ANTONI DE MELO

NOVI DAN

NOVI DAN
BEOGRAD / MMI

Du hov n e ve be
Naslov originala

A N EW DAY I N YOU R L I F E A nt h o ny d e Mel lo

Plavio Rigonat
Copyright za Srbiju Plavio R igonat Neovla ena proiz vod nja ove k njige i t rgovi na istom najst roe se ka njava (Cl. 147 u vezi sa cl. 172 k r ivinog za kona Srbije.) mo mislit !!!

Pre veo i priredio

PIRATSKA VERZA SVA ODGOVORNOST PRIDRANA preprelom SQ Zeno sqzeno@gmail.com

KURS O UDIMA 1

Seate li se prie o orlu koji je ziveo meu kokoima? Postoji i drugi zavretak. Kada je ugledao orla u visini, postao je svestan sopstvene vrednosti i konano uspeo da poleti, da otpone novi ivot, da preobrati svoje postojanje u spokojstvo i radost. Naa srea je na dohvat ruke: ona ne zavisi od onoga sto nam se deava, ve od naina na koji opaamo svet i suoavamo se sa njim. Ako elimo da budemo sreni, moemo to biti odmah, jer je klju nae sree skriven u nama. Sve prepreke na putu do sree sami smo stvorili. Jeste li svesni da ste odgovorni za sopstvenu sreu u svim godinama koje su prole? Dozvolili ste da vas neko kontrolie, da vam nametne odreeni nain ivota. Moemo okusiti ivot tek kada odbacimo strah da emo bilo ta izgubiti, kada postanemo svesni da nam nita ne moe biti oduzeto. Nesvesne osobe ne mogu da uzvrate ljubav, mogu samo pokazivati elje, oekivanja i manipulisati njima. Ono to ljudi nazivaju ljubav, najee je samo autointeres. Nauili su da porede ljubav sa vrlinom i da je ive na nain koji je prihvatljiv za druge, Proverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti na sebi, kada se neka vaa elja sukobi sa eljom voljene osobe ili biva odbaena. ta se tada deava? Da li dolazi do razoaranja? Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo ivot kakav stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke, nemogunost da ih prihvatimo bez straha.

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 2

spoznate Boga? Postoji samo jedan nain: nespoznaja! Morate izai iz svoga uma i svojih misli; tada ga moete shvatiti srcem.

PRVI DEO

S one strane reci

ko je sve ovo istina, ta su onda Sveti spisi? Oni nam ne daju sliku Boga, ak ni opis; nude nam samo indikace. Sve zato to su reci nemone da ga opiu. Uzmimo da se nalazim u Indi i putujem ka Bombaju. Stiem do table na kojoj pie Bombaj. Kaem: Aha, tu smo. Ovo je Bombaj. Vraam se nazad. Kada stignem, ljudi me pitaju: Jesi li bio u Bombaju? Bio sam. I kakav je? ta da vam kaem, uta tabla s nekim slovima, jedno je ini mi se B, drugo... Eto. Tabla ne Bombaj, niti uopte lii na njega. Ne ni crte Bombaja. Samo znak, putokaz. To su i Sveti spisi, samo putokazi. Kada Mudrac pokae ka Mesecu, budala vidi samo prst. Zamislite da uperite prst ka mesecu i kaete: Mesec, a neko vam prie i kae: To je, znai, Mesec? gledajui u va prst. U tome je opasnost i trageda reci. Reci su lepe. Otac, recimo, lepa je re kao simbol za Boga. Crkva o tome govori kao o tajni. Bog je tajna. Ali ako bukvalno shvatite re Otac, nai ete se u orsokaku, jer e vas pitati: Kakav je to otac kad dozvoljava toliko patnje u svetu? Bog je tajna! Nepoznat, neshvatljiv, zauman, neizreciv. Zamislimo da se ovek koji je od roenja lep zainteresuje kakva je ta zelena boja o kojoj ljudi govore. Kako biste je opisali? Nemogue! Pitae vas: Da li je hladna ili je topla? Velika ili mala? Gruba ili meka? Nita od toga. Siroti ovek formulie pitanja na osnovu svojih ogranienih iskustava. Ali pretpostavimo da sam muziar i da mu kaem: Ja u da ti objasnim kakva je zelena boja - ona je kao muzika. Jednog dana taj ovek progleda i ja ga pitam: Jesi li video zelenu boju? a on odgovori: Nisam. Znate li zato? Traio je muziku! Toliko se vezao za ideju muzike da, ak i kad je video zelenu boju, ne mogao da je prepozna. Postoji pria o ribici u okeanu. Neko joj kae: O, kako je beskrajan okean! Velianstven je, udesan! A ribica, plivajui levo-desno, uzvraa: Gde je taj okean? Pa u njemu si! Ali
8
Anthony de Mello

OSTAVITE SVOJ A M AC NA OBALI

Molitva, ljubav, duhovnost, veraznae oslobaanje od iluzija Kada jednom odbacimo iluzije, srce je slobodno, ljubav se iri. Tada ste sreni. Tada ste prosvetljeni. Tek tada spoznajete Boga...

Duevni mir

ila jednom dva monaha, koji su punih etrdeset godina iveli u istom manastiru a da se nednom nisu posvaali. Jednog dana prvi monah rekao je drugome: Ne misli li da bi trebalo bar jednom da se posvaamo? a ovaj je uzvratio: Zato da ne? Oko ega emo se svaati? Mogli bismo oko ovog hleba, predloio je prvi. U redu, svaajmo se oko hleba. Kako se to radi? Ovako, rekao je prvi monah. Ovaj hleb je moj, ta e sad? Zadri ga, rekao je drugi monah. Duevni mir ne mora biti pokvaren nekim sporom ili diskusom. Ono to unitava taj mir je ja, na ego. Ovo pripada meni i ni sa kim ga neu deliti. Kada prevagne ovakav egoistiki stav i vezanost za stvari, srce postaje svakim danom sve tvre. To je najvei nepratelj unutranjeg mira i spokojstva: tvrdo srce, okorelo od egoizma i prianjanja za ono to nas okruuje.
5

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 3

Zamislite da u jednoj naci grupa ljudi koji poseduju velike povrine zemlje i novca izjavi: Ni sa kim neemo deliti nae bogatstvo. Zamislite da svi narodi na zemlji zauzmu isti stav: Samo nas nae blagostanje zanima; drugi nas uopte ne interesuju. Kako ouvati mir u takvoj situaci? Okamenjena srca, okamenjene nace. Ali pre nego to progovorimo o nacama, govoriemo o vama, o sebi. Posmatrajte svoje srce. Mogli biste rei: ivot nam je ispunjen svaama i borbom! Ali nema mrnje, nema ozlojeenosti. ivot nam je ispunjen bolom i patnjom! Ali nema nikakvog nereda u vaoj svesti. ivot nam je ispunjen stalnom dinamikom i neprekidnom akcom! Ali nema duevnog nemira, nema nervoze. Moete li ovo izjaviti kad je re o vama? Ako moete, biete graditelji mira u ovom svetu. Sirenje mira i duevnog spokojstva sama je sutina i svrha molitve. Kako se to postie? Hoemo li to pokuati? Da pokuamo sada i ovde? Izvedimo najjednostavnu duhovnu vebu koja traje samo minut-dva. Zatvorite oi i uspostavite kontakt sa svojim telom. Obratite panju na dodir odee i ramena, na dodir odee i lea. aka. Osetite svoju aku koja se na neto oslanja ili dodiruje drugu ruku. Osetite teinu svoga tela, koja pritiska stolicu na kojoj sedite, ili krevet na kome leite. Stopala dodiruju obuu ili tle. Ponovite jo jednom: ramena, lea, aka, bokovi, stopala. Jo jednom, polako: ramena, lea, aka, bokovi, stopala. Sada lagano otvorite oi. Veba je gotova. ta se dogodilo dok ste izvodili vebu koju sam vam predloio? Da li ste se opustili ili vam je porasla napetost? Veina ljudi doivljava oputanje, retki osete nervozu. Ukoliko vam se to desilo, dobro bi bilo da stupite u dodir sa svojom tenzom. U kom delu tela ste osetili napetost? Obratite svu svoju panju na to. Postepeno, doi e do oputanja. Akose veba ponovi nekoliko puta, mnogi e moda i zadremati. Da li ova veba oputanja donosi mir o kome govorim? Ovo ne veba oputanja, ovo je veba panje. ,,U redu! Ali duevnog mira!? Da, duevnog mira, ak i ako moda ne verujete. To je kao da ulazite u same sebe. Kao eksperiment, novi doivljaj, zaudno vienje stvarnosti.
6
Anthony de Mello

Tiina koja vodi Bogu

va razmiljanja su pomo, uputstva za prosvetljenje. Govoriu vam o molitvi, meditaci, o radosti, duevnom miru, ivotu, slobodi i tiini. Poeu od tiine i odmah u vam rei zato: svaka staza koja vodi Bogu je staza koja vodi tiini. Tiina je poetak. ta je tiina? Na Istoku postoji pria o caru koji je posetio svog uitelja i rekao mu: Strahovito sam zauzet, po itav dan. Kako da doem do duhovnog sjedinjenja s Bogom? Ali odgovori mi jednom reenicom! Uitelj mu je rekao: Jedna re bie dovoljna! Koja? upitao je car. Tiina, odgovorio je uitelj. ,,A kako da doprem do tiine? pitao je car. Meditacom. Na Istoku, meditaca znai nerazmiljanje, prevazilaenje misli. Onda je car upitao: ta je meditaca? Uitelj je odgovorio: Tiina! Kako da doprem do Tiine? Meditacom! ta je meditaca? Tiina! Tiina znai prevazilaenje reci i misli, da ih ostavimo iza sebe. ta ne valja kod reci i misli? To to su ograniene. Bog ne ono to govorimo o njemu: ne nita od onoga to zamiljamo. To je ono to ne valja kod reci i misli. Veina ljudi zarobljena je predstavama koje su stvorili o Bogu. To je glavna prepreka na putu spoznaje. Da li biste voleli da doivite tiinu o kojoj govorim? Prvi korak je da shvatimo. ta? Da shvatimo kako Bog nema nieg zajednikog s vaom idejom o njemu. U Indi raste puno rua. Pretpostavimo da nikad u ivotu nisam osetio miris rue. Pitam vas kakav je miris rue. Moete li mi ga opisati? Ako ne moete da opiete tako jednostavnu stvar kao to je miris rue, kako moete govoriti o Bogu? Bog prevazilazi sve reci o njemu. To je ono to ne valja kod reci. Jedan veliki mistik napisao je knjigu Oblak nespoznaje, u kojoj govori: Hoete li da

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 4

Proli su vekovi i ostrvo je potonulo u okean. Ostrvo, hram i zvona. Ostala je samo legenda da ova zvona ponekad zvone i da onaj ko ima dar da ih uje stie pravo do Boga. Jedan mladi preao je stotine kilometara da bi stigao do mesta gde su se, kako se govorilo, nekada mogla uti zvona sa potonulog hrama. Seo je u hlad jednog drveta kraj okeana i napeto iekivao ne bi li uo zvuk ovih zvona. Koliko god oslukivao, uo je samo um talasa koji su se razbali o stene i zapljuskivali obalu. To je poelo da ga iritira, jer se trudio da ne uje taj zvuk, ne bi li uo zvona. Pokuavao je nedelju dana, dve, etiri... puna tri meseca. Kada je ve razmiljao da odustane, uo je jedne noi kako starci iz sela priaju o ljudima koji su doiveli tu milost. Njegovo srce se ponovo probudilo, ali znao je da ushienje srca ne moe zameniti zvuk ovih zvona. Nakon est-sedam meseci resio je da digne ruke od svega i vrati se u svoj kraj. Moda je ipak samo legenda u pitanju, mislio je, moda milost ne bila namenjena njemu. Pozdravio se sa ljudima kod kojih je boravio, i zatim otiao do obale, da se oprosti s drvetom koje mu je tako dugo prualo hlad, sa morem i nebom. Dok je tako sedeo, udubio se u um talasa, i prvi put otkrio da je taj zvuk veoma pratan, da oputa; taj ga je zvuk doveo do tiine. I, dok je tiina postajala sve dublja i dublja, neto se dogodilo. uo je kao zveckanje nekog zvonia. Uplaio se i pomislio: Mora da je u pitanju autosugesta. Uobrazio sam ovaj zvuk. Ponovo je poeo da oslukuje um talasa, opustio se i stupio u tiinu. Tiina se zgusnula i opet je uo tihi zvuk zvona. Pre nego to je stigao da se uplai, zazvonilo je drugo zvono, pa tree, pa jo jedno... da bi na kraju zazvonilo svih hiljadu zvona potonulog hrama. Tada je doiveo milost spajanja s Bogom. Ako hoete da ujete zvuk zvona, oslukujte um mora. Ako hoete da vidite onog koji igra, gledajte ples. Gledajte, sluajte, hranite nadu da e vam jednog dana biti podareno da vidite i spoznate, svojim unutranjim biem.

voda je sve to ona nalazi, jer ne u stanju da shvati staje okean. Vezana je za reci. Ne deava li se i nama ista stvar? Moda nas Bog posmatra, dok mi, zatoenici sopstvenih ideja, uzaludno tapkamo u mraku! Tragino. Tiina je prvi korak da bi se stiglo do Boga i shvatanja da su sve ideje o Bogu potpuno deplasirane. Najvei broj ljudi ne spreman da ovo shvati, to pretstavlja veliku prepreku svakoj molitvi. Da bismo stigli do tiine, neophodno je da postanemo svesni naih pet ula, koristei ih. Mnogima se ovo moe uiniti kao neto apsurdno i gotovo neverovatno, ali sve to treba da uinite je da gledate, sluate, dodirujete, miriete i okusite. Na Istoku govore: Bog je stvorio svet. Bog igra u svetu. Moete li zamisliti ples a da ne vidite onoga ko igra? Da li su oni jedno? Ne. Bog je u stvaranju kao glas pevaa u pesmi. Zamislimo da pevam neku pesmu. Tu je moj glas i ta pesma. Oni su tesno povezani, ali nisu isto. Razmislite - ne li udno da sluamo pesmu, ali ne i glas? Da vidimo ples, ali ne i onog ko igra?

Gledanje srcem

oda je dovoljno da zatvorimo oi kako bi nam bila ukazana milost da vidimo i spoznamo Boga? Ne. Nama moe biti ukazana milost da vidimo i spoznamo, ali to iziskuje poseban nain gledanja. Lisica je rekla Malom Princu neto udesno: Samo se srcem ispravno vidi. Sutina ostaje nevidljiva za oi. Treba znai sluati srcem, gledati srcem.

U jednoj japanskoj prii govori se o ueniku koji sumnja u sopstvenog uitelja: Kre mi najdublju tajnu kontemplace. Uitelj mu odgovara: Ne, naprotiv. Uenik ostaje pri svome. Jednog dana hodali su u podnoju planine i uli pticu kako cvrkue. Uitelj je upitao uenika: Jesi li uo cvrkut ptice? Da, odgovorio je uenik. Sada zna da nita nisam sakrio od tebe, rekao mu je uitelj. Da, potvrdio je uenik. Znate li ta se dogodilo? Uenik je osetio srcem, sluao je srcem. To je ta
NOVI DAN 5

12

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

milost koja nam se moe ukazati, samo ako umemo da gledamo i sluamo. Zamislite da posmatram zalazak sunca. Neki seljak mi prie i pita me: ta gleda? Kao da si opinjen. Ja mu odgovorim: Opinjen sam Lepotom! Siroti ovek onda pone da dolazi svake veeri na to mesto, traei Lepotu, i pita se kud se sakrila. Vidi sunce, nebo, oblake, drvee. Ali gde je Lepota? On ne shvata da Lepota ne jedna stvar. Lepota je nain gledanja na stvari. Pogledajte oko sebe. Zaista se nadam da e vam biti ukazana ova milost, jer e vas obuzeti spokoj stvo dok gledate, i utonuete u tiinu i mir. Tada ete videti. Kako se kae u jevanelju po Jovanu: On je bio u svetu, i svet je radi Njega stvoren, ali svet Ga ne prepoznao. Ako pravilno gledate, moda ga prepoznate. Nadam se da ete, gledajui ples, videti i onog ko igra. Sveto pismo je prst koji pokazuje Svetlost. Koristimo reci da bismo ih prevazili i stigli do tiine. Kako? Uzmimo, na primer ovaj deo: ,,A u poslednji veliki dan praznika, Hristos je ustao i pozvao: Ko je edan, neka doe k meni i pe (Jov. 7;37). Poimo od pretpostavke da je to to ste proitali ostavilo utisak na vas. ta dalje? Ne itajte dalje, ve izgovarajte tu reenicu: Ko je edan neka doe k meni i pe, obraajui se svome srcu. Ponavljajte i ponavljajte ove reci, sve dok vam ne ispune srce. Ne neophodno razmiljati o smislu samih reci: vae srce zna njihov smisao. Kada stignete do ispunjenosti, reagovaete na reci. Kako? Neki e moda rei: Svako? Zar to hoe da kae, Gospode? Lopov, grenik? Dobro, evo me, daj mi da pem! Neko drugi e rei: Ne verujem. O kom piu je re? Toliko sam ti puta prilazio i nikad mi nita nisi dao! Tu neko osea razoaranje, srce mu je ispunjeno gnevom i ozlojeenou, i sasvim je razumljivo to tako govori sa Bogom. To je velika molitva, jer najpotene iznosi ono to taj ovek nosi u svom srcu. Neko trei bi mogao da kae: Sasvim mi je jasno o emu govori, Gospode, jer si mi ve davao da pem! Evo me, opet sam oedneo! Ovo je jedan od naina da se uzvrati na poziv Bible. Ali moe doi i trenutak kada ste previe umorni da biste reagovali recima. Kad vas oseanja preplave, s toliko dubine i snage koje nedna re ne moe da izrazi, moete samo da ne inite nita, da ostanete u tiini; odgovor Bogu prevazilazi ma koju re, neizreciv
10
Anthony de Mello

je. Ostanite u toj tiini sve dok vam panja ne popusti. Tek tada uzmite knjigu i nastavite s itanjem, do trenutka kada vas uzdrma neka druga reenica. Eto naina kako da itate reci Svetog pisma da biste ih prevazili, sve do tiine. itati, izgovarati i odgovoriti. Malopomalo, rezultat e biti tiina. A u tiini nalazite Boga. Postoji jo jedan nain kako da se pristupi Svetom pismu. Ostanite u tiini, gledajui i sluajui. A kada dostignete ovaj duboki unutranji mir, setiete se neke reenice iz Bible.

um talasa

nate li ta e se desiti? Reci Svetog pisma kao da e se urezati u vae srce. Njihovo znaenje postae tako snano da e samo produbiti tiinu u kojoj se nalazite. Dobie znaenje koje prevazilazi ono koje um moe da shvati. Mogu li ove rei uznemiriti va unutranji mir? To je kao mir i spokojstvo veeri; oslukujete cvrkut ptice ili crkvena zvona, i ti zvui ine vau tiinu jo dubljom. Razmislite o sledeim recima: Prii, poi sa mnom! Sve je mogue za onoga koji veruje. Veruje li da ja to mogu uiniti? Mir! Ne strepite, to sam ja! Voli li me? Zamislite daje Isus tu, da stoji pred vama i upuuje vam ove reci. Morate odoleti iskuenju da odgovorite. utite, nita ne odgovarajte. Pustite da reci dopru do vaeg srca, da obuzmu itavo vae bie. I, kad vie ne moete da izdrite, reagujte, dajte svoj odgovor. Najverovatne ete ui u tiinu pre svog odgovora. To je veoma jednostavan i ekasan metod da bi se stiglo do tiine. Sada u vam ispriati jednu priu, kao najkrai put od ljudskog bia do istine. Na jednom ostrvu, oko tri milje od kopna, postojao je hram. U tom hramu bilo je hiljadu srebrnih zvona, velikih i malih. Kad god bi vetar duvao, zvona su zvonila. Prialo se da svako ko uje ova zvona biva prosvetljen i doivljava duboko jedinstvo s Bogom.
11

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 6

molitva. Do molitve stiete izvoenjem jednostavne vebe koju sam vam predloio: obratite panju na senzace sopstvenog tela. Ova veba donee vam mnoge druge blagodeti. Pre svega duhovne blagodeti - na primer, sposobnost da prihvatite stvarnost takvu kakva je. To ete sami otkriti. Pretpostavimo da neko od vas nema strpljenja i istrajnosti da uporno radi ovu vebu. U tom sluaju, preporuujem druge dve jednostavne duhovne vebe. Prva je veba prihvatanja: Boe, podari mi sposobnost da promenim ono to moe da se promeni, da prihvatim ono to ne moe, i mudrost da ih meusobno razlikujem. Postoji mnogo toga u naem ivotu to se ne moe promeniti. Bespomoni smo i, ako nauimo da kaemo da ovim stvarima, stii emo do duevnog mira. Mir boravi u tom da. Ne moemo zaustaviti prolazak vremena, spreiti smrt voljene osobe, prevazii ogranienja sopstvenog tela. Stanite zato ispred stvari koje ne moete da promenite. I recite svoje da. Tako ete stupiti u razgovor sa Bogom. Naravno, teko je. Nemojte primoravati sebe. Ali, ako uspete da u sopstvenom srcu kaete da, rei ete da Bojoj volji. Ako istrajete u ovom stavu, nai ete mir ak i u onim stvarima koje uporno elite da promenite.

Mistika fantazija
ednog dana Bog se umorio od ljudi. Neprekidno su mu dosaivali, traei od Njega sve i svata. Zato je resio da se sakre na neko vreme. Okupio je sve svoje savetnike i upitao ih: Gde da se sakrem? Koje je najbolje mesto? Jedan mu je odgovorio: Na vrh najvie planine na svetu, drugi: Na dno okeana, tamo te niko nee pronai, trei: Najbolje da se sakre na tamnu stranu Meseca; to je najbolje mesto, ko bi te tu pronaao? Na kraju, Bog se obratio svom najpametnem anelu sa istim pitanjem: Gde da se sakrem? Aneo se nasmeio i odgovorio mu: Sakr se u ljudsko srce. To je izgleda mesto u koje nikad ne zalaze. Ova drevna indska pria sauvala je svoju aktuelnost. Podsetite se jednostavne vebe panje koju sam vam predloio. Ona vas vodi do vaeg srca. Vodi vas vaoj kui. To je znaenje onog vraanja sopstvenom srcu. Vratite se svojoj osnovi, vratite se sebi, i to na jedan veoma jednostavan nain. Sve to treba da uinite je da stupite u dodir sa sopstvenim telom. Ali to morate sami da uinite. Ako budete istrajni, vremenom ete otkriti neizrecive stvari, i to e vam doneti duevni mir. Vae srce bie ispunjeno mirom i svi strahovi e ieznuti. Ali za to je potrebno vreme. Za unutranji mir ne postoji magina formula. Do njega se stie sporo, uz puno strpljenja. Moda ete mi rei da je ba vreme ono to vam nedostaje. Meutim, ako neto zaista hoete, uvek ete nai vremena za to. Na primer, kada vozite. Osetite volan koji drite, osetite sedite pod vama, stopala u obui, postanite svesni svoga tela, stupite u dodir sa itavim svojim telom. Nemojte samo zatvarati oi! To e vas smiriti i pomoi vam da otkrete ta sve ove vebe mogu da vam prue. Dozvolite da nabrojim neke od efekata takvih vebi, iako se gotovo nikada ne moe umovati o njima. Uini i videe! kae se na Istoku. Ali ta uopte treba da se dogodi osobi koja izvodi ovu vebu? Ona pre svega vraa vitalnost, ivi sopstvenu sadanjost. A to je neto izuzetno, kada zaista ivimo sopstvenu sadanjost. esto vam se desi da ne znate gde ste ostavili neku stvar? Stalno
NOVI DAN 7

Distanca

ruga dodatna veba je veba distance. Setite se svog detinjstva, kada ste se tako uporno posveivali neemu, kada ste tvrdoglavo odbali da se neega odreknete. Niste mogli da ivite bez toga. Setite se neega to ste tada mrzeli, ili neega to vas je plailo. Mnogi od tih strahova i dan-danas prisutni su u vama. ta se dogodilo? Jesu li proli ili nisu? Veba je sledea: napravite spisak stvari od kojih se oseate zavisnim, stvari kojima gospodarite, stvari kojih ne biste da se odreknete. Recite svakoj od njih: Sve e ovo proi. Napravite i spisak onoga to vam se ne dopada, svega to mrzite, to ne podnosite i svakoj od tih stvari recite: ,,I ovo e proi.

