Anda di halaman 1dari 415

Univerzitet u Kragujevcu Mašinski fakultet u Kragujevcu

Milorad Jovanović Dragan Adamović

Vukić Lazić Nada Ratković

MAŠINSKI

MATERIJALI

Kragujevac, 2003.

MAŠINSKI MATERIJALI

ISBN 86-80581-55-0

Autori:

Recenzenti:

Izdavač:

Štampa:

Tiraž

Prof. dr Milorad Jovanović

Dr Dragan Adamović, docent

Dr Vukić Lazić, docent

Mr Nada Ratković, asistent

Prof. dr Ružica Nikolić

Prof dr Aleksandar Sedmak

Mašinski fakultet

34000 Kragujevac

Sestre Janjić 6

Grafički atelje

˝ SKVER ˝

Kragujevac

500 primeraka

Odlukom Naučno-nastavnog veća Mašinskog fakulteta u Kragujevcu br.01-223 od 10. 04. 2003. godine ova knjiga je dobila status univerzitetskog udžbenika.

PREDGOVOR

Na svim mašinskim fakultetima i višim školama sluša se predmet Mašinski materijali. Najveći deo predavanja u ovom predmetu od- nosi se na metalne materijale koji su danas, a i dalje će to biti, osno- vni materijali za izradu delova mašina i uredjaja. U poslednje vreme se kao konstrukcioni materijali postepeno uvode polimeri, kompoziti i keramike, a u nešto manjoj meri i tehni- čko drvo i preradjevine od drveta. Zbog toga se na većini tehničkih fakulteta kod nas i u svetu, nastavni programi proširuju i poglavlji- ma o savremenim tehničkim materijalima i naprednim tehnologija- ma. Zato smo, i pored postojeće literature iz oblasti mašinskih mate- rijala, bili prinudjeni da pripremimo novi udžbenik koji u potpunosti odgovara savremenim tendencijama u oblasti primene konstrukcio- nih (inženjerskih) materijala. Ovom prilikom posebno se zahvaljujemo recenzentima, koji su ne samo pročitali rukopis, već su i korisnim sugestijama doprineli poboljšanju kvaliteta knjige. Takodje, zahvaljujemo se prof. Milku Božoviću dipl. metalurgu, koji je pažljivo pročitao rukopis i izvesnim primedbama doprineo da knjiga bude bolja.

U Kragujevcu, marta 2003. godine.

Autori

SADRŽAJ

UVOD

1

GLAVA 1

OPŠTE KARAKTERISTIKE MATERIJALA

3

1.1 Gradja atoma i periodni sistem elemenata

4

1.2 Hemijske veze, kristalna i amorfna struktura

13

1.2.1 Vrste hemijskih veza

13

1.2.2 Kristalna i amorfna gradja

15

1.3 Kristalna rešetka i struktura

16

1.4 Pravci i ravni u kristalu

19

1.4.1

Milerovi indeksi

19

1.5 Strukture metala

23

1.5.1

Elementarne rešetke tehničkih metala 1.5.1.a Površinski centrirana kubna rešetka (A1) 1.5.1.b Prostorno centrirana kubna rešetka (A2) 1.5.1.c Najgušća heksagonalna rešetka (A3)

25

25

26

28

1.6 Struktura realnih metala

29

1.6.1 Monokristali i polikristali 1.6.1.a Vrste strukturnih grešaka 1.6.1.b Tačkaste greške 1.6.1.c Linijske greške (dislokacije) 1.6.1.d Ravanske greške (površinske) DEFINICIJE I DOPUNE

29

31

32

34

37

39

PITANJA

42

vi

GLAVA 2

PONAŠANJE METALA PRI DELOVANJU SPOLJNIH SILA

43

2.1 Elastične deformacije

43

2.1.1

Osnovni pojmovi

43

2.2 Plastične deformacije

45

2.2.1 Veza izmedju klizanja i kristalne rešetke

48

2.2.2 Kritičan napon klizanja

49

2.3 Metodi ispitivanja metala i legura

52

2.3.1

Mehaničke osobine materijala

52

2.3.1.a Ispitivanje zatezanjem

52

2.3.1.b Merenje tvrdoće

55

2.3.1.c Udarna žilavost i žilavost loma

57

2.3.1.d Odredjivanje dinamičke izdržljivosti

60

2.3.1.e Ispitivanje zatezanjem na povišenim temperaturama

62

2.4 Obrada metala na hladno, oporavljanje i rekristalizacija

63

2.4.1 Deformaciono ojačanje

63

2.4.2 Oporavljanje i rekristalizacija

66

2.5 Uticaj uslova opterećenja na osobine metala

70

DEFINICIJE I DOPUNE

72

PITANJA

74

GLAVA 3

OSNOVI KRISTALIZACIJE METALA I LEGURA

75

3.1

Binarni (dvokomponentni) ravnotežni dijagrami

81

3.1.1 Ravnotežni dijagram dva metala potpuno rastvorljivih u čvrstom stanju

82

3.1.2 Ravnotežni dijagram dva metala potpuno nerastvorljivih u čvrstom stanju

85

3.1.3 Ravnotežni dijagram dva metala sa ograničenom i promenljivom rastvorljivošću u čvrstom stanju

87

3.1.4 Ravnotežni dijagram dva metala delimično rastvorljivih u čvrstom stanju sa peritektičkom reakcijom

89

DEFINICIJE I DOPUNE

91

 

