Jovan Jovanovi - Zmaj (1833-1904)

Brankova elja Ja poznadoh to nesam poznav'o, Prvi sanak ja sam ve odspav'o, Prvi sanak grobovanja moga, Prvi sanak mira veitoga. - Preletela letom vrh meneka Polovina polovine veka, A ja leim u dalekom kraju, U tuini, tuem zaviaju. to to trese moje ledne grudi? - Troni pep'o lako se ne budi. Kanda bruje topovi sa strane Gde sam mlade prozivov'o dane. Il' se rui, il' se neto zida, Il' ba raja okove raskida? Svie l' zora one sree lepe Za kom srca i u grobu strepe? Klie l' vila iz srbinskih gora? Je l' ve ora koja doi mora? Jeste, jeste - boj se ljuti zae, Markov topuz iz mora iskae, Srbin die maa plamenoga Na Turina, na dumana svoga. Skotija se besomuno strvi, A moj Srbin nee alit' krvi; Krv e tei potokom i rekom Gde se suze ronie lelekom; Krv e tei preko srpskih strana, Al' e suza biti ubrisana; Poletee veliko i malo, Da odbrani to se srpsko zvalo; Zaigrae kolo vitezova, Divna slika mojih mladih snova, to sam negda tako zeljno ek'o, - A moj pep'o da je na daleko! A kad bude, pa ti muka mine, Kad sloboda kao sunce sine, Kad se krvca opere studencem, A junaci ovenaju vencem, Srpske zemlje okite se mirom, Srpska deca ruom i imirom, Srpske mome strukom ruzmarina,

Srpska majka kad zagrli sina, Kad se sunce na kole osme'ne, Haj, na kole i darove njene; Mudre knjige kad polete letom, Da Srbina izjednae s svetom; Kad zapeva Ravijojla vila: "Sad je java to sam nekad snila!" - Zar ni onda, kad se meti stie, Kosti moje da ne dou blie! Tua raka ledena je raka, Tua zemlja nikad nije laka, U daljini muno li se leska, Tuina je i mrtvacu teka. Haj, Srbine, a moj ivi brate, Zadrkem se kad pomislim na te! Srpska momo, sele moja mila, Ti mi nesi groba ni vidila, Ta ni groba, ni na grobu cveta Tua noga po njemu se eta. Srpski doli, puni rajska cara, Srpske gore, eljo moja stara, I potoci to ubore tudi, mrtvo srce jo za vama udi, Za potokom , za zelenim lugom, Za slavujem, mojim starim drugom, I za poljem rasnim i zelenim, I za lipom, za mirisom njenim, Za pesmama to se tuda ore, to se ore od gore do gore! Strailovo, divno Strailovo, Ja sam tebe u zvezdice kov'o, Tebi pev'o, o tebi sam snev'o, Al' od tebe neto i zahtev'o: Kad me smrtca otrgne od ljudi, Da me primi ti u tvoje grudi! Zar ti nikad nije na um palo to si negda Branku obealo? Srbe brate, i Srpkinje sele, Kojima se jote dane bele, Rastav'te me sa ovom daljinom, Moje kosti operite vinom, Pa ih nos'te naem zaviaju, Zaviaju, mom negdanjem raju. Prenes'te ih, brao moja mila, Pored onog ubavog Belila, Kroz Karlovce, gde sam mladost prov'o,

Pa na ono mirno Strailovo; Tu jo jednu staru otpevajte, Tu mi, brao, kosti zakopajte, Tu bih mrtav prava mira dost'o - Srbadijo, ne bilo ti prosto!

Deje pesme IGRA I DECA Naa igra lepo igra, sitno veze, pravo stoji,jer se boji. U nje nije boja dua, ona samo bi na slusa. Al' mi deca bolje znamo, jer mi bia ne trebamo; naa dua rei slua. Recite nam: to je dobro, recite nam: to je zdravo,ii emo uvek lepo, stajaemo uvek pravo.

DED I UNUK Uzo deda svog unuka, metn'o ga na krilo, Pa uz gusle pevao mu to je negda bilo. Pevao mu srpsku slavu I srpske junake Pevao mu ljute bitke -

Muke svakojake. Dedi oko zablistalo, Pa suzu proliva, I unuku svome ree Da gusle celiva. Dete gusle celivalo; P' onda pita ivo: "Je li, deda, zato sam ja Te gusle celiv'o?" "Ti ne shvata, Srpe malo! Mi stariji znamo! Kad doraste, kad razmisli, Kaz'e ti se samo!"

