Dominacija IT u domenu poslovanja omoguila je da se u poslovnom procesu koji podrava aktivnosti logistike i upravljanje logistikom obezbede uslovi i mogunosti

za znaajno smanjenje trokova u poslovanju. Logistika proces planiranja, implementacije i kontrole fizikih tokova materijala I finalnih proizvoda od mesta ponude do mesta upotrebe gde se zadovoljenjem potroake tranje moe ostvariti profit Kotler Definicije drugih autora: Logistika je termin koji ukazuje na funkciju menadmenta koja podrava kompletan ciklus materijalnih tokova, od nabavke i interne kontrole proizvodnih materijala doplaniranja i kontrole u radnim procesima, kao i do nabavke, prevoza i distribucije krajnjih proizvoda Ove aktivnosti mogu obuhvatati i Servisiranje, opsluivanje kupaca, prognozu tranje, distribuciju informacija i komunikativne veze, upravljanje zalihama, manipulacije sa robom, planiranje redosleda realizacije procesa, snabdevanje delovima i servisnu podrku, izbor lokacije fabrika, skladita i opreme, pakovanje, vraanje robe na doradu, transport i smetanje otpadaka, saobraaj i transport, skladitenje i zalihe. Termin logistika se uglavnom primenjuje na aktivnosti unutar jedne kompanije organizacije, ukljuujui distribuciju proizvoda, S obzirom da termin lanci snabdevanja, takoe, obuhvata proizvodnju i nabavku ali ima mnogo iri fokus od logistike, ukljuujui viestruko povezane organizacije, snabdevae, proizvoae i prodavce u zajednikom radu na zadovoljenju potreba kupaca u proizvodima i uslugama/ Definicija logistike (Cristopher): proces strategijskog upravljanja nabavkom,transportom materijala i delova potrebnih za proizvodnju, kaoi skladitenje i distribucija gotovih proizvoda kroz kanale marketinga na taj nain da profit bude uvean putem efektivnogsistema porudbina (2005, p. 4). Cristopher u svojoj analizi logistikog menadmenta kao bitan deo ovog procesa izdvaja i upravljanje informacijama vezanim za sve logistike operacije unutar datog preduzea

Logistiki menadment obuhvata tri osnovna procesa: a) proces nabavke sirovina ili repromaterijala i njegovo rukovodjenje i skladitenje, b) Procese upravljanja i raspolaganja materijalom u okviru samogtoka proizvodnje i c) procese skladitenja finalnih proizvodai njihovo distribuiranje do krajnjih potroaa Savet profesionalaca menadmenta lanca snabdevanja (CSCMP) iz ikaga, koji predstavlja svetski najpoznatiju instituciju ove vrste, smatra da: logistiki menadment spada u sastavni deo menadmenta lanca snabdevanja Cristopher (ve pomenuti autor) definie menadment lanca snabdevanja kao: menadment odnosa sa dobavljaima i kupcima u cilju isporuke dodate vrednosti, po niim trokovima du celog lanca snabdevanja Logistiki menadment ili lanac snabdevanja Za razliku od logistikog menadmenta, lanac snabdevanja se sastoji od svih onih uesnika koji, na indirektan ili direktan nain, uestvuju u zadovoljenju potreba potroaa, a to najee podrazumeva: dobavljae, proizvodjae, transportere, skladitare, distributere i prodavce na malo. menadment lanca snabdevanja je pre svega okrenut ka potroaima, ova nova poslovna filozofija, odnosno strategija u kojoj preovladjuje planiranje svih segmenta kretanja dobara i informacija unutar distributivnog procesa, dobija svoju marketinku teinu. Kao relevantan u oblasti upravljanja lancem snabdevanja izdvajamo zakljuke CSCMP-a u kojima se kae da menadment lanca snabdevanja obuhvata sve aktivnosti vezane za nabavku resursa, kao i konverziju tih resursa uz koordinaciju svih partnera u lancu snabdevanja sa ciljem integrisanja glavnih poslovnih funkcija izmedju kompanija u jedan poslovni model visokih performansi. Sa druge strane, logistiki menadment predstavlja sastavni deo menadmenta lanca snabdevanja i ograniava se iskljuivo na operativne aktivnosti transporta, skladitenja, upravljanje materijalom, punjenje isporuka, kreiranje logistike mree, upravljanje zalihama, planiranje ponude i tranje na nivou jednog preduzea i upravljanje outsoursing strategijama. Strategija logistike i planiranje Ciljevi strategije logistike: Minimiziranje trokova Minimiziranje investicija Maksimiziranje usluga prema kupcima Nivoi planiranja u logistici: Strategijski Taktiki Operativni

