Autorsko i patentno pravo

-izvor: Zakon o autorskim i srodnim pravima BiH, Slubeni glasnik BiH, 63/10 -polje primene: a) pravo autor na njihovim delima iz oblasti knjievnosti, nauke i umetnosti (autorsko pravo), b) prava izvodja, proizvodja fonograma, filmskih producenata, organizacija za radiodifuziju, izdava i proizvodja baza podataka na njihovim izvodjenjima, fonogramima, videogramima, emisijama i bazama podataka (srodna prava), c) ostvarivanje autorskog prava i srodnih prava, d) zatita autorskog prava i srodnih prava.

Pojam autorskog dela (1 pitanje)

Intelektualna tvorevina nastala kao rezultat duhovnog stvaralatva odreene individue tvorca dela. Izuzetak jedino narodna usmena knjievna i umetnika dela stvarana i doterivana vekovima, iji je autor narod (ak i onim sluajevima kada je poznat prvi autor). Tri faze u nastanku autorskog dela: faza ideje : sastavni deo unutranje linosti autora i njegovog intelekta (sadraj bududeg romana, koncepcija scenarija za film), nema pravnu zatitu Druga faza: konkretizacija ideje, davanje unutranjeg oblika ideji (note za melodiju bududeg muzikog dela, skica bududeg likovnog dela). Treda faza: spoljna (izraajna forma): rukopis knjievnog dela, notni materijal muzikog dela. Tek spoljna forma uiva pravnu zatitu. Zakon: (1) Autorskim delom smatra se individualna duhovna tvorevina iz oblasti knjievnosti, nauke i umetnosti bez obzira na vrstu, nain i oblik izraavanja, ako ovim zakonom nije drugaije odredjeno. (2) Autorskim delom smatraju se naroito: pisana dela (knjievni tekstovi, studije, prirunici, lanci i ostali napisi, kao i kompjuterski programi), govorna dela (govori, predavanja, propovijedi i druga dela iste prirode), dramska, dramsko-muzika i lutkarska dela, koreografska i pantomimska dela, muzika dela s reima ili bez rei, audiovizuelna dela (filmska dela i dela stvorena na nain slian filmskom stvaranju), dela likovnih umjetnosti (crtei, slike, grafike, kipovi i druga dela iste prirode),

dela arhitekture (skice, planovi, nacrti i izgradjeni objekti), dela svih grana primenjenih umetnosti, grafikog i industrijskog oblikovanja, fotografska dela i dela proizvedena postupkom slinim fotografskom, kartografska dela, prezentacije naune, obrazovne ili tehnike prirode (tehnike skice, planovi, grafikoni, formulari, ekspertize, nalazi vjetaka, prezentacije u plastinom obliku i druga dela iste prirode).

Zakon: Zaetak dela, nezavreno delo, naslov i drugi sastojci dela, ako predstavljaju individualne duhovne tvorevine, zatideni su kao samostalno autorsko delo. Prevodi, prilagodjavanja, muziki aranmani, muzike obrade i druge prerade izvornih autorskih dela koje predstavljaju individualnu duhovnu tvorevinu zatideni su kao samostalna autorska dela. Autorskim delom smatraju se i zbirke autorskih dela ili druge gradje (enciklopedije, zbornici, antologije, zbirke narodnih knjievnih i umetnikih tvorevina, zbirke dokumenata, zbirke sudskih odluka, baze podataka i slino) koje, s obzirom na izbor, raspored ili nain izlaganja svog sadraja, predstavljaju samostalne individualne duhovne tvorevine.

Uslovi zatite autorskog dela (2 pitanje)

Izraajna forma, moe i ne mora biti materijalizovana (muzika dela bez nota, jer su govor i zvuk delovi prirode kojima se komunicira i pernosi odreeni sadraj) Zavreno delo, medjutim, i nezavrena dela uivaju pravnu zatitu ako izraajna forma ispunjava uslov originalnosti (ne vai za tek zapoeta dela iz kojih se ne moe naslutiti sadrina). Originalnost dela. Autorska originalnost: kada delo odraava indivudualne osobine autora, kao rezultat njegove inspiracije, ako se stavra osedaj novog, originalnog, neobinog, do tada nevidjenog (skulptor i uenik koji naini slinu skulpturu: oba dela su originalna, ali je samo prvo umetniki originalno, a drugo je podraavanje umetnikog dela). Originalnost dela: razlikuje se od novosti dela. Delo ne mora da bude novo, da bi bilo originalno. Ipak, plagijat ili nedozvoqena kopija su pravno sankcionisani. Objavljivanje dela u naem pravnom sistemu nije neophodan uslov zatite (za razliku od prava SAD). Autorskopravno nisu zatideni: ideje, koncepti, postupci, radne metode, matematike operacije, naela ili otkrida, slubeni tekstovi iz oblasti zakonodavstva, uprave i sudstva (zakoni, uredbe, odluke, izvetaji, zapisnici, sudske odluke i slino), politiki govori i govori odrani tokom sudskih rasprava,

 dnevne vesti ili razne informacije, koje imaju karakter kratke vesti sadrane u obavetenju za tampu, narodne knjievne i umetnike tvorevine.

Naslov autorskog dela (2 pitanje)

Naziv kojim se jedno autorsko delo obeleava u cilju njegove identifikacije i razlikovanja od dela iste ili sline vrste. Uiva samostalnu zatitu (ali naslov nije samostalno autorsko delo. On se moe zatititi samo ako postoji celo autorsko delo, ima akcesornu funkciju). Nije dozvoljen naslov koji je ved upotrebljen za delo iste vrste, ako se time izaziva zabuna u pogledu autora dela. U sluaju kolizije, pravilo prior tempore potior iure.

