SADRAJ

UVODNA RAZMATRANJA ................................................................................................................ 2 1. AKCIJA ( Share)................................................................................................................................. 3 1.1. Kratak istorijat i sutina akcionarstva ...................................................................................... 4 1.2. Zakon o akcijama .................................................................................................................... 6 2. VREDNOST AKCIJA (nominalna ili racunovodstvena) ................................................................... 7 2.1. Emisiona vrednost .................................................................................................................... 7 2.3. Suvlasnistvo akcija................................................................................................................... 7 3. POJAM KLASE (RODA) AKCIJA. .................................................................................................. 8 3.1. Podele akcija prema pravima ................................................................................................... 8 3.1.1.Redovne (obine) akcije......................................................................................................... 9 3.1.2. Preferencijalne (povlaene, prioritetne) akcije .................................................................... 9 3.2. Registracija akcionara ............................................................................................................ 10 3.3. Odobrenje prospekta u javne emisije akcija, i registracija emisije. ....................................... 10 3.4. Znaaj upisa u knjigu akcija ili Centralni regstar hartija od vrednosti................................... 11 4. OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE .......................................................................... 12 4.1. Plasman emisije ..................................................................................................................... 13 4.1.1. Javni plasman ..................................................................................................................... 13 4.1.2 Privatni plasman................................................................................................................... 14 4.1.3 Privilegovani plasman .......................................................................................................... 15 4.2. Faktori cena akcija ................................................................................................................. 15 4.2.1. Zarade ................................................................................................................................. 15 4.2.2. Odnos cena zarada ........................................................................................................... 16 4.3. Dividende ............................................................................................................................... 16 4.4. Prihodi od akcija .................................................................................................................... 17 4.5.Deobe akcija i dividende ......................................................................................................... 17 4.6. Kamatne stope ........................................................................................................................ 17 4.8. Akcijski fond .......................................................................................................................... 18 ZAKLJUNA RAZMATRANJA ........................................................................................................ 19 LITERATURA ..................................................................................................................................... 20

2|Akcije

UVODNA RAZMATRANJA
Finansijsko trite predstavlja organizovani prostor na kome se trai i nudi finansijsko novana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tranje organizovano formira cena tih sredstava.

Osnovna uloga finansijskog trita sastoji se u pruanju i stvaranju mogunosti optimalne alokacije novanih sredstava sa onih fizikih i pravnih lica koja raspolau slobodnim iznosima koje ele investirati, na ona fizika i pravna lica iji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekuih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potronje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novanih sredstava sa suficitnog sektora na deficitan sektor mora izvriti na organizovan trini nain i prema legalizovanim trinim uslovima. Hatrija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu, koja je upisana na navedenoj ispravi njenom zakonitom imaocu. Hartija od vrednosti je pismeni dokument ili isprava koja onom, koje poseduje daje odreeno imovinsko pravo, koje se moe koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasnitva nad tom hatrijom od vrednosti. Da bi jedan dokument imao svojstvo hartije od vrednosti, on mora biti izdat u pismenoj formi i u njemu mora biti inkorporirano pravo po osnovu dunoko-poverilakih odnosa, koje se ne moe ostvariti ni preneti na drugog, bez same isprave. Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obeava isplata novca, kamate, zarade ili dividende. Hartije na donosioca prenose se najlake od svih hartija od vrednosti. Hartija od vrednosti, prema prirodi prava, sadranog u hatriji, moe biti: stvarno pravna hartija, obligaciona hartija i hartija sa pravom uea. U praksi razvijenih trinih privreda, hartija od vrednosti se moe pojaviti kao: robni dokument, novani dokument (ek, menica, blagajniki zapis...) , kapitalni dokument ( obveznica, akcija, hipoteka...). 1 Hartije od vrednosti u uem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, derivati i tako dalje. Ove hartije su izraz ili vlasnikog (akcije) ili indirektno vlasnikog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranmana.

N. Vignjevi-irevi, Berzansko poslovanje za menadere, Beograd 2008, str 92

3|Akcije

1. AKCIJA ( Share)
Neki autori, ini se s pravom, definiu akciju kao meru interesa akcionara u akcionarskom drutvu. Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko drutvo (ili komanditno drutvo na akcije koje nae pravo ne poznaje), sa odreenom nominalnom ili raunovodstvenom vredno u koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala. Na raniji Zakon o hartijama od vrednosti pogreno je 3 definisao akcije kao isprave o vlasnitvu na uloenim sredstvima" jer akcija nije stvarno pravna hartija od vrednosti, ve korporaciona isprava (hartija sa pravom uea), koja daje odreena lanska prava (imovinska i upravljaka, ili samo imovinska). Neki autori definiu Akciju ( Share, Stock) kao finansijski instrument koji vlasniku odnosno investitoru, daje pravo na deo profita odnosno dobiti kompaje dividendu, pravo na upravljanje kompanijom i pravo na imovinu kompanije u sluaju njegove likvidacije. 4 Akcije su vlasnike hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva, odnosno, obezbeuju svom vlasniku proporcionalni udeo u vlasnitvu kompanije. Akcija predstavlja ispavu o vlasnitvu nad sredstvima uloenim kod emitenta. Kao emitenti ovih hartija od vrednosti javljaju se akcionarska drutva. Obzirom na razlike koje postoje u pogledu osnivakog kapitala i prava vlasnika koje postoje u ovim drutvima, to se i vlasnike hartije oznaavaju razliitim terminima. Tako se na primer vlasnike hartije koje emituju akcionarska drutva u SAD nazivaju stock , u Velikoj Britaniji share, a u Nemakoj akcija. Akcije se emituju sa ciljem formranja ili poveanja kapitala kompanije. Akcije poseduju nominalnu vrednost koja se slobodno utvruje prilikom osnivanja kompanije i upisana je na akciji. Prodajom akcije akcionarsko drutvo stie sopstveni kapital koji je trajni izvor finansiranja. Ako se emitovane akcije prodaju iznad nominalne vrednosti, kompanija stie sopstveni kapital u visini nominalne vrednosti i premiju. Odgovornost vlasnika akcija za imovinu i dugove akcionarskog drutva ograniena je samo do iznosa njegovih akcija.
2

Akcija u principu traje neogranieno i vezana je za sudbinu emitenta kao poslovnog subjekta. Ona prua mogunost investitoru da uestvuje u rasporedu profita firme, ali i da snosi rizik iz poslovanja kompanije do sume uloenog kapitala, odnosno nominalne vrednosti akcija koje poseduje. Prodajom akcija akcionarsko drutvo stie sopstveni kapital koji je trajni izvor finansiranja. Ako se emitovane akcije prodaju iznad nominalne vrednosti, kompanija stie sopstveni kapital u visini nominalne vrednosti i premiju. Odgovornost vlasnika akcija za imovinu i dugove akcionarskog drutva ograniena je samo do iznosa vrednosti njegovih akcija.