Definicija lanca snabdevanja: Lanac snabdevanja (Supply Chain): Procesi koji ine ivotni ciklus a odnose se na tokove materijala, informacija, finansija i znanja, a ija svrha je zadovoljenje potreba krajnjeg korisnika za nekim proizvodima i uslugama i u kojima uestvuje vie medjusobno povezanih snabdevaa. Lanac vrednosti (Value Chain) Strana snabdevanja (supply side) sirovina, ulazna logistika i proizvodni procesi Strana potraivanja (demand side) izlazna logistika, marketing i prodaja. Shvata se i kao logistika mrea Dobavljai, proizvodnja, warehouses, distribucioni centri i izlaz maloprodaje kapaciteti i Sirovine Work-in-process (WIP) zalihe Gotovi proizvodi Upravljanje lancem snabdevanja supply chainmanagement (SCM) odredjenje pojma Upravljanje (menadment) lancima snabdevanja je aktivno upravljanje aktivnostima i vezama lanca snabdevanja da bi maksimalizovali vrednost proizvoda kupcu i ostvarili opravdanu kompetitivnu prednost. Predstavlja stalne napore preduzea i kompanija ili grupa kompanija da razviju i realizuju lance na najefikasniji i najefektivniji mogui nain. Upravljanje lancima isnabdevanja ima irok opseg, od pojedinanih preduzea koja preduzimaju korake da unaprede informacione tokove izmeu sebe i svojih snabdevakih partnera, do velikih trgovakihorganizacija koje trae naina da standardizuju transportnu i trokovnu praksu . Upravljanje (menadment) lancem snabdevanja prema tome predstavlja: menadment odnosa izmedju svih uesnika u jednom distributivnom kanalu, to predstavlja znatno iri pojam od logistikog menadmenta, koji je usko vezan za fiziku distribuciju robe i sirovina Ostale def: SCM se moe opisati kao: set usklaenih pristupa integraciji dobavljaa, proizvodjaa, skladita i prodavnica na taj nain to se proizvodi i doprema prava koliina proizvoda, na prave lokacije, u pravo vreme, uz minimiziranje trokova u sistemu dopremanja i uz odredjeni nivo servisa, odnosno satisfakciju potroakih zahteva (Simchi-Levi i Kaminsky " SCM predstavlja strategijsko upravljanje aktivnostima nabavke i konverzijematerijala u gotove proizvode koji se dostavljaju kupcu. Lanac snabdevanja predstavlja sistem posredstvom kojeg organizacija proizvodi i isporuuje sopstveneproizvode ili usluge u skladu sa zahtevima trita

Operacije i odluke upravljanja lancem snabdevanja uslovljene su i aktiviraju se na osnovu zahteva potroaa. Lanac snabdevanja definisan je od strane iskusnih strunjaka i protee se od dobavljaevih dobavljaa do kupevih kupaca. 80-tih godina 20. veka pojam upravljanja lancima snabdevanja (SCM ) razvio se i predstavljao potrebe integracije kljunih poslovnih procesa od originalnih snabdevaa do krajnjih korisnika. Originalni snabdevai su oni koji obezbeuju proizvode,usluge i informacije koje poveevaju vrednost za kupca ili za druge vlasnike zaliha. Cilj primene SCM je da kompanije i korporacije ukljue sebe u snabdevaki lanac razmenom informacija uzavisnosti od fluktuacije trita i proizvodnih sposobnosti. Znaaj upravljanja lancem snabdevanja Krai proizvodni ciklus kod proizvoda visoke tehnologije Manje mogunosti za akumuliranje istorijskih podataka o zahtevima kupaca bez SCM iroki izbor konkurentskih proizvoda oteava predvianje zahteva Rast tehnologije kao to je Internet omoguava bolju saradnju izmeu partnera u lancu Ako vi neete, konkurencija sigurno hoe - integrisanost, Glavni kupci kao - Wal-Mart zahtevaju za sve poslovne nivoe potpunu razvijenost lanca snabdevanja svojih dobavljaa Dostupnost SCM tehnologije na tritu Firme imaju pristup razliitim proizvodima Edwards) sa kojima integriu poslovne procese Lanac snabdevanja ukljuuje: TOKOVE MATERIJALA TOKOVE INFORMACIJA FINANSIJSKE TOKOVE Upravljanje lancem snabdevanja unapredjuje: PROCESE STRUKTURU TEHNOLOGIJU Kljune aktivnosti/procesi Primarni Definisanje ciljeva korisnikog servisa Transport Upravljanje zalihama Lokacija Sekundarni ili podravajui Skladitenje Obrada materijala i reenjima (e.g., SAP, Baan, Oracle, JD