Izvedena autorska dela i zbirke (3 pitanje)

Izvedeno delo: nastalo uzorom, idejom, kompozicijom drugog autora, pod uslovom unoenja izvesne originalnosti, odnosno neinjenja plagijata. Uiva pravnu zatitu ako je pozajmljena samo ideja izvornog dela. Ukoliko je pozajmljena i forma, onda je re o relativno originalnom delu (prerade, obrade, prilagodjavanja). Tako je prerada (adaptacija) autorskog dela zatidena, dok prevod autorskog dela nije. Muzika izvedena dela: aranman (obrada postojedeg muzikog dela radi njegovog prilagodjavanja za izvodjenje na drugim instrumentima, mora postojati indivudualni duhovni doprinos autora), varijacija, skradivanje (izbor muzike za film). Zbirka: enciklopedije, zbornici, antologije, baze podataka, zbirke sudskih odluka, zakonskih tekstova.

Autor (4 pitanje)
Autor dela je fiziko lice koje je stvorilo delo. Autorom se smatra lice ije su ime i prezime, pseudonim ili neki drugi znak oznaeni na delu na uobiajeni nain, dok se suprotno ne dokae. U sluaju anonimnog ili pseudonimnog dela, izdava ije je ime naznaeno na delu smatra se zastupnikom autora dok se suprotno ne dokae, i kao takav ovladen je da vri moralna i imovinska prava autora. Ako izdava nije naznaen na delu, za ostvarivanje autorskog prava ovladeno je lice koje je objavilo delo. Autor stie autorsko pravo aktom stvaranja dela. Delo, pri tom, mora imati odreenu, priznatu formu i biti rezultat originalnog individualnog stvaralatva. Izjava volje autora da eli da pribavi autorsko pravo nije neophodna. Pravo je autora da oznai svoje delo, ali ne i dunost (moe ga oznaiti svojim punim imenom, pravim imenom, neopotpunim i drugim imenom (pseudonimom), simbolima karakteristinim za tog autora ili da ga uopte ne oznai.) U sluaju neoznaavanja dela, smatra se da je re o anonimnom delu.

 Ako je autorov identitet nepoznat, autor de uivati zatitu im otkrije svoj identitet. Ako dva ili vie autora spoje svoja dela (spojeno delo) radi zajednikog iskoridavanja, svaki zadrava svoje subjektivno autorsko pravo na svom delu. Spojeno delo nije koautorsko delo. Ako dva ili vie autora spoje svoja dela radi zajednikog iskoridavanja, svaki od njih ima autorsko pravo na svom delu. Odnosi izmedju autora spojenih dela uredjuju se medjusobnim ugovorom.

Koautor (5 pitanje)
Ako autorsko delo stvoreno saradnjom dva ili vie lica ini nedeljivu celinu, svim koautorima pripada nedeljivo autorsko pravo. Udeo pojedinog koautora odredjuje se srazmerno stvarnom doprinosu koji je svaki od koautora dao u stvaranju dela, ako njihovi medjusobni odnosi nisu drugaije uredjeni ugovorom. Odluku o koridenju autorskog dela donose zajedno svi koautori. Koautor ne moe uskratiti svoju saglasnost suprotno principima savjesnosti i potenja. Ako se koautorsko djelo sastoji od delova koji se mogu zasebno koristiti i ako se autor svakog takvog dela moe identifikovati, autor svakog dela smatrade se izvornim vlasnikom imovinskog prava u delu koji je on stvorio. Koautorstvo filmskog dela: pisac scenarija, reiser i glavni snimatelj. Ako je muzika bitan element filma, koautor je i kompozitor muzike (ako nije bitan element, on je autor samo na svom delu, a ne na celom filmskom delu). Koautori filmskog dela imaju iskljuivo pravo snimanja, reprodukcije, stavljanja u promet i prikazivanja svog dela. Producent filmskog dela je fiziko ili pravno lice koje finansira stvaranje kinematografskog dela i obavlja poslove organizacionog i propagandnog karaktera. Producent postaje nosilac autorskog prava na osnovu ugovora sa koautorima filmskog dela, tako to mu oni ugovornom cesijom prenose pravo snimanja, pravo putanja u promet i pravo prikazivanja filmskog dela, a za to dobijaju naknadu od producenta koja se utvrdjuje ugovorom. Ako jedan od autora odbije da izvri svoj doprinos ili bude spreen da to uini, producent moe da upotrebi ved dati doprinos za zavrenje dela, kao i da angauje drugog autora da bi se delo dovrilo. Producent doprinose pisca scenarija i kompozitora muzike moe odvojeno koristiti.

Sadrina autorskog subjektivnog prava

Zakon: Autorsko pravo je jedinstveno pravo na autorskom delu koje sadri iskljuiva lino-pravna ovladenja (autorska moralna prava), iskljuiva imovinskopravna ovladenja (autorska imovinska prava) i druga ovladenja autora (druga prava autora).

Moralna prava autora (6 pitanje)

Iskljuivo apsolutno pravo koje deluje erga omnes. Diskreciono pravo da povue svoje delo, odustane od ved zakljuenog ugovora, da uniti svoje delo (uz naknadu tete ako je time prouzrokovana).

