Anda di halaman 1dari 21

BEKE GODlNE UENJA I MUENJA

Kada mi je umrla majka, sudbina je u nekom pog1edu ve donela svoju od1uku. U njenim poslednjim mesecima bo1ovanja putovah u Be da bih polagao prijemni ispit u akademiji. Opremljen debelim pakovanjem crtea, dao sam se onda na put, uveren da cu ispit moi da polozim kao od ale. U realki sam ve bio daleko najbolji crta u svom razredu; otada se moja sposobnost jo izvanredno dalje razvila, te mi je tako zadovoljstvo sobom doputalo da ponosito i sreno oekujem najbolje. Jedna jedina senka nastupila bi povremeno: a to je da je moj slikarski talenat ini se mogao biti nadmaen crtakim, posebno na skoro svim podrujima arhitekture. Takoe je, meutim, rasla i moja zainteresovanost za graevinarsku umetnost i to sve vie i vie. To se jo ubrzalo naroito od kako sam sa jo nepunih esnaest godina, po prvi puta mogao da otputujem u Be, na dve nedelje u posetu. Otputovao sam tamo da bih prostudirao ga1eriju slika u dvorskom muzeju, ali sam skoro jedino za muzej imao oi. Danima od ranog jutra do u kasnu no jurio sam od jedne znamenitosti do druge, ali su to uvek bile graevine, koje su me opinjavale u prvom redu. Satima sam tako mogao da stojim pred operom, satima da se divim parlamentu; cela ulica Ring delovala je na mene kao arolija iz hiljadu i jedne noi.A sada sam, dakle, bio po drugi put u lepome gradu i ekao s goruim nestrpljenjem, ali i gordim samopouzdanjem na rezultat mog prijemnog ispita. Toliko sam bio ubeen u uspeh da me je saoptenje o odbijanju pogodilo kao neoekivani udar groma iz vedrog neba. A ipak je ba tako bilo. Kada sam se predstavio rektoru i izneo mu svoju molbu za objanjenje razloga mog neprijema u optu kolu slikanja na akademiji, taj gospodin me uporno uveravae da se iz mojih podnetih crtea nedvosmisleno iskazuje moja nenaklonost ka slikaru, jer moja sposobnost ipak tako upadljivo pociva u oblasti arhitekture; za mene nikada ne bi dola u pitanje slikarska vec arhitektonska kola na akademiji. I jo je pre svega bilo neshvatljivo to da do sada nisam pohaao nikakvu graevinsku kolu i inae neku nastavu arhitekture. Teko pogoen napustih hanzensko raskono zdanje na Silerplacu, po prvi put u svom mladom ivotu u potpunoj nesaglasnosti sa samim sobom. Jer, to to uh o svojoj sposobnosti, uini mi se kao da odjednom otkrih blesak munje moje dvojnosti, od koje sam jo poodavno patio a da dosad nikako ne uspeh da iznaem razlog to i zbog ega. Za nekoliko dana saznadoh eto i sam, da bih jednom mogao da postanem graevinar, arhitekta. Naravno, put je bio neuveno teak; jer ono to sam do sada iz inata i prskosa proputao u realki, sada je trebalo da mi se gorko osveti. Pohaanje kole arhitekture na akademiji bilo je uslovljeno pohaanjem graevinske tehnike kole, a pristup u nju uslovljavala je prethodno poloena matura na nekoj srednjoj koli. Sve to mi je u potpunosti nedostajalo. Prema 1judskim procenama, ispunjenje moga sna da postanem umetnik nije vie bilo, dakle, moguce. I kada sam onda po majinoj smrti po trei put, a time i za mnogo godina otiao u Be, u mene se sa proteklim vremenom vratio mir i odlunost. Raniji prkos je iznova stupio na scenu i konano je moj cilj bio postavljen. Hteo sam da postanem arbitekta a otpori su bili tu. Da se pred njima kapitulira, ili da se oni slome. A lomiti sam hteo te otpore, uvek imajui sliku oca pred oima koji se jednom uzdigao od siromanog seoskog i usterskog momka do visina dravnog inovnika. Pri tom je moje polazite bilo ve ipak bolje, mogunost borbe time utoliko laka; i ono to mi se onda priinjavalo kao otro seivo sudbine, danas slavim kao mudrost provienja. Time to me je boginja nevolje uzimala u svoje macehinsko naruje i esto mi tako pretila da me zdrobi, rasla je u meni volja za otporom i konano je ta moja volja postala pobednikom. To mislim o ondanjem vremenu, vremenu kada sam postao vrst i kada sam vrst mogao biti. I vie jo od toga, slavim to vreme i zato, to me je izbacilo iz uukanosti mekunoga ivota, to je majinog sinia izvuklo iz udobnih dueka i dodelilo mu gospodu brigu za novu mater, to je ono srljajuceg u bitke zavitlalo u svet patnje i siromatva i omoguilo mu da upozna one za koje je kasnije trebalo da se bori.