PITANJA

93

 

vii

GLAVA 4

LEGURE GVOŽDJA

95

4.1 Čisto gvoždje

95

4.2 Ugljenik u legurama gvoždja

97

4.3 Metastabilan sistem gvoždje-karbid gvoždja (Fe-Fe 3 C)

99

4.3.1 Faze u binarnom dijagramu Fe-Fe 3 C

100

4.3.2 Invarijantne reakcije i struktura u sistemu Fe-Fe 3 C

101

4.3.3 Mikrostrukture dvojne legure Fe-Fe 3 C (sa sadržajem do 2.11% C)

102

4.3.3.a Eutektoidni ugljenični čelik

102

4.3.3.b Podeutektoidni ugljenični čelik

103

4.3.3.c Nadeutektoidni ugljenični čelik

104

4.3.4 Kristalizacija i prekristalizacija belog livenog gvoždja

106

4.4 Stabilni sistem gvoždje-grafit

108

DEFINICIJE I DOPUNE

113

PITANJA

114

GLAVA 5

OSNOVI FAZNIH PROMENA U METALNIM SISTEMIMA

115

5.1 Difuzija

115

5.1.1

Obratna (inverzna) difuzija

118

5.2 Osnovi faznih promena u čvrstom stanju

119

5.2.1 Raspad čvrstog rastvora

121

5.2.1.a Raspad čvrstog rastvora zbog promene rastvorljivosti

121

5.2.1.b Eutektoidni raspad čvrstog rastvora

123

5.2.1.c Raspad čvrstog rastvora zbog brzog hladjenja - Vidmanštetenova struktura (Widmannstätten)

124

5.2.2 Preobražaj čvrstog rastvora

125

DEFINICIJE I DOPUNE

129

PITANJA

130

GLAVA 6

FAZNE PROMENE U ČVRSTOM STANJU KOD ČELIKA

6.1 Promena pothladjenog austenita

131

134

viii

 

6.1.1 Obrazovanje proeutektoidnih faza

135

6.1.2 Perlitna promena

137

6.1.3 Martenzitna promena

139

6.1.4 Bejnitna promena

142

6.2

Transformacioni dijagrami

144

6.2.1 Dijagrami izotermičkog raspada austenita (IRA)

145

6.2.2 Dijagrami kontinualnog razlaganja austenita (ARA, KH)

149

DEFINICIJE I DOPUNE

151

 

PITANJA

152

GLAVA 7

TERMIČKA OBRADA ČELIKA (TO)

155

7.1 Vrste termičke obrade čelika

157

7.1.1 Žarenje čelika

157

7.1.2 Kaljenje čelika

161

7.1.3 Otpuštanje

165

7.2 Termička obrada ispod nule

170

7.2.1

Kaljenje na niskim temperaturama

170

7.3 Sredstva za zagrevanje i hladjenje pri termičkoj obradi

171

7.3.1 Sredstva za zagrevanje

171

7.3.2 Sredstva za hladjenje

173

7.4 Sopstveni naponi i greške pri kaljenju

175

7.5 Termo-mehanička obrada (TMO) i reaustenitizacija

180

7.6 Površinsko kaljenje

180

7.6.1 Površinsko kaljenje plamenom

181

7.6.2 Površinsko kaljenje indukcijom

182

7.7 Hemijsko - termička obrada (HTO)

186

7.7.1 Cementacija

186

7.7.2 Termička obrada pre i posle cementacije

191

7.7.3 Nitriranje

192

7.7.4 Cijanizacija i karbonitriranje

193

7.7.5 Ostali metodi termo-hemijskog otvrdnjavanja površine (difuzna metalizacija)

194

DEFINICIJE I DOPUNE

197

PITANJA

199

GLAVA 8

ix

DOBIJANJE SIROVOG GVOŽDJA, ČELIKA I LIVENOG GVOŽDJA

201

8.1 Dobijanje čelika

205

8.1.1

Metodi dodatne rafinacije čelika

209

8.2 Dobijanje livenog gvoždja

210

8.3 Čelični poluproizvodi

211

DEFINICIJE I DOPUNE

217

PITANJA

218

GLAVA 9

PODELA ČELIKA

219

9.1 Označavanje čelika

220

9.2 Uticaj legirajućih elemenata u čelicima

222

9.2.1

Uticaj legirajućih elemenata na osnovnu metalnu masu

223

9.3 Podela čelika prema nameni

232

9.3.1 Konstrukcioni čelici

232

9.3.1.a Ugljenični (nelegirani) konstrukcioni čelici

233

9.3.1.b Legirani konstrukcioni čelici

233

9.3.2 Specijalni čelici

236

9.3.3 Alatni čelici

239

DEFINICIJE I DOPUNE

243

PITANJA

244

GLAVA 10

LEGURE ZA LIVENJE

245

10.1 Liveno gvoždje

246

10.1.1 Sivi liv

247

10.1.2 Nodularno (duktilno) liveno gvoždje (NL)

251

10.1.3 Temperovano liveno gvoždje (TeL)

253

10.2 Belo liveno gvoždje

256

x

10.3 Čelični liv (ČL)

257

10.4 Konstrukcioni legirani čelični livovi

258

DEFINICIJE I DOPUNE

259

PITANJA

259

GLAVA 11

OBOJENI METALI I NJIHOVE LEGURE

261

11.1

Aluminijum

261

 

11.1.1 Tehnički čist aluminijum

262

11.1.2 Legure aluminijuma

264

11.1.2.a Struktura i termička obrada legura aluminijuma

265

11.1.2.b Legure aluminijuma za preradu deformisanjem

267

11.1.2.c Legure aluminijuma za livenje

269

11.2

Titan

272

11.2.1 Legure titana

274

11.2.2 Termička obrada legura titana

275

11.3

Bakar

276

11.3.1

Legure bakra

277

 