16

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

13

ste napeti, na ivici iscrpljenosti? Niste u stanju da se usredsredite? Ne seate se ni onog to vam se jue desilo? Sve su to simptomi koji ukazuju na vau potrebu da ivite svoju sadanjost. Jedan veliki indski guru razgovarao je s grupom menadera, rekavi im: Kao to riba umire kad je izbaena na suvo, tako ete i vi umreti ako ostanete ulovljeni u svetovna zbivanja. Riba mora da skoi u vodu, tamo je njen ivot. Vi morate da se vratite svome srcu! Jedan od menadera ga je pitao: Hoete li da kaete kako treba da se okanemo svojih poslova i odemo u manastir? Ne, ne, odgovorio je guru. Nisam vam rekao da odete u manastir; nastavite i dalje sa svojim poslom, ali vratite se svome srcu. Shvatate li? Vratiti se srcu ne znai posvetiti se nekom tajanstvenom planu mistike fantaze. To samo znai povratak kui, sebi samima, da ponovo ivimo sadanjost. Tek od tog trenutka ete poeti da ivite. Osim toga, ove vebe e vam doneti duevni mir, spokojstvo, navee vas da razmiljate. Brzina je udesna stvar; nemam apsolutno nita protiv nje. Ali kada se brzina pretvori u uurbanost, tada postaje otrov. Japanci imaju poslovicu o kojoj treba ozbiljno razmisliti: Onog dana kada prestane da putuje, konano e stii. Ja bih to rekao ovako: Onog dana kad prestane da tri, konano e stii. To me podsetilo na priu o ocu koji je sa decom bio u muzeju i neprestano govorio: Bre, bre, jer ako se tako zadravate pored svake stvari, nita neete videti! To je ono to je uasno u ivotu. To je ono to svi mi radimo. Provodimo ivot u napornim pokuajima da utedimo vreme i, u meuvremenu, mi proerdamo taj isti ivot. To je ono o emu je govorio Isus: Osvojio si svet i usput izgubio duu. Postoji pria o mladom oveku koji se vozio sa svojom enom. Voleo je da vozi velikom brzinom. Jednog dana, dok je jurio autoputem, ena je otvorila auto-kartu i rekla mu: Dragi, proli smo izlaz sa autoputa! da bi on, sav ponosan, uzvratio: Ne bitno, potukao sam sopstveni rekord! Eto uasa modernog ivota. Svi mi prolazimo kroz to. Ali znate li ta e vam pomoi da izvedete vebu koju sam vam predloio? Evo ta: potrebno je samo da usporite.
14
Anthony de Mello

Koliko vam vremena treba da biste stigli na posao? Dvadeset minuta? Probajte da utroite dvadeset i pet. Znam da e neko pomisliti da nisam normalan, ali samo me posluajte. Koliko vam treba da dorukujete. Pet minuta? Dorukujte deset minuta! estitajte sebi za svakih nekoliko trenutaka koje dodajete svakoj stvari koju inite. Za nedelju dana poeete da ivite u sadanjosti.

Koncentracija
edan poslovni ovek iz Bombaja govorio mi je da se plai meditace, jer misli da bi to nakodilo njegovim poslovima. Vebe koje sam vam predloio zgodne su upravo za ljude s puno obaveza, za hiperaktivne, nikako za monahe zatvorene u nekom manastiru. Taj poslovni ovek, bez obzira na svoj strah od meditace, uvideo je nakon ovih vebi da mu posao sve bolje ide. Znate li zato? Zato to je bio oputeni, a samim tim porasla mu je mo koncentrace. Poeo je da radi stvari jednu po jednu. To je velika stvar kod molitve: koncentraca. Ako ponete da radite jednu po jednu stvar, biete bukvalno prisutni u svakom trenutku, u svakoj svojoj radnji. Lako je shvatiti zato su poslovi tog oveka krenuli nabolje i zato je postao tako ekasan. Da li su to duhovne vebe? Da li je to meditaca? Svakako. Na Istoku milioni ljudi rade samo to, nita drugo, i dostiu visok duhovni nivo. U tome je sutina molitve: Bog i duhovnost bivaju otkriveni u ivotu, ne van njega. Seate li se ta sam vam govorio o tiini? Isto vai i ovde. A molitva? Sve zavisi od vae denice. Ako pod molitvom podrazumevate razgovor sa Bogom, onda to ne molitva, jer ne razgovarate sa Bogom, kada usredsreujete svoju panju na oseaj sopstvenog tela, na njegove pokrete dok hodate. Meutim, ako molitvu tretirate kao sjedinjavanje sa Bogom, to je onda zaista

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 8

15

za pokojnicu, ovek je najednom uzviknuo u sebi: Moj Boe, imao sam izuzetnu enu koju uopte nisam umeo da cenim dok je bila iva. Osetio je veliku slabost i obratio se Bogu: Vrati mi je u ivot, Gospode! Bog mu je odgovorio: Dobro. Tvoja druga elja bie ispunjena. oveku je preostala samo jedna elja. ta da zatraim? mislio je. Obratio se prateljima za savet. Neki su mu savetovali: Trai novac. S novcem moe imati sve to poeli, drugi: ta e ti novac ako nema zdravlje? Trai zdravlje, dok su trei govorili: ta ti vredi zdravlje kad e jednog dana umreti? Trai besmrtnost. Siroti ovek ne vie znao ta da zatrai, jer mu je neko rekao: ta e ti besmrtnost ako nema nikog koga bi voleo? Trai ljubav. Samo je mislio i mislio... ali ne doao ni do kakvog zakljuka, ne mogao da odlui ta da zatrai. Prolo je pet godina... deset godina... Jednog dana Bog ga je upitao: Kada e mi rei svoju treu elju? a ovek mu odgovorio: Gospode, potpuno sam zbunjen, ne znam ta da zatraim! Moe li Ti da mi kae ta da traim od Tebe? Bog se nasmejao i rekao mu: Dobro, ja u ti rei ta treba da zatrai. Trai da bude srean, ta god te zadesilo. Trai radost, u tome je tajna!

Kada se Hrist rodio, aneli su pevali mir a kada je umro, ostavio nam je poklon: svoj mir. Dajem vam svoj mir. Mir je poklon, ne moemo ga sami proizvesti, niti ga izmisliti. Sve to moemo uiniti je da otvorimo svoja srca kako bismo ga zadobili. Postoji pria o vojskovoi koji je otiao kod proroka da ga izlei od lepre. Kada mu je prorok rekao: Idi, okupaj se sedam puta u reci Jordan, vojskovoa se pobunio. Jedan od njegovih slugu rekao mu je: Da je prorok zahtevao neto veoma teko od vas, vi biste to uinili. Meutim, on trai neto sasvim lako, sasvim lako. Izvedite neku od ovih krajnje jednostavnih i lakih vebi. Ni ne sanjate kakvog e to efekta imati na vas, kakve e promene izazvati u vama!

Radost
ednu od najuvenih reenica u hrianskoj literaturi izgovorio je Sveti Avgustin: Nainio si nas za sebe, Gospode, i nae srce ne miruje dok se ne odmori u tebi. Kad god ovo proitam, setim se Kabira, jednog od najveih mistikih pesnika Inde i stiha koji ga je proslavio: Smejao sam se kad su mi rekli daje i riba u vodi edna. Razmislite o toj poetskoj slici: edna riba u vodi! Kako je mogue? Mi, ljudska bia, ne nalazimo sebi odmora ni spokoja. Posmatrajte svet oko sebe: drvee, ptice, travu, ivotinje... sve to je stvoreno. Rei u vam neto. itav svet prepun je radosti. Sve to ivi sreno je! Znam, znam: postoji bol, patnja, prolaznost, starenje i smrt. Da, sve je to deo ovog sveta, ali shvatate li vi ta je stvarno srea? Samo je ljudsko bie edno, samo je ljudsko srce nemirno. Zar to ne udno? Zato je ovek nesrean, i ta moe uiniti da pretvori svoju tugu u radost? Zato su ljudi tuni? Zato to polaze od pogrenih ideja i naopakih stavova, od iluza i predrasuda. Prva pogrena ideja od koje ljudi polaze je da je radost neto srodno eufori, uivanju, zabavi. S takvom idejom u glavi, ljudi kreu u potragu za drogama i stimulansima, i zavravaju u
NOVI DAN 9

Pljesak jedne ruke

rugi pogrean stav je vezivanje. Ako se veemo za negativne emoce, nikad neemo biti sreni. Ne kaem time da se treba kloniti onoga to se naziva negativnom emocom. Ne bismo bili ljudi ukoliko nikad ne bismo doiveli napetost ili potitenost, ako se nikada ne bismo rastuili zbog nekog gubitka. Negativne emoce su neto sasvim prirodno. Ono to je neprirodno, to ne valja, je vezivanje za ove emoce. Izvedite sledeu vebu. Moda je pomalo teka, ali je veoma korisna. Zamislite svoje duevne patnje, ljubomoru, oseanja krivice, razoaranja, itd. i upitajte sebe: ta e se desiti ako sve to odbacim? U zen-budizmu postoji izuzetna duhovna veba pod nazivom koan. Najee je to pitanje koje uitelj postavlja ueniku, pitanje na koje nema racionalnog odgovora. Na primer: Kako zvui pljesak jedne ruke? ili: Kakav si oblik imao pre svog zaea?
20
Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

17

depresi. Jedina stvar s kojom treba da se drogiramo je ivot, to spada u tzv. lake droge, ali su efekti dugotrajni. To je, dakle, prva pogrena ideja koje se treba osloboditi. Radost ne isto to i eufora, koja ponekad prati radost, ali ne neophodna. Druga pogrena ideja je u naem stavu da moemo postii sopstvenu sreu, da moemo uiniti neto kako bismo je zadobili. Ovde gotovo da protivreim sebi, jer se spremam da vam kaem ta moemo da uinimo da bismo bili reni. Meutim, srea ne postoji sama po sebi. Ona je uvek posledica neega. Trea i moda najpresudna pogrena ideja o srei lei u verovanju da se ona nalazi izvan nas, u spoljnom svetu, u drugim ljudima. Promeniu posao, tako u moda biti sreni, ili: Promeniu kuu, zasnovau novi brak, moda e mi to doneti sreu, itd. Srea nema apsolutno nikakve veze sa bilo ime izvan nas. Ljudi veinom misle da e ih novac, mo, ugled uiniti srenim. Meutim, nikad ne tako. Pre e najvei bednici ostvariti sreu. Seam se jedne prie o zatvoreniku. Bio je baen u podzemlje, muili su ga svakog dana. Jednog dana, prebacili su ga u novu elu. U toj eli bio je mali prozor kroz koji je mogao da vidi komad plavog neba danju i nekoliko zvezda nou. ovek je bio toliko zadivljen ovim spektaklom da je napisao dugako pismo svojima kod kue, opisujui svoju bezmernu sreu. Kada sam proitao ovu priu, pogledao sam kroz prozor. Preda mnom se prostirala priroda u svojoj lepoti. Bio sam slobodan; nisam bio zatoen, mogao sam da idem kud god mi se prohte! Ipak, ubeen sam da nisam doiveo ni deli radosti sirotog zatvorenika. Neto slino itao sam u romanu o oveku koji je bio deportovan u jedan sovjetski koncentracioni logor u Sibiru. Kao i ostale logorae, budili su ga u etiri ujutro, kada je dobao komad hleba kao obrok za itav dan. Dolo mu je da ga odmah pojede, ali pomislio je: Bolje da sauvam malo, zatrebae mi kad padne no, esto ne mogu da zaspim od gladi. Ako ove noi budem imao pare hleba, moda u uspeti da zaspim. Nakon tekog rada koji je potrajao itav dan, konano je legao, pokrio se bednim ebetom i pomislio: Danas je bio dobar dan. Nisu me terali na rad po ledenom vetru. A noas, ako ne budem mogao da zaspim,
18
Anthony de Mello

imam pare hleba da utolim glad. Moete li zamisliti radost i sreu tog oveka? Jednom sam upoznao paralizovanu enu koju su svi pitali: Otkud ti tolika radost koja zrai iz tebe? a ona je odgovarala: Imam sve to mi je potrebno za sreu. Mogu da radim najlepe stvari na svetu. Paralizovana, u bolnikoj postelji, a ipak prepuna radosti. Kakva izuzetna ena! Radost i srea ne nalaze se u spoljnom svetu. Oslobodimo se jednom zauvek ove iluze i to e nam promeniti ivot.

S one strane nas

ostoji jo neto ega treba da se oslobodimo, ako elimo sreu i radost. Moramo promeniti neke nae stavove. Koje? Prvi je stav deteta koje uvek i jedino vidi samog sebe. Koliko ste puta uli decu kada govore: Ako nee da se igra sa mnom, idem ja kui? Ispitajte sebe. Razmislite o onome to u vama izaziva nesreu i potrudite se da otkrete ono to sebi gotovo nesvesno govorite: Ako ne uspem da ostvarim ovo ili ono, odbam bilo kakvu sreu. Ako ne dobem ovo ili se ne dogodi ono, srea mi je nevana. Mnoge osobe nisu srene zato to postavljaju uslove sopstvenoj srei. Otkrte da li ovakav unutranji stav postoji u vaem srcu i odstranite ga. Postoji divna pria o oveku koji je neprestano dosaivao Bogu svojim molbama i zahtevima. Jednog dana Bog je presekao stvar recima: Dosta! Ima samo tri elje. Kada se ostvare, nita vie nee dobiti. Da ujem, govori! Zbunjen, ovek je upitao: Mogu li bilo ta da traim? Da! odgovorio je Bog. Ali samo tri elje i gotovo! Posle kraeg oklevanja, ovek je progovorio: Zna, Gospode, pomalo se stidim, ali voleo bih da se oslobodim moje ene; glupa je i stalno me maltretira... Nepodnoljiva je! Ne mogu vie da ivim s njom. Moe li da me oslobodi nje? ,,U redu, rekao je Bog, tvoja e elja biti usliena. I ena je umrla. Kada su pratelji i rodbina doli na sahranu i poeli da se mole
NOVI DAN 10

sqzeno@gmail.com

19

ivot
ednog dana Buda je sedeo okruen svojim uenicima, kada se pojavio neki starac koji mu je rekao: Koliko dugo eli da ivi? Trai milion godina i bie ti podarene! Buda mu je bez oklevanja odgovorio: Osam godina. Kada je starac nestao, uenici su se, razoarani, pobunili: Uitelju, zato nisi traio milion godina? Zamisli koliko bi dobra uinio, stotinama, hiljadama generaca! Buda je s osmehom uzvratio: Ako ja poivim milion godina, ljudi e biti mnogo zainteresovani da produe svoj ivot nego da dostignu mudrost. Da li ste shvatili smisao njegovog odgovora? Ljudi su daleko vie privueni perspektivom preivljavanja nego kvalitativnim uzdizanjem sopstvenog ivota. Koliko je to istina! Zaista je malo onih koji ulau vreme i energu da uzdignu svoje postojanje na neki vii nivo. Moete i umreti a da uopte niste iveli u pravom smislu reci. Ljudi misle da su ivi zato to diu, jedu, govore, idu tamo-ovamo. Nisu mrtvi, jasno je. Ali da li su zaista ivi? U sutini, oni nisu ni ivi ni mrtvi. ta znai biti zaista iv? Znai tri stvari: biti ono to jesi, biti sada i biti ovde.

Dau vam jedan koan kao vebu. Upitajte sami sebe: ta e se dogoditi ako se odvojim od svojih negativnih emoca, od svog oseanja krivice, svojih razoaranja, svoje zavisti? Znate li ta se moe desiti nakon ovog pitanja, ovog koana? Moe se desiti da na povrinu ispliva strah. Nastavite da postavljate sebi ovo pitanje. ta e se dogoditi? Moda ete doi do velikog otkria. Predloiu vam etiri jednostavne vebe, koje vam mogu pomoi da pronaete svoju sreu i radost.

Najlepe stvari na svetu

uveni uitelj ena po imenu Rjokan boravio je u podnoju jedne planine i vodio vrlo jednostavan ivot. Jednog dana u njegovu kolibu uao je lopov, ali ne naao nita vredno krae. Dok je preturao naokolo, naiao je Rjokan i rekao mu: Ba si se namuio. Ne moe sad otii praznih ruku, da bi mu zatim dao svoju odeu i pokriva. Zbunjen, lopov je sve to uzeo i pobegao. Uitelj je seo na prag kolibe, pogledao u sjajni Mesec na nebu i pomislio: ,Jadniak! Kad bih samo mogao da mu dam ovaj prekrasni Mesec! Kakvu vrstu vebe preporuuje ova pria? Pokuajte da to sami otkrete. Ova veba i koan koji postavlja izvanredni su za one koji trae postepene, ali dugotrajne rezultate. Vi moda elite neto to e se odmah pokazati? Moda elite momentalno iskustvo radosti? Sreu koju ete istog asa doiveti? Onda pokuajte sa sledee tri vebe koje vam predlaem. Prva veba. Pokuajte da od srca kaete: Kako sam srena (srean)! Kako sam zahvalna za sve ovo! Znate li da je nemogue biti istinski zahvalan a ne biti srean. Jednom rabinu doao je potpuno unezveren ovek i rekao mu: Rabi, pomozi mi! Moja kua je pakao! ivimo svi u jednoj sobi -ja, moja ena, deca i porodica moje ene. To je pakao! Nema mesta za sve. Rabin se nasmeio i rekao mu: ,,U redu, pomoi u ti, ali mora mi obeati da e uiniti sve to ti budem
NOVI DAN 11

rvu vebu neu izloiti. Otkrte je u sledeoj prii.

Biti iv znai biti ono to jesi. ivi smo u onoj meri u kojoj smo zaista ono to smo. Moemo se upitati: Zar ja nisam ja? A ko sam onda ako nisam ja? Meutim, ima mnogo osoba koje nisu ono to su, samo su marionete.

Pretpostavimo da imamo psa. U mozak mu ugradimo ip i poaljemo ga daleko od nas, a odavde mu aljemo signale. Kaemo mu: Hop! i on skoi. Kaemo: Lezi! i on legne. Svi su zadivljeni. Kakav izuzetan pas! govore. Ali on je samo objekat daljinskog upravljanja, to moe biti odgovarajua slika za milione ljudi na ovom svetu. Mnogi ljudi dolaze da mi trae savet kako da rese svoje duhovne i emotivne probleme, i ja se esto pitam: Na e glasove odgovaraju ovi ljudi? Na e glasove iz prolosti? I upoznajem neobine osobe, depresivne, pune predrasuda. Ajntajn je rekao da je lake razbiti atom nego predrasudu. Ljudi nisu ono to su; na odreeni nain, gotovo svi su kontrolisani. ta je rezultat? Postaju marionete: ponaaju se, delaju i oseaju
24
Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

21

naloio. Naravno. uzviknuo je ovek. Obeavam ti! Obeavam ti sve to god mi kae da uinim! Rabin ga je upitao: Koliko ima ivotinja? ovek je odgovorio: Jednu kravu, kozu i est kokoaka. Rabin mu je naloio: Uvedi sve te ivotinje u sobu i javi mi se za nedelju dana. ovek ne mogao da poveruje svojim uima, ali obeanje je obeanje. Potpuno slomljen, vratio se kui. Posle nedelju dana, sav rastrojen, doao je kod rabina i rekao mu: Ja ludim! Ludim! Dobiu ir! Dobiu infarkt! Preklinjem te, uini neto! Pomozi mi! Rabin mu je smireno odgovorio: Idi kui, izvedi ivotinje iz sobe i vrati ih u talu. Doi za nedelju dana. ovek je otrao kui. Kada je prolo i tih nedelju dana, pojavio se kod rabina; oi su mu blistale od radosti kad je uzviknuo: Rabi, mnogo nam je lepo! U kui je pravi raj! Shvatili ste, zar ne? Veito sam se alio to hodam bos, sve dok nisam upoznao oveka bez stopala. Pomislite na onu izuzetnu enu, Helen Keler. Gluva, nema, lepa, a tako puna ivota. Ako se nauite zahvalnosti, pronai ete tajnu sree. Pokuajte. Zamislite sebe u situaci paralizovane ene koju sam vam pomenuo. Stavite se u njen poloaj! Moete ak lei na pod da biste bolje osetili njenu situacu. Zamislite da ste paralizovani i recite: Mogu da uinim najlepe stvari na svetu. Imam sve ono to je najlepe na ovom svetu! Otkrte koje su najlepe stvari na svetu. Tada ete otkriti ta zaista znai voleti, kuati, mirisati, gledati, sluati, opipati. Desie vam se da ujete cvrkut ptica, um vetra u kronjama i glasove bliskih osoba, da vidite njihov lik. Otkriete sve ove stvari i konano okusiti tajnu zahvalnosti.

nepratnog dogaaja. Zastanite. Razmislite. To to mi se desilo, desilo se za moje dobro. Ako tako zakljuite, recite Hvala i nastavite. Trea veba koju vam predlaem povezana je sa verom. Prethodne dve bile su povezane sa zahvalnou. Ova se tie vere, verovanja da je sve to postoji dato od Boga za dobrobit svakoga od nas. Tu vebu nazivam blagoslov. Mislite na dogaaje iz prolosti, pratne ili nepratne i recite: Dobro mi je inilo, to su bile dobre stvari za mene. Mislite na stvari koje vam se sada deavaju i recite: Dobro je, dobro je ovako... Pomislite na budunost i recite: Sve e biti dobro, dobro e biti... Znate li ta e se dogoditi? Vera e se pretvoriti u radost. Vera koja se zasniva na ubeenju daje sve u Bojim rukama i da e se sve okrenuti na dobro za nas, za nau sreu. Jedan ovek pritrao je monahu koji je prolazio selom. Daj mi kamen! Daj mi dragi kamen! vikao je. Monah ga je upitao: ,,O kakvom kamenu govori? ovek mu je odgovorio: Bog mi se noas ukazao u snu i rekao mi: Sutra e u podne kroz selo proi monah i dae ti kamen, a ti e tako postati najbogati ovek zato, daj mi taj kamen! Monah je zavukao ruku u svoju vreu i izvadio najvei damant na svetu, velik kao kokosov orah! Zatim je rekao: Ovaj kamen trai? Naao sam ga u umi. Uzmi ga. ovek je doepao kamen i otrao kui. Meutim, itave te noi ne mogao da zaspi. U zoru je izaao i potraio monaha. Naao ga je kako blaeno spava pod jednim drvetom, probudio ga i rekao mu: Vraam ti tvoj damant. Ti si najbogati ovek na svetu kad si sposoban da se tako lako odrekne bogatstva. Sada ti se i ja pridruujem. To je ono to treba da otkremo da bismo doli do radosti.

