nina vlahovic

STAVOVI 0 JEZIKU U OKVIRU OPSTIH IZUCAVAN JA STAVOVA

Uvod JoS je 1966. godine Hounigsvald (H.M.Hoenigswald)' istakao potrebu izuEavanja ne samo onoga Sto jeziku ved i onoga Sto o toin se dogada u salno~n jeziku njegovi govornici Inisle i govore, LI okvim oblasti koja bi se nazvalano~~od~lonz lirigvistikom folk lingziistics). Tenninoln nurod11o li~igvistik~~ mogu se oznaEiti "popularne reakcije na jeziEke pojave, tj. razliEita verovanja, vrednosti, stavovi i sudovi koji se u jeziEkim zajednicaina po tradiciji veziju za pojedine jezike ili jeziEke varijetete i za govornu koinunikaciju uopSte".? Ipak, studije o jeziEkiin
1. I-loen~gswald, [I.: A I'roposal For the Study of Folk
- linguistics, The tlague: Mouton, 1966, 16-26. Bright, W. cd: So~.ioli~ig~ri.stiu, 2. Bugarski, R.: .Jezik 11 (/~IJ.?II,II. Prosveta, Beograd, 1986, 108.

stavovima ostale su i dalje u okrilju socijalne psihologije, antropologije i sociolingvistike, a narodnoj lingvistici tek predstoji da stekne inesto koje joj pripada u okviru ostalih oblasti izuEavanja jezika. Radi boljeg razumevanja prirode stavova o jeziku, na ovom mestu bike neSto viSe rei-i i o stavovima uopSte: njihovom poimanju, srtukturi i funkcijama. Zatiin de ukratko biti izneseni razliEiti domeni istraiivanja stavova o jeziku, uz nekoliko napomena o postojedoj literaturi iz ove oblasti. 10; 1918. godine su Toinas i Znanjecki (Thomas i Z n a n i e ~ k i )socijalnu ~ psihologiju definisali kao nauEno izui-avanje stavova, s t i ~ n Sto se i s a ~ n pojaln stava, kao i njegova definicija, vremenom, u manjoj ili vecoj ineri, menjao. Postoje dva osnovna pristupa izutavanju stavova: jedan krede sa pozicija mentalizma, a drugi sa pozicija bihejviorizma. Ova dva pristupa se prevashodno razlikuju po pristupu strukturi stava. Bihejvioristi krecu od toga da stav ima jedinstvenu strukturu i da se javlja kao nezavisna varijabla. Sinatraju ga vezani~n za otvoreno, ispoljeno ponaSanje i za verbalne odgovore na odredene stimuluse. Bain, kao ekstre~nni bihejviorista, smatra da je jedini naEin na koji je inogude odrediti stavove, putein opservacija i statistiEkiintretiranjem ponaianja u diuStvenim situacijama.' Sa pozicija inentalizina kritika je, opet, prevashodno Llsinerena na tretiranje stava kao nezavisne varijable. Mentalisti krecu od uoEavanja trokomponentne strukture stava tiju definiciju gotovo nezaobilazno proiima jedan elemenat koji bi se lnogao svesti na "spremnost da se reaguje na situaciju" ("readiness to respond to a situation"). Danas se prilikom svakog ozbiljnijeg razlnatranja stavova uopSte, pa i onih o jeziku, joS uvek uzima u obzir Olportova (Allpol-t) definicija stava koja glasi: "Stav je mentalno i neutralno stanje spremnosti, steEeno kroz iskustiro; ono vrSi usmeravajudi i l i dinamicki uticaj na reakciju pojedinca na one objekte na koje se ~ d n o s i . " Cesto ~ poininjane definicije takode su: Sarnofova (Sarnoff) ("Stav predstavlja stanje spremnosti da se povolj110 ili nepovoljno reaguje na skup ~bjekata")~ i karak3. Triandis, C.: Attitrrcles atrdAttit~rrleCirolrgc,New York: .fohn Wiley & Sons, 1972, 2. 4. Agheyisi, R. I Fishman, J.A.: 1-anguage Attitude Studies: A Brief Survey of Methodological Approaches, Atitl1rol1o1ogic.d Litigrii.stics. Bloornington, 12, 1970, 137-57. 5. Vidi beleSku (3), 2. 6. Ryan, E.B.1 Giles, M., eds: Atfifr~de.~ to~va~.ds Lutrgrrcrge Kn-iutio~r. London: Arnold, 1982, 20.

teristiEna, mentalistif ka, Vilijamsova (Williams) ("Stav je unutraSnje stanje, pobudeno nekom vrstom stimulusa, koje moie posredovati u ispoljavanju odredene reakcije")'. Obe ove definicije, kao i Olportova, ukazi~juna trokomponentnu strukturu stava. Naime, po njima, stav Eine: kognitivna komponenta (odnosi se na misli), afektivna komponenta (odnosi se na osedanja) i bihejvioralna ili konativna (odnosi se na ponaSanje).