DETE I BAKA Bako, stara bako, babusice mila, jesi l' i ti kadgod mala, mlada bila? Jesi l' mogla kadgod ispraviti lea? Je l' i tvoja kosa bila kadgod smea? Je l' i tvoja halja bila kadgod kratka? Je l' i tebe kogod zvao: "Duo moja slatka"? Je l' i tebi kogod kadgod 'vaku lutku dao? Valjda se skrhala, pa ti je sad ao! - Ta zar mora, bako, ostareti svako?Hou l' i ja, bako, ostareti tako?Moram li zar i ja biti tako seda? Tako smeurana, zgurena i bleda? Pa zar tome nema ba nikakva leka? - Zar se to ne moze iveti doveka?

DETE I LEPTIR Dete: Leptiriu, areniu, hodi k meni amo! Evo imam lepu ruu, pomirii samo. Leptir: Ja bih doo, al se bojim kakve igle klete;

stisnue me, proboe me, p' onda, zbogom svete! Dete: Neu, lepko, neu, lepko, ivota mi moga. Samo hou da izbrojim kol'ko ima noga. Leptir: E, pa to ti mogu kazat i izdalje malko: Leptir ima est noica, - a sad zbogom, ranko!

KAD BI... Kad bi jelen imo krila, to bi brza ptica bila. Kad bi lutka znala iti, mogla bi mi valja biti. Kad bi lebac pado s neba, svak bi imo kolko treba. Kad bi mlekom tekla Sava, sir bi bio zabadava. Kad bi uvek bio maj, peima bi bio kraj. Kad bi Dunav bio vreo, svak bi riblje orbe jeo. Kad bi... al' to ne mo' biti, o tom nemoj govoriti!

KAKO BI Kako bi to stajalo kad bi ovek zreo

najedared seo na drvena hata pa da se klamata? Kako bi to stajalo kad bi stari deka napio se mleka, pa zavijen u jastuak prespavao ruak? Kako bi to stajalo kad bi, mesto aka, spremila se baka da u kolu poe meu decu doe? Kako bi to stajalo? Pogodit je vrlo lako: stajalo bi isto tako ko to stoji Krljavicu Ljubi -

MALI BRATA Doepao se mali Brata oevoga sata. A sat je od zlata, pa ima i vrata. Ala je to lepo! A na uvo kad ga metne, tad se uje neka zveka; sat govori: Tika-taka! Brata misli: hoe mleka. Ala je to mudro! alio ga slatikim mlekom nekoliko puti, Brata misli: Sat se najo, pa sad zato uti. Al' se razumemo! Sad su puni obadvoje, i sati i Brata, obadvoje sada ute; a kad doe tata,

- al' e biti guve!

NEE MAKA DA SE SIGRAMO Ala je ta maka! Ceo dan je grdim; al' sad mi je dolo da se ve rasrdim! Nosim je ovamo, nosim je onamo, pokaem joj knjigu: "Hajde da itamo!" U knjizi su slike, ona i ne gledi. "Pa kad nee da ita, a ti malo predi!" Nee ni da prede - a jo kako umeto god reem ini se ko da ne razume.. Ogrnem joj ebe, strese ga sa sebe; ja joj pruim lutku, ona je ogrebe. "Ako hoe, evo ti moj eiric mali!" Tek joj metnuh naglavu, a ona ga svali. Pa zar vredi takav stvor da se s njime druim... Dolo mi je, boga mi, da je majci tuim.

STEVA RAKOLOVAC Neki udan prizor gledao sam s brega: hoe Steva raka, hoe i rak njega.

STRALJIVAC Ko se boji sam u sobi to je rav znak,

koga plai pomrina ili prazan mrak, ko veruje u vetice, lep mi je to ak! Taj mi nee nikad biti Srbin, ni junak.

ZEKA, ZEKA IZ JENDEKA Skoi zeka iz jendeka, pa po snegu lako prti. Za njim skoi drugi, trei, a za treim i etvrti. Po ilimu belom skau jedan drugom na krkau; premetnu se preko njuke, valjaju se poleuke. Gurkaju se u tom trku, ukaju se u tom huku, ko ih gleda ne mo' znati igraju l' se il' se tuku. Gledao ih lovac stari, pucati mu bee ao. Uze listak knjige bele, pa je zeku - nacrtao. Zeka, zeka iz jendeka, danaske si srean bio! Danas ti je - dece radi stari lovac oprostio.