U to vreme trebalo je da mi oi budu otvorene pred dvema opasnostima, koje sam pre toga obe jedva i imenom znao, a u svakom sluaju ne i shvatao u njihovom uasnom znaaju za egzistenciju nemakog naroda: Marksizam i Jevrejstvo. Be, grad koji mnogima vai za pojam bezazlene veselosti i lagodnosti, kao sveani okvir ljudi u krilu zadovoljstva, za mene je na alost samo ivo seanje na najtuniji deo moga ivota. I danas jo moe ovaj grad da u meni pobudi samo sumorne misli. Pet godina bede i jada su u meni sadrani u imenu ovoga Feakenskoga grada. Pet godina za koje sam najpre kao pomoni radnik, potom kao maleni slikar, morao sebi da zaraujem hleb; moj vaistinu mravi, oskudni bleb, koji pa nikada i nije bio dovoljan da bi se utolila i najobinija glad. Ona, ta glad, bila je u to doba moj verni uvar, koji me kao jedini skoro nikada nije naputao, koji je u svemu bukvalno sve samnom delio. Svaka knjiga, koju sam sebi priutio, izazivala je njegovo ivo uee, poseta operi doputala mu je da mi ponovo pravi drutvo danima potom; bila je to trajna borba s' mojim prijateljem koji nije imao saoseanja. Pa ipak sam ba u to vreme uio kao nikad dotada. Pored moje umetnosti graevinarstva, ree, od usta otkinute posete operi, imao sam kao jedinu radost vie knjiga samo. itao sam tada beskrajno mnogo, i temeljno. Sve to mi je inae tako i preostajalo od mog slobodnog vremena, odlazilo je bez ostatka na moj studij. U malo godina, stvorio sam tako sebi osnove jednog znanja, iz kojeg jo i danas crpim snagu. Ali i jo vie nego to. U to vreme formirala se u meni jedna slika sveta i jedan pogled na svet, to je postalo granitnim fundamentom moga tadanjeg delanja. Samo malo sam imao jo da douim uz ono to sam onda jednom sebi stvorio, da menjam nisam morao nita. Naprotiv. Danas vrstvo verujem u to, da uopte uzev sve stvaralake ideje naelno nastaju jo u mladosti, ukoliko kod nekih takve uopte postoje. lstiem razliku izmedu znanja starosti, koja jedino moe da ima vanosti u jednoj veoj temeljitosti i oprezu kao rezultat iskustva dugog ivota i genijalnosti mladosti, koja u neiscrpnoj plodotvomosti istresa misli i ideje, a da ih ponajpre usled mnotva njihove brojnosti ak ne moze ni da obradi. Ona liferuje materijal za gradnju i planove za budunost, iz kojih mudrija starost uzima kamen, obrauje ga i izvodi tu gradnju, ukoliko takozvana mudrost starosti ne ugui genijalnost mladosti. ***

ivot koji sam tada vodio u oinskom domu malo se razlikovao, ili se nije ni u emu razlikovao od ivota svih ostalih. Novi dan sam mogao da oekujem bez brige i za mene nije postojao socijalni problem. Okolina moje mladosti sastojala se od kruga sitnog graanstva, dakle od jednog sveta, koji je imao veoma malo zajednikog sa istim manuelnim radnikom. Jer ma koliko je na prvi pogled moglo izgledati neobino, ipak je jaz izmedu ba ovih ni u kom sluaju ekonomski sjajno situiranih slojeva i radnika manuelca esto dublji nego to se misli. Razlog ovoga, da kaemo, neprijateljstva lei u strahu jedne drutvene grupe, koja se tek kratko vreme izdigla iz nivoa manuelnih radnika, da ponovo ne potone u stari, malo potovani stale, ili da se moda bar ne rauna da mu jo pripada. Uz to dolazi jo kod mnogih i odbojna uspomena na kulturnu bedu tih donjih klasa, esta sirovost u meusobnom ophoenju u njima, pri emu sopstveni, makar i veoma maleni poloaj u drutvenom

ivotu doputa da se svaki dodir sa tom prevazienom kulturnom i ivotnom stepenicom smatra kao neizdrivo optereenje. Tako se deava da ee velikodostojnik, onaj odvajkada na vioj drutvenoj lestvici, bez kompleksa silazi i ka poslednjem svome sabratu oveku, nego to to skorojevi koji se uzdigao moe samo i kao mogunost za sebe da zamisli. Jer, skorojevi, koji se uzdigao je pa i svaki onaj koji se sopstvenom snagom probio navie iz dosadanjeg zivotnog poloaja. Meutim, ta esto veoma otra borba doprinosi da mora da odumre svako saoseanje. Sopstveno bolno rvanje za egzistenciju ubija oseanje za bedu onih koji su ostali dole. Sa mnom je sudbina u tom pogledu iskazivala milosre. Time to me je prisilila, da se ponovo vratim u taj svet siromatva i nesigurnosti, koji je jednom moj otac tokom svoga ivota napustio, stigla mi je s oiju koprenu ogranienog malograanskog vaspitanja. Tek sada upoznadoh ljude; upoznao sam razlikovanje izmeu ispraznog sjaja ili brutalne spoljanjosti i njenog unutrasnjeg bia. Be je po prelasku u ovaj vek spadao ve u socijalno najnepovoljnije gradove.Blistavo bogatstvo i odbojno siromatvo smenjivali su jedno drugo u naglim promenama. U centru i u unutranjim rejonima osealo se tako snano pulsiranje 52-milionskog carstva sa svom