je max 2.5%).
Al
Slino kao i Si ima visok afinitet prema kiseoniku. Zatitni medjusloj ovde ob-
razuju jedinjenja Al
2
O
3
, FeOAl
2
O
3
; Al deluje i na visokim temperaturama, gde
- forma Al
2
O
3
prelazi (pri 1000C) u stabilnu - formu - korund.
12.3 Zatita metala od korozije
Koroziona otpornost neke konstrukcije moe se u principu poveati pravilnim
izborom materijala, konstrukcionim merama i modifikacijom korozionog mediju-
ma.
Otpornost legura na koroziju zavisi od legirajuih elemenata i stepena rafinaci-
je, strukture, zaostalih napona i stanja povrine.
Legirajui elementi koji poveavaju korozionu otpornost mogu biti:
pasivizacioni (npr. Cr, Ni i Mo u vatrootpornim i elicima otpornim na kiseli-
ne),
katodni (olakavaju pasivizaciju, npr. Cu u nerdjajuim elicima),
neutralni (Ti, Nb i Ta koji se dodaju kao stabilizatori austenitnim nerdjajuim
elicima),
metali koji obrazuju okside u vatrootpornim elicima (Cr, Al, Si),
inhibitori (npr. As ili Sb u mesingu koji spreavaju sezonsko pucanje).
Procesi rafinacije metala, koji imaju za cilj poveanje korozione otpornosti,
odnose se na smanjenje % S kod raznih klasa elika, smanjenje % C kod nerdjaju-
ih austenitnih elika ili smanjenje primesa Fe, Si i Cu u istom aluminijumu.
Na strukturu metala i zaostale napone moe se uticati termikom obradom.
Najee se izvodi arenje radi rastvaranja sekundarnih faza (intermetalnih jedinje-
Korozija

303
nja ili karbida) i potom brzo hladjenje. arenjem za otklanjanje zaostalih napona
smanjuje se sklonost ka naponskoj koroziji i vodoninim prslinama. Uslove arenja
(temperaturu, vreme) treba odabrati tako da ne nastupi znatnije smanjenje svojstava
otpornosti konstrukcionog materijala.
Stanje povrine odnosi se na istou, glatkost i zaostale napone. Koroziona ot-
pornost poveava se dekapiranjem (pranje u 5-10% H
2
SO
4
, T = 70C) ugljeninih i
nerdjajuih elika, jer se pod dejstvom slabo koncentrovane kiseline uklanjaju po-
vrinski sulfidni ukljuci. Kod nerdjajuih elika je korisno poliranje, jer se time
poveava pasivnost metala. Pritiskujui naponi u povrinskim slojevima metala
poveavaju otpornost prema naponskoj koroziji. Primenom odgovarajuih mehani-
kih postupaka mogu se indukovati pritiskujui naponi (u plitkom sloju), a elimini-
sati zateui naponi. Za to se koristi bombardovanje elinim ili keramikim kugli-
cama ili specijalno valjanje.
Glavni zadatak projektanata i konstruktora je da izrade projekat konstrukcije
koja e odgovarati u pogledu funkcionalnosti, mogunosti izrade i oekivanih opte-
reenja u eksploataciji. Pri tome projektant i konstruktor moraju uvek imati u vidu
antikorozionu zatitu projektovanog objekta.
Problem korozije dobija poseban znaaj u industrijskim zonama, a naroito u
mestima gde je locirana hemijska ili metalurka industrija. esto se mora uzeti u
obzir i kondenzaciona vlaga u toku eksploatacije. Koroziona agresivnost sredine
moe znatno porasti u sluaju kiselih kia (
2 3
SO SO ;
2 3 2 4
H O SO H SO + = ) ili
ako vazduh sadri aerosole ili korozione industrijske gasove kao to su SO
2
, SO
3
,
Cl
2
i HCl.
Pri konstruisanju delova koji rade u atmosferskim uslovima, tei se da se sma-
nji zadravanje vode u otvorenim delovima konstrukcije (sl. 12.19a). Zato profile,
ugaonike i zavarene nosae treba postaviti tako da se omogui oticanje vode i pro-
vetravanje (sl. 12.19b). Kad je u pitanju metalna cisterna treba je tako fundirati na
betonski temelj da se izbegne nagomilavanje vlage na povrini oslanjanja
(sl. 12.20).