Monahov dijamant

D
22

ruga veba. Veoma je jednostavna: mislite na jueranji dan. Setite se ta se deavalo, jednog dogaaja za drugim, i izrazite svoju zahvalnost za svaki od njih. Recite: Hvala. Kakva srea da mi se to dogodilo! Veoma je verovatno da ete se setiti i nekog
Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 12

23

Ulazak u sadanjost
Ispitajte sopstveni ivot. Ispitajte sve svoje misli i videete da su najee okrenute prolosti ili budunosti. Postanite svesni koliko malo ivite u sadanjosti, koliko ste malo ivi i doiveete ok. Mislite o svemu na ovaj nain. Ljutite narandu da biste je pojeli. Ako je itav va um usredsreen na to kako ete pojesti narandu, znate li ta moe da se desi? Vi uopte ne Ijutite narandu, jer niste prisutni, a kada je budete jeli neete toliko uivati u njoj, jer ete biti na nekom drugom mestu. Jedan mudri stari amda prevozio je hodoasnike na sveto mesto. Kada gaje neko od njih upitao: Jesi li bio na tom svetom mestu? amda je odgovorio: Ne, nisam, jer jo nisam otkrio ta sve ova reka moe da mi ponudi. U ovoj reci pronalazim mudrost, nalazim mir, nalazim Boga. Za razliku od njega, hodoasnici se uopte nisu interesovali za reku, njihove misli bile su zaokupljene svetim mestom, nisu ni mogli da vide reku. Moda je ovo pria o naem ivotu. To je kao kad uzme oljicu kafe da bi je popio, ali je u stvari ne podie, jer nisi tu, i nikada je ne pope, jer nisi tu, i sve tako. Zaista trageda. Gubimo sopstveni ivot! Kako da vam se ukae pomo? Po jednoj legendi, Buda je preao itavu zemlju u potrazi sa prosvetljenjem; posetio je kljune mudrace svog vremena, praktikovao je sve mogue duhovne discipline, ali ne dostigao prosvetljenje. Na kraju je odustao. Oajan, seo je pod smokvu i prosvetlio se. Godinama kasne, uenici su ga pitali: Uitelju, reci nam tajnu prosvetljenja. Kako si doao do njega? Ali tajne i tehnike nisu postojale. Buda je to pokuao da im objasni. Ali uenici su hteli da saznaju tehniku, kako se to ostvaruje u praksi. Onda je Buda - zamiljam ga kako namiguje - rekao: ,,U redu, otkriu vam tehniku. Kada udiete, budite svesni injenice da udiete. A kad izdiete, budite svesni injenice da izdiete. Zanimljivo, zar ne? Ne izgleda ba kao neki duhovni savet. Znate li ta je bila njegova namera? eleo je da uenici urone u sadanjost, da postanu svesni onoga to se deava sada i ovde! On je znao, u svojoj prosvetljenosti, da Bog ne sutra, daje Bog sada.
28
Anthony de Mello

este li spremni da pretrpite ok? Sluajte!

na mehaniki nain. Nemaju iva oseanja niti ivo ponaanje, a nisu ak ni svesni toga. Odgovaraju na glasove ljudi, na iskustva koja pripadaju prolosti. Doiveli su odreena iskustva koja su ih obeleila za ceo ivot, koja ih dre pod kontrolom. Zato nisu slobodni, nisu ivi. Eto osnovne prepreke duhovnom ivotu. Ako hoete da budete moji uenici, morate zamrzeti svog oca i majku! Ove Kristove reci izazivaju zgraanje kod ljudi. ta znae? Naravno, Isus ne hteo da kae kako bi trebalo da mrzimo svoje roditelje. Siroti oni! Potrebno je da ih volimo kao to volimo sva ljudska bia. Otac i majka o kojima Isus govori su Otac i Majka koje nosimo ukorenjene u svom umu i koji nas kontroliu. Tim glasovima se obraam! Od njih treba da se odvojimo, da ih se otarasimo. Kada prestanemo mehaniki da ivimo, prestaemo da budemo marionete. Kako da ostvarimo duhovni ivot ako nismo ivi? Kako da postanemo Isusovi uenici ako se mehaniki ponaamo, gledamo, sluamo, kao roboti?

Nedostatak vremena

vo je osnovno pitanje: kako prestati da ivimo mehanikim ivotom? Postoji veba koja e nam pomoi. Izgleda laka, ali ne. Ako budete istrajni, shvatiete o emu vam govorim. Veba je sledea: pomislite na neki dogaaj iz bliske prolosti. Na neto to se dogodilo jue, ili prole nedelje. Ne izbegavajte da se prisetite nepratnog dogaaja. Jo bolje ako je nepratan. Potrebno je da zapazite kako reagujete na seanje, ta oseate, kakva su vaa ubeenja i stavovi u odnosu na dogaaj o kome razmiljate. Posmatrajte sve to i upitajte se na i glas odgovarate. Smognite hrabrosti da upitate sebe: Da ne ovo reakca neke druge osobe u meni? Nekoga iz prolosti koga nosim u sebi? Ova veba traje desetak sekundi, najdue minut. Ako hoete da postignete maksimalni uinak, morate se due zadrati i posmatrati razliite dogaaje u toku jednog dana. Posmatrajte svoje reakce. Posmatrajte bez prosuivanja o svemu tome, bez prihvatanja ili odbacivanja; budite nepristrasan posmatra. Gledajte! Ne morate ak ni da postavljate sebi pitanja koja sam vam predloio. Ako

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 13

25

vam to odvlai panju, zaboravite na pitanja. Ograniite se na posmatranje. Svaka mehanika reakca e ieznuti i poeete da ivite. Tada ete zapaziti promenu. Poznajem jednog oveka u invalidskim kolicima. Jednom mi je rekao: Znate, oe, stvarno sam poeo da ivim tek kad sam ostao paralizovan. Prvi put u ivotu imao sam dovoljno vremena da se udubim u samog sebe, u svoj ivot, u svoje reakce i misli. ivot mi je od tada postao mnogo dublji, bogati i zanimljivi nego rane. Zar ne iznenaujue kada jedan paralizovan ovek otkre ta znai iveti, dok mnogi ljudi slobodni da idu kud god hoe ne uspevaju u tome, jer su paralizovani iznutra? Velika prepreka proistie iz nedostatka vremena. Svi mi govore kako nemaju vremena. Gde da naem vremena da bih to radio? Dobro, na ta troite svoje vreme? Da odrite svoje mehaniko postojanje? Pretpostavimo da neki lopov kae prolazniku: Pare ili ivot! a ovaj mu odgovori: Ovaj, b-bolje uzmi IVOL, pare mi trebaju za crne dane! Deluje glupavo, ali pomislite na ljude koji kao da govore: Bolje neka mi ukradu ivot, jer mi je vreme potrebno da bih nastavio da ivim od danas do sutra. Bilo bi komino da ne tragino. Zapazite svoje reakce na svaki dogaaj prethodnog dana, uoite svoja ubeenja. Ispitajte sebe. Da li ste spremni da izloite diskusi svoje stavove? Ako je odgovor negativan, puni ste predrasuda i mehanikih reakca. Seam se jednog izuzetnog mladog rabina, koji je nastavio rad svoga oca, takoe rabina. Govorili su mu: Rabi, potpuno si druki od svoga oca! a on se smejao: Potpuno sam isti kao moj otac! On nikoga ne imitirao, kao to ni ja nikog ne imitiram. On ne bio fotokopa, a nisam ni ja. To znai biti iv, biti unikat, original. Osloboditi se glasova i daljinske kontrole. A do toga dolazite posmatrajui sami sebe.

Ziveti svaki trenutak

o jedna stvar je potrebna da bismo bili ivi: da postojimo sada. ta to znai? To pre svega znai shvatiti neto to vrlo malo ljudi shvata - da su i prolost i budunost potpuno nestvarni, i da je ivot u prolosti ili budunosti ravan smrti, da nema nikakve veze sa stvarnim, ivim ivotom. Dobro mi je poznato da prolost sadri udesne stvari, da od prolosti moemo mnogo toga da nauimo, da prolost utie na nas i odreuje nas, itd. Savreno! Ali ona ne stvarna! Moramo planirati budunost. U sutini, da ne planirate budunost, najverovatne da me sada ne biste sluali. Meutim, ni budunost ne stvarna, ona je samo misao u naoj glavi. U onoj meri u kojoj ivite u budunosti ili u prolosti, ne postojite sada, ne postojite ovde.

lanovi jedne porodice resili su da odu na tri dana u vajcarsku. Mesecima su planirali ovaj izlet i, kad je konano doao taj dan, izgubili su vei deo vremena organizujui putovanje. Kada su stigli u vajcarsku, umesto da uivaju u udesnim predelima, umesto da udiu ivotvorni planinski vazduh, bacili su se na kljocanje fotoaparatima, kako bi imali slike koje e pokazati prateljima. Fotograje mesta na kojima u sutini nisu ni bili. Telesno su bili, ali u svom duhu nisu bili prisutni, bili su na drugom mestu. Nestvarni izleti, nestvarni ivoti! Mi ivimo u kulturi budunosti. U kulturi sutranjice. Sutra u biti srean; sutra u iveti. iveu kad upiem stude; iveu kad odsluim vojsku; iveu kad se oenim. Kad se jednom oenimo i dobemo decu, onda govorimo: iveu kad odrastu. Kada oni odrastu, mi vie i ne znamo ta znai iveti! Umreemo a da nismo ni iveli.

26

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 14

27

prolosti. Kako raskinuti ove lance, kako postati opet slobodan? Postoji vrlo jednostavna veba koja nam moe pomoi. Da bismo ostvarili eljeni rezultat, potrebni su nam sledei rekviziti: vera i zahvalnost. Ako postanete svesni da ste pod uticajem nekog negativnog iskustva iz prolosti, vratite se tom iskustvu, u nekom asu kada ste smireni i spokojni. Ako niste u stanju, razgovarajte s Bogom i smirite se. Zamislite da ste pred Bogom i da mu kaete: Gospode, teko je, ali verujem i od srca prihvatam da je to bila tvoja volja i da se sve to desilo za moje dobro. ak i ako to dobro moda i ne vidim, ipak znam da ono postoji za mene. Uinite to neno, bez gorine, bez primoravanja sebe. Ako osetite da se u vama javlja snaan otpor, odustanite, pokuaete nekog drugog dana. Ali veoma je vano, kada jednom ponete s ovom vebom, da se potrudite da je zavrite. Moe se desiti da vas zahvati gnev. U redu, naljutite se. ak se i na taj nain molite. Gospod e biti zadovoljan vaim potenjem i iskrenou. Nastavite zatim nekog drugog dana. Ova veba iziskuje dosta vremena, jer se sloboda ne osvaja preko noi. Kada osetite srcem i kaete da zaista verujete kako je sve za vae dobro, tada moete i da zahvalite Bogu. Kada ste u stanju da zahvalite za sve to ste postigli i dobro koje iz toga proistie, osetiete se slobodnim, raskinuete jedan od mnogih lanaca kojima ste okovani.

ivot ne sutra, ivot je sada. Ljubav ne sutra, ljubav je sada. Prosvetljenje je sada. Ako ivite za to sada, biete prosvetljeni. Zaista. Ovo je veoma slino onoj vebi kojom se postie duevni mir, zar ne? inite stvari jednu po jednu i u sebi formuliite recima ono to inite. Izuzetno korisna veba za iskorak u sadanjost, da bi se ivelo sada, da bi se iveo ivot, va ivot. To je druga stvar koja vam je potrebna da biste konano poeli da ivite, da biste bili ono to jeste, da biste postojali sada. Preimo na treu stvar: biti ovde. To znai da izaemo iz sopstvenog uma i vratimo se sopstvenim ulima. Ili da bukvalno izaemo iz sfere apstraktnog i prepustimo se neposrednom iskustvu. Ispriau vam priu o amerikom vojniku tokom korejskog rata. Na Dan Zahvalnosti, najvei ameriki praznik, osetio je neizmernu nostalgu za kuom. Jedan brani par, koji je dugo iveo u Americi, pozvao ga je na ruak. Na svoju veliku radost i iznenaenje, video je da su ispekli urku, njegovo omiljeno jelo. Ruak je poeo: dok se obilno sluilo, upustio se u iv razgovor sa ukuanima. Kada se razgovor zavrio, njegov tanjir je bio prazan. Vojnik je postao svestan da u stvari kao da ne ni jeo, jer se uopte ne seao ukusa peenja. To je ono to zovem ulaenje u ovde.

Lanac prolosti

Jelovnik se ne jede
rgumenti su izuzetni, kao i ideje. Ali oni nisu ivot! Neobino su pogodni da nas vode kroz ivot. Ali nisu ivot. Apstrakca ne ivot. ivot je u iskustvu. To je kao da itate neki udesan jelovnik. Moe vam posluiti kao neka vrsta vodia, ali on ne jelo. Ako sve vreme ovog sveta posvetite jelovniku, nikad nita neete pojesti. Moe se desiti i neto gore od toga. Ima ljudi koji jedu jelovnike. ive od ideja i tako gube sopstveni ivot, ne ive ga. ta uiniti da bi vam se pomoglo? Krinamurti nas upozorava: Onog dana kada dete nauimo nazivu neke ptice, dete vie ne
NOVI DAN 15

rugi lanac kojim ste okovani iznutra su pozitivna iskustva iz prolosti. Da, dobro ste proitali. Tako je lepo vraati se na njih u secanju i hraniti se njima. Ali u tome se kre opasnost: moete postati rtva bolesti koju nazivamo hronina nostalga. Znate li ta se tada dogaa? Prestajete da ivite! Naputate sadanjost. Ne samo to, veoma je verovatno da ete i unititi sadanjost. Pretpostavimo da ste doiveli neko lepo iskustvo s nekom dragom osobom. Na primer, zajedno ste gledali izuzetan zalazak sunca. Drugi put ste izali zajedno na veeru. I tako, uzimate lepo iskustvo iz prolosti (recimo taj zalazak), zatvarate ga u

32

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

29

vidi pticu. Dete gleda ovu paperjastu i ivu pojavu, tajanstvenu i potpuno udesnu, a mi mu kaemo: To je roda. Sada dete ima ideju: roda. Kasne, svaki put kad vidi rodu, rei e: Ma znam, to je roda. Isto vai, pretpostavimo, za ideju Amerikanca. Kad god vidim neku osobu koja dolazi iz Amerike, reu u: To je Amerikanac. Meutim, moda neu zapaziti onu neponovljivost i jedinstvenost te linosti. Kada vam se dogodilo da ugledate neko dete koje je potpuno zadivljeno dok gleda neto tako tajanstveno, ivo, skakutavo i apsolutno udesno, kao to je, recimo, vrabac? Shvatate li? Re, pojam prevazilazi svako razumevanje, Re, pojam, mogu biti prepreka koja nam ne dozvoljava da vidimo konkretnu pticu. Termin Amerikanac moe se ukazati kao prepreka koja nam ne dozvoljava da realno sagledamo oveka koji je pred nama. Re i sama ideja Bog mogu biti prepreka na putu ka vienju Boga. Kako da pomognete sebi u takvoj situaci? To moete uiniti odmah. Oslunite sve zvuke koji dopiru do vas. Moete li uti sve te zvuke? Visoke, niske, zvuk glasova? Znate li ta se dogaa kad to radite? Vraate se svojim ulima: to je iskustvo. Ovde nema nikakve apstrakce, nikakvih pojmova. Gledate ono to gledate, sluate ono to sluate, dodirujete ono to dodirujete, itd. Jednom mudracu kome je podareno prosvetljenje, uenici su postavili sledee pitanje: Uitelju, ta je tvoje prosvetljenje izazvalo u tebi? ta si time dobio? Mudrac je odgovorio: Dobro, rei u vam ta sam dobio: kada jedem, jedem; kada gledam, gledam; kada sluam, sluam. To je ono to sam dobio! Uenici su protestovali: Ali svi to rade! A on je, smejui se, odgovorio: Svi to rade? Onda bi svi bili prosvetljeni! Odgovor je da niko to ne radi, gotovo niko ne prisutan, ne ovde i sada, gotovo niko ne ivi. Biti iv znai biti ono to jesi, biti iv znai biti sada, biti iv znai biti ovde. Posmatrajte sebe. U onoj meri u kojoj budete posmatrali sebe, ne samo mentalno, ve kao nepristrasan, odvojeni posmatra, u istoj meri ete odbaciti svoje mehaniko ponaanje, odbaciete sve ono to vas ini obinom marionetom i postaete
30
Anthony de Mello

boji uenici. Ne moete to postati ako ste marionete. Ako ste samo deset posto ivi, biete samo tih deset posto uenici. Shvatate li? Okusite stvarnost, vratite se svojim ulima. To e vam pomoi da ivite svoju sadanjost. Pomoi e vam da ivite sopstvena iskustva. U ovom sada susreemo Boga. Zar je to molitva? Zar je molitva moda razgovor sa Bogom? Naravno, moliti se znai razgovarati sa Bogom. Ali zamislite neku majku koja je bolesna, lei u postelji: njena ki isti itavu kuu, priprema obroke, stara se o bati. Ona ne razgovara sa svojom majkom, ali koliko joj govori! Stupite konano u ivot i shvatiete mnoge Isusove reci... jer On nas ne zove samo novoj religi, On nas zove ivotu.

S loboda
ednog japanskog vojskovou zarobili su nepratelji i bacili ga u tamnicu. Znao je da e ga sledeeg dana muiti. Ne mogao da zaspi; koraao je gore-dole elom, mislei o smrti. Najednom, doao je do sledeeg zakljuka: Kada e me muiti? Sutra. Ali sutra ne stvarno: to je ono to su mi govorili uitelji ena! Kada je to shvatio, umirio se i ubrzo zaspao. Kada je shvatio da je to sada jedino to je realno, konano je zaspao. Bio je u tamnici, ali je postao slobodan ovek. Nepratelji nae slobode nisu napolju, ve su u nama. U nama su lanci koji nas dre okovanim. Govoriu o ovim lancima, jednom po jednom, jer ih je mnogo. Prvi lanac koji nas spreava da budemo slobodni su runa iskustva iz prolosti, neto to je sasvim lako shvatiti. Onaj ko je izgubio majku u, recimo, osmoj godini, toliko je traumatizovan ovim iskustvom da ne moe vie ni u koga da se uzda. ena koja je kao mala trpela seksualno nasilje, boji se svih mukaraca. ovek koji je nepravedno optuen i udaljen s posla, ostaje zatrovan gnevom itavog ivota. Prvo to nas dri okovanim i onemoguava nam da budemo ivi i slobodni, kao to sam ve rekao, su negativna iskustva iz
NOVI DAN 16

sqzeno@gmail.com

31

godina pre pojave Isusa Hrista, to je relativno skoranji vremenski period, jer naunici tvrde da ivot na ovoj planeti postoji ve milionima godina. A za hiljadu godina, ta e postojati ovde gde ja sedim? Pustinja moda? uma? Neka druga civilizaca? U jednu stvar moete biti sigurni: ako bude nekih ljudi, nee govoriti vaim jezikom, nee imati vae navike, pripadae drugoj civilizaci. Nedan jezik ne preiveo kao ivi jezik tri hiljade godina. Pokuajte da to zamislite: kako dolazite na zemlju nakon tri hiljade godina i traite ba ovo mesto, neki trag koji bi vam pokazao da ste nekad bili tu. Znate li ta e se dogoditi? U vama e se javiti oseanje beskonanosti. Neka vrsta osloboenosti. Slobode od ega? Od iluze koju u vama stvara lano uverenje da neto znaite. Osim u Bojim oima, mi zaista ne znaimo mnogo. Mislite na neku od onih ptica o kojima Isus govori, mislite na cvee u polju, na zrnca peska, na kapljice vode, na jednu kinu kap. Mislite na same sebe. Na to koliko smo beznaajni. Ako uspeno izvedete ovu vebu, oslobodiete se najvee tirane, tirane sopstvenog ja. Doiveete olakanje, veliku slobodu. Niko ne tako slobodan i iv kao onaj koji je prihvatio smrt, koji je prihvatio sopstvenu beznaajnost. Ova veba daruje vam perspektivu i irinu. Ali, za nju je potrebno i vremena.

zlatni kavez i nosite ga sa sobom, dokle god ste sa tom osobom; jednog dana tajno otvarate svoj zlatni kavez, pogledate unutra i kaete: Ne vie tako lepo kao nekad! Shvatate li ta inite? S jednim iskustvom iz prolosti unitavate sadanjost. Postajete manje slobodni, manje ivi. Vae iskustvo vas sputava u lance! Kako se osloboditi? Postoji jedan metod koji moe biti veoma bolan. Izneti novi ivot na svetlost dana moe duboko da povredi. Ali, ako ste spremni na to, razmislite o osobama koje ste nekad voleli i koje sada nisu vie sa vama, jer su se udaljile ili su mrtve. Razgovarajte sa svakom od njih, recite im: Ima sree to si ula (uao) u moj ivot! Zahvalan sam ti! Uvek u te voleti! A sad moram da odem. Zbogom! Ako se veem za tebe, neu nauiti da volim sadanjost, niti u nauiti da volim osobe sa kojima sam sada. Zbogom! Sve ovo moe biti veoma bolno. Prisetite se zatim nekih pozitivnih iskustava iz prolosti; mislite o njima kao da su ivi ljudi i recite im: Bilo je zaista divno s tobom, oseam veliku zahvalnost! Ali sada zbogom! To zaista moe da zaboli. Postoji jo jedna veba koju neki mogu doiveti kao jo teu i bolnu. Mislite na neke vae kvalitete iz prolosti, neto to vas je inilo ponosnim, kao to su, recimo, vaa mladost, snaga, lepota. Obratite im se kao da su ivi ljudi. Moda zvui infantilno, ali ne plaite se da budete kao deca. Moete otkriti potpuno neoekivane stvari! Razgovarajte s njima i recite im: Velianstveno je bilo imati vas! Oseam ogromnu zahvalnost zbog toga! Ali sada moram da odem. Zbogom! Mnogi stari ljudi nikad nisu iveli, i nikad nisu iskusili svu nenost, dubinu i bogatstvo koje sobom nosi starost, samo zato to u duhu nisu ostavili iza sebe mladost, snagu, vitalnost. Ono najbolje tek dolazi. Kraj ivota je tek poetak. Najbolje tek dolazi. Mnogi gube najbolji period svog ivota, poslednje godine, samo zato to su previe obuzeti onim to je prolo, okovani lepim iskustvima iz prolosti. Eto dva lanca koji nam onemoguavaju da budemo sreni. Ranjena ptica ne moe da leti, ali ne moe ni vrabac koji se zakai za granu. Prestanite da se kaite za prolost! Ponavljajte ovu indsku izreku: Voda postaje ista tako to tee dalje, ovek tako to ide napred.

Tajanstvena veba

reporuiu vam jo jednu vebu, tajanstvenu vebu, jer ne pokazuje odmah svoju povezanost sa slobodom. Sastoji se u sledeem: stupite u dodir sa oseajima svoga tela. Osetite kako odea dodiruje vaa ramena, kako naslon stolice podupire vaa lea, osetite svoje ruke kako se odmaraju, opruene... Nakon nekoliko trenutaka, postanite svesni injenice da posmatrate ove senzace. I recite: Ovo to oseam nisam ja, ovo telo nisam ja. Posmatrajte zatim misli koje se javljaju u vama. Nakon kraeg vremena, obratite panju na injenicu da posmatrate svoje misli i recite: Ovo to mislim nisam ja, moje misli nisu ja. Obratite zatim panju na svoje emoce ili se prisetite nekih emoca iz bliske
Anthony de Mello

36

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 17

33

Drugi nevidljivi lanci

a redu je trei lanac. Strepnja i strah od budunosti. Seate li se prie o japanskom vojskovoi? Hrist govori o identinom unutranjem stavu, poetskim recima: Pogledajte ptice na nebu, pogledajte ito u polju. Oni ne brinu. Za njih strepnja ne postoji. Kako je teko to ostvariti! ak se i Isus zbunio pred smru. Osetio je potitenost, doiveo snaan oseaj strepnje. Ako elimo da raskinemo lanac strepnje, moramo uiniti ono to je radio Isus - da se suoimo sa strahom i razgovaramo s njim kao da je ivi ovek. Svojevoljno, bez prisile, jer je strah unutra, u nama, kamuiran u opreznost, preventivnost. Recite strahu: Shvatam zato si ovde. Ali ja verujem u Boga. Ako u svom srcu utvrdite da to moete uiniti, zahvalite se unapred na ishodu, jer e vam to biti od velike pomoi. Zahvalite Bogu za sve ono to moe da vam se dogodi. Jo jedan unutranji lanac koji nas ini robovima povezan je sa budunou: ambica. Nema niega loeg u ambicioznosti, to ak moe biti velianstveno. Ali uasno je pasti u ropstvo ambice! Osobe opsednute ambicom, koja upravlja svim njihovim postupcima, u sutini uopte ne ive! Objanjenje ne potrebno. Svi mi znamo takve osobe. Sta da uinite ako ste rtva ambice? Stanite pred Boga, s poverenjem da je budunost u njegovim rukama. Recite mu: Gospode, verujem da upravlja mojom budunou, uiniu sve to je u mojoj moi da ostvarim svoje snove, ali rezultat preputam tebi. Zatim se zahvalite na ishodu vaeg unutranjeg stava. Osvojiete mir i slobodu. Sledei lanac je vezivanje za sadanje stvari. Ljudsko srce je veliki magnet, to ne treba ni govoriti, jer smo svi mi to iskusili. elimo da posedujemo stvari ili osobe, i da se nikad od njih ne odvojimo. Postajemo zavisni i gubimo svoju slobodu. Istovremeno, esto ni drugima ne dozvoljavamo da budu slobodni, krademo njihovu slobodu, zabranjujemo je. Predlaem vam jednu vebu da biste oslobodili svoje srce od ove vrste zavisnosti. Mislite na neku osobu za koju ste duboko vezani, toliko vezani da ne moete bez nje. Razgovarajte u mislima

sa tom osobom, zamislite je kako sedi pred vama; razgovarajte s njom. Obratite joj se spontano, od srca. Recite toj osobi koliko vam ona znai i zatim dodajte sledeu formulacu, koja vam se u poetku moe uiniti bolna. Ali, kao to sam vam rekao, ne smete primoravati sebe. Ako je previe bolno, prekinite vebu da biste nastavili drugi put, kada budete sposobni za to. Recite toj osobi: Ti mi neizmerno znai, mnogo te volim, mnogo mi je stalo do tebe, ali ti nisi moj ivot! Preda mnom je ivot, moram ostvariti svoju sudbinu, razliitu od tvoje. To su moda okrutne reci, ali ivot i ne uvek lak. Razmislite jo o mestima, aktivnostima, o stvarima koje su veoma dragocene za vas, od kojih vam je teko da se odvojite, uputite im otprilike ove reci: Koliko mi znai! Ali ti nisi moj ivot; preda mnom je ivot, moja sudbina, razliita od tvoje. Recite isto stvarima s kojima ste najintimne povezani, neemu to je takorei deo vaeg bia, vaeg postojanja, kao to su va ugled, zdravlje i slino. Recite to i sopstvenom ivotu koga e jednog dana progutati smrt: Koliko si mi dragocen i koliko te volim, ali ti nisi moj ivot. Preda mnom je ivot koji treba da ivim i sudbina koju treba da ispunim, razliiti od tebe. Postoji nada da ete, ako hrabro ponavljate ove reci, ostvariti duhovnu slobodu.