tako problematinom arolijom jedne mnogonacionalne drave. Dvor s njegovim zasenjujuim sjajem delovao je slino kakvom magnetu na bogatstvo i inteligenciju ostalog dela drave. K' tome je dolazila jo i jaka centralizacija po sebi habzburke monarhije. U njoj se jedino pruala mogunost da se ova kasa naroda dri u vrstoj formi. Posledica toga bila je, meutim, jedna izvanredna koncentracija visoke i najvie vlasti u glavnome i rezidentalnom gradu. A Bec nije ipak bio samo politika i duhovna centrala stare dunavske monarhije, ve i privredna. Nasuprot armiji visokih oficira, dravnih inovnika, umetnika i naunika stajala je jo vea armija radnika, bogatstvu aristokratije i trgovakog stalea - krvavo siromatvo. Ispred palata ulice Ringl 2 lunjarale su hiljade nezaposlenih, a ispod te Via triumphalis stare Austrije stanovali su u mutnom odsjaju i blatu kanala beskunici. Jedva da je u bilo kome nemakom gradu moglo boIje da se studira socijalno pitanje nego u Beu. Ali neka se niko ne vara. Ovo "studiranje" se nije moglo dogoditi odozgo prema dole. Onaj ko se sam ne nae u klemama ovih pridavljujucih zmija nikada nee upoznati njihove otrovne zube. U svakom drugom sluaju ne izbija na povrinu nita drugo do isprazno brbljanje i lana sentimentalnost. Oboje su tetni. Prvo zato to se nikada nee moi prodreti do sri problema, a drugo stoga sto se problem zaobilazi. Ne znam ta je pogubnije: neobraanje panje na socijalnu bedu koje doputa onima koje je srea povlastila ili koji su sopstvenirn zaslugama izgubili da ne vide te nevolje svakodnevice, ili oni koji takoe visoko diu nos, a opet su ponekad napadno netaktini i smilostive se da se spuste, priblie nevoljnicima poput izvesnih mondenskih ena u jaknama i pantalonama to "oseaju narod". Ovi su vei grenici nego sto oni u svom umu bez instinkta mogu da shvate. Stoga je onda, na njihovo sopstveno uenje, rezultat nekog s njihove strane forsiranog socijalnog ''nastojanja'' uvek ravan nuli, esto ak izaziva i odbijanje s' indignacijom; to se onda naravski uzima kao dokaz nezahvalnosti naroda. Da jedna socijalna delatnost s tim nema nita, pre svega ne sme da polaze pravo na zahvalnost, jer ona ne treba da udeljuje milost, ve da uspostavlja prava, tako neto nerado ulazi u glave takvih. uvao sam se toga da na taj nain prouavam socijalno pitanje. Time to me je ono uvuklo u krunu putanju svoje patnje, izgleda da mi nije dalo pozivnicu za "uenje", nego se tavie htelo oprobati na meni samome. Nije bilo ni njegova zasluga da je pokusni kuni krepko i zdravo podneo operaciju. Kad sada hou da pokuam da ponovo interpretiram redosled mojih ondanjih oseanja s dananjeg aspekta, onda to ni u kom sluaju ne moe ni priblino da izgleda potpuno; jedino bi trebalo ovde da budu prikazani oni najbitniji i za mene najpotresniji utisci a sa malo pouka, koje sam u ono vreme stekao. Najee mi onda nije bilo teko da naem nekakav posao, jer ja ipak nisam bio priueni zanatlija, nego sam morao kao pomoni radnik a esto kao radnik s privremenim zaposlenjem da osiguravam sebi hleb nasuni. Pri tom sam stao na stanovite svih onih, koji su otresali s nogu Evrope prainu s neumoljivom namerom da u Novom svetu zasnuju sebi jednu novu egzistenciju, osvoje novi

zaviaj. Osloboeni od svih dotad paraliuih predstava o pozivu i staleu, o okolini i tradiciji, grabili su sad za svakom moguom zaradom, koja bi im bila ponuena, dohvatali se svakoga rada, sve vie se uvrujuci u shvatanju da poteni rad nikog ne sramoti, sasvim svejedno kakve bi on vrste mogao biti. Tako sam i ja bio reen da obema nogama uskoim u za mene novi svet i da se u njemu probijem. Da se tu i tamo uvek nae neki posao, spoznao sam uskoro, ali isto tako brzo sam saznao kako se on lako opet moe i da izgubi. Nesigurnost dnevne zarade za hleb vrlo brzo mi se ukazala kao jedna od najteih tamnih strana novog ivota. Naravno da ''priueni'' radnik nije tako esto bacan na ulicu kao to je to bio sluaj s nepriuenim; ali i on nije u potpunosti bio bezbedan od takve sudbine. Kod njega je, pored gubitka hleba usled nedostatka rada, dolazilo do nezaposlenosti i zbog ogranienja kvota ili sopstvenog trajka. Ovde se ve svetila nesigurnost dnevne zarade u celokupnoj privredi na najdrastiniji nain. Momak sa sela koji doluta u velegrad privuen toboe ili bogme ak i zaista lakim radom, kraim radnim vremenom, ali najee zasenjujucim svetlima, kojima je u stanju da zablista velegrad, je jo naviknut na izvesnu sigumost zarade. On uobiajava tek onda da napusti staro mesto ukoliko mu se novo ukae na vidiku. Najzad, nedostatak zemljoradnika je veliki, verovatnoa dueg izostanka mogunosti za rad je