Pol ago

MO VOLJE

BEOGRAD 1999.

Naslov originala: Paul Clement Jagot Le pouvoir de la volonte Copvright (c) Editions Dangles 1973.
Prevod

Milo Jankovi
Za izdavaaBranko Tomi
Urednik izdanja i plasman Dragomir Tomi Grafika obrada i priprema Aleksandar Naumovic

tampa Poligraf Izdava Tomi Book

Tira 1000

Pol ago Mo Volje

T O I V I lO B O O

mentarne, jer i jedna i druga rade na usavravanju oveje individualnosti. Ova potonja cilja na skladnost grae, snagu i elastinost miia, dok prva metodino izlae razliite cerebralne mehanizme -sklonost prema htenju da se vrsto i postojano ovlada bistrinom duha i stvori rukovodea uloga voljne misli nad spontanom, dakle, nad ponaanjem. Dalje, dok Fizika kultura i u trajanju i u intenzitetu jaa, sposobnost sportskih napora i ini moguim izuzetna postignua, Psihika kultura odgaja postepeno tenziju mentalne energije to neposredno umnogostruava unutranju usredsreenost kao i spoljanji uticaj misli i volje. Bilo kolika da je njena irina i dubina, inteligencija ostaje nema, jalova, pasivna, ako ne dobija ivotni priliv od dovoljno vatrenog psihizrna. Isto tako, neka herkulovska fizika razvijenost pokazuje samo mlitavu delatnost ako psihiki ar nedostaje snazi. Psiha je ta od koje inteligencija i organizam primaju impulsiju koja im daje dinamiku, ivotnost i zraenje. Podii nivo psihike energije i napregnuti se da u nju predano koncentriem delatnost, znai proiriti polje normalnih mogunosti. Jo vie, to znai osposobiti se za gospodarenje, unuar samog sebe i u spoljanjem svetu, nad brojnim neredima, otporima i preprekama koje se ine nesavladivim. Nadmo psihe nad biofiziolokim okolnostima tumai, izmeu ostalog, to to neka snana emocija moe ukoiti ili umnogostruiti fiziku snagu; ona objanjava stanovite iznenadne organske lomove,

kao i stanovita izleenja za koja je, posle mnogostrukih klasinih medicinskih tretmana, bila izgubljena svaka nada, a do kojih je dolo tokom kura sa elementima svojstvenim psihoterapiji. Najzad ta nadmo omoguava da se razume to to, podstaknut zanosom, arom ili strau, najnepokretniji ovek pokae, pokatkad, na zaprepaenje svih, snagu inicijative i ostvarenja za koju niko nije verovao daje sposoban. Koliko god bila skromna, koliko god bila siromana, uveravam svakog itaoca ove knjige da e mu praktina upotreba njenog sadraja doneti plodove koji e prevazii njegova oekivanja. Septembar 1950.

UVOD

Velika snaga karaktera, Poverenje u samog sebe koje omoguava preduzimljivost i uspeh, Promiljena, odluna i istrajna volja, Sposobnost voljnog gospodarenja, vladanja samim sobom. Lucidno, razlono i neusiljeno samopouzda nje u bilo ijem prisustvu, Dar uticanja na miljenje, raspoloenja, odluke drugih osoba, mentalna krepkost i usmerenost neophodna za nadvladavanje hiljada vrsta tekoa: u stvari, sve ovo se ini nedostinim za veinu nas. Meutim, to se sve postie i stie. Ova knjiga e vam to pokazati. Ona e vam kazati kako da na metodian nain izazovemo sami u sebi sve pomenute osobine ma koliko malo bili za njih predodreeni. Efikasnost metoda koji e biti izloen potvrena je od strane samih italaca ovog rukopisa. Ako je vie od 140.000 primeraka rasprodate, bez najmanje reklame, znai da je niko nije proitao bez zadovoljstva i bez preporuivanja drugima oko sebe. 10

Dakle, neka najdeprimiraniji povrati hrabrost i neka smelo pristane na postepeni uspon koji mu mi oznaimo, ma koliko bila slaba, kolebljiva, bojaljiva njegova volja, ona nee propustiti uludo vreme da ovrsne, ustali se, nametne. Korist koju donosi taj poduhvat je od kapitalne vrednosti i, za to malo panje koju e mu posvetiti, italac e se osetiti u dovoljnoj meri noen prema tenji poetnog napora koji e umnoiti druge. Ojaanje putem vaspitanja volje gospodaree moi, jeste pitanje vebanja. Poto smo nainili prvi korak koji e stvoriti podtrek prikazujui prednosti prema kojima se tei, drugi e biti jo pouzdaniji, a svaka nova tenja uinie sledei jo energinijim i jo neusiljenijim. Podreenost raznovrsnih psihofizikih aktivnosti kontroli voljnog miljenja, ini glavnu uslovljenost uspeha. Ona ini sposobnim za delovanje, uprkos preprekama ili tekoama, u skladu sa prethodno donesenom odlukom ili stavom. Ona se ini poeljnijom od svih drugih osobina jer osigurava maksimum unutranje harmonije. Na odreenom stepenu psihikog razvoja, volja postaje stalno i intimno povezana sa unutranjim ivotom. Ona tada omoguava da upravljamo svojim mislima, da ublaimo ili raspalimo, prema prilici, emocije ili impulse to ih preivljavamo i da suvereno vladamo svojim senzitivnim stanjem. Tesna meuveza morala i psihikog ivota - ije se poimanje poslednjih godina rairilo, zahvaljujui korienju sugestije u terapeutske svrhe, manifestuje se sa isto toliko preciznosti koliko i intenzivnosti u onih koji su se u dovoljnoj meri upustili u

11

voljnu koncentrisanost miljenja: stavljajui na svoju svest odgovarajuu sliku, njima postaje mogue da deluju na najdublje, najskrivenije estice svog organizma. Videemo da je pre no to se doe do te mogunosti, relativno lako stvoriti mentalne okolnosti koje mono ojaavaju vitalnost i otpornost na r aznovrsne patogene uticaje. S druge stiane eksperimentalna nauka je dokuila da miljenje raspolae monim zraenjem i da, kroz eter, ono alje prema onima na koje mi misiimo, talasno kretanje koje tei da u njima probudi duevno stanje komplementarno sa naim. Precizne mentaine predstave, intenzivne, uporne, imaju, razumljivo, tele-uticaj daleko ^Tikasniji nego neodreene slike, kolebljive i nehajne Individualni psihiki uticaj se, prema tome, poveava svoenjem, redukovanjem duevnih stanja i umeem da se misli energine. Poimo jo dalje. Razliite filozofske kole smatraju da oveija Volia, putem izvesnog procesa koga one objanjavaju, jeste modifikator sporednih uzroka kad je u dovoljnoj meri dovedena do dinamizma - tako misle okultisti, teozofi, adepti, iji je nauk, u svih naroda i u svim epohama, imao slavne predstavnike.

Tako mi pretendujemo na to da u ovoj knjizi iznesemo metod razvijanja volje - prvo, u pogledu vladanja samim sobom, zatim vetine uticanja na razdaljinu, na jednu ili vie osoba; konano - za one
12

koji bi poeleli da to oprobaju - usvajanje metoda voljnog usmeravnja sudbine. Prvi uinci naznaeni , u praktinom postupku, koji se izlae u ovoj knjizi, ispoljie se kao impuls prema mentalnoj inicijativi, potom kao oseaj pouzdanja, moi (dobija se svest o sposobnosti za voljna naprezanja). Postepeno, utoliko bre ukoliko uloimo vie zalaganja, poverenje li samog sebe e postajati ustaljeno, neprekinuto; parazitske pomisli, razorna emotivna stanja, ulne napasti e biti nadvladane. Gospodarenje sobom postaje integralno i sprovodi se, uskoro, napuno zadovoljstvo svojih ula, oseajnosti i intelekta. Tbg trenutka, postavi vian da usredsredi svoju psihiku energiju na preciznu sliku, svako moe delovati na svoje fizike organe na regulativan, lekovit i ublaavajui nain. Isto tako, nezavisno od direktnog telepsihikog delovanja na druge, jasno je da onaj koji je nauio da vlada samim sobom, tolkuje svoje utiske, sauva svreno samopouzdanje u bilo ijem prisustvu, deluje, ve tom svojom doslednou, spokojem, na one sa kojima ima posla. Pogfed koji izraava reenost, re jasna i glasna, ispravno promiljena, spokojno i energino dranje ostavljaju utisak koji je razumljiv. Drugi sutinski kvaliteti, svagda sticani putem vaspitanja voljet dodaju se na prethodne- inioce individualnog uticanja - to su duh usredsreenosti, pamenje, doslednost misli i brzina usvajanja. Postavi'neosetljiv na dekoncentraciju od strane okoline, drugih osoba, najmanje obdaren ovek prome-nie svoju sudbinu. U stvari, on e sauvati u prisustvu svih eventualnosti maksimum duhovne lucidnosti da bi stupio ili odgovorio na akciju. On e bez panike izabrati najpovoljniji nain dranja - kona-

13

no, on e obaviti to to je nameravao sa odlunou i spokojem, sav predan onome to ini u trenutku kad to ini, prelazei u predvienom momentu na sledeu preokupaciju, uvajui tokom svih etapa svog rada zacrtani smer svog voljnog hetnja. Naslov ovog dela izgleda da je, prema tome, savreno opravdan.

14

Prvo poglavlje

KAKO SE PRIPREMITI ZA OBUAVANJE VOLJE

1. Determinizam i slobodni sud

arakter svakog oveka je ve formiran u dobu kad je on postao kadar da toga bude svestan. Fiziku kao i psihiku grau podjednako dugujemo nasledstvu - sve to ini nae moralno bie: tenje, sposobnosti, umea, itd., prethode poimanju svog "ja". Meusobno delovanje funkcija na psihu i psihe na funkcije navodi na pomisao da je svako predodreen da OSEA, MISLI i DELA na determinisani, odreeni nain. Dva dobro poznata aforizma: "Ne menja se svoja priroda", "Oterajte svoju prirodu vratie vam se u galopu", izraavaju jasno stav -vrlo iroko prihvaen poto odvraa od naprezanja - Filozofskih kola koje tvrde da ovek ne moe radikalno preobraziti svoju linost. Prema toj teoriji volja e se ispoljiti, u datom trenutku, pod impulsom koji e biti jo sitniji, zavisi od asa i okolnosti. Ako je tano da nai impulsi, utisci, nai izvorni sudovi proishode iz psihofiziolokih uslovljenosti,

15

nije nita manje oigledno da obuavanje koje crpi iz nekog spoljnjeg izvora, i odraeno kroz poimanje, moe u njemu stvoriti prvo ideju, a potom reenost da se reaguje protivno tom automatizmu. Onaj koji vodi rauna o mogunosti takvog delovanja trpi, u njamnju ruku, pritisak od strane svog determinizma u toj meri u kojoj nije nauio da njime ovlada. To e se u njegovoj misli prevesti u nunost potcinjavanja. On e je iskazati govorei: "Bilo je to jae od mene" ili "Nisam mogao da se suzdrim". Prevashodna elja ove knjige je da se prikae kako se upustiti u akciju, uprkos impulsima deterministikog tipa, u pravcu koji viestruko usaglaena miljenja smatraju povoljnim.

2. Kako kreirati u samom sebi impuls prema naporu

"Sve to doe kroz duh, izae na miie" veli jedna drevna istina, l moderni psiholozi podjednako zastupaju tu sklonost ideja da se preobraze u in. U skladu sa tim zakonom, imajui u vidu raznovrsne razloge zbog kojih je korisno razvijati volju, osetiemo se pobuenim da praktino zanemo to razvijanje. Oni kojima je svojstvena razborita meditacija nee iskusiti nikakvu tekou u tome da se upuste u psihiku kontemplaciju svojih razloga za uputanje u psihiko obuavanje. Ukoliko je, naprotiv, umee koncentracije nedovoljno pripremljeno, plodotvorno emo ga potpomoi ako sastavimo tablicu promena koje elimo da ostvarimo u svojoj lino-sti, i prednosti to ih te promene donose.

16

Verujemo da emo koristiti vie no jednom itaocu predlaui nekoliko fojmula: elim da steknem postojano spokojstvo, pouz dano uverenje i opravdano poverenje u samog sebe. Hou da nadvladam bojaljivost, teskobu, nervo zu i druga oseanja koja me paraliu. Hou da ouvam savrenu prisutnost duha u svim okolnostima, da ostanem svoj gospodar ma ta da me sustigne i da se oseam savreno slo bodnim u ma ijem prisustvu. Hou da nainim svoje pamenje tanjm i hitrim, svoju sposobnost usvajanja novih stvari ivom i ispravnom, svoju vo.lju neokrnjenom. Hou da ktritiviem svoja umea do najvieg mogueg stepena i da postignem u oblastima koje mi odgovaraju najviu moguu merodavnost i obuenost. Hou da inim ono to bi trebalo da inim u odgovarajuem trenutku, uprkos svim ometanji ma ili ispadima kadrim da me poremete. Hou da kontroliem svoje impulse, fizike i emocionalne, i da se suzdrim od produavanja onih to su protivni mojoj ivotnoj ravnotei, cilju i naelima. Hou verodostojno da preispitam i dokaem, pre nego to ih prihvatim, sve misli koje mi pristignu spontano na um, koje su mi drugi prosledili ili do kojih sam doao itajui.

17

 Hou da ispoljavam ozbiljnu istrajnost, vaspitanu energinost, spokojno pouzdanje koje vlada linostima i prilikama. Posebni ciljevi svakog pojedinca, nadahnue ga na druge formule. Na primer, neki bolesnik eljan, pre svega, da povrati svoje zdravlje, moe nadodati: "Hou da dovedem svoju volju dotje da ona poseduje eljenu mo za promenu mog stanja". Poto se vie puta pregleda tablica od dna pa do vrha, da bi postala prisna, valja razmotriti odvojeno svaki odeljak i zadubiti se u njegovo znaenje. Tako, prva tvrdnja koju smo mi dali kao uzorak, treba da bude propraena zamiljenim predstavama onoga to e se iskusiti bude li se postigao jedan nepomueni mir, isto kao i mogunosti koje otvara slina nervna ravnotea. Neki autori preporuuju da se upie vrstim i slobodnim rukopisom na jednom uglu hartije svaka od reenica koja se predloi za meditaciju, zatim da se pogled zadri nekoliko minuta fiksiranim na svaku pojedinu formulu. Taj postupak odgovara osobito aktivnim prirodama ija se panja tee vee ako joj se ne prui kakva materijalna taka oslonca. Nemarne, inertne prirode, nai e u cilju aktivisanja svog mozga dobru podrku u koraanju kome e se prepustiti u svom stanu ponavljajui prethodno navedene elje. Suprotno fizikoj nepokretnosti koja tei da smiri nervna uzbuenja, kretanje podstie miljenje. Mnogi poslovni ljudi nesvesno usvajaju to pravilo kad se etaju uzdu i popreko svojih radnih soba pod delovanjem preokupacija ijim su reavanjem okupirani.

18

3. Pomo koju donose bitne tenje

Za razumevanje toga to sleduje, potrebno je ve, ini se, biti sposoban za odreeni napor razmiljanja. Najslabiji karakter pronai e energiju uputi li apel svom zdravom sudu. Uistinu, nema nijednog oveka koji tokom dana ne iskusi izvesne unutranje pobude to istiu iz njegovih sutinskih tenji. Te pobude se ispoljavaju kroz razliita stanja svesti: elja za sticanjem neke obdarenosti ili uklanjanjem nekog nedostatka, elja za materijalnim blagostanjem, za nekim predmetom, za zadovoljavanjem neke osobe, za linim uticajem, i slino. Navika da aspiracijama, im pristignu u pamet, pridruimo oznaku razvijanja volje koja e omoguiti njihovo ostvarenje, stvara jedno raspoloenje trenutne spremnosti na napor. Iskoristiti taj trenutak da se uvea aktivni polet na ve izloen nain, to je - nainiti prvi korak i otvoriti vrata na putu sticanja energije. Perspektiva koja obeava da se postane vrsta linost, vrsta fiziki i moralno, da se stekne odlian poloaj, da se uspe u usvajanju neke umetnosti ili nauke, da se ponaamo u skladu sa naelima koja se procenjuju kao korisna i, jo uoptenije, da se dosegne eljeni ivotni cilj, dovodi do ustanovljavanja niza ideja koje su usmerene na dobrobit volje, putem povezivanja misli koje su preporuene. Oputenosti, neodlunosti, inerciji, suprotstavimo, dakle, na superiorni egotizam - ponavljajmo da neemo dopustiti naim niim sklonostima da zatrave nae sutinske, bitne ambicije - shvatimo da obuena volja predstavlja nain delovanja podu-

19

zetnog, posrednog ili neposrednog, na sve to je od interesa - pomislimo da stupanj nae voljne moi jeste mera efikasnosti naeg delovanja protiv svega bolnog i neprijatnog to nam pripremaju okolnosti, a, isto tako, i naeg delovanja u svemu onome to nam je prijatno. 4. Uticaj ivaca Jedan dovoljno zapovedniki motiv uvek pokree volju, ali ona brzo opada ako energija koja je neodvojiva od psihikog delovanja - napon ivaca - zakae. Veina bolesti volje dolaze iz odve manjkave proizvodnje nervne snage. Bar je za astenike dokazano da oni jalovo troe izvesnu odreenu koliinu te dragocene energije ije bi ouvanje bilo dovoljno da se bezmalo trenutno pobolja njihovo stanje. Zbog toga predlaemo kao prvi trud u obuci, niz inhibicija koje e imati, uporedo sa uinkom ovrenja svake razumne vebe, i taj efekat da sprei gubljenje nervne snage. Dva ili tri dana pokuaja bie dovoljna da uvere itaoca u znatnu efikasnost tih vebi, jer e on iskusiti, im ih usvoji, jedno gotovo trenutno oseanje "moi u sebi samom". 5. Uoptena ideja potinjenosti automatizma svesti Svako u samom sebi moe posmatrati dva inicijativna elementa ina, dva izvora odakle dolaze odluke. S jedne strane, svest, sud, razum, i razmiljanje, s druge strane, automatizam. Jedan primer

20

e jasno pokazati ulogu tih dvaju centara u linosti. Neki mladi student se, od samog jutra, namesti za svojim stolom da bi se predao uenju nekog apstraktnog filozofskog problema koji je jo uvek bez privlanosti za njega. Napolju ija sunce, a kroz otvoreni prozor pristie, zajedno sa prijatnim talasima sveeg vazduha, na hiljade spoljanjih veselih uzvika, zvukova. Mladi je ivo naklonjen tome da ostavi svoju knjigu koja mu je dosadna i da izjuri u susret svojim drugovima sa kojima e se prepustiti jednoj od onih igara na sveem vazduhu to ih toliko oboava zdrava mladost. Ali taj pokret automatizma, taj impuls nailazi na otpor u svesti mladog bia: pribliava se vreme ispita, on zahteva jedan programirani napor, koji e samo moi upornim sedenjem za stolom da savlada. Tada se razbuktava "unutarnji sukob" od ijeg e ishoda zavisiti dalje ponaanje studenta. Labavljenjem automatizma, koje se postie metodinim trudom da se zagospodari spoetka beznaajnim, pa sve vanijim impulsima, osigurava se postepeno njegova hitra i laka poslunost smiljenim predstavama. 6. Kontrola emocionalnih impulsa Velika potronja nervne energije prati zadovoljavanje emocionalnih pobuda. Iz tog razloga ne moe se bolje zapoeti sa kultivisanjem volje nego tako to emo se pozabaviti time da njih kontroliemo. Evo sutinskih principa: CjP- Napregnite se da ovladate utljivpu. Ako, na primer, saznate za kakvu novost i ako poelite
21

da je dalje prenesete nekom prijatelju, pomislite da ete to inei isprazniti jedan energetski izvor - ne recite nita. Ne ispoljavajte vae utiske, osobito one koje u vama izaziva vaa bliska okolina, svaki suzdrani gest ojaava vae nervne rezerve. Ne rasipajte vau mentalnu snagu na svakidanje povode, na komentarisanje beznaajnosti, na zbliavanje sa uzgred vienim ljudima i neuestvovanje u dogaajima kojima sluajno prisustvujete. Ovo sve ne znai nedruvenost nego jednostavno tednju energije koja vam je potrebna za vas same i za druge. Ako je neophodno da uzmete re - ne inite to mehaniki, automatski: merite svoje izraze, zamenite one sfo~vam se impulsivno nameu onima promiljenim. Ne razlaite sa ivou - nainiete samom sebi istu tetu, S osobito ne raspravljajte. Mirno sasluajte to to vam se saoptava i ne izgovarajte svoje miljenje osim kad je to neminovno. Ne dopustite da vas navuku da govorite protiv vae volje i elje. Ako vas neki brbljivac zaokupi svojom brbljivou pravite se da vas zanima to to on pria, pustite ga da rasipa svoju nervnu snagu, a vi sauvaje svoju. (2. Odobravanje. - ovek je sklon, kad god se za to ukae prilika, da se predstavi u povoljnom svetlu, da izazove u drugih lepu sliku o svojoj linosti, da podeli sa njima svoje miljenje koje on uvek smatra za najispravnije. Posmatrajte one koje sluate -otkriete koliko jalovog truda nalae tatina veini ljudi naklonjenih pohvalama sebi. Posmatrajte i sebe na taj nain da pokuate ukloniti tu sklonost. (SjNaglost, jarost. - Valja se spoetka vebati da se savlada laki pokret nestrpljenja, da bi se stiglo dotle da se sauva nepomuena hladnokrvnpsl i
22

pred najteim uvredama. Ljutina, iznerviranost i razoarenje nameu izraze lica, gestove, dizanje glasa od kojih je najpametnije suzdrati se. Uvebavanje spokojstva mono doprinosi jaanju volje. 7. Vladanje ulnim impulsima Naih pet ula su neprestano zasipani mnotvom utisaka koji deluju na nae mentalne kapacitete. Veoma je poeljno naviknuti se da razmatramo, tumaimo sebi svoje utiske. Nabrojmo ih nekoliko, po jedan svojstven svakom ulu - raznovrsni aspekti stvari i bia koji ponekad duboko potresaju nae intimno raspoloenje. To se dogaa kad dopustimo da na nas utie poloaj u kojem se nalazimo: "Ne ulazimo, veli Silven Rude, na isti nain u neku seosku krmu, u neki svetski salon ili u kabinet slavnog doktora, kad su njihovi domaini odsutni. Tapete, umetnika dela, kristali u salonu, strogi nametaj medicinskog kabineta izvrie nehotice odreeni utisak na nas koji e se odraziti ak i na nae ponaanje." Ako nas sluaj uini svedokom nekog manje ili vie traginog udesa, instinktivno emo odvratiti glavu. Odelo i ukrasi osoba menjaju na stav u pogledu njih. Turobni klimatski periodi koji spoljanjim predmetima daju nekakv tuan i neprijatan izgled, uzbune pokatkad nau delatnost. Toliko se prilika nudi za ovladavanje samim sobom. Dodir sa neijim telom, sa kakvom ivotinjom, izaziva u nama odvratnost ili tavie nepodnoljivi uas zavisno od okolnosti. Nemojmo ih traiti ali kad se ukazu takve okolnosti podnosimo ih sa najveom moguom hladnokcvou. Nagli neskladni zvui, izazivaju, kad ih ne, oekujemo, grenje miia na 23

licu, nateraju nas na odskok, uzvik - suspregnimo te reflekse i pozabavimo se time da mirno odsluamo fabriku buku, dreavu otrinu neijeg glasa ili kucanje asovnika. Ako kakv oduran miris natopi nae odelo, potrudimo se da uklonimo njegov izvor posumnjamo li u mogunost kakve intoksikacije ili zaraze, ali ako je bezopasan ne strahujmo od toga da istrpimo njegovo strujanje govorei sami sebi: Ne dozvoljavam tom beznaajnom utisku da me uznemiri. Zna se da apetiti i odbojnosti u pogledu hrane ne odgovaraju uvek hranjivosti ili kvalitetu jela. Tamo valja zazivati svoj razbor, svoj sud i pustiti ga da regulie nae jedenje. 8. Neposredne mogunosti prethodnih napora Jedna je stvar biti energian, napisao sam u jednom svom ranijem delu, a druga je delovati kao da se to ve zbilo, najmanje sluajno. U poetku, mi ne bismo nikome savetovali jedan tako preterani napor - to nipoto - to se tie naprezanja da se ponaamo, u takvom sluaju, kao energian ovek. Ako razmotrimo najslabije sposobnosti pojedinaca, uoiemo, u najmanju ruku, mogunost sklonosti za otpor, tavie trenutno pobedonosnog. Ne treba se, konano, od prvih dana - ma koliko se oseali jakim - truditi da se nepogreivo uspe u izloenim pravilima. Prava mera za poetnika jeste da uvek nastoji da o njima vodi rauna. Ako se, kao to e se posigurno dogaati prvih dana, ne pomilja, u trenutku kad se impuls ispolji, na to da se savlada, izbei e se, u najmanju ruku, tetna uzaludna emocija; najbolje je prosto utvrditi manjak 24

panje koju preporuujemo, jednom unutranjim izjavom slinom ovoj: Hou da na to mislim prvog sledeeg sluaja, apsolutno sam reen da zagospodarim svojim automatizmom. Zaista, ponavljanjem te namere postie se to da svest uspeva da na vreme intervenie. Kad je neka pobuda uporno suzdravana tokom nekoliko dana, ona se, bezmalo, uvek, u datom trenutku, vraa sa snagom daleko veom od obine. To je onda jedna strmina s kojom se valja snano porvati, a bude li savladana, moemo biti sigurni da emo, dosledno, dovesti do kraja borbu sa prvobitnim impulsom uz mnogo manji napor. 9. Kako izvui iz ovog poglavlja jedinstvenu pouku Pre nego to ova pravila sprovedete u praksu, proitajte ih vie puta. Njihova sadrina ispunie vam duh, a to ih bolje izanalizirate i promislite, biete spremniji da ih u praksi usvojite: Poto budete sigurni da ste ih dobro proniknuli, poto zakljuite koliko je strmina oznaene obuke pitoma, stepenasta, briljivo sainjena tako da je svako moe savladati, ponite s tim da se usredsredite na zadatak da sutradan oprobate da usvojite jedan od tih propisa unosei u njega svekoliku svoju panju, svu svoju energiju. Drugo, ponavljajte poetni napor dodajui mu jo neki drugi, razliit. Pokuajte postupno da ovladate svim opisanim impulsima. Najzad, nastojte, ceo dan da ivite drei se poruke ovog poglavlja u potpunosti, a kad s tim zavrite, ponite s istim za elu sedmicu. Tada 25

ete biti sasvim dobro pripremljeni da preete na sledee poglavlje. Ne zaboravljajte da crpite okrepljujuu podrku naporima u vaim visokim tenjama - ambiciji, elji za prosperitetom, uspehom, superiornou. Bude li vas kadgod epao "talas mrtvila" razmotrite mirno tu pojavu. Kaite smireno: Oseam se trenutno mrzovoljnim, ali to ne moe dugo da potraje. Najzad, kroz neko vreme, kad budem vie upuen, slino klonue nee me vie uznemiriti. Na kraju, ne pridajte nikakvu vanost obeshrabrujuim recima koje vam mogu biti upuene. Nekorisno je bilo kome poveravati da ste se odali duevno-duhovnom kultivisanju. To ispoljavanje ekspanzivnosti je ono ije suzdravanje je vanije od svih ostalih.

26

Drugo poglavlje

KAKO SE UPRAVLJATI

1. Organsko regulisanje

d duhovnih sposobnosti, prevashodno od volje, tesno zavisi duevno stanje. Pre nego to postignemo eljeni razvoj psihe, da bismo uticali na razliite funkcije putem usredsreenja panje na neku mentalnu sliku, valja naviknuti svoju volju da se izlae odreenoj mentalnoj higijeni zarad toga da bi se gospodarilo svojim fizikim stanjem. Osnovno u toj higijeni je izbei briljivo sve uzronike intoksikacije. "Zatrovani - s pravom pie dr Gaston Dirvil - osea i vidi preko svojih otrova". Psihoterapija propada, prosto reeno, ako uporedo sa njenom primenom, bolesnik nije bio podvrgnut nekom reimu namenjenom tome da ukloni razliite otrove nakupljene u organizmu. Kad mozak crpi svoju hranu iz zatrovane krvi, bolesnik se ispoljava, prvo preko sklonosti prema inerciji, zatim se neizbeno pojavljuju kudikamo tei poremeaji. Dovoljno je neznatno zatrovanje da poniti polet duha, stvori pesimizam, alost, iznemoglost, strah od naprezanja. 27

Osobe obdarene snanom konstitucijom ne pretrpe odmah psihike posledice razliiti uzronika zatrovanja, osim lake otealosti glave, najee posle obeda, ali ranije ili kasnije, artritizam u svojim raznovrsnim oblicima uspeva da ugrozi jijihovu optu vitalnost, smanji njihovu mo za intelektualne poslove i poremeti njihov nervni sistem. Obrnuto, slabi, bsetljivi, klonuli organizmi doivee istinski preporod primenom pravila koje emo u daljem sledu izloiti. Racional na _ jshrana^cjjjjato. kiseonika u brganiz"amI_kry, aktivna_cir_kulacija, jesu 'L^nTr^UloviTjFi osnova psiholoke ravnotee koja, oslobaajui volju od svih unutranjih smetnji, postavljaju Je istovremeno u optimalne~lj1ove za razvijanje. ^ Na prvom mestu, valja urediti svoju ishranu i odluno ukloniti sa svoje trpeze sva hipertoksina jestiva. Sve i da se uprkos delovanju ovih posiednjih, savreno obave funkcije eliminisanja, to e se desiti samo po cenu napornog unutranjeg rada, koji e potrsiti nervnu snagu ime e se slabiti sposobnost volje. Ta prva mera u pogledu kvaliteta valja da koraa uporedo sa koliinskom, kvantitetnom, restrikcijom hrane. Tana koliina koja zadovoljava svakog, varira prema prirodi, zvanju ili klimi, ali mi, u tom pogledu, moemo postaviti jedan apsolutno vaei kriterijum: Obed je isuvie obilan ako donosi najmanju otealost, oseaj tromosti. Evo, prema istraivanjima doktora Paskoa i Kartona, naziva dva niza jela koji obino predstavljaju nau trpezu. Prvi se preporuuje onima to tee potpunom razvijanju svoje volje. Drugi im je doslovno kontraindukativan. Sve to se ne pojavlju28

je ni na jednoj ni na drugoj listi upotrebljivo je samo sa velikom uzdrljivou. Prvi niz-jestiva koja se preporuuju: but, kotlet, jorka unka, biftek s rotilja, zec, piletina, golub, sir grijer, brijski sir, holandski sir, kolomijer, poluslani, maslac, ostrige, volja, vajcarski sir, morska riba, svee povre, krompir, pirina, kesten, kruka, artioka, spana, krastavac, sveza salata, kuvana salata, potoarka, rotkvica, celer, karfiol, breskva, zelje, repa, patrmac, mrkva, peurke, voe presno i kuvano, bostan, bundeva, griz, mleko. Drugi niz - jela od kojih se valja suzdravati -ona intoksioniu i nanose tetu funkcijama, troe energiju potrebnu za svoje uklanjanje koja je ravna snazi koju donose. - Alkoholi, likeri, stara vina, porto (laka i prirodna vina se, naprotiv, preporuuju), divlja, masno meso, debela guetina, patka, guja pateta, ivinski mozak, mesni naresci, svinjetina, crevca, iznutrice, nakisli sirevi, kuvano salo, Ijuskavci, riba, konzerve u metalnim kutijama, bakalar, suvo povre, kiseljak, slatko, okolada, kolai s kremom. esto smo sluali od onih kojima smo preporuivali ovaj reim da oni "ne mogu da se odreknu" ove ili one vrste jela. Od drugih nam je dolo vajkanje zbog liavanja od gastronomskih zadovoljstava. Ovde, kao i drugde, nalae se napor koji e biti utoliko zadovoljnije izvren ukoliko smo bolje proniknuli u njegovu korisnost. Uostalom, mi osobito volimo jelovnik na koji smo se navikli; setite se razlike ukusima u naih pet suseda, s onu stranu Lamana ili s onu stranu Rajne, u Afrikanaca i Azijata. U istoj naoj pitomoj Francuskoj sa koliko

29

e se tekoa jedan Junjak prilagoditi jelovniku! Severnjaka, i obratno. Svesni smo da nas navika -J navika tiranka - naroito kad se oslanja na neki; elemenat atavizma - vezuje za odreenu vrstu hrane. Pruimo zadovoljtinu toj idiosinkraziji odajui se "vanrednim obedima " jedanput ili dvaput meseno, ali ostanimo gospodari svog ukusa preostalo vreme. Postepeno e se stvoriti izbor sklonosti prema dobroj hrani, onoj. sa nae prve liste. A kada smo intoksirani pobrinimo se da izvrimo uklanjanje elemenata koji smanjuju vitalnost putem ispiranja plua i stomaka bilo pijui Vitelovu vodicu nate srca svakog jutra, bilo pre obeda u celini sainjenog od voa. Drugi preduslov istoe krvi, njeno spajanje sa kiseonikom, daleko je od toga da se prihvata sa panjom koju zasluuje. Potrebno je uvianje potpune degeneracije rase da bi fizika kultura stekla u kolskim programima nesumnjivo vaenje. Neki vrsti momi u uzrastu od 17 ili 24 godine, koji se nikad nije brinuo o toj higijeni slegne obino ramenima kad se postavlja to pitanje ne razmiljajui o tome da on svoju ilavost duguje precima koji su bili kudikamo prisniji i odaniji poslovima za koje su potrebni miii. italac reen da stekne mo volje nee se osvrtati na sugestije protivnika regulisanja organizma. On e se predati sledeim vebanjima i nee dugo ekati na povoljne uinke. Veba br. 1 - Kad se probudite ispruite se vodoravno na aravu sa ruka ispruenim uz telo. Udahnite jednom polagano i duboko to e vam pomoi da rukama opiete potpuni poboni polukrug. Vae ruke moraju dodirnuti arav iza vas istog momenta kad se okona va udisaj; izbacite, 30

zatim, udahnuti vazduh, vraajui ruke u prvobitni poloaj. Ponovite ovo od deset do dvadeset puta. Ova veba se moe vriti stojei uspravno. Treba se u tom sluaju pripiti uza zid koji se dodiruje rukama po okonanju svakog udisaja. Veba br. 2 - Otponite sa gornjom vebom pre svakog obeda, a zatim pre svakog preputanja snu. Dodaemo da vebanje vedske gimnastike u sobi, a takoe i nekog sporta manje ili vee estine, potpomae razvijanju volje tako to ubrzava sticanje to je mogue veeg usredsreenja na ono to se radi, ubrzava usredsreivanje na najpotpuniji nain naeg miljenja na svaki izvreni pokret. Plivanje i maevanje ine nam se najpreporuljivijim. Dobro je postepeno se naviknuti na spavanje u prostoriji otvorenih prozora i to da glava prilikom spavanja ne bude isuvie visoko postavljena -vodoravnost tela, suprotno tome, povoljnija je za disajne funkcije. Tako, sinkopa prestaje znatno bre ako bolesnika poloimo glavnom na razini tela ili ak i nie. Dobra cirkulacija i dobra ishrana su dve komplementerne stvari. Disanje aktivno pripomae cirkulaciji. Ali je, tavie, neophodno dati svakog jutra periferni nadraaj kapilarnim sudovima, to na vrlo efikasan nain ureuje vaskularno funkcionisanje. U tom cilju dovoljno je politi se po elom tetu, odozgo do dole, vodom niske temperature. Nije nuan za to nikakav ureaj. Bilo kakva posuda (vedro, inija, bokal) do polovine napunjena svezom vodom i jedan suner su dovoljni. Prelazei preko koe, ta voda izaziva priliv krvi u tRivima.