2 3

B. Vasiljevi, Osnovi finansijskog trita, DH, Beograd, 1997, 57. str; ZOH (Sluzbeni list SFRJ", broj 64/89), clan 13. 4 V. Dugalic i M. Stimac ,Osnove berzanskog poslovanja ,Stubovi kulture, Beograd, 2009. godine, 19. str;

4|Akcije

Imalac akcije stie pravo na deo ostvarene dobiti (dividendu). Ukoliko se sprovodi specijalni postupak steaj nad izdavaocem (emitentom) akcija, tada upravljanja u preduzeu emitenata akcije utvruje visinu dividende i nain njene isplate. Akcija se sastoji iz dva dela. Na platu akcije (prvi deo) oznaeni su svi njeni osnovni elementi, a na kuponskom tabaku (drugi deo) sadrani su kuponi za naplati dividende. Odluke o izdavanju akcija donosi odgovarajui organ upravljanja izdavaocaosnivaca akcionog drutva. 1.1. Kratak istorijat i sutina akcionarstva Razvoj akcionarstva poeo je veoma spontano, razvojem trita, tako da su prve emisije akcija nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovake ekspedicije bile rezervisane samo za one imune. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja kredita, emitovali su potvrde (pretee akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovoenje skupih putovanja. Tako su kupci potvrda, pretee dananjih akcionara, postali i vlasnici robe koja treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima akcija je ostalo da se nadaju oekujui dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lini dobitak. Smatra se da je prva firma koja je na ovaj nain finsirala svoja putovanja, firma londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa Muscovy Company davne 1553 godine. Zbog rizinosti poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduenja, odluio da emituje akcije pojedinane vrednosti od 25 funti i na taj nain sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za realizaciju ekspedicije kojom je eleo da pronae severni morski put za Kinu. Srea za akcionare, koji su na samom poetku bili osueni na gubitak jer ne postoji severni morski put za Kinu, jeste to je Kebo nekako doao u kontakt sa Rusima i umesto trgovakog sporazuma sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim. Druga trgovaka firma, mnogo vea i poznatija, koja je na ovaj nain finansirala svoje pomorske ekspedicije bila je The East Indian Company. Ona je za 17 godina poslovanja emitovala akcije u vrednosti od 1.6 miliona funti. Prekookeanska trgovina se toliko razvila da su vlasnici akcija ostvarivali profit i do 40% godinje. Karakteristino za obe firme je to to su vlasnici njihovih akcija bili u mogunosti da ih prodaju mnogo pre povratka ekspedicije. Do irenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, posredstvom industrujske revolucije, kada su posredstvom akcija prikupljen neophodna sredstva za osnivanje prvih preduzea u industriji, to je bila inicijalna kapisla i za druge grane saobraaj, rudarstvo, finansije. Jedan od osnovnih razloga zaetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u vie ruku, kako bi se ta sredstva koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi razlog je to se akcijama premoava vremenski period od ulaganja do profitiranja, odnosno, mogunost dalje prodaje akcija.

Glavna karakteristika akcija je u tome to kupovinom kupujemo i udeo u vlasnitvu firme sa svim rizicima i benefitima ali bez nae direktne odgovornosti. Takoe akcionari nikako ne mogu izgubiti vie od onoga to su uloili, za razliku od duga gde je dunik odgovoran celom svojom imovinom.

5|Akcije

sl. 1. Akcija Novopazarske banke iz 1922. godine5 Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljnja sredstava iroko rasprostranjen, a akcionarska drutva se dele na dve vrste, zatvorena ili privatne korporacije i otvorena ili javne korporacije. Zatvorena akcionarska drutva se neretko sastoje od manjeg broja akcionara i postoje ogranienja u prometu akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na drugoj strani se nalaze otvorena akcionarska drutva gde ne postoji ogranienje u prometu i njihovim akcijama se slobodno trguje na berzanskom i vanberzanskom tritu. Jedan od razloga dominacije akcionarstva je i to to ivotni vek organizacije nije povezan sa ivotnim vekom vlasnika, to je sluaj kod nekih drugih oblika vlasnikih preduzea. Takoe i laki pristup finasnijskom tritu i vee mogunosti sakupljanja kapitala su odgovorne za 6 njegovo odravanje i rast.

Vodi kroz arhivski grau Srbije, Vodi Istorijskog ariva Ras u Novom Pazaru, Novi Pazar 2008. godine, ilustracija str. 360; 6 www.psinvest.rs

6|Akcije

1.2. Zakon o akcijama

Akcijama se moe i trgovati, ali ta trgovina je uslovljena zakonom, evo nekih lanova iz zakona o trgovini i hartijama od vrednosti:

lan 62.
(1) Prodaju hartija od vrednosti na primarnom tritu emitent moe obavljati neposredno ili preko berzanskih posrednika. (2) Strana pravna lica mogu kupovati i prodavati hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu samo preko berzanskih posrednika.

lan 63.
1. Hartijama od vrednosti moe se trgovati pod sledeim uslovima: 1)da su emitovane u skladu sa ovim zakonom; 2) da emitent ima pozitivno miljenje ovlaenog revizora o njegovom poslovanju; 3) da protiv emitenta nije pokrenut postupak sanacije, steaja ili likvidacije.

lan 64. (1) Emitent ijim se hartijama od vrednosti trguje duan je da do isteka roka za ostvarivanje prava i
obaveza koje proistiu iz hartije od vrednosti najmanje jedanput godinje obavetava imaoce hartije od vrednosti o rezultatima svog poslovanja. (2) Emitent iz stava 1. ovog lana duan je da u roku od osam dana od isteka roka za predaju

lan 65.
1.Trgovina hartijama od vrednosti moe biti:

1) gotovinska - prenos hartija od vrednosti sa prodavca na kupca (indosamentom ili prostom

predajom); 2) polugotovinska - deponovanje hartija od vrednosti na depo-raun i obrnuto; 3) bezgotovinska - prenoenja hartije od vrednosti s prodavca na kupca, zaduivanjem njihovih depo-rauna, odnosno prenoenje sa depo-rauna davaoca zaloge na depo-raun primaoca zaloge godisnjeg obrauna dostavi nadlenom saveznom organu osnovne bilansne pokazatelje za prethodnu godinu.7

www.mfin.gov.rs/VLADA REPUBLIKE SRBIJE, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, Zakon o hartijama od vrednosti,

