Biogas - uvod

Kada se pria o biogasu, obino se misli na gas sa velikom koliinom metana u sebi, koji nastaje fermentacijom organskih susptanci, kao to su stajnjak, mulj iz otpadnih voda, gradski vrsti otpad ili bilo koja druga biorazgradljiva materija, pri anaerobnim uslovima. esto se za biogas koriste i nazivi kao to su barski gas, deponijski gas, movarski gas i slino, ve prema mestu nastanka. Svaka varijanta ima razliite nivoe metana i ugljendioksida u sebi, zajedno sa manjim udelom drugih gasova. Ovaj proces postaje sve popularniji za tretiranje organskog otpada, jer omoguava prikladan nain pretvaranja otpada u elektrinu energiju, ime se smanjuje i koliina otpada, kao i broj patogenih supstanci, koje se nalaze u otpadu. Takoe, upotreba biogasa se ohrabruje, jer se na taj nain dobija energija, a ne poveava se koliina ugljen-dioksida u atmosferi. Takoe, metan sagoreva znatno istije u odnosu na ugalj. Obrada biorazgradivih supstanci odigrava se u anaerobnom digestoru, koji mora da bude dovoljno jak da izdri poveani pritisak, kao i da obezbedi anaerobne uslove za bakterije u unutranjosti. Digestori se obino grade u blizini izvora organskog inputa, i to najee nekoliko jedan uz drugi, kako bi se obezbedila konstantna proizvodnja biogasa. U novije vreme, sve je vea upotreba biogasa dobijenog sa deponija i iz otpadnih voda. ak i kada se ne koristi za dobijanje toplotne i/ili elektrine energije, deponijski gas se mora propisno odloiti i preistiti, jer sadri opasne zapaljive materije, od kojih mnoge stvaraju smog. Biogasni digestori koriste biorazgradljive materije, od kojih se dobijaju dva korisna proizvoda: biogas i fermentisano bioubrivo vrhunskog kvaliteta. Biogas preien do nivoa istoe za gasovod naziva se obnovljivi prirodni gas i mogue ga je koristiti u svakoj primeni u kojoj se inae koristi zemni gas. To ukljuuje distribuciju takvog gasa putem gasovoda, proizvodnju struje, grejanje, zagrevanje vode i upotrebu u raznim tehnolokim procesima. Kompresovan, biogas moe da se koristi i kao pogonsko gorivo za vozila.

Nastanak i primena biogasa

Biogas je meavina metana i ugljen-dioksida, koja se dobija prilikom razgradnje organskih materija pod anaerobnim uslovima. To je kvalitetno gorivo, koje moe da zameni fosilna goriva, a takoe je i CO2 neutralno. U vreme kada rezerve fosilnih goriva opadaju, energetski trokovi rastu, a ivotnu sredinu ugroava nepravilno odlaganje smea, pronalaenje reenja za problem biolokog otpada i tretman otpadnih organskih materija, postaje pitanje od najvee vanosti. Kako funkcionie ovaj proces? Biogas je metaboliki proizvod bakterija koje proizvode metan, i koje su uzrok raspadanju. Osim odsustva kiseonika, neophodni uslovi su konstantna temperatura i pH vrednost od 6,5 do 7,5. Raspadanje je najefektivnije na temperaturi od 15C (psihrofilne bakterije), 35C (mezofilne) i 55C (termofilne). U praksi se pokazalo da je zadravanje od oko 10 dana najefektivnije za termofilne bakterije, 25 do 30 za mezofilne i 90 do 120 za psihrofilne . Veina postrojenja koja danas rade, rade u mezofilnom temperaturnom rangu. Poto se biogas proizvodi tamo gde se organski materijal razgrauje bez vazduha, postoji irok spektar organskih materija koje su pogodne za anaerobnu razgradnju (sl.1 - 1). Neke od tih materija su:

teno i vrsto stajsko ubrivo

posebno prikupljan biolki otpad iz stambenih delova obnovljivi materijali, kao to su kukuruzna silaa, semenke koje se ne koriste za ishranu, itd mulj iz kanalizacije i masti korieni podmazivai trava (npr. u EU neobraena zemlja) biloki otpad iz klanica; pivara, destilerija; prerade voa i proizvodnje vina; mlekara; industrije celuloze, eerana...