po sebi mala. Greka je sad jo verovati, da bi mladi momak koji se zaputi u velegrad predodreeno bio od slabije grae nego onaj koji se usrdno radei ishranjuje na seljakom pragu. Ne, naprotiv: iskustvo pokazuje da se svi emigrirajui elementi pre sastoje od najzdravije i najdelotvornije prirode, nego recimo obratno. U ove emigrante ne ubrajaju se samo oni koji su emigrirali u Ameriku, ve i mladi seoski sluga koji se reio da napusti zaviajno selo i otputuje u strani velegrad. I on je isto tako spreman da se suoi s neizvesnom sudbinom. Najee on dolazi u veliki grad s neto novca u depu, nije prinuen, dakle, jo prvih dana da skapava od gladi ako mu nesrea na due vreme onemogui da nae posao. Gore je, meutim, za njega ako on za kratko vreme izgubi naeno radno mesto. Nalaenje jednog novog je, posebno zimi, esto veoma teko, ako ne i nemogue. Prvih nedelja jo nekako i ide. On prima potporu za nezaposlene iz kasa svog sindikata i izgurava nekako kako je mogue. Meutim, kada su i poslednja sopstvena parica i pfenig potroeni, a kasa usled dugog trajanja nezaposlenosti prekine potporu, nailazi velika nevolja. Sad on onda lunjara naokolo gladujui, zalae i prodaje esto i poslednje to ima, sve pohabaniji je u svojoj odei i tone time i spolja gledano u jednu sredinu, koja ga jo pored telesne nesree i duevno zatruje. A ako je jo i beskunik i ukoliko je to (kao to je esto sluaj) upravo usred zime, onda jad ve postaje naroito velik. Najzad, on i nae ponovo nekakav posao. Ali, igra se ponavlja. Po drugi put ga to pogaa slino prvome, trei put jo tee, tako da on lagano ui da sve ravnodunije podnosi onu venu nesigurnost. Konano, ponavljanje postaje navika. Tako se namamljuje inae vredan ovek u svom punom ivotnome opredeljenju da lagano sazre u instrument onih koji ele da se njime poslue u niske svrhe i koristi. Tako esto je on bio bez krivice nezaposlen, da mu sad manje ili vie i nije do toga ak ni da li se radi o tome da se treba izboriti za ekonomska prava, ili za unitenje dravnih, drutvenih ili opte kulturnih vrednosti. On e, ako ve nije ni postao trajkaki nastrojen, postati zasigurno ravnoduan za svaku vrstu trajka. Ovaj proces mogao sam na hiljadama sluajeva otvorenih oiju da pratim. to sam due posmatrao igru, tim vie je u meni rasla odbojnost prema milionskom gradu, koji ljude ponajpre halapljivo vue k' sebi, da hi ih potom tako stravino smrvio. Pri dolasku su oni jo uvek pripadali svome narodu; ako su ostajali, on, narod, ih je gubio. I ja sam bacan tamo-amo snagom tog svetskog grada i mogao sam dakle na sopstvenom telu da isprobam dejstvo takve sudbine i duevno da je kuam. A video sam i jo neto: brza promena od posedovanja do neposedovanja i obratno, kao i time uslovljeno tumbanje od stanja zaraivanja do stanja praznih depova unitavala je kod mnogih oseaj tedljivosti a isto tako i smisao za razborito ivotno usmerenje. Telo se izgleda lagano navikava na to da u dobrim vremenima zahvata iz punog valova a u ravim da gladuje. Glad dakle, izvitoperi svaku nakanu za kasnije razborito planiranje u boljim vremenima zaraivanja, time to ona njom izmuenog nesrenika namamljuje u stalnoj nekakvoj fatamorgani pred lane slike nekog sitnog blagostanja i taj san ume da podigne do takve jedne enje, da to bolesno htenje dovodi do kraha svaku samokontrolu, im to zarada i plata nekako dozvole. Stoga dolazi do toga da onaj koji tek to je

dobio zaposlenje zahoravi krajnje nerazborito da planira za dalji ivot, da bi u punom jeku iveo od dana do dana. To dovodi sve do razbucavanja malog domainstva, poto ak i ovde izostane mudro planiranje; u poetku ostaju prinadlenosti jo za pet umesto za sedam dana, kasnije samo veinom za tri, najzad za jedva jedan dan, da bi na kraju u prvoj noi ve sve bilo profuckano. A kod kue tamo su onda esto ena i deca. Neretko postaju i oni inficirani takvim ivotom, naroito ako je ovek po sebi dobar prema njima, pa ih ak na svoj nain i voli. Onda se nedeljna plata profuka kod kuce zajedno za dva, tri dana; jede se i pije dok je novac tu, a poslednjih dana se zajedno gladuje. A onda se ena odunja u komiluk ili okolinu, pozajmi si malo, zadui se malecnim dugovima kod bakalina i pokuava tako da namiri poslednje zle dane nedelje. U podne sede svi oni zajedno pred polupraznim inijama, ponekad ak i pred sasvim praznim, i ekaju na dolazei platni dan, govore samo o njemu, planiraju, i dok gladuju, ve ponovo sanjare o dolazeoj srei. Tako se i mala deca ve od njihove najranije mladosti upoznavaju sa tim jadom. Ravo se medutim zavi, ako mu od samog poetka ide sopstvenim krivudavim putevima, a ena, upravo za ljubav dece, nastupa