11.3.1.a Mesing

278

11.3.1.b Bronza

280

11.4

Ostali inženjerski metali i legure

281

DEFINICIJE I DOPUNE

283

PITANJA

 

284

GLAVA 12

KOROZIJA

285

12.1

Elektrohemijska korozija

286

12.1.1 Galvanski par

286

12.1.2 Standardni elektronski potencijal

287

12.1.3 Brzina korozije

292

12.1.3.a Uticaj prevlaka, polarizacije i depolarizacije metala na brzinu korozije

293

12.1.4 Oblici elektrohemijske korozije

296

xi

12.2 Hemijska korozija - oksidacija

398

12.3 Zaštita metala od korozije

302

DEFINICIJE I DOPUNE

308

PITANJA

309

GLAVA 13

KERAMIČKI MATERIJALI, STAKLO I METALURGIJA PRAHA

311

13.1

Keramički materijali

311

13.1.1 Kamen

311

13.1.2 Glina

313

13.1.3 Vatrostalni materijali

314

13.1.4 Tehnička keramika

318

13.2

Staklo

322

13.2.1 Vrste stakla

320

13.2.2 Specijalna stakla

321

13.2.3 Opšte osobine stakla

322

13.3

Metalurgija praha (sinterovanje)

322

DEFINICIJE I DOPUNE

326

 

PITANJA

327

GLAVA 14

POLIMERNI MATERIJALI

329

14.1

Polimerni materijali (Plastike)

329

14.1.1 Struktura polimernih materijala

332

14.1.1.a Polimerizacija i polikondezacija

333

14.1.1.b Dodaci plimernim materijalima

335

14.1.2 Metode prerade polimernih materijala

336

14.1.3 Vrste i primena polimernih materijala

342

14.1.3.a Produkti prirodnih makromolekula

342

14.1.3.b Produkti polikondenzacije

343

14.1.3.c Produkti polimerizacije

346

14.1.4 Proizvodi vulkanizacije (gume, elastomeri)

348

14.1.4.a Kaučuk

348

14.1.4.b Gume (Elastomeri)

349

xii

14.2

Kompozitni materijali

355

14.2.1 Vrste kompozitnih materijala

355

14.2.1.a Kompoziti sa zrnastim puniocima (ojačivačima)

355

14.2.1.b Kompoziti sa vlaknastim ojačivačima

356

14.2.1.c Struktura kompozita sa vlaknastim ojačivačima

357

14.2.2 Fabrikacija kompozita

358

DEFINICIJE I DOPUNE

360

 

PITANJA

364

GLAVA 15

TEHNIČKO DRVO I PAPIR, ZAŠTITNE PREVLAKE I LEPKOVI

365

15.1

Tehničko drvo

365

15.1.1 Sastav i osobine drveta

367

15.1.2 Defekti drveta

369

15.1.3 Preradjevine od drveta (lepljene ploče, iverice, šper ploča, tvrde ploče)

370

15.2 Papir kao inženjerski materijal

371

15.3 Lepkovi

372

 

15.3.1 Vrste lepkova

373

15.3.2 Tehnologija lepljenja

375

15.4

Zaštitne prevlake

376

DEFINICIJE I DOPUNE

379

 

PITANJA

381

Osobine nekih hemijskih elemenata

383

INDEKS

389

LITERATURA

398

UVOD

Materijalima nazivamo sve ono od čega su izradjeni predmeti koji nas okružuju. Taj veliki broj materijala i raznovrsnost njihovih osobina dobija se kombinacijama samo 105 elemenata periodnog sistema, od kojih su 76 me- tali. Svakom od elemenata odgovara odredjena vrsta atoma (od starogrčke reči atomos = nedeljiv). Atomi se medjusobno privlače elektromagnetnim si- lama i formiraju molekule koji se dalje povezuju sličnim silama obrazujući hemijske supstancije. O veličini atoma govori podatak da se na rastojanju od jednog milimetra može smestiti 10 miliona atoma, odnosno da bi u lopti ve- ličine Zemlje atomi izgledali kao zrna groždja; zato se radijus, odnosno po- luprečnik atoma meri u nm (1 nm = 10 -9 m), ili pak (u staroj literaturi) u ang- stremima (1Å = 10 -10 m). Pored termina materijali srećemo se i sa pojmom materija (supstancija, lat. substantia) koja šire definiše sastojke svih predmeta, stvorenih prirodno ili kao delo ljudskog rada, uključujući tu i najmanje komponente (hemijske elemente) kao i kvant energije. Opšte je poznato da većina materija može postojati u tri agregatna stanja: čvrstom, tečnom i gasovitom. U novije vreme to se proširuje stanjem plazme i neutrona. Plazmeno stanje ili visoko jonizovani gas čine neut- ralni atomi, pozitivni joni i elektroni; to u prirodi odgovara polarnim noćima, munji, elektičnom luku. U stanju plazme pri veoma visokim temperaturama (reda desetak hiljada ºC) nalazi se veliki deo vasionske mase. Pri ekstremno visokim pritiscima (reda desetak miliona MPa), elektroni iz spoljašnje ljuske-omotača atoma-počinju da prelaze u unutrašnje ljuske, a pri daljem porastu pritiska (preko stotinu miliona MPa) ljuske se razaraju, elektro- ni bivaju apsorbovani u jezgro atoma i nastaje neutronsko stanje materije. Tak- vo stanje materije postoji u neutronskim zvezdama.

Pored 105 prirodnih elemenata odnedavno se izradjuju i veštački elementi (ukupno 4), od kojih je praktičnu primenu našao tehnicijum.

