ZALJUBLJIVANJE I LJUBAV Dugo se smatralo da se zaljubljivanje deava potpuno sluajno, iracionalno, kad se najmanje oekuje.

Stari Grci su upravo zato boga zaljubljenosti Erosa predstavljali kao dete koje odapinje ljubavne strelice na sve strane. Eros je tako predstavljen jer deca nisu svesna posledica svoje igre, ne znaju ta rade, to je simboliki dodatno prikazano povezom preko oiju. O zaljubljivanju (engl.=fall in love) najslikovitije govore razne sintagme (ljubav je slepa, zaljubljeni do uiju, zaarani, omaijani, ljubav kao grom iz vedra neba i sl.). Prema miljenju veine zaljubljeni su pali, ne vide, ne uju, karakterie ih gubitak razuma, prevaga oseanja, neka vrsta privremene neuraunljivosti. Neurofiziolozi smatraju da se tada u mozgu deavaju procesi slini onima nakon uzimanja najjaih opijata, a prekid veze nalik je apstinencijalnoj krizi. Razna istraivanja su imala za cilj da odgovore na pitanje koliko stanje zaljubljenosti traje. Podaci se poklapaju sa nalazima neurofiziologa po kojima zaljubljenost u veini sluajeva bledi posle godinu ipo do tri godine, a najvei broj veza se zavrava upravo nakon tog perioda. Meutim, zaljubljeni ne haju mnogo za te podatke jer su na poetku veze sigurni da e biti drugaije, da e opstati za razliku od drugih za koje smatraju da nisu opstali jer nisu bila u pitanju prava oseanja. Veina savremenih autora smatra da je u osnovi zaljubljivanja manje ili vie svesna odluka da se neko zaljubi. Mnogi to izjednaavaju sa gubitom kontrole pa se strah od zaljubljivanja moe posmatrati i kao strah od gubitka kontrole. Zaljubljivanje se ne dogaa sluajno, bez pravila. Kad je nekome odreena osobina veoma vana, dopadaju mu se ljudi koji je poseduju. Zaljubljivanje u potpuno neadekvatnog partnera moe biti i pokuaj separacije preadaptirane osobe od roditelja. Ako neko nije dopustio sebi da se suprotstavi roditeljima u pubertetu kada je to uvremenjeno, pokuae to da odigra izborom neadekvatnog partnera. To je veoma povezano sa niskim samopotovanjem, duboko potisnutim uverenjem da ne zasluuju ljubav, da nisu prihvaeni. esta je tzv.triangulacija, tj.ljubavni trougao. Iako osoba zaljubljivanje u drugog prikazuje kao iznenadno, van kontrole (desilo se), u osnovi takvog izleta je disfunkcionalnost prvobitne veze, nezadovoljstvo postojeim odnosom. Osoba je pre pojave drugog ve jednim delom sebe napustila partnera, pa iz tog dela (ne)svesno posmatra kandidate za ispunjenje potreba. Kada se on pojavi, pokreu se simpatije, pa elja za zajednikim provoenjem vremena, matanje, pa na kraju zaljubljenost. Odupiranje takvom razvoju dogaaja je pitanje odluke. Umesto da se na postojeoj vezi poradi, da se zajedniki prevaziu neslaganja, jedno od njih e poi linijom manjeg otpora i ispunjenje potreba potraiti na drugoj strani. Nekada se osoba, u adekvatnoj vezi i sa kvalitetnim partnerom, iz nekog razloga osea inferiorno(npr. ne prihvata sopstvene godine), pa nalaenjem novog izvora divljenja na pogrean nain pokuava da vrati poljuljano samopouzdanje. Naravno da je najbolje da osobe, ako vide da njihova veza nije ono to su mislili da e biti, ree da se raziu pre pojave treeg. To je najbolje sa stanovita svih uesnika i njihovog budueg emocionalnog vezivanja (jednom doivljena ili uinjena prevara raa nesigurnost u kasnijim vezama). U ivotu se esto deava upravo suprotno. Sazidane na pogrenim temeljima, novonastale veze su uglavnom kratkog veka iz vie razloga: ljubomora i posesivnost unitavaju vezu jer se novom partneru vie ne veruje (ako je prevario jednom, moe opet), idealizovani partner se posle izvesnog vremena sagledava realno pa gubi maginu privlanost , javlja se zakasnelo oseanje krivice prema naputenom bivem partneru, osobe
1