31

Oni koji strahuju od naglog kontakta sa vodom, mogu pre hladnog vra upotrebiti vr tople ili mlake vode. Neke opravdane kotraindikacje te prakse su motivisane odreenim hroninim oboljenjima, konkretno plua i bronhija. 2. Kontrola sna Neophodno je spavati mirno i dovoljno dugo da bi u potpunosti iezao umor svakog dana. Buenje je tada lieno umora, ustajanje se vri ilo i ceo dan prolazi u vedrom raspoloenju. Bistar duh i bodro telo pokazuju maksimum otpornosti i moi pred intelektualnim tekoama i fizikim naporima. ovek koji dobro spava deluje, osea i misli u punom razmahu svojih spopobnosti. Spoljanji izgled izvlai dobit iz noi dobrog sna. Ten normalnog spavaa je sve, oko svetio, crte zategnute. Glas zvui u svoj svojoj punini, a artikulacija ima potpunu izotrenost. Najzad, dobro spavanje konzervie: svaki sat. poklonjen Morfeju jeste istinski prekid proticanja'. ivota, drugim recima - starenja. Obrnuto, nedostatak sna deprimira i ubrzano troi oveka. Osim svog groznog umora, bele noi mogu imati kao posledicu teke nervne poremeaje i, moe se rei da one pripomau svim drugim nedostacima. Nedostatak poinka i tekoa asimilacije koje idu s njim, bacaju organizam u stanje najslabije otpornosti na zatrovanja svih vrsta, u ruke mikrobima, u naruje jarosnim osjeanjima, u neumerene postupke, izlau ga ranjavanju, reju, svim neprilikama koje bi mogao pretrpeti. 32

Osim isto higijenskih razloga i tog indirektnog korisnog uinka za volju, vebanje ove poslednje, u momentima kad tonemo i pre nego potonemo u san, je izuzetno plodotvorno. Svesti na pasivnost psiholoki automatizam zbog ega se nastavlja priliv misli u asovima poinka, iziskuje panju, autokontrolu, ponekad znatnu, ije stavljanje u igru omoguava velik korak prema potinjavanju unutarnjih aktivnosti smiljenom htenju. Evo kako treba tano postupati: Prvo: Ispruiti se po sredini postelje - ili na delu postelje kojim se raspolae. Svi udovi moraju biti potpuno isprueni. Potraiti udoban poloaj u kome svaki deo tela otpoiva elom svojom teinom. Savetujemo da se okrenete na desnu stranu, ili na lea, ali, u ovom potonjem sluaju, telo je lako iskoeno udesno. Poto se ovo uradi i pronae najbolji poloaj tela, onaj u kome nam je najudobnije, treba se prepustiti potpunoj nepokretnosi. Zatim proveriti jesu li svi miii dobro zategnuti. Obratite panju na donje udove. Jesu li miii stopala dobro oputeni? Da nisu naborani ili iskrivljeni? Butine ili listovi jesu li svom teinom, bez ikakve napetosti, grenja, nalegle na arav? Zatim e se prei na grudi. Da nisu zgrene ili napuhane? Potrudite se da im date neku laku ulogu. Poivaju li ruke savreno? Je li glava postavljena tako da ne nanosi nikakav umor miiima vrata? Po isteku dueg ili kraeg vremena, po pravilu, nailazi trenutak kad se oseti neodoljiva potreba pomicanja, tako nagla da se obino i zadovolji pre nego to se i pomisli na to da joj se odupre. Preuzi33

majui tada ponovo poetni poloaj, izloimo se opet nepokretnosti budno pazei na povratak impulsa i nastojei kad se on pojavi da mu odolimo. Posle, otprilike, etvrt sata, oseti se neka vrsta prijatne utrnulosti i vodi se rauna o tome da vas san postepeno obuzme. Na taj nain najupornija! nesanica biva pobeena, a nona uzbuenja, gro-j zomorni snovi, bie zamenjeni mirnim, potpunim, dubokim otpoinkom.

3. Stavljanje u ispravnost mentalne aktivnosti u buenju

Miina i modana inercija spavanja zadrava se krae ili due vreme iza buenja. Pobediti je uz pomo nekog sredstva za nadraivanje, kafom recimo, predstavlja igranje na sreu sa kapitalom svoje bodrosti, zdravlja. Nervna snaga izluena iz pleksusa, pod dejstvom kofeina, donosi kratkotrajnu stimulaciju koja je svagda praena odgovarajuom depresijom. Konano, nije samo u pitanju buenje nego izazivanje u samog sebe zdravih, dobro usmerenih, odreenih misli, koje su neophodne da bi se poinjalo svesno delovati po naelima psihike kulture. Posle odreenog vremena upranjavanja samonadziranja sna, bistrina duha sledi neposredno povratak svesti u delovanje. Evo, tavie, metoda koji pomae da se postane gospodarem jutarnjih nepovoljnih utisaka. Stavite na dohvat ruke, uvee, neko delo ije itanje vas jako zanima. im se probudite, zgrabite ga i sledite impuls zanimanja koji vas je pirvukao toj knjizi; zaponite itanje odande gde ste ga prekinuli sino. To e vam ubrzano povratiti misaonu bistrinu. 34

Odmah im su prvi plodovi dobijeni, ostavite delo i podsetitie se, na brzinu, nameravanih postupaka u danu koji je otpoeo, asocirajui neprestano sa njihovom predstavom, poimanje njihove korisnosti, ili, najmanje, one kojoj ste vie privreni od ostalih. Sve to skupa iziskuje jedva dvadesetak minuta a izvrsno priprema volju za delovanje. 4. Voljna promena misli Posvetiti se sav nekom poslu, reavanju kakvog problema, predmetu kojim se bavimo slui, ne samo savrenstvu i brzini preduzete delatnosti, ve i razvijanju modanih mehanizama stavljenih u pokret putem panje i usredsreenja. Da biste volju uvebali u tom smislu, izaberite neki trenutak dokolice da date svojim mislima odreeni objekat panje. to e taj objekat biti sam po sebi neprivlaniji, to e vebanje biti plodotvornije. Ima dosta predmeta to bez tekoa privlae panju, ali tu se razvija psihiki automatizam upravjajui dobrovoljno na njega svoju pozornost. Vrednije je, naprotiv, zaustaviti se na nekom prizemnom pomoniku svakidanjeg ivota - recimo, kakvoj alatki. Posmatrajte je sa svih moguih strana - dimenzije, teina, materijal od koga je graena, zamislite uzastopni niz preobraaja koje je prola dok nije dola u oblik u kojem je gledate. Zadubite se u njenu vrednost za trgovinu, u neprijatnosti do kojih bi dolo kad bi prestala njena proizvodnja. Bi li se ta alatka mogla usavriti? U kom pravcu? Nezavisno od uobiajenih naina nje35

ne upotrebe koje moete doarati jedne za drugim, za ta bi je neki genijalac mogao prilagoditi? Svaki put kad misao skrene, vratite je na izabrani predmet i ponovo se odajte vaem nizu razmatranja. Biete iznenaeni bogatstvom ideja koje e vam pasti na pamet. U trenutku kad klonete od umora, tokom nekog rada, zaustavite svoju delatnost, sedite udobno, ostanite nepomini pet minuta, i prisilite se da mislite pet novih minuta na stvar potpuno razliitu od vae prekinute preokupacije. Umoreni centri e se u potpunosti odmoriti i, uskoro ete biti podjednako orni za rad kao i u poetku dana. Sva dela o vaspitanju volje insistiraju na prethodno izloenim vebanjima. Evo jo nekih varijanata pozajmljenih od raznih autora: itajte svakog dana nekoliko stranica knjige koja raspravlja o vanim stranama ivota i usredsredite va mental na to to itate. Ne dozvolite mu da luta i da se troi na prazno, ako se udalji, pozovite ga natrag i naloite mu istu temu. (Ani Besan) itajte pet minuta i meditirajte petnaest minuta o tome to ste upravo proitali. (Teozofi) Sedite uspravno na.stolici, uzdignute brade ramena zabaenih koliko je to mogue. Podi gnite polukruno desnu ruku do visine ramena, okrenite glavu i vrh prsta na desno, odravajui ruku u njenom vodoravnom poloaju za vreme najmanje od jednog minuta. Nainite istu vebu

36

levom rukom, i kad budete stigli do preciznih i elastinih pokreta poveajte trajanje vebi iz dana u dan. (Atkinson) Uzmite au vode, drite je izmeu prstiju i ispruite ruku, pravo, tano u lice sebi. Ukoite je toliko koliko je mogue a da povrina vode ne podrhtava. (Atkinson) Prilikom etnje, posmatrajte paljivo osobe to ih susretnete, i zapamtite to je mogue tanije kroj i boju njihove odee, cipela i odee, nain elja nja i frizuru, njihove gestove i manire. Postupite na analogan nain i sa stvarima i brzo ete stei sposobnost da ih ubrzano sagledate i dugo ih se seate. (Dirvil) Vreme preporuljivo za ove raznovrsne postupke varira prema brzini kojom se usvajaju. Za poetak se moemo ograniiti na dve ili tri vebe nedeljno.

5. Smirivanja
Psihika napetost koju iziskuju napori razvijanja volje, umara pre ili kasnije. Posle perioda delatnosti, valja opustiti svoje sposobnosti tokom nekoliko sati, da bi zatim preuzeli opet, svezi i raspoloeni, rad na zapoetom delu. Ma koliko da je hitno postii ovaj ili onaj rezultat, nee biti opravdano raditi na njemu bez poinka, jer e se sve okonati depresijom ije e trajanje biti srazmerno preoptereenjima kojima smo se izlagali. Znati se odmarati jeste umetnost. Napustiti voljno najhitnije preokupacije, opustiti kompletno svoj mozak, nerve i miie da bi se omoguilo poetnom impulsu da se ponovo
37

ispolji, isto je to i nastaviti voljom i veseljem sa izvravanjem planova koje smo zamislili. Nedelovanje obavezno ne raspruje umor. Neophodno je zarad toga da ono bude praeno savrenim duhovnim oputanjem. Upranjavanje osamljivanja, opisano kasnije, (Poglavlje V) uspostavlja najbolji nain utede moralne i psihike energije. Svaka druga vrsta oputanja bie podjednako spasonosna pod uslovom da joj se znamo prepustiti u eljeni as i da joj unapred nismo posvetili vie vremena no to je neophodno da se odluimo za nju. Valja fiksirati dane i asove "oputanja" i njihovu vrstu. Do predvienog trenutka izbegavati da o njima mislimo, drei se naela - kad dela delaj -to jest, potpune koncentracije duha na ono ime smo trenutno zabavljeni. Saglasno tom istom receptu, kad kucne as te zabave, valja se trenutno okrenuti od svog posla i potpuno se prepustiti, svom panjom, psihikoj vebi, spektaklu, igri, onome to smo odabrali. Zatim, po izlasku iz tog korisnog predaha psihikih kapaciteta, upraviti svoju misao prema nastavljanju zapoetih poslova, povratiti samokontrolu i ponovo vrsto napasti cilj koji je postavljen kroz delovanje. Mi izriito savetujemo itaocu eljnom da postigne vladanje samim sobom da se ne zadrava u sluajnim "okolnostima" uivanja, ma koliko se one mogle initi poeljnim. Isto tako ako se iznenadno ukae neka elja koja golica panju, podjednako se treba uvati od toga da oduzimamo od svog programiranog vremena da bi je zadovoljili, nego ju je 38

bolje ostaviti, ako se nae prostor, za neki od skoranjih perioda oputanja.

6. Periodino ispitivanje, iskuavanje samog sebe Dogaa se da se pod uticajem bezbrojnih podsticaja odstupi od pravca koji je postavljen. Osim u retkim sluajevima potpune ispravnosti razuma, dolazi i do toga da se postupi drugaije ili nepromiljenije nego to je trebalo. Pre no to smo stekli dovoljno vrstu volju, njeni nedostaci iznevere najbolje tenje i namere. Treba nainiti taan obraun raznovrsnih greaka ako hoemo da ih uklonimo, postepeno. U tom cilju valja predvideti najmanje jedan as dokolice nedeljno i iskoristiti ga da se prisetimo misli, oseanja, impulsa, postupaka prethodnih dana, nastojei da prozremo podstrekae koji su ih izazvali. Vano je da se procenjujemo bez samilosti, priznajui hladno pred sobom da smo se prevarili, da smo promaili, da smo dopustili da nad nama zagospodare nae nie sklonosti ili sugestije drugih osoba. Ispitati jesu li odluke to smo ih doneli pretrpele kakav uticaj koji bi ih mogao poremetiti i, prema potrebi, ojaati ih. Nastojati da prozremo kako je na sud mogao biti doveden u zabludu, kako je mogao biti doveden do zanemarivanja ili do krenja pravila mentalne kulture. Razmiljati o loim posledicama iskrslih zabluda, o onima koje bi moglo doneti njihovo popravljanje, a osobito o plodnim uincima koji se oekuju od vebanja volje.

39

Da zavrimo. Ponavljati energino da smo odlu ili da delujemo najveom vrstoom, a posebno dj nastojimo da ne potpadamo pod tue uticaje. 7. Depresije izazvane sluajnim prilikama Najpostojaniji karakteri padaju i, na nesreu ostaju ponekad slomljeni nekim naglim i bolnim do gaajima. Smrt izuzetno voljenog stvorenja, nepri jateljstvo koje poniti plodove dugotrajnog rada pustoenje kakve teke bolesti koja poremeti ravno teu, obaraju sranost i unitavaju bioloke izvor energije. Poimanje nepopravljivosti pogaa utolik( jae to ono unapred odbija svaku mogunost rea govanja. ta suprotstaviti stranom uzdahu: "Nit mi ne moe vratiti to to sam izgubio?" ta e ostati od uloge moi volje kad se iscrp sam izvor iz koga je ona svakog dana izvlaila nove snage ostavljajui duh u stanju inercije. ovek i slinim trenucima oseti paraliuu nemo pred ne znatnom teinom svoje volje u poredbi sa slepon surovou neizbene katastrofe. On je tu, prostr pred ruevinama onoga do ega je najvie drao na ovome svetu, a okolo njega - velianstven ravnoduan, produuje da se vrti hladni mehanizarr vanjskog, svakidanjeg ivota. Ovde je potrebno da savetujemo svog itaoca onako kako bi to inio najdobronamerniji psiholog Neka bude uveren da najovenije saoseanjej nadahnjuje ono to sledi. - Va gubitak je beskrajan, neizmeran, gorinaj prevazilazi snagu vae due, ini vam se da cd vae postojanje odsada proticati bolno i bedno uj 40 l

jednom praznom svetu bez ikakve privlanosti. elite li, barem, da umanjite intenzitet vee patnje? Onda odluno, preduzmite sledee mere: udaljite se od svih onih koji dobro poznaju nesreu to vas je snala smatrajui se obaveznim da vam o njoj govore sa saueem. Ne nasedajte demonu ekspanzivnosti. Ne govorite o svome stanju i prikrijte briljivo tragove koji ga odaju. Da smirite uzbuenje svojih misli ostanite duge sate nepomini, usamljeni u kakvom mirnom mestu, daleko od vaeg uobiajenog boravita. Moete da promenite raspored nekih stvari u svome apartmanu da ne bi u vama izazvale bolna podseanja. Potraite vidike, spektakle, stvari koje su vam bile nepoznate. U prvo vreme, bar izbegavajte da razmiljate i mudrujete o onome to e se dogoditi, iz toga izlei. Naprotiv, izmiljajte to je mogue vie zanimanja. Posvetite posebnu panju svom organizmu i ne proputajte nijednu priliku da postupate tako to ete podravati i ojaavati svoju vitalnost. Koncem nekoliko dana utisak moralne anestezije zamenie bolnu estinu prvih trenutaka. Bie to onda pravi trenutak da pozovete u pomo svoj razum, da reorganizujete svoju egzistenciju. Ako ste materijalista, pozitivan duh, pomisao na borbu za ponovno stvaranje okolnosti analognih onima iz koji se raa srea izvesno e vam sa smekom izai u susret. Jeste li, naprotiv, jedan od onih ije e opservacije poi pravcem verovanja u posmrtni ivot i nunost iskuenja u ovozemaljskom ivotu zarad _ krajnjeg cilja na nebesima, iroko polje razmiljanja koja daju osnaenje otvoreno je pred vama.

41

8. Navike
Po jednom dobro poznatom fenomenu auto matizma, putem navika stvaraju se potrebe, stvarni nepotrebne ili tetne, prema ijem se zadovoljava nju strastveno tei. Antagonizam izmeu razboritoj miljenja i automtizma najbolje se moe osvetliti n, primeru toksikomana koji zna da droga to je upo trebljava nanosi njemu samom patnju, koji eli prestane da je upotrebljava, ali ne moe odole nesavladivom iskuenju. Izgleda da to je neki grenost opasnija to je i ilavija i da na izvesnorr stupnju obuzetosti postaje i neizleiva. Dotle doi bolesnik sauva stav da je korisno da je se oslo bodi, ozdravljenje ostaje u najmanju ruku mogue jer to uvianje, na ispravan nain vaspitano i oja ano, prikupi uskoro dovoljno svesti za suprotstavljanje navici, metodom protivtegova. Volja, premda esto nemona da poniti otisal nekog automatskog pokreta, utvrivana tokom me-i ei i godina moe ukloniti problem dosta brzo ma c emu da se radi. Takoe, prvi zadatak za posma' tranje u slinom sluaju - treba li tvrdoglavo odbijat i najmanju sumnju o ishodu borbe u kojoj smo anga ovani. Ne ovladava se odmah utiscima obeshrab renja koji mogu da se pojave, ali ih treba uzeti z prolazne i rei sebi da e im uslediti jedno borbene duevno rapoloenje pre nego li postanu dugotrajni. Drugo, oslanjajui se na elju za nadvlada vanjem koju osetimo, valja koristiti periodini pole to ga donosi povratak te elje, da bismo zamislili konkretnom obliku ive, tane dobrobiti koje e proizai iz susprezanja navike o kojoj se radi. Nek pua, na primer, kome puenje izaziva glavobolje 42

tekoe pamenja, malaksalost, vidne poremeaje i slino, provee jedan ili ak dva sata u zamiljanju sebe kao sasvim drugog oveka koji prema duvanu osea samo ravnodunost, koji radi bistrog duha i bodrog tela, jede sa apetitom, varei savreno, oseajui se vedrim i raspoloenim, uspevajui u svojim poslovima, privodei sjajnom kraju neki izuzetno koristan radni poduhvat i tome slino, i tome slino. Zamiljae i to da upranjavanje opasne vezanosti koja mu je tako draga, izaziva u njemu nesavladljivo gaenje i ak muninu. Uporedo sa tom metodom ovek ne sme zaboraviti da svoju volju pokrene preko nekih ve opisanih postupaka - na primer, gospodarenjem nad impulsima. Zatim e on pokuati da smanji dozu, da redukuje periodinost potrebe, pomaui se odgovarajuim razmiljanjima, analognim onim to smo ih ve opisali, ili, isto tako, sa onim izvuenim iz njih na osnovu druge vrste zadovoljenja. Upranjavanje opte higijene 'i kontrole sna o kojima smo raspravljali u prezentiranom poglavlju, dovoljni su da se uniti najvei broj navika. Najzad, u retkim sluajevima kad isuvie deprimirani bolesnik nije u stanju da sam sprovede svoje leenje, on moe potraiti pomo u heterosugestiji ija je dobro poznata efikasnost sjajno pokazana u brojnim ogledima dr Berilona na golemom broju toksikomana i perverznih osoba. Neki roak, prijatelj, podstaknut eljom da bude koristan, moe da isproba efikasno sugestivnu me-

43

todu. Oni e u mojim prethodnim delima na tu temi pronai sve potrebne upute za to. Po pravilu se neka rava navika lako stie. St< ga je korisno briljivao izbegavati sve to moe vesti do nje. Radi obezbeenja da jedna takva fatalna tiranija nije na putu da se rodi, ispit samo sebe nudi najbolje garancije. 9. Mir Ljutnja, iznerviranost, uzbuenje imaju najtetnije efekte. Oni su istinski vampiri nae nervne snage. Pod njihovim delovanjem, razbor se gubi,; jer zlovolja koja se obavezno pojavi u takvim sluajevima vue u nepromiljena reenja. tavie, volja; ne uspeva da se izrazi sa postojanou ako je u toku nekoliko sati bila rtva jedne takve grozniavosti. Kako ovladati stamenim mirom koji se odupire brojnim razlozima uzbuenja? Prvo, ne teiti se verovanjem da ti uzroci mogu biti uniteni. Najsreniji ivot ne moe biti poteen protivrenosti, neprilika, iznenaujuih deprimirajui!! stresova. Uravnoteen ovek im se odupre i blokira tri etvrtine njihovog dejstva na nerve, doekujui ih sa mukom vrstinom, uzimajui ih kao legiju pigmeja, liliputanaca, usred kojih se valja mirno ponaati. Sticanje mira, prema tome, proizilazi iz duevnog stanja koje karakterise odlunost da ne dozvolimo da nas uznemire prilike i neprijatnosti. Kad pristigne neka od ovih poslednjih najbolje je zabraniti svako spoljanje pokazivanje prvog utiska koji vam se namee -inhibicija laka za one koji su ve smogli snagu da kontroliu svoje impulse, sluei se prethodno datim
44

uputstvima. Eksperimenti hipnoze pokazuju tesnu korelaciju izmeu ponaanja i mentala koji iz njega sledi. Vladati sobom sauvati masku neuznemirenosti vodi do toga da sauvamo i psihiku stabilnost. Poto je prvi ok "inkasiran" na flegmatian nain, postaje se gospodarem svoje energije za obraun sa uzrokom iznerviranosti koji nas je nekada obuzeo putem tanog tumaenja, da bi mu se konano suprotstavili efikasnim postupkom. Akumulacija nervne snage smanjuje, uostalom, postepeno osetljivost na razliite inioce duhovne jarosti. Ali specifino sredstvo za teskobu, strah, nervozu u svim oblicima, jeste duboko disanje, zvano abdominokostalno, koje se upranjava ovako kako sleduje. Oprueni, glave u visini tela, poto smo oslobodili grudni ko svakog odevnog pritiska, udiemo polako vazduh sve dok grudni ko, podrazumevajui u to i vrhove plua, ne bude zategnut onoliko koliko je to mogue, drugo - naduvati abdomen inei da udahnuti vazduh pristigne u najkrajnje delove plua. To naduvavanje se mora vriti postupno i zaustaviti kad stomak bude potpuno zategnut. Izdiemo tada prilino brzo nagomilani vazduh ponavljajui tu vebu jednom, dva, deset puta. Neki autori preporuuju obrnuto, to e rei zastupaju stav da treba poeti sa snanim irenjem abdomena, zatim gornjeg dela grudi. Drugi savetuju uzastopno ponavljanje u vie puta tokom jednog istog udisaja, prelaenja vazduha sa vrhova na abdomen, zatim sa abdomena na vrhove. Svi ti postupci imaju istovetan uinak jer oni zadovoljavajue ispunjavaju svoj zadatak koji je u tome da se smanji stezanje solarnog pleksusa skopanog sa svim emocijama.

45

Dnevno upranjavanje abdominokostalnog disa^ nja, ne trajui due od etiri-pet minuta, spreava, predupreuje korisno deprimantna stanja. Primenjeno u istom asu kad se oseamo zlovoljni ili zastraeni, ono brzo raspruje uzbuenje. Koristi se sa uspehom protiv straha koji se moe smatrati za najdepresivniju i najneprijatniju emociju. Prethodno smo videli da svaka ideja, naroito ona to se dugo zadrava u polju svesti, tei ka tome da se ostvari. Takoe, dok se trudimo da povratimo ili zadrimo svoj spokoj, naroito na nain disajne vebe to smo je izloili, dobiemo razumljivu podrku ponavljanjem tvrenja kao to su: Ja sam miran, spokojan, neuznemiren, ili: Moja volja je snana, odupirem se smireno toj neprijatnosti, ili jo: Neu dozvoliti da me to uznemiri. Malo je vana formulacija, vano je da bude jasna i pozitivna. Dobro je pratiti je odlunim sledom razmiljanja. Ispitati, na primer, uzrok povrede na nervnoj bazi koju trpimo, istraiti ime joj se moemo suprotstaviti, resiti da se to uini, i, ako se oseamo obezoruanim, hladno to razmotriti, rei samom sebi da e se ona ublaiti ako odbijemo da se na njoj zaustavimo, zatim preneti svoje misli na neki drugi predmet. "Jeste li ve prisustvovali", kazali smo u jednom od svojih ranijih dela, "odobravajuem prizoru, primeru koji daje neki biznismen zaokupljen poslom < u trenutku kad mu sekretar, korespondent, telefonski poziv, stave na znanje da ga je zadesio kakav "maler", da ga je upravo nadigrao neki konkurent, da se neki uas odigrao u njegovim fabrikama ili skladitima?" On se ne uzbuuje. Izgleda jedva dirnut. On stupa u akciju, odreuje mere za ubla-

46

avanje za svoenje posledica na minimum. Za vreme jednog kratkog perioda sve njegove sposobnosti ine se usredsreene na lou vest. Poto je stavio u funkciju sva sredstva s kojim raspolae bezmalo ravnodunim. Kao i za ouvanje svog mira za vreme nekog materijalnog gubitka, upotreba dubokog disanja je nezamenjiva kad se radi o tome da otklonimo deprimirajue dejstvo neke emocije. Dva ili tri pokuaja uverie u to one koje mui laka zabrinutost i koji se esto oseaju uplaeni mogunou neuspeha, bolesti, gubitka ivota, patnje, sa kojima ih opseda njihova mata. Praktikovanje regulisanja o kome je re, navika da izanaliziramo svoje utiske, otkrivaju nam da veliki broj frka proizilazi iz istih fantazija, postaje se svestan jalovosti veine njih i svakog dana se oseamo sve manje podloni njihovom delovanju. Bilo umesno ili neumesno da se uzbuujemo, ouvajmo svoju mirnou da bi sva duhovna energija, kojom raspolaemo, ostala na raspolaganju naim delatnim sposobnostima. Jedan jedini voljni napor, makar bio najsilniji, nije uvek dovoljan da suspregne emotivnost istog momenta kad nas je spopala. Upravo zbog toga oni koji ele da uspostave u sebi stalan spokoj moraju, pre svega, da se potrude najbolje to mogu da upranjavaju upute date u prethodnom poglavlju i u prvim paragrafima ovog poglavlja da bi ojaali svoju psihiku energiju. Sve kad jedan pokuaj vladanja sobom ne donese potpun uspeh, on nita manje nije plodan sam po sebi jer olakava sledei i pripomae stvaranju navike odupiranja.
47

Dolazi do jednog trenutka kad svi razbacani -nedostatni - napori koji su izvreni donesu vrli osetljiv skupni napredak. Primer kapljice vode koj; na na kraju iskopa peinu u kamenu, moe s savreno prisloiti razvijanju volje. Koliko god bili slabe reakcije kojima smo se suprotstavljali, m, koliko beznaajan bio njihov trenutni uinak, pos matran odvojeno, one polagano, ali sigurno, menja ju mentalnost i zavravaju ranije ili kasnije time di naine karakter onakvim kakvog smo najvie ele da imamo.

48

Tree poglavlje

KAKO STEI SAVRENU SIGURNOST

1. Oseati se ugodno u svakom drutvu

eu osobama koje vae za samopouzdane mogu se izdvojiti dva tipa. Jedan, po pravilu robustan i ne naroito suptilan, ima spontanu, prirodnu sigurnost, drugi, protivno tome, izgleda, kao da poseduje razborito samopouzdanje, slui se razboritou smiljeno, rasudno. Mi pretpostavljamo stidljivosti i neodlunosti uroeno dranje prvog tipa. Ali promiljena nepomuenost, stekne li se, ostaje prirodno nadmona. Najbojaljiviji ovek, ako prieljkuje najpotpuniju nepomuenost, bude li odluan da postane sposoban da se udobno i ugodno osea ispred najuglednije, najvee linosti, kao u prisustvu svojih roaka, ve ima u samom sebi, u latentnom stanju, za to neophodnu mentalnu snagu. Pokazaemo u ovom poglavlju kako se moe pretvoriti u stvarnost elja za samopouzdanjem.