2

Mašinski materijali

Upotreba različitih materijala za razne alatke potrebne čoveku vezana je za same početke ljudske civilizacije. Proučavanje arheoloških nalazišta po- kazuje da su prve primitivne alatke bile od drveta, kamena, životinjskih kos- tiju i docnije od mekih metala. Istorija pokazuje da je razvoj civilizacije, ma- terijalne i duhovne kulture ljudske zajednice bio usko povezan sa otkrićem i primenom novih materijala. Ljudi su najpre pronašli zlato, mnogo pre prona- laska vatre. Otkriće vatre omogućilo je da se zlatni prah stopi u jedan komad, ili još docnije da se izlivanjem u zemljane kalupe dobiju predmeti složenog oblika. Ta epoha nastala posle kamenog doba ponekad se zove "zlatno do- ba". Posle zlata pronadjen je bakar i zatim kovanje kao način njegove prera- de ("bakarno doba"). Mnogo docnije, stapanjem bakra i kalaja dobijena je bronza o čijem značaju govori to što je čitava ta epoha koja je trajala 1000 godina nazvana "bronzano doba". U neolitskim lokalitetima kod Velikog Laola (Petrovac na Mlavi) otkriveno je da su stanovnici ove naseobine znali da preradjuju bakar još 4500 godina pre Hrista. Meki metali: zlato, bakar, kalaj, cink i srebro bili su lako dostupni drevnim narodima jer su se nalazili u površinskim slojevima zemlje; osim toga lako su se odvajali od nečistoća i lako preradjivali. U tim vremenima gvoždje je bilo redak i stoga skupocen metal koji se upotrebljavao samo za izradu nakita. Jedan od najstarijih gvozdenih ukrasa pronadjen je u Velikoj piramidi (Egipat) iz do- ba 2900 godina pre Hrista. Dugo su, pa i do 1000 godina pre Hrista, ukrasni predmeti od gvoždja bili skuplji od zlatnih jer su poticali od meteorskog gvož- dja - komada meteora koji su padali na zemlju. Stoga se smatra da je negde oko 1000-te godine pre Hrista, počelo gvozdeno doba koje i dan danas traje. U srednjem veku nastaje prekid u razvoju i primeni novih materijala. Tako je rimski car Dioklecijan (245-313) naredio da se spale sva antička dela o zlatu, bakru i srebru da bi sprečio falsifikovanje novca. To je dovelo do zastoja u is- traživanju i podstaklo veru u magiju - uverenje da se obični metali mogu pret- varati u zlato. Centar magijskih ispitivanja bila je Aleksandrija, pa otuda potiče i naziv alhemija (grčki Hem = Crna Zemlja nastala zbog poplava Nila, docnije nazvana Misir i najzad Egipat). Od alhemije je bilo i koristi jer je uočena krista- lizacija, redukcija, rastvaranje, otkriven je fosfor; ali kad se alhemija prenela u Evropu sve se svelo na traženje "kamena mudrosti", tj. recepta za pretvaranje običnih metala u zlato i eliksira za dug život. Doba alhemije završava se oko 16. veka, da bi zatim usledio dalji razvoj. Tako se u Engleskoj lije prvi top 1545. godine, a u Rusiji 1554. godine pravi se najveći top na svetu, zvani "car topova". U Evropi se na veliko u XVI veku liju ukrasni predmeti, ploče, cevi, zvona, lonci, sve od livenog gvoždja. Taj razvoj trajao je vekovima tako da su metali i njihove legure danas ostali glavni konstrukcioni odnosno inženjerski materijali.

1

OPŠTE KARAKTERISTIKE MATERIJALA

U širem smislu tehnički materijali mogu biti mašinski, gradjevinski, elektroteh- nički, tekstilni. Predmet našeg izučavanja odnosi se na mašinske materijale, pre svega čvrste materije u koje spadaju: metali i metalne legure, polimeri (plastika, elastomeri), kompoziti i keramike namenjene za različite konstrukcije. Sem toga, uopšteno posmatrano mašinski materijali su i tečne materije (nafta, kerozin, ben- zin, aceton i dr.) kao i gasovite materije (tehnički gasovi: O 2 , N 2 , H 2 , CO 2 , Ar, He, C 2 H 2 , C 3 H 8 , C 4 H 10 ), tj. pogonski materijali i zaštitni gasovi. Danas postoji širok asortiman inženjerskih (konstrukcionih) materijala koji se mogu upotrebiti za izradu različitih delova mašina i uredjaja. U suštini su na raspo- laganju tri klase materijala: metali, keramike i polimeri čijom se kombinacijom mogu dobiti i višekomponentni materijali zvani kompoziti. Tradicionalni prirodni kompozit je drvo koje se sastoji iz celuloznih vlakana i prirodne smole (lignina), a najstariji veštački kompozit je beton koji se sastoji od peska, cementa i čelične ar- mature. Pri izboru materijala za datu konstrukciju polazi se od:

mehaničkih osobina (svojstva otpornosti i deformacije, tvrdoća),

specifične težine 1 , odnosno gustine (utiče na nosivost) i

tehnoloških osobina (livkost, kovnost, zakaljivost, zavarljivost, mašinska obra- dljivost). Nema konstrukcionog materijala koji podjednako ispunjava sve gornje zahteve. Stoga se materijal bira pre svega prema radnim uslovima elementa ili konstrukcije i tehnološkim mogućnostima prerade tog materijala. Osim toga, uvek treba imati u vidu cenu, kao i vek trajanja, koji zavisi od rad- nih uslova vezanih za habanje, koroziju i rad na visokim ili niskim temperaturama.