Neotuivost: iskljuivo vezano za linost autora Nasledivost Nezastarivost: moralna prava traju i po isteku imovinskih prava autora. Nedopustivost prinudnog izvrenja Pravo paterniteta: autor se moe suprotstaviti svakom plagijatu svoga dela. Autor ima iskljuivo pravo da bude priznat i oznaen kao stvaralac svog dela. Pravo na naznaenje imena: autor svoje delo moe da naznai svojim imenom na nain na koji to sam odabere (anonimno ili pseudonimom). Autor ima pravo odrediti da se njegovo delo objavi pod njegovim imenom, pseudonimom, odnosno nekom drugom oznakom ili anonimno. Pravo na objavljivanje dela: odluuje da li de i u kom obliku i na koji nain delo objaviti, prikazati ili na drugi nain izloiti javnosti. Pravo na zatitu integriteta dela: autor moe da se suprotstavi neovladenim izmenama svoga dela, ili javnom saoptavanju svoga dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, jedini moe dati dozvolu za preradu svoga dela Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskoridavanju dela: ukoliko neko ugroava autorov ast i ugled (ogranienje: ako je autor ustupio delo na koridenje drugom licu po osnovu nekog autorskog ugovora, i kada je autor preneo svojinu na drugo lice.

Imovinska prava autora (7 pitanje)

Autorska imovinska prava sadre iskljuivo ovlatenje autora da zabrani ili dozvoli iskoritavanje svog djela i primjeraka tog djela, ako ovim zakonom nije drugaije odredjeno. Drugo lice moe iskoritavati autorsko djelo samo s dozvolom autora, osim ako ovim zakonom nije drugaije odredjeno. Za svaki oblik iskoritavanja autorskog djela od drugog lica autoru pripada posebna naknada, osim ako zakonom ili ugovorom nije drugaije odredjeno. Autorska imovinska prava sadre naroito: pravo reprodukcije, pravo distribucije, pravo davanja u zakup, pravo saoptavanja javnosti, pravo prerade, pravo audiovizuelnog prilagodjavanja, pravo prijevoda. Pravo reprodukcije (pravo na beleenje i umnoavanje) iskljuivo pravo fiksiranja dela na materijalnom nosau (primerku dela) neposredno ili posredno, privremeno ili trajno, delimino ili u celini, bilo kakvim sredstvima i na bilo kakav nain.

Delo se reprodukuje naroito u obliku grafikog umnoavanja, trodimenzionalnog umnoavanja, fotografisanja, fotokopiranja i umnoavanja drugim postupcima kojima se postie isti uinak, zvunog ili vizuelnog snimanja, izgradnjom, odnosno izvodjenjem arhitektonskog objekta i pohranjivanjem dela u elektronskoj formi. Pravo distribucije (pravo na stavljanje primeraka dela u promet): iskljuivo pravo stavljanja u promet originala ili kopije dela, snimke izvodjenja ili fonograma na materijalnom nosau, prodajom ili drugim nainom prenosa svojine, ukljuujudi uvoz radi takvog stavljanja u promet i javne prodaje ili drugog oblika prenosa svojine. Pravo distribucije obuhvata i iskljuivo pravo da se umnoeni primerci dela uvoze u odredjenu dravu radi daljeg stavljanja u promet, nezavisno od toga da li su izradjeni na zakonit nain ili ne. Pravo davanja u zakup: iskljuivo pravo davanja na koridenje originala ili primerka dela na vremenski ogranieni period, u svrhu ostvarivanja posredne ili neposredne privredne koristi. Pravo saoptavanja javnosti (pravo predstavljanja dela): iskljuivo pravo da se djelo uini dostupnim javnosti u nematerijalnom obliku i obuhvata naroito: pravo javnog izvodjenja (dela iz oblasti knjievnosti ili nauke njegovim itanjem ili recitovanjem uivo , muzikog dela njegovim izvodjenjem uivo, dramskog, dramsko-muzikog, koreografskog, lutkarskog ili pantomimskog dela njegovim scenskim prikazivanjem uivo. Pravo javnog prenoenja je iskljuivo pravo da se recitacija, muzika izvedba ili scensko prikazivanje dela saopte javnosti koja se nalazi izvan prostora u kojem se delo uivo recituje, izvodi ili scenski prikazuje putem zvunika, ekrana ili drugog tehnikog uredjaja. Pravo javnog prikazivanja je iskljuivo pravo saoptavnja javnosti audiovizuelnog dela ili dela iz oblasti fotografije, likovnih umetnosti, arhitekture, primenjenih umetnosti, industrijskog oblikovanja, kartografije ili prikaza naune ili tehnike prirode pomodu tehnikih uredjaja. Pravo javnog saoptavnja s fonograma i videograma je iskljuivo pravo da se recitacije, izvedbe ili scenska prikazivanja dela koja su snimljena na fonograme ili videograme saopte javnosti. Pravo radiodifuznog, odnosno kablovskog emitovanja je iskljuivo pravo saoptavnja dela javnosti pomodu radijskih ili televizijskih programskih signala namenjenih za javni prijem, beinim prenosom (ukljuujudi satelit) ili ianim prenosom, odnosno ianim prenosom (ukljuujudi kablovski ili mikrotalasni sistem). Emitovanje putem satelita postoji kad se pod kontrolom i odgovornodu organizacije za radiodifuziju programski signali koji su namenjeni za javni prijem alju u neprekinutom komunikacionom lancu prema satelitu i nazad na Zemlju. Ako su programski signali kodirani, emitovanje putem satelita postoji pod uslovom da su sredstva za dekodiranje signala dostupna javnosti od organizacije za radiodifuziju koja vri emitovanje ili od ovladenog tredeg lica. Pravo sekundarnog koridenja dela koje se radiodifuzno emituje je iskljuivo pravo da se delo koje je radiodifuzno emitovano, odnosno radiodifuzno ili kablovski reemitovano, istovremeno saoptava javnosti putem zvunika, ekrana ili slinog tehnikog uredjaja. Pravo injenja dostupnim javnosti je iskljuivo pravo da se delo saopti javnosti ianim ili beinim prenosom na nain koji pojedincu omogudava pristup delu s mesta i u vreme koje sm odabere (internet, video-on-demand, music-on-demand i slino).