7|Akcije

2. VREDNOST AKCIJA (nominalna ili racunovodstvena)

Nominalnu vrednost izdavanja (primarna prodaja - emisija - primarno trite) akcija (ili raunovodstvenu vrednost za akcije bez nominalne vrednosti) treba razlikovati od emisione vrednosti izdavanja akcija (trina vrednost izdavanja akcija koju utvruje upravni odbor u skladu sa zakonom). Zbog principa ouvanja integriteta osnovnog kapitala akcionarskog drutva, pravilo je da emisiona vrednost akcija ne moe biti ispod njihove nominalne (ili raunovodstvene) vrednosti (zabrana izdavanja akcija ispod nominalne vrednosti), dok emisiona vrednost akcija moe biti iznad nominalne (ili raunovodstvene) vrednosti (tzv. premija emisije - agio). Tako, na primer, ako je nominalna (ili raunovodstvena) vrednost akcije 10 dinara, emisiona vrednost akcija po kojoj bi se one otkupljivale mogla bi iznositi 10,2 dinara. 2.1. Emisiona vrednost Izuzetno od pravila izdavanja (emisija) akcija po nominalnoj ili raunovodstvenoj vrednosti ili iznad nje (za akcije bez nominalne vrednosti), akcionarsko drutvo moe izdavati (emitovati) akcije ispod trine vrednosti u nekoliko sluajeva odreenih zakonom: 1) akcije koje se izdaju iz kontingenta tzv. odobrenih - neizdatih akcija za realizaciju prava imalaca zamenljivih obveznica i imalaca varanata, 2) izdavanje akcija za realizaciju prava imalaca prava preeg upisa akcija postojeih akcionara sa obinim akcijama (kao i takvih prava imalaca zamenljivih obveznica i varanata, ako osnivakim aktom nije drukcije odreeno)8 -ova cena ne moe biti nia od 90 odsto utvrene trine vrednosti tih akcija, 3) izdavanje akcija u postupku reorganizacije drutva (kao forma zadovoljenja akcionara pri statusnoj promeni ili promeni pravne forme) i 4) izdavanje akcija posrednicima ili preuzimaima emisije po ceni koja moe biti nia za iznos njihove provizije koja ne moe biti vea od 10 odsto njihove trine vrednosti (dakle, izdavanje tih akcija po ceni koja ne moe biti nia od 90 odsto njihove trine vrednosti). 2.3. Suvlasnistvo akcija Akcija moe imati i vie vlasnika (nema ogranienja) - suvlanistvo akcija, u kom sluaju se shodno primenjuju pravila koja vae za suvlasnitvo udela (solidarna odgovornost, zajednicki punomonik, ali nema upisa u knjigu udela, ve u knjigu akcija ako se vodi i postoji upis u Centralni registar hartija od vrednosti).

Zakon o privrednim drutvima, lan 213. stav 7. ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004)

8|Akcije

3. POJAM KLASE (RODA) AKCIJA.

Akcije koje daju ista lanska prava (skup ovlaenja i obaveza akcionara) u akcionarskom drutvu ine istu klasu (rod) akcija. Akcionarsko drutvo osnivakim aktom odreuje da li e izdavati akcije razlicitih klasa, a ako ih izdaje, u osnivakom aktu mora se navesti svaka klasa akcija i broj u svakoj klasi. Ako je akcionarsko drutvo izdalo akcije razliitih klasa, akcionari svake klase odluuju na odvojenim skuptinama (sa razliitim pravima) svake klase akcija (ili pak odvojenim glasanjem na istoj skuptini). Akcije koje glase na ime i akcije koje glase na donosioca ne ine posebne klase akcije, ve posebne vrste akcija. Posebnu klasu ne ine ni akcije s razliitim nominalnim vrednostima, kao ni akcije koje se uplauju u novcu ili u stvarima i pravima, kao ni sopstvene akcije drutva, ili akcije koje akcionarima daju posebna prava ili pak ogranicen broj glasova. Razliite klase postoje samo ako akcije daju razliita prava, a ako akcije daju ista lanska prava, nema razliitih klasa akcija. Razliite vrednosti korporativnog tipa - klase su samo tzv. obine (redovne) akcije (koje uvek ine jednu klasu) i preferencijalne akcije kada daju razliita lanska prava (moe biti i vise klasa preferencijalnih akcija).9 Akcije razliitih klasa (dakle, razlicitih lanskih prava) otvaraju pitanje sudbine principa ravnopravnosti akcionara. Ipak, naelo ravnopravnosti akcionara ne znai da svi akcionari s akcijama iste nominalne vrednosti imaju ista lanska prava - ista lanska prava imaju samo akcionari s akcijama iste klase (princip ravnopravnosti akcionara iste klase). Akcije razliitih klasa drutvo moe izdavati i pri osnivanju i kasnije. Svako dodatno jaanje prava akcija koje se naknadno emituju smanjuje prava akcija koje su ranije emitovane, takva promena odnosa meu klasama trai saglasnost akcionara one klase (grupno glasanje -glasanje klase akcija)10 ija se steena prava time umanjuju (npr. izmena reda prioriteta u raspodeli dividende ili procenta dividende meu razliitim klasama prioritetnih akcija).11 Ovo nezavisno od toga sto postojei akcionari imaju eventualno utvreno pravo preeg sticanja akcija iz nove emisije (jer to je ipak samo pravo koje ne mora biti iskorieno).

3.1. Podele akcija prema pravima Klasa akcija odreuje se pravima koja su u njima sadrana, te polazei od ovog kriterijuma, akcije mogu biti: a) redovne (obine) i b) preferencijalne (prioritetne, povlaene). Osnovna prava iz akcija su: pravo na dividendu, pravo glasa, pravo na ostatak likvidacione ili steajne mase i pravo na raspolaganje akcijom kao hartijom od vrednosti.12 Svi akcionari ne moraju uestvovati na isti nain u svim ovim pravima.

M. Dedovi, Berzansko i bankarsko poslovanje, Via ekonomska kola Pe, Leposavi, 2004. godine, 35. str; 10 ZOPD, clan - clan 341. 11 www.harmonius.org/sr/publikacije/clanci/vuk_radovic/Pruzanje_finansijske_podrske/O promenama prava akcionara akcija jedne klase: Boyle & Birds, nav. delo, str. 221. 12 M. L Fein, Securities activities of banks, New York : Aspen Publishers, 2011. 73.pg;