Fortnircrnje kognitivne kornponente

Zbog nemogudnosti da Eovekov um na razliEite naEinehrima sve informacije i stimuluse koji potiEu iz neposredne okoline, javlja se prirodna tendencija ka kategorizaciji, odnosno "tipiziranjun koje je posledica te iste kategorizacije. Primera radi, u domenu boja, navodno postoji oko 7.500.000 razliEitih nijansi koje su van mogudnosti ljudskog opaiaja. Iz tog razloga se Eesto lnnogi razliEiti stimulusi doiivljavaju kao pojavni oblici jedne iste stvari. Jezik ima kljuEnu ulogu u kategoiizovanju, jer onima koji se njime sluie olakSava upotrebu pojina za koji postoji reE. Poznata je Einjenica da neki jezici imaju bogatiji reEnik od drugih za obeleiavanje odredenih domena opaianja. Kognitivna komponenta stava posebno je zanimljiva za izuEavanje stavova uopSte, pa time i onih o jeziku, bududi da je stvaranje stereotiycr direktno vezano za ovu komponentu. Drugim reEima, stereotipi postoje tam0 gde postoji potreba za kategorizovanjein ili tipiziranjem. UopSteno govoredi, tendencija ka stereotipima uvek je jaEa onda kada se o datoj pojavi, grupi ljudi, objektima itd. zna manje ili nedovoljno. Ukoliko kontakti, bar kada je reE o grupama ljudi, postaju jaEi ili, pak, znanje o odredenoj pojavi vede, stereotipi postaju diferenciraniji i ambivalentniji (ukljuEujudi i pozitivne i negativne karakteristike). Vasiliju, Trijandis i Mekgvajer (Vassiliou, Triandis i McGuire)' su napravili razliku izmedu nortnativnik stereotipel i stereotiper hez tlortrzcltivne kornponente. Nosioci normativnih stereotipa su one grbpe ljudi koje na objektivan naEin razmiSljaju o predstavnicima druge grupe. Kao takvi, ti s t e ~ ~ o t i p i s veoma u bogati i ohredeni, uprkos nepostojanju liEnog kontakta s grupom
7. Fasold, R.: TI~eSociolirig~ii.sfic.~ ((fSociep,Oxford: Blackwell, 1984, 147. 8. Vidi belerku (3). 104-6.

NINA V L A I - 1 0 ~ 1 6

(ili pojavom) o kojoj je reE. "Nenormativni" stereotipi sir nejasni i nedefinisani, obiEno se odnose na gl-upe o kojima nosioci tih stereotipa znaju veorna rnalo. Kada je reE o grupama ljudi, valja primetiti da je pojedinac, ukoliko zna malo o prijateljskoj stranoj gmpi, sklon pretpostavci po kojoj je ta grupa, manje ili viSe, sliEna njegovoj. Ali, ukoliko je reE o grupi koja je apriori okarakterisana kao neprijateljska, taj isti pojedinac de je pre okarakterisati kao potpuno razliEitu. Bjukenen i Kantril (Buchanan i Cantri1)'su zaklj~if ili da prijateljski stav (friendliness) jedne gr-upe ljudi prerna dnrgoj zavisi, iz~neduostalog, i od faktora kao Sto su: rnesto nacija u bipolamom svetu (SAD-SSSK); mesto nacija 11 11 svetskom ratu; neutralnost u ratu one nacije o kojoj je stvoren stereotip; zajednitke granice; zajedniEki jezik. Ovi faktori ukazuju na vainost politiEke komponente u stvaranju stereotipa i u potpunosti uEestvuju u stvaranju jeziEkih stereotipa. EtniEka netolerancija, diskrirninacija i neprijateljstvo Eesto s11 bazirani i na Eisto IingvistiEkim faktorima. Iz till razloga su se unutargrupni oseCaj prijateljstva i osecaj neprijateljstva, usrnereni prema svima koji nisi1 Elanovi te grupe (kao osnovne odlike etnocentrizma), oduvek odraiavali na stavove i akcije jedne grilpe prema jezici~na druge grupe. Stavovi preina nepoznatirn i neprijateljskim grupama ljudi slikovito se odraiavaju na ilnena koja su joS od davnih vremena pripadnici odredenih grupa davali "strancima". Oni koji bi uspevali da se medusobno razurneju nazivali su se "govornicima" ("the speakers") ili "ljudima" ("the people"), a one grupe koje su govorile nerazurnljiviin jezikom bi nazivali "brbIjivcima" ("jabberers") ili "strancima" ("the strangers''). Sofokle je koristio reE "tongueless" ("ljudi bez jezika", "Supljousti") za varvare, da bi istakao razliku izmedu njih i Grka. Po predanju,1 razliEiti izgovor reCi Sibolct, bio je naEi11 razlikovanja "ljudi od Galada" i "!judi od Efraima" i povod za pokolj hiljade ljudi iz Efraiinova plemena.ll