 Pravo prerade je iskljuivo pravo da se izvorno delo prevede, dramski ili muziki obradi, promeni ili na bilo koji drugi nain preradi. To obuhvata i sluaj kada se izvorno delo u neizmenjenom obliku ukljui ili ugradi u novo delo. Autor izvornog dela zadrava iskljuivo pravo na koridenje svog dela u preradjenom obliku, ako ovim zakonom ili ugovorom nije drugaije odredjeno. Pravo na naknadu za davanje na poslugu: pravo na odgovarajudu naknadu ako se original ili primerak autorovog dela daju na poslugu putem javnih biblioteka, odnosno drugih institucija kojima je to delatnost. Pravo sledjenja: Ako je original dela likovne umjetnosti, nakon to ga je autor prvi put prodao, ponovo prodat, autor ima pravo da bude obaveten o prodaji i novom vlasniku i da potrauje naknadu u odredjenom obimu pod uslovom da se prodavac, kupac ili posrednik profesionalno bave prometom umetnikih dela (prodajni saloni, galerije, aukcionarske kude i slino).

Ogranienja imovinskih prava (9 pitanje)

Zakonska licenca: Bez pribavljanja imovinskog autorskog prava, a uz obavezu pladanja odgovarajude naknade, doputeno je: reprodukovati u itankama, udbenicima, radnim sveskama i ispitnim materijalima odlomke autorskih dela i pojedinana autorska dela fotografije, likovne umetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti, industrijskog i grafikog dizajna i kartografije ako se radi o objavljenim delima, reproduckovati u periodinoj tampi ili u pregledima takve tampe (kliping) pojedinane objavljene lanke o aktuelnim politikim, privrednim, verskim i drugim slinim tekudim pitanjima, osim ako je to autor izriito zabranio. Lica sa invaliditetom: Doputeno je reprodukovanje i distribuiranje dela za potrebe invalidnih lica ako to delo ne postoji u traenom obliku, ako je njegova upotreba u direktnoj vezi s invalidnodu tih lica i ograniena na njen obim, te ako to nije uradjeno s namerom da se ostvari posredna ili neposredna ekonomska korist. Informisanje javnosti Nastava: javno izvodjenje objavljenih dela u obliku neposrednog poduavanja na nastavi, javno izvodjenje objavljenih dela na besplatnim kolskim priredbama pod uslovom da izvodjai ne prime naknadu za svoje izvodjenje, javno saoptavanje radiodifuzno emitovanih kolskih emisija putem zvunika, ekrana ili slinih tehnikih uredjaja koji se nalaze u obrazovnoj ustanovi. Reprodukovanje za privatnu i drugu vlastitu upotrebu: na papiru ili slinom nosau, upotrebom fotokopiranja ili druge fotografske tehnike sa slinim efektom, na bilo kojem drugom nosau ako se to ini za privatnu upotrebu, ako primerci nisu namenjeni ili pristupani javnosti i ako tim reprodukovanjem nema namere da se ostvari direktna ili indirektna imovinsku korist. Citati: Doputeno je doslovno navodjenje odlomaka i citata iz objavljenog autorskog dela ili pojedinanih objavljenih dela fotografije, likovne umjetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog i grafikog dizajna radi naunog istraivanja, kritike, polemike, recenzije, nastave i drugog osvrta u meri opravdanoj potrebom prikaza, suoenja ili upudivanja koje se eli postidi i u

skladu s dobrim obiajima. Pri tom se moraju naznaiti izvor i ime autora, ako je to navedeno na upotrebljenom delu. Javne izlobe i aukcije Slobodna prerada dela: parodija ili karikatura, ako to ne stvara ili ne moe stvarati zabunu u pogledu izvora dela Baze podataka Dela smetena na javnim mestima (u parkovima, ulicama, trgovima).

Vremensko trajanje (9 pitanje)

Autorsko pravo traje za ivota autora i 70 godina nakon njegove smrti. Ako autorsko pravo zajedniki pripada koautorima, rok se rauna od smrti koautora koji je posljednji umro. Autorsko pravo na anonimno delo i delo objavljeno pod pseudonimom traje 70 godina od dana zakonitog objavljivanja dela. Svi rokovi poinju tedi od 1. januara godine koja sledi posle godine u kojoj je nastala injenica od koje se rauna poetak roka. Istekom rokova trajanja autorskog prava autorsko delo prestaje da bude autorskopravno zatideno.

