Matematiki fakultet

SEMINARSKI RAD
Tema : ARHIM ED

Predmet: Metodika nastave matematike 2

Student: Gordana Beli

I UVOD

Arhimed je bio najvei matematiar helenistike epohe i celokupnog Starog sveta. Roen je oko 287.g.p.n.e., u Sirakuzi na Siciliji, u porodici matematiara i astronoma Fidije. On je jedan od malobrojnih antikih naunika koje znamo ne samo po imenu, ve su sauvani i neki podaci o njegovom ivotu i njegovoj linosti. U Sirakuzi, gde je bio savetnik cara Hijerona, pored matematike bavio se istraivanjima iz oblasti fizike. Prouo se kao konstruktor raznih naprava meu kojima se pominje "beskrajni zavrtanj". Smatra se da ga je konstruisao dok je boravio u Egiptu i primenio ga je u navodnjavanju peanih obala Nila. Predanje kae da je konstruisao mainu pomou koje se mogla izvui na obalu galija puna naoruanih vojnika. Konstruisao je maine pomou kojih su Sirakuani izbacivali teko kamenje na rimsku vojsku, koja ju je opsedala. Veruje se da je tom prilikom, pri prodoru rimske vojske u grad, Arhimed i poginuo. Ubio ga je jedan rimski vojnik u trenutku kada je bio zanesen razmatranjem jednog geometrijskog crtea u vezi nekog problema. Predanje, koje su preneli latinski autori, kaze da se Arhimed pred samu pogibiju obratio vojniku reima: "Ne diraj krugove moje". Najznaajniji Arhimedov prilog pripada oblasti koju danas nazivamo integralni raun. To su teoreme o povrini ravnih figura i o zapreminama tela. U "Merenju kruga" on je doao do obrasca za duinu krunice koristei se upisanim i opisanim mnogouglovima. U svim Arhimedovim radovima zapaa se da je zadivljujua originalnost miljenja, uklopljena u majstorsku numeriku tehniku i stroge dokaze. U njegovim radovima ima veoma mnogo numerikih izraunavanja, i po tome se razlikuje od mnogih grkih stvaralaca matematiara. Zbog toga njegovi radovi, pored svih tipinih grkih osobina, sadre i one izrazito istonjake. U doba kad je Arhimed savladao matematiku toliko, da mu je radi daljeg usavravanja bilo potrebno da ode u inostranstvo,

njegov roak Hijeron, koji je u to vreme imao najviu vlast u dravi, omoguio mu je da ode u Aleksandriju, gde su iveli najvei astronomi i matematiari tog vremena. U Aleksandriji je uio matematike nauke kod Euklidovih naslednika i sklopio je poznanstva sa mnogim naunicima toga doba, sa kojima je vodio intenzivnu prepisku o mnogim matematikim problemima. U tom pogledu veoma su znaajne njegove prepiske sa Eratostenom, astronomom i bibliotekarom aleksandrijskog muzeja, kao i sa Kononom, astronomom i matematiarem sa ostrva Samos. U ovom periodu se bavio i astronomijom i je konstruisao planetarijum, pomou kojeg je bilo mogue ilustrovati meseeve faze, kretanje planeta i pomraenje Sunca i Meseca. Postoji niz podataka na osnovu kojih se moe zakljuiti da su u ovom ranom periodu Arhimeda najvie interesovala pitanja mehanike. Doao je do zakljuka da se postavke i matematike metode mogu primeniti i kod reavanja onih isto matematikih zadataka, koji se ne mogu reiti nainima elementarne geometrije, ali da zato treba preinaiti mehaniku u tanu, strogo matematiku nauku, ije bi teoreme bile logiki zakljuak malobrojnih, potpuno oevidnih postavki. Arhimed je bio tako genijalan, posedovao je tako sjajan um i stvorio tako velika bogatstva u oblasti teoretske nauke, da nije hteo da zadri za sebe ma i jedno od dela o konstrukciji maina kojima je stekao sebi ime i slavu. Prva knjiga dela "O ravnotei ravnih tela ili o teitima ravnih tela", koje je dolo do nas u dve knjige posveena je pitanjima teorijske mehanike. Ovo je Arhimedovo delo koje je najranije do nas dolo. Tu je teorija dvokrake poluge i nalaenje teita trougla, paralelograma i trapeza. Arhimed se vratio u rodni grad kao veliki naunik svetske klase. U to vreme u krugu matematiara je postojao interesantan obiaj, da svaki matematiar koji otkrije i dokae neku matematiku istinu, pre objavljivanja, svoje postavke bez dokaza saopti najveim matematiarima kao zadatak da dokau. Tako je i Arhimed vrio prepiske sa vodeim matematiarima meu kojima su Konon, pa njegov uenik Dositej, a zatim i Eratosten.