1 Umesto termina težina danas je prihvaćen termin gustina, ali se ipak može upotrebiti u smislu lakši- teži jer time pisani tekst postaje razumljiviji.

4

Mašinski materijali

U celini posmatrano, osobine materijala uslovljene su: gradjom atoma, medjua- tomskim vezama i kristalnom strukturom. I pored sve veće primene polimernih, kompozitnih, keramičkih i drugih novih materijala još uvek se u mašinstvu najviše upotrebljavaju metalni materijali, pre svega legure gvoždja i ugljenika - čelici i livena gvoždja. Predvidja se da će i u bu- dućnosti toplo valjani čelici biti najjevtiniji inženjerski materijali za mašinske i gradjevinske konstrukcije. Glavna prednost metalnih materijala nad nemetalnim jeste izuzetna kombinaci- ja karakteristika mehaničke otpornosti (jačina, napon tečenja, modul elastičnosti, žilavost) i deformacione sposobnosti (izduženje, kontrakcija ili jednim rečju duk- tilnost). Te povoljne osobine nemaju nemetalni materijali, mada mnogi istraživači veličaju prednosti novo razvijenih polimera, poluprovodnika, keramika i kompozi- ta. Istina, odredjene vrste plastika poseduju dobre mehaničke i tehnološke osobine, otpornost na hemikalije, uz to su lake, ali nisu otporne na temperaturama preko 200-300ºC. Suprotno tome, neke metalne legure mogu da rade na povišenim tem- peraturama (do 600ºC), a specijalne termo-postojane legure i na visokim tempera- turama (preko 600ºC). Još je jedna prednost metala što su oni idealni za ponovnu preradu tj. reciklažu. Taj savremeni zahtev ne ispunjavaju neke vrste plastika, po- gotovu one koje su otporne na hemikalije i ponašaju se stabilno u radnoj sredini. Relevantna istraživanja pokazuju da će se i dalje, kako za mašinske tako i gra- djevinske konstrukcije najviše upotrebljavati metalni materijali, što znači da im još uvek treba posvećivati dužnu pažnju u razvoju i primeni. Ali, gde god je to moguće dolazi u obzir zamena metala savremenim materijalima: polimerima, kompozitima i alatnom keramikom.

1.1 Gradja atoma i periodni sistem elemenata

Najmanja čestica materije koja zadržava karakteristične osobine hemijskog elementa jeste atom, koji je sastavljen od tri vrste subatomskih 1 čestica: protona, neutrona i elektrona. Proton i neutron zajedno obrazuju jezgro atoma, dok spoljne delove atoma čine elektroni neuporedivo manje mase. Protoni su pozitivno naelek- trisani, a elektroni negativno, tako da je atom u električnom pogledu neutralan. U svakom atomu, protoni i neutroni gusto su zajednički spakovani i čine oko 99.9% ukupne mase atoma, a ostatak mase čine elektroni. Razne vrste atoma nastaju kombinacijama različitih brojeva protona, neutrona i elektrona. Ukupna masa svih čestica predstavlja atomsku masu. Pojedini elementi se medjusobno razlikuju po atomskom broju koji označava ukupan broj elektrona u atomu. Najprostiji atom, atom vodonika sastoji se iz jednog protona i jednog elek- trona te mu je atomski broj 1. Vodonik je najlakša materija koju poznajemo; u teč- nom vodoniku potonuće čak i pluta. Svi ostali elementi su teži, a jezgro im se sas- toji iz približno jednakog broja protona i neutrona. Hemijski elementi koji se razli-

1 Sub- (lat), predmetak u složenicama sa značenjem pod, ispod.

Opšte karakteristike materijala

5

kuju po broju neutrona, a imaju isti broj protona nazivaju se izotopima datog ele- menta. Mase izotopa su različite, ali su im identične hemijske osobine. Tako npr. stabilan izotop ugljenika C 12 ima 6 protona i 6 neutrona, a radioaktivni ugljenik C 14 ima 6 protona i 8 neutrona (sl. 1.1).

ugljenik C 1 4 ima 6 protona i 8 neutrona (sl. 1.1). Ugljenik C 12 Ugljenik

Ugljenik C

12

Ugljenik C

14

Slika 1.1 Stabilan (a) i radioaktivni izotop ugljenika (b)

Elementi sa 90 i više protona (npr. uranijum) imaju nestabilne izotope - jezgra im se raspadaju i nastaju atomi drugih elemenata. U pogledu gradje atoma Nils Bor (Niels Bohr) je 1913. godine predložio plane- tarnu teoriju kojom se mogu objasniti spektralne linije vodonika i drugih elemenata sličnih vodoniku 1 . Prema nešto docnije uvedenom Raderfordovom modelu (Ernest Rutherford), elektroni se kreću oko jezgra atoma po stalnim orbitama, uslovljenim ravnotežom elektrostatičkih privlačnih sila (e 2 /r 2 ) i centrifugalne sile (mv 2 /r):

2

mv

2

e

=

r

r

2

,

(1.1)

gde je: m- masa elektrona, v- obimna brzina elektrona, e- naelektrisanje elektrona, r- poluprečnik orbite elektrona. Pomoću Borovog modela atoma nisu se mogle ob- jasniti neke pojave u vezi sa spektralnom analizom atoma većeg atomskog broja ni- ti razlike u osobinama dijamanta i grafita koji se sastoje od istog hemijskog ele-