9. Vidi bclc5ku (4), 107 10. S I ~ L , / ~ ~ ) I . St(rrizaiwt, Y I I ~ O , Preveo Dura Danitid. Knjiga o sudijama, Glava 1216. "Onda mu rekoSe: rcci: Sibolet. A on rete: Sibolet, ne mog~Ci dobro izgovoriti. 'Tada ga uhvatiSe i zaklaie na brodu .lortlanskom. I pogibe 11 ono vrcnle iz plemena Elinimova tetrdcset i dviic tisute". Beognd. 1921. 2 19. I I . Vldi i Iie~tzler, .I : 1 Socro1og.v o/ L I I I I ~ I I New ~ I ~ York: , Random I IOLISC, 1965, 240-52.

Bez obzira na to Sto se stereotipi smatraju siroinaSni~n i krajnje inferiornirn procesi~na vrednovanja, postoji hipoteza da oni poseduju 'Ijezgro istine". U prilog ovoj hipotezi govori Einjenica da su cl~~tostereotipi (naEin na koji jedna grupa posinatra samu sebe) i hete~oster~eotipi (naEin na koji jedna grupa posmatra neku drugu grupu) Eesto veolna slitni. FiSer i Trajer (Fisher i Trier)" su ustanovili da nemaEki ~vajcarci sebe smatraju krutim, dosadni~n i konzervativnim, a da ill isto tako vide i francuski ~vajcarci. SliEno je i sa ~tereotip~ima nematkih Svajcaraca i Nemaca i francuskih Svajcaraca i Francuza. Ovakve slit~losti u stereotipima autori objaS~~javajl~ na dva nafina: hipotezoin o postojnnju "jezgra istine", ili hipotezoni da svaka grupa prihvata stereotipe koje druga irna o njoj, a poto~nrazvija autostereotipe koji de ovi~na odgovarati. prihvatiti Ni jedno ni drug0 shvatanje se ne ~ n o i e bezrezervno, jer na stav jedne grupe prema drugoj utiEe veliki broj faktora, od kojih se ne slne zanemariti inedusobni odnos, odnosno status pqjedinih grupa koje se nalaze u kontaktu. Mali je broj gl-upa i jezika koji su LI kontaktu, a koji iinaju jednak status. Bar kaba je reE o jezicima, dobar pririer za ilustrovanje teze da stav jedne grupe preina jeziku druge moie ponekad biti i pozitivniji od stava koji ta gl-upa ima o svom jeziku, izneo je Hej (Heye).lJ U ovoln slutaju olakSavaiuda okolnost .! ie Einienica da se medu ostalinl .J jezici~nau kontaktu nalaze i dva svetska jezika. Nairne, Hej je izufavao ,jezitku situaciju LI Svajcarskoin kantonu Tidino, gde se u ko~ltaktunalaze: standardni neinafki, Svajcarski nemaEki, standardni itali,janski i ticinski - italijanski dijalekt. On je doiao do zakljutka da nemaEki i italijanski govornici visoko cene inedusobne standardne iezike. Niiedna od dve poinenute grupe ne s~natra svoj jezik najlepSi~n (Italijnnlma je najlepSi francuski, a Nerncirna italijanski). Pri t o ~ n , obe grupe smatraju dijalekte (Svajcarski nematki i tidinski) korisni~ni vainim sredstvilna komuniltacije. Moglo bi se zakljutiti da dobri odnosi medu grupama u kontaktu doprinose stvaranju relativno uniformne situacije 11 kojoj se svi jezici podjednako cene. Bez obzira na odsustvo ili prisustvo "jezgra istine", opasnost od for~niranja stereotipa, koji predstavljaju
12. Vidi beleSku (3), 107
13. G~os.ica~i, I:.: f,;/> lVi111 7iro L < J I I ~ I I < I 1111 ~~. ~Y II . / I ~ O ~ ~ I to I CB /~ ;~ / ;~ I II-I p ~ ~ r i l i r ~Ca~nh~.itlge, rr. M A : I-larvard Un~versityPccss. 1982.