Napomena: drvo nije pogodno za proizvodnju biogasa, jer bakterije koje proizvode metan ne mogu da svare lignin, kojeg ima u drvetu. Takoe i pesticidi, dezinfekcija i antibiotici imaju negativan efekat na bakterije. Proces proizvodnje biogasa Osnovni proces proizvodnje biogasa obino se sastoji iz tri dela:

priprema biolokog inputa razgradnja tretman ostataka

Kao to je prikazano na dijagramu, organski materijal se prvo skuplja u tanku za predskupljanje i meanje (sl.1 - 2). Ovaj tank slui za meanje i homogenizaciju razliitih fermentacionih materija. Nakon ienja na 70C, gde se unitavaju sve bakterije negativne po proces fermentacije (sl. 1 - 3), materijal se prebacuje u anaerobni digestor (sl.1 - 4). U sluaju prestanka rada postrojenja (npr. redovan servis), kao i u sluaju vee proizvodnje gasa, neophodna je gasna baklja, koja taj viak sagoreva (sl.1 - 5). Preiena biomasa predstavlja poetak anaerobne razgradnje. Neophodni uslov je konstantna temperatura i pH vrednost 6,5 do 7,5. Biogas je gasna meavina, koja se sastoji od 60-70% metana (CH4) i 30-40% ugljendioksida (CO2). Sa toplotnom vrednou od 6,5 kWh/Nm3, jedan kubni metar biogasa sadri priblino istu koliinu energije kao 0,6 litara lo-ulja, ili 0,65 Nm3 prirodnog gasa (sl.1 - 6). Kako bi se osigurao stalni dotok gasa, nezavisno od protoka inputa, proizvedeni biogas se skuplja u gasnom rezervoaru (sl.1 - 7), odakle se zatim prosleuje u gasni motor (sl.1 8). Toplota koja se stvara tokom rada motora, moe da se efektivno iskoristi preko izmenjivaa toplote (sl.1 - 9). Ukupno je mogue iskoristiti oko 50% inputa kao toplotnu energiju za potroae, preko izmenjivaa toplote iz gasne smee, ulja, rashladne vode i izduvnih gasova. Zahvaljujui dobrim gorivim karakteristikama biogasa i optimalnoj Jenbacherovoj tehnologiji sagorevanja, zahtevani limiti emisija sigurno se postiu. Biogas, kao obnovljivi energetski izvor, proizvodi izduvne gasove koji slobodno mogu da se vrate u prirodni krug. Stoga se moe rei da je biogas CO2 neutralan (sl.1 10). Korienjem generatora, mehanika energija gasnog motora se pretvara u elektrinu energiju (sl.1 11). Elektrina efikasnost motora GE Jenbacher je oko 40%. Substrat moe da se koristi kao poljoprivredno ubrivo (sl.1 - 12).

Kljuni parametri (zapremina biogasa u Nm3 po toni tenog materijala)

o o o o o o o o

Bioloki otpad: 100 200 Otpad od hrane: 120 150 Mast iz kolektora: 80 150 Korieno ulje, mast: 1.000 Destilerija: 20 Mlena surutka: 25 Otpad iz klanica: 100 Teni otpad, balega: 20 70

Posmatrano iz drugog ugla, za rad CHP postrojenja elektrine snage 500 kW potrebna je balega oko 2.500 krava, 30.000 svinja ili 300.000 kokoaka.