II ARHIMEDOVI RADOVI

O LOPTI I CILINDRU

Delo "O lopti i cilindru" koje je izalo odmah posle dela "O kvadraturi parabole". I ova knjiga poinje sa nizom aksioma definicija i lema. Dokaz obrazca za povrinu omotaa kupe je jedan od najtipinijih primera Arhimedove reductio ad absurdum (dovoenje do besmislice). Deo dokaza je sledei: Neka je povrina kupine osnovice R, njen poluprenik r, izvodnica l, srednja proporcionala izmeu r i l neka je m. Neka je M povrina kruga sa poluprenikom m, a S povrina kupinog omotaa. Treba dokazati da je S=M. Neka je S razliito od M, tada je ono ili vee ili je manje od M. Neka je S>M. Oko kruga M opisaemo i u krug M upisaeno mnogouglove sline jedan drugom, tako da odnos izmeu njihovih povrina bude manji od odnosa S:M. Oko kruga R emo opisati i u krug R upisati mnogouglove sline prvim, a oko kupe- piramide koje imaju ove mnogouglove za osnove. Neka je povrinamnogougla opisanog oko R jednaka R1, a opisanog oko M jednaka M1, neka povrina mnogougla upisanog u R bude jednaka R 2, a upisanog u M jednaka M2; neka povrina omotaa opisane piramide bude jednaka S1. Tada imamo: R1:M1=r2:m2=r:l=R1:S1, odakle je M1=S1. Ali prema uslovu je M1:M2<S:M, pa je prema tome S1:M2<S:M. Ali nemogue je da bude: S 1>S, a M2<M; prema tome prvi odnos ima vei brojilac i manji imenilac od drugog, pa nije mogue da je manji od drugog nego je vei. Znai, nejednakost S>M nije mogua. Na isti nain Arhimed dokazuje da je i S<M nemogie. Znai mora biti S=M, to je i trebalo dokazati. Najvanije osnovne teoreme u ovom delu su teoreme o povrini i zapremini lopte i loptinog odseka.

Arhimed upisuje u krug pravilan mnogougao sa parnim brojem strana 2n i povlai pomone linije, prikazano na slici 1. Zatim ceo krug obre oko prenika AG, kao osovine. Tako obrtanjem

slika 1 mnogougla dobija dve kupe ABb i GFf i niz zarubljenih kupa BbCc,CcDd itd., a obrtanjem kruga dobija loptu. Prave Bb, Cc, Dd itd. su paralelne medj sobom, kao i bC, cD, dE itd. Na osnovu slinosti trouglova AB i ABG dobijamo B : A = GB : BA . Tako i imamo odnose (iz slinosti odgovarajuih trouglova): B : A = b : K = C : K = = f : G . Pa sad "kao to se imaju svi lanovi prema svima, isto tako se ima i jedan prema jednom", tj.
B + b + C + c + ... + F + f = GB : BA A + K + K + L + ... + N + G

ili ukoliko je B+b = Bb, C+c = Cc itd. (Bb+Cc+Dd+ +Ff) : AG = GB : BA. (1) Povrina tela koja se dobija obrtanjem mnogougla bie jednaka (prema obrascima koje je Arhimed ranije izveo za povrinu omotaa kupe rl i za povrinu omotaa zarubljene kupe (r1+r2)l ) zbiru sledeih povrina: kupe ABb=.AB.B, zarubljene kupe BbCc=.BC(B+C) = AB(B+C), zarubljene kupe CcDd=.CD(C+DO) =.AB(C+DO) itd. i kupe FfG = .FG.F = .AB.F. Posle svoenja nalazimo da je traena povrina jednaka .AB(2B+2C)+2DO++2F)=.AB.(Bb+Cc+Dd++Ff).

