Uvodne napomene

Moemo

razlikovati nekoliko

optih "tipova" doktorskih disertacija:

empirijske, metodoloke i teorijske. Empirijske teze su najee i one se odnose na reavanje konkretnih arheolokih problema, polazei od nekog teorijskog okvira i koristei se ve razvijenom metodologijom. Metodoloke teze kao opti cilj imaju razvijanje novih metoda, to ne znai da one nemaju empirijsku komponentu. Naprotiv, metodoloki doktorati moraju nuno da imaju empirijsku proveru metoda i to takvu proveru koja moe da presudi da li je metod dobar tj. da li na osnovu njega dolazimo do informacija koje elimo. Stoga je za metodoloki doktorat neophodno da mi ve iz nezavisnog izvora znamo ono to novi metod treba da nam omogui da saznamo u nedostatku nezavisnog izvora informacija (kao to je to gotovo uvek sluaj u arheolokim istraivanjima). Na primer, ako smatrate da ste osmislili novi metod relativnog datovanja vinanskih figurina, taj metod se moe testirati jedino u sluajevima kada nam je na osnovu nezavisnih izvora podataka (npr. stratigrafije ili C14 datuma) poznata relativna hronologija. Teorijski doktorati se bave definisanjem novih teorijskih okvira ili redefinisanjem starih. Ovakvi doktorati su najsloeniji, jer osim zahteva za originalnom konceptualizacijom arheolokih i antropolokih problema, proistie zahtev za formulisanjem i testiranjem metodologije. Naravno, mogue je da jedna teza ima elemente sva tri "tipa", ali s obzirom na to da su empirijski doktorati najei, ovde e biti predstavljena struktura prevashodno ovog tipa. Treba posebno naglasiti da ovo to sledi nije jedini mogui nain strukturisanja doktorskog istraivanja i doktorske disertacije. Stoga ovo uputstvo ne treba shvatiti preskriptivno, ve samo kao jedan mogui model za osmiljavanje i strukturisanje istraivanja.

STRUKTURA (NACRTA) DOKTORSKE DISERTACIJE

Uvod - predmet istraivanja i teorijski okvir

Polazna taka disertacije jeste definisanje predmeta istraivanja. Treba odmah naglasiti da predmet istraivanja ne mogu da budu predmeti ili arheoloki materijal. Predmet istraivanja ne mogu biti npr. keramika ili tipologija keramike. Predmet istraivanja odnosi se na odreeni skup arheolokih, istorijskih ili antropolokih problema kojima e se baviti teza. Predmet istraivanja mogu biti npr. demografski aspekti, drutvena struktura, tehnologija, specijalizacija i sl. Ukoliko se radi o empirijskom doktoratu u uem smislu, nuno je dati prostorne i vremenske okvire istraivanja. Definisanje predmeta istraivanja u uskoj je vezi sa teorijskim okvirom. Odreena tema ili problem se moe sagledati iz vie teorijskih okvira, a odreeni problemi proistiu samo iz nekih konkretnih teorijskih okvira. Ne postoji ateorijska arheologija. Arheoloki zapis i antropoloka i istorijska stvarnost imaju beskonano mnogo obeleja i aspekata. Sam izbor predmeta istraivanja je u sutini teorijski in, jer iza svakog izbranog predmeta istraivanja i iza svake izabrane teme stoje pratei koncepti koji stoje u nekim pretpostavljenim odnosima koji zapravo ine celinu tog predmeta tj. teme. Izbor teorijskog okvira odreuje relevantna obeleja i aspekte koji e figurirati u istraivakim pitanjima i hipotezama. Predstavljanje teorijskog okvira ne znai bezrezervno stavljanje pod neki konkretni teorijski barjak, ve pre svega podrazumeva iznoenje osnovnih pretpostavki istraivanja. esto se jedan predmet istraivanja moe sagledati iz razliitih teorijskih perspektiva. Na primer, u nekim teorijskim sistemima demografske promene su uzrok, a u nekima posledica kulturne promene, u nekim su posrednici, a u nekima nisu vane. Dakle, u ovom delu nacrta ili teze, neophodno je predstaviti prethodna teorijska i empirijska istraivanja predmeta kojim se bavite. Koji su sve nereeni problemi vezani za taj konkretan predmet istraivanja? Kakva reenja se nude? Koji su nedostaci postojeih reenja? Sledei korak jeste formulacija vaeg pristupa problemu, to podrazumeva izbor odreenih polaznih pretpostavki, izbor teorijskog okvira i relevatnih dimenzija koje iz teorijskog okvira proizlaze. Na primer, ako elite da sagledate problem neolitizacije Balkana sa stanovita kulturne ekologije, relevantne dimenzije i koncepti koje figuriraju u toj teoriji su veliina populacije, koliina kalorija, klimatski faktori i slino. Treba praviti razliku izmeu polaznih pretpostavki i hipoteza. Iako rei pretpostavka i hipoteza u mnogim kontekstima sinonimi, u kontekstu naunog