Najvea tiranija

ostoji jo jedan lanac na koji u vam skrenuti panju. Govorili smo o negativnim i pozitivnim iskustvima iz prolosti, o strahu od budunosti, o ambici, o vezivanju i zavisnosti od sadanjosti. Sada je na redu ono to smatram najjaim lancem, koji je najtee raskinuti. Ali latimo se jedne vebe. Moda jo niste u stanju da je izvedete, moda vam je potrebno jo vremena i duevnog mira da biste uspeli. Veba se sastoji u tome da sebi postavite sledee pitanje: ta je postojalo pre sto godina ovde gde ja sedim? Upotrebite svoju matu! Zatim jo dalji skok unazad: ta je postojalo pre tri hiljade godina ovde gde ja sedim? Dakle, hiljadu

34

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 18

35

utiske. Sad moe da ide. Vidimo se kasne. Deak je ispriao da se njegov ivot od tog trenutka promenio. Znate li zato? Prvi put sam video oveka koji se ne razbacivao recima, ne govorio da me voli, ve: Ti si dobar, nisi rav, ti si dobar! I postao je dobar. Kao to kau psiholozi, naa je tenja da budemo ono to oseamo da jesmo. Moete li zamisliti neto uzviene? Vidimo dobrotu u nekome, to mu pokaemo, i njegov ivot se menja, on biva preporoen. Onaj koji voli stvara ljubav. Vidimo lepotu, i u tom trenutku inimo da ona izroni na povrinu. Oca Flenegana su esto pitali u emu je tajna njegovog uspeha. Nikad ne odgovarao na takvo pitanje, jer je polazio od principa: Ravo dete ne postoji. On je video dobrotu, inio je da se ona pojavi kod svakog ko bi doao kod njega. Stvarao je dobrotu. To je ono na ta mislim kada govorim o ljubavi. Da li biste voleli da vidite stvari kao Otac Flenegan? Siguran sam da bi svima pralo da budu kao on, jer svi elimo da volimo.

prolosti. Neizvesnosti, deprese, oseanja krivice, ushienja, bilo koje emoce. Nakon nekog vremena, obratite panju na injenicu da posmatrate svoje emoce, i recite: Ja nisam ova emoca, moje emoce nisu ja. Ako ste napeti, nemojte se poistovetiti sa svojom napetou. Ako ste depresivni, nemojte se poistovetiti sa svojom depresom. Ja nisam ova depresa. Pred nama je jedna od velikih vebi koju nam nudi Istok. Njeni rezultati ne mogu se odmah uoiti, ali ona izaziva, neopozive efekte. I raskida najdublji lanac, lanac iluze i tirane sopstvenog ja. Ostanite nekoliko minuta u tiini i izvedite neke od vebi koje sam vam predloio i koje su vam se dopale. Prikazao sam dve vebe na duge staze: onu ,,pre tri hiljade godina i za tri hiljade godina; dok je druga: ja nisam ova emoca, ove misli nisu ja, itd. Predloio sam i druge vebe da se suprotstavimo robovanju, da se oslobodimo lanaca, da izazovemo trenutno osloboenje. Na kraju ovog predavanja ispriau vam priu o slobodnoj osobi. Jedna devojka u malom ribarskom mestu ostala je trudna. Roditelji su je tukli sve dok ne priznala ko je otac: Bio je to uitelj ena koji ivi u hramu izvan sela. Svi metani su to saznali. Kad se dete rodilo, poli su do hrama i ostavili dete pred noge uitelja ena. Licemeru! rekli su mu. Ovo dete je tvoje! Ti brini o njemu! Uitelj ena je samo rekao: Dobro, dobro i zatim predao dete jednoj eni u selu da ga odgaja, preuzevi trokove na sebe. Nakon ovog dogaaja, uitelj je izgubio sav ugled, uenici su ga napustili, niko vie ne odlazio da trai savet od njega. Nakon nekoliko meseci, kada je devojka videla sve ovo, ne izdrala i konano je rekla da otac deteta ne uitelj, ve jedan mladi iz susedstva. Kada je selo doznalo pravu istinu, svi su otili do hrama i bacili se pred noge uitelja ena. Traili su od njega oprotaj i molili ga da im vrati dete. Uitelj je samo rekao: Dobro, dobro i predao im dete. Eto slobodnog oveka. oveka sposobnog da pati, koji je dostigao irinu o kojoj sam vam govorio. elim i vama i sebi, kao rezultat naih slabanih napora, da nam Bog pokloni ovaj dar!

kola ljubavi
ko elite da razvete ovaj nain opaanja, potrebno je da pohaate kolu ljubavi. Potrebno je da uradite vebe koje nisu preterano teke, ali nisu ba ni lake. Koje? Ponite od sledeeg. Mislite na nekog koga duboko volite. Zamislite da sedi ispred vas, govorite s tom osobom, od sveg srca. Recite joj koliko vam znai sama injenica da je ona ula u va ivot. Dok ovo inite, postanite svesni onoga to oseate. Kada osetite svo ushienje i toplinu koje donosi ova veba, preite na sledeu. Mislite sada o nekoj osobi koja vam je odbojna. Stanite u mislima pred nju. Dok je gledate, pokuajte da se setite neeg dobrog. Uinite mali napor da vidite dobrotu. Ako vam to ne ide, moete da zamislite kako pored vas stoji Isus i gleda istu osobu. On bi trebalo da bude ekspert umetnosti gledanja, umetnosti ljubavi. ta vidite? Koliko dobrote, koliko lepote moete otkriti u konkretnoj osobi? Kad bi se Isus vratio na zemlju, ta mislite da bi
40
Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 19

37

Ljubav

o sada sam vam govorio o miru, radosti, tiini, ivotu i slobodi. Sada u vam govoriti o ljubavi. Re je o najteoj temi, jer je, u svojoj beskrajnosti i tajanstvenosti, ljubav neizreciva kao Bog. Tu i tamo, doivljavamo poneki ljubavni zanos i to tek nejasno shvatamd. Ne verujem da iko. stvarno razume ovu tajanstvenu pojavu. S vama bih hteo da razmislim o dva aspekta ljubavi: ljubavi kao kreaci i ljubavi kao poistoveivanju. Poeu da govorim o ljubavi kao kreaci tako to u vam ispriati jednu izuzetnu priu amerikih Indanaca, moju omiljenu priu. Jedan indanski ratnik popeo se na vrh planine, tamo naao orlovsko gnezdo i u njemu jaje. Doneo je jaje u selo i stavio ga pod koko. I tako, zajedno s piliima, izlegao se orli, i odrastao s njima. Nauio je da kokodae, da eprka po zemlji traei bube i crve, ograniavao se da se popne na poneku niu granu, sve kao i kokoi. Jednog dana, ve star, orao je ugledao neto udesno na nebu. Gore, u beskrajnom plavetnilu, video je velianstvenu pticu, kako leti bez ikakvog napora. Kada je upitao jednu koko staje to, ona mu je odgovorila: To je zlatni orao, kralj neba. Ali ne razmiljaj o tome. Ti i ja smo ovde, na zemlji. Orao je vratio pogled ka tlu i tako je na kraju i umro, ubeen da je koko. Jer, tako su se svi i ophodili prema njemu; kako se rodio, tako je i iveo i na kraju umro. Znate li ta znai ljubav kao kreaca? Gledati orla i postati svesni ko ste, jer moete rairiti krila i poleteti kao zlatni orao. Jedan uveni ameriki psiholog sproveo je eksperiment vredan da se pomene. Znate li ta je uradio? Pred kraj kolske godine podvrgnuo je sve uenike jedne kole testu inteligence. Odabrao je zatim desetak imena i rekao svakom od njihovih profesora: Ovi uenici su natproseno obdareni. Videete da e svi oni biti najbolji uenici u sledeoj kolskoj godini. Vi samo morate da obeate kako nikome neete govoriti o tome, jer se to moe negativno odraziti na njih. I profesori su obeali. Meutim, niko od tih uenika ne bio posebno obdaren, i u tome je i bila poenta ovog opita. Nakon godinu dana, psiholog je ponovo doao u istu

kolu i staje otkrio? Svim natprosenim uenicima koecent inteligence poveao se najmanje deset posto. Nekima od njih i vie. Psiholog je porazgovarao sa profesorima i upitao ih: Kako vam se ine ovi uenici? a ovi su odgovarali u superlativima, opisujui ih kao inteligentne, dinamine, ive, interesantne, itd. ta bi bilo sa ovim uenicima da ih profesori nisu tretirali kao natproseno obdarene? Dakle, profesori su razvili u ovim uenicima sve njihove potencale. Psiholozi su sproveli ovaj opit u drugim kolama, pa ak i sa ivotinjama, uvek sa uspehom. Na primer, govorili su studentima psihologe koji su izvodili eksperimente sa mievima: Evo vam jedna nova vrsta mia, koji mnogo bolje reaguje. I mievi su stvarno bolje reagovali, iako su pripadali istoj vrsti. Zakljuak je bio da se to dogodilo zato to su ih studenti tretirali s posebnom panjom. Njihova oekivanja su bila vea i mievi su uzvraali na takva oekivanja, koja su, na ovaj ili onaj nain, prenoena ivotinjama. Kad sam prvi put uo za ovaj opit, setio sam se jednog velikog amerikog oveka, Oca Flenegana, oveka koji je uao u legendu. On je u poetku osnovao dom za naputenu decu, a zatim i za maloletne delikvente. Kada polica ne vie znala ta da preduzme, slala ih je njemu. Tako sam uo i sledeu priu. Jedan osmogodinji deak ubio je oca i majku. Moete li zamisliti kroz ta je sve proao pre toga, da bi u tako nenom dobu bio izvrilac najuasneg zloina? Ali tu ne bio kraj. Hapen je vie puta zbog pokuaja pljake. Polica ne znala ta da uradi s njim, jer po zakonu ne mogao biti smeten u popravni dom. Na kraju su pitali Oca Flenegana hoe li da ga primi. Naravno! Poaljite ga! odgovorio je. Nakon desetak godina, deak je napisao svoju priu. Seam se tog dana kada sam putovao u pratnji policajca i mislio: alju me kod nekog svetenika. Ako mi jo kae da me voli, ubiu ga. A ve je bio ubica! ta se dogodilo? Kada je zakucao na vrata, Otac Flenegan je rekao: Napred! Uao je i onda ga je Otac pitao: Kako se zove? Dejv, odgovorio je, a Otac je rekao: Dejv! Dobrodoao u ovu kuu. ekali smo te! Sada, kad si tu, procunjaj malo naokolo, tek da upozna mesto. Zna li da svi ovde rade za hranu i smetaj? Pokazae ti. Moda e otkriti neki posao koji ti odgovara. Ali za sad odmaraj. Razgledaj malo, saberi
NOVI DAN 20

38

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

39

Molitva

ostoje mnoge teme o kojima bih rado govorio, ali postoji jedna povodom koje mi uvek postavljaju pitanja. Kada doznaju da sam svetenik, pitaju me: Moete li mi pomoi da se bolje molim? Ja bih formulisao pitanje na ovaj nain: moemo li se moliti bolje? Smatram da je neophodno ponovo sagledati smisao molitve koju aljemo i ivimo, poevi od svega onog to ne molitva. Sledea pria moe sve ovo da razjasni. Jedan mladi posetio je uvenog su mudraca i rekao: Uitelju, moja vera u Boga tako je velika da nisam ak ni vezao svoju kamilu napolju. Poverio sam Bogu da se stara o njoj! Mudrac je uzvratio: Izai i odmah vei svoju kamilu, budalo! Zato optereivati Boga onim to i sam moe da uini? Jasno, zar ne? Veoma je vano zauzeti ovaj mentalni stav kada se govori o molitvi. Boga ne treba uznemiravati radi onih stvari koje moete i sami da uinite. Seam se prie o oveku koji je itavog ivota verno sluio Bogu. Jednog dana mu se obratio ovim recima: Gospode, verno sam ti sluio, oboavao te i potovao zakone. Bio sam dobar vernik, ali sada sam ve star i potrebna mi je pomo. Pomozi mi da dobem na lutri, da bih spokojno proiveo poslednje dane. Molio se tako i molio, mesec dana, dva meseca, godinu, dve godine i na kraju zavapio: Gospode, uslii moje molbe! Uini neto! A Bog mu je uzvratio: Uini ti! Kupi bar loz! Ova pria daje neku ideju ta molitva ne. Ali ta je molitva? Evo jo jedne prie. Jedan ovek otkrio je vetinu paljenja vatre. Nakon ovog otkria otiao je na sever, kod planinskih plemena ugroenih hladnoom i nauio ih kako da upale vatru. Pokazao im je mnoge dobre strane ovog otkria: kako da se zagreju tokom zime, kako da kuvaju i peku hranu, kako da pomou vatre prave cigle i crep, itd. Oni su sve to uili s puno entuzazma. Kada su nauili, pronalaza vatre otiao je na drugu stranu, ne davi im vremena ni da mu zahvale.

prvo primetio kod ljudi? Beskrajnu dobrotu, poverenje, iskrenost iste ljubavi. U oveanstvu postoje okeani dobrote meu ljudskim biima. On bi to odmah primetio, jer dobar ovek vidi dobrotu na svakom koraku. Rava osoba vidi zlo, jer tei da vidi samu sebe u drugima, zar ne? Svoj odraz, kao u ogledalu. Zamislite da Isus gleda u vas. ta e videti? Preimo na treu vebu, moda i najteu. Ali ako istinski elite da volite, morate proi kroz nju. Zamislite Isusa ba tu, ispred sebe. On vam govori o svoj dobroti, svoj lepoti i svim vrlinama koje vidi u vama. Ako ste kao i veina ljudi, moda ete poeti da optuujete sebe za raznorazne mane i grehove, i Isus e to prihvatiti. Jer, za Isusa nedna promena u oveku ne roman. Kada je video zlo, nazvao ga je po imenu i osudio ga. Ali nikada ne osudio grenika, iako je osudio sam greh. Setite se kako je gledao na prostitutku u jevanelju, na lopova, pa ak i na fariseje i ljude koji su ga raspeli. Evo ga, stoji pred vama! I vi optuujete sebe za sve mogue grehe a on to prihvata, dozvoljava da imate sve te mane. Ali on razume, on to prihvata. Te mane nisu u sukobu, ne kvare svo dobro i lepotu koje On vidi u vama. To ne teko shvatiti. Mislite o sebi. Mislite na nekog koga volite i ko vas voli. Ako ga paljivo posmatrate, nai ete mane. Meutim, one ne umanjuju vau ljubav prema toj osobi, i ne spreavaju vas da vidite svo dobro u njoj. Zamislite da Isus to ini. I otkrte koje efekte to izaziva u vama. Prihvatite ljubav Isusa i onih koji vas vole. Kada je Isus prvi put sreo Simona Petra, kako se govori u jevanelju, video je u tom oveku ono to niko ne video, i nazvao ga je stena, kamen. Tako se Simon preobrazio. Zamislite, dakle, Isusa pred sobom. Kakvo e vam ime dati? Pre nego to preemo na drugi vid ljubavi, ispriau vam jednu zapadnu bajku. Bajke uvek kru veliku mudrost u sebi. Ovo je pria o princezi i abi krastai. Jednog dana prelepa princeza etala je umom i naila na abu krastau. aba ju je veoma ljubazno pozdravila. Princeza se u prvi mah uplaila da jedna krastaa moe da govori ljudskim glasom. Onda joj je aba objasnila da uopte ne aba, ve princ koga je vetica pretvorila u abu. Princeza, koja je imala mnogo dobro srce, pitala je moe li nekako da pomogne. Moe, odgovorila je aba. Ako se nae princeza koja e sa mnom provesti puna
NOVI DAN 21

44

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

41

tri dana i tri noi, arola e nestati i ponovo u postati princ. Princeza je u toj krastai ve videla princa. Ponela ju je u dvor. Svi su se zgraali, govorei: Kakvu si to odvratnu abu donela? a ona govorila: To ne odvratna aba, to je princ! I drala je krastau uz sebe dan i no, za stolom ili na uzglavlju dok spava. Nakon tri dana i tri noi, kad se probudila, videla je pored sebe divnog mladog princa, koji je poljubio njenu ruku u znak zahvalnosti to je skinula mau koja ga je drala okovanog u telu abe. Ova bajka je pria o svakom od nas. Na odreeni nain, svi smo mi pretvoreni u abe krastae, i ivot nam prolazi u traenju nekoga ko e da skine tu arolu i preporodi nas! Da li je va Isus takav! Da li je va Bog takav! Da li sreete mnoge osobe kakav je Otac Flenegan? Bog se ne moe upoznati. Meutim, kada ga zamiljamo, dobar je bar kao najbolji meu nama. Mogu da se nadam da va Bog ovako govori: Aneli, dunite u trube! Evo stie princ! Evo stie i princeza! Da li se tako ophodi prema vama? I pored toga to vidi sve vae mane? Razmislimo, jer je tenja da se preobrazimo u bie koje oboavamo.

pojednako? Koji ini da sunce sa i ispravnima i grenicima? Kako da pronaemo tu vrstu ljubavi? Razumevanjem svega ili putem mistikog iskustva? Da li ste ikad pomislili da ima na milarde ljudi, a samo jedan Hrist? Pavle tvrdi da svi inimo jedno telo. Kao to moje telo i ja nismo dvoje, ve jedinstvena celina. Ja nisam moje telo, ali nismo dvoje! A koliko volim svoje telo! Kada je neki deo ili organ moga tela bolestan ili je pak zdrav, ja ga svejedno volim na isti nain. To je razumevanje koje biva podareno samo nekolicini srenih ljudi. U odnosu na ostale su razliiti, ali nisu odvojeni, oni su jedno telo. Evo jedne indske prie. Sedam luda nalo se u jednom selu na velikoj proslavi. Kasno nou, vraali su se kui pani i jo lui. Poela je kia, pa su se sklonili pod jedno drvo. Ujutro, probudili su jedni druge kuknjavom. Jedan prolaznik upitao ih je ta se dogaa. Zaspali smo pod ovim drvetom i tokom noi smo izmeali ruke i noge, tako da sad ne znamo staje e! Onda je prolaznik rekao: Lako emo to resiti! Otkinuo je trnovitu granu i ubo jednu nogu, a njen vlasnik je rekao: Jao! Dobro je, konstatovao je prolaznik. Ova noga je tvoja! I tako je nastavio, sve dok se lude nisu razdvojile. Kada se neko povredi a ja uzviknem: Jao! neto se dogodilo. Poistovetio sam se s njim; ljubav postaje poistoveenost. Moemo li neto uiniti da bismo zadobili takvu milost? Ne, to je dar. Sve to moemo uiniti je da se pripremimo. Moda ne verujete; meutim, kad biste samo sluali i gledali, ili oseali i stupali u dodir sa samim sobom, stigli biste do tiine i stvari bi vam se otkrile. Sve to moemo da uinimo je da pripremimo teren. Ako radite ovu vebu koju sam vam preporuio, biete pripremljeni da primite ovu milost. Jednog dana - zaista se nadam - bie vam podarena. Svako ko praktikuje vebe pomenute u ovoj knjizi doi e do dobrih rezultata, ali ljubav kao poistoveenost samo Bog moe dati. Bog je Nepoznato, Bog je Tajna, Bog je Ljubav. Zato, kada volite, vi postajete uesnici boanskog i milosti. U ovom svetu tako naopake i podozrive svesti moete li zamisliti bolju stazu koja vodi Bogu?
NOVI DAN 22

Ljubav kao poistoveenost

azmislimo sada o ljubavi kao poistoveenosti. U Indi, mistici i pesnici esto su se pitali ko je svetac. I formulisali su lepe odgovore: Svetac je kao rua. Da li je mogue zamisliti ruu koja govori: Dau svoj miris samo dobrima i onima koji ga cene, a uskratiu ga ravima? Ne! irenje mirisa je sama priroda rue, sutina njenog bia. Svetac je kao upaljena lampa u mranoj sobi. Moe li lampa svetleti samo dobrima, a uskratiti svetlost ravima? Svetac je kao drvo koje daje svoju senku i dobrima i loima. Drvo nudi svoju senku ak i onome koji ga see. A ukoliko je re o miriljavoj biljci, ona ostavlja svoj miris na samoj sekiri. Zar Hrist ne govori isto kada nam kae da budemo milosrdni kao to je Otac na nebeski, koji alje kiu ravima i dobrima
42
Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

43

Kada poete na piknik i padne kia, ta vas sneveseli? Kia? Ili vaa reakca? Svest o ovoj injenici moe zapanjiti osobe koje se ve decenama mole a da nikad nisu postale svesne toga. To je jedan od rizika molitve: moe vas spreiti da stignete do vatre. A sada mislite na neto to vas uznemirava ovih dana. Ili na neto to vas je brinulo pre nekoliko dana. Razmislite! I pokuajte da shvatite da va nemir ne prouzrokovan nekom situacom iz spoljnog sveta, nekim dogaajem, stanjem stvari, injenicom daje neko umro, da ste neto pogreili, da vam se desio neki incident, da ste izgubili novac ili posao. Nita od svega toga ne proizvodi vae neraspoloenje. Ono ima svoj razlog u nainu na koji reagujemo na neki dogaaj, na neku osobu, na neki predmet diskuse. Kad bi se neka druga osoba nala na naem mestu, moda se uopte ne bi opirala svemu tome. Vi se, meutim, opirete. Zato? Moramo uiniti neto za vas! Ali ne ukljuujui stvarnost u ovo, mada bi velika veina ljudi dala svoju glavu samo da promene stvarnost.