Biogas - CO2 neutralan izvor energije

Biogas (i biomasa) je obnovljivi izvor energije, sa niskom koliinom ugljenika. Ukoliko se pravilno koristi, biomasa je odrivo gorivo, koje moe znatno da utie na smanjenje neto emisije ugljenika, u poreenju sa fosilnim gorivima. Iako sagorevanje biogasa, kao i zemnog gasa, dovodi do stvaranja izvesne koliine ugljendioksida (CO2), ugljenik u biogasu potie iz biljne mase, koja je u sebe ugradila ugljenik iz atmosferskog ugljen-dioksida. Stoga se upotreba biogasa posmatra kao CO2-neutralna i ne utie na poveanje koliine gasova sa efektom staklene bate. Dalji zakljuak je da bilo koja zamena fosilnih goriva biogasom dovodi do smanjenja emisija CO2. Ugljenik u biomasi, koji ini priblino 50% njene suve materije, je ve deo atmosferskog kruenja ugljenika. Biomasa (biljke) absorbuje CO2 iz atmosfere tokom celog svog ivota. Nakon zavretka ivotnog veka biljke, taj isti ugljenik se vraa u atmosferu kao meavina ugljen-dioksida i metana. U atmosferi se metan pretvara u ugljen-dioksid, ime se kruenje kompletira. Sagorevanje, direktno ili indirektno, biomase i biogasa, kao goriva, takoe vraa CO2 u atmosferu. Naravno, i ovaj CO2 je deo kruenja ugljenika u atmosferi.

(a) Dok biljke rastu, one absorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere. (b) Tokom procesa fotosinteze, biljke skladite ugljenik u svojoj masi, a isputaju kiseonik u atmosferu. (c) Biljka se u jednom trenutku koristi za dobijanje toplote i struje (ili direktno, ili preko biogasa). (d) Dok biomasa (biogas) sagoreva u postrojenju za proizvodnju elektrine i/ili toplotne energije, ugljenik uskladiten u biljnoj masi se oslobaa. Sjedinjavanjem sa kiseonikom, dobija se ugljen-dioksid, koji se vraa u atmosferu kroz izduvne gasove.

Kjoto protokol i "karbon krediti"

Poslednjih decenija, primeeno je znatno poveanje temeperature na Zemlji. Meunarodnim konsenzusom je prihvaeno da su emisije gasova (sa efektom) staklene bate ("gsb"; ti gasovi su: ugljen dioksid CO2, metan CH4, azot oksid N2O, HFC, PFC i SF6) jedan od glavnih krivaca za takvu situaciju. Na Konferenciji o klimi, odranoj u Kjotu, Japan, 1997. u organizaciji Ujedinjenih nacija, doneta je odluka o hitnom smanjenju emisija "gsb". Ova odluka, poznata kao Kjoto protokol, dodatno je razraena na Konferenciji o klimi u Bonu 2001. Postignut je dogovor o ukupnom smanjenju emisija "gsb" u periodu od 2008 do 2012. za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu. Prema Kjoto protokolu, svaka zemlja ima vie mogunosti za smanjenje emisija GSB, kao to su smanjenje proizvodnje i potronje energije, tj. racionalizacija ili poumljavanje. Meutim, sa aspekta kogeneracije, najzanimljivija je mogunost "karbon kredita" (trgovine emisijama CO2). Drave koje su ratifikovale Kjoto protokol su podeljene u dve glavne grupe: 1) industijski razvijene zemlje (tzv. Aneks 1 zemlje), koje imaju obavezu smanjenja emisija "gsb" do 2012. godine, uz obavezu dostavljanja inventara tih gasova svake godine 2) zemlje u razvoju (tzv. ne-Aneks 1 zemlje), koje nemaju obaveze u pogledu smanjenja emisija, ali mogu da doprinesu smanjenu emisija "gsb", putem realizacije projekata kroz Mehanizam istog razvoja (Clean Development Mechanism, CDM) Kjoto protokola. Srbija spada u ovu grupu zemalja.