istraivanja, polazna pretpostavka je neto to se u istraivanju direktno ne proverava, ve se od toga polazi tj. to se a priori pretpostavlja kao tano. One najee predstavljaju rezultate nekih prethodnih empirijskih i teorijskih razmatranja, a ne proizvoljne pretpostavke. Hipoteze su, sa druge strane, iskazi koji se proveravaju istraivanjem, primenom metoda na podatke. O ovome e biti rei kasnije, ali je bitno naglasiti da su polazne pretpostavke neto to se ne proverava direktno tokom istraivanja nego se pretpostavlja kao tano i slui kao osnova za sprovoenje istraivanja. Kao jedan, moda banalan primer, moe se navesti Volfov zakon o remodelovanju kotanog tkiva kao nuna pretpostavka u svakom fizikoantropolokom istraivanju koje se bavi rekonstrukcijom fizikih aktovnosti.

Cilj istraivanja, istraivaka pitanja i hipoteze

Mogu se razlikovati cilj istraivanja u irem i uem smislu. Cilj istraivanja u irem smislu jeste doprinos reavanju jedne ire klase problema npr. doprinos istraivanju socio-kulturne evolucije bronzanodopskih drutava. Bitno je opravdati svoje istraivanje tj. pokazati zato je ono znaajno u irem kontekstu tj. kakve implikacije vai rezultati mogu imati po teorijski okvir iz koga polazite i na oblast istraivanja kojoj teza pripada. Cilj istraivanja u uem smislu, a to je kljuni deo teze, jeste da se testiraju istraivake hipoteze i/ili da se odgovori na istraivaka pitanja. Kao to se vidi, postoje dve vrste cilja: jedan je testiranje hipoteza, a drugi je odgovor na istraivaka pitanja. Nije iskljueno da se u jednoj tezi nae i testiranje hipoteza i odgovor na istraivaka pitanja. ta su hipoteze? Hipoteze su tvrdnje o odnosu izmeu dve ili vie dimenzija ili o konkretnoj vrednosti ili raspodeli neke dimenzije. Dimenzije proizlaze iz teorijskog okvira i problema kojim se bavi teza. Primeri istraivakih hipoteza su: -Individue vieg drutvenog statusa imale su ishranu bogatiu proteinima od individua nieg drutvenog statusa. -Veliina populacie u naselju u pozitivno e vezi sa stepenom drutvene hierarhizacie. -Stopa rasta neolitskih populacia vea e od stope rasta mezolitskih populacia -Vinanska naselja imau bimodalnu raspodelu povrine. -Neolitske zaednice imau pozitivnu stopu rasta populacie

Primetimo da se hipoteze mogu formulisati i kao pitanja, a vai obratno, pitanja se mogu formulisati kao hipoteze. Tako prvu navedenu hipotezu moemo pretvoriti u pitanje "Da li su individue vieg statusa imale ishranu bogatiju proetinima?", a to pitanje je opet, ekvivalentno prvobitnoj hipotezi. Na osnovu ega onda odluujemo da li emo ciljeve formulisati kao hipoteze ili pitanja? Hipoteze treba postavljati onda kada ih moemo dedukovati iz nekog teorjskog sistema ili prethodnog korpusa znanja, a istraivaka pitanja su primerenija situacijama kada nemamo osnova da oekujemo neki poseban ishod u rezultatima. Na primer, na osnovu teorije o vezi izmeu sedentarizacije i skraenja perioda laktacije, moemo dedukovati hipotezu da e stopa rasta neolitske populacije na nekom podruju biti vea od mobilne mezolitske populacije. Ali, ako nas interesuje oekivani ivotni vek ili stopa rasta bronzanodopske populacije u Vojvodini, nemamo nekog naroitog teorijskog razloga da oekujemo jedan ili drugi ishod i cilj istraivanja bie odgovor da pitanje "da li bronzanodopska populacija sa podruja Vojvodine raste?" ili "koji je oekivani ivotni vek pri roenju za pripadnike ove populacije". Ovakva vrsta istraivanja se naziva eksploratornim istraivanjem.