Ali na osnovu proporcije (1) je AB.(Bb+Cc+Dd++Ff)=GB.AG, odakle je povrina traenog tela jednaka .GB.AG, pa prema tome ona je manja od .AG2 (ili 4r2). Sada Arhimed opisuje mnogougao oko kruga i rasuujui na isti nain dokazuje da je povrina obrtnog tela, slinog onom malo pre razmotrenom, ali opisanog oko lopte, vea od .AG2 (ili 4r2). Ukoliko je unapred ve bilo dokazano da se razlika izmeu povrina ovih tela moe uiniti manjom od ma koje date veliine, Arhimed dokazuje putem reductio ad absurdum (dovoenja do besmislice) da povrina lopte ne moe biti ni vea ni manja od .AG2 , pa da je prema tome jednaka ovoj veliini (tj. 4r2). Pre izraunavanja zapremine lopte, Arhimed daje obrazac za zapreminu tela sastavljenog od kupe sa zajednikom osnovicom (ovo telo Arhimed naziva "prostorni romb"). On dokazuje da je zapremina prostornog romba, npr. GBAb jednaka
Gb B AD 3

gde je AD normala sputena iz vrha kupe BAb na izvodnicu druge kupe. Sada, kao u prethodnom dokazu on obre mnogougao ABCDEFG upisan u krug oko osnove AG. Poluprenicima OB, OC, OD itd. , krug deli na iseke AOB, BOC, COD itd. i prouava tela koja nastaju obrtanjem trougla upisanog u svakom iseku. Od obrtanja trougla ABO slika 2 i OFG nastaju prostorni rombovi, od obrtanja ostalih trouglova, npr. BOC nastaju tela sa povrinom zarubljene kupe. Ako ovu zarubljenu kupu dopunimo do pune kupe sa temenom u V, kao na slici 2., onda zapremina tela koja nastaje obrtanjem trougla BOC je jednaka razlici zapremina prostornog romba VCOc i prostornog romba VBOb. Zapremina prostornog romba koji nastaje obrtanjem ABO, jednaka je zapremini kupe koja ima povrinu kupe ABb i visnu h jednaku normali sputenoj iz O (temena jedne od kupa koja obrazuje prostorni romb) na povrinu druge.

Zapremina prostornog romba VCOc je jednaka povrini omotaa kupe VCc. (VCc- VBb). Zapremina traenog tela je jednaka razlici ovih zapremina, tj.
h , odnosno jednaka je povrini omotaa zarubljene 3 h kupe BCbc. . Za nalaenje zapremine celog obrtnog tela treba 3 h sabrati sve ove zapremine. Dobija se povrina tela . . 3 h h , a prostornog romba VBOb je VBb. . 3 3

Isto se dokazuje za telo opisano oko lopte, a zatim dokazuje da zapremina lopte nije ni manja ni vea od proizvoda njene povrine i treine visine sputene iz sredita na povrinu lopte tj. na treinu poluprenika, odnosno jednaka je 4r2. Slinim postupkom Arhimed dobija obrasce za povrinu loptinog iseka koja je jednaka 2 rh i zapreminu loptinog iseka r2h.
2 3 h 4r 3 = . 3 3

O SPIRALAMA

Arhimed primenjuje geometrijska razmatranja da bi izvrio konstrukciju tangente na spirali (punoj liniji) koju je on naroito ispitivao i koju nazivamo njegovim imenom, da bi izvrio kvadraturu iseka s vrhom u njenom sreditu. Tu svoju spiralu definie Arhimed na sledei nain: Neka se poluprava p obre uravni oko svoga kraja O stalnom brzinom, i neka se istovremeno na polupravoj p taka udaljuje od O stalnom brzinom. Tada taka P opisuje u ravni izvesnu liniju - Arhimedovu spiralu (slika 3.)

slika 3.