9|Akcije

Klase akcija odreuju se u ugovoru o osnivanju drutva i statutu drutva, a na osnovu ovih akata i u odluci o izdavanju akcija. Jedno drutvo moe izdavati vise klasa akcija, ak i u istoj emisiji akcija. Srazmera izmeu vise klasa akcija, u istoj emisiji ili razliitim emisijama, utvruje se na autonomnoj osnovi, u skladu sa zakonom. Zakoni, po pravilu, odreuju najvii procenat preferencijalnih akcija u odnosu na osnovni kapital drutva.13 3.1.1.Redovne (obine) akcije Redovne akcije su akcije koje daju ista statusna prava (pravo pristupa aktima i dokumentima drutva, pravo ucesca u radu skupstine drutva, pravo glasa u skupstini drutva - po principu, jedna akcija jedan glas, pravo podizanja individualne i derivativne tuzbe, pravo informisanja itd.) i ista imovinska prava (pravo na dividendu posle isplate dividende svim klasama preferencijalnih akcija, pravo na uee u raspodeli likvidacionog vika posle isplate poverilaca i akcionara svih klasa preferencijalnih akcija, pravo preeg upisa akcija iz novih emisija akcija i zamenljivih obveznica, i pravo raspolaganja). Ova prava ostvaruju se srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija (ili raunovodstvenoj vrednosti za akcije bez nominalne vrednosti). Uvoenjem principa jedna obina akcija jedan glas, onemoguuje se sistem tzv. pluralnog votuma,14 to se ranije praktikovalo kad je drutvo u tekoama radi atraktivnosti emisije, a i kao nagrada za vernost akcionarskom drutvu akcionara osnivake emisije ili nekad i narednih emisija. Imovinska prava akcionara su po svojoj prirodi prenosiva, ako zakonom u odreenim sluajevima to nije iskljueno. 3.1.2. Preferencijalne (povlaene, prioritetne) akcije Preferencijalne akcije jesu akcije koje njenim imaocima daju odreena povlaena prava u odnosu na imaoce obicnih akcija. Ta povlascena prava mogu biti viestruka. Prvo, prioritetan karakter u isplati dividende u odnosu na obine akcije. Drugo, pravo prvenstva naplate iz ostatka likvidacione (ili steajne) mase nakon podmirenja poverilaca. Osim ovih prava, preferencijalne akcije mogu dati i pravo pretvaranja u obicne akcije ili u drugu klasu preferencijalnih akcija (zamenljive), pravo prodaje tih akcija akcionarskom drutvu po utvrenoj ceni (tzv. otkupljive akcije), 15 pravo prisustva i uea u radu skuptine akcionara, kao i pravo pristupa aktima i drugim dokumentima drutva, u skladu s osnivackim aktom drutva. Preferencijalne akcije daju i pravo raspolaganja tim akcijama, pravo na podizanje individualnih i derivativnih tubi, kao i pravo informisanja. Osim ovih prava, preferencijalne akcije mogu ukljuciti i druga prava, ako se tako predvidi osnivakim aktom i odlukom o emisiji te klase akcija (pravo prvenstva u korienju usluga iz delatnosti tog drutva, pravo prvenstva u otkupu pri smanjenju osnovnog kapitala u redovnom postupku i slino).

13 U HTZ (clan 169. stav 1) prioritetne akcije mogu iznositi najvise do polovine osnovnog kapitala drustva, a u Francuskoj (FTZ, cl. 269-1) - akcije bez prava glasa najvise do jedne cetvrtine kapitala drustva. Prema nasem ZOPD, prioritetne akcije iznose najvise 49 odsto osnovnog kapitala akcionarskog drustva (clan 209. stav 8). 14 www.vokabular.org/ (lat. pluralis , votum od vovere sveano obeati. eleti) vrsta nejednakog izbornog prava kojem pojedini birai (prema poloaju, imovnom stanju itd.) uivaju vie glasova. 15. R. Luki, Hartije od vrednosti - metodoloski aspekti, Izdavako preduzee Beograd, Beograd, 1995.

10 | A k c i j e

Preferencijalne akcije su bez prava glasa (kao kompenzacija prioriteta u navedenim imovinskim pravima u odnosu na akcionare sa obicnim akcijama), a izuzetno i kad su bez prava glasa, mogu steci i pravo glasa (bilo trajno, bilo privremeno). Prema naem zakonu, preferencijalne akcije daju pravo glasa na skupstini akcionara u nekoliko sluaja: ako se odluuje o pretvaranju obine akcije (kada mogu imati broj glasova jednak broju glasova obinih akcija u koje se mogu pretvoriti) i, drugo, ako je doneta odluka o isplati dividendi koje po zahtevu ovih akcionara nisu isplaene, sve do njihove isplate. U svakom sluaju, broj glasova akcionara sa ovim akcijama ne moe biti jednak niti prei broj glasova akcionara sa obinim akcijama. Preferencijalne akcije mogu imati vie klasa tako da samo preferencijalne akcije iste klase daju tim akcionarima ista prava. U ovom sluaju potrebno je odrediti njihov redosled prvenstva. Prava akcionara preferencijalnih akcija odreuju se osnivakim aktom drutva (i u skladu s njim, odlukom o emisiji takvih akcija date klase). Da bi se obezbedilo da utvrena prava ovih akcionara ne mogu biti promenjena odlukom skupstine akcionara sa obinim akcijama, pravilo je da zakonodavstva propisuju postojanje posebne vrste skupstine (tzv. specijalna skupstina - ako ima vise klasa preferencijalnih akcija, ova skuptina postoji za svaku klasu posebno ili se na istoj skuptini moe glasati odvojeno po klasama) na kojoj uestvuju akcionari sa ovim akcijama bez prava glasa (bez saglasnosti ove skupstine, steena prava akcionara ovih akcija ne mogu se promeniti: ograniiti, smanjiti ili ukinuti). 3.2. Registracija akcionara Akcionari, kupci akcija iz emisije akcija (javne ili nejavne), kao i akcionari, kupci akcija na sekundarnom tritu (ili sticaoci akcija no drugom osnovu - nasledivanje, poklon, izvrenje u izvrnom postupku, statusne promene itd.), upisuju se u Centralni registar hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti i aktima Komisije za hartije od vrednosti. Pored ovog upisa, akcionarsko drutvo moe voditi i knjigu akcija, samo ili angazovanjem specijalizovane organizacije. Knjiga akcija moe biti i u elektronskoj formi. Akcionar ima pravo uvida u knjigu akcija, a direktor ili upravni odbor su odgovorni za uredno i tano voenje knjige akcija (imovinska odgovornost za prouzrokovanu dokazanu tetu). 3.3. Odobrenje prospekta u javne emisije akcija, i registracija emisije. Emitovanje (izdavanje) akcija kao serijskih hartija od vrednosti u propisanom je reimu saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti i finansijsko trite (uz prilaganje propisane dokumentacije koja u osnovi treba da dokaze da je re o bonitetnom emitentu), sa propisanim izuzecima. Nasi propisi su jos nedograeni kad je re o obavezi objavljivanja propisanih podataka (izvodi iz finansijskih izvetaja, izvetaj revizora, izvestaj o poslovanju, bitni podaci znaajni za poslovanje i sl.) emitenata hartija od vrednosti koje se emituju u seriji, to bi trebalo da uini transparentnim (javnim) njihovo poslovanje i da zatiti investitore u javno emitovane hartije od vrednosti.