N I N A VLAHOVIC

siromagniji proces vrednovanja, bar po Kembelu (Cambell)I4, leii u sledecim razlozima: 1. Najpre, u stereotipiina postoji apsolutizam. Ako se kaie da jedna grupa ljudi poseduje odredene karakteristike, onda se isti sud, bez razlike, odnosi na sve njene pojedinaEne Elanove. 2. Cesto postoji sklonost da se uoEava velika sliEnost inedu predstavniciina matiEne grupe i velika razlika izmedu te i neke druge grupe.
3. Cesto se ne sagledavaju uzroci, pa odatle i tendencija da se nekoj pojavi pripisuju karakteristike na osnovu rase, nacionalnosti, religije itd.

4. Kod grupa u konfliktu postoji mogudnost razvijanja neprijateljskih osedanja koja mogu dovesti do forrniranja negativnih stereotipa. Kada se te iste grupe nadu u nekonfliktnim odnosima, one razvijaju pozitivne stereotipe. Dakle, stereotipi se kredu 11 pozitivnom pravcu onda kada su dve grupe prijateljski nastrojene jedna prema drugoj. a u negativnom, onda kada su u konfliktu. Pri tome sene srne izgubiti iz vida Ein.jenica da ovakve odnose prevashodno odred~~ju ekonomski, politif ki, kulturoloSki i ~nnogidrugi faktori vezani za sredine iz kojih glupe potifu.

Forr~~irrrnje afektivne kon~pot~ ente

~ i i je u u kognitivnom procesu ofonnljena kategorija, postoji inogucnost da se ona poveie sa prijatnim ili neprijatnim stanjima koja, 11odredenim situacijama, lnoglr izazvati prijatna ili neprijatna stanja kod sainog pojedinca. Pik (Peak)" s~natrada stav preina odredenorn predmetu zavisi od instrumentalnog odnosa izmedu objekta i naSih ciljeva: skloni slno da se pozitivno odnosiriio prenla objektu koji nam p o ~ n a i e da postignemo cilj, a negativno onda kada nas taj objekt spreCava ili vodi ka nepoieljnom cilju. Valja napornenuti da emocije postoje samo u onirn sluEajevima gde je prisutna kognitivna spoznaja i gde je odredeno stanje na neki naEin pobudeno.

14. Vidi beleSku (3). 109-10 15. Vidi beleSku (3), 11.

NINA VLAFIOVIC

Fortr~irnnjebihejviorrrlne kornponente Formiranje bihejvioralne komponente stavova u direktnoj je vezi s druStvenim nonnaina. Pod njilna se (u najopStijem smislu) podrazumevaju ideje koje ljudi iinaju u vezi s oniin Sto se sinatra korektniln ili nekorektnim ponaianjem. Bududi da druStvene norine ne samo da namedu odredeni naEin ponaSanja, ved i za neprihvatanje takvog naEina ponaianja predvidaju odredene sankcije, veza bihejvioralne koinponente stavova sa druitveniin norinama Eini se joS jaEoin, prevashodno u odnosu na ostale dve komponente, za Eiji je razvoj neuporedivo relevantnije direktno iskustvo. Ovim dolazimo do problema odnosa izmedu stavova i ponaianja. Naime, stavovi se izvlaEe iz onoga Sto pojedinac kaie o objektu stava, iz onoga Sto oseda prema njemu i iz naEina na koji de se ponaSati preina njemu, sudedi bar po onome Sto taj pojedinac kaie. Do koje mere je ono Sto Eovek govori, oseda i kako namerava da se ponaSa konzistentno sa njegovim stvarniin ponaSanjem, problem je koji socijalni psiholozi svode na odnos stavova i ponaianja. Ne moie se redi da taj odnos uopSte ne postoji, ili da je, pak, iznimno jak. Jednostavno refeno, ponaSanje nije odredeno samo oniln Sto bi pojedinac ieleo, ved ono zavisi i od druStvenih normi kao i od of ekivanih posledica zbog odredenog ponaianja. Tek kada postoji konzistencija izmedu poinenutih faktora postoji i konzistencija izmedu stavova i ponaianja. Drugim reEima, stavovi, sami za sebe, ne mogu predvideti ponalanje. Oni to mogu uEiniti samo u kombinaciji s nonnama i navikama. Pored ovako razmotrene trokomponentne stnlkture stava, zanimljivo bi bilo priinetiti kako odredeni autori vide odnos pojedinih komponenti stava s verovanjima, predrasudama, stereotipima (vet poinenutim) i diskriminacijom. Naime, uobiEajeno je miSljenje da stavovi ukljuf uju verovanja, kao jednu od svojih komponenti. Da bi se takav stav up&tpunio, uzecemo 11 obzir i osedrrnje (npr. neko veruje da je latinski koristan, ali ga ne voli). Drugi autori, kao Rokeah (Rokeach),l6 idu toliko daleko da stavu pripisuju joS sloieniju strukturu. On slnatra da se stav sastoii od sisterna verovanja, a da svako verovanje saEinjavaju ved pomenute tri komponente. FiSbajn (Fishbein), opet, podvlaEi