Mehanizam istog razvoja Kjoto protokola

Mehanizam istog razvoja Kjoto protokola (CDM) je mehanizam u okviru Kjoto protokola, koji omoguava pravnim licima iz industrijski razvijenih zemalja (Aneks 1 zemlje) da investiraju u projekte koji smanjuju emisije "gsb", a realizuju se na teritorijama zemalja u razvoju (ne-Aneks 1 zemlje). Ovo je jedini mehanizam koji omoguava uee ne-Aneks 1 zemalja u projektima smanjenja emisija "gsb". Svrha CDM-a je zapravo pomo zemljama domainima (ne-Aneks 1 zemlje) da, na finansijski povoljniji nain, postignu odrivi razvoj doprinosei smanjenju emisija "gsb" i pomo Aneks 1 zemljama u ispunjavanju svojih obaveza prema Kjoto protokolu. Postignuti rezultati smanjenaj emisija se obraunavaju i obraunavaju kao verifikovana smanjenaj emisija (Certified Emission Reductions, CER), koja imaju svoju vrednost na tritu. Vano je napomenuti da ne-Aneks 1 zemlje, na ijim se teritorijama realizuju CDM projekti, takoe imaju koristi, jer na taj nain privlae znaajne investicije, poveavaju transfer novca i omoguavaju uvoenje modernih ("zelenih") tehnologija, koje su ekoloki prihvatljivije, tehnoloki naprednije i energetski efikasnije. Prodajom CER-ova, koji nastaju kao rezultat realizacije CDM projekata, mogue je ak i finansijski neatraktivne, a ekoloki prihvatljive projekte uiniti isplativim i privlanim za investitore. Razliiti projekti mogu ostvariti karbon kredite, npr: * snabdevanje energijom:

obnovljivi izvori energije

biomasa (za dobijanje struje i/ili toplote) kogeneracija poveanje energetske efikasnosti, zamenom starih i neefikasnih tehnologija modernim tehnologijama smanjenje transportnih i distributivnih trokova promena goriva (npr. prelazak sa uglja ili mazuta na biogas)

* energetske potrebe

zamena postojee "kune opreme" (npr. korienje energetski efikasnih sijalica) poboljanje energetske efikasnosti postojee opreme

* transport

efikasniji motori za transport (npr. zamena starih lokomotiva) promena naina transporta (npr. voz umesto aviona) promena goriva (npr. autobusi javnog gradskog prevoza na gas)

* upravljanje otpadom

"hvatanje" i korienje emisije metana sa deponija korienje otpada i otpadnih voda

* poumljavanje

Anaerobna digestija
Razlaganje organskog dela vrstih otpadaka u gasove sa metanom moe se ostvariti putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije. Uprkos znaajnim ogranienjima, bioloke metode za preradu vrstih i opasnih otpadaka stalno privlae panju. Razne vrste mikroorganizama mogu da uklanjaju i pretvaraju neke organske materije u bezopasne, ak upotrebljive nusproizvode, kao to je metan. vrsti otpaci iz gradova i mulj iz postrojenja za preradu otpadnih voda, prerauju se u posebnim kadama u kojima relativno brzo dolazi do anaerobnog mikrobiolokog razlaganja iz kojeg nastaje koristan gas, metan. Anaerobna fermentacija moe se porediti sa situacijom u movarama i drugim slinim vodenim oblastima gde nastaje metan. Metan se sakuplja i koristi kao izvor energije, a u svim kontrolisanim tehnikama fermentacije otpada konani proizvod koji se emituje u atmosferu je CO2. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru, ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. Na taj nain je konani rezultat fermentacije otpada u veini sluajeva slian aerobnom kompostiranju. Proces razlaganja konvertuje organsku frakciju u biogas, kompost i vodu. Proizvodnja biogasa je 130-150m3 po toni otpada u zavisnosti od sastava organske materije. Biogas je ekoloko gorivo sa toplotnom moi od 6-7 kWh/m3. Moe biti upotrebljen za proizvodnju elektrine energije preko gasnih motora ili kao gorivo za vozila.