a) b)
Slika 12.19 Primeri (a) nepravilnih i (b) pravilnih konstruktivnih reenja iz aspekta zatite
od korozije
Dejstvo korozije na metalne konstrukcije moe se umanjiti ili spreiti na vie
naina. Pre svega treba paljivo birati materijal, kao i postupak njegove prerade i
povrinske zatite (inhibitori, katodna zatita). Tako su npr. aluminijum i njegove
Mainski materijali

304
legure otporne na vazduhu, u vodi,
amonijaku, organskim kiselinama i
veini organskih jedinjenja. Hromni i
visokohromni elici otporni su na va-
zduhu, vodi, pari, slabim kiselinama,
veini neorganskih kiselina, kao i na
soli, alkalije (hidrokside alkalnih me-
tala (Li, K, Na)) i amonijak.
Bakar, mesing i bronze otporni su
na vazduhu, u vodi, morskoj vodi,
rastvorenim parama sulfata i karbona-
ta, neoksidiuim kiselinama (kisele
soli, HCl, H
2
SO
4
).
Olovo je otporno na vazduhu, u
vodi, vlanom amonijanom tlu, u al-
koholu, sumpornoj kiselini i ferohlo-
ridu.
Na raspolaganju su jo Mg-legure, legure Cu-Ni, srebro, mek i niskolegiran e-
lik, tantal, kalaj, titan, cink, cirkonijum, koji su koroziono otporni u odgovarajuim
sredinama.
Vlaga poveava elektroprovodljivost sredine izmedju anode i katode, a time i
brzinu korozije. U tom smislu je dokazano da suva atmosfera sa relativnom vla-
nou do 30% gotovo ne utie na koroziju metala. Grube i zatvorene povrine mo-
gu zadrati vlagu, a povrinski zarezi i prljavtina mogu dovesti do depolarizacije.
Isto tako treba voditi rauna da se vlaga nagomilava na otrim uglovima, preklop-
nim spojevima, lokalnim udubljenjima i tsl., te se ta mesta moraju posebno zatititi,
npr. bojenjem delova pre montae konstrukcije.
Galvanska (elektrohemijska) korozija nastaje kad se ispune sledei uslovi:
spregnuti metali se razlikuju po elektrodnim potencijalima vie od 50 mV,
metali su u direktnom medjusobnom kontaktu,
oba metala su u dodiru sa istim elektrolitom i
elektrolit sadri rastvoren O
2
ili kiselinu, to doprinosi odravanju katodnog
procesa.
Ako je bilo koji od navedenih
uslova ispunjen, razliiti metali ili
legure ne smeju se direktno spajati
(sl. 12.21), ve je potrebno ubaciti
podmetae izradjene od elektroizola-
cionih materijala (vidi sl. 12.7). Na
raspolaganju je veliki broj materijala
organskog porekla pogodnih za izra-
du podmetaa i aura. Ali, veina od
1
2
3
2
4

Slika 12.20 Nain pravilnog fundiranja
cisterne: 1- cisterna, 2- bitumen
3- tkanina od staklenih vlakana,
4- betonski temelj
elik
Aluminijum
Bakar
Anoda Korozija
Katoda
Katoda
(za Al-Fe)
Anoda
(za Cu-Fe)

Slika 12.21 Nepravilna sprega razliitih metala
Korozija

305
njih brzo se oteuje usled znatnih kontaktnih napona u spoju, te njihova primena
nije uvek pouzdana. Ponekad je najbolji nain povezivanja razliitih metala pomo-
u umetaka iji je elektrodni potencijal negde u sredini izmedju potencijala spoje-
nih delova (sl. 12.22).
U cilju spreavanja direktnog kontakta povrine metala sa okolnom sredinom
esto se primenjuju antikorozivne boje. Najvanija je stvar zatititi plemenitiji me-
tal u spoju, jer bi farbanje samo metala osetljivijeg na koroziju pogoralo situaciju.
Naime, u tom sluaju moe se pojaviti pitting korozija u porama prevlake.
Posebnu panju pri konstruisanju treba posvetiti spojevima metala izvedenim:
zavarivanjem, lemljenjem, zakiva-
njem ili zavrtnjevima.
Pri spajanju razliitih metala tre-
ba teiti da spojni elementi budu ka-
todne, a ne anodne zone. To znai da
spojni element mora biti od plemeni-
tijeg metala da bi u galvanskom paru
preuzeo ulogu katode. Drugim rei-
ma zavrtnji, navrtke, zavareni avovi
i lemovi (sl. 12.23) moraju uvek biti
od plemenitijeg metala nego spajani
delovi. Kad je re o zavarenim spo-
jevima najotporniji su prema koroziji
sueoni spojevi, a za njima zaostaju
preklopni i ugaoni spojevi. Kod su-
eonih spojeva poeljno je da koren
ava bude okrenut prema elektrolitu
(sl. 12.24).