Autorsko pravo u pravnom prometu

Nasledjivanje Neprenosivost: Autorsko pravo kao celina je neprenosivo. Autor ne moe prenijeti na drugo lice autorska moralna prava. Autor moe ugovorom ili drugim pravnim poslom preneti na drugo lice pojedinana imovinska ovladenja (autorska imovinska prava) i druga prava autora. Nemogudnost prinudnog izvrenja: Predmet prinudnog izvrenja mogu da budu samo imovinske koristi koje potiu od koridenja autorskog dela.

Autorsko ugovorno pravo (10 pitanje)

Prenoenje autorskog prava: Prenos pojedinanih autorskih imovinskih prava ili pojedinanih drugih prava autora moe biti sadrajno, prostorno ili vremenski ogranien. Neiskljuivi prenos prava ovladuje nosioca da na ugovoreni nain iskoridava autorsko delo, pored autora i drugih nosilaca prava (Vai u BiH). Iskljuivi prenos prava ovladuje nosioca da samo on na ugovoreni nain iskoridava autorsko delo uz iskljuivanje autora i svih drugih lica od koridenja dela. Pojedinana autorska imovinska prava ili pojedinana druga prava autora prenose se zasebno . Lice na koje je preneseno autorsko imovinsko pravo ili drugo pravo autora ne moe to pravo preneti dalje na treda lica bez dozvole autora

Nitava je svaka ugovorna odredba iji je cilj da autor prenese na drugo lice: autorsko pravo kao celinu, moralna autorska prava, autorska imovinska prava na svim svojim bududim delima, autorska imovinska prava za jo nepoznate naine iskoridavanja svog dela.

Pravni poslovi kojima se prenose autorska imovinska prava ili druga prava autora, ili kojima se daju dozvole za iskoridavanje autorskih dela moraju biti u pisanoj formi. Smatra se da se prenos autorskih imovinskih prava ili drugih prava autora uvek vri uz naknadu, osim ako se dokae suprotno. Ako naknada nije bila odredjena, ona se odredjuje prema uobiajenim visinama naknada za pojedinu vrstu dela, prema obimu i trajanju iskoridavanja dela i prema drugim okolnostima sluaja. Ako se iskoridavanjem autorskog djela ostvari prihod koji je oigledno nesrazmeran ugovorenoj ili odredjenoj naknadi, autor ima pravo traiti izmenu ugovora radi odredjivanja njegovog pravinijeg udela u tom prihodu, odnosno ponovno odredjivanje visine naknade. Autor se ne moe odredi ovog prava. Autor moe jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor kojim je na iskljuiv nain preneo autorsko imovinsko pravo, ako druga strana to pravo vri u nedovoljnom obimu ili ga uope ne vri, pa su zbog toga opravdani interesi autora ozbiljno ugroeni. Raskid ugovora nije mogud pre nego to isteknu dve godine od prenosa tog prava. Ako se iskljuivo pravo odnosi na novinske lanke, taj rok je est meseci. Pravo pokajanja: Autor ima iskljuivo pravo jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor kojim je preneo autorska imovinska prava i uskratiti dalje iskoridavanje svog dela ako za to ima ozbiljne moralne razloge i ako prethodno nadoknadi obinu tetu nosiocu tih prava. Autor se ne moe odredi ovog prava Nosilac prava iskoridavanja mora, u roku od tri meseca od dana prijema izjave o raskidu, saopiti autoru obim obine tete. Ako nosilac prava iskoridavanja to ne uini, izjava o raskidu ima uinak istekom tog roka.

Izdavaki ugovor (11 pitanje)

Autor se obavezuje da prenese na izdavaa pravo reprodukovanja svog dela tampanjem ili drugim slinim postupkom i pravo distribucije primeraka dela (pravo izdavanja), a izdava se obavezuje da delo na ugovoreni nain reprodukuje i distribuira (izda) i autoru za to plati ugovorenu naknadu. Ako izdavakim ugovorom nije drugaije utvrdjeno, izdava ima pravo samo na jedno izdanje dela .

Ako rok za izdavanje dela nije drugaije ugovoren, on iznosi godinu dana od kada je autor predao izdavau primerak dela u odgovarajudem obliku. Dok vai izdavaki ugovor, autor ne moe preneti na drugo lice pravo izdavanja istog dela na istoj teritoriji i na istom jeziku, osim ako je izdavakim ugovorom drugaije odredjeno. Pravo izdavanja novinskih lanaka autor moe preneti istovremeno na vie lica, osim ako izdavakim ugovorom nije drugaije odredjeno. Ako izdavakim ugovorom nije drugaije odredjeno, izdava je obavezan u sluaju novih izdanja dela omoguditi autoru da unese poboljanja ili druge izmene u autorsko delo pod pretpostavkom da to ne menja karakter autorskog dela i ne uzrokuje nesrazmerne trokove izdavau. Ako je rukopis ili drugi original dela nakon njegove predaje izdavau uniten krivicom izdavaa ili zbog vie sile, autor ima pravo na naknadu koja bi mu pripala da je autorsko delo izdato. Izdavaki ugovor prestaje: smrdu autora pre zavretka autorskog dela, iscrpljenjem tiraa svih ugovorenih izdanja, istekom roka vaenja ugovora. Izdava koji namerava neprodate primerke dela prodati kao papir za preradu ili ih na drugi nain unititi, duan je da otkup tih primeraka ponudi prvo autoru po ceni koju bi ostvario za takvu prodaju. Ako autor ne prihvati ponudu izdavaa ili je prihvati samo za odredjeni broj primeraka, preostale primerke djela izdava moe slobodno prodati kao papir za preradu ili ih unititi.