11 | A k c i j e

3.4. Znaaj upisa u knjigu akcija ili Centralni regstar hartija od vrednosti. Za prenos akcije kao hartije od vrednosti u principu vaze pravila koja vaze za prenos hartija od vrednosti. Ovo znai da se akcije na ime prenose punim indosamentom i upisom u knjigu akcija (dematerijalizacija hartija od vrednosti menja ovo pravilo i sticanje prava vezuje za upis na raun u Centralnom registru). Na ovaj nain omoguuje se neprimena pravila cesije (ustupanja potraivanja) iako je re o hartiji na ime. Na ovaj nain se takoe onemoguuje da akcionarsko drutvo istie subjektivne prigovore koje je imalo prema ranijem akcionaru (osim u sluaju da dokae njegovu nesavesnost). Kada ima nesaglasnosti izmeu knjige akcija i upisa u Centralni registar hartija od vrednosti, pravno je merodavan upis u Centralni registar. Otuda se i prema akcionarskom drutvu i prema treim licima, akcionarom smatra lice koje je upisano u Centralni retstar hartija od vrednosti. Podele prema odreivanju imaoca. Zavisno od naina odreivanja imaoca akcije, mogu postojati akcije na ime i akcije na donosioca. Izbor izmeu ove dve forme prepusten je u principu samom izdavaocu, ako za odreene kategorije akcija nije samim zakonom odreeno da moraju glasiti na ime (akcije iz privatizacije, osnivake akcije - akcije prve emisije, akcije akcionara sa kojim je zakljuen ugovor o sporednim cinidbama).16 U praksi akcionarskih drutava kao akcije na ime izdaju se po pravilu i akcije drutva koja se osnivaju bez javnog upisa akcija. Razlozi izdavanja ovih kategorija akcija, kao akcija na ime, vezani su za ogranienje i kontrolu prenosa. Akcije na donosioca omoguuju laksi prenos, ali sa sobom nose vei rizik, jer njihov gubitak (ako su u materijalnoj formi) vodi gubitku prava iz akcije (nije mogua tzv. amortizacija). U novije vreme sve se vise govori ak i o isezavanju anonimnosti akcionara sa akcijama na donosioca zbog potreba fiskusa, zbog potreba upisa na odreeni racun u centralnom registru u svrhe dematerijalizacije, zbog potreba prijave komisiji za hartije od vrednosti kupovine bloka kontrole i slino. ta vie, tendencija je u mnogim zemljama i iskljuivanje mogunosti izdavanja akcija na donosioca, to sada prihvata i na zakon.

16

M. Miovi, Berzanski poslovi i hartije od vrednosti Kragujevac 2002. godine, 45. str;

12 | A k c i j e

4. OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE

Dividenda je periodini dohodak akcionara, koji on dobija iz profita preduzea na osnovu posedovanja akcija i moe se smatrati za prihod od izvrenog ulaganja. Meutim, prisvajanje dividende nije primarni motiv zbog kojeg se ulae kapital u akcionarsko drutvo. Kod donoenja odluke za ulaganje kapitala u kupovinu akcija, mogo vei znaaj ima pekulativna dimenzija, tj. Mogunost zarade na osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni akcija. Ta razlika predstavlja kapitalnu dobit. Na osnovu predhodnog moemo zakljuiti da, kapital, uloen u preduzee, donosi akcionaru prinos ije su komponente kapitala dobit i dividenda. Visina kapitalne dobiti ili pak kapitalni gubitak, su neizvesne kategorije koje su rezultat delovanja trinih kretanja. Za razliku od kapitalne dobiti, visina i isplata dividende zavisi od odluka upravljake strukture preduzea. Odluka o isplati dividende predstavlja izbor izmeu alociranja profita unutar preduzea (zadrana dobit), ili isplate akcionarima. Moglo bi se rei da je ova odluka i izbor izmeu kratkoronih i dugoronih interesa preduzea. Ako se profit rasporedi u obliku zadrane dobiti, izvesno je da e to poveati razvojne mogunosti preduzea. Ako se s druge strane, isplati dividenda, poveae se dohodak akcionara, ali e se smanjiti akumulacija preduzea. Dividendna politika obuhvata i pitanje izbora modela isplate dividende. Naime, dividenda se moe odrediti na nekoliko naina: kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije; kao stabilan iznos dividende po akciji, kao konstantan odnos dividende po aakciji i oporezovanog profita. Sam oblik dividende zavisi od vrste akcija koju poseduje vlasnik, te se one stoga mogu posmatrati kao preferencijalna (prioritetna) i kao obina ( redovna) dividenda. Preferencijalna dividenda se isplauje pre nego to se proglasi isplata redovne dividende iz profita preduzea. Redovna dividenda predstavlja prinos na obine akcije, te kao takva, isplauje se u formi gotovine, obino jedanput godinje ( u razvijenim zemljama kvartalno), ukoliko preduzee ostvari profit i skuptina deklarie dividendu. Nakon deklarisanja dividendi preduzee je duno da zatvori svoju akcionarsku knjigu za upise promene vlasnitva nad akcijama i tako omogui izvesnost isplate dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga ( Holder-of-record Date). Meutim dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da se isplati postojeim akcionarima. Naime, konvencijom uesnika na tritu kapitala, ustanovljeno je da e dividenda biti isplaena onom vlasniku koji kupuje akcije 3-4 dana pre datuma zatvaranja akcionarske knjige ( ex dividend date )17 kako bi se omoguilo saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze i ujedno spreila pekulacija.

17

www.investopedia.com/articles

13 | A k c i j e

4.1. Plasman emisije Prema nainu plasmana , emisija akcija moe se posmatrati kroz tri osnovna oblika: javni plasman privatni plasman privilegovani plasman. 4.1.1. Javni plasman Ovaj oblik emisije pretpostavlja prodaju akcija irokom krugu investitora, u skladu sa posebnim ugovorom koji registruje i kontrolie regulatorni (dravni) organ. Imajui u vidu da je ovo vrlo sloen posao koji zahteva primenu specijalizovanih znanja, neophodna je saradnja izdavaoca s jedne strane i berzanskih posrednika i investicionih banaka s druge strane koji e nositi ulogu garanta uspenosti plasmana, ali e pruati i konsalting usluge i usluge marketinga. Sa pravnog stanovita, berzanski posrednik ili banka e plasman emisije hartija od vrednosti komitenta vriti u svojstvu principa ili agenta, uz odgovarajue preuzimanje odgovornosti za uspeh emisije. Kao principal ( u svoje ime za raun izdavaoca) delovae kao garant uspenosti, tako to e banka otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti odgovornost za uspeh emisije. Banka e sredstva, dobijena prodajom hartija od vrednosti, preneti emitentu. U sluaju da ne uspe prodati ukupan obim emisije, banka neprodati deo zadrava za sebe radi dalje prodaje, a emitentu isplauje punu ugovorenu cenu. Delovanjem kao principal, banka, zbog poveanog rizika, naplauje veu proviziju nego kada deluje kao agent. Ukoliko je banka angaovana kao agent ( u ime i za raun izdavaoca ), ona preuzima obavezu da proda samo onaj deo emisije koji to realno moe uiniti. Za deo neprodate emisije, bankaagent ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. Emitent hartija od vrednosti, banku koja e vriti plasman, bira na osnovu predhodnog iskustva ili pak na osnovu javnog poziva bankama i najbolje ponude sa njihove strane. Da bi se ocenila zainteresovanost investitora i odredio oblik angaovanja banke (principal ili agent), nakon registracije kod nadlenog dravnog organa, potencijalnim investitorima se alje preliminarni prospekt. Preliminarni prospekt je neformalna ponuda za kupovinu hartija od vrednosti. Sadri osnovne informacije o emisiji, kako bi investitori na taj nain stekli grubu sliku o emisiji i ceni finansijskog instrumenta. Nakon uvida u potencijalni obim trita, naravno ukoliko nae svoj interes u tome, banka e zakljuiti ugovor o plasmanu sa izdavaoce. Bitno je napomenuti da se plasman emisije moe vriti preko vie banaka na poziv banke koja je sklopila ugovor sa emitentom. Ugovorom izmeu banaka formira se sindikat banaka koje preuzimaju obavezu zajednikog plasmana. Banka koja predvodi sindikat naziva se banka gestor i ona ima posebne odgovornosti za plasman emisije. Ona: formira i predstavlja sindikat imenuje grupu za prodaju hartija ustanovljava deo emisije koji e lanovi sindikata neposredno prodati