Slika 12.22 Posredno spajanje dva dela
od razliitih metala
Plemenitiji metal Plemenitiji metal
Plemenitiji metal Plemenitiji metal
a) b)
c) d)

Slika 12.23 Spojevi izvedeni: a) zavarivanjem, b) zakivanjem, c) lemljenjem i d) zavrtnjem
Mainski materijali

306
Agresivnost korozione sredine moe se umanjiti:
eliminisanjem O
2
iz vode (deaeracijom), zasienjem azotom, dezoksidacijom,
kao i
neutralisanjem kiselih supstanci u vodi, npr. dodavanjem alkalija.
Usporavanje korozionih procesa moe nastai prirodno (polarizacijom) i veta-
ki: platiranjem, nanoenjem
zatitnih prevlaka (organskih,
neorganskih, metalnih) i tzv.
katodnom zatitom i inhibito-
rima. Zatitni slojevi ili prev-
lake spreavaju kretanje elek-
trona i rastvaranje jona, ime
impregniraju povrine metal-
nih predmeta.
Platiranje (plakiranje) je
nanoenje zatitnih slojeva od
nikla, kalaja ili slinih metala na eline limove. Platiranje se moe izvesti valja-
njem na toplo ili zavarivanjem eksplozijom tankih folija od navedenih metala.
Organske prevlake deluju tako to spreavaju da vlaga, vazduh ili druge mate-
rije prodru u osnovni metal. Poto se ove prevlake razaraju na povienim tempera-
turama, mogu se upotrebljavati samo za delove koji rade na sobnim temperatura-
ma. Organske materije za prevlake su: boje, lakovi, adhezione plastine mase, kat-
ran, mast i ulje. Pre nanoenja prevlaka potrebno je povrine dobro oistiti: od-
maivanjem, pranjem, elektrolitikim ienjem, peskarenjem itd.
Neorganske prevlake se dele na: staklaste, smolaste ili emajlne. One u stvari
predstavljaju barijeru izmedju okolne sredine i tienog predmeta. Osim gore na-
vedenih materijala, upotrebljavaju se za unutranju zatitu i obloge koje mogu biti:
keramike, plastine, gumene, drvene ili grafitne.
Metalne prevlake nanose se razliitim metodama. Cinkane i kalajne prevlake
obino se nanose potapanjem istih elinih limova u kupatila rastopljenog Zn ili
Sn. Tanje i ravnomernije prevlake nanose se elektrolitikim postupkom (Zn, Sn).
Isto se tako dobijaju dekorativne prevlake od Ni, Cr i Cd. Difuzione prevlake se
formiraju na visokim temperaturama u prisustvu spraenog Al, Cr, Fe-Si, Zn i dr.
Ovo su obino grublje prevlake i koriste se za zatitu zavrtnjeva, osovinice i sl.
Katodna zatita se ostvaruje tako to se tienom predmetu poveava standar-
dni elektrodni potencijal, to znai da se on prevodi u pozitivno ili manje negativno
stanje. Ova promena moe se ostvariti na dva naina: dovodjenjem jednosmerne
struje iz spoljanjeg izvora (akumulatora, ispravljaa), (sl. 12.25a), i direktnim ob-
razovanjem galvanskog para (sl. 12.25b).
Medijum koji izaziva koroziju

Slika 12.24 Nepravilno (a) i pravilno (b) postavljanje
sueonog spoja u odnosu na elektrolit
Korozija

