Anda di halaman 1dari 8

Nauka i Pseudonauka

Mi ivimo u svetu u kome robu ne prodaje samo kvalitet nego i marketing. U elji da savladaju odbranu koju potencijalni kupci svojim kritikim stavom stvaraju protiv ovakve manipulacije, mnogi prodavci e svoju robu ponuditi uz lane podatke o njenom poreklu i efikasnosti. Na neki nain, i znanje je roba koja ima svoju cenu. Na tritu znanja nudi se intelektualna svojina irokog asortimana; kao i svuda, i ovde ima dosta kvalitetne ponude, ali i karta. Svaki razuman kupac potraie na ovom tritu znanje koje je verifikovano od strane nauke ili potie iz njenih institucija. Ovo ne bi trebalo da nas iznenadi jer smo do sada verovatno upoznati sa time kako je nauka stroga u verifikaciji svojih ideja (ako niste proitajte lanak Nauni Metod) i kako trnovit put mora da prodje svaka hipoteza pre nego to dobije status naune istine. Zato nije udno to to se mnoge ideje, koje bi realno morale da budu odbaene, prodaju zaogrnute u veo nauke.

Frenologija nauka o lobanji, nastala u 19. veku, koja je jo 1843. godine prvi put diskreditovana i danas je svrstana u pseudonauku. Frenologija tvrdi da se po obliku grai lobnje moe zakljuiti o duevnim osobinama i sposobnostiman nekog oveka, polazei od misli da su duevne radnje (psihike funkcije) lokalizovane u raznim delovima velikog mozga, i da stvaranje mozga mora da uobliuje i ahuru u kojoj on stoji, tj. lobanju. Iako je bila popularna sve do pred kraj XIX veka, frenologija je u potpunosti odbaena i svrstana u pseudonauku jer je naprosto shvaceno da nema nikakve statistike osnove. Pseudonauka (engl. Pseudoscience) je nastala kao rezultat nastojanja da se neki stavovi i teorije predstave kao naune, iako nisu naune. Pseudonaunu teoriju esto nije mogue ni proveriti jer je tako iroko formulisana da je u skladu sa svakim moguim tokom dogadjaja i nita ne bi moglo da je obori. U podraavanju nauke, pseudonaunici se slue svim sredstvima da bi svoj nastup preruili u nauni: argonom, institucijama pa i zvanjima kojima se naunici inae slue. Osim iskrene elje da stignu do naune istine, njima nedostaje i potovanje postupka kojim bi ispravljali ili odbacivali netane teorije. Pseudonaunici, zapravo, polaze od eljenog zakljuka pa se onda kreu unazad i osmiljavaju postupak kojim bi potvrdili taj zakljuak.

Kao to naunici odbacuju teoriju koja nije potvrdjena eksperimentima, tako i pseudonaunici odbacuju rezultate eksperimenata koji ne potvrdjuju njihovu omiljenu teoriju. Dobra ilustracija za ovo su rei erloka Holmsa (Sherlock Holmes), popularnog detektiva koga je stvorio Artur Konan Dojl (Sir Arthur Conan Doyle): "Velika je greka donositi zakljuke pre nego to prikupimo injenice. Umesto da izvremo injenice kako bi smo ih uklopili u teoriju, treba da menjamo teoriju sve dok je ne dovedemo u sklad sa injenicama". Ako se postupak ipak okrene naglavake, njegov rezultat nije istina nego manipulacija iza koje se obino krije elja za lakim ostvarivanjem profita ili nekog drugog cilja. Ovaj obrnuti postupak ponekad se ak pretvori i u petlju kojom se teorija ne oslanja na injenice nego samu sebe dri u vazduhu. To je, recimo, korienje mitova i misterija da bi se dokazala teorija, pa se onda ta teorija iskoristi za dokazivanje istinitosti mitova i misterija; pri tom nigde nema vrste take na koju bi se teorija oslonila. Takvim dokazima esto se u svojim knjigama Fon Deniken sluio da bi dokazao tezu o posetama vanzemaljskih civilizacija, ali na ovo nisu imuni ni branioci religije (recimo, Bog postoji jer tako kae Biblija, a Biblija ne lae jer je ona Boija re).