'

NINA VLAHOVIC

razliku izmedu verovanja i stavova, navodedi da stavovi obuhvataju samo afektivnu komponentu, dok su za verovanja vezane i kognitivna i konativna koinpoiienta.

S obziroin na to da se odnose na verovanja, kao Sto je vec pomenuto kod Trijandisa, stereotipi predstavljaju manifestaciju kognitivne komponente. Ukoliko ill shvati~no na taj naEin, onda bi predrasude mogle da predstavljaj~~ afektivnu komponentu, jer se odnose na ernocionalne reakcije. Po istoj kategorizaciji, diskri~ninacijabi predstavljala konativnu (bihejvioralnu) komponentu, buduCi da se odnosi na ponaSanje koje predstavnike nematitne grupe stavba u nepovoljan poloiaj.
carls Ferguson sve stavove i verovanja, bez obzira na njihovu istinitost, naziva mitovinlri, pa u tom smislu govori o "mitovima o arapsko~n ~eziku".'~

Po Trijandisu, ljudi formiraju stavove iz slededih razloga: a) da bi razumeli svet oko sebe, na taj naEin Sto veoina razliovrsne stimuluse iz svoje okoline njima organizuju i uproSCavaju; b) da bi zaStitili samopoStovanje, jer im stavovi ornogudavaj~rda izbegnu neprijatne istine o njima sainiina; c) zato Sto im pornaiu da se prilagode sloienom svehi. na taj natin Sto im povecavaju Sanse da iz okoline izvuku maksimum pozitivnog; d) da bi iin omoguiili da iskaiu svoje osnovne vrednosti. koje Kac (Katz)18 na sliEan naEin vidi Eetiri f~mkcije stavovi obavljaju za pojedinca: a) utilitarna ili funkcija prilagodavanja b) funkcija zaStite ega c) funkcija izraiavanja vrednosti d) funkcija koja oinogucava sticanje znanja.

17. Fetguson, C.A.: Myths About Arabic, Fishman. .I., cd.: Recrtlir~g it! /hi: S o L i o l o ~ o f l a l t g ~ w g e ,The I lnsi~c: Mouton, 1968, 375-8 1. 18. Vidi belc8ku (3), 5.