Nabavka (kupovina) Pakovanje Planiranje proizvoda Procesiranje narudbina Pokretai lanca snabdevanja Gde se nalazi interes? Zahtevi kupaca Skraenje ivotnog ciklusa proizvoda Ubrzana ponuda proizvoda Poveanje efikasnosti maloprodaje Globalizacija Informacione tehnologije Kritini faktori uspeha Upravljanje kroz funkcije (Cross functional management) i vetine planiranja Sposobnost definisanja, merenja I upravljanja zahtevima za uslugama u skladu sa segmentima trita Informacioni sistemi Upravljanje odnosima i orijentacija ka dobiti Primena adekvatnog lanca snabdevanja Lanac snabdevanja kao efikasan proces za zadovoljenje kupca Efektivnost celokupnog lanca snabdevanja je vanija od efikasnosti svake organizacione jedinice ponaosob. Neophodni koraci 1. korak - Dizajniranje lanca snabdevanja Determinisanje mree lanca snabdevanja Identifikovanje zahtevanih nivoa usluge 2. korak Optimiziranje lanca snabdevanja Determinisanje putanja od snabdevaa do krajnjih kupaca Od kupaca do distributivnih centara Od distributivnih centara do proizvodnih pogona Od resursa sirovina do proizvodnih pogona Identifikacija ogranienja kod prodavaca, proizvodnih pogona i distributivnih centara Spoznaja ire slike Planirati nabavku, proizvodnju i distribuciju grupe proizvoda na dui vremenski period (tromeseno, godinje), a ne svaki proizvod pojedinano 3. korak - Planiranje toka materijala Determinisanje tanog toka i tajminga materijala Donositi odluke na osnovu projektovanih zahteva, preko lanca snabdevanja do resursa sirovina Tehnike-ERP 4. korak Procesiranje transakcija i kratkorono planiranje Narudbe kupaca pristiu nasumino U pitanju je raunovodstveni sistem koji prati i planira svaku narudbu kako bi uspeno odgovorio zahtevu kupca Popunjavanje narudbi, kao i dopuna istih.