Vrste biogasa
Ovo je samo uslovna podela biogasa po mestu nastanka: DEPONIJSKI GAS BIOGAS IZ POLJOPRIVREDE BIOGAS IZ DRVENOG OTPADA BIOGAS IZ OTPADNIH VODA

Biomasa - energetska i ekoloka odrivost regiona

Deponijski gas
Deponije smea - izvor energije U industrijskim zemljama nastaje 300-400 kg smea godinje po osobi. Ovo smee se skuplja i odlae na bezbednim i sanitarnim deponijama, koje podrazumevaju zatitu podzemnih voda kao i zatitu vazduha od prljavog i opasnog deponijskog gasa. Pomenuti deponijski gas nastaje razgradnjom organskih supstanci pod uticajem mikroorganizama u anaerobnim uslovima. U sreditu deponije nastaje nadpritisak, pa deponijski gas prelazi u okolinu. Prosean sastav deponijskog gasa je 35-60% metana, 3750% ugljen-dioksida i u manjim koliinama se mogu nai ugljen-monoksid, azot, vodoniksulfid, fluor, hlor, aromatini ugljovodonici i drugi gasovi u tragovima. Na osnovu navedenog sastava deponijskog gasa, moe se uoiti da je on vrlo opasan po ovekovu okolinu, kako za zdravlje ivih organizama, tako i po infrastrukturne objekte u blizini deponija, jer je metan u odreenim uslovima vrlo eksplozivan. Metan je vie od 20 puta tetniji po klimu i ozonski omota nego ugljendioksid, to praktino znai da 1 tona metana oteuje ozonski omota (efekat staklene bate) kao 21 tona ugljen dioksida. Da bi se odstranili negativni uticaji nekontrolisanog irenja deponijskog gasa, izvodi se plansko sakupljanje i prisilno usmeravanje gasa ka mestu sagorevanja, to takoe pospeuje bru stabilizaciju sveih delova deponije, smanjuje zagaivanje otpadnih voda, omoguava korienje energije na deponiji (grejanje, topla voda, struja). Zakonska obaveza sakupljanja i spaljivanja deponijskog gasa namee pravo reenje: sagorevanje gasa u energetske svrhe uz stvaranje ekonomske dobiti. Ovaj koncept podrazumeva postavljanje vertikalnih perforiranih cevi u telo deponije (bunari, trnovi, sonde) i njihovo horizontalno povezivanje. Preko jednog kompresorskog postrojenja deponijski gas se isisava, sabija, sui i usmerava ka gasnom motoru. Iz sigurnosnih razloga preporuuje se ugradnja visokotemperaturne bakle, koja preuzima vikove proizvedenog gasa. Deponijski gas sa prosenim sadrajem metana od 50% ima donju toplotnu vrednost Hu=5kWh/Nm3, to ga ini dobrim gorivom za pogon gasnih motora specijalno razvijenih za ovu namenu. Gasni motor pogoni generator za proizvodnju skupe elektrine energije. Preko izmenjivaa toplote, dobija se toplotna energija iz vode koja hladi motor i ulje za podmazivanje, kao i iz izduvnih gasova. Kod kombinovanog korienja elektrine i toplotne energije mogue je postii visok stepen korisnog dejstva ovih ureaja (elektrini 40%, termiki 43%). Ovo znai da se iz 1 Nm3 deponijskog gasa (Hu = 5kWh/Nm3) dobija 2 kWh elektrine energije i 2,15 kWh toplotne energije. Dobijena elektrina energija se koristi za vlastite potrebe ili se predaje u elektrinu mreu. Proizvedena toplota se koristi na deponiji za proizvodnju tople vode ili u staklenicima i plastenicima za proizvodnju ranog povra i cvea, ili u industrijskim pogonima u blizini deponije, ili za grejanje stambenih zgrada kao i kod drugih potroaa toplote. Novim Zakonom o energetici definiu se povlaeni proizvoai elektrine i toplotne energije sa pravom na odgovarajue subvencije i povlastice, a to su oni proizvoai koji koriste obnovljive izvore energije (biogas, deponijski gas, vetar, ...) i istovremeno proizvode elektrinu i toplotnu (rashladnu) energiju uz ispunjavanje uslova u pogledu energetske efikasnosti, odnosno zatite ivotne sredine. Proraun energetskog bilansa