14 | A k c i j e

rukovodi prodajom odgovara za stabilizaciju trita emitovane hartije Obim odgovornosti ostalih lanova sindikata, koja je znatno manja, moe se javiti u dva osnovna tipa: nepodeljen raun svaki lan sindikata je odgovoran za prodaju tano odreenog dela emisije. Ukoliko neki lan sindikata ne uspe da proda deo emisije koji mu je dodeljen, ostali lanovi preuzimaju obavezu da prodaju preostali deo emisije srazmerno njihovom procentualnom ueu u ukupnoj emisiji. podeljen raun svaki lan sindikata je odgovoran za prodaju onog dela emisija koji mu je dodeljen. Kao nagradu za obavljeni posao, lanovi sindikata dobijaju srazmeran deo diskonta u ceni hartije koji ostvari banka gestor kojoj pripada i provizija za upravljanje sindikatom od 10-20% diskonta. Banka gestor angauje agente sindikata, odnosno banke koje su odgovorne za prodaju dela akcija koji im je dodeljen. S obzirom da ne preuzimaju nikakvu finansijsku odgovornost, ova grupa za prodaju nema pravo na diskont, ve im se odobrava mara u zavisnosti od okolnosti plasmana hartija od vrednosti. Banka gestor zadrava deo emisije (oko 25%) radi neposredne prodaje komitentima od strane lanova sindikata. lanovi sindikata, dakle, imaju pravo i da uestvuju u mari po osnovu prodatih hartija. Sve ove mogunosti zarade poveavaju zainteresovanost banaka za to bolji uspeh emisije. lanovi sindikata kao i agenti za prodaju, imaju obavezu da neposredno posle efektivnog datuma plasmana utiu na odravanje cene hartija od vrednosti. Na kraju ovog perioda, banka gestor i emitent e saldirati svoje obaveze iz ugovora. 4.1.2 Privatni plasman

Privatni plasman (private placement) predtavlja prodaju emitovanih hartija od vrednosti ogranienom broju institucionalnih investitora. Kod ovog tipa plasmana, banka deluje samo kao agent emitenta to znai da ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost, te je s toga sleduje samo ugovorena provizija. Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana jer se predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. Umesto prospekta investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadri osnovne informacije o emisiji. Ovaj memorandum ne podlee odobrenju nadlenih organa. Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije od vrednosti ve da e ih due vreme drati u svom portfelju. Da bi banka osigurala tu nameru ulagaa, on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvruje navedenu obavezu.

15 | A k c i j e

4.1.3 Privilegovani plasman Privilegovani plasman ili plasman po osnovu prava pree kupovine, kako se jo naziva, namenjen je postojeim akcionarima koji, kod poveanja akcijskog kapitala, kupovinom novih akcija odravaju srazmerno uee u vlasnitvu preduzea. Pravo postojeih akcionara na kupovinu akcija nove emisije, srazmerno broju akcija koje poseduju pravo pree kupovine (preemptive right), ugraeno je u osnovne akte preduzea i spreava neregularno razvodnjavanje kapitala (dillution).Na ovaj nain se spreava da upravljaka struktura preduzea tendenciozno smanji vlasnike udele postojeih akcionara. 4.2. Faktori cena akcija Na tritu akcija postoji veliki broj uesnika koji pokuavaju da predvide trendove cena i stepena promena, u blioj ili daljoj budunosti. Njihova procena tendencije kretanja cena akcija uglavnom se bazira na proceni fundamentalnih uslova koji utiu na cene. Ukoliko veina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni, akcije e kupocati i cene e da rastu; u obrnutom sluaju akcije e se ubrzano prodavati, a njihova cena e padati. Sigurno da bi analitiari potvrdili zakonitost da, na dui rok, postoji vrsta korelacija izmeu stanja u privredi i kretanja cena akcija. Uopteno govorei, tano je da cene akcija rastu kada je stanje privredne konjukture povoljno, i da padaju kada je ekonomija slaba. Meutim, postoji bitna razlika izmeu trendova u kretanju opteg indeksa cena akcija (grupe akcija) i cena pojedinanih akcija. Zato je prilikom pokuaja da se predvidi kretanje cena akcija, neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja, s jedne strane, i stanje i tendencije sasvim odreene kompanije koja je predmet interesovanja, s druge strane, kako bi se lake donela odluka o nameravanom trgovanju na berzi. 4.2.1. Zarade Po klasinoj teoriji o cenama akcija, zarade ili profiti korporacija se smatraju najvanijim faktorom koji utie na cene akcija. Investitori kupuju ili prodaju akcije u zavisnosti od oekivanih zarada. Poveanje zarada u odreenom vremenskom periodu, prouzrokuje poveanje cena akcija. Prihod od akcija je odreen odnosom izmeu dividendi i trine cene. Akcija moe doneti prihod akcionaru samo zato to kompanija plaa deo zarade u obliku dividende, tako su poveane cene akcije i prihod, odreeni veliinom zarade korporacije.18 Prema ovom stanovitu, nije od bitnog znaaja da li bi trebalo zadrati zaradu u kompaniji ili je pak isplatiti kao dividendu. Na koju god soluciju se kompanija odlui, akcionar dobija.