ZIMSKA PESMA Zima, zima - e, pa ta je, ako j' zima, nije lav! Zima, zima - pa neka je, ne boji se ko je zdrav! Haj napolje momak ko je, tamo veje krupan sneg, vi' en' onde navejo je

itav bedem, itav breg. A ta moe zima meni, ta mi moe, ta mi sme? Nek mi nosi pocrveni, eto to je, to je sve! Seka Zorko, nemoj stati; tvoj nek bude prvi red; sad emo se zagrejatiuni samo na taj led! Gle sad ive elezniceto je trka, to je let! Zbogom ptice krilatice, na je sada ceo svet! Iz nosa nam para lie, - hajd u goste ko je zvana ampa nas jedva stietika-taka, "ajzliban"!

ulii

V Oj, devojko, eljo iva, to si tako alostiva? "Ja sam snila malo prije Da u tebi srca nije" Kad si snila, zoro bela, Tad si ga ti odnela.

VII Meseina, - al' meseca nema; Moja mila zelen venac snila, Pa se malo u snu nasmejala, Od toga se pono zasijala.

VIII

Pola srce, pola kamenTo sam bio ja; Pola studen, pola plamen Krvca moja sva. Ti si kamen nauila Ljubit, goreti, A srcu mi dade krila, Srce odleti. Odletelo nebu, raju, Bogu, svetlosti, Venoj zori, venom maju, Venoj radosti. Da izbere dvoma nama Kutak ubavi, Mirno mesto me zvezdama Naoj ljubavi. Jo se moli bogu tamo, Blag da oprosti, to u ljubit tebe samo Cele venosti.

XXI "Moe l' sunce sjati I u crnoj nou?" Odgovor e dati Tvoje crne oi.

XXXV "Moj dragane, gde si noas bio, Il' si pio il' si dangubio?" Ja sam pio, nisam dangubio; Popio sam toke sa prsiju, Sve u zdravlje tih crnih oiju. Crne oi, a i vino crno,Nije udo ako sam posrno.

Kai mi, kai Kai mi, kai,

Kako da te zovem; Kai mi, kakvo Ime da ti dam, Hou li rei: "Diko", ili "snago", Ili u "lane", Ili "moje blago"; Hou li "duo", Ili "moje drago" Kai mi, kakvo Ime da ti dam! Sve su to mila Imena i lepa Kojima Srbin Svome zlatu tepa; Al' ja bih proveo itav jedan vek, Traei lepe, Dinije i slae, Milije ime, to jo ne u svet, Da njim nazovem Moj rumeni cvet.

Negdanjem prijatelju Da ti Bog da mnogo ljeta, A to vie s otim bolje, I dukata pusta zlata, Da te puno zadovolje! Al' ja vidim jednog starca, U dubini daljnih dana, Seda kosa, borno celo, Proslost mu je puna rana. Na tapiu ide, kleca, Jad ga titi, jad golemi; Za njim tre mala deca, On ih moli: Oprost'te mi! Oi su mu pune suza, Rei su mu pune jada, On se sea doba snage, On se sea doba mlada. On se sea doba rada, to ga greno, podlo strati, to se vie nikad, nikad,

Nikad, - ne povrati. Obilazi crkve, porte, Groblja stara, groblja nova, Iste senka oprotenja Od pepela, od grobova. Kud god ide, zlato daje, Za listove neke stare, Drkuom rukom ih dere, Oi su mu razazare. "Mila deco, mili Srbi, Oh, idite putem pravim, Mladost moju, kletvu moju, Ne mogu da zaboravim!"

Poem, klecam... Poem, klecam, idem, zastajavam, etalicu satu zadravam, Jurim, beim, ka' oajnik kleti, Zborim rei, rei bez pameti: "Ne, ne sme umreti!" Viem Bogu: Ona je jo mlada! Viem pravdi: Ona se jo nada! Anelima: Vi joj srca znate! Viem zemlji: Ona nije za te! Ni otuda nema mi odjeka... Viem sebi: Zar joj nema leka?... Idem, stanem, ka' oajnik kleti, Opet zborim rei bez pameti: "Ne sme nam umreti!" Idem, stanem, pa mi klone glava Nad kolevkom gde nam edo spava. edo s' budi, pa me gleda nemo; Gledamo se, pa se zaplaemo; Pa i njemu, ka' oajnik kleti, Zborim rei, rei bez pameti: "Ne sme nam umreti!"

ta ja vidim Mala deca - mala laa - malo more malo jedro i katarka nad njim gore. Malo vetra - malo vali - mala luka mala krma - mala muka - mala ruka.

Sve je malo, te izgleda kao ala; kad je tako, nek i pesma bude mala.