49

Pre svega, valja imati na umu da osnova togi svojsta lei u psiholokoj uravnoteenosti. Stoga e stidljivko, koji primeni naela izloena u drugom poglavlju o organskom regulisanju, malo po malo osetiti, kroz tu praksu, kako postaje manje podloan tuim uticajima. Vladanje emocionalnim i ulnim impulsima podjednako je upotrebljivo i za moralno ozdravljenje. Najzad, kultivisanje jednog samopouzdanog pogleda, otvorenog i umnog izlaganja, energinog stava koji e se svakodnevno praktikovati i uvebavati, razvie vrlo brzo ono stanje psihike stabilnosti koje e ostati neokrnjivo ma pred kim da se nalazimo. 2. Kultivisanje i upotreba pogleda Veba br. 1: Stanite ispred ogledala i upravite pogled na svoje sopstveno lice odraeno u njemu. Fiksirajte taku smetenu izmeu oiju, u korenu nosa. Napregnite se da odrite trepavice nepominim i da ne prekidate svoju fiksaciju u trajanju od tridesetak sekundi. Zatim otpoinite trideset sekundi. Ponovite potom fiksaciju u trajanju od jednog minuta i odmorite se jedan minut. Kad ste to savladali onda produite vebu na dva minuta. Tako uprar njavajui postepeno fiksiranje neke take, bez micanja trepavicama, u trajanju od dva, tri, etiri, pet, deset minuta, stii ete neizbeno do toga da to moete initi bez tekoa i umaranja, a cilj ove vebe bie postignut. Videete docnije koja je njena korisnost. Veba br. 2: Stanite ispred neke crne, ili, barem tamne, zagasite, povrine. Kao i u prethodnoj ve50
/

bi, drite oi otvorene i upravljene bez micanja. Ali, osim toga, napregnite se da rairite oi vie no obino i nastojte da odrite njihove konture lako rastegnute. Moe se smatrati da ste ovladali tom vebom kad vam uspe da je produite na trajanje od desetak minuta bez napora. Veba br. 3: Nastojte da proitate svakog dana po stranicu neke knjige, bez micanja onim kapcima; to e odrati u dobroj formi sposobnosti fiksiranja razvijenu prethodnim vebama Ove vebe ine oi intenzivno izraajnim, opinjavajuim, jasnim, blistavim, mladenakim i uvevaju obim trepavica. Pogled razvijen prema naim uputstvima impresionira i zarobljava sam sobom. Jo vie, on donosi jedan nadmoni snani uticaj koji valja iskoristiti na sledei nain: od trenutka kad susretnete neku osobu i svaki put kad uzimate re gledajte vaeg sagovornika fiksno u koren nosa izmeu oiju. Da bi ostao fiksiran, va pogled mora ostati miran i blag. On mora izraavati autoritativnu ljubaznost. Sve vreme dok razgovarate s nekim, gledajte ga na taj nain. ujete li, na primer, da se daje odgovor na ono to ste vi rekli, prestanite da fiksirate gore oznaenu taku i pomerite lako svoj pogled udesno ili ulevo od te take, kao radi to paljivijeg sluanja. Kad ponovo preuzmete re upravite opet pogled u koren nosa osobe kojoj je upuujete. Posluite se ovim postupkom svagda kad elite da ne podlegnete ubeivanju od strane drugih. Upranjavanje naznaenih postupaka automatski uveava pouzdanost. Ti postupci omoguavaju da se "ostavi dobar utisak". Otvoren i izravan pogled

51

izraava, u uinku, ispravnost, lojalnost, dok kole ljiv pogled, "ispod oka" pokazuje po pravilu pr predenost, a mrdanje svedoi o neodlunosti, otki vajui labav karakter. Najzad, ako na oi gledam kao na izvore psihikog zraenja, kao poiljaoc onog nevidljivog uticaja ija je najea mar festacija spontani prenos misli, razumee se s\ dobrobiti to ih gore piani pokusi obezbeu onima koji se daju na njihovo izvravanje.
3. Glas i re

To to vi elite izraziti bie uzeto u obzir u oni meri u kojoj va glas, dikcija i izgovor budu prijat onima koji vas sluaju. Neki prijatni glasovni kvalit ne dopada se svima, ali glas se uvek moe pr< vaspitati putem vebanja. Preporuujem svima kojjj to zanima da prou kurs kod nekog profeson pevanja, strunog za tehniku "poziranja gli Kakva god bila struktura vaeg glasovnog aparat izvui ete, po cenu neznatne muke, najbolju m< guu korist u svojakom pogledu - tebra i sonornos glasa. Isuvie otar glas, na primer, pribliavaju! se dreci i kriku vrea sluh. Nuno je prilagoditi e tovanje zvuka prema medijumu i to je ono u e se ogleda dragocenost znanja nekog strunja Valja, takoe, ukloniti izuzetnosti - lokalni akcen recimo, naroito ako se boravi izvan oblasti g takav akcenat slovi za normalan. Dikcija ili isto artikulacije nuno iziskuje, sa svoje strane, posebi vebe. elite li da spoznate njenu vanost, matrajte one sa kojima imate posla. Utvrdiete ka suprotne uinke izaziva jedna re vrlo isto izg vorena i ona nerazgovetna, jedva razumljiva.
52

io sam u jednom svom drugom radu, sistematski niz save'ta za upotrebu onima koji su svesni njene prave vrednosti, svesni injenice moi korektnog izraavanja svojih misli bez najmanjeg lutanja, istog i srezanog. elite li iz istih stopa zapoeti sa obradom svojih vokalnih sredstava, itajte svakog dana nekoliko redaka, izgovarajui suglasnike sa izvesnom tvrdoom. Bdijte nad sobom tokom celog jednog dana, ne govorite nikada vrlo brzo, niti, osobito, na neki nepromiljen nain; govorite lagano, mirnim glasom, oslanjajui se na suglasnike. Vae e reci ostavljati bolji utisak. Proterajte uzbuenje, grozniavost, Ijutinu, kolebanje, a takoe i uzvike. Svaka od reenica propisanih u drugom paragrafu prvog poglavlja kao formule autosugestije, moe posluiti za obuavanje glasa. Treba u tom sluaju naglas izrei te autosugestije jednim jakim, odlunim i, vrlo energino, artikulisanim tonom. Taj opit razvija ubrzano mo "verbalne sugestije"; on ini glas prijatno prodornim, a re vrlo uverljivom. Ono to vi kaete utisnue se u duh ljudi, upisati u njihovo pamenje i padati im na um vie puta dnevno. Bie im nemogue da u celini odbace vae tvrdnje, da ostanu savreno neosetljivi na ono to ete im govoriti. Preuzimajui re izlagaete postepeno svoje stavove i to utoliko bre ukoliko ste spremni da vie povedete rauna o postupcima koje emo u daljem izlaganju prikazati. Dok govorimo, valja da ostanemo smireni i da nijednog trenutka ne gubimo iz vida krajnji cilj svojih reci, tj. uinak koji ste eljni da izazovu u vaeg sagovornika. Otklonite drhtanje glasa, kolebanje a
53

aptetenost; dajte dovoljno vremena svakom slogu. Najuverljiviji naglasi koji moete postii jeste onaj nedvojbeno spok< no tona, ljubazno potvrdnog, to je izraz osol potpuno pouzdane u ono to zbori. Treba da ujete, da se razume razgovetno ono to kazujete da se u vaim recima ne moe pronai nijedj elemenat kadar da ih uini podobnim za odbac vanje. Tako, neljubazni izrazi, uvredljivi, itd., ima svagda uinak suprotan onome koji se eleo. Is tako, valja izbegavati da izazivamo poriv ljutnje biva kad prekidate odgovore to vam se upuuju kad se dajete u uzvikivanje. Sluajte mirnog i n osetljivog lica. Saekajte da vam sagovornik dovr ono to je mislio rei. Potom odgovorite samopou danim glasom, sluei se pogledom, fiksirajui centar kako smo uprethodnim redovima prikaza Ako na kraju susreta va stav nije prevagnuo, ak sagovornik nije prihvatio ono to ste vi hteli, n pokazujte ni najmanju nervozu - partija nije zav ena. Posle sastanka, duh vaeg sluaoca bi obuzet onim to ste mu vi rekli, i, ako dobro upra; njavate nae upute, neizbeno ete doi do toga d ga ubedite. 4. O dranju Ve dranje, po pravilu, moe uiniti da vam s ulije oseaj sigurnosti, ili da je postignete bilo di njome ve vladate ili ne. Preporuujemo vam prv da suspregnete sve svoje manire, gestove i impu sivne kretnje, nervozne, nagle kojima smo svi nakk njeni.
54

Valja takoe, umeriti sve izraajne pokrete i ne davati vie od lakih znakova oseanja, iznenaenja, veselosti. Izbegavajte da skaete u sluaju pada nekog predmeta, nekog naglog zvonjenja, ili da uzvikujete. Usklici, ma koliko oni mogli izgledati opravdani, predstavljaju taktike greke. Svaki neuredni gest odnosi arm, ak, svaku dra postupka. Postoje ekspanzivne i impulsivne osobe, koje se smatraju vrlo zabavnim i koje stvarno lako skreu na sebe panju, ali one nikad ne sauvaju dugo svoj glas, jer ne ostavljaju nita vie od najpovrnijih utisaka. Crte vaeg lica moraju ostati pod vaom misaonom kontrolom na taj nain da va izraz pokazuje neosetljivost. Ogledajte se u kakvom ogledalu. Mislite sukcesivno na, vedre stvari, alosne, odbojne, uasavajue, ne dozvoljavajui svom licu da se gri, ostanite neuznemireni. Ta veba e vam olakati vladanje sobom u prisustvu drugih. Uskoro neete trpeti uticaj onoga to vam se govori. Maska na vaem licu nee odraavati vae unutarnje emocije. To e vama bliskim osobama, i svima onima sa kojima dolazite u dodir, uliti oseaj potovanja prema vama, utisak o vaoj nadmoi. 5. Umetnost ubeivanja Uveriti - to znai uiniti da se u duhu neke linosti rode ideje, oseanja, stavovi za koje vi elite da ih ona prihvati. Svako se u ivotu trudi da se poslui ubeivanjem. Izloiemo vam najplodotvornija naela da se na ljude deluje reju. Uinak tanog
55

pridravanja naih pravila bie da postignete 01 glednju nadmo nad svim onima koji za njih ne zn ju. U prisustvu nekoga, koga ste potraili zarad "s geriranja", nainiete ga prijemivim ovako: 1. Ukl njajui sve to u njemu moe roditi elju da < odbaci vau sugestiju; 2. Pripremivi njegov duh c pretrpi eljeni uticaj vaih reci. Radi toga treba, znai, izbei da se proizvede najmanje neprijatan, iritantan, odbojan ili gnjav torski utisak, jer e ta pogreka zacrtati neku vrs osetljivosti podobnu da vaeg sagovornika nave( na odbacivanje impulsa koje ste eleli da u njerr izazovete. Opsedati bilo koga prigovorima, opra danim ili neopravdanim, ispoljiti zanesenost, dati s u vajkanje, upotrebljavati uvredljive reci, kukuma iti, to je isto to i neutralisati dejstvo uveravanj Pokazati zapovedniki ili, ak, kategorino ono elimo - to je isto to i postaviti osobu kojoj $ obraamo u odbrambeni stav, podsticati je da s otme. Ne poriite nikada nijednu izjavu. Primite or to vam se govori sa mirnoom. Nemojte imati i gled nekoga koji ve ima protivno miljenje. Izrazi mirno i utivo, ako je umesno, ideje protivne onirr to su vam izloene i nikada ne navaljujte. Pusti da razgovor ide svojim tokom i vratite se kasnije r problematinu taku. Ako vas neijr postupci ozlovoljavaju, ne poki zujte to spolja niim doli recima punim mere i dost< janstva. Ne pribliavajte se danu kad ete izgub svoju igru. Ne iskazujte nikad svoje pritube. Prav te se da ne drite naroito do naina sa kojim s prema vama postupa. Pokaite dranje osobe

56

aurne u to da e postii eljeno, kojoj se ne hita, upravo zato to se osjea sigurnom da e to postii. Moete prigodi li se, izraziti va sud o postupcima ije biste ponavljanje rado izbegli, ali imenujte jedino injenice, ne komentariite ih, ne izriite presudu. Takvim postupanjem vi ete duboko poremetiti vaeg sagovornika. Ako paljivo razradite uputstva pod 2. i 3, okoristiete se nizom prednosti za sticanje prijemivosti, za pipravljanje ljudi da podnose vau re kad je uzmete. Koja god bila stvar u koju nameravate nekog da uverite, bolje je da ga ne pustite da sagleda tano vau nameru. Dok manevriete, usmeravajui neku osobu da deluje u eljenom smislu, izbegavajte, znai, da ona oseti vanost koju vi pridajete tome ta e ona odluiti. Govorite tako da u njoj probudite raspoloenje koje e je dovesti dotle da vam da zadovoljenje. Obraajte se razborito njenoj inteligenciji, oseanjima ili njenom interesu. Uinite da se rode utisci povoljni za va cilj. Navedite je na to da misli da je ono to bi vam se svialo da ona uini podudarno sa njenim sopstvenim idealima. Prevashodno traite prikriveni nain da joj to dojavite; izbegavajte sve direktne aluzije, jer ste duni da briljivo maskirate svoju igru. Tvrdnja ponovljena vie puta, vodei rauna o prethodno izloenim principima; drugim recima, uz panju da se ne izazove ljutnja ili zlovolja, jeste mo kojoj se niko ne moe odupreti due no na neko ogranieno vreme. Unutranja pramena prethodi promeni delovanja. Budite sigurni da va verbalni uticaj ima svog uinka, svaki put kad ga upotrebite saglasno sa uputstvima koja smo izloili. Uostalom, ve smo fiksirali ta mogu postii osobe koje slede
57

predstavljeni metod: one nee dugo ekati na sve uspehe. Tokom svakidanjeg ivota, upotreba je nog kultivisanog pogleda, umesne reci i dobrog p naanja, savrene kontrole stava i stavova razv pouzdanje brzinom koja mnogo obeava.

6. Pripremanje kakvog tekog sastanka

Kad se postigne izvesna sigurnost u obini prilikama, moe u najmanju ruku, doi do toga da i osetimo manje ili vie nesigurnim pred izvesno sastanka sa drugom osobom, bilo da se ona teka za osvajanje, bilo da priroda nameravan( sastanka izgleda posebno osetljiva. U slinom si aju, evo jednog proverenog postupka da se p premimo za spokojno govorenje. Poto smo briljivo razmislili o predmetu razg vora, o skoranjoj audijenciji, prijemu, proimaji se eljom uspeha da ostavimo najbolji mogi utisak, da doemo do ploda, da utiemo duboko r osobu s kojom treba govoriti, potrudimo se < predvidimo kakvo bi moglo biti njeno dranje, njer primedbe, govorne pogreke i slino. Zamisliti < se ve nalazimo u njenom prisustvu i da smo su Ijeni sa predvienom tekoom. Govoriti glasno, pravei odreene poze, polal zamiljajui da vam odgovara nevidljivi auditorijur Uzvraati nadahnjujui se idejama koje ste zab leJIi u svom pamenju za vreme poetnog razrr sijanja. Izlagati jasno tezu koju valja zastupati, je nim pozitivnim tonom, pouzdanim, bez nepromil) nosti i oklevanja.
58

Ta vrsta "ponavljanja", osobito ako je viestruka, rasteruje zloudne osobine stidljivosti. Kad doe trenutak stvarnog sastanka, sumnjivi dojam se pojavljuje samo u beznaajnoj meri i raspolae se sa mentalnom slobodom dovoljnom za uspeno delovanje u eljenom pravcu.

7. Posmatranje karaktera
Spoljanje ispoljavanje volje pogledom, reju i gestom nisu slini u svih pojedinaca. Stoga je umesno upranjavati razlikovanje optih karakternih svojstava svakog oveka, tako da u svakom pojedinom sluaju moemo prilagoditi opti metod koji smo ve prikazali. Ovde elimo samo da navedemo itaoca da posmatra one na koje namerava uticati, kako bi se potrudio da otkrije njihove prijemive take. Vest maevalac, u poetku dvoboja, dri se odbrambeno i puta da njegov protivnik razgoliti svoji taktiku, svoju "igru". Kada se stupa u kakav odnos, poinje neki sastanak, zainje parnica, navodi se, bezmalo, sagovornik na to da se razotkrije, da pokae ta mu je vano, ta smera, ono to je izuzetno dragoceno po stvar, obraajui mu se recima koje nemaju neposredne veze sa samom stvari koja je u pitanju, ali ija je priroda takva da ga pokrene u napad. Tek poto je tako ispitao vrednost svog protivnika, iskusni ratnik prelazi u napad. Dok sagovornik govori pripravljaju se sugestije koje se nameravaju iskoristiti, nametnuti. Vrlo esto sluajui "drugog" vi osetite da bi ovaj ili onaj argumenat to ste ga hteli upotrebiti imao nepovoljan

59

uinak, a da je, protivno, onaj drugi, na koji niste pomiljali sam sagovornik oznaio kao najefikasnij Svagda ete biti u prednosti, budete li povi rauna o optim idejama osoba sa kojima ima posla. Svako formira o ivotu, politici, profesionj nim problemima, nauci, umetnosti, ljudima i sval danjim stvarima, manje ili vie nepromenljiva rt ljenja. Zajednica smrtnika se lako daje navesti < prikae svoj nain gledanja u toj ili onoj oblas Ako znate izazvati u drugih tu slabost, to vam da mo iz koje treba izvui korist. Miljenje treeg neemu drugom, ije sticanje ne iziskuje posebr strunost, dovoljno je, gotovo uvek, da se dobi dragocne informacije o njegovom mentalitetu. Vid< smo, povodom ekspanzivnosti, da govoriti sa impi sivnom ivou smanjuje rezerve nervne snag< Navodei druge da se troe na taj nain, dok ih sluate sa izgledom zainteresovariosti, ne samo c e vas obavestiti o njihovom nivou, nego ete ti putem umanjiti njihovu otpornost koju su u stanju d suprotstave vaem metodu ubeivanja. 8. Ne dati se dekoncentrisati Posvuda se susreu osobe ijj izgled, manir reci, izgledaju vesto reirani da bi "imponovali". te veliajne fasade nae se katkada stvarna gospe darea energija; ali, jo ee, te impresivne mask prikrivaju znaajne slabosti. Radi li se "o vrston oveku" pokaite se hrabro bez zazora i vrlo odre eno - njemu ete se svideti. U protivnom, ne ispo ljavajte kolebljivost i ostanite neosetljivi pred, svin postupcima stavljenim u pogon zarad uticanja

60

vas - videete kako va sagovornik gubi korak, zbunjuje se, pometen time to se naao licem u lice sa nekim nad kojim nije imao nikakvog upliva. Ako intencije, koje otkrijete u neke osobe, izgledaju vrlo razliite ili, ak, suprotne od onih na koje ste raunali, ako ona ispoljava neki nepredvieni sastojak koji vue u propast ono to ste vi iskombinovali, vladajte sobom, ne izdajite svoje utiske i traite, ne gubei vremena, kako da, uprkos svemu, ostvarite ono to ste imali u vidu. Ispitajte po dva puta neki argumenat koji vam se suprotstavlja onda kad vam se ini konanim -devet od deset puta on je preuvelian da bi vas naveli da popustite. Pred kakvom tekoom ili upornim otporom, ne pustite da vas isuvie lako obuzme potreba poputanja; oduprite se, istrajte. Kultura smirenosti, flegme, spoljne neosetljivosti, silno pomae odupiranju raznovrsnim utiscima sposobnim da nas skrenu sa poetnog odreenja. U raznim profesijama, kao to su posrednitvo, novinarstvo, reprezentacija - i uopteno uvek kad se radi o pristajanju nekog treeg - istrajnost vredi zlata. Zakljuivanje veine poslova, ne odvija se bez neke vrste potajne borbe protiv neodlunosti, sumnje, inertnosti kupca ili klijenta. Ako li ovaj poslednji uznemiri podstrekaa svojim ponaanjem, to je stoga to tome nedostaje psihika stamenost. Njegov zadatak je da ouva vrsto svoju nameru da prevagne svojim miljenjem i, da navede osobu kojoj se obraa da se odlui pozitivno. Naglost, neljubaznost, vidljiva ravnodunost ne dekoncentri-

61

su ni na trenutak onoga koji je usavrio svoju volj Spreman je da se suoi s takvim preprekama. Zn tano kako da ih "preokrene". On se pretvara da priklanja smeei se, govori za as o neem drugom, a ne onome to ga zanima; vraa se ve na to posrednim putem. Prilagoava se karakter svog sagovornika i, ako se s njim sukobi u neki taki, on se povlai da bi postigao saglasnost nekoj drugoj. Ako ste ispunjeni potpuno idejom koju teite d izloite, sauvaete i pred najkolebljivijim, najodbo nijim, najnepristupanijim prvobitnim impulsom, ne okrnjenu volju da dobijete zadovoljenje. U trenutk kad je potekao razgovor, usredsredite sve svoj sposobnosti na jednu jedinu tenju: da postignel uspeh. Ma ko da vam protivurei, uvajte izgle prijatnosti. to su primedbe koje vam postavlja pi nije nestrpljenja, nehaja, nerazumevanja, to vis valja da su umerene prve reci kojima ete mu odgc voriti. Kasnije, imate vremena da mic po mic razbo rito opovrgnete stavove vaeg sagovornika. U intimnom ivotu, kao i u poslovima, esto s mora koristiti diplomatska istrajnost da bi se trijurr fovalo nad duevnim raspoloenjima koja mi elim da promenimo u onih to nas okruuju. Sledimo naela uveravanja, neemo se posluiti otrinorr sarkazmom, zapovednickim tonovima da bismo ste bolje uspeli, nego time to emo se prikazati kaki razmatramo paljivo, kao da se radi o naem vlast tom miljenju, ono to emo sluati od drugoga. Po* to smo na taj nain stvorili prijemivost, menjam malo po malo raspoloenje osobe s kojom govoj rimo, pokazujui smireno sklonost da gledamo n^ 62

tue stvari kao i na svoje, ne proputajui da pribavimo iz toga dobrobit. Ali, ne valja jasno odbaciti ono to vam se tvrdi, ono to vam se predlae, jer e to proizvesti raanje tvrdoglavosti, ljutnje, nerazumne odluke da vam se prua otpor uprkos svemu. Vraajui se pitomo, umiljato vie puta na isti predmet, nikad ne pokazujui da nameravamo da nametnemo bilo ta, doveemo i najtvrdoglavije do toga da razmisle i odlue onako kako smo im mi sugerisali. 9. Obuavanje pouzdanja Stidljivost se ini bezmalo normalna u mladih. Ona brzo iezava posle nekoliko godina svakidanjih odnosa s drugima. Karakter se omuevljuje i, posle nekog vremena "borbe za opstanak", mladi ovek, koji je donedavno crveneo i zbunjivao se, postaje smeo i okretan. Nailazi se dosta esto, meutim, na zrele ljude, strune u svom pozivu, kultivisane, energine u izvesnim ivotnim uglovima, ali nesposobne da se odbrane od nekih oseanja smetenosti koja ih pokoe im se nau u nekoj sredini na koju se nisu navikli. . S druge strane, samopouzdanje veine nas, budui da je razvijeno samo za izvestan broj okolnosti koje nam je ivot ponudio, smanjuje se u manjoj ili veoj meri u specijalnim sluajevima. Svako bi mogao oznaiti poduhvate koji mu najtee padaju da ih obavi, kategoriju osoba pred koji-

63

ma je najsmeteniji, dogaaje koji bi ga, dogode li s bacili u najveu konfuziju i svako moe naprav sport od sueljavanja sa svakovrsnim tipovima pri blema. Postoje uostalom razliita vebanja namenjen tome da jednostrano razvijaju samopouzdanje. primer, obraanje publici, govor ako se ukae pri ka, upranjavanje osnovnih vebi hipnotizma u sti nju bdenja, na neiju linost, dranje pred zru ajnim, vanim osobama, ili za podsticanje obini smrtnika na sklapanje poslova, na neko delo, nek uenje i slino. Oni to, i pored upoznavanja sa uputstvima s dranim u tri prva poglavlja ove knjige, ne uspeju d nadvladaju svoju stidljivost, ne smeju da se obei hrabre, nego da stave u prvi plan svojih preokup ija sticanje pouzdanja. Pod dejstvom faktora morbidnog tipa u nael dobijenih putem naslea, veliki broj osoba oba pol umnih i kulturnih, pate od malodunosti koja j istinski bolesna tako da njihovi energetski izvoi ostaju ponekad nedovoljni da im pomognu, uprko ponovljenih napora. ak i u normalnih autosugest ja - bojaljivost, strepnja od neuspeha, poimanj nunosti da se u nekim trenucima izvue maksimun iz njihovih talenata, prisustva duha, dovoljni su d< se rodi i produi istinska kriza uasa. Trema peva a, muziara, glumaca jeste najfrapantniji primer. Saveti i lino angaovanje nekog merodavno lekara, psihologa, hipnotizera ine se neophodnim takvim sluajevima.

64

Ponovimo, okonavajui ovo poglavlje, da najmanje iskuenje olakava uvek idue. Videli smo Nude stidljive do te mere da su putali da se otete njihovi lini interesi zato to se nisu usuivali da kau "ne", kako se bude i stiu dotle, za samo nekoliko nedelja, usvajanjem ovde datih uputa, da postignu savrenu slobodu reci, postupanja i u najteim sluajevima.

65

etvrto poglavlje

KAKO ORGANIZOVATI SVOJU SUDBINU

1. Volja, karakter i sudbina

eza izmeu izveshg broja uzroka, isuvie br nih da bi o njima mogli imati jasnu sliku u svei predodreuju svakog od nas manje ili viie srer Uprkos onom to bismo hteli biti, spoznati, ime stei, bivamo ogranieni i spreavani, uskrae Nae sposobnosti, umea, sklonosti, radna materijalna sredstva koja nam je udes dodelio, si dina u kojoj smo se nali - jesu isto toliko povol elementi, koliko i prepreke naim enjama. Sud ni koju bismo eleli, suprotstavlja se ona koju na diktiraju poetne okolnosti. Bolje ili slabije naoruani za odgovor, vidin sebe smetene usred prilika na ije stvaranje nai volja nije imala nikakvog uticaja, i ija promena veinu od nas izgleda postupak toliko imperativi da se smatra za ludost ako im se pasivno po vrgnemo.

66

Osmotrimo nekoliko individua. Jedan, poreklom ! jz skromne porodice, dolazi u svet obdaren ponaaniem koje se bez muke razvija u dopadljivost - ono mu donosi sjajnu budunost, ponekad popularnost i slavu zavisno od koristi ili prijatnosti koje on pribavlja svojim sugraanima; drugi, ma koliko da poseduje, u latentnom stanju, talenat dopadanja -ali kome'je potrebno nekoliko godina specijalnog obuavanja da bi dobio vrednost, nema vremena i sredstava za to i odvegetira tokom celog svog ivota; neko trei, prisiljen na siromaniju egzistenciju zahvaljujui svojim skromnim sredstvima pati u najmanju ruku zbog kontrasta svog jednolinog ivljenja sa neijom blistavom karijerom; etvrti, nadmono kvalifikovan, trpi stalni pritisak nekog bolesnog psihikog stanja. Vie no po pravilu u trenutku kad se poinje misliti svojim spostvenim umom, u trenutku spoznavanja dvojnosti aspiracija svoga "ja", u okovima ne-ja i impulsima koji prethode buenju linosti, jedna elja se ispoljava u tri oblika u dubinama intimnog bia: tenja prema boljem postojanju, prema harmoninim okolnostima, prema to veem obimu saznanja. Volja individue, zatvorena u tesni kavez svoje sudbine, raskovae njene reetke pod uslovom da se pridrava pravila za koje ova knjiga eli da da direktive. U prvom redu, trud valja smatrati kao najsigurnije i najneophodnije oruje, i biti potpuno uveren da prvi korak prema preokretu sudbine mora biti nainjen radei na menjanju samog sebe. "ivotni dogaaji, kae Emerson, izbijaju iz istog stabla kao i karakter". Mi smo traili, u onom to prethodi, aa pokaemo mogunosti upravljanja samim sooom, razvijanja svojih korisnih delatnosti, umeka-

67

vanja impulsa - proizvod atavizma, vaspitanj peata prvobitnih uslova. Smatramo da je ital^j dovoljno odmakao na tom putu; on ne moe usvc ono to e uslediti, a da se ne naini u izvesnoj m gospodarem svoje linosti.

2. Zdravlje
Efikasnost linog delovanja na sudbinu meri intenzitetiom i umenou napora za koji smo sobni, koji se ispunjava dovoljno ako fiziko zdrav dopusti da se to poeli. Tako e se ovek koji da postigne uspeh, privii, pre svega, da uspost neophodne uslove za organsku ravnoteu. U dr gom poglavlju mi smo naeli taj vani predmet potvrujemo slaganje iskustva sa onim to se tar ita. Znai, oni ije se opte stanje sastoji samo ( nepoudnosti, izvesne slabosti, periodine deprej vnosti, moraju se,povratiti na prethodno poglavlje posvetiti mu najsavreniju panju; za nekoliko ned lja uoie vidljivu regulisanost svojih funkcija. N stavljajui da se pridravaju propisanih pravil poveae svoju mo. Doktori: ele, Miso, Strate de Sermen, Menikov i drugi su pokazali -notornim primerima - da izuzetna starost ostavi] netaknutom, ak i poveanom, inteligenciju onih kc su izbegli intoksikaciju. Na nesreu, dete nosi esto od roenja jedan vie felera fizioloke prirode to utie na njegov vot od poetka do kraja. Kao to, sa druge strani organizm reaguje spontano protiv svih nasrtaja ravnoteu, ako se podstie dobro smiljenom hic jenom mo smoleenja, veina bolesti biva i

68

Saaljenja dostojne zablude, nepriline u naem veku toliko ponosnom na svoju prosvetljenost, vode veinu onih to boluju, da dejstvuju na nain koji pogorava njihovo stanje, onda kad zamiljaju da ga poboljavaju. Obraamo se ovde itaocima maltretiranim od strane atavizma i eljnih da uklone unutarnje uzroke koji sputavaju njihovu volju. Hemijski medikamenti upravljeni prema efektima povrede ili poremeaja, zaustve ih za neko vreme, ali ni u emu ne lece njihove uzroke. tavie, ako ih i ublae trenutno, njihovo unoenje u eludac raa nove poremeaje. Samo je metoda naturalizma, ija se osnova sastoji u podizanju vitalnog tonusa i obezbeenju neophodne energije za mo autoreakcije, ono to smo gore opisali i emu se moramo okrenuti. Racionalna ishrana, iskoriavanje biljnih osobina, vazdune kure, mehanika terapija, magnetna terapija - to su pravi obnovitelji oslabelih, iscrpenih i preoptereenih i najbolji menjai svih poremeenih funkcija. U sledeem poglavlju pokazaemo kako se volja izravno upranjava na tkivu, na svakom organu i na funkciji svojstveno svakom od njih. Nijedan bolesnik ne sme se, a priori, smatrati za neizleivog. Sigurni smo da bismo zaudili dobar broj njih kazavi im da najbolji lekar koga bi mogli nai nije niko drugi do oni sami. Simptomi koji ih mue pruaju im dobru osnovu da dobro razumeju sv oj sluaj, savetujui se sa nekim medicinskim zbornikom. Pod uslovom da se podvrgne odgovarajuem reimu ishrane, svako moe mono Pospeitii svoj povratak zdravlju. Neposredno, ovde 69

se volja pojavljuje kao prvi inilac ozdravljenja, bu dui da je potrebna doslednost i postojanost u ide jama, kako bismo se sauvali da ne uzmemo jednu tetnu supstancu. Strunjaci farmacije duguji svoj uspeh u velikoj meri popustljivosti bolesnik? uslovljavajui njihovo preputanje lekovima strogon gastronomskom disciplinom. Mi smo uvereni da si lekovitost tih raznobojnih flaica plaenih tovarim) zlata, objanjava najvie verom, to jest, autosugesti jom. Svakoj bolesti odgovara ne smo specijalni rein ve i naroita higijena u kojoj se pojavljuju raznovrs na sredstva sposobna da poboljavaju funkcionisa nje organa kojima su namenjene. Obogatiti krv dodajui joj elemente hipotoksin formacije, stimulisati ili umeriti ovu ili onu funkciji na nain da se reaguje aero - hidro - mehano magneto - terapijski, ojaati nameru i postojanos puta ka ozdravljenju, to su, po naem miljenji istinski lekovi. Oni nee nakoditi nikome od oni) koji naprave ispravan pokuaj. 3. Plan akcije za menjanje sudine ivot ljudi koji su svojim sopstvenim sredstvim stigli tamo gde su hteli, pokazuje da je dominantni crta njihovog karaktera bila postojanost istog cilja nog duevnog stanja, kome su oni od poetka svoj ivota podredili sve svoje druge tenje. To to st takvi ljudi postigli ini se fantastinim. A, meutirr njihovo delovanje bilo je vie jednolino, metodind utanano negoli intenzivno. Njihov svakodnevr trud, kako su ga sami opisivali svojim biografima 70

pije bio neumeren, grozniav, unitavajui kako ga poneko zamilja, ve regulisan, smiren i vesto planiran. Bilo bi smeno pretendovati na to da svaki pojedinac, reen da kultivie red svog rada, postaje jednog dana jednak onima predodreenim organizatorima na koje smo napravili aluziju, trgovci kao to su Riel i Busiko, industrijalci velikog ranga kao to su Karnedi i Rokfeler, umetnici, pisci, doktori, vojnici, proslavljeni ija imena blistaju na pet delova sveta. Ali ono to ostaje kao sigurno to je da neki ovek, ma kako skromnih uslova i talenata, postii e najvie od onoga to mu dozvoljavaju kvalifikacije, ako vodi rauna o jednom preciznom planu koji sledi postavljeni cilj, u pogledu toga da promeni svoju izvornu sudbinu i da je dovede malo po malo do toga da se podudara sa njegovim idealom. Romantiari gorko oplakuju kontrast izmeu genijalnog pesnika koji pati od gladi u dronjcima na nekakvoj ledenoj mansardi i trgovca ogranienog, zasienog do presitosti, mirnog. Prvi nije mogao proizvoditi regulisano kao drugi - razlika nejednakosti njihovog materijalnog stanja nema drugog uzroka. Umetnik mora biti osloboen, putem drutveno-socijalne sreenosti, materijalnih briga. Izmeu ta dva ekstremna sluaja, moe se posmatrati jo i primer pojedinaca koji vegetiraju iako su posednici stvarnih talenata, zato to ih oni ne iskoriavaju sa odlunom postojanou. Svima je korisno da prihvate na metod: u krajnjem pomanjkanju sredstava on pomae da se Pn'dignemo, osvojimo, steknemo izvesno blago-

71

stanje, u izobilju prirodnih darova, on obezbei trajanje uspeha. Smatramo da je pasa iz naeg dela "Prakti metod magnetizma" podudaran sa onim to prethodilo: , "Vrlo talentovani pojedinci kojima je uroeni dj uinio ivot lakim i doneo im veinu zadovoljstav za kojima oveanstvo tei, retko pomiljaju na i da upranjavaju kultivisanje psihe. B,udui da im sudbina bila naklonjena, oni ne oseaju elju da j izmene tok. Njihova linost poseduje jedan ili vis dobrih izvora ija im aktivnost doputa da laki ispunjavaju dosta korisnu ili prijatnu ulogu, koja ir pribavlja sve vrste dobrobiti. Njih je dobro poslui vlastiti atavizam, ali oni su mu i veoma jaki dunic Poto energija njihovog psihizma nije jednostrani ona ostaje slaba i nitavna za sve to se ne ti vrste posla za koji su oni predodreeni. Neki ume1 nik, pisac, inenjer, lekar, vetak opremljen spec jalnim sposobnostima, voeni su samom lakoor svojih uspeha u jednu moralnu*, pasivnost iz koj moe proizii odvratnost ili unitenje njihove vredn sti. Za jednog, ,mogla bi to biti neka strast kojoj 01 nehajno dozvoli da naraste u njemu i koja g odvede do bolesnog stanja; za arugog, emoci nalna rana ija e ga uspomena trajno sputavati n unutarnjem planu; za treega, pak, neki finansijs nazadak koji je nemogue otkloniti bez stavljanja i akciju kvaliteta koje on 'nikad nije pomiljao d razvije u sebi, itd., itd. Da ne prikazujemo najgore vidi se ono to je zajedniko: neki izrazito sran ova podloan nekoj enskici, vredan kapitaliste nemoan da uspostavi autoritet u svom privatnorr ivotu^neki korisnik debele sinekure, upropasti se, ti 72

igre,-pod podsticanjem iskrslih potreba; umetnik to se iz ljubavnog oajanja preda toksikomaniji i tone i psihiki i moralno; osoba iji se resursi smanjuju pa danonono mui samu sebe da poseduje manje luksuza i zadovoljenog samoljublja, i tome slino, potruditi se - napregnuti - izgleda kao opti zakon i, Oni kojima kao da sudbina nije dodelila nijednu sposobnost vrednu spomena, imali bi veliku korist od toga da razviju sve zajedno i da zagospodare nad samim sobom." Pomisao, namera, elja da se preobrazi vlastiti poloaj, ako se promisli smireno, bez urbe, paljivo, budi u dubinama inteligencije gomilu korisnih uvianja. Da bismo se u tom pravcu predali plodnom delovanju valja se najpre udaljiti od drugih, zauzeti udoban poloaj i odrati se budnim kako bismo zabeleili sve to nam padne na pamet. Mentalno uporeivanje svoje linosti sa onom prema kojoj se tei, elemenata svog aktuelnog poloaja sa dobrobitima koja se ele stei, nadahnjuje beskonaan niz ispravnih razmiljanja. Na taj nain, uvia se koji je stepen saznanja i kakvo ponaanje nuno da bi se zauzeo taj i taj poloaj ili ostvarilo neko delo i poduhvat. Iz skupa misli proizalih iz opisanih refleksija, pravi se prilino lako jedan zajedniki plan kome e nove seanse razmiljanja omoguiti da se briljivo upotpuni i dokraji. Ma koliko se inio udaljenim cilj koji smo postavili, njegovo dostizanje se pokae ostvarljivim ako se jasno zamisle etape koje je potrebno prei da se do njega stigne. Kao i za osvajanje neke planine, 73

odreuju se reperi, govorei samom sebi: Za tak u ii do tamo, a sa tog mesta u, potom, odri diti nov uzvieniji cilj. "Ostvarenje jednog plan? izvrenje nekog dugotrajnog zadattfa i realizaci| velikih ivotnih ciljeva iziskuju niz naprezanja pode Ijenih u izvestan broj stadijuma." Da bismo izvukli tmaksimum iz naih napora valja pokazati svoj izbor, podrati ga, prerha vr^ preokupacija za koje smo, ini se, predodrede^ tako da im se najpotpunije prilagoavamo, najsav^ enije i najlake. Ako nuda prisili pojedinca da si preda nekom poslu prema kome ne osea nikakvi sklonost i u toku koga se njegova misao staN vraa na poloaj kojf mu "odgovara, korisno je d mirno zamisli mogunost promene i sredstva kojim bi je postepeno izvrio. Psihika kultura dovoljn naoruava veinu nas da teimo,|sa svim izgledim, na uspeh, prema potpunom popravljanju egzister ije. Umesto da se troi u jalovim kajanjima, adep volje e uzeti za cilj da se .pozabavi sadanjir zadovoljavanjem potrebe onoliko savreno koliko j to mogue, dodeljujui sebi ulogu vebanja vladanju nad samim sobom. Nainie naptor da ni misli na drugo nego na to to radi u trenutku u kor to radi, i izmeu asova svog rada, on e upotrebi svoje intelektualne sposobnosti na to da istrai kaki se stvara situacija koju prieljkuje, kako se stici eljena znanja za taj cilj. ^On e izdvojiti potrebn< vreme da bi izvrio taj preoktret, sainie zajedni* plan podeljervu vie etapa, od kojih e svaka imal svoj posebni cilj, i dae se na posao sa mirnonj vrstinom. , j Prepreke - neizbene - moraju biti razmatrane briljivo, procenjene u ^svojoj pravoj vanost, proui
74

ene jedna za drugom u odreenom i podesnom trenutku, uklonjene, savladane sukcesivno. Posmatrate li kao neku impresivnu gromadu celinu tekoa koje se ipree ispred izvrenja vaeg plana, vi sami sebi sugerirate bojazan. Pre nego to se pone misliti o preprekama, valja se setiti da se eli uspeh i odbiti da se prihvati neuspeh. Umesto da se rasipaju svoje snage, treba se pozabaviti uklanjanjem prve tekoe na koju naiemo, zatim se usredsrediti i na drugu i saeti svu energiju u trenutni napor. Ako srea zavisi samo od te jedine smetnje koja vas danas zaustavlja, vi neete dozvoliti da vas lii onoga emu teite - gledaete je drugaijim oima. Idite, dakle, napred po svaku cenu. Svaka pobeda ulice vam jo malo vie poverenja, i doi e trenutak kad tekoa ne samo to vas vie nee uznemiravati - kad ete je napadati automatski - nego kad e vam se ona prikazivati kao deo zadovoljavanja i nee vam predstavljati uivanje da budete nje lieni. 4. O nekim odlikama bez kojih se ne moe Prva od svih odlika iz kojih volja izvlai svoju mo jeste energija. Druga je naprezanje energije, njena tana i mirna raspodela, bez rasipanja, bez prekoraenja u suvinom naporu; uvek odmereno, mirno, jednoliko. Napon energije se uveava ovim putem: 1. Upranjavanjem uputa datih ranije o Akumulaciji nervne snage; 2. Obuavanjem; 3. Utvrivanjem srenih uinaka koji se postiu. Navika da se suspregne ekspanzivnost, da se briljivo ispita nunost svake odluke koju emo doneti, omogu75

ava trajno obuzdavanje impulsivnosti u delatnor ivotu i u poslovima. Kad smo zacrtali krupne linije generalnog plan| promene svoje sudbine, kad smo na zadovoljavaji nain odredili posebni cilj sva?ke pojedine etape, gubei iz vida ni celfnu ni krajnji cilj, valja nam & baciti iskljuivo na izvrenje onoga to je bik predvieno za prvu etapu. Mi preporuujemo da s< kao u nekoj vrsti mentalnog bioskopa, prikae al mom sebi sve to se ima dogoditi u tciku sledeih 24 sata, da zamislimo same sebe u dejstvovanju pre ma najboljim smernicama, kako uspevamo da pre brodimo svaku vrstu prepreke, kako gospodarim situacijom, kako koristimo pasivnost jednih, okret nost drugih, i tome slino. Jedan period svakodnevnog rada, posmatra li s kao kamen koji nadodajui se na druge sebi sliN pribliava, podie graevinu do zacrtane visine, po staje privlaan i plodan deo ivota. Sva ta poetna razmiljanja zahtevaju jedvs etvrt sata. Njihova vanost iziskuje da ih ne rtvu jemo nemarno kasnom buenju ili besplodnon fantaziranju, bezmalo uvek pustopanom po izlaski iz sveta snova. Za onoga koji ima tvrdu nameru da razvija svoji linu mo i da pokree bez odmora slepe,* alj pokorne, snage, razliita doba dana pruaju bezbrp prilika da izbrusi svoje sposobnosti. Oblaei se, or kultivie naviku brzih, lakih, tanih gestova, usvaja umee da dotera svoj izgled za najkrae mogue vreme ne zaboravljajui ni najmanju pojedinost. Or e otpoinjati svoj posao vrsto, metodino. Nee propustiti da se poslui suprotnim pobudama kac