Pseudonaunici navode razne izgovore kojima objanjavaju zato nauka ne prihvata rezultate njihovog rada. Najglasnije su pristalice teorije zavere, koje esto iznose uverenje da medju svim svetskim naunicima postoji organizovana zavera protiv njih. Ako je verovati u ovo tumaenje, nauni svet sebe smatra ugroenim od svih koji ne misle isto kao oni, pa zbija redove u borbi protiv konkurencije.

Ovaj argument je, ipak, neodriv jer na svetu ima dosta naunih institucija koje su ne samo medjusobno nezavisne, nego se smatraju konkurentima. Zato e svaka od njih rado prihvatiti i razraditi bilo iju razumnu ideju koja nije ve pala na testu i koja nudi bar malo nade da e dovesti do nekog korisnog cilja. Treba rei da ima dosta pseudonaunih teorija koje jesu u skladu sa injenicama koje se uz njih iznose, ali su injenice tako odabrane da one uglavnom ne dokazuju nita. Kao to se selekcijom rezultata eksperimenta moe izvesti lani dokaz za bilo koju teoriju, tako se i selekcijom injenica moe podrati netana tvrdnja. Evo jednostavnog primera. Recimo da smo videli oglas za amajliju koja e nas garantovano zatititi od velikih boginja. Prodavac iznosi podatak da je toliko-i-toliko amajlija prodao i da niko od onih koji su ih nosili nije dobio velike boginje. Dakle, on garantuje da e svako ko nosi njegovu amajliju biti stoprocentno zatien od ove smrtonosne bolesti. Mada je sve ovo savreno tano, tvrdnja da amajlija titi od velikih boginja ipak nije tana: vi ih sasvim sigurno neete dobiti ni ako ne nosite amajliju, jer su velike boginje pobedjene jo 1968. godine i od tada vie niko nije njima zaraen. U Enciklopediji skepticizma i paranormalnog, koju je izdalo Udruenje engleskih skeptika, navedeno je nekoliko karakteristika koje prate pseudonauku i koje mogu da se iskoriste u cilju njenog prepoznavanja. Neke od njih emo proiriti primerima:

Odbojnost prema naunom kriticizmu, a u isto vreme izjednaavanje pojmova biti kritikovan i biti u pravu. (Grei to misli da je perpetuum mobile nemogu, jer skeptici su u 19. veku isto tako mislili da je nemogue preneti sliku na daljinu ili leteti u letilici teoj od vazduha.) Okrivljavanje imaginarnih nosilaca teorije zavere za neuspeh projekta i nepriznavanje u javnosti (o ovome smo upravo govorili) Stvaranje vrline od neznanja. (Ja nisam izuio medicinu, pa ipak mogu da izleim svaku bolest.) Prihvatanje neijeg svedoenja ili anegdote za dokaz, ime se detaljno istraivanje proglaava za nepotrebno. (Jedan prijatelj mi je priao da u Meksiku raste biljka iji list treba samo staviti na ranu i ona e zarasti za nekoliko minuta.) Fundamentalni principi esto se baziraju na pojedinanom sluaju. (Naravno da ivotinje mogu da predosete budue dogadjaje, jer moj pas je celog dana pred zemljotres uznemireno etao dvoritem.) Tvrdnje kojima se obeava lako i jednostavno reavanje sloenih problema ili pitanja. (Naa amajlija sigurno vas titi od svih bolesti, povreda i nesrenih dogadjaja.) Pompezno korienje naunog jezika, ali u besmislenom kontekstu (primeri za ovo uskoro slede). Iznoenje smelih tvrdnji i efektnih retorikih postupaka da bi se stvorio utisak istinitosti tvrdnje. Isto tako, korienje neobinih fraza kao to je nasilje nad prirodnom sredinom ili predstavljanje alternativne medicine kao opcije koja pacijentu omoguava da sam gospodari svojom sudbinom i prua mu mogunost slobode izbora. Pokuaj odvraanja problema nepostojanja dokaza od sebe i usmeravanje ka protivniku. (Naunici ne mogu da dokau da nisam u pravu.) Oslanjanje na glasine i nepotvrdjene podatke, kao to su Studije pokazuju... ili Negde sam proitao da...