307
Anoda
(C, Pt, Pb
ili Fe-Si)
Atmosfera
Zemlja
Rezervoar
(cevovod)
Izolovana
bakarna
ica
Ispravlja
- +
Izvor struje
Struja
Anoda
(Al, Mg ili Zn)
Atmosfera
Zemlja
Rezervoar
(cevovod)
Izolovana
bakarna
ica
Stuja

a) b)
Slika 12.25 Katodna zatita metalnih konstrukcija: a) jednosmernom strujom iz spoljnjeg
izvora i b) direktnim formiranjem galvanskog elementa
Kad je re o zatiti pomou spoljanjeg izvora struje, potrebno je tieni pred-
met vezati za minus pol, a anodu ugradjenu u blizini tog predmeta, za plus pol.
Katodna zatita bez spoljanjeg izvora struje postie se ugradnjom anode od Al,
Mg ili Zn u blizini tienog predmeta. Anoda se bakarnom icom povezuje sa tim
predmetom, te preuzima ulogu "rtvovane" anode. Na ovaj nain se pored ostalih
konstrukcija tite od korozije i bojleri, ugradnjom rtvovane anode od Zn.
Katodna zatita nalazi primenu za podzemne cevovode, rezervoare, brodove i
brodsku opremu i sline konstrukcije izloene elektrohemijskoj koroziji.
Inhibitori se dodaju elektrolitima u zatvorenim sudovima da bi se postiglo
inertno stanje. Oni deluju tako to oblau anodu i prekidaju strujno kolo. Kod eli-
nih hladnjaka se to deava ako se rashladnoj vodi doda natrijum fosfat to dovodi
do formiranja pasivnog oksida Fe
2
O
3
. U nekim sluajevima pojedini aditivi stvara-
ju uljni film koji se efikasno odupire koroziji. Inhibitori se takodje mogu upotrebiti
da uspore dejstvo elektrolita. To su najee hromati, zatim fosfati i silikati, kao i
neka organska jedinjenja.
Ako se shvati da je sutina elektrohemijske korozije stvaranje strujnog kola iz-
medju anode i katode, proizilazi da korozija prestaje ako se to kolo prekine. Prakti-
no se to postie:
skidanjem prljavtine nagomilane na dodiru dva metala, ili pojedinim mestima
jednog te istog metala,
nanoenjem zatite na jedan metal i
primenom nemetalnih prevlaka.





Mainski materijali

308
DEFINICIJE I DOPUNE:
Korozija: razaranje materijala izazvano sloenim elektrohemijskim dejstvom
okolne sredine.
Elektrohemijska korozija: korozija u elektroprovodljivoj sredini tj. u elektrolitu.
Hemijska korozija: korozija odnosno oksidacija na povienim temperaturama u
suvim gasovima, tj. u elektroneprovodljivim sredinama.
Galvanski par: strujno kolo spontano uspostavljeno izmedju katode i anode pos-
redstvom elektrolita.
Anoda: metalna elektroda koja otputa elektrone i u obliku jona rastvara se u
elektrolitu.
Katoda: elektroda galvanskog para koja prima elektrone.
Elektroliti: sprovodnici elektrine struje druge vrste; struja se sprovodi
transportom materije - pozitivnih jona. Elektroliti mogu biti homogene tenosti,
rastvori, te vrste ili gasovite materije.
Polarizacija: sniavanje poetne potencijalne razlike izmedju anode i katode
galvanskog para.
Anodna polarizacija: usporavanje anodnog procesa rastvaranja metala zbog pove-
anja koncentracije sopstvenih jona u elektrolitu ili zbog formiranja izolacionih
filmova.
Katodna polarizacija: usporavanje ili zaustavljanje katodnih reakcija galvanskog
para usled nagomilavanja produkata reakcije.
Pasivizacija: obrazovanje zatitnog atomnog ili molekularnog sloja koji usporava
ili blokira koroziju.
Koncentracioni galvanski potencijal: galvanski par koji nastaje zbog razliitih
koncentracija elektrolita na pojedinim delovima istog radnog predmeta.
Piting - korozija: korozija u anodnim rupicama na povrini metala.
Medjukristalna korozija: korozija koja preteno nastaje na granicama metalnih
zrna.
Naponska korozija: korozija nastala delovanjem mehanikih napona kod delova
koji se nalaze u korozionom medijumu.
Selektivna korozija: gubitak jedne faze u dvofaznim legurama ili gubitak manje
plemenitog metala u legurama tipa vrstog rastvora.
Katodna zatita: zatita metala od korozije njegovim povezivanjem sa rtvova-
nom anodom ili dovodjenjem jednosmerne struje iz spoljneg izvora ime metal
postaje katoda.
Anodna zatita: zatita metala obrazovanjem pasivnog filma usled dovodjenja
struje iz spoljneg izvora.
Korozija