76

prilikama koje mu se ukazuju da kontrolie svoje Impulse. U svojim odnosima sa okolinom, klijentima, kolegama upotrebljavae pogled fiksiran u centar, pozitivnu re, principe ubeivanja, svagda nastojei da izabere i vesto ukombinuje, bez odugovlaenja ili jalovosti, izraze kojima e se posluiti. Ukae li se kakva tekoa, on e ivo usredsrediti svoju panju, ne naputajui svoju ozbiljnost, resice kako postupati da bi se prebrodila prepreka i postojano e se nositi s njom. U trenucima "hitnje", kad izvestan vei broj pitanja opsedne istovremeno njegovu volju, on e u duhu nainiti red po kome mu se valja uhvatiti ukotac sa njima, i uvek miran - to mu ne smeta da obavi dosta toga za kratko vreme -on e se baciti na svaku stvar i prei na drugu poto prva bude valjano obraena do kraja. U knjizi "ovek od uspeha", Silven Rude je zacrtao u nekoliko izraajnih redaka osobine nune za rad. "Zamislite, pie on, sve faze rada koje imate da obavite. Ne trudite se da zaobiete tekoe i, razmotrite moete li ih pobediti. Svaki put kad se date na kakav posao, mislite iskljuivo na to to radite i imajte samo tu ideju u glavi; neka ona bude vaa jedina briga. Mozak zapoveda miiima i, ako vi imate vie pomisli u glavi, on e slati nervnu snagu da struji u vie pravaca istovremeno, a ne da se usredsredi samo na onaj kojim bi trebalo da bude opsednut. Svi delovi vaeg posla trebalo bi da su vam podjednako zanimljivi i valja da posvetite svima istovetnu brigu. Nijedan posao nije za potcenjivanje; i najskromniji zahteva panju koja mu nikad ne srne biti uskraena. Ako se dobro shvati, ako se dobro analizira poetni rad, onaj koji sledi za n Jim bie jo bolje shvaen od mozga i ruku ve
77

obuenih prethodnim razmatranjem i izvravanje! l tako redom, sutranji posao izvlai korist iz isk stva steenog sino." Naglaavamo injenicu da je, da bi se vodi rauna o svim ovim sjajnim naelima, neophodi izvesna zaliha energije. Tano u onaj tren kad d sada, nemar, ometajue pomisli, iskrivljavanja, s ui spolja, tee da nam zasmetaju u usvajan reda zacrtanog ponaanja. Voljno podseanje r nae smernice, oivljava trenutno nae mentali dranje, pod uslovom da njegovo refleksno del vanje na na pleksus pronae tamo eljenu snagu. Jedan od sutinskih uzroka rasipanja, raspre^ moi bia jeste u tome da se rauna na druc faktore osim onih koji se nalaze u sebi samom. Ne samo da bi svako trebalo da pothranjuje "p verenje u samog sebe", nego se mora navii na da se rauna samo na sebe. "ivimo, pie Silven Rude, pod reimom bronz nog prava. Proizvesti mnogo i obilato jeste obave2 fabrika, rudokopa, zemlje koja je slabo podatr silovitoj obradi, prelazei preko granica koje priroda postavila ljudskoj maini, krei pravila kp je neophodno uvati i usavravati. Dotle dok ov( bude neprijatelj oveku, i dotle dok ta podeljeno bude davala prednost udovinim poudama jedn nautrb svih drugih, dotle dok pravo na sreu blagostanje onih to su toga dostojni ne budu sani neizbrisivim zapisima na elu zakona, dot dok se sve klase ne ujedine u jednu jedinstvenu bratsku zajednicu, dotle dok Razum, a ne snaga r postane kraljica sveta, sadanje stanje stvari e s odrati. U toj nemiloj situaciji, samo je jedan le 78

delotvoran - nastavlja isti autor - inidividualno vaspitanje vreno od sopstvene strane, svog sopstvenog karaktera i vlastitih postupaka." Ne moemo nita bolje rei. Uprkos nekim varljivim pojavama, nita ne nagovetava, osim za neku daleku epohu, da e drutvo jednog dana biti organizovano povoljno za svakog pojedinca. Raunajmo, dakle, iskljuivo sami na sebe. Usavravajmo svoje umee, sposobnosti, uveavajmo svoju energiju, uvebavajmo svoju volju i, stalno vodei rauna o spoljanjim neskladnostima, ne gubimo vreme na jadikovke. Ne podiimo kuknjavu na drutvenu nepravdu, krivicu kapitalista, kapitalistikog dela sveta ili nacionalistikog, ne vajkajmo se zbog vlastoljubivosti vlastodraca, zbog karaktera onih na koje se moemo aliti. Ne tuakajmo se na udes, nesrene prilike, veliki napor koji moramo preduzimati - organizujmo se u situaciji poetne sudbine koja nam je pripala i manevriimo metodino ne bi li je promenili. Umesto da se izvlaimo na nepovoljna delovanja i okolnosti, govorei: Samo da mi se to nije dogodilo, ili: Da taj nije izneverio svoje obaveze prema meni, bolje vredi, shvativi da zbrke i nezadovoljstva besplodno troe nau mentalnu snagu, rei sebi: Kako mogu popraviti to na ta se alim, kako mogu izbei ponovni udarac, kako se mogu ukloniti od te nepovoljne sluajnosti? Ljudima treba suprotstaviti diplomatiju, zbivanjima vetinu. Mi svi nemamo jednaku radnu sposobnost. Svako mora nauiti da dobro upozna samog sebe, da usvoji duinu i intenzitet dnevnog posla koji je kadar
79

da obavi bez ugroavanja svog zdravlja i truditi i da se prema tome ogranii. Gorljivi radnici ne usp vaju uvek. Ii do iscrpljenosti znai ii u prepad Jedno uredno poslovanje, jednoliko i sa ustaljeni smerom, donosi vie ploda nego provale radljivoa izmeane sa periodima neaktivnosti. Ako uspl koji se planira potrebuje, tokom nekog vremen izrazitu potronju, onda emo samo sa postepeno obukom ojaavanja svojih snaga, koje e se pos gurno morati odravati kasnije nedeljama, mes cima, godinama doi do intenzivne aktivnosti ko se trai. Umeti se odmoriti, opustiti, razvedriti se od svoji briga to je stvar koja zasluuje ozbiljnu panj] San, o kome smo ve raspravljali, nije dovoljan c opusti sve nae sposobnosti. Kasnije - prikaz emo najbolji metod prikupljanja snage - izolacij usamljivanje. Tokom uobiajenog svakidanjeg i ljenja nude nam se brojne razbibrige iji izbor ni toliko bitan jer sve one pruaju dvojake uslove ( nas potpuno smire za vreme dok se njima bavimc da nam ne ostave u glavi nikakav trag opsednutoi ili rasejanosti. Evo ta smo rekli, u vezi s tim, u jednom svoti ve navoenom, delu: "Najzaposleniji ljudi, oni igraju vane uloge u oveanstvu, u svom iv ostavljaju svakidanje mesto za fiziko i mental oputanje. Najbolji od svih naina je, bez spoi praktikovanje nekog umerenog sporta, preko ko< upranjavamo delatnosti potpuno suprotne oni za vreme posla. Hodanje sadri elemente s sportova. Ono je izvrsno sa svake take gledii Klizanje, plivanje, veslanje su podjednako spa nosni i za zdravlje i za duevnu krepkost."

80

5 Dobre i rave anse Kako smo naklonjeni prouavanju onog to je najbolje u raznovrsnim aspektima, problem dobre anse nas je ivo zanimao. Koliko smo posmatrali osoba to su nam izgledale podravane od strane nevidljivih zatitnika koji im pruaju tedro svaku radost, otklanjaju od njih posledice njihovih pogreaka, kvare poduhvate njihovih protivnika, dodeljujui im uspeh, naklonost sveta, oboavanje od strane mnogih. Koliko drugih doivi mnotvo razoarenja, nesrea to jure u kreendu, kao i bolesti, siromatvo, surove povrede svojih najuzvienijih najtananijih oseanja. Zamreno pitanje! Izgleda ba da se srena zvezda ukae ponekad uz kolevku, titei neiju sudbinu, u isto vreme dok se crna fatalnost ocrtava pretei u senci nasrenih stvorenja i gura ih nemilostivo do poslednjih metara bolne staze oajanja. A, iz 45 godina dugog posmatranja se izdvaja kao osobito gorka konstatacija uoljive nedoslednosti nedodirljivog delitelja dobre i loe sudbine. Ako neki nesrenik provodi ivot plaui pod pritiskom nekog zla to ga alje njegov ascendent, moramo li mi ograniiti naa razmiljanja o psiholokom zakonu naslednost? Kad neka katastrofa uzdrma i srui zdanje od nekoliko godina rada, rairi nad udovicom u punoj mladosti pokrov nekog neprealjenog gubitka, raspri decu i baci ih u najodvratniji promiskuitet, hoe li nesreni sluaj ograniiti polet nae tenje da spoznamo to najpotresnije zato? Kad jedan trenutak nepanje dovede do neeg nepopravljivog, zar neemo potraiti motiv nam daje klju sline neskladnosti?

81

Uskoro emo se u jednom novom radu vratiti n tu opsesivnu temu. Sada mi "dobru ansu" posmj tramo iz ugla volje, poto se niko ne moe pohval da je zarobio tu lujku, svako krije u sebi sredstvi naine koji e mu omoguiti da se ukloni od to hipotetinog neprijatlejskog bia, i da odredi sa povoljnosti koje nam srea bezrazlono uskrauje. Nismo mogli otkriti nikakvu srazmeru izmec sree i line vrednosti, kako se ona obino podn zumeva, ali iskustvo nam je pokazalo da razvita psihike individualnosti, onako kako ga mi nazru ujemo u ovoj knjizi odbacuje malo po malo onog koji mu se preda od upliva fatuma koji je izgleda stopljen sa njegovom linou. U onoj meri u koj se uvrsti volja, ona i tei razumljivo sve vie n terazijama umnoenih uzroka iz kojih se raa dogaaji. Ljudsko bie postaje tada svesni inite svoje sudbine. On nije tada noen kao neko krhk jedro okeanom ivota; njegov razum postaje upra\ ljaem to ga on dri sa svom energijom obuen volje. Zastupnici slobodne volje smatraju da ove iskljuivo zavisi od samog sebe. Fatalisti proglas vaju, nasuprot, da je svako neizbeno sudbins predodreen. Po naem miljenju, ova potonja p< stoji, ali kad se ona primi k znanju i kad se odupii svim nepovoljnim elementima, menja se u onoj me u kojoj se istinski ojaalo. f U stvari, niko ne moe porei da obuenost voli omoguava: j - Poboljavanje fizikog zdravlja, jaanje otpcMJ nosti organizma, delovanje na vlastite funkcije pii tem autosugestije; i 82

. Regulisanje u sebi prijemivosti na utiske, ernotivnosti, osetljivosti, impulsivnosti, mate, pamenja, drugih podsvesnih manifestacija, i njihovo stavljanje pod rukovodstvo smiljenih ideja, rasuivanja; Mo ponitenja sluajnosti, uticaj sebe na druge, samostalno sagledavanje sredine, kolektiva, da bi se sauvala popuna sloboda miljenja i postu paka. Saznanje da nadahnjujemo, u svojoj sferi, oseanja i ideje kadre da korisno po nas usmere one za koje smo zainteresovani; Ujedinjavanja maksimuma elemenata uspeha i otpora pred uticajima sa strane; Stalno napredovanje, jaanje, prostiranje i uve avanje svojih sposobnosti, raspona vlastite inteli gencije i njenih naina delovanja. Najzad, za veliku veinu nas, srene prilike i fatalnosti se ispoljavaju tokom ivota na, bezmalo, istovetan nain i, kad se umea lini napor u postojanoj meri, ravnotea ne proputa da se poremeti u korist srene strane. 6. Iskuenja, neprijateljstva, nesree Dva stava podjednako kobna pred neprijateljstvom - pasivno pomirenje i slepi revolt - paraliu delovanje volje. Najsrenija egzistencija ima asove poremeaja i sasvim su retki oni kojima ivot ne priuti nekoliko mukotrpnih iskustava. U prisustvu n e znam kako teke mogunosti najhitnije je, pre svega, sauvati svoj mir, usredsrediti se na samog
83

sebe i ispitati, bez oduzimanja ili dodavanja b ega, ceo poloaj. Psihiki razvoj otkloni uvek iz\ stan broj nevolja, a mi smo uvereni da ih u iz\ snom stepenu i predupreuje. U trenutku kad pri gne neka od njih, bistrina misli, vrstina pros ivanja, duh svojeglavosti svodi na najmanju me rav uinak i eliminie sistematski uzroke, ako je potrebno. Kao stoje paljiv vojskovoa, pomno pratei voj bitke, spreman da uzvrati na trenutne predno neprijatelja, tako svako od nas, u trenu opasnos mora da mobilie sve svoje sposobnosti, da njin vesto rukuje, da se duom i telom preda napo izvrenja, da nikad ne prihvati konani poraz, < prima sa smekom neuspehe, nikad na gubei vida mogunost svoje reakcije i da rauna na ne vaan elemenat u igri protivnih i povoljnih sila. Postoje, istina, nesree koje su nepopravljiv Samo ih smotreno ponaanje moe odvratiti. Nepjj nja, ravnodunost, neznanje, moralna slabost i pruaju podrku. Navika jutarnjeg razmiljanja, preporuena prethodnom poglavlju, moe biti smatrana za mei predostronosti, jer za vreme za koje se vri, gomi asocijacija, pomisli, razmiljanja, podseanja - ra bistrava duh dajui mu neku vrstu predznarc moguih opasnosti i korisna nadahnua o nainu nj koji bi se mogle izbei. \ Stavljajui ozbiljno u dejstvo svoju inteligenciji svoju volju i delatnost, moe se raunati s tim dj emo se brzo obraunati s raznim tekoama ko| nas mogu snai, utoliko bre ukoliko vie i bolji

84

sauvamo svoje mentalno pregnue za usmerenje prema samo jednom cilju. Onaj ko pasivno trpi udarce sudbine, ko ne susree sa nadom i vrstom eljom bolje dane, ko sQi reju, preputa svojoj sudbini, ne moe se nadati da e doekati njenu promenu. Ne valja poistoveivati mirnou sa ravnodunou ili nehajem. Ovo potonje se ponekad uvue na nekoliko sati, ili na nekoliko dana, i u najbudnije due, to one brzo savladaju. U obliku spoljanje neosetljivosti koja je spojena sa ozbiljnom delatnou, trajan polet, dolazei iz najdubljih vijuga svesti, mora oiveti pojedinca koj se bori protiv neprijateljstva ili strasti. Obrnuto, grozniava urba nije aktivnost. Ne slui niemu gristi nokte, griti miie, uzrujavati se, rasipati energiju na vie strana istovremeno, podlegati emocionalnim impulsima koji se oseaju. to je sluaj tei to je potrebniji miran ton razgovora i pozivanje na razum. Ne lupajui glavu razno raznim sluajnim neprilikama koje nas mogu zadesiti, pomislimo koliko emo se, ako se desi, oseati zadovoljnim to smo posednici solidne volje, udvostruene nepomuenim mirom, i dodajmo taj razlog svima onima iz kojih crpemo svakog dana neopohodnu snagu da istrajemo na energetskom putu. 7. Zamiljati idealistiki, izvravati realistiki Ciljajte visoko, savetuje Andrev Karnedi mladim slubenicima eljnim uspeha. l dodaje: "Ne dam ni Pet para za mladog oveka koji ve ne vidi sebe kao lana ili efa neke vane kue." Ne zadovoljavajte 85

se ni za trenutak u svojim mislima da budete sam glavni inovnik, voditelj i glavni rukovodilac ne znai kako privlanog posla. Neka svako kae sebi: Moje je mesto na vrhu. Budite kralj u svojim snc vima. Zavetujte se da ete osvojiti taj poloaj uglec om bez mrlja i ne stvarajte druge zavete koji mog rasejati vau panju! (Carstvo biznisa). , Smiljajui svoj glavni plan za ivot, svako, stvari, mora da se okrene prema vrhovima, to j nuno da bi se dosegle najvie mogue take. A ovo ne znai da treba pustiti matu u skitanje zadovoljiti se onim ime kontemplativci toliko vol da se rastresu od stvarnosti. Ciljajte visoko! Ali isto vreme vodite rauna o svim postupcima koji vam valja sjediniti jedan za drugim da bi se tam pogodilo. Resite se da steknete kvalifikacije i da s naete u eljenim uslovima podobnim za to. Svaki ovek moe postii prihvatljiv poloaj pa uslovom da ne ograniava svoj ideal prema izvesnc budunosti u kojoj e doi do svog naina egz stencije. Bez posrednika podstican otmenim tenja ma, naporom, radom, otpor prema odbojnim iski enjima postie se uz pomo snane okrepe. Znati povezati mentalnu objektivizaciju uspehi sa preciznim pozitivizmom u domenu injenica jeste jedan od najpouzdanijih kvaliteta da bi se sop stvena sudbina uinila povoljnom. Valja, kae jedni drevna poslovica, hodati oiju uperenih u nebo, i stopala pripijenih uz zemlju, ali se usmeravati pre ma vrhuncima za vreme meditativnih trenutaka ko| nas tako korisno pripremaju za delovanje. j Ambicija ne oznaava nuno neumerenu elji] za poastima i bogatstvom: student medicine, obd

86

zet svojim pozivom, smatrae se jednakim sa velikim praktiarem iju nastavu trenutno prati; zanatlija e zadrati svoju misao na elji da proizvodi sa svrenstvom i brzinom bez premca; mladi poetnik, u nekoj trgovakoj kui videe sebe slinog nekom strunjaku za posao i, bavie se milju da upozna do najsitnijih podrobnosti svaku stvar s kojom on ima veze. U svim oblastima isti princip nalazi svoju primenu. Poneko, bolestan ili hendikepiran kakvom manom, morao bi prethodno da savlada prepreku jednog takvog stanja. On e izbegavati da jadikuje i trudie se da primenjuje dosledno tano upute koje smo dali u prva tri poglavlja. Uskoro e povratiti potpunu ravnoteu koju su mu naruavale bolesti ili mane. Jedan od najveih izvora zadovoljstva koji su dati oveku, jeste da poseduje strunosti iznad svojih sredstava, bilo u svom pozivu ako ga vri, bilo da mu je srea bila naklonjena, pa moe da napravi vlastiti izbor. U tom sluaju, dugotrajno bavljenje - i samo ono - daje poznavanje i neophodno ovladavanje predmetom koje je ravno umetnosti. l najskromnija profesija, ako se usavri, daruje vam, bezmalo, kraljevstvo s onu stranu materijalne koristi koja se iz nje izvlai. Sve osobe koje smo mi upoznali, bez obzira kom drutvenom sloju pripadale, a iji su struni kapaciteti bili iznad obinih, zraili su optimizmom i velianstvenou. ta moe biti poeljnije od te sigurnosti, te vrednosti, te produbljene nauke koja prua njveu meru drutvene korisnosti, koja obezbeuje razumevanje, privlai k 87

sebi drutvenu elitu u kojoj se, po pravilu, posti uporedo i slobodan i udoban ivot. Ako genijalni pronalazai umiru u siromatvu, je stoga to njima nedostaje jedan od elemen^ potrebnih da bi se postalo potpunim - obino je] oseaj ralnosti u poslovima. Neki ef proizvodnja kakvoj grani industrije zarauje obino deset pU vie nego neki naunik prvog reda: Vrednost prvij se umela adaptirati na planu korisnosti, dok druj zauzet svojim istraivanjima, odbacuje slino prij goavanje. On, meutim, postie jednako vredij zadovoljenje koje je neodvojivo od visoke struj nosti. j Nianite visoko! Vano je, dakle, da se nita 15 propusti, a pronalaza o kome mi govorimo dui je ne samo da tei otkriu o kome sanja, nego i <j stvara osobine borbenosti i linog uticaja, zhvaljl jui emu e ubrati plodove vlastitog rada. 5
i

Iz svakog ugla gledanja - oito - razvijani linosti pokazuje se kao sredstvo i kao upotpunjen] svakog drugog vaspitanja. Neki visokoobrazovaj ljudi vegetiraju, njihova znanja ostaju neiskoriem nauka koju su strpljivo sticali umire s njima r donosei im ni najmanju nadoknadu, zato to ii nedostaje onog zahtevanog ara koji otvara vrat jaa ravnodunost, odluuje u takmienju sa drug ma, stie ekvivalentnu nagradu za ono to prua. ft se sa simpatijom i ak sa potovanjem klanjam pred tim rtvama povuenosti, pominjui ih u viq primera da pokaemo da unutarnja isitinska vredn^ st mora u samoj sebi iznai osobine koje e doves do potovanja njihove vrednosti i doneti im visok izvojevano mesto na koje imaju pravo.

88

8. Egotizam i altruizam
Dok se egoizam sastoji u tome da se nemilosrdno gaze prava drugih, svaki put kad se proceni da se moe postii kakvo zadovoljstvo, egotizam je duevno stanje koje krakterie tenja da se proiri sopstvena linost. Egoizam je uvek proizvod izvesne slabosti, egotizam, naprotiv, pokazuje snagu. Ako ste odluili da se ne izlaete niemu to kodi vaem zdravlju, sposobnostima, uspehu, vaem linom uticaju, vi ste egotista; egoizam ispoljavate tamo gde pokazujete elju da se koristite dobrobitima steenim na tetu svojih blinjih. . Nijedan ovek nije nikad uspeo sam od sebe a da nije izvesno vreme usredsredio svekoliku panju na samog sebe i na svoj cilj. "Nita ga nije moglo od toga odvratiti, pie Rude, nijedna kritika nije mogla paralisati njegov rad. Krei prepreke vetinom ili novcem, pogleda neosteljivog za usputne ari, gluv na sve sentimentalnosti, koraao je bez zaustavljanja sigurnim i smelim korakom, ka pobedi koju je prieljkivao, ka nadmonosti kojoj je teio" (Uspean ovek). Ovo ne znai da na junak unitio u sebi svu oseajnost nego da ju je, umesto da je rasipa u hiljade sitnica, sauvao kao rezervu da je upotrebi u odgovarajuem trenutku. Egotizam ne ukida altruizam; on ga samo ozakonjuje. Adept volje e se doborovoljno izloiti nekom spasilakom naporu da bi zaduio kakvog Prijatelja ili spreio neiju propast; on e, meutim, odbiti da se bezrazlono izloi nekom ponaanju ima za cilj da okuje njegovu delatnost.

89

Svako moe davati samo u onoj meri u koj< poseduje. Etiki gledano, onaj ija se sva energij nalazi u opticaju da bi uvrstio svoju vlastitu hrat rost i odrao svoje ivce mirnim usred tekoj mora da se odvoji od malodunih i da potrai dru tvo jakih, smelih, tvrdih mozgova. U protivnom - i bez koristi za bilo koga - on e ubrzo i samo oset( depresiju, iji uinak moe biti obeshrabrenje, l matreijalnom pogledu, mera u kojoj svaki pojedina mora biti koristan onima to ih potpomae treba d je promiljena, zadovoljavajua i nikad proputena. 9. Pravinost Postoji konano jedan vrlo prosti kriterijum da se odredila tana mera u pogledu egotizma i altr izma. On se sastoji u tome da se trudimo da deli jemo kao to bi bilo najpoeljnije da svako deluje bilo uopteno gledano, bilo u posebnim sluc jevima. Razume se bez reci da neka nacija iji svi pojedinci voeni idejom linog razvitka koji ir omoguava maksimum ravnotee, korisnosti, delal nosti, proizvodnje, uskoro smanjuje bolest, smrjf nost, nezaposlenost, ivotne trokove, inflaciju, kri minal i zloin. Nita nije, po posledicama pravinije, od psiN kog kultivisanja. U prisustvu neke strasti, vano j< bar da se suzdrimo od uvredljivog utiska koji ose| amo, ne teei nekom trenutnom olakanju, neg<j da je za neko kratko vreme otrpimo pitajui se ta b bilo najbolje da se uini zarad uklanjanja njenog uzroka. Voleti svog blinjeg kao samog sebe i ini^

90

ono to bi bilo poeljno da se vama ini - to je formula pravinosti: Egotizam je ono to daje altruizmu maksimum efikasnosti. Neodluni, kolebljivci, slabii nee nil<ad i nikome biti od velike pomoi. Svagda sledei svoj put prema novom i stalnom napredovanju, prema sticanju materijalnih dobrobiti, uvek sve mudriji, snani su, na protiv, oni koji tavie, ire oko sebe sve vrste dobrih dela. Da bi se bilo srenim nije dovoljno manje ili vie primati, neophodno je, takoe, pruati, zraiti, pomagati, uklanjati uzroke nereda koji se gubi zahvaljujui naoj delatnosti. Stiui, najzad, razvitkom prikazanim u ovoj knjizi, sve iri i iri duhovni raspon, uklanjaju se sve niskosti i sitniavosti, kao i svi dogmatski sudovi. Etika ispravnost se raa, u stvari, iz psihike ravnoee.

91

Peto poglavlje

VELIKI IZVORI IVOTNE ENERGIJE

1. Usamljenost - izolacija

va praksa i ono to sledi preporueni su o mnogih majstora psihikih treninga. Ograni emo se na to da ih opiemo, izostavljajui suvini tumaenja tehnike prirode.

Usamiti se, to znai udaljiti se od najveeg mo gueg broja izvora opaanja, osobito u obiajenon okruenju. Veliki broj vrlo aktivnih ljudi razumevi vanost povremenog usamljivanja. Neki naputaj! svoje urede ili robne kue, s petka na ponedeljak da bi se osamili u nekoj vili, smetenoj daleko o< svake gradske guve i frke, gde ih nita ne mo< podsetiti na njihove poslove. U Americi je taj sisterr pretvoren u optu pojavu: veina poslovnih ljudi koje sreemo na Brodveju ili Vol-Stritu, im padne ve odlaze u svoje prebivalite negde na periferij Njujorka. Kad se tokom dana, pole nekoliko sati iscrplju-i jueg rada, oseti izvestan zamor, jedno etvrt asa 92 l

besciljnog lutanja susednim uliicama prua koristan otpoinak. Raznovrsne su mogunosti usamIjivanja: vonja autom, tramvajem, vozom, ekanje u kakvom nadletvu gde se ima obaviti neki posao, i slino. Nemarne osobe ne proputaju nijednu priliku, ali se ne znaju istrgnuti u eljenom trenutku. To je jedan od razloga zbog kojih je potrebno stei prethodnu disciplinovanost pre nego to se pree na ovo poglavlje. S druge strane, fiziko usamljivanje ne podrazumeva trenutno i snano oputanje. Nije mali broj ljudi kojima pramena ivotnog okruenja ne donosi trenutno oputanje misli - jedini motiv predvienog odmora u praksi o kojoj govorimo. Praktikujui vebe to slede moe se, protivno tome, usred najvee galame, guve i zbrke, i od jednog do drugog minuta prvo prorediti, a zatim potpuno obustaviti potok svojih misli. Najbolji poloaj, leei stav, olakava usporavanje modanih mehanizama, ali i u sedeem stavu moe se to podjednako dobro ostvariti, iako s neto vie tekoa u samom poetku. Isprva, valja se obuiti da se dobro opuste miii prenosei sukcesivno panju na noge, stopala, koja moraju biti oslonjena na podlogu, butine, listove, lea i vrat, zatim na ruke i ake. Proveriti na taj nain da li se telo odmara elom teinom, zatim sklapajui kapke, u mati nastavimo da sagledavamo konture svog tela, iza ega se javlja elja o "povratku u samog sebe", zapravo trenutan prekid svakog kontakta sa spoljanjou. Postupajui po ovom prvom uputstvu u trajanju d tri do pet minuta, obavezno se oseti neka vrsta

93

lake utrnulosti praene udesnom sveinom ije se] strujanje osea duinom celog tela, a koju prati uti-! sak savrenog odmaranja. Drugo, upravlja se paljivo mislima koje vam pristiu, ve manje uznemiravajue, pazei da se ne sledi nijedna misao posebno. ini se tada da misli jedva zapaene promiu pokraj vas. Ubrzo, kroz pet, deset, trideset sekundi mentalna praznina ostaje potpuna. Na kraju, dolazi trenutak kad se ne misli vie ni na ta. To predivno eznutljivo stanje, ije umee donosi sposobnost da se oslobodimo svega ega hoemo, odmara bolje i bre nego i najdublji san. U stvari, spavanje otklanja samo deo mentalne delatnosti. Sa neto malo privikavanja, nekoliko sekundi je dovoljno da se stavimo posve u stanje izolovanosti, i tokom koga se prikupe brzo prethodno rasute snage. ini se da je Napoleon poznavao taj postupak. Pokatkad, njegovi su ga oficiri gledali kako se povlai u stranu i ostaje nepokretan kao da je u dubokom snu. Ali, u istinu, on je bdeo. Ako bi ga neka hitna stvar prekinula, u trenutku bi bio spreman da je resi. Kae se, uostalom, da njegova budnost nije popu-; tala ni nou ni danju. Sigurno da je samo zajvaljujui naroitom nainu unutarnjeg oputanja mogao savladavati sve prepreke na svojim pohodima.

94

2. Meditacija
Ne radi se ovde vie o tome da se klasiraju one ideje to se odnose na cilj za koji je reeno da se postigne, nego o traenju novih inspiracija. Posle, otprilike, pola sata sistematskog usamljivanja, umesto da se zatvori svoja svest za pojmove koji u nju pristiu, treba je, zarad meditiranja, irom otvoriti putajui da se u njoj odigravaju svi spojevi uputstava, propisa i koncepata dolazei spolja i iz mnemotehnikih riznica, tj. pamenja. Jedina kontrola koju valja sprovesti jeste da se svestrano odmeri svaka inspiracija, im se pojavi s naelima koja smo usvojili i da odluno odbacimo sve ono to bi moglo da ometa pravilan rad. Dobro je brzo zabeleiti one podsticaje koji bacaju novo svetio na nae planove, koji preciziraju neku pojedinost, nijansu, nunost neke odluke za koju se jo nismo posve odluili da je sprovedemo u delo. Meditacija donosi pouzdano nove energije, budui da ona preobraava u budnost, u vrsto odreenje i da omoguava da se u moan sveanj ujedine podstrekai delatnosti, mnotvo utisaka koji bi ostali rasuti u dubinama podsvesti.