Tok informacija u upravljanju lancem snabdevanja Informacije predstavljaju najvaniji element Neophodne su baze podataka Master fajlovi: Informacije o kupcima, proizvodima, materijalima, dobavljaima, transpotrerima, podaci o proizvodnji i distribuciji ne zahtevaju esto procesiranje Fajlovi koji sadre statusne informacije srce procesiranja transakcija praenje narudbi i status infrastrukture update se radi dnevno. Vrlo je vano koristiti iste informacije za kreiranje svih planova od struktuiranja mree do procesiranja svakodnevnih aktivnosti lanca snabdevanja. Upravljanje lancem snabdevanja sadri i brojne druge aktivnosti koje ne spadaju iskljuivo u logistiku oblast: a) operativnu strategiju koja podrazumeva odabir naina proizvodnje, koliine proizvedene robe i druga operativna pitanja, b) izbor marketinkih kanala, odnosno kanala plasmanaproizvoda, c) strategiju servisa potroaa, odnosno uspostavljanje odredjenog nivou usluge i kvaliteta proizvoda i d) upravljanje imovinom to najee predstavlja odabir lokacije u kojoj se vri proizvodnja, izbor maloprodajne, odnosno velikoprodajne lokacije, kao i izbor opreme neophodne za transport i proizvodnju. Upravljanje lancem snabdevanja ta obuhvata Cilj se moe opisno definisati i kao koordinisano planiranje i kontrola svakog procesa, to rezultuje saznanjem o tome da li su se potrebe krajnjeg korisnika ispunile potpuno. Upravljanje lancem snabdevanja jeste i planiranje i kontrola svih procesa povezanih partnera u snabdevakom lancu kako bi se zadovoljile potrebe krajnjeg korisnika. Odnosno, upravljanje lancima ukljuuje planiranje i kontrolu svih procesa, od proizvodnje sirovina do kupovine koju obavlja krajnji korisnik Planiranjem se definie za svaki proizvod koliko e sirovine i materijala biti kupljeno, koliko proizvoda napravljeno, distribuirano i prodato svakog dana, sedmice ili meseca. Kontrolisanje podrazumeva pridravanje utvrenog plana uprkos mnogim problemima koji mogu uticati na odstupanje od procesa. Ako su sve relevantne informacije dostupne svakoj kompaniji, ona u lancu snabdevanja ima mogunost i sposobnost da vri optimizaciju kompletnog snabdevakog lanca, a ne samo suboptimizaciju na lokalnom (sopstvenom) nivou. Uvoenje SCM uspeno vodi novoj vrsti takmienja na globalnom tritu, gde takmienje nije vie kompanija protiv kompanije ve uzima formu snabdevakog lanca protiv snabdevakog lanca . Ciljevi: Ciljevi lanca snabdevanja mogu biti razliiti od situacije do situacije. Za funkcionalne proizvode, ekonominost predstavlja kritian faktor. Za inovativne proizvode, pouzdanost predstavlja vaan faktor.

U literaturi je prisutan vei broj slinih definicija cilja. Na primer: U teoriji, lanci snabdevanja zahtevaju poklapanje zahteva sa snabdevanje i rad sa minimalnim stanjem zaliha. Kada bi sva preduzea uesnici u lancu snabdevanja poslovala odvojeno i nastupala sa sopstvenim poslovnim strategijama, njihov zbir trokova prevazilazio bi trokove koji nastaju integrisanim poslovanjem ovih kompanija unutar lanca snabdevanja. proizvod koji bi bio rezultat integisanog poslovanja svih uesnika unutar lanca snabdevanja bio bi znatno konkurentniji na tritu u odnosu na proizvod nastao saradnjom kompanija van lanca snabdevanja. Uspeno upravljanje lancem snabdevanja mora rezultovati poboljanjima u dodirnim oblastima poslovanja. Upravljanje je jasno fokusirano na: Poveanju profita Bolju eksploataciju resursa Redukciju trokova. Zadovoljenje krajnjih potroaa (kupaca) Krajnji kupac jedini ubacuje stvarni novac koji pokree lanac aktivnosti kod svih partnera Svako dobija deo tog novca koji je proporcionalan njegovoj dodatoj vrednosti Efikasni odgovor potroaa (ECR-efficient comsumer response) Vano je razumeti ponaanje potroaa (razumeti glas trita) Svi delovi lanca snabdevanja moraju da budu integrisani radi podele fokusa krajnjeg kupca. IT obezbeujeu deljenje informacija du lanca snabdevanja ime se izbegava kanjenje meu operacijama Efikasnost lanca Analizom celog lanca eliminiu se izvori kanjenja ili gomilanja zaliha, da bi se skratilo vreme ciklusa ili trokovi rada Tanak (lean) lanac dobavljaa: snabdevanje se inicira samo kada je neophodno (vuenje proizvoda i usluga) Transparentnost trokova, kvaliteta, rokova itd. Precizno definisani sporazumi izmeu kupaca i snabdevaa koji definiu ko ta treba da uradi Kontinuirano poboljanje perforrmasi snabdevaa i eliminacije otpada, radi smanjivanja cene proizvoda i usluga kupcu Fleksibilnost lanca dobavljaa Lanac dobavljaa mora da bude fleksibilan da bi reagovao uspeno na neizvesnosti i razna ometanja Primer: modna konfekcija, raunarske komponente Agilnost (agility): Trini fokus i tankokoa procesa, brzo kretanje proizvoda i usluge du lanca i delejnje informacija du lanca Promene i ometanja se lako reavaju Tankost (lean) procesa, moe dovesti do krutih procesa koji su jako osetljivi na poremeaje Primer: Ako nema zaliha, ne mogu se kompenzovati poremeaji u snabdevanju.