Velikim ljudima ne vano da li ih se iko sea ili im se ukazuje zahvalnost. I tako je pronalaza stigao do drugih plemena kojima je predao vetinu paljenja vatre. Postajao je sve slavni. Meutim, svetenici su se pobojali da njihov ugled ne opadne, pa su resili da ga se otarase tako to su ga otrovali. Da se narod ne bi uznemirio, pripremili su sliku ovog oveka, istakli je na glavni oltar hrama i rekli ljudima da se poklone velikom pronalazau vatre. Na oltar su okaili i sva orua potrebna da bi se vatra upalila, i proglasili ih za relikve. Vremenom su razradili i ritual i liturgu vezanu za oboavanje pronalazaa i njegovih alatki. Tako je on oboavan decenama i stoleima, ali vatre vie ne bilo. Gde je molitva? U vatri! Gde je vatra? U molitvi! Ba tu. Ono to radite da biste pronali vatru je molitva. Molite se nedeljama, mesecima, godinama, ali ostajete bez vatre. Mnogo dobre volje, ali nigde molitve. Zato me zazivate Gospode! Gospode! a ne radite ono to vam kaem? Doi ete i govoriti: Gospode, uinili smo uda u Tvoje ime, a ja u vam rei: Ne znam vas, ne tiete me se. udno, Isus je bio manje zainteresovan za Gospode! Gospode! od nas. Vie ga je zanimalo Zato ne radite ono to vam kaem?. Ali pripazite. Nemojte misliti da su dobra dela automatski i molitva. Ako bih dao moje telo da se spali i razdelio sve svoje blago ubogima, a nemao ljubavi, sve bi bilo uzalud. Dela sama po sebi nemaju svoju unutranju vrednost. Neka dobra dela zaista su takva, dok se druga ine samo iz line koristi. Majster Ekart, najvei nemaki mistik, rekao je: Manje brinite o tome ta treba da radite a vie mislite o tome ta treba da budete. Bie ti sueno ne na osnovu onoga to ini, ve onoga to jesi. Postojanje biva preobraeno: eto vatre!

Promena glave
edan svetenik poverio mi je kako njegov pratelj boluje od side. Istovremeno, deavalo se neto veoma udno. Taj ovek je govorio: Poeo sam da ivim tek kada mi je lekar saoptio da sam zaraen i da je smrt neizbena. Moda neete poverovati, ali svetenik je dodao sledee: Upoznao sam oko trideset osoba u istoj situaci, i gotovo polovina njih rekla mi je neto slino tome. Kako to da ljudi tako razliito reaguju na istu stvar? To zavisi od strukture njihove linosti. Neko ne odrao re koju vam je dao? Neko vas je odbio, ostavio? Ne. Niko vam nikada ne nakodio u itavom vaem ivotu. Nikad vas nedan dogaaj ne poremetio. Uvek ste vi to uinili. U sutini, niste ba ni vi, jer to niko ne bi uradio svojevoljno. Vaa uslovljenost, mentalni sklop vae linosti izazvale su takve stvari, sam va duhovni pristup ivotu. To je ono to treba da se promeni -vaa glava! Preimo na novu vebu. Mislite na problem koji imate s nekim, o kome god da se radi. Moete misliti da ta osoba ne zasluuje vae poverenje, da je dosadna, lenja, sumanuta, vulgarna.
48
Anthony de Mello

Unutranji preobraaj
ako promeniti sopstveni ivot? ta treba da uinite? Nita! Da bi se va ivot preobrazio, potrebno je da vidite. Da vidite neto to e vas promeniti. Niko se ne menja radei na samom sebi. Vi umete da popravite mnoge stvari i to je veliki dar.
NOVI DAN 23

sqzeno@gmail.com

45

Meutim, kad se trudite da popravite druge ljude, najverovatne ete imati problema. Nita ne treba da inite; potrebno je samo videti stvari na nov nain. Promena i preobraaj dolaze uporedo s vienjem, novim sagledavanjem sveta i vas samih. Metanoja, pokajanje, jer je carstvo Boje ovde i sada! Pokajanje ne znai oplakivanje sopstvenih grehova; pokajanje znai vienje svega na potpuno nov nain, znai promenu ideja, preobraaj srca. To je ta promena o kojoj govorim. Kada se to dogodi, promeniete se vi, ono to inite, itav va ivot. To je vatra! ta vam je potrebno da biste videli stvari na potpuno nov nain? Ne potrebna nikakva snaga, ne trai se da budemo korisni; tu ne pomae vera u sebe, niti snaga volje. Potrebna je dobra volja da bi se mislilo na ono to ne svakodnevno, na ta smo navikli, dobra volja da bismo videli neto novo. A to je ono poslednje to ljudska bia ele. Ljudi ne ele da vide bilo ta razliito od onog to su uvek videli. Zato se Hrist suoio sa mnogim preprekama kada je obznanio svoju Dobru vest. Ne samo zato to je bila dobra. Ljudima ne pra da uju dobre stvari. Oni ele da pate, da se osete jadnim, samo da ne bi znali. Nesvesno, ljudi ele da proizvode patnju. Ne dopada im se dobra strana Dobre vesti. Ne dopada im se nova strana Dobre vesti! Jeste li spremni da vidite stvari na druki nain? Ali pazite: ne prihvatajte sve to vam kaem samo zato to vam ja to govorim. Ne gutajte ono to ujete od mene. Volim Budinu izreku: Monasi i uenici ne treba da usvajaju moje reci na osnovu potovanja prema meni. Treba raditi kao zlatar: topiti zlato, meriti ga, ei. Moramo ostati otvoreni, nezavisni u svom razmiljanju, uvek spremni da pitamo. U suprotnom se tone u mentalne predrasude. Patite? Imate probleme? Mrzite svoj ivot? Da li su vam prala poslednja tri sata, svaki trenutak poslednja tri sata? Ako je odgovor ne, ako je odgovor da patite i nemirni ste, onda zaista imate problema. U vama ima neeg to ne valja. Neeg veoma ozbiljnog. Spavate, mrtvi ste!

Prosvetljenje

oda mnogi od vas prvi put uju ovakve stvari. Obino se ponavlja da je prirodno imati probleme, da je ljudski patiti. U tom sluaju, bolje da vam objasnim ta je patnja! Pre svega, uoimo sledeu razliku: vi moete imati bolove i patiti, ili imati bolove i ne patiti. Jedan uenik pitao je uitelja ta za njega znai prosvetljenje. Uitelj je odgovorio: Pre prosvetljenja, esto sam oseao tugu; nakon prosvetljenja i dalje oseam tugu. Ali tu postoji bitna razlika. Patiti znai prepustiti se da vas poraz usisa u sebe. To je patnja. Dobro je to razjasniti odmah na poetku. Patnja znai preputanje da nas preplave bol, malodunost, strepnja. Dok se uite molitvi, i dalje ete biti preputeni malodunosti, strahu. Oni su kao oblaci to prolaze nebom, i vi sebe poistoveujete sa tim oblacima. Ali vi moete biti nebo, umesto to izjednaavate sebe s oblacima. Oni e odlaziti i dolaziti kao i pre toga: Pre prosvetljenja esto sam oseao tugu; nakon prosvetljenja i dalje oseam tugu. Odakle, po vama, dolazi patnja? Po nekima iz samog ivota. ivot je naporan, ivot je teak! Kinezi imaju divnu izreku: ,,U itavom svetu nema niega tako okrutnog kao to je priroda. Niko to ne moe izbei. Ali katastrofe ne izaziva priroda, ve samo ljudsko srce, gde se raa oseanje. ivot ne teak; vi ga inite takvim.

Jednom sam uo za afriko pleme koje ne poznaje nedan nain pogubljenja. Zato osuenicima sledi kletva, zatim progonstvo iz plemena. Nakon desetak dana osueni umiru. Rei ete moda: I to je ubistvo! Uba ih osuda na progonstvo! Ne, ne. Znate li zato? Ako bi neko od nas bio prognan, patio bi, ali ne bi umro. Njih je nain ivota u progonstvu ubao. uli ste moda za sluajeve mladih Japanaca koji se ubaju kad ne poloe ispit? Mi to ne bismo uradili. ta po vama tera ove mlade ljude na samoubistvo? To to nisu poloili ispit? Ne, ve njihova reakca na injenicu da su pali.

46

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 24

47

snu, u snu se bave velikim poslovima, penju se na vlast spavajui, umiru uspavani. I nikad se ne bude. Duhovnost znai buenje. Vi ivite u panoj omamljenosti. Kao da ste hipnotisani, drogirani! A ne znate ta gubite! Kako izai iz tog zaaranog kruga? Kako se probuditi? Kako znati da li spavamo? Mistici, kada sagledaju ono to ih okruuje, doivljavaju ogromnu radost, koja potie iz sutine stvari. Oni tada govore o toj radosti i ljubavi koja sve preplavljuje. A mogu trpeti i bolove, ono to mi nazivamo patnjom, ali istovremeno oseaju neizmernu radost, koju, kao i njih, nita ne moe izmeniti. Kako to dostii? Razumevanjem, oslobaajui se iluza i pogrenih ideja. Moramo se distancirati od njih, jer je iluzorno i dalje govoriti Bogu: Daj mi! Daj mi! Daj mi! Veite svoju kamilu! Ne optereujte Boga onim to i sami moete da uinite. Vi govorite Bogu: Gospode, uini da progledam! a i dalje murite. Razumevanje, spremnost, irina, otvorenost za novo gledanje na stvari, to je molitva. Kada govorim o molitvi, ne pozivam se na Gospode! Gospode! ve na inite ono to vam kaem. To je molitva o kojoj sam vam govorio. Postoje dve vrste molitve. Ona Gospode! Gospode! i neto oigledno bolje: inite ono to vam kaem. Neki rade ono to im govori, i nikad ne pominju: Gospode! Gospode! a esto nikad nisu ni uli za Gospoda. Drugi se danonono mole Gospode! Gospode!, ali rizikuju da uju: Ne poznajem vas. inite ono to vam kaem. To je ljubav prema Bogu. Da nas ljubav preobrazi: to je ljubav prema Bogu. Tada ete spoznati ta je Bog. Tada ete konano spoznati ta je stvarnost.

Ako imate problema s drugima, pripremite se na neto to vas moe iznenaditi: neto u vama ne valja. Prepreka ne u odnosu sa drugima. Ako se vi promenite, sve e se promeniti. Ako vam poe za rukom da se distancirate od samih sebe, ljudi oko vas e se promeniti. Vi ne vidite ljude onakve kakvi stvarno jesu, ve onakve kakvi ste vi! Ako me neko nervira i ljuti, neto u meni ne valja. Moram se promeniti! Kako mogu nekome dati mo da izazovenervozu u meni? Kako dati nekome mo da odlui o mom raspoloenju, da li u biti tuan ili radostan? Ako nekome poklonimo takvu mo, ne moemo da se zatitimo od posledica onoga to inimo. U prirodi ne postoje pohvale ni kazne, samo posledice. Potrebno je samo odrasti i suoiti se s njima. Neophodna je i hrabrost da ne dozvolimo da budemo upotrebljeni. Ljudi se boje da kau ne, da odluno kau nekom da se pobrine o svom ivotu: ivi svoj ivot i pusti mene da ivim svoj! Tada je nemogue izbei posledice toga to ste dozvolili da budete upotrebljeni. Naa srea nikada ne posledica neega. Istinska srea nema uzroka, ne niim uslovljena. Kako vam to izgleda? Ako vas neko uini srenim, ili ste zadovoljni svojim poslom, to ne prava srea, ve ostvarenje odreene elje: hou neku stvar, traim je, uzimam, oduevljavam se, idem do kraja, oseam zadovoljstvo, uivam u tome, posle nekog vremena poinje da me zamara. Ako ne uspevam da dobem konkretnu stvar, postajem uznemiren. To ne srea! To je emoca. Zadovoljavanje elje. Ponekad mislim da su gotovo svi ljudi predodreeni da budu nesreni. Oni jednostavno ne mogu da ne budu nesreni. I lutaju ivotom, gore-dole, kao klatno, patei. Ponavljam: srea nema uzroka. Kada vam nita ne moe nakoditi, nedna osoba, nikakav dogaaj, nita, tek tada ste zaista sreni.

Oslobaanje

Z
52

amislite daje nekom detetu dato da proba drogu. Kako raste, itavo njegovo telo postaje ovisno o njoj. Kad je bez nje, to u njemu izaziva takav uasan bol da bukvalno eli da umre. Vi i ja, kao to dete, probali smo tu drogu koja se naziva dokazivanje,

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 25

49

Otkrivanje blaga

ta uiniti da bismo bili sreni? Nita! Nita ne treba initi. Potrebno je samo odvojiti se od svega, distancirati se. Od iluza. Od pogrenih ideja. Kako se osloboditi toga? Tako to emo shvatiti da su pogrene. Seate li se afrikog plemena o kome sam vam priao? Zato su izgnanici umirali? Zato to su moda lopovi? Ne, ve zato to su dodavali neto samoj stvarnosti, neto od svog mentalnog sklopa. Vaa nesrea izazvana je onim to dodajete stvarnosti. Taj dodatak uzrok je nesree. Kako se izleiti? Distancirajte se od sopstvene patnje i ozdraviete! Zdravlje ne neto samo po sebi, ono je odsustvo bolesti. Kada je oko slobodno, vidimo; kada uho ne zapueno, ujemo; kada je nepce isto, oseamo pravi ukus. Kada je um slobodan od pogrenih ideja, dobamo na poklon saznanje i sreu. Ako umete da se oslobodite iluze, biete sreni. Video sam osobe teko naruenog zdravlja, koje su trpele uasne bolove, pa ipak srene! Da, srene! Ne pate, jer patnja znai borbu. Patiti znai zapitati sebe: Koliko e jo dugo sve ovo trajati? Da vam otkrem jo jednu tajnu? Sadanji trenutak ne nepodnoljiv. Nepodnoljivo je ono to e se dogoditi u sledea etiri sata. Imati sopstveno telo ovde u osam uvee a duh u pola jedanaest: eto uzroka problema. Kada vam je telo u jednom gradu, a duh u drugom: eto uzroka vae patnje. Zato veite svoju kamilu! Boga ne treba uznemiravati sitnicama koje i sami moete da obavite. Molitva je vatra! Vatra znai promenu koja potie iz svesti o iluzi i nae tenje da se od te iluze odvojimo. Zamislite da sedite u nekoj sali i sluate koncert. U jednom trenutku setite se da ste zaboravili da zakljuate automobil. Poinjete da se nervirate. Nezgodno vam je da ustanete i odete do automobila, ali ne moete vie da se usredsredite na muziku; nalazite se izmeu ekia i nakovnja. Ovo je savren prikaz naina na koji ivi najvei broj ljudi!

Dozvolite mi da zaokruim ovu sliku jednom japanskom priom. Jednog oveka progonio je tigar. Na samoj ivici provale se okliznuo, pao i nekako se uhvatio za granu koja je trcala iz tla. Pogledao je navie i ugledao tigra kako ga posmatra odozgo: o povratku ne bilo ni govora. Pogledao je nanie i video ponor od nekoliko stotina metara. Tada je pored svog ramena ugledao bokor zrelih kupina. Otkinuo je jednu i stavio je u usta! Kakav predivan ukus! U tom trenutku taj ovek je nauio da ivi u sadanjosti, to je i jedini pravi nain ivota. Meutim, takva tvrdnja mnogima zvui kao neto nemogue. Znate li kako su otkriveni rudnici damanata u Junoj Africi? Neki putnik boravio je u jednom selu i video decu poglavice plemena kako igraju klikera. Bio je okiran kada je otkrio da se igraju damantima! Kada je upitao poglavicu moe li da dobe neki od tih klikera u zamenu za duvan, ovaj mu je odgovorio: Ovde toga ima koliko god hoe, bila bi prevara da uzmem duvan od tebe, ali prihvatiu ta god mi bude dao. Poenta ove prie je da su stanovnici tog sela gazili po blagu a da to uopte nisu znali. Moglo bi se rei da je ivot banket kojeg se najvei broj ljudi odrie, ne eli da uestvuje u njemu. Oni nikada ne otkrivaju blago.

Velika, najvea radost

ad bi molitva bila praktikovana i shvaena na pravi nain, uinila bi nas tako bogatim da konano otkremo kako stvari nemaju vanosti. ivot je ono to nam se deava dok smo obuzeti drugim stvarima. Spremni smo da ostavimo utisak na druge. Uvebani smo da osvojimo olimpadu, za uspeh svake vrste. A ivot nam klizi iz ruku. U nama postoji neto dragoceno. Skupoceni biser. Blago. U nama je Carstvo boje. Kad bismo bar to otkrili! Velika trageda ivota ne u dimenzi nae patnje, ve u dimenzi onoga to gubimo. Ljudska bia se raaju uspavana, ive spavajui i umiru spavajui. Ponekad se ne raaju uspavana, raaju se budna; meutim, kad razvu mozak, padaju u san... Prave decu u snu, odgajaju ih u
NOVI DAN 26

50

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

51

nalazite osobe okovane takvim oseanjima, koje vode potpuno isprazan ivot, bez due. Osvojile su svet, ali su izgubile duu. Jedana grupa turista putuje kroz arobne pejsae. Ali zavese na vagonu su sputene, tako da niko od njih nema nikakvu predstavu kakva je lepota napolju. Unutra, svi se meusobno takmie ko je lepi, pametni, talentovani, ko vie zna, itd, itd. I tako sve do kraja putovanja. Ako ovo shvatite, oslobodiete se. Tada ete otkriti ta je stvarnost, ta je Bog, jer ete se osloboditi jedne od najopasnih iluza. Iluze po kojoj nam je neophodno da nas uvaavaju, po kojoj je neophodno da smo uspeni, popularni, itd. Samo je jedna stvar neophodna: ljubav! Kada to otkrete, doivljavate promenu. Kada ivot postane molitva... kada duhovnost zrai iz svega to inimo.

uspeh, prihvaenost, popularnost, ugled. Kada jednom uzmemo tu drogu, drutvo moe da nas kontrolie i mi postajemo roboti. Hoete li da vidite kako ljudi postaju roboti? Sluajte: Kako dobro izgleda! i robot se ispuni ponosom. Pritisnem taster pohvale i robot poraste deset santimetara. Pritisnem taster kritike i on odmah splasne. Totalna kontrola. Svi postajemo podloni! Lako je manipulisati s nama. A, kada smo lieni droge, to nas ini uplaenim, bojimo se da ne napravimo neku greku zbog koje bi nam se drugi narugali. Jednom prilikom, kad sam bio u poseti kod pratelja, njihova trogodinja devojica prila je stolu za kojim smo sedeli. Bila je jako lepo obuena da smo svi poeli da tapemo, smejui se. Meutim, ona je pomislila da je ismejavamo i pobegla je. Majka je otila po nju, ali ona ne htela da se vrati. Ima samo tri godine, pomislio sam, ,,i ve su napravili manekena od nje. Neko je nauio: Ako uradi ovo, hvalie te i bie srena. A kad ti kau bljak treba da se stidi. Kada jednom probamo tu drogu, gotovo je. Verujete li da je Isus dozvolio da bude kontrolisan onim to su drugi mislili ili govorili o njemu? Onaj ko je budan nema potrebe za takvom drogom. Kada nainite neku greku ili se osetite odbaenim, esto doivljavate uasnu prazninu. Javlja se osecanje usamljenosti, koju odmah potirete novom dozom droge koja se zove ohrabrenje, prihvaenost, i tako i dalje ostajete pod kontrolom drugih. Kako izai iz tog zaaranog kruga? Pod uticajem ove droge izgubili ste sposobnost da volite. Znate li zato? Zato to ne moete vie slobodno videti nedno ljudsko bie. Ograniavate se samo na injenicu da li vas prihvataju ili odbacuju, da li vas podravaju ili ne. Tretirate ih kao ugroavanje ili podrku vaem narkotiku. Razmislite malo o politiarima. Oni esto uopte ne vide druge ljude. Vide glasove koje im ovi mogu dati. Kada ne biste predstavljali ni podrku ni ugroavanje njihovom uspehu na izborima, za njih ne biste ni postojali. Poslovni ljudi uglavnom vide samo novac; ne vide druge ljude kao linosti, ve samo ono u njima to je povezano s odreenim poslom. Mi nismo bitno druki kada smo pod uticajem ove droge. Kako moete voleti nekoga koga ak i ne vidite? Hoete li da se
NOVI DAN 27

Ostavite svoj amac na obali

ednom sam leteo iz Sjedinjenih drava prema Kanadi. Dok smo preletali granicu, pilot je objavio: Prelazimo ameriku granicu! Putnici su pogledali nanie, ali ne bilo ta da se vidi. Naravno, granica postoji samo u mislima ljudi, priroda ne poznaje teritoralne granice. Ne postoji ameriko drvee, amerike planine. To je samo jezika konvenca. Meutim, ljudi su spremni da umiru za to, toliko im granice realno deluju. Jeste li ikad razmislili o injenici da dan Boia postoji samo u vaoj mati. Priroda ne poznaje nikakav poseban dan. Pa ipak vidimo kako mnoge osobe podleu boinim emocama. Isto tako, ne postoji dan Nove godine, kao to ne postoje nezakonita deca. Rei nekome: Ti si nezakonito dete! moe dovesti do skandala! Priroda ne poznaje nezakonitu decu. To je samo drutvena konvenca. Rei nekom detetu daje usvojeno, i da zato... To postoji samo u naoj mati! Postoje drutva u kojima su svi usvojeni i niko ne mari. Mi reagujemo na reci, na predstave. ivimo od ideja. Hranimo se recima.

56

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

53

oslobodite droge? Morate se odupreti iskuenjima ovog sistema. Do sri ste ogrezli u njih. Kada uspete u tome, sve e ostati isto, ali vi ete ostvariti slobodu. Ostaete u svetu, ali neete mu vie pripadati. To je strahovito teko. Kao kada bismo rekli nekom narkomanu: Zato ne pojede neki dobar i hranljiv obrok, nape se svee vode sa izvora i nadie se istog jutarnjeg vazduha? Ostavi se droge! On verovatno ne bi uspeo ni da zamisli tako neto, jer ne moe da ivi bez svog narkotika. Kako izai? Potrebno je da se suoimo sa strahom. Morate shvatiti zato ne moete da ivite bez potvrde drugih. Hoete li da volite druge? Umrite za njih. Neka umre vaa potreba za njima.

Ne morate nikoga okrivljavati, nikad vie. Potpuno ste slobodni sa svima, ne traite vie nita ni od koga. Neuzvraenost na vae elje vas ne alosti. Kada vie ne morate da se branite od nekog, ne postoji ni potreba da se izvinjavate. Niti da dajete objanjenja. Ne morate vie ni na koga da ostavljate utisak. ta god da se pria ili se misli o vama, uopte vas ne uznemirava. Ne bavite se time. Tada se raa ljubav. Ali tek nakon svega ovoga. Ako oseam potrebu za tobom, ne mogu te voleti. Kakva je vaa zasluga ako pozdravljate samo one koji pozdravljaju vas? I ako volite samo one koji vole vas? Morate biti totalna ljubav, kao nebeski Otac. On ini da sunce na jednak nain a na dobre i rave, na pravednike i grenike.