3. Objektivacija - projekcija mentalnih slika

Lek za svaku neodlunost, objektivacija, koristi se onda kad volja odbija da se izloi svetlostima razborite misli. Koliko li smo puta epani nekom ivom tenjom, ije bi zadovoljenje, iako sve u nama vue prema trenutnom izvrenju, u budunosti rodilo niz po nas nepoeljnih posledica. To je upravo trenutak u kojem moramo sebi mentalno

95

prikazati, sa najveom preciznou, sa jedne strane, ono to e se dogoditi ako sledimo svoje impulse, a, sa druge strane, ono to iziskuje potiskivanje ovih. Osniva reda jezuita koji se sa uzornom postojanou odao manastirskom ivotu punom strogosti, Ignacio de Lojola, podvrgavao je svoje pitomce disciplini objektivacije. On im preporuuje, na primer, da predstave sebi pakao sa njegovim ognjevima, da zamiljaju kako trpe torturu koju iskuavaju prokleti, uas perspektive jedne venosti provedene na slinim mukama, itd. Na taj nain, kad iskrsne kakvo iskuenje koje vue u veno stradanje, strane slike objektivisane kroz vernike iskrsnuce mu u pameti, pomaui ga da se suzdri. U obinom ivotu objektivacija nam izgleda klju ispravnosti. Ako pronaemo vreme da predstavimo sami sebi, u jednom konkretnom vidu, logine posledice svakog od naih postupaka, zakoiemo veinu od loih impulsa, kojih niko od nas nije poteen. Da bi se izvukla pouka iz ovih uputstava, podra-; zumeva se da je ve nuna izvesna obuka samosavladavanja. Kad se odluujemo na poduzimanje nekog napora, preporuuje se ista praksa. Ona se tada sastoji od projektovanja mentalnih slika u spoljanji svet, o uivanju unapred u zadovoljstvu koje e nam ono priutiti. Razume se da ne govorimo da su panja i vreme poklonjeni toj vebi srazmerni njenoj plodotvornosti.

96

Na jednom uoptenijem planu, objektivisati brzo ono to se eli obaviti, pomae znatno njegovom izvrenju. Smiljajui neki plan, umesto da se zadovoljimo time da apstraktno formuliemo njegove razliite elemente, predstavimo u dodirljivom obliku te iste elemente onoliko ive i tane koliko je to mogue - najbolji nain da ih ispunimo dolazi nam jasno u svest. 4. Koncentraciija - unutranja usredsreenost Ve smo rekli neto o nunosti da se ne misli vie no o jednoj stvari istovremeno, i da se damo potpuno posvetiti svakom predmetu koji iziskuje nau panju svojim promiljenim pregnuima. Da bi se stiglo do duhovne usredsreenosti, celovitog i intenzivnog tipa, postoje raznorazne vebe. Ve smo prikazali one najosnovnije. Evo i novih, stepenovanih, iz kojih e onaj to cilja da upranjava neposredni uticaj svoje volje na svoj sopstveni organizam, na duh drugih i na sporedne uzroke svoje sudbine, imati velike dobrobiti ako im se valjano preda. Prisilite se, u svom obinom ivotu, da nikad ne dopustite da se poremeti i vaa unutarnja stabilnost od strane okolnih manifestacija. Osim ako vas neki opravdani motiv ne usmeri, posle unutarnjeg razmatranja, ne dozvolite da vau misaonu liniju iskrivi ni jedna sluajnost. Saoptavaju li vam kakvu novost, onda kad ste zauzeti neim veoma bitnim, sauvajte mir i ne dozvolite vaoj panji da se uzburka; trai se vae miljenje, odobravanje, pristanak; nastoje da vas uznemire laskavim recima, poverljivim ili

97

zasmejavajuim - ne dajte da vas uvuku u reago-1 vanje, ostanite spokojni, flegmatini, ne raspravljaj-^ te, ne objanjavajte svoj stav. Ne ispoljavajte n*i nestrpljenje ni nezadovoljstvo. Vaa prva tenja! neka bude - vano je samo odupreti se spoljanjemi pokuaju da se skrene vae miljenje. Ostavite da vae dranje deluje na one to vas okruuju, ne kljukajte ih razlozima za delovanje. Zauzmite udoban poloaj, opustite miie, za tvorite oi i zamislite u mislima grafiki oblik broja 1. Kad ste uspeli da dobijete tanu sliku preite na broj 2, i nastavite tako do broja 9. Kad ste ve dovoljno obueni da se defile brojeva odvija brzo i jasno pred vaim unutarnjim okom, preite na niz od 10 do 99; j zatim, od 100 do 999, i tako redom. Zamorna, s poetka, ta veba, vrena polagano, razvija gipkost duha, panje i volje. Izaberite neki predmet jednostavnog oblika, ali donekle neuobiajen - na primer, boicu originalnog izgleda - postavite to ispred sebe, otpirlike na me tar i, vraajui se u prethodni poloaj, prouavajte; pomno izgled vae posude. S vremena na vremei sklopite oi i predstavite sebi, mentalno, model o; kome se radi. Sve dotle dok slika koju vi nastojite da stvorite ne dobije savrenu otrinu, sve dotle dok uspevate samo da zamislite jednu nejasnu predsta-f vu, istrajte u tome da ne vrite uporeenje stvarne! boice sa fiktivnom. Najzad, dok drite oblik mode-1 la, trudite se da ga ouvate neokrnjenim; rekon-| struiite ga ako postane nejasan, i zadrite vau misao predanu toj duhovnoj predstavi to je uzel mogue.

98

Uzmite jednu hartiju i dve olovke; jednom rukom pokuajte da nacrtate krug, a drugom kvad rat. Na osnovu fotografije ili svog seanja rekonstruiite, do po deo, mentalni portret, u mislima, neke osobe. Kad se radi o nekome koga esto viate, tek to ste sklopili oi ve vam se uini da je uspelo. U stvarnosti, to je opti utisak koji se dobija od fizionomije lica koga ste se podsetili, dok se cilj vebe sadri u tome da se ta fizionomija zamisli tako precizno i potpuno da bi se tom fikcijom moglo posluiti kao modelom za portret. Ne treba nastojati da se uspe otprve, ve ponavljati esto tu vebu dok se njom ne ovlada. Poto smo se privikli na duhovnu koncen traciju pojedinih predmeta, moe se prei i na sloe nije slike. Vaa kancelarija i vaa soba za spavanje posluie korisno kao modeli. Pretpostavite da se nalazite na pragu, oiju okrenutih prema unutra njosti prostorije, i da detaljno odmeravate svaku stvar, poev sa desne a zavravajui s levom stra nom. Za kraj, nastojte da zamislite opte vienje i, potrudite se da ga zadrite u mislima sa svim pojedinostima etvrt sata ili dvadesetak minuta. U tramvaju, eleznikom vagonu, na ulici ili pozoritu, fiksirajte svoj pogled u potiljak neke oso be uz intenzivnu elju da je vidite kako se okree. Ne ponavljajte stalno: Hou da ona pogleda una zad, hou da ona pogleda pozadi. Tu elju potvrdi te u nekom ivom i snanom obliku.

Pretpostavite da odabrana osoba osea neodoljivu potrebu da se okrene i da e ona za koji tren izvriti taj pokret, koji

99

vi unapred "vidite" i to jasno. Po pravilu, potrebno je i dva do pet minuta da bi se postigao rezultat. ak i onda kad se ne uspe u tome, veba daje onome koji se u nju upustio potpun efekat.

5. Autosugestija
Autosugerisati znai mentalno ponavljati neku naredbu, neku tvrdnju u cilju daje usadimo temeljito u svoju svest, tako da ona zavri time to e nadvladati suprotnim elementima ili tenjama. Od poetka izuavanja hipnotizma, razni praktiari bili su zaprepaeni kad su videli da neka sugestija, data nekom licu, vri na njega veoma dubok utisak, ak i u budnom stanju. Meu vanim iniocima hipnoze, smatra se iekujua panja; drugim recima, fiks ideja lica koje oekuje da bude uspavano. Samo taj jedan elemenat dovoljan je, sam po sebi, da se u hipnotiki san potope brojne individue. U seansama hipnotizma esto se dogaa da se jedna ili dve osobe uspavaju gledajui kako operator hipnotie druge osobe; one predstavljaju, uobraavaju tako intenzivno ono to moraju oseati ti koje hipnotizer tek to nije opinio da to uobraenje zavri u njih sa analognim efektom onome to pretrpi subjekat ogleda. Zna se, s druge strane, da kad neka posebna misao zaposedne polje svesti ona vri jedan izuzetan uticaj na individuu. Videemo, u prvom sledeem poglavlju, da taj uticaj deluje na dubinske zone organizma, i da im moe doneti bilo vane poremeaje, bilo izleenja bolesti to su vaile za neizleive.

100

Poto smo donekle uli u tajnu duhovne koncentracije, autosugestija moe, dakle, da nam napravi veoma znaajne usluge. Najprostiji nain vrenja autosugestije - i najmanje delujui, takoe - jeste mehaniko ponavljanje neke formule. Na primer, jednu od onih to smo ih preporuili u prvom poglavlju. Kad se zapoinje sa razvijanjem volje, njihovo sitno delovanje je dragoceno i, to malo panje to je iziskuju, stavlja ih ispred svih ostalih. Ali, da bi se obezbedili duboki i brzi rezultati, valja postupati sluei se slikom, formom slike. Da bi se razvilo, na primer, bilo kakvo svojstvo - budui da smo potpuno odredili u emu se sastoji to svojstvo, i sve dobrobiti koje ono omoguava -treba zamisliti da smo ve posednici tog atributa i videti sebe kako delujemo sluei se njim. Dakle, ne samo ponavljati verbalno: "Voljan sam" ili "Pamtim", nego emo se potruditi da i u duhu proivimo razliite situacije u kojima se ispoljava naa volja ili pamenje. Kad se radi o tome da se savlada kakav nedostatak, dobro je, najpre objektivisati sve posledice, zatim prednosti koje e se izvui iz toga to emo ga se osloboditi. Potom se, kao i prethodno, predstavi sebi nekoliko razliitih stvarnih situacija. Razne okolnosti u kojima smo rtva nedostataka o kome je re, mogu biti doarane na konkretan nain. Gledajui ih i svaki put pobeujui impuls ili iskuenje i oseajui zadovoljstvo od te pobede. Autosugestija najdelotvornije utie pred padanje u san. ak i meu onima kojima je tua psihika kultura, veliki broj pojedinaca poznaje postupak ko-

101

jim se za svoje buenje odreuje izabrani as. (JI trenutku usnivanja, usredsreenost duha na motiv] zarad koga se valja probuditi u ovaj ili onaj as, po pravilu je dovoljna za postizanje cilja, ali dovodi do poneto nemirnog spavanja. Bolje je, umesto pomiljanja na potrebu da se ne zakasni na voz ili zakazani sastanak, uobraziti izgled predmeta koji nas okruuje, takav kakav e on biti u trenutku kad elimo da se na san prekine, spoljne zvukove koji e pristizati spolja u prostoriju u kojoj se spava, i, zamisliti svoje buenje u svim podrobnostima, povezujui potonje misli sa prethodnim. Ima postojanih autosugestija iz kojih zrai velika { snaga. Oseanje psihikog blagostanja to proizilazi iz upranjavanja racionalne higijene, tei da uvrsti optimizam, poverenje u sebe, mirnou, energiju, j Ono pomae da se odrimo u mentalnim raspoloenjima punim nade i zadovoljstva. Ono dovodi u duhu sve vrste osnaujuih pomisli kao, na primer: Postii u da nadvladam sve tekoe; Imam sve to je potrebno da proem najpovoljnije u trenutnim okolnostima; Ja sam na stazi uspeha; Iz dana u dan moja snaga se uveava, moja usvajanja novih stvari; su sve bra i tanija, moja volja sve snanija, itd.;' Itd. Reci, dakle, nisu ono to je ovde najhitnije. U svaijoj glavi, prethodno opisane misli se razliito formuliu. Valja srasti elom svojom inteligencijom sa navedenim mislima i zazvati ih u asu kad nam zatrebaju. Ponekad se autosugestija bolje usklauje sa linou na manje neposredno potvrdan nain -osobito kod stidljivih, kolebljivih, deprimiranih osoba.

102

Ovi potonji i kad doaravaju najbolje autosugestivne slike oseaju se nesigurno, to se tie njihovog dejstva na sebe. Vie no jedan nam je poverio da se pasivno odao vebanjima koja smo mu propisali, ali da mu je, dok ih je upranjavao, neki unutranji glas - glas sumnje - doaptavao: Ti si odve nizak, odve slabe volje; nee uspeti! Ovo nee imati dejstvo na tebe! U slinim sluajevima valja se opredeliti za soluciju progresivnog postupanja, -zamenjujui, na primer, tvrdnju: Miran sam - tvrdnjom: Oseam se manje uzbuen; iz dana u dan oseam da sam manje iznerviran, i, uskoro u postati posve miran. tavie, da bi se putem autosugestije pobedila neka ukorenjena navika, sistem postupnog napredovanja ini se najpouzdanijim. Poinje se sa zamiljanjem, uobraenjem da je manje mona potreba zadovoljenja navike koje se elimo osloboditi, dodajui da e se ispoljenje same potrebe obaviti sa izvesnom odvratnou na poetku. Nastavlja se svakog dana time, smanjujui neprimetno rave pobude, a pojaavajui odgovarajue odbijanje. U vezi sa autosugestijom, duni smo da ponovimo, kako najsitniji napor ostavlja u svesti trajan trag. Nita se ne gubi u oblastima psihikim i dananji klecavi pokuaj priprema energian i pobedonosan sutranji postupak. 6. Transformacija snaga Ve smo naglaavali korelaciju izmeu fizioloke ravnotee i psihikog razvitka. U veine psihoza stanje se poboljava odmah posle nekoliko nedelja

103

dezintoksikacije. Kultura volje pospeuje, pre svega, regulisanje organskih funkcija. Izvesni psihiari idu jo dalje. Polazei od naela jedinstva sila, do kog je dola moderna fizika, oni pretenduju na to da se moe izvui mentalna energija iz svih vrsta psihikih izvora: "Uenik, veli Tarnbal, poto se povukao u mir i tiinu, mora stajati potpuno uspravno i stegnuti miie svog tela onoliko snano koliko moe. Evo nas, dakle, u prisustvu jedne snage stvorene, ali neupotrebljene. Duh uenika e se sa arom usmeriti na elju koja mora biti zadovoljena. Snaga - izraz -i fizika, to e rei krutost njegovih miia preobrazie se u snagu - izraz - mentalnu." U jednom drugom idejnom, duhovnom redu, adepti istonjake kole praktikuju duboko disanje, usredsreujui svoj duh i tenju na to da privuku sebi okolne snage i da se sa njima srastu telesno. Udiui lagano vazduh, adept joge misli: Ja upijam u sebe pranu rasutu po atmosferi. On uva, zadrava neko vreme, nekoliko sekundi, udahnuti vazduh u pluima, mislei: Fiksiram u sebi te energije. Zatim, izbacujui vazduh govori sebi: Izbacujem vazduh, ali zadravam vaskoliku energiju kojom sam upravljao i koju sam sam prisvojio." Svuda gde se troi neka koliina aktivnosti, mogue je zarobiti jedan njen deo putem prostog napora analognog onom disajnog apsorbovanja. To je bar ono to nam kazuju okultisti i teozofi. Tarnbal tumai u svom ve navoenom nauku kako se izvlai snaga. iz svojih sopstvenih elja.

104

Njegova teorija ini nam se vredna ozbiljnog razmatranja: "elja, u svim svojim oblicima, pie on, jeste jedan duhovni tok obremenjen, ispunjen moi, istom tom moi, precizno reeno, kojom ovek magnetski deluje na svoje blinje. Kad kaem duhovni tok, ja mislim doslovno, ne sluim se samo metaforom. Kad se podajete elji, vi rasipate svoju snagu i smanjujete, na primer, svoju privlanu mo. Snaga elje se manifestuje u velikom broju duhovnih tokova, kao to su nestrpljenje, bes, nehajnosti ili tatina. Taj poslednji tok je, moda, onaj koji od svih oslabljuje najvie. Nain postupanja je, prema tome, taj da vi, im osetite tok elje, odbijate da ga sledite. Preko tog svesnog napora svoje volje, vi se izolujete od bremena to vas oslabljuje. Ne zamiljajte da e ta navika da suzdravate svoje impulsev proizvesti neko stanje utrnulosti zbog koga e se elja ponititi. Efekat je suprotan: elja poprima desetostruko vie snage." Shvatljiva je vrlo dobro, uprkos izvesnim nejasnostima, misao autora: nagomilati energije ija potronja izgleda nekorisna, jeste popuniti neku vrstu mentalnih baterija - izraz kojim se slui Tarnbal -riznicu iz koje e se crpsti za delovanje i htenje delovanja. Svi ti psihiki agensi mogu biti posmatrani kao izvori mentalne okrepe. Aktivirajui i reguliui izmenu, hidroterapija, na primer, mono snai nerve i mozak. Sunane kupke, tranje u prirodi, a naroito psiholoki magnetizam, imaju izvrsno dejstvo. Bez reci se razume da valja crpsti iz tih izvora, zarad toga da bi se iskoristila stimulacija koja e se

105

tu pronai za line napore voljnog kultivisanja, i da nita ne moe zameniti stavljanje u pokret svojih! sopstvenih sposobnosti i njihovo obuavanje, delujue ispoijavanje samog sebe, psihike agense ili magnetske uticaje. Preporuimo, za kraj, kompletnu kuru naturizma, onakvog kakav se upranjava u nekim sanatorijumima, i koji, po recima svih koji su ga oprobali, donosi istinsko obnavljanje i psihiko i moralno.

106

esto poglavlje

NEPOSREDNO DELOVANJE VOLJE NA ORGANIZAM I KAKO GA

ISKORISTITI

1. Volja aktivirana u hipnozi

ve do nedavno, samo "prugasta" miina vlakna su bila smatrana za direktno zavisna od volje, dok su "glatka" vlakna, prema fiziolozima, izmicala tom delovanju. Hipnotiki eksperimenti pokazae, od samog poetka, da fiksideja, stvorena putem sugestije, utie, protivno ranijem verovanju, na bilo koji deo tela. Naroito su u tom pogledu bili zaprepaujui ogledi sa vesifikacijom - stvaranjem mehuria na koi. Evo ta, u vezi s tim, kae doktor Graset, naunik od autoriteta: "Doktor Luj Pregalmini iz Intre u Pijemontu, uspavavi neku bolesnicu, sugerisao joj je da e joj staviti oblog za izleenje vesifikacije. Umesto da joj stavi flaster, on je mirno oblepi papirom na kome je bio napisao naredbu. Vesifikacija se pojavi i rana se gnojila deset do dvanaest dana.

107

Fokaon, apotekar u armu, sugerisao je nekoj| eni, koju boli iznad leve slabine, da e nainiti 1 jedan plik na bolnom mestu. Sutradan je mehur bio l tu. Drugog dana, kako se ona alila na neuralgiju u J predelu desne kljune kosti, on joj je dao slinu f sugestiju, i nainie se opekotine u svemu sline onima od vatre, pravei potpuno prave kraste. Sa Fokaonom, doktori Lijebo, Bernhajm, Lijeoa i Boni ponovie isti ogled i, utvrdie u duini od etiri do pet centimetara, da je epiderma ohrapavila, postala bolna na dodir i da, ima beloukastu boju. Taj deo koe bio je okruen jednom zonom intenzivnog crvenila, sa oteklinama od oko pola centimetra debljine. Buri i Biro, upisae ime jedne uspavane osobe, f jednim tupim perom, na obe njegove podlaktice i rekoe joj: Veeras u etiri sata ti e prokrvariti iz ruke na crtama koje ja upisujem. Na paralizovanoj | strani (radilo se o jednom hemipleiku), nita se nije dogodilo. Ali na zdravoj strani, ocrtala se reljefna i crvena kontura i, ak se mrljice zarosie na nekim mestima. Mabij je izazvao, putem sugestije, niz konih hemoragija, koje su isto ocrtavale slova njegovog imena na jednoj ruci, jednom bedru, jednom elu. U Salpetrijeru, arko i njegovi uenici, kau Bine i Fere, esto su na hipnotisanim osobama proizvodili opekotine sugestijom." Svi hipnotizeri se slau da sugestija umanjuje i, ak, moe u potpunosti ukloniti osetljivost na bol. Hipnotina anestezija je overena od strane velikog broja praktiara kao to su Broka, Eskuirol, Folen,

108

Estaj, arko, Dimompalije^Berijon - da navedemo samo glavne autoritete. tavie, i u najslabijem stanju potpune hipnoze, onakve kakvu opisujemo u naem delu "Praktina metoda Magnetizma, Hipnotizma, Sugestije", moe se postii, prostom uputom, neosetljivost koe. Mi smo ve doli dotle da izazovemo, u stanju budnosti, neosetljivost itavog jednog regiona tela. Vie opita krunisanih uspehom bilo je preduzeto, na Fakulltetu u Nansiju od doktora Bonija, da bi se pokazao uticaj sugestije na srce. Lupanje srca, zabeleend* na sigmografu variralo je od est do trinaest otkucaja u minutu pod dejstvom tvrdnje da e doi do ritminog usporavanja. U jednom analognom redu ideja, Mare i Heli -prenosi nam Grase - ostvarili su sugestijom snienje telesne temperature koje je ilo do 34 C. Koji proces proizvodi sline pojave? Vie je nego sigurno da je re o vazomotornom putu. Misao usaena sugestijom deluje na nervni sistem, i njeno delovanje se prostire sve do ogranaka ovog poslednjeg, oko sitnih posuda sistema za cirkulaciju. Svako zna da izvesne emocije proizvode crvenilo lica, dok druge izazovu trenutno bledilo. Kad stidljivko prodre u sredinu iju vanost preuveliava, on oseti smesta utisak" iji je uinak da se zgre vazomotorni konii lica i, da dovedu priliv krvi vidljiv na epidermi. Strah deluje na suprotan nain; on uprilii neko oputanje konia o kojima je re i, uporedo, odliv krvi. Klinika hipnoza je mogla ispisati impresivne anale, na osnovu kojih bi se svako mogao uveriti da sugerisana ideja, ponavljana, drana dugo u polju

109

svesti, izvrava lekovite promene, ne samo kao to se obino misli kad se radi o nervnim bolestima, nego, isto tako, i u isto organskim bolestima. Poremeaji funkcionisanja stomaka, eluca, srca, pa, ak, i plua, bubrega i jetre, tumori, groznice - sve patoloke bolesti su podlone tretmanu putem sugestije. Veliki broj pozitivnih rezultata doputa da se smatra kao utvrena ova istina, da misao, miljenje, deluje na organizam. Hipnoza se ini kao neko neprirodno stanje u kojemu psihiki fenomen preuzima naroitu vlast nad fizikom pojavnou. Ali, mi emo videti da, ako u izazvanom snu dolazi do pojava, izrazito upadljivih zakona uticanja morala i psihe na fiziko bie, taj isti zakon javlja se katkada i u budnom stanju, sa podjednakom jasnoom.

2. Duboki efekti ideje u budnom stanju

Mogli bismo navesti frapantne primere crpei iz embrioloke psihologije sluajeve u kojima emocija, ideja, duevno stanje majke ima na dete nesumnjive posledice. Radije emo se ograniiti na injenice autosugestivnog delovanja svesti individue na samu sebe. Rat je omasovio znanje o vrsti trenutnog odvajanja svesti ratnika od svoje fizike osetljivosti. Ponesen arom borbe, nesrenik, pogoen, ak, veoma opasno - tako da bi u obinom ivotu odmah osetio uasan bol - ne opaa esto nita od svoje rane osim teenja krvi. Obavestili su nas o sluaju nekog oveka koji, i poto je "popio" deset metaka, nastavlja da se bori

110

do kraja sukoba, kad izjavljuje da se osea iznurenim^zbog ega ga odvode u ambulantu. Prenesen u jednu bolnicu on umire za samo nekoliko asova, stalno se alei da mu nije dobro. Sad evo i nekoliko jo karakteristinijih stvari. Jedna majka je zauzeta time da aranira u jednoj vitrini porculanske vaze kojih su joj pune ruke; njen mali sini igra se na podu, na drugom krajirsobe, blizu ognjita bez vatre. Snano dirnuv-j si mehanizam, deki zavVava time to otkai kuku i, gvozdena zavesa kamina preti da se obori na vrat deteta koje je na kolenima u poloaju za giljotiniranje dok zavesa kamina igra ulogu noa za giljotiniranje. Upravo tog trenutka, prestiui, u hipu, pad metalne zavese, majka se okree* iznenadno; ona vidi opasnost koja preti njenom detecetu. Pod uticajem potresenosti, "njena krv", prema utvrenom Izrazu, "obrnula se samo-jednom". Kako je ta ena jako osetljiva i nervozna, stvorio se odjednom, reklo bi se, jedan krug koji je eritametirao i krvario okolo vrata, na istom mestu na kom je dete bilo pogoeno. Taj peat, u prvom redu dermografski, trajao je toliko dugo i bio tako intenzivan da ga je doktor, stigavi nekoliko sati docnije, mogao samo sa aljenjem k'onstatovati. Posmatrali smo u Praktinoj'koli magnetizma, 1915. Godine, jedan sluaj u kome delovanje Domisli pokazalo ekstremno brzo. Gospodin C. koji je pratio nastavu u koli, a posebno kurs anatomije, osetio bi izvestan poremeaj, uzbuenje u. svakom delu tela o kome je profesor govorio.

111.

Na teaju patologije, audijencija posednika ovog ili onog simptoma, prouzroila bi u gospodina C. -neku nelagodnost koja je tano odgovarala svakom pojedinom sluaju. Postupak neke hirurke operacije, u njega bi, takoe izazivao nepodnoljiv bol u onom delu tela o kome se govorilo tom prilikom. Rei e nam da se radi o anomaliji i da jedna zdrava osoba ne pokazuje takva svojstva. Upravo ti specijalni sluajevi i jesu ono to osvetljava zakon delovanja zamisli na organizam, zakon koji je stalan za sve, s tom razlikom to je u jednih potreban mnogo vei naboj psihikih aktivnosti, nego u drugih, da izvri jednu preciznu fiziku posledicu. Dobro je zapaeno postojanje neke latentne moi u svima nama, a koju valja razvijati ako se hoe upranjavati dobrovoljno i savreno. Neke orijentalne sekte, predane vrsti obuke neophodne za do - dervii, fakiri, jogini - doterali su do izvanredno proirenih granica mo nad samim sobom. Oni podnose vatru a da se ne opeku, pro- ; badaju svoje telo ne pokazujui da oseaju ni najmanji bol, otvaraju rane koje trenutno zaceljuju sami, suspreu svekoliko unutarnje kretanje svog bia, zatim se daju pokopati na nekoliko nedelja, iza ega se spontano vraaju u ivot. Svedoenje o scenama te vrste ostavili su naroito engleski pisci koji su istraili i proputovali Indiju. U Africi, nae se jo poneki fanatik koji se izvetio, dugim obuavanjem, stekavi mo da izazove na samom sebi pojave sasvim sline onima koje nam je Indija pokazala. Evo u vezi s tim nekoliko redaka koje su napisali gospoda Diatel i Varkolije u svom ve navoenom

112

delu, prema Novoj Reci od Roma, koju je preveo g. C. D. Evesmes, direktor Anala psihikih nauka: "G. Pin zapita isposnika (marabu), poznaje li mo|da neku psihiku ili fizioloku tajnu, bi li, >na primer, mogao podneti dejstvo vatre. Marabu mu potvrdno odgovori, nadnese istog asa ruku nad plamen jedne svece koja je gorela na stolu, zadra je tako nekoliko minuta i smae je potom, rieto malo crnu od dima, ali bez ikakvog traga opekotine, ne pokazujui niim bol. astijanini, koji je bio prisutan? da bi se uverio da li plamen stvarno pee, doe na pomisao da to ^oproba, oponaajui marabua, ali ne uspe zadrati ruku na plamenu due od dve - tri sekunde i tre je odmah oseajui da se opekao. Sutradan, on ree g. Penu da ga ruka jo uvek boli; dlan bese malo otekao. Drugi eik se podie, uze jedan bode, uvue mu vrh u usta i probode s njim levi obraz, tako da vrh izbi napolje. Ne ukaza se ni kap krvi; marabu ne pokaza nikakav znak bola, izbode se uzastopno sa etiri bodea, jednim u desni obraz, jednim u grlo i dvama u ruke. Na na znak on izvue dva bodea iz usta, jedan iz grla i dva druga iz ruku a da ne izae otuda ni kap krvi niti osta ni najmanji trag rane. Samo su se na rukama videle dve sitne takice kao modrice. Povue se potorn u dno sobe, razgoliti trbuh, uze sablju i poe je premetati iz jednog^ ugla usta u drugi. Zatim, izgovarajui nerazumljive reci i skaui, on zapoe snano udarati sabljom u trbuh. Na nae traenje da zada udarce otricom i da mae sabljom napred i nazad, drei otricu uz meso, on to uradi. Poto mu naredismo da zavri,

113

isprobasmo otricu koja je bila veoma otra. Naf stomaku marabua ne naosmo nikakvu povredu, osim dve lako crvene linije, svagda kao modrice, ili kao kakvo obeleje ostavljeno od tesnog vora, na nekom gajtanu, recimo." Medijum Hjum u Londonu 1870, pokaza na jednoj seansi, kojoj je prisustvovao sir Rasel Valas, kako moe dugo drati u ruci uareno ugljevlje, a da od toga ne oseti ni najmanji bol, niti da se ukae i najmanji trag opekotine. 3. Primer moi samosvesne misli U svemu to prethodi, nalazili smo se u oblasti paranormalnog, i italac bi se mogao pitati od kakve koristi moe biti za jednu individuu, normalnu kao to je i on i lienu potrebnog vremena za dugo obuavanje, neposredna mo volje koja utie na| organizam. elimo da mu pokaemo da savremeni zapadnjak koji ivi obinim ivotom, i koji poseduje jedno zadovoljavajue znanje injenica psihizma, osobito ako je poeo da kultivie svoju volju metodama koje su ve naznaene u etiri prva poglavlja ovog dela, moe izvriti na svoje organe veoma snaan uticaj. Samoizleenje, koje emo prikazati, bilo je, istina, steeno od oveka slavnog u svetu psihikih J saznanja, ali njegov sluaj, posve oajan, donosi jednu neuvenu tekou, koja se ini u prilino | dobroj srazmeri sa energetskim izvorima oveka o kome se radi - Hektora Dirvila. Zahvaen uremijom (brightigue), on se naao J 1913. oboren zagnojenim pleuritisom, to je epire-

114

nomen njegove glavne bolesti. Vie lekara dadoe dijagnozu bolesti i objavie njenu neizleivost.

"Kaljui neprekidno, pie on u svojoj Psihoterapiji, izbacivao sam pokatkad litru gnoja, krvi i gnojave sluzi za smo jedan dan i, kao svi koji su me okruivali, istinski sam oekivao kobni trenutak." Mi sami, koji smo u tom dobu bili u svakodnevnom dodiru sa bolesnikom, i koji smo bili nauili da gajimo puno poverenje u njegovu magnetiku snagu, alili smo to ga vidimo prerano iupanog iz kruga nauke, divljenja njegovih saradnika i ljubavi njegovih najbliih. Protivno svim oekivanjima - on nije umro. Koncem nekoliko nedelja, objavi nam da je odluio da se podvrgne svojoj vlastitoj kuri i da je posve siguran da e ozdraviti. Ne mnogo govorljiv, nije se raspriao o tanim postupcima koje namerava upotrebiti i opisao ih je tek znatno docnije u svojoj ve navoenoj brouri iz koje donosimo nekoliko redaka: "Miljenje je uvek bilo iskljuivo usmereno na ozdravljenje. Sa najveim poverenjem u uinak koji sam oekivao, upranjavao samo duboko disanje u meri koja mi je bila mogua. Stavljajui ruku na levo pluno krilo za vreme udisanja govorio sam mentalno, ili ak u pola glasa: Prizivam u svoju pomo Snage Prirode potrebne za ozdravljenje; zadravajui dah: Upijam lekovite snage da bih ih prikljuio svojima; a za vreme izdisanja: Izbacujem gasove i produkte truljenja. Ta trojaka formulacija esto ponavljana, ponekad ceo as - bilo danju, bilo nou - pribavljala mi je vrlo prihvatljive psihike i moralne sile koje je

115

organizam koristio da bi postajao bolje i bolje raspe loen. Varirao sam tu autosugestivnu apsorpciju vie naina: ponekad s obe ruke poloene na bole^f sna plua, govorio sam; Upijam u sebe Snage Prirode da bi mi ozdravilo pluno krilo; ja upravljam! te snage u organ koji e ih iskoristiti; ja izbacujem! tetne produkte. Na srodan nain delovao sam na bubrege, srcej stomak, i svaki drugi organ koji je za to imao hitnu) potrebu; nastojao sam da tako dovedem organe,! jedan za drugim, u ravnoteu. Bolesnik, na veliko zaprepaenje svih koji beja-l hu svedoci poetne krize, vidljivo se oporavljao ii lekari ga proglasie za, kako rekoe, jedinstveni fenomen u svojoj vrsti. Docnije, da bi zavrio leenje, on se predao;i psihikoj delatnosti preciznog usmeravanja bubre-* ne funkcije: Stavljajui, kae on, dlan leve ruke na stranju stranu levog bubrega, koja je bila jae obolela, a desni dlan na prednju stranu - zamiljajui organ to je mogue bolje - upravljao sam, isprva, svoju misao od spolja prema unutra, da bih njome prodro tamo i zasitio je u potpunosti. Posle nekoliko trenutaka, uvek sa milju izotreno definisanom, kazivao sam u sebi ili poluglasno: Od oica (konkavnog dela) prodirem unutra preko arterija, pratei sve njene delove i poddelove, do malih arterija i vraam se preko venica, delia i poddelia do bubrene vne. Kad sam taj put obavio, vraam se u nerv koji vodi arteriju do arterijica,

116

govorei samom sebi: Prodirem oseajnim delom nerva, pratim njegove odeljke i pododeljke do njegovih ekstremiteta, i vraam se preko motornog dela nerva. Od oica prodirem u baseni koji punim, koncentriem se viestruko kao da hou da istrljam au. Odavde preko mokranih sudova prodirem u piramidu Malpigijevu, zamiljajui da e delovanje koje tu vrim biti u sadejstvu sa svim drugim."

Ova praksa ponavljana tokom vie meseci, svakodnevno, dovela je do potpunog izleenja bolesnika koji je doiveo duboku starost. - Anatomsko - fizioloka znanja neophodna da bi se na samom sebi tretiralo tim postupkom, moe, naelno, stei svaki ovek, ali ak i kad se znaju samo elementarne stvari koje se mogu nai u nekoj popularnoj monografiji, bie dovoljno da se efikasno okua na samom sebi isceliteljsko delovanje misli.