KONOIDE I SFEROIDE

Preimo sada na jedno od najznaajnijih Arhimedovih dela, na delo "O konoidama i sferoidama". U ovoj oblasti Arhimed je izgleda bio pionir; nita nije poznato o tome da se ma ko pre njega bavio telima koja postaju obrtanjem segmenata koninih preseka oko njihovih osovina. Arhimed je morao sam da izmisli i terminologiju za ova tela. Kao to smo videli, parabolu Arhimed naziva "presekom pravouglog konusa"; shodno tome obrnuti paraboloid nazvao je "pravouglim konoidom"; hiperbolu (tanije, svaku od grana hiperbole) nazvao je "presekom tupouglog konusa"; shodno tome nazvao je obrtni hiperboloid "tupouglim konoidom". Pa ipak, Arhimed ne naziva obrtni elipsoid "otrouglim konoidom, ma da je elipsu nazvao "presekom otrouglog konusa". Elipsoid postao obrtanjem elipse oko njene vee osovine naziva "izduenim sferoidom", tj. "izduenim loptastim telom"; elipsoid postao obrtanjem elipse oko njene manje osovine naziva "spoljanjim sferoidom", tj. "spoljanjim loptastim telom". Mogue je da Arhimed izmislio (ili usvojio od pretrhodnika) ove poslednje nazive jo u ranoj epohi svog stvaralatva, a zatim ih vie nije hteo menjati radi skladnosti itavog njegovog sistema. Ovde on dokazuje da se povrina kruga iji je prenik vea osovina elipse, odnosi prema povrini elipse, kao vea osovina elipse prema manjoj. Dokazivanje se izvodi po svim pravilima Euklidovog metoda iscrpljivanja bez karakteristinog za Arhimeda uporednog uvoenja donje i gornje granice.

O MERENJU KRUGA

U delu "O merenju kruga", osnovna teorema je

8 slika 4

dokaz da je odnos obima ma kog kruga prema njegovom preniku manji od 3 U tu svrhu se primenjuje metod: broj strana upisnog i opisanog mnogougla uzastopno se udvaja, duine obima opisanog i upisnog mnogougla izjednauju se meusobno. Ali Arhimed, razume se, ne misli da nastavlja ovaj postupak sve dotle dok se obimi ne izjednae: on uporeuje ove obime samo radi odreivanja odstupanja, radi odreivanja stepena tanosti dobijenog rezultata. To je njegova prva velika zasluga. Nalaenje obima mnogougla sa brojem strana 2n nije lina Arhimedova zasluga: taj obim je znao da nae Antifont, o emu sedoi srednjevekovni jevrejski naunik XV veka Alfonso, koji u svojoj knjizi "O kvadraturi kruga" kae sledee o ovoj metodi: "Antifont je upisivao u krug pravolinijsku sliku, posle ega je delio svaki luk koji je nalegao na svaku stranu slike, napola. Zatim je vezivao krajeve svakog luka tetivom." I dalje je nastavljao sa svakim lukom. Arhimed je od Antifonta pozajmio samo ideju postupnog udvajanja broja strana upisanog mnogougla s ciljem, kako je on govorio, da se "iscrpe" ili "istroi" itava povrina u krugu. On je uprostio i racionalizovao crte i, izgleda, dobio rezultat putem prostijih i tanijih izraunavanja. Umesto da crta niz opisanih mnogouglova, on nanosi polustrane opisanih mnogouglova na jednu te istu dirku slika 4. Zaista, ako je AB polovina strane opisanog nugaonika, treba smoa podeliti ugao BOA na pola i povui bisektrisu OC, pa emo dobiti otseak AC, jednak polustrani opisanog 2nugaonika. Podelivi zatim na pola ugao COA i povukavi bisektrisu OD, dobiemo otseak AD jednak polustrani opisanog 4n-ugaonika, itd. Tako, ako je AB polustrana opisanog estougaonika, a prema tome ugao BOA je treina pravog, tada je OA=
OC 3 = AB 3 , 2

1 10 , i vei od 3 . 7 71

odnosno OA:AB= OA : AB = 3 : 1 > 265 : 153 i OB:AB=2:1=306:153. (1) Odakle je Arhimed uzeo priblinu vrednost 265:153 za 3 , nije poznato: ili su je izraunali ve njegovi prethodnici, ili je on sam izveo ovo izraunavanje u nekom od izgubljenih dela; Arhimed samo daje gotov rezultat bez ikakvih objanjenja. Za odreivanje duine polustrane 12-ugaonika AC, 24ugaonika AD itd. Arhimed koristi teoremu: bisektrisa deli osnovicu na delove proporcionalne bonim stranama: OB:OA=BC:CA (OB+OA):OA=(BC+CA):CA

(OB+OA):OA=BA:CA (OB+OA):BA=OA:CA. Iz relacija (1), sledi (OB+OA):BA=(265+306):153=571:153. Prema tome je OA:CA=571:153, ili

(2)