Nauite da budete sami

udite strpljivi sa sobom. Nazovite drogu njenim pravim imenom. To je samo veslaki stimulans. elite li zaista da osetite ukus ivljenja? Izotrite svoja ula, razvte svoj unutranji svet. Cenite svoj posao, volite prirodu, idite na planinu ili na more, neka vas osvoji drvee i zvezdano nebo. Izbegavajte guve. Nauite da budete potpuno sami. Iz samoe e se roditi ljubav. Staza koja vodi ka zemlji ljubavi prolazi kroz zemlju smrti. I shvatiete da vas je vae srce dovelo u beskrajnu pustinju. U poetku ete patiti od usamljenosti. Niste navikli da volite druge, da ne zavisite od njih. Na kraju, videete druge. Odjednom ete opaziti da se pustinja pretvara u ljubav. U vaem srcu javie se muzika, veno prolee. Nahranite sami sebe odgovarajuom hranom. Nazovite stvari pravim imenom i budite strpljivi, kao to biste se ponaali sa totalnim narkomanom. Kako e mona biti ta molitva! Mislite na nekoga e vam je prihvatanje neophodno u ivotu, nekoga od koga traite podrku. Ako postoji takva osoba, analizirajte kako ste u dodiru sa njom izgubili svoju slobodu. Mislite na nekoga ko vam je potreban da umanji patnju vae usamljenosti. Pokuajte da shvatite kako ste u dodiru s njim izgubili slobodu. Vi niste slobodni! Ne usuujete se da budete ono to jeste!
54
Anthony de Mello

Duhovnost

uhovnost je kada smo budni, kada postanemo svesni iluza i odbacimo ih. Duhovnost je kada nikad nismo zavisni od bilo kog dogaaja, stvari ili osobe, kada otkremo rudnik damanata u sebi. ta vredi da osvoji svet ako pritom duu svoju izgubi? Razmislite ta oseate pri pogledu na sunce koje zalazi u more, ili na mesec koji se uzdie iznad drvea? Kada itate neku knjigu ili radite posao koji volite? Kada uivate u drutvu vama bliskih ljudi? Uporedite to sa onim to oseate kada vas hvale, tapu vam, laskaju, kada ste uspeni, kada vam se dive. Prva oseanja su duhovne prirode a druga svetovne. Svetovna oseanja nisu prirodna, njih je drutvo izmislilo da bi nas dralo pod kontrolom. Ona nam ne daju sreu, ve samo uzbuenje, prazninu i napetost. Mislite o svom ivotu. Postoji li jedan jedini dan u kome se, svesno ili nesvesno, niste ponaali na osnovu onoga to drugi misle, oseaju i govore o vama? Vai koraci su kontrolisani: kreete se kao marionete. Pogledajte oko sebe. Nalazite li nekoga ko je slobodan od ovih svetovnih oseanja? Ili
55

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 28

samo na bubnjeve? Pravi poznavalac muzike slua zvuk svakog instrumenta, bez obzira to postoji i njegov omiljeni instrument. Kada se zaljubite, kada se vae srce vee, prione uz neto, kada se ksira na neto, znate li ta se tada deava? Objekat vae strasti prepotentno raste dok ostali iezavaju. Ljubav ne odnos. Ona je stanje. Ljubav je postojala i pre pojave ljudskih bia. Pre nego to ste vi postojali, ljubav je ve bila tu. Rekao sam vam: kad je oko slobodno, tada vidimo. Nita ne moete uiniti da biste zadobili ljubav. Kada postanete svesni svojih dunosti, svojih vezanosti, opsesa, predrasuda, naklonosti, i kada uspete da se svega toga oslobodite, tada e se pojaviti ljubav. Kada je oko slobodno, vidimo. Kada je srce slobodno, volimo.

Ljubav ne privlanost. Volim te vie od bilo koga, ili: Vie me privlai nego bilo ko drugi. Kako vam se to ini? Privlai me vie nego drugi. Bolje se uklapa u moju mentalnu emu nego neko drugi. To ba i ne laskavo za vas, jer ako je moja mentalna ema moda druka... Koliko ste ve puta uli da govore: ta on nalazi u njoj? Gospode, ta ona vidi u njemu!? Privlanost je lepa. Oseate da vas privlai neko ili neto? Ako se prepustite privlanosti, usledie nagrada. A zatim umor ili strepnja. Nadam se da e ostati ovako! Nadam se da nee poeti da pe! Vezivanje, posesivnost, ljubomora, strah da ne izgubimo osobu koja nas je privukla. To ne ljubav!

ta nije ljubav
jubav ne zavisnost. Pozitivno je zavisiti od drugih. Kada ne bismo zavisili jedni od drugih, drutvo ne bi ni postojalo! ivimo u stanju uzajamne zavisnosti. Zavisimo od mesara, pekara, elektriara, pilota, taksista, lekara... nabrajanju nikad kraja. Ali kad zavisimo jedni od drugih da bismo bili sreni, to je loe. esto moemo videti dve prazne osobe koje zavise jedna od druge, dve nedovrene linosti koje se uzajamno podupiru. Kao dve domine oslonjene jedna o drugu. Ako se jedna izmakne, druga pada. Zar je to ljubav? Ne moemo govoriti o ljubavi ako ona slui da usamljenost uini podnoljivom. Kada se oseamo prazno, odmah hrlimo da tu prazninu popunimo nekim. To ne ljubav. Da bismo utekli od usamljenosti i praznine, uputamo se u bilo kakvu aktivnost, bacamo se na neki posao ili u nei zagrljaj. Ali usamljenost ne moe biti izleena kontaktom sa ljudskim biima, ve samo kontaktom sa stvarnou. Kada se suoimo sa usamljenou, otkrivamo da ona ne postoji. U stvarnosti ne postoji nikakva praznina. Upamtite ovo dobro ubudue. Ono to traite ve je u vama. Ako ozbiljno pristupite svemu to se nalazi u vaoj dui, nestae sve ono od ega beite a izronie ono to traite. Ne moe se voleti da bi se ponitila usamljenost. Kada se govori o ljubavi, obino se govori kao o nekoj robi koja je na prodaju. Jesi li dobar prema meni? Biu onda i ja
60
Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 29

57

prema tebi! Jesi li nean prema meni? Biu onda i ja prema tebi. Nisi utiv prema meni? teta, simpata koju sam oseala prema tebi pretvara se u antipatu! Zar je to ljubav? To je berza emoca kamuiranih ljubavnim ponaanjem. Ljubav ne elja. Pre dve i po hiljade godina, Buda je rekao: Svet je pun patnje. Poreklo, koren patnje je elja. Kada ukinemo elju, ukidamo patnju. Pod eljom je podrazumevao sve ono od eg zadovoljavanja zavisi naa srea. Nae drutvo, naa kultura, neprekidno podstie u nama nove i nove elje. Sve vie i vie usmerava nas ka nezadovoljstvu, nesrei i egoizmu. Svet je prepun patnje. Koren patnje je elja. Ukidanje patnje poinje ukidanjem elje. Ambica je odreeno pranje mozga kojim su nas podvrgli! Nauili su nas da bez ambice nita neemo uraditi u ivotu. Zaboravili su na energu i uivanje koji se mogu pronai u radu. U Kini postoji ova; izreka: Kada strelac odapne strelu van takmienja, pokazuje svu svoju sposobnost. Kad je u izgledu medalja, postaje nervozan. Ako se nudi zlatni pehar, postaje lep. Njegova sposobnost je uvek ista, ali nagrada ini da vie misli o pobedi umesto o gaanju. Napetost vezana za pobedu ini ga slabim. Ambica zamagljuje njegov pogled. Svet je prepun patnje, koren patnje je elja. Brakovi zasnovani na elji ne traju dugo: Puno oekujem od tebe. Bolje nemoj da me razoara... I obrnuto: Ti puno oekuje od mene. Ne elim da te razoaram... Ubeivanja! Potrebna sam ti! Potreban si mi! Potrebno mi je da naem svoju sreu u tebi! Potrebno je da nae svoju sreu u meni! I tu izba sukob. Tu poinje pretenza za posedovanjem druge osobe. Tamo gde je prisutna ova vrsta elje, kre se uena! A tamo gde se kre uena, javlja se strah. A tu gde je strah, nema ljubavi, jer uvek mrzimo ono ega se plaimo. Prava ljubav uvek eliminie strah. Kada je to samo elja kamuirana ljubavlju, esto se ispolji strah. Ljubav ne elja, ne opsesa. Zaljubiti se je neto sasvim suprotno od voleti, ali zaljubljivanje je u modi. To je bolest kojom bi svi eleli da se zaraze. Vidimo je u lmovima, sluamo u ljubavnim pesmama. Gledao sam lm u kome devojka kae: Volim te! Ne mogu da ivim bez tebe! Ne mogu da ivim bez tebe? Zar je to ljubav? To je glad! Kad se zaljubim u tebe, ne vidim te vie.
58
Anthony de Mello

Ako dozvolim da me snana emoca zaslepi, bez obzira da li je pozitivna ili negativna, gubim sposobnost raspoznavanja. Emoca se umea i ini da projektujem svoje potrebe na drugoga.

ta je prava ljubav?

o sada smo govorili ta ne ljubav, da bismo stigli do zakljuka da se ne moe rei ta je ljubav. Ne moe se rei. Kada se otarasite svojih strahova, svojih lanaca, svojih iluza, znaete. Moemo govoriti poreenjima. Ako nita drugo, ljubav znai bistrinu pogleda i preciznost odgovora. Videti drugoga jasno, onakvog kakav je. To je neki minimum koji oekujem od ljubavi. Kako mogu da te volim ako te ne vidim dobro? Najee, kada se gledamo, nikad se ne vidimo. Samo traimo odreenu sliku! Da li je neki mu u odnosu sa svojom enom ili sa slikom koju je stvorio o njoj? Isto vai i za enu. Doiveo sam odreeno iskustvo s tobom. To iskustvo pamtim i cenim te na osnovu svog iskustva. Nosim te u sebi, kud god poao. Delam i reagujem polazei od svog iskustva s tobom, a ne od onoga to stvarno jesi. Ne vidim tebe, ve samo sliku koju sam stvorio o tebi. Kada nakon neke svae prie i kae mi: ao mi je zbog one rasprave, bilo bi fantastino kad se nieg ne bih seao. To nalazimo kod mistika, kada govore o proienju memore! Oni pod tim ne misle da sve treba zaboraviti, ve da se treba otarasiti svih emoca. Izleite se od patnje! Vi kaete: Sea li se kako smo bili zaljubljeni pre dve godine? eli li da reagujem na osnovu onog od pre dve godine, ili na ono to si u ovom trenutku? Kada se o ljubavi misli kao o investici, onda se ne zna ta je ljubav. Ljubav je kao sluanje neke simfone, to znai biti osetljiv na sve zvuke. Da imamo srce koje je osetljivo za sve i prema svima. Moete li zamisliti sluanje simfone ako se panja obraa
59

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 30

ivi u svetu u kome su i ostali slepi i gluvi. U kakvom svetu? Da li bikad doao dan kad bi on posumnjao da stvari koje dodiruje, mirie i kua imaju jo neku dimenzu, onu vidljivu? I ta bi se desilo kada biste odrasli ignoriui svojih pet ula, strogo se drei tumaenja i dunosti koje vam namee autoritet? Najverovatne da nikad vie ne biste verovali u svoja ula, svoj zdrav razum, u svoje ja. itavog ivota traili biste odobrenje autoriteta svaki put kad mislite, delate, otvarate usta ili sluate. U sutini, neki drutveni sistemi primoravaju ljude da otvoreno priznaju kada govore, misle, dodiruju ili delaju na nain koji se razlikuje od onoga koji je autoritet propisao. Neke relige takoe funkcioniu na ovaj nain. Sve dok postoji red zasnovan na poslunosti autoritetu, istovremeno, ispod ove tanke povrine sigurnosti, postoji i dubok i nepredvidljiv rizik. Mo raa strah, konformizam i iskljuivost. Dunosti u takvom sistemu uskrauju oveku njegovu slobodu, lepotu i ljubav. Vi niste niti ste bili isto jo od najraneg detinjstva. Da li biste voleli da otkrete ko ste u stvari? Imate li dovoljno hrabrosti da budete ono to jeste? To je obeshrabrujue. Vi moete voleti oseanja, misli i dela vaeg novog bia. Ali neete imati nikoga ko bi rasuivao mesto vas i vodio brigu o vama. Taj novi ivot poinje prihvatanjem i ljubavlju prema samom sebi, verujui u svoja ula, u svih pet, u svakom pogledu. To je vrlo suptilno prihvatanje sebe. Da li ste spremni? Tigrovi u dungli, pazite se! Stiem. Na kraju, posle svega to sam bio, bez straha.

DRUGI DEO

R ASKIDANJE OKOVA

Pet ula i daleko vie

mamo pet ula. Moda imamo jo pet, i drvo ivota moglo bi da nam pokae stvari za koje nikad nismo ni pretpostavili da postoje... Kako nemamo vie od tih pet ula, na um ne moe ak ni da zamisli takvu mogunost. ovek koji je roen lep i gluv ne moe da pojmi kako cvet koji dodiruje i mirie ima neku boju.
64
Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 31

61

Leenje patnje koju sami sebi nanosimo

ako razreiti nezadovoljstvo sopstvenim ivotom? Kada osetimo nezadovoljstvo svojim ivotom, trai se izlaz. Kako pronai sreu, mir i ljubav, ili kako pomoi nekome da bude srean? Nema potrebe za nekim prirunikom, za Svetim spisima ili religom; nema potrebe za duhovnim uiteljem ili primitivnim ritualima. Dovoljno je pet ula. Telo je svet za sebe: to je ono to nam je potrebno. U njemu se nalazi sve to je potrebno, zajedno sa sposobnostima koje nam je dao Bog. Na ivot je tako bedan! Bez mira, bez zadovoljstva, prepun briga i patnje. Kad ne bi bilo patnje, bilo bi ljubavi. Patnja vas spreava da celovito volite, svim svojim biem. Kad ne biste patili, voleli biste. Ziveli biste u miru, okrueni ljubavlju i spokojstvom. Naa patnja ima razlog. To je najvea Budina intuica. Njegova genalnost se pokazala kada je objavio da patnja ima odreeni uzrok i da, kada izdvojimo ovaj uzrok, moemo eliminisati patnju. Tako stiemo slobodu. ta je, dakle, uzrok patnje? Mentalna aktivnost, proizvod misli. Ponekad um odmara; tada je sve u redu. Meutim, najee radi i stvara ono to Buda naziva proizvod misli. Poinje da sudi, procenjuje, izvodi zakljuke. Um se kree u odreenom pravcu tako to sudi o stvarima, ljudima i dogaajima. Patnja je rezultat tih prosuivanja i mentalnih konstrukca. Kada um ne prosuuje, tada nema patnje, nema ni emoca. Postoji samo ista radost. Svi smo mi u odreenim trenucima svog ivota osetili ovu radost. Moemo je nazvati milou, sluajnou, sreom, kako god elimo. Najednom bivamo proeti oseanjem spokojstva, um kao da se smiri, i tada osetimo radost, zadovoljstvo. Ako ne shvatamo kako funkcionie na um, oslanjaemo se iskljuivo na sopstvene mentalne konstrukce, i tako ostati robovi rezona. Neemo vie verovati u objektivne stvari, ve samo u svoje ideje o njima. Postaemo zatoenici izmiljotina sopstvenog uma, umesto da vidimo stvarnost onakvu kakva jeste.

Dau vam primer. Jedna osoba hoda ulicom i uje neku lepu muziku. Ostaje zadivljena. I eto mentalne konstrukce: Kakva divna muzika, voleo bih da je ponovo ujem; kupicu muziki stub i CD sa tom muzikom. Morau poprilino da radim za te stvari. Sve sama konstrukca. Neko drugi proe istom ulicom, uje istu muziku i oduevi se kao to se oduevljava i drugim stvarima. Voleo bih da ponovo ujem istu muziku, ali nemam novca za aparat. Svejedno mogu u sebi da sviram jednako fascinantnu muziku. Od ove dve, koja mentalna konstrukca izaziva napetost, nemir? Muzika je magina, zadivljuje. Vi niste rob muzike koju ste uli, ili aparata; vi ste pod kontrolom prosuivanja sopstvenoga uma.

Oseanje dunosti
oja su uobiajena prosuivanja vaeg uma? Jeste li ve uli u sebi pritiske i tvrdnje, kao na primer: Ne bi trebalo da to radi; Ne bi trebalo da govori takve stvari; Ovo ti je potrebno; Ti zasluuje...; Trebalo bi daje malo...? Jeste li ve osetili mogunosti, slobodne pozive, bez pritiska, to vam ostavlja prostora za odluku, ili jo uvek oseate trebalo bi na svaku vau elju. Dunosti ine svaku odluku suvinom, jer drutvo vri takav pritisak i toliko je zakona kojima se moramo prilagoditi, tako da ne preostaje nita drugo osim da pratimo svoje unutranje potrebe. Uspevate li da prepoznate ove dunosti kao signale porodinih veza iz davne prolosti? Ve tada su vas okovale, ali sada nisu ak ni realne. Samo su uspomene iz vae prolosti, iz mesta u kome ste odrasli, ali one vam vie ne daju ivot. Nemaju u sebi ni ljubav, ni toplinu, ni brigu. Postale su mentalna droga. Uviate li da potiu iz nekog drugog vremena i mesta, bez ikakve povezanosti sa vaim sada i ovde? Ne odnose se vie na vas. Obaveze su nestvarni pojmovi, beivotni. Kako okonati sklonost racionalistikog upravljanja svetom? Potrebno je da temeljno analiziramo nae mentalne konstrukce. ta ulazi u nas? Zamislite oveka koji niti vidi niti uje. On tada
NOVI DAN 32

62

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

63

 da shvatimo kako to to postoji u lteru, u naem umu, nismo mi, ve praznina naeg ja, koja iezava tamo gde postoje samo mentalne projekce. ,Ja je izumelo svest o egu, o mojem. Ako bih seo da pogledam svet, u svojoj gluposti zalepio bih etiketu moj na zgrade, kompjutere, grad, na itavu stvarnost. Dajte mi neku stvarnost i spreman sam da na nju projektujem bar deli svoga ja. To moj postoji samo u mojoj glavi, jer, kad bih ove noi umro, u toj zgradi se nita ne bi promenilo. Stvari su ono to su. Nisu ni moje, ni tvoje ni njegove. To je samo mentalna konvenca. Pretpostavimo da je neka zgrada vaa. injenica da je posedujete ne izraava ipak stvarno posedovanje tog objekta. Zgrada je zgrada. Patnja proistie iz prianjanja, iz misli o posedovanju. Prianjanje je samo projektovanje ega, onog moje na neto. Ono se raa i razva onoliko koliko projektujete svoje ja na neto. Kada polako odlepimo etikete ja, moje sa zemljita, zgrada, odee, preduzea, nace, relige, s naeg tela, s nae linosti, tada postiemo osloboenje, slobodu, moku. Kada ja iezne, stvari su ono to jesu. Doputate ivotu da bude ivot. Potrudite se da shvatite kako je sve prolazno, privremeno i prazno od ja. Paradoksalno, to je tajna formula za trajnu sreu. Isus je to shvatio kad je rekao: Ko je moja majka, moj otac, moja sestra? Nemam nikoga. Tu postoji jedna ena, ali je moja majka samo mentalna konstrukca. Ljudski odnosi su samo funkca, mentalna projekca. Niko ne eli da to shvati, tako da su svi ludi. Ljudi vie vole da ive u svetu koji su sami stvorili, izazivajui patnje i emoce, neprekidno traei olakanje zbog nastale konfuze. To je kao kad bismo se posekli pa zatim kanjavali sebe novom posekotinom. Konfuza bez kraja i konca. Problemi se raaju ne samo kad kaemo ovo je moje, ve i kada se razmilja ja sam ovo i ono i jo i ono. Poistoveivanje sa svojim ja moe izazvati probleme. Na primer: Ja sam dobar, Ja sam lo, Ja sam zavodljiva osoba, Ja sam nestrpljiv, itd. Struktura moje linosti druka je od vae. Ne podudaram se s vaim projekcama o meni. Ne podudaram se ak ni sa mojim projekcama o meni. Ja nisam ono to vi kaete da jesam. ak ni ja ne mogu recima da izrazim ko sam u stvari.
68
Anthony de Mello

Nikada mu se nee javiti misao da postoji tako neto. Da bismo stvarno iveli i bili ono to jesmo, potreban nam je poseban dar da naslutimo i mislimo o onom to je nepoznato. Onaj ko ivi po oseanju dunosti nema sopstvene emoce; on ima samo usaene misli i zadovoljstva, kao oni koji uspevaju da se nasmeju samo kada se ef smeje. Pre nego to se nasmeju, moraju imati opravdanje za tako neto. Prihvatanje ini njihov smeh ispravnim. Veina odraslih osoba ima potrebu za dozvolom pre nego to izvedu i najmanju akcu, izraze neko miljenje ili dozive neko zadovoljstvo u ivotu. Kao neko dete, uvek trae dozvolu kad se bore da bi mogli slobodno da odluuju, govore, pa ak i da sluaju. Prevazilaenje sopstvene uslovljenosti teko je koliko i korienje sopstvenih pet ula po prvi put. Kada im ukaete poverenje, umesto da aktivirate svoju potrebu za odobrenjem i prihvatanjem, osetiete se udno i usamljeno, ali e zadovoljstvo koje ete doiveti biti neizmerno: kao da ste se ponovo rodili. ta vidite kada razmatrate sopstveni ivot? Ne zna se. Da li vaa ula daju neku novu boju stvarnosti? Da li ona sadri neto posebno, ili vaa ula kreiraju neto to joj ne pripada, ili joj samo delimino pripada? Ne znamo. Kako da znam da li zelena boja koju vidim zaista postoji? Pretpostavimo da, svaki put kad vidim zelenu boju, vi je vidite kao utu, ali je nazivate zelenom. Verujemo da vidimo isto, ali ne tako. Ne znamo koliko je naa percepca odgovorna za ono to vidimo. Kako bi tuno bilo kad je ne bismo imali da otkrivamo svet. Ako se pokoravamo nekoj vioj instanci, ne verujemo u same sebe. Kako mogu da znam da li su moja oseanja moja, zasnovana na mom doivljaju stvarnosti, ili su to oseanja usaena od vie instance? Verujete da moe postojati ispravan nain percepce? Ko odreuje kriterume? Koliko esto gledate, mislite, oseate, delate na osnovu oseanja dunosti? Ako se ograniavate na nivo dunosti, neete ak ni zagrebati stvarnost, neete ni posumnjati kakva je u stvari. Ostaete u okviru pojmova i slika stvarnosti, zasnovanih na zakonu etiketiranja i prikladnosti. Niste jo osetili pravi ukus, niti ste ikad voleli. Gospode, ja vidim. Moj Boe, udesno je.

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 33

65

Ako poemo od pretpostavke da su naa ula potpuno slobodna i otvorena, odmah emo se suoiti sa problemom, jer su ula krajnje selektivna. I naa svest je selektivna. Mi ne vidimo stvarnost, nismo u stanjuu da je vidimo, vidimo samo ono to je projektovano, to je um ve rane izdvojio kao vano. Ja ne vidim vas, ve ideju koju sam o vama izgradio. Eto razloga zato se vide dve slike iste stvarnosti. U vama vidim neto to drugi ne vidi, i obrnuto. Drugim recima, da bih vas video, moram vas postaviti blizu svoga uma, na njegov selektivni nivo, i onda upitati sebe: koliko stvarnog ima u mojoj slici o vama? Jednaka proporca kao i u vaem umu. Zar je to stvarnost?

ivimo, dakle, s rezultatima mnogih selektivnih procesa, ltriranja i predrasuda. ta u stvarnosti postoji u naem umu? Pridruimo predstavama nae mentalne konstrukce i prosuivanja. Ovo je dobro, ovo je loe, ispravno, pogreno, itd. U stvarnosti ne postoji ni dobro ni zlo, kako u ljudima, tako i u prirodi. Postoji samo mentalno vrednovanje koje se primenjuje na ovu ili onu stvarnost. Takva vrednovanja mogu biti, recimo, koji je tim bolji, koji je najbolji, kada je pobeda dobra, kada je loa, itd. U stvarnosti postoji samo igra i igrai koji uestvuju u njoj, kao i lopta koja se utira i hvata. Lopta i igrai pomeraju se du ogranienog terena za igru. Takvim akcama ljudi dodaju posebna vrednovanja; postaju ; navai vie radi nekog dresa ili iz odreene ideje nego zbog postojee stvarnosti. Ljudi zavravaju u ovakvoj standardnoj konfuzi, jer jure za stvarima kao budale, a da ne znaju ni ta su. Neprestano proputaju stvarnost kroz svoje ltere, svoja vrednovanja i elje. Uvode dobro i zlo u stvarnost kao da pumpaju balon. Uporno se dre toga da su odreene stvari poeljne, dok su druge nepoeljne, neke su ispravne a druge pogrene. Stvari su, meutim, takve kakve su, shvatali ih mi ili ne.