4. Lekovito dejstvo misli korieno je u svim .epohama

U Kaldeji, Persiji, Egiptu, u Grka i Rimljana, nalazimo, prema onome to nam je istorija dostavila iz onovremene medicinske vetine, niz praktinih postupaka koji su imali za cilj da ukljue u igru imaginaciju bolesnika da bi podstakli njihovo ozdravljenje. Strabon, Diodor sa Sicilije, amblik Prosper Alpini, Pausanija, zabeleili su prikazivanja kojim su Egipani molili Iziu i Anubisa za olakanje svojih muka i zahvaljivali im na dobrim uincima koji su pristigli.

117

Medicina u Hramovima, veoma rairena u Grke i u Rimu, uivala je opte poverenje. Poto bi duge molili bogove zatitnike da ih oslobode bolova,! strpljivi, kau nam letopisi, padali su u san i pojedini! izmeu njih budili su se potpuno izleeni. Od prvobitnih naroda, mistina i magijska terapi-J ja se i dalje razvijala. U srednjem veku upranjavaju je arobnjaci; u| nae doba jo uvek, u izvesnim krajevima, ona imaj svoje iscelitelje i svoje pacijente. Jedno racionalnoj objanjenje rezultata ove prakse dao je, 1897.1 Godine, doktor arko. Vera stvara fiks ideju, neho-f tinu mentalnu koncentraciju i, svi efekti uputstaval Crvenog Zmaja, poput molitava upuenih kakvom! boanstvu, nisu nita drugo nego napori volje kojaf tei ka ozdravljenju. U Bostonu postoji mono udruenje pod nazi-1 vom Christian Science. Njegovi pripadnici, okuplje-| ni na ceremonijama nadahnutim njihovim metafizi-jj kim konceptualizmom, upuuju Nevidljivom apel da] bi bolest koja je, kau oni, samo jedna neuravno-? teenost, neskladnost, iezla "kao senka u nekoji sobi u koju je proputena svetlost to rastvaraj kure". Naunici Hristovog udruenja vre mnoga leenja meu kojima je impresivan broj onih stoj vae za oajne sluajeve prema svim medicinskim metodama. Sve religije imaju svoja mesta hodoaa gde je, | kao u Hramovima Antike, Nevidljivi i Oboavani; arko prizivan. Najslavnije takvo mesto u Francus-j koj, Lurd, organizovan je sa tako raskonim scenskim reiranjem iji je efekat na bolesnike utoliko moniji ukoliko su ovi potonji prijemiviji.

118

Ako imaginacija, na odgovarajui nain usmeravana, reaguje na patoloka stanja, kako sumnjati da ta ista sposobnost, upuena na eksperimentalnu sigurnost koja zamenjuje lepu veru, ima na organizam znatan uticaj. Sad emo, iz onoga to je ovome prethodilo, izuvi praktinu metodu lekovite autosugestije.

5. Individualne primene
Duhovna usredsreenost ne podrazumeva, kao to bi se moglo oekivati, neku zamarajuu nervnu napetost i mi emo, tavie, rei da je mirnoa prvi uslov koji moramo da steknemo zarad samoostvarenja. Radi li se o nekoj slabosti ili manje tekom ili teem poremeaju, ispruite se, opustite miie i zamiljajte ono to biste oseali, savreno dobrog zdravlja, u okolnostima zdravstvenog blagostanja. Mislite na stanje mira, predstavite ga sebi objavljujui spokojno sami sebi, da neete omanuti u tome da izazovete njegovo roenje. Za vreme od dvadesetak minuta, pazite da se ne pomiete, nepokretnost, sama po sebi, ima blagotvoran uinak i, vaspostavlja uravnoteenost intelektualne impulsivnosti. Kad se prisilimo na nepokretnost od etvrt sata, vie se ne osea elja za kretanjem, imaginativno predstavljanje dobrog stanja koje kao da je ve steeno, malo po malo brie bol, slabost i tei da regulie grozniavo stanje.

119

Ako ne posedujete potrebna fizioloka znanja daj biste mogli tano oceniti ta se dogaa u vaem organizmu, da biste zamiljali same organe, zadovoljite se time da pomiljate na poboljanje, malo, ali izvodljivo. Ponavljajte sami sebi bez prestanka tu ideju, ne samo preko neke verbalne ili mentalne f formule kao to je - Neu omanuti da se ponem oseati bolje - nego jo i osobito zamiljajui ono f to elite da iskusite: smanjenje bola, optu prijatnu utrnulost, sanjivost, dubok san, itd. Tekoa lekovite autosugestije lei u otporu koji suprotstavlja priliv ideja koje se odnose na bolest od koje se pati; njene neprijatnosti, odocnjenje koje e ona prouzrokovati u poslu, briga koju uslovljava, i slino. Ovde valja pozvati u pomo razbor i shvatiti da je najsigurniji nain da se ne reaguje, nadoknadi trajanje propalog vremena, u tome da se to je J mogue potpunije oslobodimo svakog drugog pojma osim elje da prezdravimo, elje koja e, upravljajui naim unutranjim snagama, olakati i ubrzati f povratak u prirodno stanje. Podrazumeva se, samo po sebi, da je upra- f njavanje higijene nezaobilazno. U protivnom, psihiko dejstvo koje se vri na samog sebe sueljava J se sa neprijateljskim elementom. Izvesnost, da smo f stavili sebe u najbolje eljene uslove kako bismo doli do olakanja, je sutinski lekovita. Bezmalo, svi bolesnici osete izvesno poboljanje, kad im se ulije snaga u vidu nekoliko ohrabrujuih, lepih reci od strane lekara. uju li oni da im se kae: "Zahvatio vas je taj ili taj poremeaj, evo lekova koji e vam doneti dobro, uskoro ete se oporaviti" ili neku slinu stvar, dolazi do oputanja 120

njihove teskobnosti, uznemirenosti. Energija koju su troili uznemireno ekajui na dolazak lekara ostaje od sada u njima samima i oni se osete gotovo odmah okrepljenima.

Upravljajui svoju misao direktno na oboleli organ, moe se korisno vriti upotreba disanja i apsorbovanja energije. Mirno, bez urbe, bez bojazni, udie se polagano vazduh, zamiljajui da s njim upijamo snage rasute atmosferom, zadrava se udahnuti vazduh na trenutak, pomiljajui da ustaljujemo u sebi energetske sile koje on sadri, potom se izbacuje sadrina iz plua pratei taj vremenski tok tvrdnjama da su samo tetni gasovi i produkti izbaeni, ali da su upijeni elementi koji poveavaju ivahnost. Kad napori ponu da nas zamaraju, obustavljamo ih da bismo se povukli u usamljenost, zatim iznova zapoinjemo da upravljamo svoju psihiku delatnost prema delu koji nam je vaan, predajui se zamisli da e se on ubrzo povratiti u svoje normalno stanje. Dirvil je preporuivao svojim pitomcima da govore svojim organima kao porodinim slugama, da im se daje blago i sa upornou naredba da funkcioniu kako valja. Vie puta dnevno - pisao je on -osobito uvee u postelji, pre no to se uspavate i nou, u trenucima nesanice, izolujte sebe da ne mislite ni na ta; opustite miie i u tom poloaju vidljivog mira, govorite vaim elijama, vaim organima i organizmu u celini da biste ih smirili ili podstakli, prema potrebi i biete zaueni videi da vas sluaju, da se smiruju ili pokreu prema vaoj elji. Zarad toga, govorite im kao da zborite nekoj

121

osobi u porodici koja vam je potinjena, po godinama i pozivu. Nastojte da izleite tu osobu ili te organe delovanjem misli i pod uticajem tog delovanja proizvee se neka vrsta indukcije koja e odmah dejstvovati nad njim." U opakim bolestima, u kojima je prva kriza praena postojanom depresijom i polusveu, nedostaje eljene energije za vrenje autosugestije, ali ipak, moemo nastojati da izagnamo obeshrabrujue, alostive, teskobne i nemirne misli. Kao to smo ve rekli, odreena prethodna obuka volje olakava uticaj morala na fiziko bie u sluaju bolesti. Dodajmo i to da, kad razvoj psihe dostigne izvesni stepen, dolazi do neke vrste razdvajanja "ja" od utisaka i senzacija koje prima. Pomalo, kao neka vrsta gledaoca, uestvuje se u onome to se zbiva u samom sebi, ne uzimajui u tome nikakav udeo. "Ja" se pod dejstvom bolesti ponaa kao abdicirani kralj pod pritiskom svojih podanika, ali koji za njih ima jo dovoljno moi da bi ih naveo na to da ga oslobode. U hroninim oboljenima dugog trajanja, dui ili krai poinci daju nekom strpljivom oveku dosta vremena da bi prouio svoj sluaj kao u nekoj patolokoj raspravi, da bi ga bolje razumeo, da bi ga samosvojno tretirao sa najveom preciznou, kroz dobro sainjene mentalne predstave. Primer koji smo vam prikazali pokazuje ta se moe oekivati od te metode. Uostalom, ak i kad je nejak, napor misli ili, jo bolje, volje da upravi svoje miljenje prema ideji olakanja ili izleenja, svagda donosi rezultate koji su dovoljni da se potvrdi vera u autosugestivnu terapiju. 122

Sedmo poglavlje

NEPOSREDNO D E LO VAN J E VOLJE NA DRUGE

1. Legendarne moi maga

agija je optepoznata pod definicijom "vetina vrenja uda protivinih zakonima prirode". Meutim, ko eli savladati dela savremenih okultista, kao to su Vronski, Lakirija, Sent Iv Dalvijedr, Elifas Levi, Stanislas de Gvajta, Ankos, Peladan i neki drugi, nai e tamo potkrepljeno ozbiljnom dokumentacijom, izlaganje o jednoj starinskoj askezi koja ini da se rodi i razvije na najviem nivou uzvienost adepata nad sebi slinima. Magija u Persijanaca bila je sveti in ije je upranjavanje bilo povereno uenjacima, mudracima koji su sticali sposobnost maga. Tajna nauka se otkrivala samo u dnu svetilita, u najpotpunijoj tajnosti. Istoriari, filozofi, doktori, pesnici iznose razliite dokazne materijale: Ploice pokrivene natpisima, eksvoto, obeene po zidovima hramova, hijeroglife po bareljefima i druge spomenike koji su odoleli zubu vremena i ratnim razarnjima; valja znati da je 123

tajanstvena praksa okultizma bila svuda rasprostrs njena, naroito u Egiptu, Indiji, Persiji, Haldeji Grkoj. U prvom veku nae ere, javila su se dvc jica velikih adepata - poslednji do kojih su stigla, ui svoj svojoj celovitosti, saznanja Drevnih Hramova;! Apolonijus iz Tijane i Simon Mag. Prvi, slavan pol svojoj moi imao je za ivotopisca Filostrata kojil ovako pria o jednom od fenomena kojima je Apo-l lonijus dugovao svoj glas: "Jedna mlada udavaa naprasno je umrla. NjenJ verenik je stajao kraj samrtnog odra, tuei al svojom draganom, dok je ceo Rim tuio zajedno al njim, jer je devojka bila iz aristokratske porodice.1 Apolonijus, koji je bio svedok tog jada, uzviknu:! Poloite je na postelju! Obavezujem se da u za-t ustaviti vae suze. Potom se raspita za irne devoj-f ke. Gotovo svi prisutni pomislie da se on spremal da odri posmrtni govor, kao to je obiaj nalagao.! Meutim, Apolonijus je samo dodirnuo mladuf devojku, izgovorio nekoliko reci i, istog asa, devoj-1 ka, koju su svi smatarali mrtvom, stade da se budi] kao oda sna. Ispustivi snaan krik, utra u roditelj-J sku kuu, kao Alcest koga je Herkul vratio u ivot iz] carstva mrtvih." (Apolonijus iz Tijane, njegov ivot, l njegova puteestvija, itd). Simona Maga koga smo mi sami opisali zajednoj sa Hektorom Dirvilom u naem delu Razumna istorija Magnetizma, jedan od osnivaa gnostikef filozofije, osvojio je podjednako veliki ugled inei,; kao Hristos i njegovi apostoli iji je savremenik bio, brojna udesa i izleenja, ali uprkos svojoj moi, nije uspeo da ugradi u sebe moralno - etiki princip, jer je, po cenu novca hteo kupiti od Petra tajnu nje-| gove moi, otkud potie re simonija koja oznaava 124

trgovinu svetou i svetim predmetima. Njemu je bio podignut kip sa natpisom Simoni Deo, Simonu Bogu. Sa tim nedostatkom to su bili iskljuivo rezervisani za svetenike, zazivanja, zaveti, blagoslovi, kletve u upotrebi u Starih, izgovarane sa verom koja pokree planine, izgledaju kao prvotni naini da se stave u dejstvu nepoznate snage, izreene ili oivljene iz ovejeg unutranjeg bia. Ovo shvatanje podelili su brojni mislioci. "Neka dua - kae Gete - moe samo svojim prisustvom snano delovati na drugu duu. Mi imamo u sebi neto kao elektrine ili magnetske sile sline samom magnetu; sledei ih mi stupamo u dodir sa slinim ili neslinim telima koja nas privlae ili odbacuju." 2.Teoretiari psihizma u XVI i XVII veku Osnovni kuljuevi moi volje, onako kako su je upranjavali Stari, izgleda da su nepopravljivo izgubljeni u prvim vekovima posle Hrista. to se odmicalo dalje, nekoliko intuitivnih duhova je zapazio realnost upranjavanog dejstvovanja - ak i na daljinu - ljudskog bia na svoje bilnje. Marcilius Ficin izjavljuje da "duh kad je oivljen estokom eljom moe delovati ne samo na svoje spostveno telo, nego jo i na tela u blizini, naroito ako su mu ta tela slina po prirodi, ili ako su slabija." Pomponas podrava slinu tezu: "Dua deluje menjajui tela na taj nain to zrai fluidne talase koji imaju svojstvo da deluju na daljinu. Sve due

125

nemaju istu mo u svih osoba; drugaije reeno, ima ljudi koji poseduju jedan vrlo visok stepen moi da deluju na svoje blinje, dok su drugi toga sasvim lieni. Dua vri svoje vladanje preko transmisije povratnih centara, izuzetno suptilnih, koje ona alje drugim duama." Agripa, ija je reputacija maga bila ogromna, pie: "Strasti due praene fantazijom kad su estoke, mogu ne samo promeniti spostveno telo nego se jo pruaju dotle da utiu na drugo telo, na nain da se tako proizvede udesan utisak u elementima i stvarima. Ne treba se uditi da duh moe delovati na telo i duu nekog drugog." U naem ve navoenom delu, italac koji eli da produi prouavanje tih dokaza, nai e skupljeno mnotvo injenica i miljenja srodnih ovima koje smo pomenuli. 3. Veliki magnetian Posle Paracelzusa, koji je leio na daljinu, do Di Potea, autora jednog pravog udbenika psihikog uticaja na daljinu, objavljenog pod naslovom Otkrivena magija, svi magnetisti su poznavali i usvojili delovanje svojstveno volji. Mesmer je izazivao krize u pojedinaca, ostajui skriven u nekoj susednoj sobi i delujui kroz zidove. U svom delu Smrt i njene misterije, Kamij Flamarion pria, prema dr Kerneru, kako je na maarskom dvoru Mesmer bio prozvan od naunika Sajferta da napravi opisani ogled i kako je on u tome uspeo na zaprepaenje ovog potonjeg.

126

De Pijsegur vri mentalnu sugestiju na svoje somnambule i briljivo odvaja, u svojim teorijama, magnetizam svojstven organizmu od psihikog uticaja stavljenog u dejstvo putem volje. Di Pote, ve navoen, vri, takoe, izleenja na daljinu. Najzad, Dirvil kudikamo uvebaniji od prethodnih u onome to se tie delovanja volje na daljinu, podrava smelo sa okultistima i teosofima, da se svaka misao odvaja od svog poiljaoca zato da bi otila da deluje na onog kome je upuena. 4. Savremene injenice komunikacije misli U naem delu Praktini metod Magnetizma, Hipnotizma i Sugestije, ve smo opisali izvestan broj fenomena. Slini primeri fenomena su toliko izobilni da, bezmalo, vie nikog ne teraju na sumnju. Svakog dana novi dokazi pridruuju se masi onih koji su ve prikupljeni. Kamij Flamarion, kome pripada ast da je bio prvi koji je sainio ozbiljnu anketu o tim stvarima, barem u Francuskoj, uvodi u svom ve pomenutom delu novine u pogledu izuavanja telepatije. Za one nae itaoce koji jo nisu posvetili svoju panju tom predmetu, evo odlomaka razmatranja koje je objavio Flamarion: Prvo neto to je izneo dr Poarson iz Pasavana: "l - Ima dva meseca, boravei u Belforu, dadoh se u naglo i intenzivno miljenje o jednom od moje sabrae iz Jure o kome ne razmiljam vie do jednom godinje. Nekoliko minuta potom naoh se licem u lice sa njim, na jednom raskru, a kako je 127

on dolazio na biciklu iz jedne poprene ulice, bilo je nemogue da sam ga unapred video, iz daljine. II - Kao doktor po profesiji, esto sam uznemiravan preko noi. Nemalo svakakvog sveta prolazi pored mojih vrata. Dolazi li osoba koja e zazvoniti na moja vrata, budim se sam, onda kad je ona na dvadesetak metara daleko od mog praga; unapred znam da e zvoniti. Ja sam to utvrdio ne jednom nego stotinak puta za ovih dvanaest godina." Drugi sluaj prenoenja misli ovog puta u snu: "9. januara 1909. godine, stigao sam u Monrijer da bih proveo nekoliko sati sa svojim roditeljima, koje sam ostavio u dobrom zdravlju. Nekoliko dana docnije majka mi je poslala vesti o sebi i ocu; bili su dobro. U noi 30. ili 31. januara, sanjam da dolazim kod svojih roditelja. U salonu, vidim gomilu okupljenu oko neke improvizovane postelje, guram osobe koje okruuju postelju i vidim svog oca mrtvog, ispruenog po madracu postavljenom na nogarama. Sutradan, saznajem da se moj otac osetio nevoljno sino u 11 sati i bio mrtav u pet i po u trenutku kad sam ja dosanjao onaj uasni komar; bili su ga ispruili po postelji slinoj onoj koju sam video u snu i u salonu kao to mi je prikaza bila dojavila." Ponavljamo da su na hiljade osoba ispriale sline injenice koje pokazuju, vie nego katkada, bez namere da ubeuju, kako misao jednog oveka opti sa drugim i izlae se obostranoj panji.

128

5. Mentalna sugestija Zastupnici modernog hipnotizma izgleda da nisu ni najmanje zabrinuti u pogledu mogunosti sprovoenja svojih sugestija, formuliui ih iskljuivo u mislima. Profesor S. Rie, prvi je koliko mi znamo, doao na zamisao da uspava na daljinu neke osobe u bolnici i, uspeo je u tome vidno. Neto docnije, dr Okorovi sa Univerziteta iz Lemberga, izvrio je jednu seriju ogleda i eksperimenta o mentalnoj sugestiji. U naem delu Metode Magnetizma, Hipnotizma i Sugestije, mi smo izveli jedan njegov primer, saoptenje o ogledima iz Havra. Evo sada nekoliko saoptenja o Okorivievim pokusima. Postavivi se na nekoliko metara od jednog izmeu svojih pokusnika, i glumei da pie, on daje svom ispitaniku niz naredbi koje postiu sledee uinke: 1. Podii desnu ruku. (Gleda ispitanika kroz prste leve ruke naslonjene na elo) Prva minuta - nita. Druga minuta: pokretanje desne ruke. Trea minuta: kretanje se uveava, bolesnica skuplja obrve i podie desnu ruku. 2. Ustati i prii mi. On je odvodi na njeno mesto nita ne govorei. Ona nabira obrve, uzmuva se, polako ustaje i, sa tekoom, prilazi mu pruene ruke. 3. Skinuti narukvicu sa leve ruke i predati mi je.

129

Ona isprua svoju levu ruku, die se i kree prema jednoj posmatraici, zatim prema jednom pijaninu. On dodiruje svoju desnu ruku i verovatno je malo pomera u pravcu leve ruke usredsreujui svoju misao na datu naredbu. Ona skida svoju narukvicu, kao da razmilja i daje mu je. 4. Ustati, pribliiti jednu fotelju od stola i, esti naspram nas. Ona nabira obrve, die se i koraca prema njemu. "Treba da uradim jo neto", kae ona. Zatim trai, pomera taburet, premeta au sa ajem. Odstupa, uzima fotelju, gura je prema stolu sa zadovoljnim smekom, i seda rui se od umora. Kao i u sluajevima spontanog prenoenja misli, postoje dokazi i za mentalnu sugestiju, i bilo bi nam potrebno deset tomova kao to je ovaj, da bismo izneli samo glavno. Neka se ne misli da mi biramo izmeu najneobinijih one to ih ovde prenosimo; uzimamo ih, naprotiv, nasumice. U mnotvu verodostojnih ogleda - i to ne od strunih eksperimentatora, ve od samostalnih istraivaa -donosimo ovaj koji sledi, onako kako ga nam je saoptio flamarion, a on potie od Flamarionovog sabrata - gospodina Smole: "9. jula 1887, po toplom i olujnom vremenu, bio sam na svom podnevnom otpoinku ljuljajui se na viseoj mrei, obeenoj u mojoj dvorani i itajui brouru od E. Girneja. Bilo je tri sata po podne.

130

Nedaleko od mene odmarala se moja ena, u fotelji, ona je duboko spavala. Gledajui je tako, pade mi na um da joj se mentalno pribliim tako to u joj narediti da se probudi. Poeh, dakle, da je gledam netremice i usredsreujui svekoliku svoju volju, dovikivao sam joj u mislima: Probudi se! elim da se probudi! Tri ili etiri minuta minuse a da nisam postigao ni najmanji uspeh, jer moja ena nastavljae da mirno spava. Odustadoh od ogleda, govorei sebi da bih, najposle, bio vrlo zauen da mi je uspelo. Ponovih ga, meutim, nekoliko minuta kasnije, bez imalo vie uspeha no prvi put. Iza toga, dadoh se u itanje i ubrzo sam bio sasvim zaboravio svoju besplodnu nameru. Odjedared, deset minuta docnije, moja ena se probudi, protrlja oi i gledajui me sa izgledom iznenaenja i pomalo namrteno, upita: "ta hoe od mene? Zato me, dakle, budi?" Ja? Ni re ti nisam kazao. Ali, jesi! Upravo si me gurao da se probudim. ali se. Nisam ni otvarao usta. Zar sam, znai, sanjala! - udila se ona. Gle, to je tano, seam se sad, ja sam jedno stavno to sanjala. Da vidimo ta si to sanjala? To je moda za nimljivo - rekoh, smekajui se. Imala sam jako neugodan san - odvrati ona. Videla sam sebe na Okruglom trgu u Kurbvoa. Bilo je vetrovito i vreme je bilo teko. Od jednom videh neku ljudsku priliku (bese li ovek ili ena?), obavljenu belom zastavom, kako klizi

131

dole niz kosinu. Ona je pravila uzaludne napore da se pridigne. Ja sam htela da joj pojurim u pomo, ali se osetih zadrana nekom silom, koju isprva nisam nikako mogla da dokuim. Na kraju, shvatih da si to ti koji si potopoto hteo da mi oduzme moje slike iz sna. Dede, probudi se, vikao si, i to snano. Ali ja sam ti se opirala i savreno sam svesna da sam se pobedonosno izborila protiv buenja to si mi ga ti nalagao. Meutim, kad sam se probudila, tvoj nalog -Hajde, probudi se! - i dalje mi je odzvanjao u uima. Moja ena je bila snano zauena kad sam joj saoptio da sam joj stvarno nareivao da se probudi putem misli. Ona nije znala koju sam knjigu itao i psihiki problem je nije nikad mnogo zanimao. Nikada nije bila hipnotisana niti od mene niti od bilo koga dugog." Zapisnik od 9. januara 1886 - potpisan od strane dr a. Liboa, uvenog autora Kljua crne Magije Stanislasa de Gvajte - potvruje realnost potpunog uspeha razliitih sugestija, davanih mentalno od obeju potpisnika jednoj uspavanoj osobi koja se nalazila u izazvanom somnabulskom snu. Na primer, De Gvajta je, obraajui se mentalno osobi, upitao: "Hoete li se vi vratiti prve nedelje?" Dobio je odgovor: "Moda!" Gvajta potom zatrai da mu kae, ta ga je pitao. Vi ste me pitali, da li u se vratiti idue nedelje, uzvratio je medijum.

132

6. Analiza injenica ini se da, na osnovu ovoga to je izloeno, proizilazi jasno da misao pojedinca moe uticati na druge osobe, i menjati ih u odreenom smislu i pravcu. Ceo je problem u tome, praktino govorei, da se sazna sme li se uoptiti to pravilo, zakon, i izvui iz njega zakljuak primenjiv na ostvarenje naih elja i da li, uistinu, jeste mogue izvriti uticaj na nekog treeg na udaljenosti. Zapazimo da se u svim sluajevima komunikacije misli ili mentalne sugestije pojavljuje jedan ili drugi od sledeih elemenata ustaljeno: Ili od strane pojedinca, ije se mentalno delovanje prenosi, jedno izuzetno vibrantno stanje due, intenzivno, puno energije, koncentrisano; oseanje prouzrokovano nekim udesom, neminovnou smrti, voljnim naporom eksperimentatora i slino. Ili specijalna trenutna prijemivost od strane osobe koja je na daljinu zahvaena milju drugoga (prirodni ili izazvani san, recimo). Vidimo, dakle, da se veoma dobro poklapaju podaci okultne nauke koja zagovara da se sva naa duevna stanja, sve nae zamisli, sve nae elje, sva naa htenja odvajaju od nas i tee da se odraze na mentalu onih to nas zanimaju. To isto potvruju i posmatranja modernih naunika koja su u celini vrena na spoljanjim fenomenima, sposobnim da naine oiglednim psihiko delovanje na daljinu.

133

lako to mi ne opaamo, nevidljivi uticaj mozgova koji misle na nas, pokazuje se samo u obliku blage infiltracije; taj uticaj nas ne uzbuuje, ne optereuje. Sve dok psihika napetost neke osobe slabog karaktera, nedovoljno jake volje, istrajnosti, odlunosti, ne bude bila potinjena drugoj vrsto usmerenoj volji, treba smatrati da pojava telepsihikog nije takva da se ne bi poelela njena potpuna primena. Prijemivost, naroito kad je uspostavljena putem simpatije, ljubavi, slinosti misli, usaglaava dva mentaliteta na taj nain da, bez posebnog napora, i u jednog i u drugog, spontano prihvatanje vibracija jednog prima se od strane drugog. Obrnuto, isto kao to se dva oveka koja govore razliitim dijalektima ne bi mogla razumeti, dva karaktera koja predstavljaju razliita oplodna jezgra, emituju misli nesline da bi se njihovo uzajamno talasno kretanje moglo nai na istoj talasnoj duini. Od jednostavne komunikacije moramo razlikovati imperativni uticaj, neodoljivi pritisak volje jednih na osobe koje su psihiki i slabije od njih. Ovde se ne radi o srodnosti dvaju tonova kretanja to objanjavaju pojavu, nego o nadmoi voljnog intenziteta gospodara nad potinjenim. Sva obuavanja, koja iznose knjige o magiji, tee da stvore tu nadmonost na osnvu tanih naela; drugim recima, da naviknu adepte na izotreno, dugo, vrsto htenje. "Energian, pun volje ili strastven karakter, emituje veoma snano delatne snage" - napisali smo u jednoj od ranijih knjiga. "Zaustavljene naredbe, pristojna naela, mnogo ispravnosti, ine nas neprijemivim na mentalno uticanje od strane drugih." 134

7. Obuka koja prethodi ogledima Radi li se o predavanju eksperimentima iz oblasti telepsihikog, da se preduzme uticaj na neku odreenu osobu, valja se obavestiti u naem delu Metod Magnetizma, Hipnotizma, Sugestije, gde e se pronai niz ogleda stepenovanih, specijalno smiljenih radi postizanja ve pomenutih fenomena. Radi ovladavanja u tekuem ivotu izravnog uticanja na volju drugih, ne moe se bolje pripremiti nego se predajui upranjavanju izloenog u prethodnom poglavlju. U stvari to praktikovanje, nezavisno od uinka svojstvenog svakom od njih, stvaraju malopomalo naviku da se misli i da se hoe jasno, ujednaeno, sa postojanou i energijom. To vaspitanje volje, razvija neopipljivi magnetizam duevne individue i bez toga da ona ini bilo ta posebno u pogledu upranjavanja, daje joj jednu vrstu opteg uzdizanja. Hteti izvriti uticaj na nekoga koga krasi duga psihika kultura, znai - rasipati svoje mentalne snage na sopstvenu tetu: u stvari, enormna potronja potrebna za tu nameru navui e odgovarajuu depresiju i ostavie nas nedovoljno naoruane za druge napore kao recimo, za izolovanje od uticaja koji nas okruuju. Svako, koliko iz rekreativnih razloga toliko da bi proverio istinitost delovanja volje na daljinu moe se, u najmanju ruku, predati nekim takvim pokuajima koji nemaju nikakvu neprijatnost ni po onoga ko ih vri niti po onpga ko im je objekat. 135

I Pisali ste nekome iji je odgovor zadugo izostao i pada vam na pamet da ga od njega zatra ite. Umesto da mu poaljete drugo pismo, sugeriite mu da vam da zadovoljenje. U tom cilju zauzmite udoban poloaj i zamislite vaeg korespondenta kako vam upravo pie. Mentalna slika se ne stvara za nekoliko sekundi; valja vie puta usredsrediti svoju panju da bi se uvrstilo to uobraenje; ali posle odreenog napora u tome se sasvim dobro uspeva. Deset do petnaest minuta takve kontemplacije bie dovoljno da se osigura rezultat. II Na ulici, kad vidite da vam prilazi neko, sugeriite mu s koje strane elite da vam pristupi. Kao i u prethodnom sluaju, ne ograniite se samo na nalog ve, zamislite konkretno to lice kako je kao gurnuto, nekim neodoljivim impulsom, prema vaoj desnoj ili levoj strani. S vaeg prozora fiksirajte neku osobu koju opazite na udaljenosti, elei jako da u trenutku kad prolazi pored vaeg prozora podigne glavu i pogleda vas. Samo se po sebi razume da taj ogled moe uspeti i kad va prozor nije otvoren i kad vas ne mogu videti spolja.
III

Obrnuti ogled moe podjednako posluiti, ako se porudite da ne podignete glavu ili ne obraate panju na neki spoljanji dogaaj.
III

U nekom javnom vozilu, pravei se da itate neto, usmerite svu svoju energiju prema nekom od svojih suseda, sa strane ili s lica - svejedno je da li je blizu ili je udaljen - nalaui mu u sebi da vas pogleda ili okrene glavu od vas. Ponovite vie puta
III

136

tu operaciju radi toga da biste je to bolje utvrdili. Ako ste naili na nekoga na koga ste dosta brzo uticali, nastavite sa svojim eksperimentom menjajui ga. Ako ovek dri kakav predmet u ruci, predstavljajte mentalno pokret kako taj predmet ispada iz ruku, i ponavljajui spokojno, postojano, energino tu uobraenu sliku, ugledaete je kako se ostvaruje. VI Kad se neko, dok razgovara s vama, prekida kao da trai pravi izraz, sugeriite mu jedan od izraza koji bi on usvojio; ne samo stvarajui mental nu sliku njegovog grafikog oblika, ve zazivajui u mislima i njegov ton. Taj pokuaj daje impresivne rezultate samo tokom jednog susreta. U vezi s tim, primetimo da se esto dogaa da istog asa kad nam neki blizak roak uputi neku frazu bivamo frapirani slinou njegovog miljenja sa naim a to mi izraavamo govorei: To to ste mi sad rekli, ja sam ve pomislio. VII Pored nekog bolesnika, o ijem se stanju moe postii bezmalo potpuno taan uvid, zaustavi mo nae misli na ideji olakanja, pozivajui u pomo svekoliko sauee koje nam on nadahnjuje. Emitujte misli smirenja, dobrog zdravstvenog stanja, progresivnog ublaavanja poremeaja. Pacijent e svagda osetiti uticaj te mentalne delatnosti, a pone kad i u zamanom stepenu. Mogli bismo umnoiti indikacije eksperimenata te vrste, ali domiljatost itaoeva sama e mu sugerisati dovoljno drugih.