309
Modifikacija korozionog medijuma: smanjenje korozionog dejstva eliminisan-
jem kiseonika iz vode ili neutralisanjem kiselosti (dodavanjem alkalija).
Inhibitori korozije: sredstva koja se u malim koliinama dodaju korozionim
sredinama radi njihovog prevodjenja u inertno stanje; dolazi do prekrivanja anode,
a time i do prekidanja strujnog kola u galvanskom paru.
PITANJA:
1. Definisati koroziju i sredine u kojima ona nastaje.
2. Objasniti razliku izmedju korozije u elektrolitu i suvim gasovima.
3. Objasniti kako se stvara galvanski par na istom metalu, a time i uslovi za pojavu
korozije.
4. Kako se odredjuje standardni elektrodni potencijal?
5. Shematski prikazati anodnu i katodnu reakciju metala u elektrolitu.
6. Navesti nekoliko metala koji imaju pozitivne i negativne standardne elektrodne
potencijale.
7. Pomou Purbeksovog dijagrama i pH- vrednosti objasniti koroziono dejstvo
razliitih sredina.
8. Zato je potrebno da elici otporni na kiseline sadre najmanje 12% Cr?
9. Zato je ponekad povoljnija anodna (Zn) zatitna prevlaka nego katodna (Sn)?
10. Kako nastaje piting korozija i korozija u zazorima?
11. Zato opalo lie i druge neistoe na metalu ubrzavaju koroziju?
12. Medjukristalna, selektivna i naponska korozija.
13. Primenom Omovog zakona proceniti kako se moe usporiti elektrohemijska
korozija.
14. Hemijska korozija u suvim gasovima i vrste oksida Fe.
15. Koji metali stvaraju na povrini stabilne zatitne okside, a koji rastvorljive ok-
side?
16. Konstrukcioni metodi zatite od korozije.
17. Metodi za smanjenje korozije kod zakovanih, zavarenih i lemljenih spojeva.
18. Zatitne prevlake na metalima protiv korozije.
19. Katodna zatita od korozije i inhibitori korozije.
20. Vodonina polarizacija i depolarizacija obrazovanjem H
2
i H
2
O.




Mainski materijali

310





13
KERAMIKI MATERIJALI, STAKLO I
METALURGIJA PRAHA
13.1 Keramiki materijali
Keramiki materijali su kristalna jedinjenja dobijena kombinacijama metalnih i
nemetalnih elemenata. Osobine tako dobijenih keramika razliite su od poetnih
sastojaka. Te osobine proistiu iz konfiguracije elektrona koja je svojstvena jakim
jonskim ili kovalentnim vezama. Budui da nemaju slobodne elektrone pri sobnoj
temperaturi, ovi su materijali dobri elektrini izolatori i slabi provodnici toplote.
Keramike su krti, tvrdi i kruti materijali, po pravilu jai na pritisak nego na
zatezanje. Kad se opterete praktino ne pokazuju plastinu deformaciju, ve samo
elastinu, i ona je pre razaranja veoma mala. Otpornost keramika na hemikalije je
vea nego metala i organskih materija. Temperatura topljenja keramika je veoma
visoka i kree se od 1930-3870C; izuzetak je glina koja omekava pri oko 1100C.
U irem smislu, u keramike materijale spadaju kamen, glina, vatrostalni
materijali, tehnika keramika i staklo. Neke keramike i njihove karakteristike date
su u tablici 13.1.
13.1.1 Kamen
Kamen je materijal koji su ljudi najpre poeli da koriste. I danas veliku primenu
imaju kreni kamen (krenjak), peanik, kriljci, mermer, granit. Najei sastojci
kamena su silicijum dioksid (SiO
2
), alumino-silikati (liskuni, nefelini, zeoliti), i
kalcijum karbonat (CaCO
3
). Silicijum dioksid je postojan u svim sredinama izuzev
fluorovodonine kiseline koja ga rastvara. Aluminosilikati, koji su osnova uljnih
kriljaca, kriljaca feldspata i gline, manje su postojani od SiO
2
. Kalcijim karbonat
je rastvorljiv u razblaenim kiselim rastvorima, to znai da e se raspadati u
zagadjenoj vlanoj atmosferi (produkt sagorevanja primesa sumpora u uglju daje
SO
2
koji pomean sa vlagom iz vazduha obrazuje sumpornu kiselinu).