1 Ako se atom vodonika "ekscitira" (pobudi) pomoću električnog luka nastaje svetlost odredjene ta- lasne dužine. Propuštanjem svetlosti te iste talasne dužine kroz paru vodonika (ili drugog elementa), ona se apsorbuje i dobija se apsorpcioni spektar. Spektralne linije se mogu grupisati u četiri klase:

oštru s (sharp), glavnu p (principal), difuznu d (diffuse) i osnovnu f (fundamental). Svaki hemijski element u gasovitom stanju apsorbuje iz spektra elektromagnetnog zračenja onu frekvenciju koju sam emituje u pobudjenom stanju. Ako se npr. pare natrijuma propušte kroz staklenu prizmu dobiće se svetlo žuta linija talasne dužine λ = 0.5893 nm. U sličnom eksperimentu, kad se kroz pare natrijuma propusti svetlosti sijalice, na izlazu iz prizme javlja se spektar koji je prekinut tamnom linijom na mestu žute boje. Niz ovako dobijenih boja zove se apsorpcioni spektar.

6

Mašinski materijali

menta - ugljenika. Zato se umesto uprošćenog modela: 2- elektrona u prvoj ljusci, 8- elektrona u drugoj ljusci i uopšte 2(n 2 ) u n-toj ljusci (najviše 8- elektrona u spo- ljašnjoj ljusci), svaki elektron karakteriše sa 4- kvantna broja. U stvari reč je o pri- kazu energetskog stanja svakog elektrona koje je bitno za interpretaciju i predvi- djanje osobina materijala. Za objašnjenje pojave spektralnih linija, koje se pojavljuju pri pobudjivanju atoma bilo je potrebno poslužiti se nekim zakonima kvantne mehanike. Dok elek- tron putuje samo jednom orbitom, atom ne apsorbuje niti emituje bilo koju energi- ju. Ako atom apsorbuje elementarnu porciju energije zvanu kvant, elektron preska- če na orbitu višeg energetskog nivoa tj. u položaj udaljeniji od jezgra atoma. U to- ku povratka elektrona u prvobitni položaj (orbitu, ljusku) emituje se svetlosna energija odredjene talasne dužine. Pri tome su moguće samo orbite za koje je koli- čnik dužine putanje elektrona (2πr) i količine kretanja (mv) jednak celobrojnom umnošku Plankove konstante h = 6.626·10 -34 , Js,

2π r mv =⋅n h , gde je n = 1, 2, 3,….

(1.2)

Somerfeld (Sommerfeld) je 1916. godine uveo dva kvantna broja: glavni n i

pomoćni k = l+1, gde je l = 0, 1, 2, govi, a za n/k > 1 elipse (sl. 1.2).

Kako je već rečeno, Borova teorija ob- jašnjava karakteristične spektre i gradju atoma malog atomskog broja (atoma slič- nih vodoniku). Što se tiče gradje atoma elemenata većeg atomskog broja De Brolji (de Broglie) uvodi 1924. godine relaciju mv·λ = h, gde je: λ- talasna dužina svetlosti koja nastaje pri preskoku elektrona na nižu energetsku orbitu 1 . Na osnovu ove hipote- ze Šredinger (Schrödinger) je 1926. godi- ne, Borov model sferne orbite, po kojoj se elektroni kao materijalne kuglice obrću oko jezgra, zamenio prostornom ljuskom -

elektronskim oblakom koji može imati više slojeva (nivoa). To znači da jedna ljuska može imati elektrone rasporedjene po raz- ličitim slojevima tj. orbitalama (sl. 1.2, orbitale 2s i 2p pripadaju ljusci 2). Najveća

drugi kvantni broj; pri n/k = 1 orbite su kru-

,

1s 2p 3s 2s
1s
2p
3s
2s

Slika 1.2 Model atoma natrijuma (Na)

gustina oblaka elektrona odgovara zakonima verovatnoće da se elektroni trenutno nadju u datom položaju. Na osnovu toga proizilaze 4 kvantna broja koji opisuju ve- rovatnoću da se elektroni nadju u odredjenom energetskom stanju:

1 Ako atom primi energiju u vidu toplote, svetlosti ili električne energije, elektron prelazi na višu or- bitu; pri njegovom vraćanju na nižu orbitu odaje se energija kao vidljiva svetlost ili nevidljivo zra- čenje.

Opšte karakteristike materijala

7

glavni kvantni broj n = 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 definiše energetski nivo elektrona (oz- načava se i slovima K, L, M, N, O, P); udaljeniji elektroni poseduju veću energiju,

drugi (sekundarni, orbitalni) kvantni broj l = 0, 1, 2, …n-1, odnosi se na pod- nivo elektrona (označava se sa s, p, d, f); ovaj broj prikazuje moment količine kretanja elektrona (2πr·mv, zamah), kojih u datom energetskom stanju može bi- ti 2(2l+1),

magnetni kvantni broj m l vrednosti od -l do +l, uključujući i nulu, definiše na- gib ravni oblaka elektrona, npr. za n = 2 i l = 2 dobija se m l = -1, 0, +1,

spinski kvantni broj m s , vrednosti -1/2 do +1/2 definiše smer obrtanja elektrona oko sopstvene ose 1 (- ulevo i + udesno). Energetsko stanje elektrona odredjuju prvi i drugi kvantni broj. Paulijev princip isključivosti (Wolfgang Pauli) glasi da dva elementa ne mogu da imaju ista četiri kvantna broja. Pri odredjivanju oblika pojedinih orbitala (kružnih, eliptičnih), pola- zi se od Borovog modela atoma (sl. 1.3a) i tablice (b) date uz ovu sliku.