Kao polazna vrednost za ovaj proraun slui podatak da po toni komunalnog smea nastaje u vremenu od 20 godina proseno 200Nm3 deponijskog gasa. Za godinju koliinu od 50.000 tona (grad od 150.000 stanovnika) i vreme punjenja deponije od 20 godina na deponiji bi nastalo 200 miliona kubnih metara deponijskog gasa. Ako bi se sistemom sakupljanja gasa i kontrolom kvaliteta na raspolaganje gasnim motorima stavilo oko 50% navedene koliine gasa, to bi znailo da se za proraun energetskog bilansa moe raunati sa oko 100 miliona Nm3 deponijskog gasa, odn. proseno godinje 5 miliona Nm3 tj. 625 Nm3/h. Ova koliina gasa sa Hu = 5kWh/Nm3 preko gasnih motora GE Jenbacher omoguava godinju proizvodnju od 9 miliona kWh struje i 12 miliona kWh toplote. Proizvedena koliina struje pokriva potrebe 2.500 porodinih kua. Sa ovom proizvodnjom elektrine energije, tedi se u jednoj elektrani na lignit oko 18.000 tona lignita. Na ovaj nain se 300 Nm3/h metana sadranog u deponijskom gasu (odn. 300 x 0.718 = 215kg/h) ne predaje u atmosferu, to je vaan ekoloki aspekt primene gasnih motora u ouvanju ozonskog omotaa (jedna tona metana ima negativno dejstvo na ozonski omota i klimu kao 21 tona ugljen-dioksida). Na osnovu jednog ovakvog elektro i toplotnog bilansa i potrebnih ulaganja, moe se izvesti ekonomska raunica koja pokazuje da se ulaganja brzo nadoknauju, pa dalji rad postrojenja ostvaruje dobit. Dakle, dolazimo do pravog cilja svakog ekolokog ureaja, a to je da sam sebe izdrava, tj. sa boljim i kvalitetnijim voenjem tehnolokog procesa dobijamo vie energije kojom pokrivamo investiciju i potrebe odravanja. Primer dobro odravane deponije

Legenda: 1.Deponija 2.Gasne 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Toplovod

Cev Kompresor

za

sonde skupljanje Gasni za Visokotemperaturna Kogeneracioni Trafo

ocedne isisavanje

(trnovi) vode kolektor gasa baklja motor stanica

Biogas iz poljoprivrede
Energetski potencijal biomase na farmama se odreduje prema broju tzv. uslovnih grla stoke. Uslovno grlo (UG) predstavlja ivotinju (ili vie njih), teine 500 kg ive vage, OSM je organska suva materija, a HPK - hemijska potreba kiseonika.

- 1 UG = 0,6 - 1,2 krava muzara - priblino 1,3 m3 biogasa dnevno po UG - snaga biogasa: 6 kWh/Nm3

- 1 UG = 2 - 6 svinja - priblino 1,5 m3 biogasa dnevno po UG - snaga biogasa: 6 kWh/Nm3 - 1 UG = 250 - 320 koka nosilja - priblino 2 m3 biogasa dnevno po UG - snaga biogasa: 6,5 kWh/Nm3

- Silaa kukuruza, trave, lisne mase... - 600 - 640 m3 biogasa po toni OSM - snaga biogasa: 5,5 - 6 kWh/Nm3