18

V. Dugali, Cene akcija, Stubovi kulture, Beograd, 2001

16 | A k c i j e

U prvom sluaju, ponovo investirani kapital u kompaniju dovodi do proirenja kompanije to obezbeuje poveanje oekivane zarade, i zato u budunosti rastu i zarade i cene akcija. Iako veliko reinvestiranje profita moe znaiti da e biti isplaena mala dividenda, akcionar je zadovoljan jer poseduje naprednu akciju i ovakva politika se smatra dobrim pokazateljem razvoja.Naime, sve sve dok je profitna stopa povoljna, investirani kapital je korisno upotrebljen. 4.2.2. Odnos cena zarada Odnos cena zarada se ve dugo koristi za merenje vrednosti akcija. Npr., ako se neka akcija prodaje po ceni od 72$, a zarada po toj akciji iznosi 6$, kae se da se ona prodaje prema odnosu cena zarada kao 12:1. U prolosti se odnos 10:1 smatrao standardnim, i prodaja akcija prema tom ili niem odnosu, smatrala se dobrom investicijom. Za period od 55 godina, od 1935. do 1990. godine, odnos cena-zarada na amerikom finansijskom tritu po Dow Jones Industrial Average19 je iznosio proseno 15:1. Meutim, danas se odnos cena-zarada menja uz veliku uestalost i obim promena. Izmeu 1935. i 1990. godine, odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. Odnos od 130 u 1982. godini je predstavljao greku koja je bila prouzrokovana izuzetno nepovoljnim zaradama, ukljuujui deficite nekoliko akcija u undustriji, koje su znatno iskrivile dobijene podatke. Sve vei broj analitiara je, na osnovu ove promenljivosti odnosa cena-zarada, zakljuio kako ovaj koeficijent ima slabu racionalnu osnovu i malu praktinu primenljivost. 4.3. Dividende Mnogi investitori smatraju dividende faktorom koji je isto toliko vaan kao i zarade korporacija, dok ima i onih koji ovom faktoru daju prednost. Naime, razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade je u tome to trenutna vrednost dividendi ima veu vrednost za akcionara nego budue zarade isplaene u dividenama, ak iako postoji potpuna sigurnost da e biti isplaene. Drugi razlog za davanje prednosti dividendama je to to su one konkurentne i opipljive, to odgovara narodnoj poslovici : Bolje vrabac u ruci nego golub na grani. S druge strane dividende imaju najmanji znaaj kod vrednih akcija kod kojih je poveanje cena veliko, te stoga one esto donose vei konaan dohodak nego tekue dividende. Smatra se da razvijena kompanija moe upotrebiti novac produktivnije nego akcionar. Meutim, analize potvruju da su dividende, tokom vremena, pokazivale nestabilan i neprecizan odnos prema akcionarskim profitima.

19

Dow Jones Industrial Average (NYSE: DJI, takoe poznat kao DJIA, Dow 30 ili, naformalno, kao Dow Jones index ili the Dow) je jedan od indeksa vrednosti deonica koje je stvorio Charles Dow, urednik Wall Street Journala i osniva Dow Jones & Company. Dow je stvorio indeks kako bi se moglo meriti trino kretanje industrijske komponente na amerikoj bursi deonica. To je najatsriji trini indeks u SAD koji i danas postoji. Danas se indeks sastoji od 30 najveih i najrasprostranjenijih javnih kompanija u SAD. http://sh.wikipedia.org

17 | A k c i j e

4.4. Prihodi od akcija Uticaj dividende na izbor portpolija moe se prouiti i preko prihoda od akcija. Prihodi se dobijaju kada se podeli godinja dividenda sa trenutnom cenom akcija na tritu. Treba svakako naglasiti da investitor ne sme da mea dividende ni prihod, sa prihodom od akcija, kod donoenja odluka pri kupovini akcija. Berzanski prihodi, kao odnos cena-zarada, omoguavaju jedan od najjednostavnijih testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na tritu. Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija. Mnogi faktori, kao to su razvoj, status kompanije, dividendna politika, izvori novog kapitala, starost kompanije, popularnost kod investitora i rizik, objanjavaju ove varijacije. Pored ovih faktora, nesigurnost kompanije da prui dividende po trnutnoj stopi plaanja, esto je uzrok velikih prihoda, ak i u sluaju visoko rangiranih kompanija. Moe se zakljuiti da su akcijski prihodi, izuzetno znaajni u berzanskoj valorizaciji uspenosti kompanija. 4.5.Deobe akcija i dividende Deoba akcija (stock split) predstavlja operaciju kojom se sniava nominalna vrednost akcija i na taj nain poveava broj emitovanih akcija. Deobe akcija i akcijske dividende esto deluju kao stimulansi za odreivanje trine cene akcija. Osnovna svrha deobe akcija je smanjenje trine cene akcija kako bi one bile dostupne veem broju kupaca. Prksa, meutim pokazuje, da je ova operacija, kao i isplate dividende u akcijama, praena i porastom dividendepo akciji. To znai da se, u masi, poveava dividenda za vlasnike akcija. Npr., preduzee moe usitniti svoje deonice i to 2 akcije za 1 i ustanoviti dividendu od 1.20$ po deonici, a to je pre iznosilo 2.00$ po deonici. Deoniar koji je pre usitnjavanja deonica bio vlasnik 100 deonica, primio bi 200$ u novanoj dividendi godinje, a posle usitnjavanja deoniar bi bio vlasnik 200 deonica i primio bi 240$ u dividendi godinje. Zbog signalnog efekta, koji ima podela akcija odnosno, zbog nagovetaja vee dividende, vrednost akcije ne smanjuje se srazmerno smanjenju nominalne vrednosti, nego u manjem stepenu. Doba akcija moe da rezultira viim cenama akcija, jer se veruje da je praena dobrom zaradom ili vestima o dividendi. Ako je to tano, uveanje cene su opravdane oekivanim uveanjem zarada, a ne deobom akcija. 4.6. Kamatne stope Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najvie zaokupljali panju teoretiara i empirijskih istraivaa. U sreditu interesovanja uvek su bila sledea pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene u cenama akcija? Da li kamatne stope predhode promenama cena akcija? Da li trite dobro vri funkciju sniavanja kamatnih stopa i da li uspeno predvia promene kamatnih stopa.