- Jezgro - Elektron
- Jezgro
- Elektron

a)

n

1

 

2

 

3

l

0

0

1

0

1

2

s p d f

s

s

p

s

p

d

k = l+1

1

1

2

1

2

3

n/k *

1

2

1

3

1.5

1

2(2l+1)

2

2

6

2

6

10

n/k =1 odgovara kružnoj putanji, a n/k>1 eliptičnoj putanji

b)

Slika 1.3 Borov model natrijuma (a) i tablica za odredjivanje oblika orbitala (b)

Polazeći od poznatog atomskog broja (11 za Na), odredjuju se glavni kvantni brojevi i broj elektrona koji im pripada (sl. 1.3a). Treba imati u vidu pravilo da pos- lednja ljuska ne može da ima više od 8-elektrona. Dalje se odredjuju orbitalni kvantni brojevi, njihove s p d f- oznake i drugi podaci koji omogućuju da se napiše opšti izraz za konfiguraciju elektrona:

1s

2 2s

,

2

p

6

, 3s

2

6

pd

10

,

4s

2

6

pd

10

f

14

, 5s

2

6

pd

8

, 6s

2

(1.3)

(čita se: dva 1s- elektrona, dva 2s- elektrona i šest 2p- elektrona, itd.; početne cifre

1, 2, 3,

predstavljaju glavne kvantne brojeve).

1 Elektroni rotiraju kao čigra (zvrčak) oko vlastite ose (engl. spin), pa time uz čisto električne osobine dobijaju i neke mehaničke i magnetne osobine.

8

Mašinski materijali

Prvi simbolički zapis 1s 2 u izrazu (1.3) pokazuje da prva orbita ima 2-elektrona, dok drugi zapis 2s 2 p 6 pokazuje da druga ljuska ima podslojeve s i p koji sadrže 2 i 6 elektrona, respektivno. Slično tome i dalje ljuske 3, 4, 5 i 6 sadrže podslojeve s, p, d, f sa brojevima elektrona upisanih u izložiocu. Koristeći se gore datim redosledom popunjavanja pojedinih orbitala elektroni- ma, može se napisati elektronska konfiguracija glavnih tehničkih metala (Fe, Al, Cu, Mg) u sledećem obliku:

Element

Atomski broj

Elektronska konfiguracija

Magnezijum (Mg)

12

1s 2 , 2s 2 p 6 , 3s 2

Aluminijum (Al)

13

1s 2 , 2s 2 p 6 , 3s 2 , p 1

Gvoždje (Fe)

26

1s 2 , 2s 2 p 6 , 3s 2 p 6 d 6 , 4s 2

Bakar (Cu)

29

1s 2 , 2s 2 p 6 , 3s 2 p 6 d 10 , 4s 1

Izuzetak od pravila popunjavanja elektronima pojedinih orbitala je bakar, gde se najpre ostvaruje stabilna treća ljuska od 18- elektrona, a potom popunjava četvr- ta ljuska. Fizičke osobine gvoždja (kobalta i nikla) poznate kao feromagnetizam, tj. spon- tana magnetizacija, objašnjavaju se neuravnoteženim spinskim kvantnim brojevima 3- ljuske. Simbolično se spinovi prikazuju strelicama usmerenim naviše za desnu rotaciju (), naniže za levu (), i u paru (↑↓) kad je u pitanju spinska ravnoteža. Sve se to za 3 i 4- ljusku gvoždja prikazuje u obliku:

3s 2

3p 6

3d 6

4s 2

(↑↓)

(↑↓) (↑↓) (↓↑)

(↑↓) (↑↑↑↑)

(↑↓)

Pošto se putanja 4s kod Fe, Co, Ni popunjava pre orbite 3d, ona ima četiri neu- ravnotežena spina koji dovode do feromagnetizma kod gvoždja, kobalta i nikla. Za sve poznate hemijske elemente odredjena je njihova elektronska struktura (konfiguracija), tj. glavni kvantni brojevi i broj elektrona u pojedinim ljuskama od- nosno podslojevima. Ta struktura za neke odabrane elemente, počev od vodonika atomskog broja 1, pa do uranijuma atomskog broja 92 data je u tab. 1.1.

Opšte karakteristike materijala

9

Tablica 1.1 Elektronska struktura nekih slobodnih elemenata

       

Glavni kvantni broj n (odgovara ljusci K, L, M, …)

 

Atomski broj

Simbol elementa

1

 

2

 

3

 

4

 

5

 

6

7

ili

ili

ili

ili

ili

 

ili

 

ili

Period

K

L

M

N

O

 

P

Q

 

Drugi kvantni broj

 
 

0

0

1

0

1

2

0

1

2

3

0

1

2

3

0

1

2

0

 

Simbol stanja

 
   

1s

2s 2p

3s 3p 3d

4s 4p 4d 4f

5s 5p 5d 5f

6s 6p 6d

7s

 

Broj elektrona u gornjim stanjima

 

1

 

1 H

He

1

           

2

2

3

 

Li

2

1

         

4

Be

2

2

5

B

2

2

1

6

C

2 N

2

2

2

7

2

2

3

8

 

O

2

2

4

9

F

2

2

5

10

Ne

2

2

6

11

 

Na

2

2

6

1

       

12

Mg

2

2

6

2

13

3 Al

Si

2

2

6

2

1

14

2

2

6

2

2

17

 

Cl

2

2

6

2

5

18

Ar

2

2

6

2

6

19

 

K

2

2

6

2

6

1

     

20

Ca

2

2

6

2

6

2

21

Sc

2

2

6

2

6

1

2

22

Ti

2

2

6

2

6

2

2

23

V

2

2

6

2

6

3

2

24

Cr

4 Mn

2

2

6

2

6

5

1

25

2

2

6

2

6

5

2

26

 

