Oruje kao podraaj koji izaziva agresiju

Weapons as Agression Eliciting Stimuli

Berkowitz &LePage, 1967

Uvod
Berkowitz & LePage misle da na oitovanje agresije u mnogim sluajevima vie utjeu obiljeja objekata u okolini nego naa anticipacija izvjesnog ishoda situacije ako tu agresiju izrazimo Pretpostavljaju (na osnovi ranijih istraivanja, Easterbrook, 1959; Walters i Parke, 1964) da je to zato to snane emocije utjeu da obraamo panju najvie na sredinja- glavna- obiljeja situacije, to moe dovesti do impulzivnih agresivnih reakcija u kojima kognitivni procesi uope ne moraju posredovati

Uvod

Smatraju da impulzivne agresivne reakcije se ne moraju oitovati zbog samog gnjeva, ve kau da odreeni podraaji- asocirani s

gnjevom- moraju biti prisutni u situaciji da bi se gnjevna reakcija oitovala

(to hoe rei: gnjev moe poveati reaktivnost osobe, energizirati odgovor, smanjiti vjerojatnost pojavljivanja odgovora, NO! on sam nije dovoljan za pojavu gnjevne reakcije)

Uvod

Pa navode istraivanja u kojima se pokazalo: -da se kod promatranja agresije, inicijator agresije vee uz rtvu agresije, i time se poveava njegova podraajna vrijednost za agresiju. A to uzrokuje jae napade na njega od osobe koja je ve spremna da se ponaa agresivno (Berkowitz & Geen, 1966,1967, Geen & Berkowitz, 1966) Odatle je derivirana H1: agresivni podraaji koji su se povezali s agresorom e izazvati najjae agresivne reakcije

Uvod

Da agresivne rijei provociraju jae agresivne odgovore (ljudi koji su u eksp. uili agresivne rijei daju jae el. okove isp. u drugoj sobi od ljudi koji su uili neutralne rijei (Loew, 1965) Koritenjem oruja u eksperimentu, kao predmeta koji direktno i jako asociraju na agresiju, Berkowitz i LePage htjeli su vidjeti hoe li prisutnost tih objekata dovesti do jaih napada na metu u odnosu na prisutnost neutralnih predmeta (H2!)

Metoda, eksperimentalni nacrt & postupak

100 mukih ispitanika, 7 eksp. situacija, 6 organizirano u 3x2 faktorski nacrt- 2 NV na: -3 razine (prisutno oruje na stolu- dio isp. misli da je pomonikovo, a dio da je od nekog drugog; nema oruja na stolu) -2 razine ljuti (primili 7 el. okova) i ne - ljuti (1 el. ok) 7. grupa- kontrola, na stolu su im reket i loptica za badminton)- da bi se saznalo hoe li prisutnost predmeta nepovezivog s agresijom utjecati na poveano izraavanje agresije. Primili su 7 el. okova.

Metoda, eksperimentalni nacrt & postupak

Pola isp. iz eksp. situacije je navedeno da se naljuti. Za 2/3 njih oruje je bilo na stolu.1/3 je mislila da pripada pomoniku, a 1/3 nekom drugom. Za ostale isp. (1/3 ljutih i 1/3 ne- ljutih) nije bilo niega na stolu. ZV: - agresija- br. el. okova koje je isp. dao -raspoloenje isp. (mjereno na 10 bipolarnih skala) -trajanje el. okova u tisuinkama sekunde

Metoda , eksperimentalni nacrt & postupak

2 isp. u eksp. istodobno: 1 pravi isp., 2. eksperimentatorov pomonik*. Isp. i pomonik trebaju na papir napisati niz ideja i meusobno si ih evaluirati EL.OKOVIMA! (isp. je reeno da se prouava fizioloka reakcija na stres) 1 el.ok- super ideja; 10- loa ideja Isp. je prvi primao okove, i to 1 ok ili 7, ovisno u kojoj eksp. situaciji je bio *ispitanicima koji su trebali povezati svog partnera s orujem je reeno da je
on zapravo student koji vodi jedan drugi eksperiment u kojem mu oruje treba pa mu je sluajno ostalo na stolu

Metoda, eksperimentalni nacrt & postupak

Eksperimentator je zatim pitao isp. koliko je okova dobio i dao mu da ispuni upitnik o raspoloenju Zatim je isp. trebao ocijeniti pomonika. Ovisno o eksp. situaciji u kojoj je bio, na stolu, osim okaparata bili su pitolj i revolver, ili nita ili reket i loptica za badminton Nakon zavrenog eksp., opet je dobio upitnik o raspoloenju i pitan je o eventualnim sumnjama koje je imao u vezi s eksperimentom
I naposljetku mu je, naravno, otkrivena prava svrha eksperimenta . . .

Nalazi
JANVA-om je utvreno da su ispitanici koji : su primili 7 okova bili stat. znaajno ljui i stat. znaajno tuniji od ispitanika koji su primili 1 ok SANVA-om je utvreno da postoji interakcija izmeu broja okova i prisutnosti oruja: ljutiti ispitanici su dali vie okova kad je oruje bilo na stolu nego kad nije

Nalazi

Daljnjim analizama je dobiveno da su isp. dali stat. znaajno vie okova kad je oruje bilo na stolu nego kad nije Ljutiti isp. koji su oruje povezali s pomonikom dali su najvie okova, ali ta grupa se ipak nije razlikovala od grupe koja oruje nije povezala s pomonikom. Obje grupe su dale stat. zn. vie okova od ljute grupe kojoj je neutralni objekt bio na stolu, ali se samo grupa isp. koji su povezali oruje s pomonikom stat. zn. razlikovala od ljute grupe kojoj nita nije bilo na stolu.

Nalazi.

A duljina okova? Nema razlike izmeu isp. u ljutitoj grupi, ali ljutiti isp. koji su povezali oruje s pomonikom davali stat. zn. dulje okove od ne-ljutitih isp. kojima je oruje takoer bilo na stolu. Isp. u ljutitoj grupi s neutralnim predmetima na stolu i ljutiti bez iega na stolu nisu davali stat. zn. dulje okove od ne-ljutih kojima nita nije bilo na stolu

Nalazi

Je li dolo do promjene raspoloenja ispitanika nakon to su dali el. okove pomoniku? Nije.

Rasprava
Autori zakljuuju: Prisutnost oruja moe izazvati intenzivan agresivni odgovor od osobe koja dri pitolj (pretpostavljajui da su njegove inhibicije spram agresije u tom trenutku niske) Alternativna objanjenja rezultata: Ispitanici su se mogli ponaati u skladu sa zahtjevima situacije: vide oruje na stolu pa misle da se trebaju ponaati agresivno pa se tako i ponaaju

Rasprava

No to ipak nije sluaj jer : Nitko nije izrazio sumnju o oruju niti je izjavio da je ono utjecalo na njega ak i oni ispitanici koji su sumnjali nisu dalli vie el. okova No, moda su samo ljutiti isp. odgovarali na zahtjeve situacije? Autori navode istraivanje Allena & Bragga koje pokazuje da se isp. ne moraju ponaati konformistiki kad je rije o drutveno nepoeljnim ponaanjima

Rasprava.

inducirana svjesnost o eksp. htijenjima tada moe rezultirati smanjenom frekvencijom relevantnog ponaanja Znai da bi ljutiti ispitanici s orujem na stolu trebali dati manji broj okova, no ni to u ovom istraivanju nije sluaj

jana krpina
Seminar iz kolegija Emocije i motivacija 22.11.2006