Mainski materijali

312
Tablica 13.1 Karakteristike nekih keramikih materijala
Hem.
formula
Naziv
Temper.
topljenja T
t
,
C
Modul
elasti., E,
MPa
Zatezna
jaina, R
m
,
MPa
Tvrdoa,
HV
Pritisna
jaina, R
cm
,
MPa
Al
2
O
3
Glinica 2038 352000 282 2200 2820
B
4
C Bor karbid 2427 295000 155 3700 2955
Cr
23
C
6
Hrom karbid 2204 253000 - 2280 3167
- Elektroporcelan 1760 70300 35.2 - 422
C Grafit - 3500-12000 3.5-10.6 - 14-42
MgO
Magnezijum
oksid
2800 281000 141 - 844
-
Liskun
(muskovit)
1370 175000 317 - 1055
SiC Silicijum karbid 2732 91000 14 - 106
SiC
Presovan
silicijum karbid
2760 478000 176 3500 1056
TiC Titan karbid 3150 352000 457 3200 2111
WC Volfram karbid 2774 563000 915 2300 4574
ZrO
2
Cirkonija 2704 141000 70 - 493
Kreni kamen ili krenjak je sedimentna stena
1
sastavljena uglavnom od
CaCO
3
i kalcijum-magnezijum karbonata (CaMg(CO
3
)
2
). Posle kalcinacije
(peenja) krenjaka dobija se negaeni kre CaO. Pored primene u gradjevinarstvu,
krenjak se koristi kao topitelj pri preradi gvodja i elika i za proizvodnju
acetilena (pri sagorevanju CaO sa koksom dobija se CaC
2
, koji u daljoj reakciji sa
vodom daje acetilen C
2
H
2
). Krenjak ima gustinu 2485 kg/m
3
, jainu na kidanje
63 MPa, a otporan je na temperaturama ispod 900C.
Uljni kriljci se sastoje od finozrnog SiO
2
i Al
2
O
3
. Manje su porozni od
peanika, a u kalcinisanom (suenom) stanju pomeani sa kreom daju jednu vrstu
cementa. Iz jedne tone uljnih kriljaca moe se dobiti 60-380 litara nafte po emu
je ovaj kamen i dobio ime.

1
Sedimentne stene postale su taloenjem mineralnih materija iz vode ili vazduha; krenjak, peanik i
uljni kriljci su sedimentne stene.
Keramiki materijali, staklo i metalurgija praha