Svetli grobovi Bejaste li, brao moja mlada, Da l' bejaste vi na groblju kada, Aj, na groblju, na golemu! - Ta uvek smo mi na njemu! Groblje j' zemlja kom se hodi, Groblje j' voda kom se brodi, Groblje, vrti i gradine; Groblja, brda i doline; Svaka j' stopa Grob do groba. Groblje j' spomen doba sviju; Groblje, knjige to se tiju; Povesnica svih zemalja, Starostavnik cara, kralja, I itulja viih slika, Izbranika, muenika, Od poetka, pamtiveka; Sve j' to groblje Al je i kolevka. Nema broja, ni imena, U visinu zvezdam' svima, Kamo l' broja i spomena U zemljici grobovima! Milione progutala j' tama, Crna tama mnogih tisulea, Niko ih se vie i ne sea... - Na pogdekom uvek gori svea! Il' je svea, il' je ime svetlo, Il' su dela koja se ne gase, Pa redove nedoglednog groblja Svojom zrakom krase. Ti grobovi, Stari, novi, Oni sjaju Svakom narataju Kad se umlje u prolost udubi, U tamnini da se ne izgubi; Kad se pusti u davnine svete, U davnine i svete i klete, Da ti mis'o **** ne pomete.

To su vatre doglasnice, Pruzaju' se iz daljnih eona, U povorci onoj dugoj, Dosvetljuju jedna drugoj, Strujom koja napred leti, Tee samo jednoj meti. Pa se tako svetle mlaziPa se vide svetli trazi Jednog duha raznih doba, Duha kome nema groba. - U grob samo srui kosti, Strese pep'o koj' mu smeta Brem buju via leta K uzvienoj budunosti. Ko s' osvrne da pogledi Bistrim okom i pogledom Na grobove ove svetle, - Povesnice dugim redom, Mora uti kako j' ivo, Kroz vekove, kroz maglinu, Ded unuku, otac sinu, Borac borcu dovikiv'o: "Gde ja stadoh - ti e poi!" "to ne mogah - ti e moi!" "Kud ja nisam - ti e doi!" "to ja poeh - ti produi!" "Jo smo duni - ti odui!" To su zbori, to su glasi, Kojima se prolost krasi, to prodiru kroz svet mrani Sa grobova onih zrani', Spajajui gromkom jekom, I boanskom silom nekom, Spajajui vek sa vekom I oveka sa ovekom. Oko svakog svetlog groba -Ba ka' gore oko zvezdaPovesnica pria ovo: Hvatalo se neko kolo, Kolo mlado, kolo novo, Novo cvee, stabla stara; Due iste, srca mlada, Naslednici sveta ara; Tu se sleg'o ivot mladi Da se s grobom razgovara. "I ti pade, dragi brate!"

- "Nisam, deco, vas dok traje!" "Je l' ti borba bila teka?" "Pokuajte, milina je!" "ta si hteo? Kud si po'o?" - "Tamo gde se stii mora!" "Zar je vera tako jaka?" - "Uvek jaa od zlotvora!" "Malo nas je koj' bi smeli!" - Al' vas jaka sila kree!" "Zar ko moe stii celi?" - "Ko posumnja, nikad nee!" "A ko behu oni divi, Koji su te napred zvali, Koji su te ojaali, Koji su ti krila dali?"- To bejahu ideali! Bez njih nema vie leta Nad oblakom mraka gusta; Bez njih bi se malaksalo, Bez njih bi se brzo palo, Svet bi bio grob bez cveta, ivot prazan, - mladost pusta!" Oko svakog svetlog groba Prikuplj'o se ivot novi, Naslednici svetog ara, Kupili se sokolovi, Piju' duom svetle zrakeJest, tako je, brao draga, Ti grobovi nisu rake, Ve kolevke novih snaga! I vam je, jaoj, pao Stegonoa dinog stegaAl' je sin'o grobak novi: Vi stojite oko njega. Tu pogleda brat na brata, P'onda gore, p'onda u se, Grudi drku, usta ute, Ali due razumu se. Da l' to snaga nie nova? Daruj, Boe, blagoslova, Da vas zdrui bratska sloga, Zavetnike koji s' kupe Oko groba urinoga!

Tiho noi

Tiho, noi, Moje sunce spava; Za glavom joj Od bisera grana; A na grani K'o da neto bruji To su pali Siani slavuji: ice predu Iz svilenog glasa, Otkali joj Duvak do pojasa, Pokrili joj I lice i grudi, Da se moje Sunce ne probudi.