Ugovor o izvodjenju (12 pitanje)

Autor prenosi korisniku pravo javnog recitovanja, javnog izvodjenja ili javnog scenskog prikazivanja svog dela, a korisnik se obavezuje da de delo na ugovoreni nain koristiti i za to autoru platiti naknadu. Korisnik je duan omoguditi autoru pristup izvodjenju dela, ostvariti tehnike uslove za izvodjenje koji osiguravaju potovanje autorskih moralnih prava, te autoru ili njegovom zastupniku dostaviti program, druge publikacije i javne kritike izvodjenja, ako ugovorom nije drugaije odredjeno . Ako korisnik ne izvede delo u ugovorenom roku, autor moe raskinuti ugovor o izvodjenju i traiti naknadu tete a, uz to, moe i zadrati naknadu, odnosno traiti isplatu ugovorene naknade.

Ugovor o stvaranju dela po narudbini (12 pitanje)

Ugovorom o stvaranju autorskog dela po narudbini autor se obavezuje da stvori odredjeno autorsko delo i primerak tog dela preda naruiocu, a naruilac se obavezuje da de autoru za to platiti ugovorenu naknadu. Naruilac ima pravo da nadzire posao i daje autoru uputstva i zahteve u vezi sa izgledom i sadrajem dela ako time ne zadire u nerazumnoj meri u autorovu slobodu naunog ili umetnikog stvaralatva. Autorsko pravo na delu po narudbini, osim prava distribucije, zadrava autor. Kolektivnim autorskim delom smatra se delo stvoreno na podsticaj i u organizaciji fizikog ili pravnog lica (naruilac) u ijem stvaranju je uestvovao veliki broj lica, te koje se objavljuje i koristi pod imenom naruioca (enciklopedije, leksikoni, zbornici, almanasi i slino). Za stvaranje kolektivnog dela zakljuuje se poseban ugovor. Ako ugovorom nije drugaije odredjeno, smatra se da su sva autorska imovinska prava i druga prava autora na kolektivnom delu iskljuivo i neogranieno prenesena na naruioca.

Kompjuterski programi (13 pitanje)

Kompjuterski programi zatideni su kao pisana autorska dela ako predstavljaju vlastitu intelektualnu tvorevinu njihovog autora. Autor kompjuterskog programa ima iskljuiva prava koja obuhvataju: reprodukovanje sastavnih delova ili celog kompjuterskog programa bilo kojim sredstvima i na bilo koji nain, nezavisno od toga da li se radi o privremenom ili trajnom reprodukovanju; ako uitavanje, prikazivanje, stavljanje u rad, prenoenje ili pohranjivanje programa zahteva njegovo reprodukovanje, za te radnje trai se dozvola autora kompjuterskog programa, prevodjenje, prilagodjavanje, obradu ili bilo koju drugu preradu kompjuterskog programa i reprodukovanje rezultata tih prerada, s tim da ostaju netaknuta prava lica koje je preradilo program, distribuiranje originala ili primeraka kompjuterskog programa u bilo kojem obliku, ukljuujudi njihovo davanje u zakup. Ovladeni korisnik kompjuterskog programa moe bez dozvole autora da reprodukuje najvie jednu sigurnosnu kopiju programa, ako je to potrebno radi njegove upotrebe. Povredom prava na kompjuterskom programu smatraju se naroito i sledede radnje: bilo koja distribucija primerka kompjuterskog programa za koji se zna ili za koji se osnovano sumnja da povredjuje autorsko pravo, posedovanje primerka kompjuterskog programa u komercijalne svrhe za koji se zna ili za koji se osnovano sumnja da povredjuje autorsko pravo.

Audiovizuelna dela (13 pitanje)

Kinematografski, televizijski, dokumentarni, crtani, reklamni i kratki muziki videofilmovi, te druga audiovizuelna dela izraena slikama koje u sledu stvaraju utisak pokreta sa zvukom ili bez zvuka, nezavisno od vrste nosaa na kojem su fiksirana. Zakljuenjem ugovora o audiovizuelnom prilagodjavanju smatra se da je autor izvornog dela preneo na filmskog producenta pravo prerade i ukljuivanja izvornog dela u audiovizuelno delo, svoja autorska imovinska prava na tom audiovizuelnom delu, njegovom prevodu, njegovim audiovizuelnim preradama i na fotografijama nastalim u vezi s produkcijom audiovizuelnog dela, ako ugovorom nije drugaije odredjeno. Koautorima audiovizuelnog dela smatraju se: autor prilagodjavanja, glavni reiser, autor scenarija, autor dijaloga, glavni snimatelj (direktor fotografije), kompozitor filmske muzike, stvorene posebno za koridenje u tom djelu.

Odnosi izmedju filmskog producenta i koautora audiovizuelnog dela i autora doprinosa tom delu, kao i odnosi izmedju samih autora uredjuju se ugovorom o filmskoj produkciji, koji mora biti u pisanoj formi. Audiovizuelno delo smatra se dovrenim kada je, u skladu s ugovorom izmedju glavnog reisera i filmskog producenta, izradjen prvi standardni primerak dela koje je predmet ugovora o produkciji. Zabranjeno je unitenje matrice prvog standardnog primerka audiovizuelnog dela. Ako filmski producent ne dovri audiovizuelno delo u roku od pet godina od dana sklapanja ugovora o produkciji, ili ako dovreno audiovizuelno delo ne pone da iskoridava u roku od dve godine od dana njegovog dovrenja, koautori mogu traiti raskid ugovora, ako nije ugovoren neki drugi rok. U tom sluaju koautori dela i autori doprinosa zadravaju pravo na naknadu.