313
kriljci su nastali metamorfozom iz nataloenog mulja i gline, i to u uzanim
slojevima raspuklih stena. Zato se lako seku i bruse u tanke ploe primenljive za
kolske table, vatrostalne ploe, elektroizolacione ploe i za trotoare. Ove ploe
imaju jainu na pritisak oko 100 MPa, gustinu oko 2820 kg/m
3
, i uz to su veoma
otporne na vremenske promene i abrazivno habanje.
13.1.2 Glina
Glina je opti naziv za materijal sastavljen od veoma siunih estica (prenika
0.1-0.2 m) kaolina, kvarca, feldspata, turmalina, liskuna i dr. minerala. Kad su
suve gline su jako higroskopne, a ako se zasite vodom postaju plastine i lepljive.
Ilovaa je peskovita i ukasta glina koja sadri oksid gvodja i karbonat kalcijuma
(pesak i glina su osnovni mineralni sastojci svih vrsta obradive zemlje). Glina je
glavna sirovina keramike industrije. Termin gruba keramika odnosi se na izradu:
crepova, raznog vatrostalnog materijala (amot), sinterovanog tvrdog kamena
(klinker), glinenih sudova (grnarija), keramikih ploica i tsl. Fina keramika
odnosi se na proizvodnju porcelana, fajansa (majolike - porozne keramike robe
prevuene neprovidnom i neprozirnom glazurom - jevtina zamena porcelana).
Glavni sastojak gline je Al
2
O
3
, zatim SiO
2
, neistoe i voda. Neistoe mogu
biti oksid gvodja, kalijum, magnezijum ili kre. Za primene u tehnici najvanija je
vatrostalna glina (amot) koja sadri oko 7.5% neistoa. To je sedimentna glina,
dakle nastala dugotrajnim taloenjem iz vodenih nanosa.
Razlikuju se: nisko kvalitetne, obine i super gline. Nisko kvalitetne gline
sadre malo Al
2
O
3
i SiO
2
i mogu se upotrebljavati za temperature do 870C. Gline
obine namene upotrebljavaju se do 1370C, a gline super namene do 1650C.
Gledano prema strukturi, kao inenjerski materijali, upotrebljavaju se sledee
vrste glina: aluminijumske, kaolin i korund.
Aluminijumske gline, sastoje se iz boksita (Al
2
O
3
5H
2
O) i kolonija
(Al
2
O
3
H
2
O).
Kaolin (Al
2
O
3
2SiO
2
2H
2
O), je u istom stanju bela glina i koristi se pri izradi
porcelana, vatrostalnih cigli, papira, gume, pigmenata za boje i izolacionih
materijala. Kaolin se u istom stanju topi na 1760C. Vatrostalni materijal
(3Al
2
O
3
2SiO
2
) dobija se dugotrajnim zagrevanjem u elektro pei u kojoj se tope
kvarcni pesak (SiO
2
) i boksit. Dobijeni materijal koristi se za oblaganje pei za
topljenje metala (tigl pei), za oblaganje ekstruderskih kalupa i za izolatore sveica
benzinskih motora.
Korund (Al
2
O
3
) u prirodnom stanju vadi se iz zemlje kao dragi kamen. Kad
sadri hromnu kiselinu zove se rubin (osovinice satova), a sa oksidom gvodja i
oksidom titana daje safir. Posle topljenja Al
2
O
3
, se moe izlomiti i granulisati radi
upotrebe za abrazivno ienje, lepovanje i izradu tocila. U obliku briketa koristi se
kao vatrostalni materijal za oblaganje pei.
Mainski materijali

314
13.1.3 Vatrostalni materijali
Materijal se smatra vatrostalnim ako se ne deformie pri temperaturi jednakoj
ili vioj od 1600C. Procena vatrostalnosti zasniva se na zagrevanju uzorka oblika
trostrane piramide, sve dok se zagrevanjem piramida savije tako da njen vrh
dodirne osnovu (sl. 13.1). Vatrostalni materijali se koriste za izradu i podzidjivanje
elinih pei koje rade na visokim temperaturama; uglavnom je re o visokoj pei,
kupolnoj pei i peima za proizvodnju elika, kao i peima za termiku obradu. U
metalurgiji se kao vatrostalni materijali najvie upotrebljavaju amotne, silikatne,
dolomitne i magnezitne cigle. Osim navedenih materijala u primeni su i hromne
cigle, silicijum karbid i upljikave cigle.
1
2

Slika 13.1 Odredjivanje temperature omekavanja vatrostalnih
materijala: 1- nezagrejan (nedeformisan) uzorak,
2- zagrejan (deformisan) uzorak
Na osnovu hemijskih reakcija, odnosno dominantnih sastojaka, vatrostalni
materijali mogu biti kiseli, neutralni i bazni.
amot se najvie upotrebljava u tehnici, budui da se dobija iz lako dostupnih
mineralnih nalazita i da se odlikuje slabo kiselim ili slabo baznim osobinama.
Hemijski sastav amotnih cigli je 50-60% SiO
2
, do 42% Al
2
O
3
i 1.5-3% Fe
2
O
3
.
Izradjuju se od manje ili vie istog kaolina (2SiO
2
Al
2
O
3
2H
2
O) i peene gline.
Ove cigle nisu namenjene da nose veliko optereenje, ve samo za oblaganje
visokotemperaturskih komora. Malter za podzidjivanje pravi se od vatrostalne gline
i vode.
Silikatne cigle zadravaju jainu i na povienim temperaturama. Hemijski se
svrstavaju u kisele (96-98% SiO
2
) i koriste se za oblaganje topionikih pei u
sluaju kad je rastopljena ara kisele prirode. Na radnim temperaturama niim od
540C silikatne cigle se habaju ili krune, te se i ne primenjuju ispod ove
temperature.
Dolomit je dvostruki karbonat kalcijuma i magnezijuma ija je hemijska
formula CaCO
3
MgCO
3
. Posle peenja dolomita (pri 1700C) dobija se CaOMgO
Keramiki materijali, staklo i metalurgija praha