18 | A k c i j e

Naime, pojednostavljeno tumaenje uticaja kamatnih stopa na promet akcija svodi se na sledei transmisioni proces: visoke kamatne stope stimuliu transaktore da slobodna sredstva usmere u banke zbog sigurnog i solidnog prinosa; ulaganjem sredstava na tednju, privlai se kapital sa berze i smanjuje se tranja za akcijama; pad tranje doprinosi obaranju cena berzanskog materijala, i obrnuto u sluaju sniavanja kamatnih stopa. Tako se uspostavlja obrnuto srazmeran uticaj na relaciji kamatne stope cena akcija. Rezultati interakcijskih odnosa izmeu bodetskih prihoda i berzanskog poslovanja omoguili su formulisanje stava da jeftin novac stvara fondove koji slue za spekulativne transakcije na berzi, po povoljnim kamatnim stopama. Transaktori mogu da pozajme velike koliine novca po niskim kamatnim stopama, i tako da ostvare velike zarade, zbog razlike izmeu prihoda od akcija koje poseduju i cene dnevnog novca, a cene akcija e se poveati. U obrnutom sluaju, kada kamatne stope postanu visoke, a dnevni novac oskudan, smanjie se krediti zbog nepovoljnih kamatnih uslova i sniavanja profita, a cene akcija e padati. 4.8. Akcijski fond Akcijski fond ima svojstvo pravnog lica sa seditem u Beogradu i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Organi Akcijskog fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor, koje imenuje i razreava Vlada Republike Srbije.20 Novim konceptom (Zakonom o Akcijskom fondu Republike Srbije) u roku od 6 godina, Akcijski fond je duan, da po nalogu Agencije za privatizaciju, proda akcije ili udele koji su mu preneti po sili zakona. Akcije, odnosno udeli se prodaju na berzi javnom aukcijom ili preko berzanskih posrednika, osim akcija koje nadleno ministarstvo odlui da ih evidentira u Privatizacionom registru. Izuzetno, ako agencija donese odluku, akcije tj. Udeli se mogu prodavati i putem javne ponude i javnog tendera. Novim konceptom privatizacije subjekti privatizacije su obavezni da se privatizuju u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu zakona kojim se ureuje privatizacija i njihovi vlasnici postaju domaa i strana pravna i fizika lica, a neprodati deo kapitala se prenosi na Akcijski fond ime se u celini eliminie drutveni kapital iz subjekta privatizacije. Akcijski fond, dinamikom koju odredi Vlada Republike Srbije prodaje akcije iz svog portfolija, pri emu vodi rauna o maksimiziranju prihoda od privatizacije i izboru adekvatnih kupaca koji e poboljati upravljanje u subjektima privatizacije, restruktuirati poslovanje i obezbediti nove investicije. Akcijski fond je ovim zakonom ureen kao specijalna dravna institucija koja sprovodi obaveznu i vremenski oroenu privatizaciju u saradnji sa Agencijom za privatizaciju koja struno servisira Fond u privatizaciji njegovog portfolija. Nadzor nad zakonitou rada Akcijskog fonda obavlja nadleno ministarstvo koje tromeseno obavetava Vladu Republike Srbije o rezultatima svog nadzora.

20

www.priv.rs

19 | A k c i j e

ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Na osnovu koriene literature koja se vrlo jasno i detaljno bavi temom hartija od vrednosti i akcijama kao jednom vrstom hartija od vrednosti, mogu se izvesti razni zakljuci u vezi sa akcijom kao finansijskim instrumentom. Akcije su vlasnike hatrije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva, odnosno, obezbeuju svom vlasniku proporcionalni udeo u vlasnitvu kompanije. Akcija predstvlja ispavu o vlasnitvu na sredstvima uloenim kod emitenta. Akcija u principu traje neogranieno i vezana je za sudbinu emitenta kao poslovnog subjekta. Ona pruza mogunost investitoru da uestvuje u rasporedu profita firme, ali i da snosi rizik iz poslovanja kompanije do sume ulozenog kapitala, odnosno nominalne vrednosti akcija koje poseduje. Prodajom akcija akcionarsko drutvo stie sopstveni kapital koji je trajni izvor finansiranja. Ako se emitovane akcije prodaju iznad nominalne vrednosti, kompanija stie sopstveni kapital u visini nominalne vrednosti i premiju. Odgovornost vlasnika akcija za imovinu i dugove akcionarskog drutva ograniena je samo do iznosa vrednosti njegovih akcija. Akcionarska drutva svoj kapital mogu uveavati i putem emisije novih akcija. U tom sluaju postojeim akcionarima se nudi da ostvare svoje pravo pree kupovine novoemitovanih akcija. Kako bi sauvali svoj vlasniki udeo, potrebno je da dokupe srazmeran udeo u novoj emisiji akcija, pa im se omoguava da taj proces urade pre ostalih zainteresovanih lica, i esto po nioj ceni. Da bi akcionar zadrao isti vlasniki udeo kao i pre emisije, on mora da dokupi onoliki broj akcija koliko iznosi njegov udeo u postojeoj vlasnikoj strukturi, pa tako, ukoliko je on do sada imao 1% vlasnitva, prilikom emisije novih 10.000 akcija, da bi sauvao isti udeo, akcionar mora da dokupi 100 akcija (1% od 10.000). Akcionar moe i da ne iskoristi ovo pravo, ali e se tada njegov vlasniki udeo smanjiti. Karakteristika koja je akcijama dala, moda, primat na finansijskim tritima jeste pravo na njihov transfer, odnosno slobodnu prodaju. Akcionari, najee, svoje akcije mogu prodavati bez ikakvih ogranienja, bilo kad i bilo kome. Ovo pravo ini akcije vrlo likvidnim finansijskim ulaganjem, omoguavajui brz ulazak i brz izlaza iz odreenih vlasnikih pozicija. Postoje, meutim, i zatvorena akcionarska drutva, kod kojih ovo pravo moe biti malo sloeniije, poto je za prodaju svojih akcija potrebno dobiti odbrenje menadera ili pak skuptine akcionara. ta na kraju rei, osim da je znaaj akcije viestruk.

20 | A k c i j e

LITERATURA

1. B. Vasiljevi, Osnovi finansijskog trita, DH, Beograd, 1997, 57. str; 2. M. Dedovi, Berzansko i bankarsko poslovanje, Via ekonomska kola Pe, Leposavi, 2004. godine, 35. str; 3. M. L Fein, Securities activities of banks, New York : Aspen Publishers, 2011. 73.pg; 4. M. Miovi, Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, Kragujevac 2002. godine, 45. str; 5. N. Vignjevi-irevi, Berzansko poslovanje za menadere, Beograd, 2008, str 92; 6. R. Luki, Hartije od vrednosti - metodoloski aspekti, Izdavako preduzee Beograd, Beograd, 1995. 7. V. Dugalic i M. Stimac ,Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2009. godine, 19. str; 8. V. Dugali, Cene akcija, Stubovi kulture, Beograd, 2001. godine; 9. Vodi kroz arhivski grau Srbije, Vodi Istorijskog ariva Ras u Novom Pazaru, Novi Pazar 2008. godine, ilustracija str. 360; 10. Zakon o privrednim drutvima, lan 213. stav 7. ("Sl. glasnik RS", br. 125/2004) saznanja sa interneta: 11. www. sh.wikipedia.org; 12. www.harmonius.org/sr/e 13. www.mfin.gov.rs/Vlada republike srbije, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, Zakon o hartijama od vrednosti; 14. www.priv.rs; 15. www.psinvest.rs; 16. www.vokabular.org;