Srodna autorska prava

Rim, 1961. Meunarodna konvencija za zatitu umetnika-izvoaa Prava izvoaa Prava proizvoaa fonograma Prava filmskih producenata Prava organizacija za radiodifuziju Prava izdavaa Prava proizvoaa baze podataka

Prava izvoaa (14 pitanje)

Izvodjai, u smislu zakona, jesu glumci, pevai, muziari, plesai i druga lica koja glumom, pevanjem, sviranjem, pokretima, recitovanjem ili interpretiranjem na drugi nain izvode autorska ili folklorna dela. Kao izvodjai, smatraju se i reiseri pozorinih predstava, dirigenti orkestara, vodje pevakih horova, i varijetetski i cirkuski umetnici. Izvodja koji individualno izvodi autorska ili folklorna dela ima iskljuivo pravo da bude priznat i naznaen kao izvodja, odnosno da odlui da li de njegovo ime ili druga oznaka identiteta biti navedeni pri koritenju njegove izvedbe. Izvodja ima iskljuivo pravo: snimanja svog ivog izvodjenja, direktnog ili indirektnog reprodukovanja snimka svog izvodjenja na bilo koji nain i u bilo kojem obliku, prenoenja javnosti svog ivog izvodjenja, radiodifuznog emitiranja svog ivog izvodjenja, osim reemitiranja od organizacije ili uz dozvolu organizacije koja vri emitovanje, injenja dostupnim javnosti snimaka svog izvodjenja, distribuiranja primeraka snimka svog izvodjenja, davanja u zakup primeraka snimka svog izvodjenja. Prava izvodjaa traju 50 godina od dana izvodjenja. Ako je snimak izvodjenja u tom roku zakonito izdat, ili zakonito saopten javnosti, prava izvodjaa traju 50 godina od dana prvog izdanja ili prvog saoptavanja, zavisno od toga koji je dan bio ranije.

PRAVA PROIZVOAA FONOGRAMA (13 pitanje)

"Proizvodja fonograma", u smislu zakona, jeste fiziko ili pravno lice koje preduzme inicijativu i snosi odgovornost za prvo snimanje zvukova jednog izvodjenja ili drugih zvukova, ili onoga to predstavlja zvukove. "Snimanje", u smislu zakona, znai fiksiranje zvukova ili onoga to predstavlja zvukove na nosa s kojeg se oni mogu sluati, reprodukovati ili saoptavati putem odredjenog uredjaja. "Fonogram", u smislu zakona, jeste snimak zvukova izvodjenja ili drugih zvukova ili onoga to predstavlja zvukove, osim ako se radi o snimku koji je ukljuen, odnosno ugradjen u audiovizuelno delo. Proizvodja fonograma ima iskljuivo pravo: direktnog ili indirektnog reprodukovanja svojih fonograma, na bilo koji nain i u bilo kojoj formi, distribuiranja svojih fonograma, davanja u zakup svojih fonograma,

 injenja dostupnim javnosti svojih fonograma. Prava proizvodjaa fonograma traju 50 godina od dana prvog fiksiranja. Ako je fonogram u tom roku zakonito izdat, prava traju 50 godina od dana prvog izdanja. Ako fonogram u tom roku nije zakonito izdat, ali je zakonito saopten javnosti, prava traju 50 godina od dana takvog prvog saoptavanja javnosti.

Prava filmskih producenata (15 pitanje)

Filmski producent (proizvodja videograma) je fiziko ili pravno lice koje u svoje ime daje inicijativu, prikuplja finansijska sredstva, organizuje, rukovodi i preuzima odgovornost za fiksiranje audiovizuelnog dela ili sleda pominih slika pradenih zvukom ili bez zvuka (videogram). Filmski producent ima iskljuivo pravo: reprodukovanja svojih videograma, distribuiranja svojih videograma, davanja u zakup svojih videograma, javnog prikazivanja svojih videograma, injenja dostupnim javnosti svojih videograma.

Prava filmskog producenta traju 50 godina od dana prvog fiksiranja videograma. Ako je videogram u tom roku zakonito izdat ili zakonito saopten javnosti, prava traju 50 godina od dana takvog prvog izdanja ili dana takvog prvog saoptavanja, zavisno od toga koji dan je bio ranije.

Prava organizacija za radiodifuziju (15 pitanje)

Organizacija za radiodifuziju je pravno lice koje preduzima inicijativu i snosi odgovornost za proizvodnju emisije. Emisija je zvuni, vizuelni, odnosno zvuno-vizuelni sadraj pretvoren u elektrini, elektromagnetni ili drugi signal koji se emituje radi saoptavanja javnosti. Organizacija za radiodifuziju ima iskljuivo pravo: reemitiranja svojih emisija beino ili putem ica, sekundarnog koridenja svojih emisija, ako se to radi uz naplatu ulaznica, snimanja svojih emisija, reprodukovanja snimaka svojih emisija, distribuiranja snimaka svojih emisija, injenja dostupnim javnosti svojih emisija.

Prava organizacije za radiodifuziju traju 50 godina od dana prvog emitovanja.