315
koji se zatim melje i mea sa smolom i najzad presuje u cigle. One su namenjene za
podzidjivanje Simens-Martenovih pei i elektrinih pei za proizvodnju elika.
Magnezitne cigle su u hemijskom pogledu bazian materijal. Slue za
oblaganje konvertorskih LD pei i Besemerovih kruki. Kao vezivno sredstvo
izmedju cigli (malter) koriste se tanki elini limovi koji oksidiu na povienim
temperaturama. Feri-oksid (Fe
2
O
3
) hemijski reaguje sa oksidom magnezijuma i
tako uvruje cigle.
Hromne cigle su vatrostalni materijali koji sadre 50% hromnih oksida, sa
promenljivim sadrajem oksida Al, Mg, Si i oksida gvodja. Deklariu se kao
hemijski neutralne. Kombinacije hrom-magnezijum oksida daju cigle pogodne za
visoke temperature i otporne na habanje.
Silicijum-karbid - SiC dobija se zagrevanjem kvarcnog peska pomeanog sa
koksom u elektro pei pri oko 2000C. U istom stanju to su bezbojni kristali po
tvrdoi gotovo jednaki dijamantu. Pri temperaturi iznad 2200C silicijum-karbid se
raspada tako to Si isparava i C se pretvara u grafit, koji pomean sa uljem daje
mazivo. Uobiajeni naziv za SiC je karborundum. Tehniki SiC je tamne boje
usled neizbenih primesa. Zbog velike tvrdoe od karborunduma se prave tocila i
brusevi, a zbog njegove dobre elektroprovodljivosti primenjuje se i za izradu
delova elektro pei.
Termo-izolacione (upljikave) vatrostalne cigle koriste se za pei kod kojih se
trai odravanje konstantne temperature. To su lake i porozne cigle dobijene
posipanjem umeene gline ugljenom prainom. U toku peenja cigle, dodate estice
ugljenika sagorevaju i ostaju gasni mehurovi. Na taj nain dobijaju se porozne
cigle lake za 1/3 od punih, ali sa priblino toliko boljom toplotnom izolacijom.
Uglavnom se upljikave cigle upotrebljavaju za pei srednjih temperatura
namenjenih za lemljenje i termiku obradu. Takodje slue za spoljanje
obzidjivanje visoko-temperaturskih pei, da bi se umanjili toplotni gubici kroz
njihove zidove.
13.1.4 Tehnika keramika
Pored ve navedenih tehnikih keramika Al
2
O
3
, SiC, jo treba pomenuti
berilijumoksid (BeO) i barijumtitanit (BaTiO
2
). Tehnike keramike se presuju na
toplo od materijala pripremljenog u obliku suvog praha. One su takodje dobri
toplotni izolatori, ali su zbog svoje velike istoe izuzetno skupe. Za zatitu
vasionskih brodova pri prolasku kroz zemljinu atmosferu koriste se keramike
ploice izradjene od kvarcnih vlakana.
Kad je re o mainstvu danas se keramike koriste kao abrazivni materijali,
tvrdi metali za rezne alate i super tvrdi materijali.
Pored gore navedene alatne keramike, keramika se u motornoj industriji
upotrebljava i kao konstrukcioni materijal, uglavnom za termiki optereene delove
motora (kouljice cilindara, ventile i dr.). U avio industriji koriste se i materijali
izradjeni kombinacijom keramike i metala, tzv. kermetali (kermeti).
Mainski materijali

316
Abrazivni materijali od keramike slue za bruenje i poliranje drugih materijala
manje tvrdoe. Keramiki abrazivi najee se izradjuju od topljenih jedinjenja
Al
2
O
3
i SiC. Proizvodi kao to su brusevi, tocila i brusne trake dobijaju se
medjusobnim povezivanjem sitnih keramikih estica. Kao vezivni materijali
koriste se organske smole, glina ili adhezivi na bazi gume. Veoma znaajan
keramiki abraziv je bornitrid, tvrd gotovo kao dijamant, ali termiki znatno
stabilniji o