Filteri uma
no to postoji u naoj svesti, neprekidno se ltrira. Kakvi su to lteri? Strahovi, elje, odnosi, uverenja, navike i uslovljenosti. Oni vre selekcu onog to opaamo svojim ulima. Nae senzace nisu realne, ve reagujemo na slike koje izgrauje um. Mogu, recimo, da ugledam nekog, prepoznam u njemu Amerikanca, i reagujem pozitivnim oseanjem; neko drugi, gledajui istu osobu, moe reagovati krajnje negativno. Da li vidimo ljudsko bie ili samo nau sliku o njemu? Na osnovu reakce drugih moe se zakljuiti da li smo motivisani impulsom sada i ovde ili predubeenjem. Kada elite neto, obraate panju na mnoge stvari koje drugi uopte ne primeuju. Neka majka u stanju je duboko da spava usred neke gungule, ali budi se na prvi uzdah svoga deteta. Zato? Njena ula ltriraju druge zvuke. To je neto u nama, kao neki senzor, koji reaguje na ono to je nama bitno u ivotu. Takva percepca zavisi od uslovljenosti koja nam je davno usaena. Ako se neko osea inferiorno u nekom ambentu, neprekidno e registrovati signale koji mu potvruju takvu ideju. Naa ubeenja ne moraju uvek biti potvrena. Ako mislim da Amerikanci imaju odreene karakteristike, videu u njima ono to e potvrditi moje predubeenje.
66
Anthony de Mello

Svest

ta je svest? To je sposobnost da posmatramo nain na koji ltriramo stvarnost, umesto da se ograniimo na sliku koju pravimo od iste stvarnosti. Zato je potrebno sledee: da budemo svesni postojanja ltera; da spoznamo kako uvek reagujemo nikad na stvarnost ; da shvatimo kako l teru prolazno, neprekidno se menja. je taj lter vrst i statian, dok se on tee, kree se, ivi; na sliku u svom umu, je sve to postoji u tom ovek se ponaa kao da stalno preobraava. Sve

da postanemo svesni injenice da je sve to postoji u naem umu, u lteru, neprikladno i nezadovoljavajue, ba zato to je privremeno;
NOVI DAN 34

sqzeno@gmail.com

67

Trageda je to se svi zlikovci prikazuju kao pratelji. Vlast je izgleda vrlo zainteresovana i usmerena na to da ui konformizmu i da manipulie sa strukturom linosti. Oigledno je da mukarci imaju daleko vee psiholoke probleme nego to to imaju ene. Uzmimo na primer mucanje. Proporca je deset prema jedan, na tetu takozvanog jaeg pola. Nivo stresa i tenza je isti, ali je sposobnost upanja krajnje razliita. ene izgleda imaju dozvolu od drutva da mogu slobodne da ispoljavaju svoja oseanja. Mogu, recimo, da plau mnogo lake od mukaraca. S veom suptilnou govore jezikom oseanja. Mukarci su uskraeni, i skupo plaaju posledice toga. Verovatno ste zapazili da je, kada se pe, emocama otvoren prolaz i da se na kratko oseamo rastereeni svojih emocionalnih problema. Inhibica iezava. Alkohol je jedna od hemskih supstanci koje privremeno oslobaaju emoce. Meutim, kratkotrajno olakanje ne reenje za uklanjanje inhibica.

Kad ne bi postojao ego, ne bi postojalo zlo. Kada Siki ne bi imali kolektivni ego, problem ne bi postojao. Sve to vai za bilo koju nacu ili religu. Sve konvence, etikete, razgranienja, samo su izmiljotine naeg uma. Pre pedeset godina ne postojao pakistanski ego; pre tri stolea niko ne iveo i umirao za neto to se zove ameriki ego; pre deset vekova muslimanski ego ne postojao; pre dvadeset vekova ne postojao hrianski ego. Takve mentalne konvence nemaju nieg zajednikog sa stvarnou niti sa ivotom. One nisu stvorene u prirodi, od Boga, ve ih je denisao i napisao ovek. One su nastale u njegovom umu. Stvari su ono to jesu. Ego je samo proizvod uma. Nae misli stvaraju etikete i mi ih lepimo tamo gde elimo i tvrdimo da je od tog trenutka ova ili ona zajednica odvojena od ostalih. Zatim zahtevamo od drugih da rtvuju svoj ivot da bi odbranili etikete koje smo izmislili. Ovakve poduhvate deniemo zvunim terminima, kao, na primer: Umreti za veru. U stvarnosti se umire zbog konvence, zbog zamisli koje jednostavno ne postoje. Obeavaju nam se nevidljive nagrade, kao recimo: Ako umrete za veru, za nacu, za Boga, stiete veni ivot, iako nita od svega toga ne stvarno.

Osnovno pravilo ivota

seanje je osnovno pravilo ivota. Kada su nei prirodni impulsi inhibirani, potisnuti, dolazi do pojave neuroze. Sve ivotinje imaju potrebu za ulnim nadraajima. Ne postoji neurotina ivotinja. U laboratori, kada se nekoj ivotinji uskrati svaki ulni nadraaj (dodir, ukus, miris, itd.), ona postaje depresivna ili hiperaktivna. Oko 85% religioznih ljudi pate od deprese, jer su optereeni mnogobrojnim dunostima, idealima i nedovoljnim ulnim nadraajima. I oni postaju depresivni ili hiperaktivni. Odravanje aktivnosti svakako je forma stimulace, ali ljudi pre svega imaju potrebu za emotivnom stimulacom. Kako se doba emotivni podstrek? Tako to izraavamo sopstvene emoce. Kada ste telesno neaktivni, dajete sebi malo stimulansa tako to etate, radite gimnastiku, itd. Ako se nalzite u stanju deprese, moete sebi dozvoliti da zaete u sferu emotivnog rizika. Tako e emoce ponovo poeti normalno da teku. Kada su emotivni i ulni podsticaji blokirani u nama, tada postajemo

Kako nauiti iznova da ivi

eko je nauiti da ivi stvarnost iznova, da je precizno opaa. Malo je odabranih. Okamenjeni duh, udnja za uspehom i prihvatanje obeanja koje nudi ego mnogo su zavodljivi]i i esto privlani od stvarnog ivota. Neka nam je Bog u pomoi! ta onda znai meditirati? Meditaca znai posmatranje svega onog to se nalazi u lterima sopstvene svesti, znai videti, prepoznati, postati svestan da je sve privremeno, prolazno i slobodno od naeg ja. Jedan budistiki uitelj govorio je: Moemo provesti itav svoj ivot u posmatranju tenje naeg uma da na sve to postoji lepi etikete s natpisom dobro i zlo. Garantujem vam sledee: kad biste umeli da posmatrate rad svoga uma, nikad vie ne biste imali ni minut dosade u svom ivotu. Um neprestano proizvodi dobro i zlo, alje poruke kao reakce
NOVI DAN 35

72

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

69

na sopstvene procene i vrednovanja. Ovo je dobro (procena) i zato je poeljno (poruka); Ovo je loe i zato nepoeljno. Ova aktivnost neprekidno traje. udesno je postati svestan injenice da su sve ove akce u stvarnosti proizvodi moga uma. Dobro i zlo nej postoje u stvarnosti, kao to ne postoji poeljno nepoeljno. itav scenario je naa izmiljotina. Fascinantno je, kao kad bismo raspravljali o nekoj komf pjuterskoj igri s najbojim igraima sveta. Zabavljali] bismo se do kraja ivota. Ne bismo upoznali ni jedan jedini trenutak dosade. Nauili biste da uivate j u ivotu, jer ne biste dozvolili da vas zahvati poriv| da ispunite sve svoje elje i izbegnete sve to vam je; mrsko. Privlaenje i odbojnost, odbanje da umrljamo svoj um, suprotstavljanje svemu onom to kvari, korumpira nae srce. Blaeni su oni istog srca, jer e ; pronai Boga. Kada oistite srce od svih prianjanja i i averza, ugledaete Boga. Religa ne pitanje rituala i akademskih studa. Ona ne odreeni kult j ili injenje dobrih dela. Religa je iskorenjavanje j neistoe srca. To je put kojim treba proi da bi se stiglo do Boga. Kada prestanete da se hranite anti-patama ili vezivanjima, vaa ljubav e se ponovo roditi, razvie se. Tada ete spoznati staje ljubav. U2 suprotnom, samo ete ostati zaokupljeni nekim slikama svoga uma. Nikakvo vezivanje, nikakve averze, samo ljubav; tada ete shvatiti i prihvatiti odi sveg srca ta god vam se dogodi. U religioznim terminima, Bog sve kotrolie, njegova sveta volja se ispunjava, nezavisno od naih akca i misli; to je religa. Proistite svoje srce, uklonite sve to je neisto, sva prianjanja i averze. Analizirajte vrednovanja svoga uma u pogledu dobra i zla. U onoj meri u kojoj se tome suprotstavite, utoliko e novi duh zaiveti u vama. Kada stignete do praznine, do staduma nepodsticaja, odbiete da budete linost. Kretaete se u ivotu, kroz ivot, prepuni ivota, i nita nee imati mo da vas uniti. To je kao kad bismo bacili crno mastilo u vazduh: predeo ne postaje crn, vazduh se ne boji u crno. Nakon jednog trenutka sve je kao i pre. Veliki uitelj Hakvin ne ostavio za sobom uenike, spise, nita. O njemu se govorilo: Kad je ulazio u umu, ni list ne bi zadrhtao; kad je ulazio u vodu, ne bi proizveo ni najmanji talas; on ne naruavao harmonu sveta.
70
Anthony de Mello

Buka vas nee uznemiriti. Neete ak ni sami biti u stanju da uznemirite sebe. Stvari su ono to jesu. Buka postoji u vaoj glavi, ali je nema u stvarnosti. Vaa vrednovanja prave od te buke neto to vas gnjavi; drugi se ne daju uznemiriti, od trenutka kad ponu da vrednuju stvari na druki nain. Meditaca ne vezivanje, poistoveivanje ili posedovanje. Sve to proizvodi samo patnju. Meditaca znai gledanje, posmatranje, irenje svesti, razumevanje. Ona je kritika svega neistog u nama i, na kraju, vodi ljubavi.

Dati glas oseanjima

oren svih psiholokih problema je u inhibici, u zabrani. U emu se razlikuje normalna osoba od zdrave osobe? Normalna osoba ivi po drutveno priznatim normama. Zdrava osoba je kao divljak: ako je srena, to pokazuje na takav nain da to svi vide i uju. Zdrava je, ali ne drutveno prilagoena. Kako ouvati svoje bazino emocionalno zdravlje, a istovremeno se prilagoditi zahtevima drutva? Osnova ivota je emoca. U dungli preivljavaju one ivotinje i oni oblici ivota koji znaju da se kreu i ubaju. Utiva i inhibirana osoba kre se iza drveta i eka svoju smrt. Ona zatvara u sebe svoje strahove. Ljudski rod nikad ne bi preiveo da je bio inhibiran. Njegovi preci pripadaju hrabroj i dragocenoj vrsti. Snana linost ne formira se po parametrima logike i konformizma. Ona urne da izrazi svoja oseanja i da komunicira s njima. Na drugoj strani, mnoge izuzetne osobe neprozirne su kao blatnjava voda. Sposobnost da izrazite svoje emoce odreuje da li ste zdravi ili inhibirani. Deca su autentina, jer ostavljaju slobodan prolaz svojim emocama. Iskreno detinjstvo je sreno detinjstvo. Ako su neko dete ili adolescent onemogueni u tome, posledica je da se u kasnim godinama, kao ve odrasli ljudi, ponaaju kao deca. Novoroene dolazi slobodno u svet, ali ga roditelji i okolina ubrzo vezuju. esto se dete vie nikad ne oslobodi. Da li su vai lanci jako zategnuti?
NOVI DAN 36

sqzeno@gmail.com

71

Svi nai psiholoki problemi nastaju zato to ne dajemo glas svojim oseanjima. Uplaeni smo. Ne umemo da izrazimo ni negativna ni pozitivna oseanja. Potpune smo neznalice u izraavanju naih emoca. Bojimo se. Sposobni smo da govorimo o svojim problemima, ali ne i o svojim oseanjima. Psiholog Karl Roders govori o kongruenci: da ti otkrem svoj problem i tako rizikujem. To znai da sam spreman da podelim s tobom svoje oseanje koje se odnosi na tebe ili na odreenu situacu. Mogu da kaem: Zaljubljen sam u tebe; Zadivljen sam; Privlai me seksualno; ali i: Ima neto u tebi to mi smeta; Ponekad me zaista nervira, itd. Mi gotovo nikad ne govorimo takve stvari koje otkrivaju ko smo, koje osvetljavaju nau tajnu. Ima neto u tebi to me privlai, prosto me obara. Ne znam ba tano ta je to. Oseanja otkrivaju moje unutranje ja. ta bi se dogodilo kad bi ljudi znali ne ono to smo uinili, ve ko smo i ta oseamo?

depresivni. Pokaite svoja oseanja. Pogledajte s kakvom lakoom to rade deca, jer nisu podlona strahovima i inhibicama. Nee vam vie biti potrebno da vas drugi emotivno stimuliu. Ostaete na sredini scene, neete se kriti iza nekog drveta. Izrazite svoja oseanja, bez pridavanja velikog znaaja injenici da li e te emoce biti pozitivno prihvaene ili nee. Zato bismo bili toliko zavisni od onoga to drugi misle? Zato da dozvolimo da nas to inhibira? U onoj meri u kojoj se nae emoce ispolje, utoliko emo manje imati potrebu za drugima, manje emo voditi rauna o njihovim stavovima, izraenim ili preutnim. Imaete toliko lepote i bogatstva u sebi, u svakom trenutku imaete toliko ivota i emoca na raspolaganju, da ete se upitati da li su vam stvarno potrebni drugi ljudi. Kada vaa strepnja u odnosu na odreenu osobu popusti, vi ste tada slobodni. Moete ispitati da li se ta strepnja preselila u odnos sa nekom drugom osobom. Ljudi s najveom lakoom zamenjuju elje, zavisnosti, strepnje. Ako je tako, potrebno je da se ponovo oslobodite. Porok tenje da budemo prihvaeni je dubok i brzo iri korenje. Vae inhibice samo su strahovi. Kako ste mogli da budete toliko besni, prepuni mrnje, zazirui ak i od osoba koje su vam izjavljivale svoju ljubav? Jer ste hteli neto to ste smatrali neophodnim da biste emocionalno preiveli, i to ste zahtevali od tih osoba. Nemogue je voleti kad ste obuzeti strepnjom ili oajanjem. elite li jo neto od njih? Alternativa je: voleti ili eleti neto; biti slobodni ili eleti da se drugi promene. Kada se deca ne bi plaila, bilo bi im uvek dobro. Ona su sposobna da sluaju, ue, opaaju. Zato se onda njihovim iskustvima i grekama koje ine dodaju strepnje, strahovi, oseanje sramote, nevaIjalstva i greha? Gde smo to nauili? Seate li se ko vam je nametnuo stid i strah kao vrednosti? Ne ponaa se tako prema gostima! Oprosti, mama. Zamoli izvinjenje! Molim vas, izvinite. Stidim se tebe; nadam se da i ti osea stid zbog onog to si uinio, itd. itd.
NOVI DAN 37

Mogue je izleiti oseanja

nhibirana osoba pati od emotivnog zatvora. Oseanjima je neophodno redovno pranjenje. U suprotnom, nagomilavanje emoca proizvodi otrove i tako dolazi do pojave bolesti, kao to je, recimo, ir. S naim lepim manirima, etiketama i drutvenim statusom svi doprinosimo ovom unutranjem zatvoru, na osnovu kojeg se umnoava emotivna hipokriza. Inhibirane osobe nemaju pravih oseanja ni ivotne radosti. Postoje ljudi kojima je jako teko da ujutro ustanu. Suoiti se sa svetom trai emoce, da bi se izalo iz sigurnosti i zatite majine utrobe; trai se promena naina ivota; trai se uputanje u rizik, naputanje statinog ivljenja u polumraku. U svojim naporima da se skloni od svega toga, da se spase od ivotnih rizika, inhibirana linost ukida volju, sva energa vraa se natrag i blokira se ivotni tok. Inhibirana linost je istovremeno veliki egoista, jer je potpuno obuzeta svojim ja; ali ne dovoljno egoista, jer se ne bori za sebe. ivi u kuli od slonovae, ak i kad se trudi da bude veoma
76
Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

73

Iskustva i greke su normalni i zdravi; kad ne bi bilo toga, ne bi bilo ni rizika. Postojao bi samo proraunati konformizam. To ne ivot, tu nema nikakve kreativnosti, nema iskustva ljubavi, niti poruke jevanelja. Kako formuliete razlog zato neko ivi konformistikim ivotom? Otelotvoreni strah? Emotivna osakaenost obino je maskirana zvunim terminima kao to su vaspitanje, porodine veze, autoritet i poslunost. ta onda ue deca? Brinete se da ne napravite neku greku, da ne razoarate druge; ili moda strepite da ne budete ukoreni ili kanjeni? Posebni ste i u munini koju izaziva, u vama vaa uslovljenost. Da li ste uopte svesni kada inite napore da biste ispunili ono to drugi oekuju od vas? Ko vas je nauio da se izraavate, da ivite slobodno i sreno? S druge strane, ko vas je nauio da se srea postie kada smo prihvaeni i dokaemo se u drutvu? Prisetite se najsrenih trenutaka u svom ivotu: ta ste inili? Moda ete se setiti da ste se smejali irom otvorenih usta, ne brinui ta drugi misle o tome; da ste se ponaali s oseanjem potpune slobode i poverenja. Vaspitani smo da budemo nesreni. Misli pre nego to neto kae, govorili su nam. Postali smo strunjaci u dokazivanju sebe, samo da bismo bili prihvaeni, nauili smo da cenzuriemo sve: Promisli dvaput pre nego to neto kae; Ne pokazuj svoja oseanja; Govori ono to drugi oekuju od tebe; Misli o onome o emu i drugi misle. I svi poinju da govore ono to bi drugi trebalo da misle. Proizilazi da niko vie ne uspeva da izrazi sebe i sopstveni ivot.

ivot, sve pokuavajui da se izbore za prihvatanje neto drukeg koncepta, u oj osnovi nisu drugi ljudi ve Bog. Zato su ostali zauvek siromani na emotivnom planu. Mnogi se pitaju: Kako sam postao tako inhibiran, pun strahova, nesposoban da izrazim svoja oseanja? U stvari, oni bi da kau: Kako mi je oduzeta emotivna spontanost u detinjstvu? Kada, od koga i na koji nain je zguvana i iupana ta emotivna komponenta moje linosti? Ali sada ne znai mnogo to e se utvrditi gde je sve to poelo. Ono to znai je izleenje. To to je ova ili ona osoba, ovaj ili onaj dogaaj bio uzrok tome, ne vie tako vano. Potrebno je izleiti sebe. Prolost je mrtva, pokopana i vaskrsla. Od nje potiu dobro i zlo. Od nje potie sam ivot. Treba voleti prolost. Starajmo se i o sadanjosti, ba u aktuelnoj situaci, odlunoj za dalji ivotni tok. Inhibirana linost, egoista, neprekidno je obuzeta sobom. Ne dopada se samoj sebi, smatra da ne privlana, sve zato to ne pokazuje svoja oseanja i kre svoje sposobnosti; ona ne prihvata svoj udeo u riziku prilikom stupanja u odnose sa drugima; malo misli o svojim blinjima; ne vidi dalje od svog nosa, nesposobna da vidi koga ima oko sebe. Nauila je da ivi da bi bila prihvaena, to joj nikada ne bilo dovoljno. Inhibirana osoba ne voli, mada eli da bude voljena. Ne postoji ljubav bez uzajamnosti. Ona ostaje zatvorena u sopstvenoj koljki. Svi imaju probleme, ali ako naue da ih izraze, problemi iezavaju. Jedan enski pacent rekao je svom psihoterapeutu: Zaljubila sam se u vas. Da, oseam veliku ljubav prema vama. Pa to je divno! I kako se oseate? esto mislim o vama, zamiljam kako razgovaramo, izlazim srena sa naih seansi. Oseam se ispunjenom kada mogu da podelim svoja oseanja s vama. Hoemo li sada nastaviti sa terapom? Zar ne elite da ujete ta mislim o tome? Ne udesno! Velianstvena je sposobnost izraavanja svojih oseanja na tako slobodan nain, bez ograda, nekome ko sve to razume. Zaista?

udesna sposobnost oslobaanja emocija

D
74

opustili smo da budemo kontrolisani, podvrgnuli smo se vlasti jednog nebuloznog i paranoidnog koncepta: koncepta drugih ljudi. Da li biste mogli da deniete svoju sreu kao napor usmeren na to da budete u punoj meri prihvaeni od tog irokog pojma drugih ljudi. Neki religiozni ljudi nesreno suproiveli itav svoj
Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 38

75

Veba I
Otkrte prikrivene brige i strepnje u svojim vezama. Odaberite jednu. Iza svake brige kre se neki zahtev, elja ili potreba kojima ste izloeni. Moete li precizno da formuliete ta je to? Postanite svesni oekivanja koje se kre iza te potrebe, ili uzroka te potrebe (mora postojati neto to vas je navelo da poverujete u odreenu ideju; na primer, ubeenost da vaa srea zavisi od drugih, ili da ponaanje drugih prema vama moe izazvati ili upravljati vaom sreom). Sada uronite u sebe; pokuajte da shvatite da u vama postoji dareljivo i samodovoljno carstvo sree. Do sada ga niste otkrili u sebi, jer je vaa panja bila okrenuta stvarima u koje ste verovali, ili iluzama koje ste gradili u odnosu na svet. Kada ste sreni, sve brige nestaju.

senzibilna u odnosu na sve to je okruuje. Inhibirani uvek ele da se dopadnu drugima. Dre se na distanci od svega oko sebe. Mogu da pokau veliku ekspresivnost u odnosu na mnoge stvari, osim kad je re o njihovim oseanjima. Teko im je da kau ne, jer im je neophodno da se neprekidno oseaju prihvaeno i stabilno. Misle da e im njihovo da pomoi da sve to odre. Napeti su. Ne umeju da se opuste. Neodluni su i puni tajni. Ne bi vam rekli ni ta su jeli za ruak. Izbegavaju re ja. Jeste li ikad zapazili da ljudi izuzetno dobrih manira esto deluju veoma inhibirano? Ovo ne znai da su neinhibirani esto i nevaspitani. Problemi sa zavisnou od nekog narkotika ili seksa, opsesivna potreba za potvrivanjem sebe, ili jo oigledni problemi, kao to su mucanje i stidljivost, seu svojim korenjem u period detinjstva i tesno su povezani sa inhibicom. Oslobaanje je mogue. Oni se mogu izleiti. Dovoljno je samo govoriti, stalno govoriti, s oseanjem. Eto ta deca rade po ceo dan (sve dok ne pou u kolu). Ona iskazuju svoja oseanja drugima, nekima na poseban nain - lutkama, medvediima - osim ako su inhibirana. To je bliskost. To je ljubav. To je ono to je najpotrebne na ovom svetu.

Komentar:
elja se ne moe poistovetiti s ljubavlju, mada se neprestano brka s njom. elja, u bezumnom traganju za zahvalnou, bei od kue, neprekidno traei neto drugo. Ljubav, za razliku od elje, uvek ostaje kod kue, odnosno u vama.

Veba II
Mislite o stvarima za koje ste se borili, ili ste uloili velike napore da bi ih ostvarili. Postanite svesni injenice da vam je najvei deo tih stvari nepotreban.

80

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 39

77

TREI DEO

VEBE I KOMENTARI

78

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 40

79

da budem srena a da pri tom ne zadovoljim nednu od ovih elja? Zar to ne bi bilo udesno? Postanite svesni injenice da postoje mnoge osobe zaista srene iako su bez tih stvari ili osoba koje vi tako strasno elite. Sada recite svakoj od tih poeljnih stvari ili osoba: Iskreno mi je stalo da budem srena bez vas, jer vi niste moja srea. Ne moete dozvoliti sebi da ivite s lanim poistoveivanjima; spoznajte da su one samo sklonosti vaeg uslovljenog ja.

Zamislite na trenutak da ste izgubili strah od mogunosti da ivite bez tih stvari. Zamislite da ste izgubili strah da ste Niko i nita. Razvte ovo hrabro oseanje. Srea vam je na dohvat ruke. Da li je oseate? Srea ne u onome to posedujemo, ve u onome to jesmo. Vaa linost je ta koja ima potrebu da postoji. Da li postajete svesni toga? To je prava vera.