Materijal, podaci, metodi

Kao to arheoloki materijal ne moe biti predmet istraivanja, on ne moe biti sam po sebi smatran za podatke. Podaci su opservacije na arheolokom materijalu ili arheolokom zapisu uopte, a poto se moe posmatrati gotovo beskonano mnogo obeleja, od teorijskog okvira, postavljenih hipoteza i metodologije merenja (u najoptijem smislu) zavisi koja e obeleja biti posmatrana i kako e podaci biti proizvedeni. U arheologiji, kao i u drugim naukama, moramo eksplicirati na koji nain emo pojmove i dimenzije koji figuriraju u hipotezama meriti na arheolokom materijalu. Ovo se naziva operacionalizacija. U arheologiji je ovaj problem naroito izraen, jer nae hipoteze se odnose na antropoloku stvarnost i ljudsko ponaanje koje ne moemo direktno da posmatramo, ve moemo samo da zakljuujemo o ovim pojmovima na osnovu arheolokih ostataka. Zato je problem operacionalizacije antropolokih i bihevioralnih koncepata duplo sloeniji u arheologiji, jer mi ne samo da moramo teorijski koncept da operacionalizujemo kroz neko konkretno ponaanje ili fenomen (npr. teorijski konstrukt intenzifikacije poljoprivredne proizvodnje moe

se operacionalizovati kao prosean prinos po hektaru), ve moramo da znamo i kako to ponaanje ili fenomen ostavljaju traga na materijalnoj kulturi (mi ne moemo da vidimo koliko je koje domainstvo ponjelo ita, ali moda moemo da merimo broj ili zapreminu posuda za skladitenje). Na primer, ukoliko je naa istraivaka hipoteza da je vii drutveni status domainstva u vezi sa njegovom veliinom, mi moramo da ekspliciramo kako emo meriti status, a kako veliinu domainstva. Takoe, neophodno je i opravdati zato se koristi jedan nain operacionalizacije, a ne drugi. Na primer, drutveni status se moe meriti koliinom inventara, kvalitetom inventara tj. prisustvom neke posebne klase predmeta, elaboracijom arhitektre, dok se veliina domainstva moe meriti npr. povrinom kue, brojem soba, zapreminom posuda za skladitenje i sl. Ili recimo da nas interesuje promena veliine populacije u nekom regionu u nekom vremenskom periodu. Stopu rasta populacije moemo meriti na osnovu naseobinskih podataka ili na osnovu skeletnih podataka. Drugi deo metodoloke sekcije odnosi se na predstavljanje analitikih koraka koji e biti preduzeti na podacima, tj. kako e tano biti testirana svaka hipoteza i kako e biti odgovoreno na istraivaka pitanja. Vratimo se primeru sa istraivanjem promena u veliini populacije u nekom regionu. Ukoliko se stopa rasta meri na osnovu naseobinskih podataka, onda bi jedan od moguih metoda bilo praenje promene uestalosti kua u razliitim fazama ili poveanje broja lokaliteta, dok bi metod ocenjivanja stope rasta na osnovu skeletnih podataka podrazumevao sasvim drugaiju metodologiju.

Rezultati

Rezultati predstavljau rezultat primene metoda i analitikih tehnika na podatke. Rezultati je neophodno detaljno predstaviti.

Diskusija

Diskusija predstavlja komentarisanje dobijenih rezultata u kontekstu hipoteza i istraivakih pitanja. Da li su hipoteze potkrepljene ili oborene? Kakvi su odgovori na istraivaka pitanja? Da li postoje dvosmislenosti i problemi u interpretaciji rezultata?

Kako se dobijeni rezultati uklapaju sa prethodnim istraivanjima i hipotezama drugih istraivaa?

Zakljuak

ta se moe zakljuiti na osnovu rezultata studie? Koe nove probleme otvara studia? Koi su eventualni nedostaci studie? Predloiti postupke za otklanjanje tih nedostataka i smernice za budua istraivanja

Zavrne napomene uz tekst "Struktura (nacrta) doktorske disertacije

Celine koje ine strukturu teze i koje su ovde predstavljene treba pre svega shvatiti kao konceptualne celine koje treba da budu prisutne u nacrtu ili tezi, a ne kao fiksirana poglavlja. Na primer, moete organizovati vaa poglavlja po istraivakim pitanjima i onda za svako od njih posebno pisati metodoloku sekciju. Ono to je bitno jeste da koncepti kao to su predmet istraivanja, teorijski okvir, istraivaka pitanja, podaci, metodi i rezultati budu jasno definisani u nacrtu ili u samoj tezi.