Razliiti aspekti optimizacije lanaca snabdevanja ukljuuju zajedniko delovanje sa snabdevaima sa ciljem da se eliminiu uska grla, definie strategija lokacije izvora, uspostavi balans izmeu najniih materijalnih trokova i transporta, implementira tehnologija Just- In-Time u optimizaciji proizvodnog toka, odrava pravi odnosa lokacije fabrika i skladita u slubi trita kupaca i korienje lokacije/alokacije, analize ruta vozila, dinamikog programiranja SCM - prednosti Poveanjem stepena integracije izmedju svih uesnika u okviru lanca snabdevanja, preduzea koja uestvuju u ovom lancu postaju konkurenija Osim smanjenja trokova poslovanja, menadment lanca snabdevanja omoguuje onim preduzeima koje su u njega ukljuene da poboljaju svoj servis potroaa, dobiju na kvalitetu proizvoda ili usluge to se odraava kroz poveanje pouzdanosti i poverenja kod krajnjih potroaa. Takoe se postie diferencijacija u odnosu na konkurenciju, a najbitniji preduslov za poboljanje servisa potroaa jeste nesmetan protok informacija izmeu svih aktera u distributivnom kanalu lanca snabdevanja. Neophodno je da protok informacija bude dvosmeran i mreno strukturiran, to podrazumeva povratne informacije u smeru od krajnih potroaa ka svim ostalim akterima lanca snabdevanja. tok informacija Upravljanje tokom informacija preko lanca snabdevanja ima za cilj dostizanje nivoa sinhronizacije koja e obezbediti odgovarajue potrebe prema kupcima uz istovremeno sniavanje trokova Kljuni faktori za efikasnost SCM: informacije komunikacija kooperacija poverenje Zahtevi trita: Personalizacija pregledi i usluge za kupce Kolaboracija planiranje odnosa sa partnerima distributerima i dobavljaima Real-time obaveze za projektovanje, proizvodnju, zalihe, kao i kapaciteta transporta Fleksibilne logistike mogunosti da se obezbedi pravovremena realizacija Praenje narudbi & izvetavane preko veeg broja prodavaca i prevoznika Faktori koji doprinose pojavi - Bullwhip Potreba za predvidjanjem praksi Upravljanje min-max zalihama (dopuna zaliha na predvieni nivo) Zahtevano vreme Due vreme vodi u veu varijabilnost u proceni prosenih zahteva, i poveava varijabilnost i trokove bezbednosti zaliha Paketno naruivanje (Batch ordering) Gornja i donja granica naruivanja Fiksni trokovi

 Transportni trokovi (e.g., trokovi goriva) Prodajne kvote Fluktuacija cena Politika promocije diskonta Nedostatak centralizovanih informacija Interes za SCM se poveava Zato? Kako proizvodnja postaje sve efikasnija (ili je outsourced - poslovi se odvijaju kod partnera i snabdevaa) , kompanije iznalaze nove naine za smanjenje trokova Nekoliko uspenih pria : Efikasnost SCM u Walmart, HP, Dell Computer SCM podrazumeva obuhvatni, integrisani uvid od upravljanja materijalom do naruivanja i kupovine, preko distribucije Veliki rast interesovanja za web poveao je broj web zasnovanih modele za lance snabdevanja: od dot com prodavaca do B-2-B poslovnih modela Procesi: Push paradigma SCM guranje Za push-zasnovan SCM je potreban dui peroid za reagovanje i menjanje trita Na push-zasnovanom lancu snabdevanja, odluivanje o proizvodnji ili proizvodnom programu, se obino zasniva na dugoronom planiranju U push-zasnovanim strategijama, iskustvo SCM pokazuje poveanje transportnih trokova, visoki nivo zaliha i velike proizvodne trokove Pull paradigma SCM povlaenje U pull-zasnovanom lancu snabdevanja, proizvodnja je voena tranjom tako da postoji koordinacija sa kupcima u skladu sa njihovim zahtevima Potrebno vreme isporuke se redukuje i lake ga je kontrolisati u pull-zasnovanom SCM-u Ovi sistemi su tei za implementaciju kada je potrebno due vreme isporuke, pa je nepraktino udovoljiti informacionim zahtevima