protiv njega. Onda nastaje svaa i tunjava i u toj meri u kojoj je mu svojoj eni vei tuin, priblii se on i alkoholu. Svake nedelje je on sada pijan, a u nagonu somoodranja za sebe i svoju decu grabi ena i poslednji gro, koji ona mora takvom muu da nekako izbije iz dzepa na njegovom putu od fabrike do prvarnice. A doe li on najzad nedeljom ili ponedeljkom i sam kui, pijan i brutalan, uvek, meutim, opeljeen, onda nastaju takve scene da Boe sakloni. Na stotinama primera sam tako neto i sam doiveo, u poetku odbojno, ak i s' indignacijom, da bih kasnije celu tragiku te patnje shvatio i razumeo one dublje razloge za to. Bile su to nesrene rtve ravih odnosa. Skoro jo sumorniji bili su onda stambeni odnosi. Stambena beda bekog pomonog radnika bila je uasna. Kosa mi se i danas die na glavi kada pomislim na te jadne stambene peine, na svratita i masovna konaita, na te mrane slike ubreta, odvratne prljavtine i onog jo i najgoreg, goreg od goreg. Kako e morati i kako mora sve to jednog dana da bude, kada se iz tih pilja bede i jada izlije struja raspojasanih robova nad ostalim tako bez promiljanja sebi dovoljan svet tobonjeg blinjeg oveka i oveanstva! Jer, bez misli u glavi je taj drugi svet. Bez misli u glavi puta taj svet da stvari idu svojim tokom tako, a da u svome nemanju instinkta ak i ne sluti, da e pre ili kasnije sudbina nasrnuti u odmazdu, ako ljudi na vreme ne umire tu sudbinu. Kako sam danas zahvalan onom provienju koje me je pustilo u tu kolu. U njoj nisam mogao vie da sabotiram ono to mi se nije dopadalo. Ona me je brzo i temeljno vaspitala. Ako nisam tada hteo da oajavam zbog ljudi iz moje okoline, onda sam morao nauiti da razlikujem izmeu njihovog spoljanjeg bia i ivota i uslova njihovog razvitka. Samo tada se moglo sve to podneti, a da se ne klone. Onda su izrastali iz sve te nesree i jada, iz ubreta i spoljnjeg propadanja ne vie ljudi, vec tuni rezultati tunih zakona; pri emu me je teina sopstvene, ipak nipoto lake ivotne borbe uvala od toga da eto sada u plaljivoj sentimentalnosti ne kapituliram pred propalim zavnnim produktima takvoga razvojnog procesa. Ne, to tako nije smelo da bude shvaeno. Ve tada sam sagledao da ovde samo moe jedan dvostruki put da vodi ka cilju poboljanja ovih prilika. Najdublji socijalni oseaj odgovornosti za uspostavljanje boljih osnova naeg razvoja, paralelno sa brutalnom odlunou u sasecanju nepopravljivih izopaenika. Tako kao to priroda koncentrie najveu svoju panju ne na odranje postojeeg, nego na usavravanje potomstva, kao nosilaca vrste, tako i u ljudskom ivotu manje treba da se radi o tome da se postojee loe vetaki oplemenjuje, a to je shodno predispozicijama oveka u devedeset devet posto sluajeva nemogue, nego o tome da se neilazeem razvoju od samoga poetka obezbede zdraviji putevi. Ve za vreme moje beke borbe za golu egzistenciju bilo mi je jasno da socijalna delatnost nikad i nipoto ne sme da se ogleda u tako isto smenim kao i nesvrsishodnim tamburanjima o blagostanju, ve mnogo vie u uklanjanju takvih osnovnih nedostataka u organiziciji naeg privrednog i kulturnog ivota, koje moraju da vode do izopaenja pojedinaca ili najmanje mogu do toga da dovedu. Tekoa nastupa poslednjim i najbrutalnijim sredstvima protiv dravno neprijateljskog zloina ne lei ipak ponajmanje ba u nesigurnosti suda o unutranjim pokretakim razlozima ili uzrocima takvih pojava

u naem dobu. Ova nesigurnost se moe samo obrazloiti u oseanju sopstvene krivice za takve tragedije propadanja; ona meutim paralie svaku ozbiljnu i vrstu odluku i doprinosi na taj nain, jer je kolebljiva, i slabom i polovinom sprovoenju ak i najneophodnijih mera za samoodranje. Tek kada jedno vreme ne bude vie u senci duhova sopstvene svesti o svojoj krivici, zadobie se unutranjim mirom spoljna snaga, da se brutalno divlji izdanci iseku, korov iskoreni. Poto austrijska drava nije uopte ni znala ni poznavala socijalno pravo i zakonodavstvo, njena slabost u suzbijanju ak i zlih izopaenja bila je toliko jasna da je prosto bola oi. Ne znam zaista, ta me je opet u to vreme najvie uasavalo: ekonomska beda mojih ondanjih drugara, ili vaspitna i moralna sirovost, odnosno niskost njihove duhovne kulture. Koliko li se samo esto ne srozava nae graanstvo pri svoj svojoj moralnoj razoruanosti, kada sa zna iz usta nekog jadnog probisveta iskaz, da mu je svejedno, je li Nemac ili ne, da se on svugde osea podjednako dobro, ukoliko samo ima svoje neophodne prihode. Taj nedostatak "nacionalnog ponosa" se onda oplakuje na sva usta i manifestuje se zbog takvog jednog dranja snaan izraz gaenja. Koliko li ih je, meutim, sebi samima