Komentar: Komentar:
U ljudskoj prirodi ne postoji nedna uroena tenja za veliinom, tenja da budemo iznad ostalih, da nas smatraju boljim od drugih. Potreba za opularnou, slavom, uspehom, simpatama drugih je neto to sami izazivamo. Jedini uroeni impuls ljudske prirode je potreba da budemo slobodni, slobodni od mune elje da budemo vani i popularni, da ostvarimo uspeh, da izazivamo simpatu. Kada se otarasimo potrebe za nagradom i aplauzom, stiemo slobodu koja nas uzdie kao Boje sinove i keri; to je sloboda dostojna stanja u kome se nalazimo. ivot je previe znaajan da bi bio straen brigom da se obogatimo i proslavimo, da budemo lepi, popularni, privlani; ili strepnjom da ne budemo siromani, nepoznati i neprivlani, osobe koje niko ne primeuje. Sve to gubi bilo kakav znaaj, kao kamenje oko blistavog damanta. Vi, vae pravo ja, uvek je bilo i uvek e biti damant. Vrednost vaeg ivota je neprocenjiva. Da li biste upotrebili neki dragoceni rukopis da zapalite vatru? Potreba da skrenete panju drugih na sebe je traenje vaeg neponovljivog ivota. Takvi stavovi uzrok su velikog dela nesree prisutne u ovom svetu. Budite realni, ne budite umiljeni.

Veba VI
Posmatrajte svoje razoaranje kada se neto ne odva na nain kako ste predvideli; kada se neko ne ponaa prema vama kako ste oekivali; kada vas pogodi nea kritika. Pokuajte da shvatite ta u vama izaziva tako oajnu reakcu, ili zato ste se toliko naljutili zbog upuene kritike ili dogaaja. Postanite svesni oseanja stida i krivice zbog greaka koje ste uinili u prolosti. Razjasnite sebi do koje mere ste sposobni da osudite sebe, da izazovete u sebi negativna oseanja, da se osetite nesrenim zbog toga.
84
Anthony de Mello

Veba III
Mislite na osobe koje vam laskaju. ta govore? Recite sebi: Te pohvale nisu moje ja; samo su povezane sa mnom. Nemojte poistoveivati stvari, ideje, reci ili etikete sa svojom linou. Ako je neophodno, ograniite se da prihvatite odreenu povezanost tih stvari sa vama. Mislite na osobe koje vas kritikuju. ta govore? Recite sebi: Te kritike nisu moje ja; samo su povezane sa mnom.

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 41

81

Mislite o sebi kada sebe okrivljujete zbog neke greke koju ste uinili. Recite sebi: Te optube nisu moje ja; samo su povezane sa mnom. Moje zamisli, moja vrednovanja nisu moje ja. Ja ne ni dobro ni loe, ne ni pametno ni glupo. Ja jednostavno postoji. Neizrecivo kao duh. Sve - vaa oseanja, misli, telesne ele - dolaze i odlaze. Ne poistoveujte sebe ni sa im. Ja ne nita od svega toga.

toga, nema te ljudske nepravde, takvog gubitka, takve patnje koja bi imala mo da nas poremeti. Uzmite sada taj spisak i recite: Ja nisam ni ovo ni ono. ta god da se desi, neu izgubiti moje pravo ja. Niko vie nee moi da dominira vaim ja i govori vam: Pouri, budi posluan, pa u ti dati tvoje ja. Ne verujte vie da neko drugi ima mo da vam podari vae ja, niti da vam ga uzme. Znate li ta znai ne biti vie besan, zabrinut, uplaen? To je biser neprocenjive vrednosti. ta biste dali za uzvrat?

Komentar
Ne vredi se truditi. Prosvetljenost se, u stvari, sastoji u tome da budemo ono to jesmo, da postanemo ono to jesmo, da vidimo ko smo. Bez obzira da li se ponaamo poteno, sujetno, bezumno, opravdano ili okrutno, spaeni smo razumevanjem onoga to do sada nismo shvatili. Kada otkremo daje nae postojanje jedinstveno, da je nae ja isto to je i oduvek bilo zahvaljujui milosti Bojoj, postajemo nae duhovno ja. Ne potrebno da tragamo naokolo za otkrovenjem. U nama je rudnik damanata; mi smo Carstvo. Shvatiete u jednom trenutku da ste konano slobodni, kada odbacite bednu potrebu da budete kako dolikuje. Neete vie oajavati nad svojim izgledom, nad svojim ivotom, niti ete traiti pomo od Boga, kada jednom postanete svesni da ve sve imate u sebi.

Komentar:
Nemate nikakvu potrebu za popularnou, da budete voljeni i prihvaeni. Nemate potrebu da se naete na nekoj visokoj pozici, da budete vani. To nisu osnovne ljudske potrebe, ve samo elje ega, uslovljenog ja, opsednutog ja. Ono to je najdublje u vama, vae pravo ja, ne ni najmanje zainteresovano za takve stvari. Imate ve sve to je potrebno da biste bili sreni. Ono to je vama potrebno je da postanete svesni svega za ta ste vezani, da postanete svesni injenice kako su sve to samo iluzorne stvari. Tada ete se nai na putu osloboenja.

Veba V Veba IV
Napravite spisak stvari koje vas uglavnom ine nervoznim. Koliko god vam se to inilo neverovatno, postanite svesni injenice da nita, apsolutno nita, nema mo da vas uzdrma. Svaka nepratnost potie iz vezivanja za iluzu poistoveivanja, tako da imate utisak da je ta iluza vae ja. Kada postanemo svesni
82
Anthony de Mello

Ako elite da budete sreni, prestanite da zadovoljavate svoje elje, jer one nisu odgovor za va ivot. Da biste bili sreni, odbacite svoje elje ili ih promenite u skladu sa sveu o njihovoj ogranienoj vrednosti. Zadovoljavanje elja donosi olakanje i ugodnost, ali ne i sreu. Mislite na neto to intenzivno elite. Ispitajte svaku od tih elja ponaosob i upitajte sebe: ta bi se dogodilo kad bih mogla
NOVI DAN 42

sqzeno@gmail.com

83

Komentar
Osnovni razlog za tugu koja caruje u svetu samo je nesposobnost ljudi da se odupru i ne budu obmanuti dvolinou i licemerstvom kojom ih naue drugi ljudi, poevi od roditelja, pa redom. Neko se interesuje za vas da bi od vas dobio ono to eli? Normalna stvar. Neko vri pritisak na vas zato to ivite svoj ivot u neskladu sa njegovim oekivanjima, zato to ne zadovoljavate njegove elje? Porodica ili pratelji? Neko insistira da ivite svoj ivot u skladu sa pravilima koja su drugi uspostavili? Vai roditelji, vai poslodavci? Kakva vrsta osobe tei da kontrolie druge ljude? Vi dozvoljavate da neko, licemerno, vri pritisak na vas da pokaete sebina i nezahvalna oseanja? Kako uspeva u tome? Da li ste odluni da ne podlegnete zahtevima i tako razoarate osobe koje raunaju na vas, koje ele da se ponaate kao i one?

Sagledajte koliko je tu samooplakivanja nad svojom saveu. Shvatite da ste vi i samo vi osoba koja optuuje, oslobaa krivice i dozvoljava prosvetljenje. Kakvo otkrie! Svaki i najmanji deli patnje, svaka negativna emoca mogu vas dovesti do razumevanja svega, da vam sve postane jasno, sve do sree i slobode, samo ako umete da ih upotrebite, ako sebi date dovoljno vremena da shvatite, kao da samo vi to vidite. Gospode, ja mogu da vidim. Razumevanje: to je formula za srean ivot.

Komentar:
Pratna iskustva ine ivot ugodnim; bolna iskustva ine da se on razva. Patnja nam ukazuje na nae bolne take, gde moramo jo da rastemo, kao to je ziki bol simptom neke bolesti ili znak da je organizam umoran. Iskoristite svaku svoju patnju; nemojte je straiti.

Veba X
Zamislite da ste doli na neki stadion gde ne oseate vie potrebu da drugima neto objanjavate. Kakvo se oseanje javlja u vama kad ne morate da pravdate svoje ponaanje, da traite dozvolu ili se izvinjavate? Kako se ponaate? Mislite li da moete da dostignete takav nivo u budunosti? Zamislite da je u vama iezla potreba da okrivljavate druge. Kako se oseate? Kako se ponaate kada se ne trudite da skrenete panju drugih na sebe? ta mislite da treba uiniti da biste dostigli ovaj nivo? Najgore robovanje na svetu, ono koje najvie crpi energu iz nas je zabrinutost: ta e drugi misliti o meni? To primorava ljude da se prikazuju kao inteligentni, zanosni, dareljivi, itd.
88
Anthony de Mello

Veba VII
Stanite pred neku blisku osobu i recite joj: Slobodna si da bude ono to jesi, da misli ta god ti je drago, da se ponaa prema svojim sklonostima, da se posveti onome to eli da radi, da ivi svoj ivot onako kako tebi odgovara. Nita ne traim od tebe, ne traim da bude onakva kakvu bih ja eleo. Neu gajiti oekivanja u pogledu toga kakva bi trebalo da bude ili ta bi trebalo da radi ubudue. Recite i ovo: Od sada, biu slobodan da budem ono to jesam, da mislim ta god mi je drago... itd., da ivim svoj ivot kako meni odgovara. Ako niste u stanju da izgovorite sve ovo, ta moe da se misli o vama? O prirodi vaih odnosa sa ljudima? O kvalitetu vaeg ivota? O vaoj slobodi, iskrenosti, emocama, sposobnosti da volite?
NOVI DAN 43

sqzeno@gmail.com

85

Komentar
Ne inite nikada usluge zato da bi vam drugi bili zahvalni. Oni e opaziti vau tenju za tuom zahvalnou i priznanjem, i tako e se osetiti kao da su vam neto duni, pa ak i da su upotrebljeni. Neki vai postupci ohrabruju lano ubeenje po kome je vaa snaga vie u drugima nego u vama. Idolatra je iluza koja pridaje spoljnim okolnostima veu snagu u odnosu na onu koju pridajemo unutranjim okolnostima. Kada dozvolite drugima da imaju mo nad vama, stvarate idola.

Komentar
Vi nikada niste zaljubljeni u nekoga. Zaljubljujete se u ideje i oseanja koja obeavaju, a koje sami kreirate u odnosu na nekoga. Vi nikada nemate poverenja u nekoga; verujete samo u svoj sud o odreenim osobama. Kada se va sud o jednoj osobi promeni, menja se i vae poverenje.

Veba VIII
Razmislite o osobama koje poznajete, do kojih vam je stalo, koje volite. Gledajte na njih kao na egoiste i luake. Mislite na prilike u kojima bi moglo da se pokae kako su nezrele i uskogrude, zatim plaljive i zbunjene i na kraju nevine, bez ikakve krivice. Razmislite sada o osobama kojima se divite, o kojima ste neto itali ili sluali, kojima ste upuivali svoje molitve. Gledajte na njih kao na egoiste luake, nezrele i uskogrude, plaljive i zbunjene, nevine, be krivice. Mislite na same sebe. Gledajte na sebe kao glupe, egoiste, lude, nezrele, uskogrude, zbunjene i plaljive, nevine, bez krivice. Postoje li neke osobine koje niste u stanju da prihvatite, koje niste spremni da pripiete sebi ili drugima? Da li biste se razoarali kada bi se neto od toga to je pripisano vama ili drugima pokazalo kao istinito? Da li ih volite jo vie zbog svih njihovih mana i slabosti? Uspevate li da ih jednostavno prihvatite kao ljudska bia? Prihvatate li ih kao osobe koje se ipak mogu voleti, ak i kao takve? Moete li shvatiti da Bog moe voleti sve osobine svakog bia, kako njegove mane i slabosti, tako i vrline?

Veba IX
Mislite na sve mogue kontrole kojima ste podvrgnuli sebe, samo zato to imate potrebu za drutvom i prihvatanjem od strane drugih. Odrekli ste se slobode u korist komoditeta. Zato ste to uinili? Moete li rei ta ste time dobili? Pustite da drugi dolaze i odlaze slobodno, kao da vam je to potpuno svejedno. Rastereenost i najdivna sloboda doivljavaju se kada druge ostavimo na miru, tako da mogu da postoje, vole i rastu, bez nametljivosti, meanja, bez uplitanja i manipulaca njihovim ivotom. Uoite sada kako se uplitanja i spreavanja smanjuju, u onoj meri u kojoj prestajete da glumite zainteresovanost i brigu. U stvarnosti sve to ne pravi razliku. Oni se ne oslobaaju? Vi se ne oslobaate? Vidite li pretenze, oekivanja i vrline koje ste odbacili? To ne bezoseajnost: to je ljubav. To je prihvatanje i bliskost na najviem nivou. Ali ne oekujte da e druge osobe to razumeti. Nemojte da pretpostavite kako drugi imaju oi da sve to vide. Oni su moda naueni da sude o svemu na osnovu ema iz prolosti, drutvenih konvenca i religioznih ubeenja.

86

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 44

87

pomoi da prevaziete prazninu stvorenu odbacivanjem apsolutno zaludne i povrne tenje da budemo prihvaeni. Kada jednom spoznate nebitnost samouzdizanja i samoosuivanja, uspeete i da ih se otarasite. Mislite na neku osobu, do eg vam je prihvatanja posebno stalo. Postanite svesni da u prisustvu te osobe gubite slobodu da budete ono to jeste i da je prihvatite onakvu kakva je, samim tim to vam je potrebna. Kada ste sami, e vam je prisustvo potrebno? Mislite na neku osobu e vam je prisustvo neophodno da bi vam popravilo loe raspoloenje. Spoznajte da u prisustvu te osobe niste slobodni, jer mislite na nju kao na neto neophodno za svoju sreu. Mislite na osobe kojima ste preneli mo da vas uine srenim ili nesrenim. Ne dozvolite da vas iluze obmanu: nikakva emotivna taka ne vam potrebna. U trenutku kada toga postanete svesni, niko vie nee imati mo nad vama. Vae emotivne oscilace e se okonati. Postaete gospodari vaih odnosa sa drugima. Neete vie biti nii plen. Sada ste slobodni. Moete da volite. Povratili ste svoju duhovnost i ljudskost.

Poznajete li nekog ko je takav? ta oseate u poreenju sa tom osobom? Moete li da shvatite, kada bi se neki predsednik ili papa tako ponaali, da bi bili zaista robovi?

Komentar
Parafrazirajui Santajanu, moe se reci da je ,,ovek ivotinja koja je sklona krdu daleko vie psihiki nego ziki. On moe svojevoljno etati sam, ali mrzi da ostane sam u svojim stavovima. Prva stvar koju vaspitanje treba da odgaja u nekoj osobi je sposobnost da ostane sama i hrabrost da ispovedi sopstvenim oima, duhu i srcu sva opaanja, misli i oseanja. Slaete li se?

Veba XI
Mislite na nekoga za koga ste vezani. Recite toj osobi: Ne vidim te kakva si, ve onako kako te zamiljam da jesi. Mislite na nekoga ko vam je antipatian. Recite toj osobi: Ne vidim te kakva si, ve onako kako te zamiljam. Kada postanete svesni toga i zavolite nekog, neete se mnogo kolebati izmeu oseanja zadovoljstva i nezadovoljstva, u uobiajenom smislu. Klatno se ne lepi za naspramne ivice sata. udesno je kada shvatim da su moje vienje i zamisli ba moje, da pripadaju meni, kada shvatim da stvarnost koju vidim jednostavno jeste. Da je drugi jednostavno ono to jeste. Nikada neete moi da ga shvatite do kraja, niti da posedujete njegovu stvarnost.

Komentar:
Brinuti se o sebi je egoistian i samodovoljan stav, ali je hricanski u svom osnovu i zdrav po svojim rezultatima. Nauite da ivite svaki dan punim ivotom, na human i srean nain. Istinski human stav sastoji se u tome da nauite da plivate, a ne da se udavite zajedno sa vama bliskom osobom.

92

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 45

89

Komentar:
Ne egoizam iveti onako kako vi smatrate za shodno, kako vama odgovara. Egoizam je insistiranje da drugi ive na onaj nain kako vi smatrate za shodno, da ive onako kako vama odgovara. Poznajete li nekog egoistu? Koje mesto zauzima na drutvenoj lestvici? Zar je to mesto prikladno za egoistu? Mesa se u va ivot na ovaj ili onaj nain? Moete li se setiti da li ste u prolosti oekivali da neko drugi ivi shodno vaim potrebama, ili ste insistirali da drugi ive na nain koji ste vi smatrali ispravnim? Osim retkih izuzetaka, autoritet je uvek egoista.

ili na zatitu naroda esto proizvode neizmernu tetu. U emu je razlika izmeu ruskog i amerikog puna, izmeu CIE ili Mosada? Koga oni tite, koga unitavaju? Nasilje samo izaziva novo nasilje. Osobe koje su bolesne jer su pile zagaenu vodu nee ozdraviti ako nastave da pu istu vodu. Medicina je zatrovana nasiljem, egocentrinou. Pustite ljude da budu ono to jesu. Dozvolite sebi da budete ono to jeste. ivite svoj ivot i prestanite da se meate u ivote drugih.

Veba XIII
Evo jednog koraka za novi nain opaanja i razvanja svesti. Mislite na neto to je neko rekao ili uinio. Sada zaboravite delo i reci i gledajte iznad povrine samih injenica. Doite do pravog motiva, do unutranje motivace. Zar ne udesno videti srcem i duhom, umesto da se lepimo za reci ili dozvolimo da nas vode predubeenja?

Veba XII
Mislite na neko neprijatno iskustvo sa drugom osobom.
Gledajte na taj dogaaj kao na zlatnu priliku. Vidite tu odreenu osobu onakvu kakva zaista jeste, ne kako ste je idealizovali. Oekivati neto isto je to i idealizovanje. Uite da bolje upoznate sebe. Prihvatate drugoga onakvog kakav je, bez procenjivanja i osude. U reakci ili neadekvatnom ponaanju druge osobe vidite poziv u pomo. Ona je zarobljenik iluza svoga uma; zarobljenik strukture sopstvene linosti - identino kao i vi nekada. Nesposobna da utekne od privida.

Komentar
Jedna kineska izreka kae: Ne postoji nita tako okrutno kao priroda. Niko ne moe pobei od nje. Pa ipak, ne priroda ta koja napada, ve ljudsko srce.

Komentar
Iluzorno je misliti da neko moe initi dobro za druge, da moe organizovati ekasne pokrete za bolji svet, ili da ukine zlo. Skinite povez sa ou. Samo zahvat pojedinane svesti moe neto da promeni. Socalne eme su usmerene na velika poboljanja
90
Anthony de Mello

Veba XIV
Evo nekoliko koraka da biste dostigli vii nivo, gde ete doiveti ljubav i gde neete dozvoliti da vas opine, da se priklonite negativnim uticajima ili da vas povrede druge osobe. To e vam
NOVI DAN 46

sqzeno@gmail.com

91

odnosu na njih. Otkrte zato reagujete na odreen nain. Tako ete postati sposobni da raskinete sa svojim iluzama. Jedini uzrok vae patnje su vae ideje kako bi drugi trebalo da se ponaaju u odnosu na vas, jer verujete da su vae ideje ispravne od drugih. Vi ne patite zbog onog to drugi rade, ve zato to oekujete da se drugi ponaaju shodno vaim eljama. A oni izneveravaju vaa oekivanja. Vaa oekivanja vam u stvari nanose bol. Ako promenite svoj stav: a) iveete spokojno; b) osobe oko vas nastavie da se ponaaju po svom nahoenju a to vas nee ni najmanje boleti; c) imaete daleko vie energe da ostvarite ono to elite jer neete zaludno troiti svoje vreme oekujui da drugi ive po vaim zamislima. Zato su ljudski odnosi esto tako bolni, neuravnoteeni? Svaka patnja potie od oekivanja, zahteva, nada i nesvesnih elja. Kada biste se odrekli svega toga, patnje bi nestalo - osetili biste neizmerno olakanje kao da ste udahnuli sve planinski vazduh. Ljubav ne odnos. Ona je stanje bia. Da li ste u stanju ljubavi? Da li je ivite? Savrena ljubav ponitava strah jer ne postavlja elje, zahteve, ne manipulie, ne osuuje. Ljubav jednostavno postoji. Ono to ljudi esto nazivaju ljubavlju, u stvari je samointeres. Nauili su da porede ljubav sa vrlinom i da je ive na nain koji je prihvatljiv za druge. Meutim, voleti druge znai potpunu sreu i bez njih, bez straha da emo im naneti bol, bez tenje da ih zadivimo, bez strepnje da e prestati da nas vole, da e nas napustiti. Nezavisni od onoga to drugi govore i rade, iveete spokojno. Ne popunjavajte svoju prazninu drugima, ne nazivajte to ljubavlju. to vie volite druge, utoliko vie moete bez njih. to vie volite druge, utoliko vie moete s njima. Najbolje ete ispitati same sebe tako to ete sebi postaviti pitanje: Kako sam proiveo (proivela) poslednjih sat vremena?

Veba X V
Nezadovoljni ste osobama koje su prisutne u vaem ivotu? Smatrate ih nezahvalnim, nedostojnim poverenja, vulgarnim, sebinim ili umobolnim? Pokazau vam udesan i nepogreiv put da promenite sve te osobe (bar u odnosu na vas). Promenite sebe. Kada se vi promenite, promenie se i oni. Problem ne samo u drugima, ve u nainu na koji se ponaate u kontaktu s njima. Problem je u vaim oekivanjima i zahtevima u odnosu na njih. Raistite sve to i videete ta e se dogoditi. Recite svakoj od tih osoba: Nemam nikakvo pravo da traim ili oekujem bilo ta od tebe. Ako neko ima zahteve u odnosu na vas i to vas uznemirava, tada odluno izrazite svoju elju da se ta osoba promeni ili prestane tako da se ponaa. Moete li uoiiti da li vi samo oekujete da sedrugi promeni, ili se u stvari vi sami menjate i razvate? Veoma je verovatno da druga osoba oekuje da se vi prvi promenite.

Na ovaj nain otvorie se ambis izmeu vas i druge osobe, i takva veza moe bolno potrajati go dinama, dok svako od vas eka da se drugi promeni ili umre.

Komentar:
ta je tane: Oseam se dobro jer je svet krenuo nabolje, ili Svet je krenuo nabolje jer se ja dobro oseam?

96

Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 47

93

VEZBA X VI
Mislite na neku svoju patnju, razoaranje ili brigu. Sada pokuajte da shvatite da, kad biste samo imali vie razumevanja, sav taj bol ne bi imao nikakvog smisla.

ET VRTI DEO

( NEDOSTAJE TEKST )

ZAKLJUAK
nesrene osobe, jer se srea ne moe uporeivati. Takva vrsta elje je nezasita. Moemo biti sreni u onoj meri u kojoj to jesmo, i nikad ne moemo meriti koliko su drugi sreni.
Ljubav se moe graditi samo izmeu svesnih osoba. Nesvesne osobe ne mogu uzvratiti ljubav, one mogu razmenjivati samo elje, oekivanja, i manipulisati njima. Proverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti: kada se neka vaa elja sukobi sa eljom voljene osobe, ili biva odbaena, ta se tada deava? Kojom brzinom vae oduevljenje prelazi u razoaranje? Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo ivot kakav stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke, nemogunost da ih prihvatimo bez straha. Kada se ivot posmatra na nivou ideolokih ema umesto srcem, oima i mislima, eto zla u svetu: to je nesvesnost. Ljudi gotovo nikad ne znaju ste rade. ive najvei deo svog ivota potpuno uspavani, s pogrenim identitetom. Razlika izmeu nas i kriminalaca vie je u onome to radimo nego u onome to jesmo. U odreenim okolnostima svako ponaanje je mogue. Ne postoje tekoe u odnosima sa drugima. Jedina tekoa je u vama. Problem nisu drugi, ve samo va nain reagovanja u
94
Anthony de Mello

sqzeno@gmail.com

NOVI DAN 48

95