OA=571 deo, CA=153 dela. Da bismo odredili odnos OC:CA, uzmimo u obzir da je hipotenuza trougla OAC, ije su katete CA i OA, pa je prema tome OC2=CA2+OA2. Ali iz (2) je CA2+OA2=(1532+5712) delova, OC2=(1532+5712) delova OC2:CA2=(1532+5712):1532=349 450:23 409, na osnovu ega Arhimed pie OC:CA> 591 : 153 , a kako je Arhimed izvukao kvadratni koren iz 349 450, nije nam poznato. Primenjujui isti nain kod daljeg udvajanja broja strana, on dobija za polustranu 24-ugaonika
1 8 1 OD:DA> 1172 : 153 , 8 1 3

OA:DA> 1162 : 153 ,

i dalje nastavljajui postupak dobija polustranu OF 96-ugaonika: OA:AF> 4673 : 153. Zatim nalazi odnos izmeu prenika prema celom obimu, tj. R: > 4673 : (153 96) > 4673 : 14 688 , ili
1 :R< 14 688 : 4673 < 3 + 2 1 2 < 31. 1 7 4673 2 667
1 2 1 2 1 2

10

Za nalaenje donje granice (slika 5) Ahimed poinje od strane upisanog n-ugaonika AB. Ako se spoji taka B sa suprotnim krajem

slika 5 A1 prenika AA1 dobiemo pravougli trougao. Ako podelimo ugao AOB na pola i povuemo bisektrisu OC, onda e strana AC biti strana 2n-ugaonika. Ali, povukavi CA 1, uveriemo se da e se pri
AOB , a <AA1C= tome i ugao AA1B podeliti na pola (jer <AA1B= 1 AOC ). Prema tome i kad delimo ugao kod A 1 na pola uvek 2 1 2

dobijamo stranu mnogougaonika sa udvostruenim brojem strana. Trouglovi ACA1 i ACK su slini, jer je CAK = BA1C , poto su nad istim lukom CB, a BAC = CA 1 A i prema tome CAK = CA 1A ; A UGAO ACA1 je zajedniki. Prema tome imamo CA1:AC=AC:CK=AA1:AK, a poto je A1C bisektrisa ugla BA1A, sledi AA1:AK=A1B:BK, pa iz poslednje dve relacije sledi CA1:AC=(AA1+ A1B):(AK+BK), CA1:AC=(AA1+A1B):AB, odakle je, u sluaju estougla CA1:AC=(2+ 3 ):1. Istim nainom kao u sluaju opisamog 96-ugaonika, dobijami za upisani 96-ugaonik odnos obima prema preniku, tj. :R> (66 96) : 2017 > 6336 : 2017 > 3 Arhimed tom metodom nije iao daleko, ali ipak toliko da je za broj , kako to danas kaemo, naao da se nalazi izmeu 3 .
1 10 i3 7 71 1 4 1 4 10 . 71

11

Kako je 3

1 10 =3,1428..., a 3 =3,1408... Arhimed je, dakle, 7 71

dobio tane dve decimale broja , tj. = 3,14..., a granica odstupanja je jednaka
3 1 10 1 3 = 0.002 . 7 71 497

KVADRATURA PARABOLE

Metodu beskrajnog uzastopnog pribliavanja nalazimo, jo jasnije, u Arhimedovom nalaenju povrine odseka parabole kvadratura parabole. Ta metoda je dobila svu svoju vrednost tek pronalaskom infinitenzimalnog (diferencijalnog i integralnog) rauna. Beskrajnim pribliavanjem dolazimo do tzv. graninih vrednosti, a pojam granine vrednosti ili granice je osnovni stub diferencijalnog i integralnog rauna i svekolike vie matematike. U tim stvarima Arhimed je, dakle, jedan od prethodika diferencijalnog i integralnog rauna. Evo ukratko kako Arhimed dolazi do povrine, takozvane kvadrature odseka parabole.

12

Da bi dobio povrinu odseka omeenog tetivom (slika 6.).

slika 6 Arhimed povue prvo du AB kroz sredite A tetive PQ, paralelno osi parabole. Oznaimo povrinu trougla PQB slovom . Ona se lako izraunava im su date take P i Q na paraboli. Ako na tetivama PB i QB sagradimo analogno, trouglove PBB 1 i QBB2, polazei od sredita C1 i C2 tih tetiva, imamo dva nova trougla, oba manja od prvog. Jednostavnim geometrijskim posmatranjem dolazimo do toga da je povrina svakog od ta dva trougla /8, dakle, da je povrina oba zajedno /4. Arhimed nastavlja zapoeto raspolovljavanje tetiva beskrajno i tako dobija, izmedju lukova parabole i dvaju trouglova PBB 1i QBB2, prvo etiri jo manja trougla kojima je ukupna povrina, kao to se odmah uvia, opet etvrtina povrine prethodna dva trougla, tj. Ponavljajui ovaj postupak dobija osam jo manjih trouglova sa ukupnom povrinom itd. Prema tome, povrina S uoenog odseka parabole ima vrednost beskrajnog zbira
S = + + + ... 16 64 1 1 1 = (1 + + + + ...) 4 16 64