izvolelo postaviti pitanje ta li je to zapravo kod njh samih uzrok njihovog boljeg dranja? Koliko li njih shvata taj bezbroj pojedinih seanja na veliinu otadbine, nacije, u svim oblastima kulturnog i umetnikog ivota, koji im kao zbirni rezultat omoguava opravdani ponos to smeju da budu pripadnici jednog tako blagoslovenog naroda? Koliko li njih sluti kako je veoma veliki ponos na otadbinu zavisan od saznanja veliine iste u svim tim oblastima? Razmiljaju li nai graanski krugovi o tome u kako smenom obimu se te pretpostavke za ponos na otadbinu proiznose "narodu"? Ne moe se nai izgovor, da "u drugim zemljama zaboga nije drukije", ali radnik tamo ipak stoji vrsto uz svoj narod. ak ako bi to i bilo tako, ne bi sluilo kao izvinjenje za sopstvene propuste. Ali nije tako. Jer ono to mi oznaavamo uvek kao "ovinistiko" vaspitanje npr. francuskog naroda, nije meutim, nita drugo nego preterano isticanje veliine Francuske u svim oblastima kulture, ili kako uobiajava Francuz da kae "civilizacije". Mladi Francuz upravo nije vaspitavan u duhu objektivnosti, ve je usmeren na subjektivan pogled, koji se samo onda moe osmisliti, ukoliko se radi o znaaju politike ili kulturne veliine svoje otadbine. Ovo vaspitanje e pritom imati da se koncentrie uvek na opta, sasvim krupna gledita, koja se, ako je potrebno, u veitom ponavljanju utiskuju u pamenje i u oseanje naroda. Ali sad jo dolazi u nas, pored negativnog greha propusta, jo i pozitivno razaranje ono malo preostalog koje je imao sreni pojedinac da naui u koli. Pacovi politikog trovanja naeg naroda proderu i to malo iz srca i seanja irokih masa, ukoliko ve nisu beda i jad uinili svoje. I zamislimo sad sledee: U jednom podrumskom stanu koji se sastoji od dve tamne sobe stanuje jedna sedmolana radnika porodica. Meu petoro dece je i jedan deak od, pretpostavimo, tri godine. To je starosno doba u kome detetu prvi utisci stiu do svesti. Kod obdarenih se nalaze jo i u poodmakloj starosti tragovi seanja iz tog vremena. Ve sama ta teskoba i pretrpanost prostora ne vode do povoljnog odnosa. Svaa i tunjava e esto ve i usled toga da nastanu. Ljudi ovako ne ive jedni s drugima ve pritiskaju jedni druge. Svaka, pa i najmanja rasprava, koja bi u prostranom stanu ve zahvaljujuci mogunosti lakog izdvajanja, udaljavanja na trenutak, mogla biti smirena i sama se od sebe razreila, vodi ovde do odvratne svae koja ne prolazi. Kod dece je tako neto naravno jo i podnoljivo; ona se u ovakvim odnosima takode svaaju uvek, ali i zaboravljaju meusobnu svau i opet i temeljno. Ali ako ta borba zatutnji meu roditeljima, i jo ako ona plamsa svaki dan, a u formi za iju sirovost zaista nita potom ne ostaje da se poeli, onda moraju, iako jo polako, najzad da se pokau i rezultati takve jedne oigledne ''nastave'' kod onih najmanjih. Koje li vrste ti rezultati moraju tek biti, ukoliko taj meusobni sukob poprimi oblik sirovih izbezumljenja oca protiv majke, dovede do zlostavljanja u pijanom stanju, tako neto teko moe sebi da predstavi onaj ko ne poznaje ovakav milje. Sa svojih est godina sluti mali deak dostojan saaljenja, takve stvari pred kojima svak odrastao moze da oseti samo uas. Moralno zatrovan, telesno neuhranjen, mlada glavica oamuena, tako odluta mladi "dravljanin" u osnovnu kolu. Da sa "ah" i "krah" dolazi do itanja i pisanja i to je sve poprilino tu. A o nekakvom uenju kod kue ne moze biti ni rei. Naprotiv. Mati i otac i sami dakako priaju, i to pred samom decom, na nain koji nipoto ne bi smeo biti glasno izgovoren i ponovljen, priaju o

nastavnicima i koli, mnogo vie su spremni da izreknu one grubosti, nego da svog mladog izdanka presaviju preko kolena i dovedu do razuma. ta i jo inae mali vra uje u svome domu takoe ne vodi ka potovanju voljenog sveta koji ga okruuje. Nita se dobroga ovde ne pripisuje ovetvu, nijedna institucija ne ostaje nenapadnuta; poev od nastavnika sve do vrha drave. Moe se raditi o religiji, ili o moralu po sebi, o dravi ili drutvu, svejedno, sve se podvrgava ruenju, gura na najbeskrupulozniji nain u prljavtinu najnieg mogueg shvatanja. I kada onda mladi ovek sa svojih etrnaest godina bude puten iz kole, teko je razlikovati ta je upadljivije na njemu: neverovatna glupost, ukoliko se radi o stvarnom znanju i umenju, ili bezobrazna drskost njegovog nastupa, povezana s nemoralom ve u tom dobu, da se oveku pritom kosa die na glavi. Kakav stav o ivotu, u koji se on sada sprema da stupi, moe da ima ovaj ovek, kome je sada jedva jo neto sveto, koji takoe nita veliko nije nauio i spoznao, kao to je on nasuprot tome naslutio i saznao svaku niskost ivota? Iz trogodinjeg deteta