Pseudonauka odozdo i odozgo


Postoje dve vrste pseudonauke. Jedna je relativno bezopasna i njome se slue ljudi koji nemaju naunog obrazovanja niti su se ikada bavili naukom. Kad ne bi nastupali sa eljom da nekoga obmanu svojim lanim

znanjem, mogli bismo i sa simpatijama da posmatramo njihovu elju da dosegnu neto emu tee, ali za ta iz nekih razloga nemaju mogunosti. Ovu vrstu relativno je lako prepoznati, tim pre to njeni poklonici neveto koriste jezik nauke. Pri tome oni odlaze u jednu od dve mogue krajnosti: ili je argon prilagodjen tome da iroka publika lako moe da ga razume (to uglavnom sreemo u reklamama u kojima se nude razna ezoterina sredstva pod maskom naunih dostignua) ili je vetaki iskomplikovan i obogaen tako nerazumljivim terminima da ne nosi nikakvu korisnu informaciju nego ima za cilj da impresionira sluaoca i da ga uveri da ima posla sa vrsnim strunjakom. Ono to je zajedniko za obe krajnosti jeste krajnje neveto improvizovanje i baratanje naunim jezikom i podacima.

Mnogo oiglednih primera za ovo nudi alternativna medicina. Evo jednog od njih :

Evo izvoda iz oglasa, objavljenog na pola stranice asopisa koji se reklamira kao magazin za savremenu enu. Ovim oglasom se kosmo - bioenergetiar Mia Krstovi preporuuje publici, navodi dug niz bolesti kod kojih postie dobre rezultate i upoznaje nas sa impresivnim naunim otkriima: "Francuski nuklearni fiziari otkrili su da je bioenergija etvrto agregatno stanje i da u jednom kubnom decimetru ima 10-15 elektrona. Isto tako su utvrdili da ti elektroni imaju svest i, to je najbitnije u svemu, dolaze iz budunosti, a vreme im se rauna kontra naem vremenu. Ja tvrdim da se radi o duhovnim biima koja oplemenjuju oveka i jednostavno rade preko njega. Ta energija nije moja, ona zapravo radi preko mene."

Druga vrsta pseudonauke

Drugu vrstu pseudonauke zastupaju ljudi koji se bave naukom, koji su nauno obrazovani ali nikada nisu uspeli da u sebi nadrastu mistiko shvatanje sveta. U pokuaju da dokue neto to se po njihovom miljenju nalazi iznad nauke, oni esto nisu ni svesni koliko time degradiraju svoj nauni rad. Vratiemo se na isti oglas: izgleda da je struni pristup ovog kosmo - bioenergetiara bio dovoljan da impresionira ne samo savremenu enu, kojoj je asopis namenjen, nego i ljude od nauke. Ve u sledeem broju jedan diplomirani psiholog, struni saradnik za nauno - istraivaki rad Instituta za psihologiju u Novom Sadu i Instituta za neurologiju i psihijatriju u Novom Sadu, objavljuje tekst na skoro celoj strani u kome tvrdi da je Mia Krstovi bacio nauku na kolena i pokazao jedini put ka istini , pa ga uporedjuje i sa slavnim Vilhelmom Rajhom. Sve ovo postaje posebno ozbiljan problem kad se takav naunik nadje na poloaju na kome moe da utie na formiranje shvatanja i stava nove generacije buduih naunika. Profesor dr Dejan Rakovi je, recimo, u univerzitetskom udbeniku Osnovi biofizike napisao: Iako je reinkarnacija sloen spiritualni fenomen (Wentz, 1968), treba rei da post-mortalno mentalno optereeno (tzv. karmiko) adresiranje odlazee jonske strukture - prua jaku osnovu za mogunost reinkarnacije, saglasno biofizikom modelu svesti (Rakovi, 1994-95). Kao posledica, reinkarnacioni ciklusi mogu se oekivati izmedju karmiki povezanih osoba, u novim i novim medjuzavisnim odnosima sve dok se ne otplati karma, odnosno dok se energetski ne rasterete mentalne asocijacije dvaju osoba - to istona ezoterijska tradicija upravo i tvrdi!