1 = . 4 4 16

1 = 4 16 64

To je geometrijski red ije reenje, koje nalazimo Euklidovim Elementima, glasi

13

1+

1 1 1 + 2 + 3 + ... = 4 4 4

1 1 1 4

4 3

dakle, S=

4 , a time je problem reen. 3

DELO "O POLIEDRIMA"

Pored pet pravilnih poliedara koje je prouavao Platonov uenik Teetet, a koji su kasnije uli u Euklidove "Elemente", Arhimed je dokazao da postoji jo 13 polupravilnih poliedara koji su ogranieni pravilnim mnogouglovima koji meusobno nisu jednaki: to je oktaedar koji je ogranien sa etiri pravilna trougla i etiri kvadrata, tri razliita 14-edra (prvi je ogranien sa 8 trouglova i 6 kvadrata; drugi sa 6 kvadrata i 8 estouglova; trei sa 8 trouglova i 6 osmouglovaa), zatim dva 26-edra (prvi ogranien sa 8 trouglova i 18 kvadrata, drugi sa 12 kvadrata, 8 osmougla i 6 estougla), zatim tri 32-edra (prvi ogranien sa 20 trouglova i 12 petougla, drugi sa 12 petougla i 20 estougla i trei sa 20 trouglova i 12 desetouglova), zatim 38-edar (32 trougla i 6 kvadrata), pa dva poliedra sa 62 baze (prvi 20 trouglova, 30 kvadrata i 12 petouglova, drugi 30 kvadrata, 20 estougla i 12 desetougla) i na kraju dolazi figura od 92 baze, koja se sastoji od 80 trouglova i 12 petouglova.

slika 7

14

III ZNAAJ ARHIMEDOVOG RADA

Arhimed je jo za ivota bio priznat kao veliki naunik, klasik matematike nauke. Doba Arhimeda i Apolonija bilo je kulminacije grke geometrije; posle njih matematika poinje brzo da opada. I pored vanosti i originalnosti Arhimedovih otkria, uticaj njegove matematike u srednjem vek je bio prilino mali. Ali Njegov matematiki rad nije nastavljen ili razvijen, na neki znaajniji nain u starom veku, i pored njegove nade izraene u Metodu da e njegove publikacije omoguiti drugima da naprave nova otkria. To se nije dogodilo dok neke od njegovih matematikih rasprava nisu prevedene na arapski u 8. i 9. veku Tada su napravljeni pokuaji da se proire njegovi rezultati posebno u odreivanju zapremina tela koja nastaju roticijom. Nekoliko znaajnih radova arapskih matematiara u ranom srednjem veku su bili inspirisani Arhimedovim studijama. Ali najznaajnija posledica njegovog rada dolazi u 16. i 17. veku sa tampanjem teksta dobijenim iz Grke u Basel-u 1544. godine. To je bilo prvo tampano izdanje celokupnog grkog teksta Arhimeda sa Eutokijevim komentarom i latinskim prevodom. Prevode mnogih Arhimedovih radova na latinski je radio Federiko Komandino 1558. godine. Ovi prevodi su znaajno uticali na rad najznaajnijih matematiara i fiziara tog vremena, kao to su Kepler i Galileo. Bez otkria rada starih matematiara, meu kojima je Arhimed bio najznaajniji, razvoj matematike u Evropi izmeu 1550. i 1650. godine bio bi nezamisliv.

15

Literatura:

1. S. J. Lurje: "Arhimed", prevod: Nikola Tomii; "Prosveta", Beograd, 1952. 2. Dirk J. Strojk: "Kratak pregled istorije matematike", prevod: Milenko M. Nikoli; Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991. 3. Milo Radoji: "Opta matematika", Nauna knjiga, Beograd 1950. 4. http://www.mcs.drexel.edu/crorres/Archimedes/contents.html 5. http://www.phy.bg.ac.yu/web_projects/giants/archimedes.html 6. http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/history/HistoryTopics.html

16