postao je petnaestogodinjak koji prezire svaki autoritet. Mladi ovek dospeva sada u dodir s prljavtinom i ubretom i jo nita nije upoznao to bi ga moglo podstai na neko vee oduevljenje. A sada se, medutim, stie jo i u viu kolu ovakvoga bitisanja. I sada tek poinje onaj ivot, koji je on sve vreme godina svog detinjstva preuzimao od oca. On skita naokolo i dolazi Bog zna u koje sitne sate kui, i zaudara za promenu ono jadno bie koje je jo i samo u sebi rastrzano, koje je nekad bilo njegova mati, psuje Boga i svet i najzad nekim posebnim povodom bude osuen i strpan u zatvor za mlade. Tu on sad stie i poslednji lif. Drugi njegov graanski svet je meutim sasvim zauen zbog nedostajuceg "nacionalnog oduevljenja" ovog mladog "dravljanina". Taj svet vidi kako se u pozoritu i u bioskopu, u und Iiteraturi i prljavoj tampi iz dana u dan istresaju kible gadosti u narod i udi se onda o slabom "moralnom sadraju", o "nacionalnoj ravnodunosti" mase toga naroda. Kao da mogu bioskopski ki, und tampa i slino da daju osnove za saznanje o otadbinskoj veliini. Ada sasvim zaobiemo gorku injenicu ranog vaspitanja pojedinca. Ono to pre toga nikada nisam ni slutio, nauio sam onda brzo i temeljno da razumem: Pitanje "nacionaliziranja" jednog naroda je u prvom redu pitanje stvaranja zdravih socijalnih odnosa kao fundament jedne mogunosti vaspitanja pojedinca. Jer onaj koji kroz vaspitanje i kolu upozna kulturnu, ekonomsku, a pre svega politiku veliinu sopstvene otadbine, bie u stanju da stekne i stei e onaj unutranji ponos to sme da bude pripadnik takvog jednog naroda. A boriti se ja mogu samo za neto to ja volim, voleti samo ono to ja potujem, to ja bar poznajem i znam. im je bilo probueno moje interesovanje za socijalno pitanje, poeo sam onda sa svom temeljnou i da ga studiram. Bio je to jedan novi, dotad nepoznati svet koji mi se otvorio. U godinama 1909. na 1910. promenilo se u nekoliko i moje sopstveno stanje kad i sam vie nisam morao da zaraujem hleb kao pomoni radnik. Tada sam ve radio osamostaljeno kao mali crta i akvarelist. Ma koliko to bilo gorko u odnosu na visinu zarade - zaista je jedva bilo za ivot - toliko je to opet bilo dobro za moj izabrani poziv. Sada vie nisam bivao s' veceri, po povratku s radnog mesta smrtno umoran, nesposoban da gledam u neku knjigu, a da za kratko vreme ne klonem glavom. Moj sadanji rad je eto proticao paralelno mome buducem pozivu. Takoe sam sada kao gospodar sopstvenog vremena mogao to vreme mnogo bolje da rasporeujem, no to je to ranije bilo moguce. Slikao sam da zaradim za hleb a uio sam za zadovoljstvo. Tako mi je bilo jo i to omogueno da svojoj oiglednoj nastavi o socijalnom problemu dodam i neophodnu teorijsku dopunu. Studirao sam poprilino sve to sam u celoj toj oblasti mogao da nabavim od knjiga, a udubljivao sam se uostalom i u svoje sopstvene misli. Verujem da me je moja okolina onda smatrala nekim udakom. Da sam tada vatreno bio u slubi svojoj Ijubavi prema umetnosti graevinarstva, razume se. Ona mi je, pored muzike, izgledala kraljicom umetnosti: moje bavljenje njome u tim okolnostima nije bio nikakav "rad", ve najvea srea. Mogao sam do u kasnu no da itam i crtam, nikada u ovim sluajevima nisam bivao umoran. Tako se pojaavala moja vera da e moj lepi san o budunosti, pa neka to bude i posle mnogo godina, postati ipak stvamost. Bio sam vrsto ubeen, da u onda jednom stei ime kao arhitekta. Da sam sam uporedo s time imao i za sve ono to je bilo u vezi s' politikom najvee

interesovanje, inilo mi se da nije od naroitog znaaja. Naprotiv: ovo je, dakako, u mojim oima bila po sebi razumljiva obaveza svakog misleeg oveka uopte. Ko za tako neto nije imao razumevanja i zanimanja, gubio je, zar ne, pravo na svaku kritiku i svaku albu. Dakle, i ovde sam itao i uio mnogo. Naravno pod "itati" ja neto moda podrazumevam drugo nego veliki prosek nase takozvane "inteligenciije". Poznajem Ijude, koji beskrajno mnogo "itaju", i to knjigu za knjigom, slovo po slovo, i koje ipak ne bih mogao da oznaim kao naitane. Oni naravno poseduju ogramnu koliinu "znanja", samo njihov mozak ne razume, nije u stanju da sprovede raspodelu i registrovanje svega onog u sebe uzetog materijala. Njima nedostaje umee, da u knjizi odvoje ono za njih vredno od bezvrednog, to vredno onda da zadre zauvek u glavi, a ono drugo, ako je mogue, uopte i da ne vide, u svakom sluaju meutim nipoto da to vuku sobom kao nesvrsishodni balast. I itanje nije dakako samo sebi cilj, ve sredstvo za cilj. Ono u prvom redu bi trebalo da pomogne takoe da se ispuni okvir, sklonost i sposobnost svakom da se razvije; uz to bi svakako