Stavovi o jeziku

DosadaSnja razmatranja prevashodno su se odnosila na stavove uopSte, koji se, po svojoj strukturi i po svojoj prirodi, u velikoj meri preklapaju sa stavoviina o jeziku. Ovi su, pak, usmereni iskljuEivo ka jeziku ili jezicima i kao takvi postali su tema mnogobrojnih studija, kako socijalnih psihologa tako i sociolingvista i antropoloSkih lingvista. Bududi da se stavovi ispoljavaju u formi sudova, na ovom mestu bide reEi o jeziEkim sudovima, Eijiin razmatranjem istraiivaE dolazi do relevantnih zakljuEaka. Podelu studija o jeziEkiin sudovima mogude je izvriiti po razliEitim domenima izuEavanja. U najopStijem smislu postoje sudovi: a) koji su usmereni ka jeziku, i time obuhvataju vrednovanja, po razliEitim dimenzijama, razliEitih jezika ili jeziEkih varijeteta; b) koji se odnose na, u zajednici rasprostranjene, utiske o pojedinim jezicima, varijetetima i Eesto njihoviin govornicima, ili funkcijama koje dati jezici obavljaju; c) koji se odnose na primenu odredenih stavova o jeziku, odnosno na sve vrste jeziEkog ponaSanja ili ponaSanja prelna jeziku (npr. jeziEko planiranje, oEuvanje jezika itd.).I9 ~ i n se i da svaki od po~nenutihdo~nena izuEavanja jeziEkih sudova posebno naglaiava po jednu od tri poinenute komponente koje saEinjavaju stn~kturu stava. Razmatranje onoga Sto nazivamo popularnim sudoviina o jeziku uglavnom pripada domenu prve i druge pomenute kategorije, Sto ne znaEi da treda kategorija nije relevantna za njihovo izuEavanje. Naprotiv, ona bi trebalo da iz njih proistitie. Naime, odgovor na pitanje u kojoj meri Einjenice izvedene iz prva dva domena izutavanja mogu uticati na jeziEko ponaSanje ili ponaianje prema jeziku, moie se uslovno uzeti kao jedan od inogudih ciljeva istraiivanja. Podelu samih sudova o jeziku mogude je izvrSiti po razliEitim dimenzijama: po naEinu manifestovanja, vrsti, dejstvu, predmetu. Po naEinu manifestovanja sudovi mogu da otkrivaju svesne i nesvesne sisteme vrednosti. Po vrsti mogu biti estetski, moralni i
19. Vidi belcsku (4), 141

pragmatiEni. Po dejstvu variraju od onih bezazlenih do krajnje opa~nih.'~ BuduCi da je jezik ne samo instrument komunikacije veC i simbol druitvenog i grupnog identiteta on, kao takav, za sobom povlaEi stavove i vrednosti Eiji su nosioci govornici tog jezika, kao i oni koji taj jezik (manje ili viSe) poznaju. Ono na Eemu insistira veliki broj autora koji se bave izuEavanjem stavova o jeziku jeste da vrednovanje jeziEkih varijeteta ~ n o i e da reflektuje neke inherentne 1ingvistiEke manjkavosti ili prednosti, kao i inherentne estetske razlike. No, Sto je Innogo vainije, ono moie da reflektuje druStvenu konvenciju i preferencu. Naime, takvo vrednovanje odslikava svest o statusu ili prestiiu koji se pripisuje govornicima odredenih varijeteta. Po njima su govoinici ti koji se vrednuju, a ne sam jezik. Zato se vedina studija o stavovima prema jeziku svodi na studije o stavovima prema govornicima tih jezika. Dakle, strogo razdvajanje onih studija koje se bave istraiivanjem stavova o samim jeziciina i onih koje u krajnjoj instanci i~naju za cilj predstavljanje stavova o govornicima tih jezika, iz sasvim prakticnih razloga, nije neophodno. Literatuiv iz oblasti izuEavanja stavova o jeziku Cine, preteino, dela sa anglosaksonskog jeziEkog podrutja.?' Do sada moida najobuhvatniji zbornik radova o jeziEkim stavovima (prevashodno s aspekta socijalne psihologije i sociolingvistike), Eini knjiga S t ~ ~ v o pretncz vi jeziClcim v~~rijncijnnza." U ovom zborniku nalaze se i tri studije koje razmatraju stavove prema svetskim jezicima (engleskom, francuskom, Spanskom). Ovi radovi usineravaju painju na vrednovanje razliEitih varijeteta poinenutih jezika, gde se obiEno razmatra jedan standardni varijetet u odnosu na nestandardni, regionalni ili etniEki varijetet. Edvards (Edwards) razinatra odnos izinedu standardnog engleskog i nestandardnih varijeteta koji se koriste u Australiji, Novom Zelandu, Bliskoin istoku. Buri (Bourhis) se bavi odnosom izinedu standardnog francuskog i kvebeikog, belgijskog, flamanski akcentiranog, kongoanskog varijeteta itd. Karanca (Carranza) ispituje odnos izmedu katalonskog i varijeteta ipanskog koji su u upotrebi u Latinskoj Americi, SAD i Spaniji. SliEnu temu obraduje i Senkler (StClair)", bavedi se faktorima koji
20. Vidi bclcgku (2), 112. 2 1 . O litel'ah~risn nstalih podnlcla vidi belesku (6). 12 22. Vidi beleSku (6). 23. Vidi belcSku (6), 164-75.