Fe

2

2

6

2

6

6

2

27

Co

2

2

6

2

6

7

2

28

Ni

2

2

6

2

6

8

2

29

Cu

2

2

6

2

6

10

1

30

Zn

2

2

6

2

6

10

2

40

 

Zr

2

2

6

2

6

10

2

6

2

2

   

47

5 Ag

2

2

6

2

6

10

2

6

10

1

49

In

2

2

6

2

6

10

2

6

10

2

1

78

 

Pt

6 Au

2

2

6

2

6

10

2

6

10

14

2

6

9

1

 

79

2

2

6

2

6

10

2

6

10 14

2

6

10

1

92

 

7 U

2

2

6

2

6

10

2

6

10

14

2

6

10

3

2

6

1

2

O

VIIB

VIB

VB

IVB

IIIB

e

IIB

p

u

IB

r

G

VIII

VIIA

VIA

Tablica 1.2 Periodni sistem elemenata

VA

IVA

IIIA

IIA

IA

10

Mašinski materijali

2

1s 2

4.00

   

10

2p 6

20.17

18

3p 6

39.94

 

36

4p 6

83.80

54

 

131.29

 

86

6p 6

222.0

 

Lu 71

Lw 103

He

Ne

2s 2

Ar

3s 2

Kr

Xe

Rn

     

9

2p 2

18.99

17

3p 5

35.45

 

35

4s 2 3d 2 4s 2 3d 3 4s 2 3d 5 4s 1 3d 5 4s 2 3d 6 4s 2 3d 7 4s 2 3d 8 4s 2 3d 10 4s 1 3d 10 4s 2 3d 10 4s 2 4p 1 3d 10 4s 2 4p 2 3d 10 4s 2 4p 3 3d 10 4s 2 4p 4 3d 10 4s 2 4p 5 4s 2

79.90

53

5s 2 4d 2 5s 2 4d 4 5s 1 4d 5 5s 2 4d 5 5s 2 4d 7 5s 1 4d 8 5s 1 4d 9 5s 1 4d 10 5s 1 4d 10 5s 2 4d 10 5s 2 5p 1 4d 10 5s 2 5p 2 4d 10 5s 2 5p 3 4d 10 5s 2 5p 4 4d 10 5s 2 5p 5 4d 10 5s 2 5p 6

126.90

 

85

5d 10 6s 2 6p 4 5d 10 6s 2 6p 5 6s 2

210.00

70

102

F

2s 5

Cl

3s 2

Br

I

At

Yb

No

   

8

2p 4

15.99

16

3p 4

32.06

 

34

 

78.96

52

 

127.60

 

84

 

209.00

69

101

O

2s 2

S

3s 2

Se

Te

Po

Tm

Md

   

7

2p 3

14.00

15

3p 3

30.97

 

33

 

74.92

51

 

121.75

 

83

 

208.98

68

100

N

P

As

Sb

 

Er

Fm

   

6

2p 2 2s 2

12.01

14

3p 2 3s 2

28.08

 

32

 

72.59

50

 

118.69

 

82 Bi

 

207.19

67

99

C

Si

3s 2

Ge

Sn

Pb

   

Ho

Es

   

5

2p 1 2s 2

10.81

13

3p 2

26.98

 

31

 

69.72

49

 

114.82

 

81

4f 0 5d 1 6s 2 5d 2 6s 2 5d 3 6s 2 5d 4 6s 2 5d 6s 2 5d 6 6s 2 5d 9 6s 1 5d 9 6s 1 5d 10 6s 1 5d 10 6s 2 5d 10 6s 2 6p 1 5d 10 6s 2 6p 2 5d 1 6s 2 6p 3

204.38

*) Bezimeni sintetički elementi

66

98

B

2s 2

Al

3s 2

Ga

In

 

Dy

   

30

 

65.38

48

 

112.41

 

80 Tl

 

200.59

65

97 Cf

Zn

Cd

Hg

Tb

 

Cu 29

63.54

47

107.86

 

Au 79

196.96

 

Am 95 Cm 96 Bk

       

27 Ni 28

58.69

45 Pd 46 Ag

   

78

62 Eu 63 Gd 64

 
   

58.93

 

101.06 102.90 106.42

 

77 Pt

 

180.94 183.85 186.20 190.19 192.22 195.08

109

   

93 Pu 94

 

e l e m e n t i (o s e n č e n o)

     

*

Atomski

broj

 

Putanja br. elektrona

Atomska

   

Ir

61 Sm

masa

 

26 Co

55.84

44 Rh

 

75 Os 76

108

*

60 Pm

Np

 

26

4s 2

 

55.84

       

24 Mn 25 Fe

54.93

43 Ru

 

98.00

   

107

*

 

92

   

Nd

U

 

Fe

3d 6

     

51.99

40 Nb 41 Mo 42 Tc

95.95

 

74 Re

 

106

*

58 Pr 59

50 Pa 91

   

Cr

 
 

Simbol

 

23

50.94

 

92.90

 

73 W

105

*

Ce

Th

 

p r e l a z n i

 

22 V

 

47.90

   

91.22

 

72 Ta

 

178.49

Ku 104

*

 

Ti

 
 

21

44.95

39 Zr

88.90

 

57 Hf

 

138.90

7s 2

89

227.02

 

Sc

3d 1

Y

4d 1

 

6d 1

     

4

Mg 12

 

24.30

 

Ca 20

 

40.08

 

87.63

 

Ba 56 La

     

226.02

Be

2s 2

9.01

3s 2

4s