Prava izdavaa (16 pitanje)

Izdavai imaju pravo na naknadu za reprodukovanje svojih izdanja za privatnu ili drugu vlastitu upotrebu. Pravo na naknadu traje 50 godina od zakonitog izdanja dela. Lice koje prvi put zakonito izda ili saopti javnosti jo neobjavljeno autorsko delo na kojem su autorska prava ved istekla , stie prava koja odgovaraju autorskim imovinskim pravima i drugim pravima autora. Ta prava traju 25 godina od prvog zakonitog izdanja dela ili prvog zakonitog saoptavanja javnosti. Lice koje pripremi izdanje autorskog dela na kojem su autorska prava ved istekla, a koje je rezultat naunog istraivanja ili obrade i bitno se razlikuje od postojedih izdanja tog dela stie prava koja odgovaraju autorskim imovinskim pravima i drugim pravima autora. Ta prava traju 30 godina od prvog zakonitog izdanja dela.

Prava proizvoaa baze podataka (16 pitanje)

Baza podataka jeste zbirka samostalnih dela, podataka ili druge gradje u bilo kojem obliku koja je sistematski ili metodiki uredjena i pojedinano pristupana putem elektronskih ili drugih sredstava i kod koje je pribavljanje, verifikacija ili predstavljanje njenog sadraja trailo kvalitativno ili kvantitativno znaajno ulaganje ljudskih, tehnikih ili finansijskih sredstava. Proizvodja baze podataka je pravno ili fiziko lice koje preduzima inicijativu i preuzima rizik ulaganja sredstava u njeno izradjivanje. Proizvodja baze podataka ima iskljuivo pravo: reprodukovanja svoje baze podataka, distribuiranja primeraka svoje baze podataka, davanja u zakup primeraka svoje baze podataka, injenja dostupnim javnosti svoje baze podataka, drugog oblika saoptavanja javnosti svoje baze podataka.

Prava proizvodjaa baze podataka traju 15 godina od zavretka njene izrade. Ako je u tom roku baza podataka zakonito objavljena, prava traju 15 godina od takvog prvog objavljivanja.

Ostvarivanje autorskog prava (17 pitanje)

Autor moe da ostvaruje svoja autorska prava sm ili posredstvom zastupnika. Zastupnik moe da bude fiziko ili pravno lice kojeg autor ovlasti za zastupanje. Autorska prava mogu se ostvarivati za svako pojedinano autorsko delo (individualno ostvarivanje prava) ili za vie autorskih dela vie autora zajedno (kolektivno ostvarivanje prava).

Individualno ostvarivanje autorskih prava posredstvom zastupnika obuhvata zastupanje autora u pravnim poslovima s korisnicima, odnosno naruiocima njihovih dela, ukljuivi naplatu autorskih naknada i zastupanje autora u sudskim ili drugim slubenim postupcima radi zatite njihovih autorskih prava. Ako autor ostvaruje svoja autorska prava pred sudom ili drugim dravnim organom posredstvom zastupnika koji je pravno lice, takav zastupnik ima pravo traiti nagradu za svoje usluge i vradanje trokova u vezi s obavljanjem tih usluga prema vaedoj advokatskoj tarifi, ako ovlaeno lice pravnog lica ispunjava uslove za zastupanje pred sudovima ili drugim dravnim organima.

Zatita autorskog prava

Lice ija su prava povredjena moe traiti zatitu tih prava i naknadu tete od njihovog povredioca prema optim pravilima o naknadi tete. Jednaku zatitu moe traiti lice kojem preti stvarna opasnost da de njegova prava biti povrijedjena. Solidarna odgovornost: Ako je vie lica ovladeno da trai zatitu prava, svako od njih moe da trai zatitu tog prava u celini. Ako je vie lica povredilo pravo, svako od njih odgovara za nainjenu povredu u celini. Ako je iskljuivo pravo povredjeno, nosilac tog prava moe zahtevati: utvrdjivanje uinjene povrede, zabranu daljeg vrenja uinjene povrede i bududih slinih povreda prestankom ili suzdravanjem od radnji koje to pravo vredjaju, uklanjanje stanja nastalog povredom prava, povlaenje predmeta povrede iz privrednih tokova uz uvaavanje interesa tredih savesnih lica, potpuno uklanjanje predmeta povrede iz privrednih tokova, unitenje predmeta povrede, unitenje sredstava koja su iskljuivo ili u pretenoj meri namenjena ili se upotrebljavaju za injenje povreda i koja su svojina povredilaca, preputanje predmeta povrede nosiocu prava uz pladanje trokova proizvodnje, objavljivanje presude. Za sve povrede autorskog prava vae opa pravila o naknadi tete i odgovornosti za tetu, ako zakonom nije drugaije odredjeno. Povredilac prava duan je platiti nosiocu prava odtetu u obimu koji se odredjuje prema opim pravilima o naknadi tete, ili u obimu koji odgovara ugovorenoj ili uobiajenoj naknadi za zakonito koridenje dela ili predmeta srodnih prava odredjene vrste.

Ako je autorsko imovinsko pravo povrijedjeno namerno ili krajnjom nepanjom, nosilac prava moe od povredioca traiti naknadu do trostrukog iznosa ugovorene, a ako nije ugovorena, od odgovarajude uobiajene naknade. Nezavisno od naknade imovinske tete, kao i u sluaju da takve tete nema, autor ili izvodja mogu traiti da se dosudi pravina novana odteta za pretrpljenu duevnu bol zbog povrede moralnih prava. Pri odluivanju o zahtevu sud de uzimati u obzir sve okolnosti sluaja, a naroito intenzitet i trajanje duevne boli uzrokovane povredom moralnih prava.