NINA VLAHOVIC

dovode do formiranja ideje o standardnom jeziku, u ovom sluEaju engleskom, kao jedinom pravom i nedevijantnom jeziEkom varijetetu. Posebnu oblast izuEavanja Eine oni stavovi koji proizilaze iz situacije gde se dva ili viSe jezika nalaze LI kontaktu. U tim sluEajevima jedan jezik se obiEno smatra "prestiinijim" od drugog. Uvek postoji jezik "vedine" i jezik "manjine", koji se po pravilu povez ~ ~sjmanje e prestiinom grupom. Na Haitiju, na primer, "prestiini jezik" je francuski, a jezik neobrazovanih i siromaSnih kreolski; u Peruu su to Spanski i keEua. Veliki broj studija proistekao je iz izuEavanja jeziEke situacije u Paragvaju, gde su u upotrebi dva jezika: Spanski i gvarani. JoS 1965. Rubin je doSla d o zakljucka da, iako se pozitivni stavovi v e z ~ ~ j iu za jedan i za drugi jezik, Spanski je taj koji se uzdiie, a gvarani onaj kqji se omalovaiava. To prevashodno Eine predstavnici vigil1 klasa, kojima je prvi jezik Spanski. Oni tvrde da gvarani nema nikakvu vrednost u svetskim razmerama, da nije produktivan, da neina pisanu gramatiku i da nije pogodan za izraiavanje apstraktnih pojmova. Shodno takvom stavu prema jeziku i njegovi govornici (monolingvalni) se smatraju loSe odgojenim, manje inteligentnim i manje obrazovanim. Oni, pak, koji ga brane s m a t r a j ~ da ~ gvarani poseduje bogat reEnik i specifiEni muziEki i poetski kvalitet. Oni ga, pored ostalog, smatraju potpuno svrsishodnim u diskusijama o filozofskim, teoloikim, nauEni~n i drugim apstraktnim pojmovima iako, s druge strane, u potpunosti shvataju znaEaj koji Spanski ima u ekono~nskoj,polititkoj i kultur~ioj razmeni sa spoljnirn svetom. Ovakvi stavovi o pojedinim jezicima dovode do onih ekstremno subjektivnih, a to jc da se ob~Eno prestiini jezik srnatra lepiim, izraiajnijim, IogiEnijim, a manje prestiini konkretnijirn, grubljim i rnailje gramatiEnim. Na isto~n primeru Spanskog i gvaranija, dvadesetak godina nakon istraiivanja Rubinove, Rouds (Rhodes)" je pokuSao da pokaie da neki ranije stigmatizovani jezici mogu, iz ovih ili onih razloga, postati prilivaceni i cenjeni, Sto je naravno moguce i u ob~nutom smeru. Naime, Rouds je ustanovio da su se stavovi preina njemn z~iatnoizmenili, poSto je gvarani sluibeno priznat kao nacionalni jezik u Paragvaju. U ovom sluEaju promena stava od negativnog prema pozitivnorn prouzrokovana je pri24.Vidi belc<ku (13), pogl.IIl

znavanjein gvaranija kao sluibenog jezika od strane vlade. U drugim sluEajevima, promena stava je posledica sticanja nacionalne nezavisnosti (svahili u Tanzaniji), povedanog stepena autono~?ije(kanadski francuski u Kvebeku ili katalonski u Spaniji). Ono Sto spreEava da se smanji joS uvek veliki broj stigmatizovanih jezika, jeste inherentni etnocentrizam. Izraiavanje negativnih stavova o odredenim jeziEkiln varijetetima Eesto proistiEe iz nepoznavanja razlike izmedu jezika i dijalekta. Mnogi, medu kojima povremeno i lingvisti, odredene jezike nazivaju dijalektiina ili Eak patois, na taj naEin pripisujudi iin negativne odlike koje se obiEno vezuju za dijalekte (kao siromainije, manje grainatiEne i prostije od standardnih jezika). Takvim Valonci smatraju flamanski, zatim Svajcarci koji govore francuski nipodaStavaju Svajcarski neinaEki, a kanadski anglofoni - kanadski francuski. 0 ovoin poslednjein sluEaju najiscrpniju sti~diju je izradio LainbertZ5,detaljno razmotrivSi jeziEku situaciju u Kanadi, gde je uz pomoC rnetode "prikrivenih parova" prevashodno pokazao u kojoj meri su stavovi o jezicima posledica (moida i uzrok) stavova o govornicima ti11 jezika. Cest je sluEaj da negativne stavove, koji mahom potiEu od vedinske grupe, prihvate i govornici inanjinske grupe, da bi na kraju i oni poEeli da doiivljavaju svoj jezik kao "osiromaSen". Veoina bogat doprinos izucavanju jeziEkih stavova uopSte, Eini razmatranje stavova koji potiEu od dece. Takve su studije brojneZ6 i svaka od njih na svoj naEin osvetljava po jedan ili viSe aspekata jeziEkih stavova. Ako postavimo pitanje iz kojih se sve razloga jedan "IepSim" itd., uzimajuci u obzir jezik smatra 'boljimm", razloge ved poinenute u prethodnim razmatranjima, a pri tom imajudi u vidu da oni potiEu od dece, onda bi bilo zanimljivo obratiti painju na studiju Meri Miler (Mary Miller)." Naime, pedesetoro dece indijanaca Pima ispitivano je o tome Sta inisle o upotrebi svog jezika, pre svega zato Sto iive u bilingvalnoj sredini. Radilo se o deci izmedu pet i dvanaest godina. Trideset i jedno dete je na pitanje: "Koji je jezik najbolji?" odgovorilo da
25. Lombcrt, V.: Socijalna psihologija dvojeziCnosti, Radio Beograd ("Psiholingvistika", ur. R.Buga~-ski),1980, 362-92. 26. Vldi beleSku (6): Day, R.R., Children's Attitudes Towards Language, 1 16-3 1. 27. M~llclM.: Uclicfs ol' Indian Children, Arrthropologicrrl L i ~ r gri~tic.\, Dloolnington, 12:4, 1970, 5 1-9.
- 7j.c~';/ ~ o g r ~ r n44 r,