- Industrijske organski zagadene otpadne vode - 0,20 - 0,40 m3 CH4/kg HPK - 60 - 80% CH4 u biogasu

Toplotna moc biogasa zavisi od sadraja metana i za prosecan sadraj od 65% metana iznosi Hu=6,4kWh/Nm3. Koristeci GE Jenbacher gasne motore, moguce je u prakticnom pogonu proizvoditi iz 1 Nm3 biogasa 2,5 kWh elektricne i 3,3 kWh toplotne energije. Kliknite na donje slike, da biste videli neke zanimljive ematske prikaze.

Biogas iz drveta
Gasifikacija drvenog otpada moe da rei vrlo znaajan ekoloki problem kontaminacije tla, vodotokova i vazduha, koji nastaje na mestu odlaganja otpada iz pilana, drvopreraivake industrije, industrije papira, umskog i poljoprivrednog vrstog otpada. Gasifikacija drvenog otpada, uz reavanje ekolokog problema, ima znaajnu ekonomsku karakteristiku, jer omoguava iskorienje energetskog potencijala sadranog u otpadnom drvetu za kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije. Na ovaj nain, energetski potencijal starog i otpadnog drveta se moe plasirati potroaima koji su udaljeni od deponija drvenog otpada, tako to se gas transportuje do potroaa energije ili se elektrina energija plasira u elektro-distribucionu mreu i tako dolazi do potroaa (industrija, naseljena mesta, turistiki centri).

Iz svakog kilograma suve mase mogue je proizvoditi oko 2 Nm 3 gasa energetske vrednosti od 1,6 do 2,4 kWh/Nm 3. Pripremljena drvena masa se ubacuje u reaktor gde se odvijaju procesi suenja, termikog razlaganja, redukcije, oksidacije i gasifikacije. Rezultat procesa je razgradnja dugih organskih molekula CH mOn i stvaranje molekula C, CO, CO2, H2 i CH4. Gasovita faza naputa reaktor, a vrsta materija (ljaka, pepeo, ugalj) u zavisnosti od sastava, koristi se kao sekundarna sirovina. Nastali gas se priprema (hlaenje, uklanjanje kondenzata, tera i ai, filtriranje) lageruje ili vodi direktno do kogeneracionog postrojenja, gde se proizvode elektrina i toplotna energija. Proizvedena energija se koristi za interne potrebe ili se plasira u ED mreu, odnosno daljinski sistem grejanja. PROIZVODNJA ELEKTRINE I TOPLOTNE ENERGIJE IZ DRVENOG OTPADA KOGENERACIJA drveni otpad en. snaga drveni otpad en. unos unos u dobijenog dobijena el. dobijena topl. deponovan u reaktor reaktor gasa snaga snaga t/god kW kg/h1) kW kW2) kW 1.664 208 832 749 250 330 3.328 416 1.664 1.498 500 660 4.992 624 2.496 2.247 750 990 6.656 832 3.328 2.996 1.000 1.320
1) 2)

6.000 8.000 1 MWel = potronja el. energije 3.000 kua (bez grejanja)

h/god

Biogas iz otpadnih voda

Na uredajima za precicavanje otpadnih voda sa anaerobnom stabilizacijom mulja nastaje biogas, koji predstavlja vrlo interesantan izvor energije. Efikasnost produkcije biogasa obezbeduje se odravanjem temperature (oko 35 oC), pH vrednosti, meanjem i odstranjivanjem kiseonika i toksicnih materija. U anaerobnim reaktorima (digestor) nastaje biogas kao meavina gorivih i negorivih gasova prosecnog sastava (u zapreminskim %): metan 55-75%, ugljen-dioksid 25-45%, i ostalih gasova, kao to su vodonik, kiseonik, ugljen-monoksid, azot, vodonik-sulfid, amonijak i vodena para.