sklone dramatizacijama oseaju dosadu kada postignu cilj pa kreu u nova osvajanja itd. Psihoterapijom osoba stie uvid i deluje se preventivno na budue veze. Psiholozi tenju ka triangulaciji vide u nerazreenim odnosima tokom tzv. edipalne faze. Dete se na uzrastu od 3-5godina pojaanije vezuje za roditelja suprotnog pola. Ako oba roditelja to prihvate kao normalnu razvojnu fazu, ako roditelj istog pola to ne shvati kao takmienje a roditelj suprotnog kao neto vie od deije radoznalosti, dete e moi da na adekvatan nain napreduje ka fazi latencije (koja se poklapa sa niim razredima kole) u kojoj prevagu ine intelektualne funkcije. Nerazreen Edipalni (Elektrin) kompleks vodie (ne)svesnom izboru partnera koji je ve emotivno zauzet i takmienju sa suparnikom(suparnicom). Takav izbor partnera je bekstvo od bliskosti jer se bira neko ko ne moze da bude potpuno u vezi. Prevelika razlika u godinama takoe moe biti jedan od pokazatelja nerazreene Edipalne ivotne faze. Slina nerazreena primarna oseanja se kod nekih ljudi mogu javiti kada par dobije beb u, pa se moe javiti ljubomora na sopstveno dete jer uzima dojueranju nepodeljenu panju suprunika. Na poetku veze ljubomora je esta, ali ako je umerena nije patoloka. Vremenom bi trebalo da postepeno bledi jer se uspostavlja poverenje i veza dobija na kvalitetu. to je osoba sigurnija u sebe i svoje kvalitete manje je ljubomorna, jer druge ljude ne gleda kao na potencijalnu pretnju za vezu. Problem nastaje kada je osoba patoloki ljubomorna, kada nastoji da kontrolie partnera. Ona iskrivljuje realnost, trai dokaze prevare, a u stvari projektuje sopstvene neprihvatljive tenje i nesigurnost na partnera, jer u dubini due misli da ne zasluuje ljubav. Mnogi na poetku veze vie vole da tumae ljubomoru kao znak strasti, a ne pokuaj kontrole zasnovan na nepoverenju. Ljubomora nije ljubav, ve strah od gubitka ljubavi i ukazuje pre svega na nesigurnost ljubomorne osobe. Ljubomora u odraslom dobu je esto ponavljanje nezrelih obrazaca ponaanja iz primarne porodice, proistaklih iz doivljaja da brat ili sestra dobijaju vie roditeljske panje. Prema nekim psihoanalitiarima (Fenihel) najljubomorniji ne mogu da vole ali moraju oseati da su voljeni. Psiholoki odbrambeni mehanizmi u osnovi zaljubljivanja su projekcija, idealizacija i projektivna identifikacija. Idealizacija kao psiholoki manje zreo mehanizam slabi tokom psiholokog sazrevanja i na kraju se gubi. Zaljubljivanje (kao nesvesno idealizovanje drugog) i psiholoka zrelost se meusobno iskljuuju. Odrasli, psiholoko zreli ljudi nisu skloni zaljubljivanju, ve ljubavi. Oni koriste zrelije mehanizme kroz koje posmatraju realnost i uestvuju u njoj. To ne znai da svi koji se zaljube nisu psiholoki zreli, ve da su doneli odluku da ee ukljuuju deiji deo sebe. Ljubav podrazumeva integraciju. Pravi mukarac voli jednu enu (i obratno), zato to je prethodnom integracijom svojih delova linosti postao sposoban za ljubav. Kod ena se deava isto, kad integrie u sebi Eva (ena kao majka) i Lilit (ena kao ljubavnica) delove, bie sposobna da voli svim svojim biima istog oveka na razne naine. Psihoterapija moe biti od velike pomoi u tom procesu sazrevanja, tj.integracije. Bilo koje emocionalno iskustvo samo po sebi nije loe ako ovek izvue pouku, na taj nain bolje upoznaje sebe i svoje potrebe. Ako jo nije siguran ta eli, dobar poetak je ako otkrije ta ne eli, ta mu ne odgovara. Zaljubljenost moe biti i reparacija nakon tekog ivota, reakcija na neispunjene potrebe, pokuaj da se unese malo boje u sivilo svakodnevnice. Sve ee korienje fejsbuka i etovanja dovodi do bumerang efekta, osoba prednost daje virtuelnom umesto realnom, opipljivom, to moe dovesti do prave zavisnosti. Umesto da se bude sa realnom osobom, sa svim vrlinama i manama, sopstvene tenje se projektuju na drugu osobu i na osnovu nedovoljno informacija stie se utisak da je naena srodna dua. Zaljubljenost nije uzajaman, ve jednosmeran odnos, to
2

nije toliko zaokupljenost drugim, koliko svojim odrazom u drugim. Biti objekat zaljubljenosti je moe biti prilino optereujue jer proizvodi tenju da se odgovori na tua oekivanja, da se bude to vie nalik slici koju zaljubljenik vidi tj.projektuje. Zaljubljivanje moe predstavljati pokuaj bekstva od bliskosti, intimnosti. Bliskost podrazumeva uitak ali i rizik da se pokau sopstveni nedostaci, ime osoba postaje potencijalno ranjiva. Zatvaranjem u sebe, postavljanjem barijere izmeu sebe i drugih manji je rizik od povreivanja, ali istovremeno i manji doivljaj lepog. Idealizovanje je mogue zahvaljujui fizikoj i/ili psiholokoj distanci od osobe u koju je neko zaljubljen. Zato je svakodnevni zajedniki ivot posle odreenog vremena uglavnom najvei neprijatelj zaljubljenosti. Stanje zaljubljenosti se ne usredsreuje na na lini razvoj i napredovanja drugog bia, ve daje oseaj da smo stigli do cilja i da dalje napredovanje nije potrebno. Prava ljubav i ne moe poeti dok ne proe zaljubljenost. Ulaskom u brak mukarac oekuje da se ena nee promeniti, a ena da e se mukarac promeniti. Svakodnevnica zato esto deluje vrlo otrenjujue, ali je istovremeno ansa za veu bliskost. Ljubav ujedinjuje razum i emocije, prepoznajui pritom potrebu za linim razvojem. Kad je neko zaljubljen, zapostavlja sve to nema veze sa objektom zaljubljenosti. Kad neko voli, on ima snage da istraje u svim oblastima ivota. Osobe koje vole imaju potrebu za pozitivnim proiranjem sopstvenih i partnerovih kapaciteta. Prema Frojdu normalnost je sposobnost da se voli i radi. Ako se na zaljubljivanje od poetka gleda kao na prolaznu fazu, kao uvod u lepe i zrelije emocije (ljubav), manja su oekivanja a time i manje razoarenje. Zaljubljenost je poklon, a ljubav se neguje. Najosnovnija emocionalna potreba nije zaljubljivanje ve ljubav, potreba da volimo i budemo voljeni.

Jasna Bulaji-Stepanovi, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.rs