Tako studenti elektrotehnike na Beogradskom univerzitetu ue o akrama, telepatiji, vidovitosti, prekogniciji (vidjenju budunosti), astralnom telu, bioenergiji i reinkarnaciji. Takodje, svoje tehniko znanje mogu da obogate i navodnim biofizikim (ne i psiholokim) objanjenjem dejstva molitve koja bi, kako je autor objasnio, mogla menjati karmiku preferenciju (i neprijatnosti) buduih dogadjaja (Osnovi biofizike, izdava Grosknjiga 1995, str. 163-168).

Prevarant protiv prevaranta


Pria koja sledi dobra je ilustracija o tome kako predubedjenje s kojim naunik prilazi izvodjenju eksperimenta moe da navede na pogrean zakljuak. Svesna ili nesvesna prevara, koju je lansirao fiziar Rene Blondlo (Rene Blondlot, 1849-1930) bila je tako uverljiva da su mnogi naunici u svetu posvedoili da su videli neto to zapravo ne postoji. Tokom 1903. godine, Blondlo je eksperimentisao sa novootkrivenim Rendgenovim X-zracima, pokuavajui da ih polarizuje. Tom prilikom otkrio je (ili mu se tako samo uinilo) novu vrstu zraka koje je prozvao N-zraci, po gradu Nensiju, u kome je tada radio.

Odmah je objavio svoje otkrie i opisao neka svojstva tih zraka: nevidljivi su golim okom, a emituju ih svi materijali osim sirovog drveta i metala potopljenog u etar ili hloroform. Obzirom da su N-zraci nevidljivi i relativno niskog intenziteta, Blondlo je propisao nain kako ih je mogue detektovati u laboratorijskim uslovima. Izvor zraka bila je zagrejana ica u gvozdenoj cevi, a da bi se odvojili od ostalog spektra, treba ih propustiti kroz aluminijumsku prizmu. Na kraju je ostalo samo da se uine vidljivim: za to je posluio konac obloen kalcijum sulfidom. Ovaj konac trebalo je lagano pokretati u spektru koji je proao kroz prizmu, dok ne pone da emituje slabu svetlost. To je bio znak da se naao u snopu N-zraka. Eksperiment je, naravno, ponovljen u mnogim laboratorijama po svetu. U periodu od 8 meseci, u Nensi je iz raznih evropskih laboratorija pristiglo 30 potvrda o uspeno izvedenom eksperimentu. Istini za volju, bilo je i prijava naunika koji nisu uspeli da replikuju eksperiment (da dobiju isti rezultat), ali je to zanemareno. N-zraci su prihvaeni u naunom svetu i to je Blondlou donelo brojna priznanja.

asopis Priroda (Nature), koji i danas izlazi, ipak je posumnjao u celu priu jer ni jedna pozitivna potvrda o eksperimentu nije stigla iz Nemake i Engleske (Nemci su ve imali Rendgena koji je upravo pronaao X-zrake, pa zato nisu imali razumevanja za jednog Francuza koji se svim silama trudio da izlei povredjeni ponos svoje nacije). Urednici asopisa uputili su amerikog fiziara Roberta Vuda (Robert Wood) kod Blondloa da malo istrai stvar. On je to uinio na nain koji je bio veoma efikasan, mada nije imao nikakve veze sa naukom: neposredno pred demonstraciju iskoristio je pogodan trenutak, neopaeno ukrao aluminijumsku prizmu iz spektroskopa i stavio je u svoj dep! Bez prizme uredjaj nikako nije mogao da radi, ali tehniar koji je obavljao demonstraciju nita nije posumnjao. Mada bez prizme nikako ne bi mogao da vidi N-zrake, on je zavirio u okular spektroskopa i posvedoio da ih je na koncu sa kalcijum sulfidom upravo video.