Proizvodnja biogasa se moe proceniti na bazi sledecih prakticnih i iskustvenih podataka:

na uredajima za precicavanje komunalnih otpadnih voda prosecna proizvodnja biogasa je 25 lit/ ekvivalentni stanovnik dan; kod industrijskih otpadnih voda (ecerane, prerada melase, prerada krompira, proizvodnja vocnih sokova, mlekare, pivare, papir i celuloza) prosecna proizvodnja metana je 0,20 - 0,40 m3/kg HPK sa udelom metana u biogasu od 60 - 80%; na stocnim farmama ocekivana proizvodnja biogasa varira u zavisnosti od ivotinjske vrste i nacina uzgoja i krece se u granicama od 20 - 40 m3biogasa/m3 osoke.

Proizvodni program GE Jenbacher-a

MPD Trade d.o.o.

MPD Trade d.o.o. je 100% privatno preduzee. Ve dugi niz godina je zvanini zastupnik GE Jenbacher-a, najveeg svetskog proizvoaa gasnih motora, koji posluje u okviru General Electric-a, najvee svetske kompanije. MPD Trade, uz saradnju sa svojim Konzorcijumom za izradu kogeneracionih postrojenja (Traco, Termoprojekt, Vihor), potencijalnim kupcima nudi irok asortiman proizvoda i usluga:

Analiza zahteva klijenta Predlog energetskih reenja Izrada studija izvodljivosti Prikupljanje podataka Analiza isplativosti Izgradnja energetskih postrojenja ("klju u ruke") Prodaja kogeneracionih motora (sa ili bez kontejnera) Isporuka rezervnih delova Kompletan servisni ugovor

Novosti
Za aktuelne novosti, pogledajte odgovarajuu stranu na naem web sajtu o kogeneraciji: http://www.kogeneracija.rs/info.html Ova strana predstavlja izvor raznih novosti, direktno ili indirektno vezanih za tematiku kogeneracije, biomase, biogasa, deponijskog gasa itd.

Zakon o energetici definie globalne ciljeve energetske politike:

sigurnost i kvalitet snabdevanja trinu konkurenciju stvaranje atraktivnih i stabilnih uslova za razvoj energetskog sektora, unapreenje energetske efikasnosti stvaranje uslova za stimulisano korienje RES i CHP unapreenje zatite ivotne sredine definisanje povlaenih proizvodjaa energije

Za sve zainteresovane, izdvojili smo najvanije lanove Zakona o energetici, koji se tiu povlaenih proizvoaa energije. Ovaj kratak dokument moete preuzetiodavde (105kB).

Projekat Smanjenje zagaenja reke Dunav iz industrije u Srbiji - Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede predstavilo je u ponedeljak, 6. februara 2006. godine, poetak projekta Smanjenje zagaenja reke Dunav iz industrije u Srbiji... Procenjeno je da Srbija godinje izliva 72.000 tona azota i 7.000 tona fosfora, to predstavlja 13% od ukupnog zagaenja ove reke azotom i 14% od ukupnog njenog zagaenja fosforom. Ove vrednosti stavljaju Srbiju na tree mesto po koliini azota i na drugo mesto po koliini fosfora koja se uliva u vode Dunava iz svih 13 zemalja Dunavskog basena. Vie o tome moete proitati na sajtu Ministartsva poljoprivrede Srbije ovde.

Sa naeg sajta moete preuzeti kompletan film (8 minuta, 49MB, XviD) o zagaenju Dunava, klikom na donju sliku.

Za one sa sporijom vezom ka Internetu, postavili smo i verziju loijeg kvaliteta, ali i znatno manje veliine (1,5MB) - ovde.

Za pregled fajlova koji se mogu preuzeti sa ove strane, potrebni su sledei programi (ili neki ekvivalenti): za PDF fajlove preporuujemo besplatni Foxit Reader - za pregled video fajlova, preuzmite besplatni VLC Player