137

8. Razliite metode

Pravila razvijanja volje ostaju, bezmalo, ista u svim "kursevima" i raspravama koje su objavljene o toj stvari. Preterano hvaljeni metodi o prenoenju svog mentalnog uticaja na druge, variraju, meutim, od autora do autora. Dirvil smatra da, drei se mirnih, dobronamernih, optimistikih, energinih raspoloenja, privlaimo sebi linosti sposobne da nam budu korisne, a odbacujemo one koje nam mogu koditi. Prema njemu, svako mora da se pqtrudi da, gotovo jedinstveno, razvija svoju mentalnu mo i da joj daje dobronameran smer, ne traei kako da se njom poslui da bi uticao na nekoga. Na jednom stepenu kultivisanosti mi vrimo - njegova je sutinska poruka - silno dejstvo jia sve one koji su to hteli postii sa nama i to bez posebne namere na svakog ponaosob. Tarnbal preporuuje "mentalno fotografisanje", koje se sastoji u tome da se ono to se hoe napie na papiru, a zatim se to oivljava u mislima. Na primer, imate neki spor sa X. Y. Da biste poeleli da se u njegovom duhu rode pomisli kadre da izmene njegov stav, napiite na velikom listu: Hou da X. Y. promeni miljenje o toj stvari. Ostavite pisaniju postrance i dajte se na ponovljeno razmatranje smisla reci to ste ih napisali. Isti autor tvrdi da se princip transformacije oblika, o emu smo ve govorili, efikasno primenjuje na daljinu. Tako, poto ste zgrili i opustili svoje miie, izraavajte mentalno tenju da vidite kako se sila - izraz, na taj nain stvorena, prenosi od vas na

138

osobu na koju ste eleli delovati preobraavajui se u silu - izraz mentalnog tipa. Mudra Re savetuje da se upotrebi, zarad pomoi u koncentraciji, fiksiranje centra neke boce napunjene vodom. Filijatr preporuuje isti postupak sa kristalnim globusom. Svaka od ovih metoda ima svoju vrednost i, meu mnogim kojima smo mi preporuili za upotrebu ovu ili onu metodu, veoma malo njih nije postiglo nikakav rezultat. Po naem miljenju, i oni, takoe, mogu uspeti u tome, ako se valjano potrude. Tako, za celinu onoga to vas zanima, jutarnja meditacija, opisana u jednom od ranijih poglavlja i u kojoj ete vi propustiti kroz duhovno vienje, sukcesivno raznorazne osobe koje za vas neto znae, dae izvrsnu podlogu vaoj moi da biste mogli da vrite na njih metodian uticaj. Verujemo da smo pokazali da izotrenost htenja, istrajnost s kojom ih podravamo i jaina elje koja ih prati, jesu sutinski uslovi njihove efikasnosti. A najbitnija od tih triju osobina je, bez sumnje istrajnost. Recimo - ponavljajui svakodnevno objavu onoga to se hoe dolazi se postupno do upravljanja, u izvesnoj meri, ponaanja sa nae strane prema onima koji ine predmet naih misli. Tokom uoptenih meditacija, ako se nauimo da definiemo podrobno, u pojedinostima, planove koji se zamiljaju, emituju se pouzdano vibracije to deluju na one koji u nekoj stvari imaju veze s naim smerovima. Jo sa veom pravilnou dogaa se da, kad se obuimo, uigramo, u energetskim dispozicijama o

139

kojima smo govorili u prvom delu ovog rada -pouzdanje u samog sebe, reenost da se uspe, autokontrola, strpljiva delatnost, itd, itd., deluje postojano na druge u, za nas, povoljnom pravcu. 9. Rezime i instrukcije za svakodnevnu upotrebu telepsihikog delovanja Delovanje misli na daljinu - intenzivna duevna stanja, vatrene, voljne, stamene misli, deluju nevidljivo na bilo koju daljinu na one koji su njihov predmet. Ta injenica je u svim periodima istorije i u svim zemljama bila poznata od izvesnog broja naunika, adepata. Nju su izuavali najugledniji nauni kapaciteti: Edison, Kruks, Boarak, Rie, Flamarion, Maksvel - svi oni koji su objavili radove o tom pitanju. Kao i u sluajevima veine izuma, tajna nauka je pretekla zvaninu nauku u pogledu telepsihike komunikacije, Jedno ranije objavljeno delo, tretira ovo pitanje sa preciznom strogou. Ovde predstavljena instrukcija ima za cilj da prui, onima koji ele da se odaju podrobnijem prouavanju, prosta i praktina uputstva za delovanje na daljinu. Intelektualna ili emocionalna delatnost zrai jednu vrstu dinamike zvanu "psihika sila", koja prenosi u vidu talasnih kretanja analognim hercovim talasima, misao poiljaoca. Taj prenos tei da izazove odjek. Ako vi mislite da N. N. treba da vam pie, ta misao praena odreenim sponom psihike energije koja se prostire do N. N., tei da izazove u N. N. u njegovom duhovnom biu, vibracije koje e njegova svest primiti Kao oblik namere da vam pie.

140

Pretpostavimo da u trenutku kad prima nalog, N. N. bude obuzet nekom drugom stvari, on moda nee u tom asu posluati vau sugestiju, ali, ako je vi ponavljate dugo, energino i uestano, on e se njemu, neizbeno, nametnuti. Da bismo uticali na neku osobu na daleko, da bismo joj sugerisali oseanja, elje, emocije, ideje, i slino, nije dovoljno imati za to nejasnu nameru (jer su onda mentalne vibracije isuvie povrne i previe raznovrsne da bi se nametnule); valja usredsrediti svekoliku svoju energiju i slati je iz dana u dan. tavie, mora se raspolagati velikom rezervom duhovne snage da bi se mogle zadrati, dugo i fiksirano, mentalne predodbe stavljene u funkciju. Veina nas je sklona da rasipa svoju psihiku energiju mislei istovremeno na isuvie velik broj raznovrsnih stvari. ak i kad mislimo na samo jednu stvar, mi teimo da je sagledamo sa svih strana. To je razlog zbog kojeg nam se ini da naa htenja na poseduju svoju sopstvenu delatnu snagu. S druge strane, svi smo mi skloni da besplodno troimo svoju nervnu snagu; to ini aneminom potenciju volje. Pogledaemo, prvo, kako akumulisati svoju nervnu snagu i drugo, kako je upotrebiti efikasno, korisno. Nervna sila se stvara u krvnoj tvari. Dosledno tome, ako elite da upranjavate uticanje na daljinu, valja da, pre svega, odgovorite ispravno na ono to je preporueno u drugom poglavlju ove knjige, da bi se ojaao vitalni "tonus" i obogatila krv. Racionalna ishrana, aktivno disanje i dobra cirkulacija krvi, jesu tri izvora mentalne snage. Ako se savreno oba-

141

vljaju te tri funkcije, organizam proizvodi veliku koliinu suptilne energije i misao postaje snana. Svaka manifestacija ekspanzije zahteva potronju nervne snage. Nastojte, prema tome, da suzdrite vaa ekspanzivna kretanja. Usredsredite se u samom sebi. Ne pod leite potrebi da se poveravate, da sa drugima delite vaa duevna raspoloenja, brige, miljenja i slino. Ne znajui da suzdrite svoju spontanost, vi bez i najmanjeg dobitka troite snagu kojom se moe uticati na ljude. Ne troite svoju panju na jalove stvari, nitavne i beznaajne, ma koliko vam prijatnosti to moglo donositi. Onoliko koliko impulsa odbijete da zadovoljite, toliko dodajete vaoj riznici duevne snage. Izbegavajte da u svojim delima ili recima ostavite mesta i za najmanje nepromiljeno postupanje. Ne reagujte na ono to vam se kae. Budite smireni. Ne otkrivajte spoljnim znacima vae duhovno raspoloenje. Ne govorite nita to e odati vae uenje, simpatiju, odobravanje ili laskanje. Svaki put kad se suzdrite od impulsa prema jalovom govorenju, vi ste ouvali za sebe jedinstvenost svoje nervne moi, koja bi, u protivnom, otila napolje. Posle jedva etiri ili pet dana praktikovanja svega ovoga, osetiete unutarnju spoznaju, da u vama postoji zaliha snage. Mozak e vam funkcionisati s lakoom, misli e vam biti jasne, seanje hitro. Sve elje, ije ispunjenje je nekorisno ili tetno, valja suspregnuti, ostaviti neispunjenim, poto njihovo ispunjenje podrazumeva gubitak nervne snage. Obraajui se prisutnoj osobi, pazite da mislite snano to to nastojite da joj utuvite. To e vam biti lako ako se drite naih prethodnih uputstava o 142

intenzivnoj produkciji i akumulaciji nervne snage. Pratite vae reci milju. Nastojte da prenesete u nekom vidu mentalne slike ono to elite postii od "predmeta". Recimo, ako kaete: Hou li imati priliku da vas vidim sutra u isti sat? Zamislite mesto, kao to smo ranije prikazali, gde ta linost treba da doe i zamislite je kako se smeje dolazei, pruajui vam ruku tano onako kako uobiava. Ako kaete: Ii u tog dana na to mesto i ako imate elju da osoba kojoj to zborite doe tamo da vas vidi, uobrazite, mentalno, mesto na koje ete ii, osobu kako tu stie, primeuje vas, prilazi vam da bi s vama govorila, itd. Itd. Taj postupak stvara eljene vibracije da bi se u mislima "predmeta" rodila odgovarajua pobuda. To e rei, da vi, vrei neku mentalnu sugestiju, ne smete nikad propustiti da predstavite "subjekat" kako izvrava tu vau nameru. U svakodnevnom ivotu trenirajte da pratite svoje reci mentalnom sugestijom. Pazite budno da se saslua ono to govorite. Ako hoete vrite uticaj na neku prisutnu osobu, ne priajui, zamislite, mentalno, tu osobu, mislei ono to vi hoete, osecajui elju za odnosom, ispunjavanjima, itd. Da bi se vaa misao s dovoljno moi prenela radi izazivanja jasnih i ivih posledica u biu osobe na koju vi mislite, nuna su etiri uslova: 1. Izotrenost. - Morate zamisliti to to elite sa preciznou, jasnoom, u vidu izotrene i ustaljene slike. 2. Koncentrisana fiksiranost. - Sva vaa panja mora biti usredsreena na pomenutu sliku koja mora biti fiksirano zadrana u vaim mislima. 3. Kontinui-

143

ranost. - Nije dovoljno zadrati sliku nekoliko trenutaka; valja to initi 15, 30, 45 minuta ili due ako je nuno i zapoinjati s tim svakog dana dok se ne postigne rezultat. 4. Voljna intenzivnost. - Predajui se koncentraciji, treba elju odrati arkom, volju gospodarski raspoloenom da stekne ono to elite. Vodei, pri tom rauna o svemu tome, evo kako valja postupati: Prvi in: Sednite udobno na nekom mirnom mestu, zatvorite oi, opustite miie i prepustite se pet minuta potpunoj nepominosti. Drugi in: Zamislite da je osoba, na koju elite uticati, na nekoliko koraka od vas ili bolje, da je vidite tamo gde je. Zamislite mentalno njeno lice, crte, stas. Nemojte se due od 15 minuta baviti time da pravite iv, taan, precizan portret. Pomognite se fotografijom, ako hoete. Trei in: sada, zamislite da su miljenje i senzibilitet vaeg objekta odjednom osvojeni vaom slikom - da vas vidi, da se ne moe otrgnuti od vizije vaeg lica, da uiva posmatrajui ga, itd. Mislite smireno na to to inite. Govorite postojano: Primoravam je da misli na mene; ona ne moe postupati drugaije; ova slika se namee njenim mislima, itd. Gledajte istovremeno nju u obliku slike, kao da je gledate na bioskopskom platnu. etvrti in: Zamislite potom tu osobu obuzetu duevnim raspoloenjem i pobudama koje biste vi eleli da osea; gledajte je zamiljenu, sa vaom slikom pred oima, kako ponavlja: Oseam da me privlai ta linost; elim da joj budem prijatna, itd. Produite s tim tridesetak minuta, ili vie. Ponavljajte to svakog dana. to je trenutno oseajno raspoloenje osobe prema vama razliitije od onoga koje joj vi suge144

riete, vie e morati da se ponavlja seansa kako bi se postigao uspeh. Kao to smo ve objasnili u knjizi pod naslovom Psihologija ljubavi, psihiko delovanje na daljinu nailazi u biu objekta na vei ili manji otpor, koji se uklanja malo po malo pod efektom blagih psihikih talasanja to ih vi upuujete. Sposobnost delovanja na daljinu, putem mijenja pokretanog voljom, uroeno je svakom ljudskom biu. Nema ni najmanje sumnje u ovu izjavu, l vi moete savreno uspeti u tome. Taj fenomen nema, sve u svemu, u sebi nita natprirodno; tumai se posve prirodno. Jo uvek slabo poznat, on prua onima koji ga razvijaju jedan jedinstveno dragocen nain delovanja.

145

Osmo poglavlje

NEPOSREDNO DELOVANJE VOLJE NA SUDBINU

1. Svaka mentalna predstava privlai nas ka vlastitom objektu ili objekat privlai k nama

aa lina shvatanja su se uobliila, ak, i pre nego to su dobila saglasnost od onoga to se naziva Okultizam. Prema tom poslednjem sistemu, tajnom nauku, svako bie se nalazi na putu evoucije i krajnji cilj postojanja jeste sticanje Saznanja. ovek bi bio sainjen od izvesnog broja prepletenih tela, od kojih svako uspostavlja razliitu susptancu, a svako od tih tela poseduje odvojena svojstva. (Okultisti razlikuju etiri oveija tela: fiziko, energetsko ili ivotno, astralno i mentalno). Kao to smo okupani vazduhom (gasovitom fizikom materijom), mi smo, takoe, po njima, okupani i jednim beskrajnim okeanom nevidljivih tvari, od kojih su sainjena naa "astralna" i "mentalna" tela. Nae su intelektualne i emocionalne aktivnosti posledica njihovog uzajamnog delovanja, odnosno, odraz treperenja astralnih i mentalnih supstanci koje su posvuda prisutne u latentnom stanju. Ne tajimo
146

opasnost zbrke u koju moe dovesti izlaganje onih za koje je ova stvar nova; i mi im preporuujemo specijalistika dela, ukoliko ele produbiti svoja saznanja. Ono to je trenutno vano staviti u iu jeste da te teorije izgledaju proverene, to se tie rezultanti o kojima smo maloas govorili. Tako, ako vi iskuavate nekakvo afektivno stanje, ono, ini se, ne ostaje u moguem stanju, nego dobija na astralnoj razini naroite oblike; ono stavlja podjednako u igru razne agense koji, sa svoje strane, deluju povratno na vas. Jedna ograniena emocija - bes, na primer - vri na astralnom planu neko silovito preokretanje, ije se kretanje trpi i privlai ruilake snage ili uticaje. elja neke osobe - naroito ako je praena mentalnom predstavom - deluje nevidljivo na taj nain to, ako istraje neko vreme, mi emo ili jako privui sebi neku osobu koja moe da nam donese posedovanje onoga na ta smo pomiljali, ili emo sami stvoriti na okolne uzronosti jednu takvu akciju koja e nam uskoro omoguiti da osvojimo osobu koja je u pitanju. U stvari, zar svako od nas ne zapaa pojavu saglasnosti izmeu svojih psihikih kretnji i izvesnih zbivanja to pristiu, pokatkad, vrlo brzo, im se stavi u pokret volja, katkada sa prispeem, pouzeem, preporueno. Izgubili ste neku alatku, knjigu, dokumenat. Traite je besomuno neko vreme, ali bez uspeha. Umorni od borbe, odustajete da traite dalje i posle nekoliko asaka plutajueg mentalnog stanja, u koje uraunavate i trenutnu upotrebu svog vremena, pada vam na um ideja - manje ili vie u saglasnosti s tim raunanjem - da krenete prema tom i tom mestu vaeg stana, prema tom komadu nametaja gde vi, zaprepaeni, stavljate ruku pra147

vo na zagubljeni predmet. Drugi primer. Zaneli ste se nekim poslom, radom za kojim imate potrebu, kako biste doli do neke indikacije, knjige, neije pomoi, l gle! Iz najneoekivanijeg izvora stie odgovor na vae duhovno traenje. Iz razloga vere koju proglaavaju okultisti, savremeni uenici starih adepata, misao koja tei da se ostvari stavlja u pokret uticaje i agense koji su za to potrebni. Ali, mnoina naih elja i, onoga to im se protivi, vie nego dovoljno objanjava nae promaaje. Pod impulsom volje, nevidljivi inioci izvrenja stupaju u akciju. Ali, sa kojim beskrajnim brojem elja, tenji, namera, manje ili vie suprotstavljenih, ne ometamo njihovo mirno takmienje! "Hteti istovrenemo - pisali smo drugde -psihiku ravnoteu, stalno blagostanje i intenzivna uivanja, eleti u isto vreme svetlosti saznanja, zadovoljenje strasti, boriti se uporedo za kolosalnu karijeru i za estetsku kultivisanost, nameravati ostvariti neko grandiozno delo i doiveti bezumnu ljubav, to je - pustiti u pogon dva protoka snage koji tee da se ponite." Susreu se ljudi kojima sve kao da ide po elji. Posmotrimo li ih, utvrdiemo da su oni od onih ija misao ostaje vazda uvrena na jedan te isti cilj. Na drugoj strani, pak, susreemo inteligentne osobe, vrlo kultivisane, aktivne na svoj nain, ali kojima nita ne polazi za rukom - ne rasipaju li oni svoje psiholoke delatnosti na jedan isuvie velik broj aspekata ivota.

148

2. Uzrona povezanost Misli istih priroda se privlae, suprotnih se odbijaju. Drukije reeno, obini nain vaih duevnih raspoloenja stavlja vas u odnose, i dri vas u njima, sa osobama koje se nalaze u raspoloenjima koja su srodna vaim. Taj zakon se moe izvesti iz raznih spisa okultnog uenja. Obino, ujemo ga ovako formulisanog: "Slini se sastavljaju". Ali, znaenje te opaske se ograniava u duhu veine nas na ideji jedne potpuno karakteroloke selekcije, izbora. Izvesni susreti ojaano sugeriu irenje tog tumaenja. Telepsihiko poimanje bie dovoljno da objasni stavljanje u odnos, na veliku daljinu, dveju srodnih dua, ili dua koje se dopunjavaju i stvaranje lanca, toka neprestanog privlaenja jedne prema drugoj, do dana kad e se one sresti i na fizikoj razini. Ukoliko je istina, da nae tajne tenje mogu biti sposobne da utiu na one ija obasjanja, oslonac, takmiarstvo, usluge mogu da nam budu od koristi, ini se da samo kroz to i u jednoj prilino irokoj meri, mi moemo predusloviti neke od okolnosti nae sudbine. Ako bi ono to danas doivljavamo moglo biti posledica naih ranijih misli, takoe e i misli kojima se danas predajemo, uticati na uzroke to raaju budue dogaaje. injenice predoseanja, dvojakog vienja, pokazuju da, pre svog materijalnog ispoljenja, svaka sluajnost predegzistira u mogunosti, odnosno, u virtualnosti. Dogaaj bi mogao biti rezultanta niza uzronosti, iji svretak izvesna bia mogu dokuiti.

149

3. Nekoliko sugestivnih primera predvianja

U delu pod naslovom Psihiki fenomeni, doktor Maksvel saoptava da je jedan od njegovih ispitanika imao jednog dana posve jasnu viziju nekog parobroda u plamenu. On je opisao zbivanja oko poara i oznaio ime koje je video na zastavi broda "Leutchland". Oko nedelju dana docnije, krstarica "Deutchland" rtva udesa, pononula je u okeanu. Predava je u svom snovienju proitao "L" umesto "D"; istina je, ali sloiemo se da se moe smatrati beznaajnom ta mala zabuna, utoliko pre to su inicijali broda mogli biti neznatno oteeni, pa je slovo "D" poprimilo oblik slova "L". Evo, znai, brodoloma koji je proreen na osam dana pre nego to se stvarno dogodio. Moguno, elementi koji su ga proizveli mogli su se, prema tome, odraziti u obliku precizne slike, opaljive, preko stvorenja obdarenog nadnaravnim sposobnostima. Gospodin Flamarion, u delu Smrt i njena misterija, navodi jedan drugi primer predvianja jo sugestivniji od prethodnog, u pogledu onog to nas zaokuplja: "Profesor Bern, koji je predavao matematiku u Marburgu, jedne veeri, dok je sedeo sa svojim prijateljima, bio je odjednom proet oseanjem da se mora vratiti kui. No, poto se mirno posluio ajem, on se odupro tom pozivu koji se ponovo javi sa tolikom snagom da mu se morao odazvati. Stigavi kui, nae sve kao to je ostavio, ali se osetio primoranim da promeni mesto svoje postelje. Ma koliko mu se besmislenom uinila ta mentalna naredba, oseti da je mora izvriti. Pozva domaicu i odvue, uz njenu pomo, postelju na drugu stranu

150

sobe. Poto je to obavio bio je sasvim spokojan i, vrati se da zavri vee sa svojim prijateljima. Razdvojie se u deset sati. Doao je kui, legao i, naglo utonuo u san. Bi probuen, u neko doba, uz strahovit tresak. Opazi da je pala jedna debela greda koja je odvalila deo stropa i pala na mesto gde se ranije nalazila njegova postelja." U primeru koji smo ispriali, izgleda da je neto, stavljeno u pokret putem vlastite volje, pristiglo da obavesti doktora Berna. On je sudbinski bio predodreen za neku teku povredu, verovatno, ak, i za samu smrt, u noi u kojoj se dogodio pad grede u njegovoj sobi. Misteriozni mehanizam, zahvaljujui kojemu je bio obaveten i spaen, kako da se objasni drukije nego prema ve izloenim darovima, odnosno ueem nekog plana koji stupa u dejstvo, pod uticajem unutranjeg bia. Moemo se zapitati zato, budui da je razumljivo da mi ne volimo nikakve udese, nismo u trenutku opasnosti tako efikasno obaveteni. Ta primedba, osim to ostavlja netaknutim problem izloen u naem primeru, lii na ono pitanje koje bi se moglo postaviti u prilici kad dva oveka zapadnu u istu opasnost, pa sposobnosti jednoga - njegova hladnokrvnost, recimo - omoguuju da se izvue neozleen, dok drugi, sa manje srenim osobinama, postrada. 4. Praktina uputstva Ne laskamo sebi da e nas svi nai itaoci pratiti na putu koji smo preli. Smatrali smo se, u najmanju ruku, dunim da ne preutimo tu stranu moi

151

volje. Uostalom, prihvati li se ili ne dejstvo misli na uzroke dogaaja, ostaje da se razmotri posredan uinak nae mentalne ispravnosti na nau sudbinu i isti nalogodavni principi nameu se po sebi. Usvajanjem jedne utvrene orjentacije, u kojoj se sve sopstvene tenje podvrgavaju glavnoj, zadovoljavaju se podjednako naela razuma kao i naela psihizma. U stvari, racionalist e promisliti da iskoristi na ispravan nain svoju mentalnu energiju, kao to e i okultist imati u vidu nunost da insistira na stvaranju istih mentalnih slika kako bi obezbedio njihovo ostvarenje. tavie, potruditi se da u sebi zadrimo, uprkos raznim uzrocima poremeaja to mogu iskrsnuti, savrenu istovetnost raspoloenja, bie za jednoga jedna mudra mera vladanja samim sobom, a za drugoga, upranjavanje zakona smirenja, preko kultivisanja tog potonjeg duevnog raspoloenja. Psihologija podjednako kazuje da pesimizam, mrnja i bes truju organizam, kao to adepti magije zastupaju miljenje da oni privlae na nas ruilake sile i burne dogaaje. lepa odanost strastima, ocenjena sa dveju razliitih taaka gledita, vodi istom zakljuku: jedni u njoj vide nunost proizalu iz nereda priroenog emocionalnim stanjima, isuvie jakim; drugi smatraju da, toleriui u sebi samima teku nepravilnost, putaju je da se jo tee razmnoi na uzronom nivou dogaanja, u budunosti manje ili vie udaljenoj. Teorije okultista preporuuju, kao praktino sredstvo neposrednog uticaja volje na sudbinu, izuzetno

152

sloen sistem postupaka. Mi ga drimo za zastareo. Moe se magijski ceremonijal svesti na znatno jednostavniji postupak, a da se ipak, postigne vrlo visok stupanj zanosa. U trenucima meditacije, osobito ako osetite da vam miljenje dobro radi, i da ste tano precizirali zadatke koje ste sebi postavili da ispunite, svojstva oveka, kakvim biste hteli postati, materijalne i moralne uslove poloaja prema kome teite, pomiljajte na to da oko vas krui jedan nevidljivi delatnik, spokojni upravlja postojanih, energinih i iznijansiranih htenja. Podseajui se svih pokretaa to vas podstiu u svakodnevnoj borbi, zamiljajte svakog od njih sa njegove najprivlanije strane, dok ne osetite u sebi pokretanje delatnog entuzijazma. Zatim, kanaliui taj talas energije, mirno ga planirajte definiui podjednako izotreno, u najveoj moguoj meri, ono to hoete da postignete. Pazite da izbegnete uzrujanost, preterano uzbuenje i da ostanete u potpunosti svoj sopstveni gospodar. Bdijte sa spokojnom moi oveka koji tano zna ta hoe i koji se postojano dokazuje kao kadar da uspe u onome to je zacrtao sebi i pred sobom. Prikazujui samima sebi, u imaginaciji, dogaaje koji su za vas poeljni, u svim njihovim pojedinostima i, ako je mogue, u njihovoj uzronoj loginosti, ponavljajte u sebi energino: Hou da se na taj nain stvari odvijaju; Moj ivot se kree prema takvim okolnostima; Stvaram prilike povoljne za ono to elim, itd. Itd.

153

Ta praksa ima sama po sebi sjajno svojstvo, da stvara odlunost, da odstranjuje sumnju koja paralie i da pokree duh prema bitnim naelima koja podstiu panju i budnost.

154

Deveto poglavlje

PRAKTINA UPOTREBA

1. elite li postii rezultate?

ela koja govore o duhovnoj obuci imaju u sebi neto vrlo privlano, pa stoga imaju brojne itaoce, ak i meu osobama koje ne zanima konkretan rad na sebi. Ovi potonji itaoci oseaju, bez sumnje, zadovoljstvo u saznavanju mogunosti samoostvarenja uz pomo ovih metoda, mada sami nemaju snage za vlastiti put. Ovo poglavlje se obraa itaocu koga je ova knjiga povukla, jer je, odgovorila na njegove tenje; onome koji je potraio, itajui je, sredstva i naine da razrei neki problem, da postigne pozitivne rezultate. Dali smo, u prethodnim poglavljima, brojne upute, otvorili nove vidike, pokazali da svako raspolae nainima delovanja da se primeni ono to ga moe izmeniti, uticati na druge i dati inicijativu za upravljanje sopstvenom sudbinom. Jeste li odluili da delujete? Jeste li spremni za napor? elite li da postignete neto? Ako je odgovor "da", pokuaemo da vam predloimo mali plan na osnovu kojega sami moete produiti puteve samoostvarenja.

155

2. ta je to to hoete? To je prvo pitanje, koje valja sebi postaviti. Uradite to i odgovorite sami sebi napismeno. Uklanjanje nekog nedostatka, neke slabosti, nedostojne tenje. Sticanje jedne ili vie odlika koje su vam nadohvat ruke. Proirenje vaeg uticaja uopte, ili vaeg uticaja na neku treu osobu? Pramena sadanjih okolnosti vae egzistencije? Do vas je da sastavite spisak vaih preljkivanja. Napravite ga ozbiljno. Nainite ga sa preciznou. Zabeleite tano, crno na belom, to to e vam vae tenje doneti u pogledu onoga to ete izbei i onoga to ete postii. Evo jednog jednostavnog ina, jedne precizne take od koje se mora krenuti. Kad sam rekao "in" trebalo je da dodam "volje". Kompletirajte ga izlaganjem razloga, motiva zbog kojih hoete svoje rezultate. Predstavite sebi jasno prednosti koje od njih oekujete, ne zaboravljajui da odredite i neprijatnosti i nepoudnosti koje e prestati njihovim postizanjem ili koje ete izbei. Nuno je da naglasim: sve ovo valja da sainjava, s vae strane spisak vlastoruno napisan, tajan, koji nikome neete otkrivati, ali koji ete esto proitavati, kao da biste hteli da mu poboljate oblik ili da upotpunite podatke. Osetiete manje ili vie velik otpor od strane vae podsvesti u trenutku kad se odajete malom poslu o kojemu je re. Slomijte taj otpor. Obavite to to ste odluili. Vaa podsvest -entitet, bie okamenjeno automatizmom - strahuje od svega to rui njegove navike. Njegova je tenja da zadri vau svesnu volju u lenjosti. Ono je protivno kad vi hoete da se odate nekom novom 156

poslu. Ne p>dleite,mu.... Predstavite seoi kako valja ono to hoete'i zato ba to hoete. Podmuklo e vam se privui pomisao da je nepotrebno zapisivati. Jo jedna.obmana demona inercije. .Neka to bude samo zarad zapoinjanja pri/i\ene moje metode - zapiite vafg prieljkivanja i motive. Odmah potom, energija vae odlunosti bie toliko vidno ojaana da ete osetiti pravu prijatnost.

3. Sa snova na delo
Bilo da su rezultati kojima teite od onih "na sebe samog", ili "na druge", odnosno "na sudbine", ne moete ih odrediti dok ne promenite svoje svagdanje ponaanje. Ne mislite da ta pramena, ije su vam naine pokazala prethodna poglavlja, moe biti obavljena od danas do sutra. Sada ste, verovatno, zapetljani u mrei navika, suprotnih ili razliitih od onih koje biste eleli usvojiti. Ne rasprujte se. Preskoite prepreke. Zamane su, ali ne i nesavladive. S druge strane, vi, moda, ivite okrueni ljudima ije su misao i delatnost upravljene tako da njihov primer ili uticaj koe u vama duh odlunosti. Ne skrivajte se pred sobom: isto kao to podsvesni automatizmi presuuju, svojim antagonizmom, svaki izvor inicijative unutar slobodne volje, je iniciranje razboritih misli. Uticaj sredine - svake sredine - deluje vie ili manje kao konica, kao iskrivljavanje, kao neutraliui agens buenja individue na putpu ostvarenja, putu postizanja nadmonosti; ali ija psihika snaga, jo nedovoljno krepkra, ostaje osetljiva na utiske koji joj pristiu spolja. Ovo objanjava zato, umesto da zagrizu ilo u praktian rad, brojni nazovi adepti psihike kulture prosto 157

samo itaju i sanjare. Posle jedne knjige, oni se laaju druge. Deseci knjiga, hiljade stranica se odvijaju jedna za drugom pred njihovim oima. Oni se mutno nadaju da e im nova knjiga odati tajnu postizanja uspeha, tajnu savladavanja prepreka sa kojima se valja suoiti licem u lice. U stvari, meseci i godine se niu u beskrajan lanac, a nikako da se krene s delom. Moe se nainiti bogata bilioteka knjiga koje tumae duhovno-duevnu obuku i jasno usvojiti njihov sadraj, a da se zaista ne napreduje ni za korak. Primetio sam da mnogi itaoci istrajno proitavaju, ak i prouavaju, sve to se objavljuje o toj stvari, a da se nikako ne odluuju da izvre stavljanje u delo onoga to im se preporuuje, stalno odlaui as stupanja u akciju; oni niti potpuno odbacuju niti ele zaboraviti tu nameru, nit se, pak, daju ubediti primerima drugih osoba. Tako, oni u sebi samima odgaje prilino velik rasad misli iz mnogobrojnih tiva. Jednog lepog dana, neki se i odlue da deluju. Bolje je odluiti se na to odmah. 4. Ono ime valja zapoinjati u svim sluajevima Obezbedite sebi svakog dana vreme - otprilike od jednog sata - za duhovno povlaenje, za unutranji odmor. U raznim rokovima, usamite se, jedan sat na dan, u tiinu i polutamu, da biste usredsredili svoju panju, svoje milsi, na cilj prema kome teite. Usamljenost prekida dra spoljanjih uticaja. Samo je usamljenost podesna za razmiljanje, za duhovne predstave pune jasnoe i preciznosti, za vebanje razabiranja, prosuivanja i za stvaranje vrstih odluka. U toku tog stianog povlaenja, mora da se izgradi jedan program za sledea 24 sata,

158

program izvrenja postupaka koji se nameu u svrhu ostvarenja onoga to hoete da postignete. Onoliko koliko vi to moete da sagledate, veina ljudi pravi samo napore koji su im savreno nemili ili napore koji su im sugerisani. Vi, adept duevno-duhovne kulture, vi znate - prethodna poglavlja su nesumnjivo uinila da to shvatite - da se va sutinski nain delovanja sastoji u obavljanju napora koji ste vi sami hteli da uinite, na koje ste se resili svojom sopstvenom odlukom, izvan svih spoljanjih uticaja i, po potrebi, uprkos spoljnim preprekama ili otporima. Pa dobro, va prvi napor je to da raistite sa samim sobom da biste tako ojaalli vae line odluke, one koje ciljaju na postizanje toga to vi hoete. Bilo bi beskorisno i ak ne i lieno izvesnih neugodnosti, kad bi stvarni cilj vaeg svakidanjeg povlaenja bio poznat drugima. On bi tada bio komentarisan, to bi vas odvelo u beskorisno troenje energije u obliku objanjavanja, opravdavanja i diskusije. uvajte tajnu vaih odluka, saznanja, prouavanja, ciljeva. Nadmone misli koje odgajate, izgubile bi velik deo svoje moi kad biste ih izloili, kad biste pustili da se za njih sazna ili, da se u njih prodre sa strane. Ne gubite nikada iz vida estu stavku prvog poglavlja. Pretpostavljajui da ste se odluili i da se svakog dana naete, u odreeni as, u drutvu sa svojim vlastitim belekama (onim iz druge stavke), sednite opustite miie i predoite sebi lepo podatke o problemima za reavanje, drukije reeno, ono to hoete da postignete, razmatranja zarad kojih ete sa arom zamisliti ta je u rezultatu o kojem je re toliko poeljno, stavove zbog kojih se vama ini neprihvatljivim da odustanete od tih rezultata i da ih ne pokuate stei,

159

najzad, trenutne okolnosti ili oekivanja onoga to morate savladati da biste doli do cilja. Najei sluaj je da italac koji se prihvati praktine primene ovih uputstava to sainjavaju nau knjigu, ojaa, uopteno govorei, mo svoje volje na svoju sopstvenu linost, svoj lini uticaj u privatnom i profesionalnom ivotu i svoju umenost da pobolja sopstvenu sudbinu. Evo kojim se redom valja posluiti. itajte iznova sa olovkom u ruci prvo poglavlje i otkrivajte, ispisujui na svesci, specijalno tome namenjenoj, sva uputstva data u tom poglavlju i sa kojima se valja usaglasiti, prilagoditi postojano, dan za danom. Posle, zamislite sebe samog usaglaenog sa tim uputstvima; odluite se da ih upranjavate. Ne prelazite na ono to sledi u drugom poglavlju, nego odredite kao neposredni cilj stavljanje u delo izvrenja prvog poglavlja. Osim raznih pravila za upranjavanje, prvo poglavlje savetuje nekoliko vebi, vodei rauna o onom to sleduje. Ponavljanje, verbalno ili mentano, neke fraze, nagovaranja, ne moe imati do izuzetno polagani uinak. Zarad toga, upravo sugestija, kako se obino uzima,"ne daje oekivane plodove. Istinska autosugestija, ona ije je ispunjenje sgurno, mora se vriti, ne formulama, nego slikama. Na primer, ne ograniavajte se na to da itate i mehanici ponavljate reenice stavljene u zagradu: obratite se svojoj imaginaciji i predstavite sebi tano njihova znaenja. Prva od reenica o kojima se radi poinje ovako: Hou da postignem trajan mir. Zamislite kako valja - lik, dranje, govor, ponaanje neke

160

osobe koja je posojano smirena. Uobrazite da ste i vi sami ve obdareni spokojstvom koje nita ne moe poremetiti. Preivite, u snovima, ceo jedan dan onako kako biste iveli stalno kad biste posedovali tu osobinu to se naziva smirenost. Zapitajte se potom: U kom bih trenutku, pod kakvim uticajem, u kojim okolnostima, mogao, uopteno uzevi, izgubiti svoj mir? Zatim zamislite dolazak tih trenutaka, uticaja, okolnosti i gledajte da u duhu sauvate svoj mir, oseajui pritom vaskoliko unutarnje zadovoljstvo koje biste zbog toga imali. Eto efikasne autosugestije. U veini sluajeva, potrebno je oko mesec dana rada, i to svakodnevnog, da se ovlada, inspiriui se ovim to smo rekli, prvim poglavljem. Taj mesec bie bitan, osnovan. Isprva, valja da stvorite naviku svagdanjeg meditativnog povlaenja u sebe, to je osnova psihike kulture. Na drugom mestu, vi ete zamano poveati poverenje u sama sebe. Potom, budui da e se ispoljiti izvesni razultati, zadovoljstvo koje e iz toga proizai delovae na vas silnom stimulacijom. Razumljivo, poto ste obuili svoj automatizam da se pridrava uputa iz prvog poglavlja, prei ete na sledee i tako redom.