Robertu Vudu je sve bilo jasno i za njega je demonstracija bila zavrena. Ostalo je samo da vrati aluminijumsku prizmu na svoje mesto, ali ovoga puta nije uspeo da to uini neopaeno. Tehniar je primetio podvalu, ali mu je promakao vaan detalj: nije video da je Vud vratio prizmu, nego mu se uinilo da je on tek sada izvadio! Pomislivi da e doskoiti lopovu, seo je za uredjaj i sada je tvrdio da nikako ne moe da detektuje N-zrake. Podigao je poklopac spektroskopa da bi svi videli da prizma nedostaje, ali je ona, na njegovo veliko iznenadjenje, bila na svom mestu! Tako su N-zraci za sva vremena nestali sa scene. Ostalo je samo pitanje kako je to moglo da se dogodi?!

ta su videli naunici u 30 institucija kad nisu imali ta da vide? Da li su svi oni lagali, ili nisu bili dovoljno pametni da vie veruju svojim oima nego Blondlou? Ili je sve ovo samo dobra lekcija koja nas ui kako je lako obmanuti svakoga, pa ak i samog sebe?

Duvanski proizvodi su imali dugu i neslavnu istoriju marketinkih kampanja izgradjenih na pseudonauci, netanim i lanim tvrdnjama. Ovo su samo neke od reklama koje su objavljivane 40-ih i 50-ih godina 20. veka, pre nego to je nauno utvrdjeno da puenje poveava rizik za dobijanje raka plua.

Irving Kloc (Irving Klotz) je u asopisu Scientific American izneo svoja razmiljanja o ovom incidentu: Za Blondloa i njegove uenike, bilo je to pitanje senzibilnosti posmatraa pre nego pitanje postojanja fenomena koje je Vud podveo pod sumnju, a ovaj nain gledanja na stvari trebalo bi ve da je poznat onima koji su pratili kontroverzne diskusije o vanulnom opaanju. Do 1905. samo su jo francuski naunici ostali kao poklonici verovanja u N-zrake, to je celoj stvari dalo nacionalistiki prizvuk. Neki od ovih naunika tvrdili su ak da samo njihova rasa poseduje takvu intelektualnu i ulnu senzibilnost koja je potrebna da bi se detektovalo prisustvo Nzraka. Tvrdili su da je anglosaksonska mo opaanja zatupljena predugim boravkom u magli, a germanska preteranim uivanjem u pivu.

Martin Gardner (Martin Gardner) je u knjizi Obmane i zablude u ime nauke pisao o traginim posledicama koje je ovaj incident ostavio na samom Blondlou. Dovoljno je rei da je ovaj francuski fiziar ostatak ivota proveo u duevnoj bolnici, gde je i umro. Dejms Rendi (James Randi) ima svoje vidjenje lekcije koju je nauka dobila od incidenta sa N-zracima. Evo ta je on rekao:

Nauka nije ba uvek spremna da ui na svojim grekama. Kad sam nedavno posetio Nensi i na skupu govorio o pseudonauci, priao sam o ovom sluaju i, mada se sve dogadjalo u gradu koji je dao svoje ime N-zracima,

ispostavilo se da niko iz publike nije ni uo za njih! ak ni za Blondloa, ukljuujui i njegove kolege profesore sa univerziteta. Robert Tod Kerol (Robert Todd Carroll) ipak se nije sloio sa Rendijem. U svom Reniku skeptika, napisao je sledee: injenicu da niko u Nensiju ne zna za Blondloa treba prihvatiti kao znak da nauka ipak ui na svojim grekama. To to Blondlo nije postao prorok u svom selu zdrav je znak da, iako neki naunici u svojoj detinjoj radoznalosti esto ine greke (ak i velike), postoje i drugi naunici koji e otkriti te greke i vratiti nauku na pravi put koji vodi ka razumevanju prirode. Oni koji misle da je nauka nepogreiva, oigledno ne shvataju njenu pravu prirodu.

Postoji jedna zanimljiva slinost izmedju sluaja sa N-zracima i onim to savremeni raljari pokuavaju da proglase za nauku. U jednom delu raljarske literature, tetno podzemno zraenje koje oni otkrivaju viskovima i raznim drugim alatkama dobilo je nov, savremen naziv: E-zraci. Da li je ova slinost posledica koincidencije ili je neiji namerni potez? Svejedno, ko god da je smislio ovaj naziv, treba mu priznati da poseduje istanan smisao za humor. www.paralax.rs