.je to engleski. Navedeni su slededi razlozi: mnogi ne razumeju jezik Pima, reci su lakSe, ljudi se lakSe razuineju, kada neko govori engleski a neko drugi ne, onda ovaj odmah ieli da zna o Eemu se govori iz Eega se da zakljuEiti da deca inisle da se o vainim stvarima razgovara samo na engleskom. Vedina koja engleski smatra najboljim jezikom oEigledno to Eini zato Sto smatra da je on korisniji i preovlabujudi. Oni, pak, koji su druge jezike naveli kao najbolje, Einili su to prevashodno iz etniEkih, potodiEnih, ideoloSkih razloga ili "jednostavno tako". Cinjenica da je mnogo manji broj dece naveo neki drugi, a ne engleski kao najbolji, ukazuje na nedostatak poStovanja prema svom jeziku ili kulturi, a s druge strane moida ukazuje na ielju da se "dodvore" ispitivaEu koji je bio Englez. Na pitanje: "Odakle potiEe jezik?", dobijeni su slededi odgovori: od belaca, iz knjiga, iz starill vremena, iz rimskog doba, od njihovih nastavnika, od Jevreja. Piina ispitanici, imajudi u vidu da svoj jezik moida nikada nisu videli u pisanom obliku, davali su odgovore da jezik potiEe: od Boga, od Indijanaca, od primitivnih ljudi ili iz Meksika (s obziroin na nekadaSnji Spanski uticaj). Dakle, odgovori su uglavnom bili istorijskog, religioznog ili kulturnog karaktera. Samo je jedan odgovor bio psiholoike prirode: ".Tezik potiEe iz pluda". IznoSenje ove studije je samo potpora tezi da se mentalni procesi koji dovode do formiranja stavova Eesto mogu lakSe uoEiti kod dece, pa onda kasnije ispitivati kod odraslih. Drugo, ova studija ukazuje na potrebu da se izuEavanje jeziEkih stavova shvati Sto fleksibilnije, jer upravo zbog Sirine polja istraiivanja nemogude je sve pojave, njihove uzroke i posledice svrstati u strogo definisane okvire. ZnaEajan doprinos izuEavanju stavova o jeziku sasvim sigurno predstavlja knjiga Kolina Bejkera (Colin Baker) pod nazivom "Attitudes and Lang~age"'~ Stampana , 1992. godine. Podeljena je u Sest poglavlja; tri se uglavnom bave teorijskim razmatranjima stavova ojeziku i bilingvizmu, a ostala tri, na osnovu konkretnih empirijskih istraiivanja, ilustr~ijuili objasnjavaju ideje koje su iznete u prethodnim poglavljima. Cilj ove studije inogao bi se svesti na sledede ~okuSaie: da se stavovima obezbedi vainije inesto u izuEavanju jezika i bilingvizma; da
28. Baker, C . : Attitilrfe.~ uo,~rl Lu~igr~uge, Multiling~~al Matters U ' D . Clevedon, 1992.