5. "Na samog sebe"

Stavka koja prethodi vai za sve sluajeve, svejedno da li je glavni zamiljeni cilj samoispravka nekog nedostatka ili proirenje neke osobine. Da bi se ispravila kakva mana, greh, savladala neka strast, neophodan je izvestan stepen vrstine. U tom sluaju, usvajanje etvrte stavke predstavlja

161

osnovni in vrstine za izvravanje. On pravi moguim sve druge, koji, kad su bez oslonca, izgledaju, bezmalo, nesavladivo teki. Tokom svakodnevnog meditativnog povlaenja u sebe, to postaje uobiajeni oslonac, predoavajte sebi, uzastopno, razne trenutne i trajne posledice, uinke podleganja iskuenjima. Pobunite se protiv neprilika i u mislima smatrajte da ih ne moete podnositi. Zatim, sa arom zamiljajte mogunosti koje e vam biti otvorene prestankom greaka'koje sta vi sami ocenili kao takve. Stavite to je mogue vie ivotnosti u njihovo duhovno predoavanje, ije e posledice u sledeim danima potpomagati va otpor. Ne proputajte da predvidite, da unapred nainite program svoje delatnosti za naredna 24 sata. Na taj nain e prilike, trenuci, uslovi u kojima se ispoljava va nedostatak kojeg elite da uklonite biti, unapred, zabeleeni i vi ete se nalaziti u stanju budnog bdenja, spremni da sa vrstinom delujete. Upranjavajte poteno program koji je predvien za odreeni dan. Usaglaavanje se tako sa onim to je odlueno, podrazumeva niz voljnih inova, vrstu "treninga" ija je priroda da zamano olakava manje ili vie muan napor koji podrazumeva odupiranje nekom impulsu ili, posebno, silnom iskuenju. Radi li se o odgajanju neke osobine, valja postupati donekle kao batovan koji, da bi podstakao rast nekog eljenog bunia, isplevi okolni teren od svih parazitskih trava. Pretpostavimo da hoete da poboljate svoje pamenje. Pre svega, valja ukloniti sve to je nepovoljno po razvijanje te vae sposobnosti; zatrovanja, u prvom redu. Uputstva iz dru-

162

gog poglavlja omoguie vam da izbegnete sve organske i duevne smetnje valjanom, funkcionisanju vae memorije. Ribo je pokazao da je registrovanje pojmova bilo povezano da disajnom funkcijom koja predstavlja izvestan odnos sa sposobnou hotimine panje. On je, i to tako, utvrdio da ouvanje uspomena zavisi od ishrane nervnih elija. Nadalje, pokazao je da se seanje ne izvri na zadovoljavajui nain ako cirkulacija krvi ne prezentira zapaena uzbuenja. Vidi se znaaj organske regulacije o kojoj se govori u drugom poglavlju. Nema moralnih kvaliteta koji nemaju svoju bioloku podstrukturu. Upravo zato sam ja od poetka ove knjige skretao panju itaocu na prvostepeni znaaj svestrane higijene. ilost duha, brzina razumevanja i koncepcija zahtevaju zadovoljavajuu delatnost izluivanja tiroidne lezde; tavie, ono to se naziva "radna sposobnost" pokazuje potpunost i obilatost luenja nadbubrenih lezda. Osetljivi mehanizam tih endokrinih sprava slabo se slae sa krvnom irigacijom optereenom toksinim elementima. Neke izuzetno snano graene osobe osete docnije - ili u svojim potomcima - tetno dejstvo toksinih elemenata ishrane, alkohola, podstrekaa i izazivaa, ali oni koji trenutno oseaju neku psiholoku nesigurnost postupie suprotno svojim ciljevima povedu li se za primerima nekih specijalnih sluajeva, izuzetaka, izbegavajui apstinenciju koja je za njih neophodna.

163

6. "Na druge" Poglavlje VII sadri sutinu onoga to valja saznati da bi se izvukla korist iz line moi koja postoji u svakome od nas, ako delamo prema uputstvima to ih sadri ova knjiga. Ostaviti dobar utisak -to ne znai samo biti simpatian, nego proet onom ispravnom i mirnom uravnoteenou koja podstie na razumevanje, zanimanje za nas i stvara u drugih raspoloenje za potovanja vredno dranje prema nama. Tokom povlaenja u sebe, na emu smo ve toliko insistirali, dobro je misliti na one sa kojima imamo odnose od bilo kakve vanosti. Zarad toga,, predoi se sebi uzastopno svaka osoba, kao da je tu prisutna, licem pred nama i zadravajui stalno tu sliku pred oima, prenosi joj se neka mentalna sugestija, upuuju joj se misao i miljenja za koja smo zainteresovani da ih ona ima u vlastitom unutranjem biu. Ako ponaanje neke od njih ne spada u ponaanje koja nas zadovoljavaju, unosi se pramena dranja, ponaanja, u ono koje bismo eleli videti u njih. To se energino i zapovedniki prenosi. Istrajno praktikovanje te revizije raa plodne efekte saglasne sa sugerisanim slikama. Ti plodovi dolaze u srazmeri sa istovremenim intenzitetom proizvedenog napora, uestalou njegovog ponavljanja i sa usklaenou onoga to je sugerisano sa osnovnim podlonostima osobe na koju se vri sugestija. Potrebna je sasvim posebna unutranja usredsreenost kad nastojimo uticati na nekoga za koga

164

se zna da je predodreen - bilo svojim sopstvenim sklonostima, bilo pod uticajem neke tree osobe -da se odupre. Meutim, i u takvom sluaju, napor ponavljan sa upornou postepeno menja duevno raspoloenje objekta. To je delo dugog daha. Da bismo ga se poduhvatili, najbolje je ili biti izuzetno obdaren, ili se posluiti progresivnim pojaavanjem napora da se ono ostvari. Isto kao to postoje roene atlete, postoje pojedinci koji poseduju, bez prethodnog obuavanja, izvanrednu krepkost volje. Ali, veina meu nama stie jedino obukom stepen sugestivne moi i neophodnu istrajnost pred zamano velikim otporom. Uroen ili steen, to mora biti posao od vie meseci, svakidanji rad u trajanju oko dva sata dnevno kojemu valja da sleduje potpuni otpoinak podjednake duine, nuan da bi se prikupile snage i da se ne bismo istroili. Nae metode, koje nikome ne daju sredstva da postignu uobiajene rezultate bez odgovarajuih napora, ne daju, takoe, ni nadu da se postignu izuzetni uspesi bez napora koji su srazmerno veliki. Valja rei da upotreba duhovno-duevnog uticaja na daljinu predstavlja sluaj od kapitalne vanosti. Ako nismo potpomognuti od monih podstrekaa, neemo izbei podleganje umoru i nemoi. Nezavijsno do uputstava datih u ovoj knjizi, napisao sam o telepsihikom uticaju celovitu raspravu kojoj se moete obratiti.

165

7. "Na sudbinu"
Uticaj koji ovek moe imati na svoju spostvenu sudbinu moe se razmatrati iz dvaju uglova: S jedne strane, onaj iz koga e se razviti hotimino poboljanje prvotnih okolnosti i za koji e se uloiti napor u pogledu osvajanja odreenog poloaja. S druge strane, uticanje svojom predanom milju, svojom smiljenom voljom na spoljanje uzronike, koji prethodno stvaraju zbivanja. (Ponovo proitaj poglavlje VIII). Uticaj o kojemu je re postie se, u oba sluaja, predostronim postupcima. On ne bi smeo biti ni u emu improvizovan, niti bi smeo teiti iznenadnim i besmislenim promenama; valja mu se odati sa upornou da bi se ubrali eljeni plodovi. Zamisliti ozbiljno budunost, proraunati ta e se dogoditi, ako se ograniimo da mislimo i delujemo pasivno, predoiti sebi jasno to to bi se htelo, ma ta to bilo, i koje uslove valja ostvariti za to, to mora biti prva briga pojedinca reenog da preuzme stvar u svoje ruke. Ma koliko siromana bila sredstva mukarca ili ene, raspoloenih za ovo, ma koliko nepovoljni bili njihovi sadanji ivotni uslovi, od trenutaka kad oni poele da iziu iz koloteine svagdanjeg ivljenja, od trenutaka kad oni rese da "plivaju uzvodno", delo je krenulo. Valja sagledati stanje takvo kakvo jeste i poduhvatiti se da ga postepeno menjamo. Dugo smiljan plan je neophodan. Ma koliko podrobno bio prouen plan samoostvarenja, neminovno se moe oekivati togod nepredvieno. Dolazi svagda do

166

tekoa na koje se nije pomiljalo. S druge strane, neke prepreke to su se inile velikim, bivaju odstranjene pre nego to smo ih preskoili. Ali, plan mora biti osmiljen u celini, makar stoga da bi osiguravao doslednost svakidanjeg razmiljanja o konanom cilju. Neodlunost, sanjarenje, nehaj, pasivnost pred trenutnim uivanjima, nespojivi su sa aktivnim uvebavnjem moi volje. Obavljanje, manje ili vie neuspelo, nunih potreba, ini da se nae duhovne mogunosti razlabavljuju. Mi raunamo na itaoca koji je odistinski pronikao u onaj pricip to smo ga vie puta uoljivo izneli tokom ovog rada: postati sposoban za napor koji je nadmoan onom to svagdanji ivot iziskuje od nas, jeste prvobitni cilj u koji svako mora da niani. Radi se o tome da se, pre no to uzmognemo hteti vie od onoga to se obino moe, nauimo hteti ono to se moe od sada. Zato, svaka osoba, reena da uzme stvari u svoje ruke na putu ka sebi, mora, s jedne strane, posvetiti svakog dana izvesno vreme prouavanju svojega plana a, sa druge strane, unositi u sve te namere stalnu tenju prema savrenstvu. Nema tako besmislenog posla koji ne bi mogao - osim to je i neopsredno koristan - sluiti razvijanju volje. Dan proveden u usredsreivnju svoje panje i energije na svaki zadatak koji ivot postavi pred nas, u pogledu toga da se izvre svesno i sa odreenim majstorstvom, podjednako vredi kao i skup uspeha i ojaava individualnu mo. Kad po prvi put adept naih metoda pokua da predvidi, saobrazi, precizira plan svojih uzastopnih izvrenja, to e mu omoguiti da postigne svoj bitni cilj, on se poesto razoara. Ideje mu ne padaju na 167

pamet. Mata ga odvodi isuvie daleko od predmeta o kojemu je odluio da razmilja. Obeshrabrenost i umor ga obuzimaju. To je stoga to se umee usredsreenog, paljivog miljenja, ne stie za jedan dan. Da bi se korisno razmiljalo potrebna je obuka. Samo se upranjavanjem ta umenost razvija. Provedite trideset dana uzastopno posveujui po sat dnevno ozbiljnom predoavanju "injenica problema" i nadahnue e vam se javiti. Vai modani mehanizmi, do tada neaktivni ili tromi, najednom e se razigrati. Ne ini li vam se zanimljivije da mislite na sebe, da proraujete taktike manevre koje valja upotrebiti zarad napredovanja, da unapreujete uslove vae egzistencije, nego da pustite da vae i miljenje i vreme zarobe beskorisne stvari, tiva liena svih korisnih obavetenja ili zabave koje e naroito rasejati neki upotrebljivi deo vaeg vremena i energije. Kako valja usmeravati nae meditative misli o sudbini. Sve zavisi od godina i okolnosti. Mladi ljudi moraju da odmere koja im se karijera ini najboljom, u odnosu na njihove tenje, znanja i sposobnosti. Kad se jednom donese odluka i zapone sa njenim ostvarivanjem, sticanje znanja i strune osposobljenosti daju mnogobrojne prilike za razmiljanje. Traenje najboljih metoda za izvlaenje koristi iz saznanja i umea koje se steklo, trai, takoe, napore preduzimljivosti, napore ija jasna koncepcija moe samo proizai iz mnogih duhovnih koncentrisanja. Neki se nau u svojim, manjevie poodmaklim godinama, pred perspektivom promene osnovne orjentacije, koja je proizala iz nepredvienih okolnosti, ili suvie jednostavno sagledanih, jer prvotna orjentacija nije donela zadovoljenje.

168

Ovde je opet ispravnije raunati na svoje sopstvene duhovne izvore nego li na kakav spoljni oslonac da bi se sainio plan za reorganizovanje. Ako se uskladimo sa uputstvima datim u ovoj knjizi, u pogledu organskog regulisanja, obrade i koncentracije energije, kao i uvebavanja duevne snage, misaona lucidnost, ak i nesaglediva, nee propustiti da se pojavi i odluke koje valja preduzeti, iskrsnue uskoro u punoj jasnoi. Izloili smo u devetom poglavlju teoriju odjekivanja, odazivanja individualne duevno-duhovne delatnosti na determinizam iz koga proizilaze dogaanja. Ta teorija nije samo naa lina. Fabr Dolive i Stanislas de Gvajta su nadugako i jasno objasnili ulogu ljudske volje u skupu uzroka koji raaju sudbine pojedinaca i naroda. A hteti, to je, u naelu, delovati. Svi postupci, zrelo procenjeni koje vi preduzimate u pogledu toga da ostvarite onaj cilj prema kome teite, imaju dva efekta: jedan neposredan, trenutan, materijalan, moglo bi se rei; i drugi -posredan, nevidljiv, ije dejstvo na uzronost, na virtuelnost aktuelno delujuu, biva utoliko usaglaeniji sa vaim tenjama ako je va odgovorajui ar bio to intenzivniji i istrajniji. Pod uslovom da delujete, da sebi predoavate sa lucidnou to to elite postii da izvravate smelo neposredne napore koji se nameu za stvar, vi ete dejstvovati na pratee uzroke i, ono to se, na trenutak, nalazilo izvan vaeg dohvata, postae vam doseno. Vae prve stidljive, nesigurne tenje nisu nita manje plodne i pune obeanja; one ojaavaju vau psihiku prirodu, inei je sposobnom za sve smelije i smelije tenje. im raskinete sa inercijom, vi poinjete uspevati. Strpljenje, upornosti i hrabrost su

169

neophodni. Ti kvaliteti postoje u vama u obamrlom stanju. Oni su ljudski i ako meu vaim pobudama ima mekunih, iscrpljujuih i nedosenih, ima isto toliko velik broj i onih snanih, okrepljujue prirode, odlune individualnosti, ratnikog duha. Sutastvo njihovih svojstava je u vama. Dajte svoje odobrenje toj grani svog naslea i vi ete nadvladati elemente debiliteta koji su vam, moda, bili namenjeni. Niste sami usred kolektiva manje ili vie neprijateljskog; ela jedna kolona predaka vas podrava. Vaa jedinstvenost utapa se u beskrajnost,- u ijim nedrima vee najintimnije misli imaju odjek. Poveavajte svakog dana poverenje u samog sebe. Budite sasvim svesni svojih nedostataka i slabosti - to je prvi uslov da ih nadvladamo - ali budite podjednako svesni vae mogune perfektnosti, zamanih izvora koji snae vau linosti i ciljajte na to da svakog dana budete sve sposobniji za to smiljeniju i energiniju delatnost.

170

Deseto poglavlje

KLONULOSTI, MALODUNOSTI, ODUSTAJANJA

1. Nikad se ne obeshrabrujte

ati se na praktinu upotrebu sutine onoga to smo izloili u svojim glavnim poglavljima, pa potom bez malodunosti istrajati vie meseci sluaj je koji se samo izuzetno dogaa. U veini sluajeva, pokae se isprva odluno zanimanje, ali se posle kraeg ili dueg vremena podlee iskuenju da se napor oslabi. Na podmukao nain, stara spontanost, automizmi uslovljeni u dobu detinjstva i pasivne tenje, nadigrale su budnost novog adepta i ponovo nad njim preuzele vlast. Potrebno je da se po drugi put ovlada njima. Posle izvesnog vremena, njihov ofanzivni povratak je neizbean. ta je - tu je; valja se iznova dograbiti s njim. Recite uvek sebi: Ja u se srediti. Odluite da po cenu ponovnog hvatanja u kotac konano pobedite svoje najokrutnije misli, najvie ukorenjene mane, vae najgore slabosti.

171

Kle obesh/abrujte se nikada. Budite vrsti u tom da daje, u samom sebi, intenzivnu ivotnost ve izreenoj formuli: Ja u se uvek srediti. esto i ubedljivo ponavljanje stvorie njenu legitimnost, sigurnost. Na taj nain ete uspostaviti nepomeriv oslonac, jedno nepotopivo ostrvce otpora zahvaljujui kome e ustaljenost vaeg psihikog razvoja ostati obezbeena po cenu prolaznih klpnua, pa ak i trajnijih.

2. Vi ste jedan od izabranih

lako o tome niste mislili, vi ste jedan od izbranih. Svaka osoba kojoj je neka knjiga ove vrste probudila i uvrstila panju, svedoi o predodreenosti za usavravanje i, prevashodno, predispoziciju za postizanje "Stepena duhovne moi iznad svojih granica. Ostvarenje naih snanih tenji zavisi od nas samih, kad ove dostignu intenzitet potreban da izbiju u prvi plan misli i da se tu zadre. injenica da se ova knjiga nala u vaim rukama, pokazuje da ste vi bili odlikovani da uspete u pokuajima koje ona propoveda i objanjava. Njeno itanje je zao-ralo u vama jednu trajnu brazdu. Sve ono iz naih uputa, to ste vi odobrili, sve to se primilo u vama, to ste shvatili, upili, registrovali u svom duhu, stopili sa osnovom vaeg unutarnjeg ivota, dejstvuje na vas same, danonono, na nain mehanike i stalne autosugestije. Desie se da tokom dana ili nedelja, obuzeti neim, rastreseni ili zaposleni, izgubite iz vida tumaenja koja ste usvojili itajui prethodna poglavlja - u dati as na nauk e vam se ukazati pred oima i vi ete se opet njim pozabaviti.

172

3. Visoke i niske tenzije

Najjai kao i najslabiji poznaju periode, dane, trenutke maksimalne krepkosti kao i periode, dane, trenutke minimalnog napona. Bistrina misli, sposobnost naprezanja (drugim reima, truda u nekom napornom poslu), odlikuju maksimum, dok tokom minimuma sud ostaje nesiguran, neodluan; kolebljiv, a zamorenost preovlauje. Nikad nisam upoznao oveka koji ne potpada pod ove dve alternative. To se objanjava time to nai energetski izvori dostiu visoke napone i padaju na vrlo niske, prema individualnom ritmu amplituda to se menja od osobe do osobe, ali neminovno u svakoga. Razume se samo po sebi, da potencijalna mo svagda visoko podignuta u jakih, uvek nedovoljna u slabih zavisi istovremeno od duevno-telesne kondicije i od duhovne obuke, isto kao to miini tonus proizilazi iz kakvoe miia i od njihove svakodnevne uposlenosti. Relativna stabilnost se stie, na prvom mestu, dobrim regulisanjem opteg ponaanja. Povodom toga, obratite se ponovo drugom poglavlju. Na drugom mestu, stabilnost zahteva spremnost izlaganja uhodanim navikama, upranjavanja tanosti i urednosti, nagomilavanja nervnog prilivanja; drugim recima nadziranja impulsivnosti i ekspanzivnosti. Proverite sami na sebi izvanrednu dinaminost koja se oseti posle samo nekoliko dana postojane autokontrole - poverenje u sebe, jasnost misli, uverenje, ornost za rad, lini uticaj, sve je poboljano, ojaano.

173

4. Umeti analizirati, ralaniti i nadvladati tekoe Da bi se proirila mo volje, valja - ve smo videli - s jedne strane, podvrgavati se u svakidanjem ivotu nekim pravilima, a s druge strane, posveivati svake nedelje, as ili dva, izvravanju specijalnih vebi sve dok ne doemo do toga da ih obavljamo sa savrenstvom, lakoom i brzinom. Voditi u praksi rauna o pravilima iznetim u ovoj knjizi, iziskuje panju i udubljivanje. Svakog trena neka pobuda tei da nas skrene od onoga to nam nudi u zamenu razboritosti. Toliki napori redovno zamore poetnika koji se izlae opasnoti da se, usled umora, da odvesti u oputanje ili odustajanje, bar za izvesno vreme. Velika pomo se tada moe nai u "upotrebi vremena", udeavanju budnosti preko dana i u odavanju duom i telom svakoj planiranoj preokupaciji. Neka su vai poslovi, zadaci, ne znam koliko, lieni cara - ne mari! Iskoristite ih kao stabilizatore usredsreujui svoju misao na najmanju pojedinost i nastojte da ih obavite savreno. Na taj nain ete ostati hladnokrvni, smireni i prisebni. Pobude iznutra i podsticaji spolja zaticae vas sve manje osetljivim. Stavljanjem u delovanje naela koncentracje sauvaete vidnu otpornost. Predviati svake veeri ta e se initi i ime emo se pozabaviti sutradan, zacrtavati tanu i odlunu meru ponaanja prema svemu i svaemu, eto jednog tipa autosugestije osobito plodne rezultatima. Tokom spavanja, mentalne predstave tako stvarane, raaju sjajno raspoloenje, uvaju od prekidanja samonadzora, koji je osnova duevnoduhovne kulture, tog unutarnjeg straara koga treba odr-

174

avati budnim, od buenja do sledeeg spavanja, ako hoemo da mislimo, govorimo, delamo, postupamo u punom skladu sa svojom samosvesnom milju, uprkos antagonizmima to dolaze iz instinkta, emotivnosti, mate i s druge strane, uticaja drugih. to se tie nekih vebanja - poimence onih koja su izloena u petom poglavlju - ona zbunjuju veinu onih to ih okuaju, prosto zato to oni od svojih prvih pokuaja oekuju potpun uinak. "Nikako da uspem" - piu mi mnogi itaoci. Autor je duan, bez sumnje, jo posle prvog objavljivanja Moi volje da upozori na to poetnike: osim nekih izuzetno predodreenih osoba, niko ne moe izvriti lako neku vebu od prvog dana. Po optem pravilu: mnogobrojni pokuaji su neophodni da bi se uspeno izvrila upranjavana veba, ali svaki pokuaj donosi makar najmanje poboljanje i ako smo spremni da ih nanovo vrimo uredno i postojano, otpori koji se s poetka oseaju, smanjuju se progresivno, a potom iezavaju. Uzmimo jedan primer - usamljivanje. (Poglavlje V, stavka 1). Re je o stavljanju u budnost, a zatim o obustavljanju miljenja. (Ponovo proitajte stavku o kojoj je re). Ovde mogu iskrsnuti etiri tekoe: 1. Neko stanje koje se u poetku vebanja (potpuna nepokretnost i krajnja oputenost miia) ini neostvarljivim. Veba bi hteo stvarno ostati nepokretan. Ali njegova budnost, ometana raznim impulsima, poputa. Odjednom on se mie, rukom, nogom, glavom, ili menja nekoliko puta poloaj. Ako zakljui: "ja neu nikad uspeti da uradim tu vebu" -vara se! Moe savreno ovladati svojom uzrujano175

u, pod uslovom da obnovi svaki put svoj pokuaj tokom, otprilike, trideset minuta. Jedno dve - tri nedelje smetnja e potrajati, ako i ne iezne, bie umanjena u vrlo ohrabrujuoj meri. Ako posle svakog prekidanja nepokretnosti, opet pokua, stvorie uslov za njeno omoguavanje na jedno znatno due vreme, umesto dva ili tri minuta, poi e mu za rukom pet ili deset minuta nepokretnosti. 2. Hiperprodukcija misli i slika preostaje ak i posle petnaest minuta na istom vazduhu ili pred irom otvorenim prozorom. Moe se, takoe, isturiti kroz prozor, to odmah dovodi do irenja disajnih organa. Svest opsednuta sanjarijama, to je, bez su mnje, odmarajuce, ali nespojivo sa postizanjem nameravanog postignua - potpuno obustavljanje toka misli aktivnih ili pasivnih. U ovom sluaju, radi se io optoj sklonosti prema sanjarenju, to valja pretho dno pobediti. Kako? Treniranjem namerne promene to je opisano u poglavlju II, paragraf 4. Uosta lom - to je ovde osnovno - stavljanje u dejstvo, izvr avanje onoga to je predmet jednog poglavlja ove knjige, olakava i ini moguim sledee vebe. Tako, usamljivanje, savetvovano u petom poglavlju, ne moe biti postignuto pre no to se ovlada onim o emu se govori u etiri prva poglavlja.
3.

Najzad, umesto poputanja, zatim hotiminog obustavljanja miljenja, naglo, dogaa se, dolazi san. U devet od deset sluajeva to proistie iz ne dovoljnog nonog otpoinka. Grekom loeg rada pleksusa, koji su akumulatori nervnih priliva, a u drugim sluajevima, zbog nepravilnog spavanja, ini se tekim biti opruen, nepokretan, a svestan, bu3.

176

dan. Snaan umor dovodi esto do trenutnog sna, im se postavimo u leei poloaj. U oba sluaja, savetujemo da se nastoji postii osamljivanje poetkom dana i na prazan eludac, u poloaju vie sedeem nego leeem. Male doze antinarkotikih lekova mogu biti korisne, ali najhitnije je regulisanje nonog sna. Kad se spava uredno osam ili devet sati svake noi, vebe psihike kulture - i posebno izolovanja - ne izazivaju nikada vanredna spavanja. 5. Kontrasugestije i nain odgovora na njih Meu smetnjama sa kojima se odmerava poetnik, kontrasugestije koje ga koe, zasluuju specijalan paragraf. Kontrasugestije formalnog tipa, kategoriki iskazane, ma koliko bile dekoncentrantne, izazovu najee otpor koji ih poniti. Ali, postoje, takoe, posredne protivsugestije koje su razornije od svih reci na svetu. Govorimo prvo o direktnim protivsugestijama. Jedna ili vie osoba odlue da vas obeshrabre, nastoje da vas uvere u neefikasnost vaih napora, prave se da gledaju na duevnoduhovnu kulturu kao na postupak proizaao iz zabludnih stavova, odbacuju je sa nadmonim izgledom ili sarkastinim tonom. Ovo se ne bi moglo dogoditi, primetimo to, kad bi, u skladu sa osnovnim naelom izloenim na prvim stranicama ovog dela, italac uvao tajnu svog znanja, svoje lektire, svojih tenji; reju, kad ne bi nikome, ma ko god on bio, poverio da se odao razvijanju svoje moi volje. U svakom sluaju, ako se ve ogluio o zavet utanja i govorio o onome o emu je trebalo utati, najbolji odgovor na sve sastoji se u nepristajanju na diskusiju, na naklapanja jednih i drugih, na primedbe i

177

upadice neposveenih. Pustite ih da se troe u svojim kritikama sve dok ih to ne dovede do umora pred vaom nepomuenou. Oni e, nesumnjivo, nekad ponovo pokuati, ali e ih ubrzo zaustaviti vae nepomueno spokojstvo. Posredna protvsugestija dolazi gotovo uvek od bezlinih, fatalistikih, smuenih ili krajnje prizemnih osoba kojima smo okrueni, od svetine. Gledanje njihovog ponaanja, sluanje njihovih izlaganja, nevidljivi ali stalni uticaj njihovih misli, zbunjuje i remeti, manje ili vie, svakog novog adepata na stazi samoostvarenja. Odrati se budnim, promiljenim i duhovno delatnim u moru mrtvila, meu beslovesnom ruljom, to je najvei izazov za oveka od duha. Nekada slian sebi bliskima, adept osea da je postao sasvim razliit, otkrivi latentne mogunosti svog unutarnjeg bia. Odluio se da "pliva protiv struje", dok svi oni sa kojima on ima posla "putaju da ih struja nosi". Razume se, samo po sebi, da e razborit italac zadrati za samog sebe vlastite utiske i nee nikad doputati sebi ni najmanju primedbu na stavove i ponaanje bilo koga drugog. On e nalaziti duhovnu mo u saznanju da se razlikuje od drugih. Ostae suzdran pri svim svoim pobudama, da navede one sa kojima se susree da podele njegova gledita. To bi bio jedan nerzborit utroak energije. Oni koji su u svom razvoju doli dotle da su im potrebna via duhovna saznanja, sami e sebi postajati najbolji uitelji. Jedan drugi vid protivsugestije dolazi iz isuvie raznovrsnih preokupcija ili isuvie brojnih poznanstava. Da biste izvukli pouku iz uputstava koja ste dobili, morate linom razvoju, napretku na stazi samospoznaje, da podredite sve drugo. Va interes 178

,i

da izbegnete ono to vas rastrojava je vrlo velik, kao i ono to vas dekoncentrie, to ^am skree pogled sa vaeg bitnog cilja; znai, morate se kloniti onih ije prisustvo za vas znai gubitak vremena. 6. Suoenje sa nepredvienim preprekama Osim smetnji o kojima se govori u oetom paragrafu, moramo pomiljati i na one to nam ih razna sudbinska talasanja bacaju pred noge tokom egzistencije, u duim ili kraim periodima, iznenadnim nezgodama, nepredvienim tekoama iz kojih ne znamo kako da se izvadimo i iji nam je ishod neizvestan. Kad prisigne neprijatnost, u ovom ili onom obliku, aept, ak i samo teoretiar, duhovne obuke, budui da je dobro usvojio principe i njihove postupke, nee se nikada osetiti pometenim kao ovek ijoj moralnoj grai nedostaje pristojno poimanje moi volje. Daleko od toga da se skri, da dozvoli da ga ophrva malodunost, unite njegova sredstva odbrane. On e u ivotu nai zatitu u tome to zna. Naoruan uverenjem da mora nadvisiti situaciju, on e traiti naine (posebno upranjavanjem naela iz prvog poglavlja) da podstakne lucidnost svog prosuivanja, sredstva da sprovede namere koje se nameu i da ih energino podvrgne procesu izvravanja. Ako u svojoj mentalnosti nije samo usadio principe i postupke koje izlaemo, nego ih je i praktikovao, oigledno, on e se ponaati kao iskusan, naoruan ratnik, spreman na borbu. Prihvatie svaki izazov, siguran u sebe i esto sasvim raspoloen da odmeri ono to je u to uloio. Izai e iz borbe ojaan, sa saznanjem da najgore u
1,79

ivotu nije iskuenje - koje razmrdava - nego mlitavost i umalost. Svi oni to, osim savrenog usvajanja principa i postupaka koji su predmet ovog dela, usklade s nijm i svoje ponaanje - osobito to se tie osmog poglavlja Mo direktnog uticaja volje na sudbinu -podredie sebi, u zadovoljavajuoj meri, uzronike svoje budunosti, da bi.vlastitom voljom upravljali svojom sudbinom i da bi spremni doekali sve nedae - line, kolektivne i opteoveanske. Oni su, za sebe, izgradili postolje na kojem vrsto stoje u svim okolnostima, odolevajui svemu na vlastitom putu samospoznanja i samoostvarenja. Za njih su sudbina i slobodna volja tek razliita imena jedne te iste stvari.

180

POL KLEMAN ZAGO (1889 - 1962)

Poreklom iz siromane porodice, od roenja nenog zdravlja, Pol K. ago imao je teko detinjstvo. Ceo njegov ivot odvijao se u Parizu, gradu koji je izuzetno voleo. U osamnaestoj godini otkrio je hipnotizam u kontaktu sa jednim strunjakom, A. Lapotrom, ali ga je u tajne hipnotizma uveo Hektor Dirvil iji je bio uenik od 1907, da bi ubrzo potom postao i njegov saradnik. Preko hipnotizma u njemu se rodila ljubav prema okultnim znanjima i primenjenoj psihologiji. Temeljno je prouavao prvo magnetizam, zatim astrologiju, kirologiju, fiziognomiku i osobito, grafologiju u kojoj je zablistao. Njegova duboka saznanja u oblasti individualne psihologije dovela su do raanja jednog znaajnog knjievnog dela koje zrai po elom svetu. Sa svih strana su mu to posvedoili njegovi itaoci: njegove knjige su im donele vrstinu u iskuenjima, sranost i smelost u poduhvatima i mnogi su, zahvaljujui njemu, postigli uspeh u ivotu.

181

Pol K. ago - to je UBpon samouka. Bez diplome, on je samog sebe duhovno uzdizao celog ivota. Obdaren udesnim pamenjem, bio je istinski erudita. Njegov uticaj na brojne itaoce bio je velik, ali ga to saznanje nije uinilo tatim. Nijedan drugi spisatelj nije bio toliko lien svake knjievne tatine; uvek je zaueno irio oi sa neskrivenim smekom, kad bi mu se prialo o dobrobitima koje su njegove knjige donele. Umro je onako kako je i iveo - tiho i nenametljivo. Sahranjen je na parikom groblju Tije, bez ikakve zvanine pompe; ispraen od nekolko najprisnijih prijatelja. On slua, kao najlepu uspavanku u grobnoj kolevci, hvalopoje miliona italaca koji su mu zahvalni na tome to su, uz njegovu pomo, prebrodili mnoge tekoe u ivotu, Stiui saznanja o vlastitim mogunostima na putu samoostvarenja.

182

SADRAJ

PREDGOVOR KONANOM IZDANJU............. 7 UVOD.................................................................. 10

Prvo poglavlje: Kako se pripremiti za obuavanje volje....................................... 15 Drugo poglavlje: Kako se upravljati.................. 27 Tree poglavlje: Kako stei savrenu sigurnost................................................... 49 etvrto poglavlje: Kako organizovati svoju sudbinu..................................................... 66 Peto poglavlje: Veliki izvori ivotne energije...... 92 esto poglavlje: Neposredno delovanje volje na organizam i kako ga iskoristiti.............107 Sedmo poglavlje: Neposredno delovanje volje na druge...........................................123 Osmo poglavlje: Neposredno delovanje volje na sudbinu................................................146 Deveto poglavlje: Praktina upotreba................155 Deseto poglavlje: Klonulosti, malodunosti, odustajanja...............................................171 BELEKA O AUTORU......................................181