trebalo da liferuje instrument i grau, koje pojedinac potrebuje u svom ivotnom pozivu, sasvim svejedno da li taj poziv slui samo primitivnom zaraivanju hleba ili predstavlja zadovoljenje vieg odreenja; u drugom redu bi ono trebalo da omogui proiznoenje jedne opte slike sveta. U oba sluaja je, meutim, potrebno da sadraj pojedinog itanja ne bude broj proitanih knjiga ili ak i broj edicija knjiga i kao takav predat pamenju na uvanje, ve da kao mozaiki kameni u optoj slici sveta zauzme svoje mesto u njemu pripadajuem poretku i tako i on doprinese, da se ta slika oblikuje u glavi itaoca. U onom prvom sluaju nastaje jedna luda zbrka od tih priuenih stvari, koja je isto tako bezvredna, kao to je istovremeno bezvredan nesreni posednik tih priuenih stvari to ga ine uobrazenim. Jer taj zaboga zaista misli da je najozbiljnije "obrazovan", da od ivota neto razume, da znanja poseduje, a pritom se taj sa svakim novim rastom tog "obrazovanja" u stvarnosti sve vie i vie otuuje od sveta; dokle god on, to nije retko, zavri ili u nekom sanatorijumu ili kao "politiar" u nekom parlamentu. Nikada nee takvoj jednoj glavi uspeti da iz zbrke svog "znanja" izvue neto korisno za potrebe svakodnevnoga ivota, jer njegova duhovna teina ne lei rasporeena u linijama ivota, ve u redosledu knjiga, kako ih je itao i kako mu njihov sadraj sada sedi u glavi. Ako bi ga sudbina pri svojim zahtevima dnevnog zivota uvek podseala na tanu primenu jednom proitanog, ona bi onda morala jo i da mu naznai knjigu i broj strane, poto siroti intelektualac ne bi inae ni za celu venost mogao da nae ono to je tano. Ali poto ona sad ovo ne ini, dospevaju svi ti devet puta mudraci pri svakom kritinom asu u najstranije zabune, trae grevito analogne sluajeve i zgrabe sa smrtnom sigurnou, naravno pogrene recepte. Da nije tako, ne bismo mogli da shvatimo politika dostignua naih naobrazovanih vladinih heroja na njihovim najviim mestima, izuzev ako bi se reilo da se umesto patolokih sklonosti prihvati nitkovska podlost. Onaj ko, meutim, neguje u sebi umee pravilnog itanja, njemu e pri studiranju svake knjige, svakog asopisa ili broure oseaj momentalno da pobudi panju na sve ono, to je po njegovom miljenju podesno i vano za trajno i vrsto pamenje, jer je svrsishodno ili uopte uzev vredno da se zna. Kao i da na taj nacin dobijeno nae svoje osmiljeno razmetanje u ve na neki nain uvek postojeoj slici koja je stvorila predstavu o onoj ili ovoj stvari, da onda deluje ili korigujue ili dopunjujue, da dakle podigne na vii stepen ili tanost ili jasnost. A ako sad ivot sam postavi pred oveka iznenada neko pitanje za preispitivanje ili odgovor, onda e kod takvog jednog naina itanja priseanje smesta da se ma~i merila ve postojee slike pogleda i da iz nje izvue sve one decenijama sakupljane pojedine priloge i pristupe koji se tiu tog pitanja, da ih podnese umu na ispit i novo procenjivanje, dok pitanje ne bude razjanjeno ili na njega ne bude dat odgovor. Samo takvo itanje ima svoj smisao i svoju svrhu. Jedan govornik na primer, koji svome umu ne obezbeuje na taj nain neophodne injenice i grau, nee nikada biti u stanju, pritenjen protivu -renostima, da zastupa svoje gledite, pa neka ono i hiljadu puta odgovara istini ili stvarnosti. Pri svakoj diskusiji e ga pamenje sramno ostaviti na cedilu: on niti e nai razloge, argumentaciju za

uvrenje onog to sam tvrdi, niti za pobijanje protivnika. I dok god se pritom, kao u sluaju jednog govornika, radi u prvom redu o blamai sopstvene linosti, to neka onda i bude tako, zlo je meutim onda, kada sudbina takvog jednog sveznalca ali nemonika odredi za vou drzave. Od svoje rane mladosti trudio sam se da itam na pravilan nain i pritom su me sreom podravali pamenje i razum. I gledano u ovom smislu, za mene je naroito bilo plodotvorno i dragoceno beko vreme. Iskustva svakodnevnog ivota stvarala su podsticaj za uvek novi studij najrazliitijih problema. Time to sam najzad bio u situaciji da realnost razjasnim teorijski, teoriju da proverim na stvarnnosti - bio sam poteen toga ili da se uguim u teoriji ili da se u stvarnosti batrgam u pliaku. Tako je u dva najvanija pitanja toga vremena bilo, pored socijalnog, jo i pitanje iskustva svakodnevnog ivota odredujue i podsticajno za najtemeljniji teorijski studij. Ko zna da li bih se ja u nauku i u bit marksizma ikada jednom udubio da me ondanje vreme nije navelo da bukvalno lupim glavom o taj problem! Ono to sam u svojoj mladosti znao o socijaldemokratiji, bilo je od srca malo i dovoljno netano. Da je ona vodila borbu za opte i tajno izborno pravo, radovalo me je u dubini due. Pa moj razum mi je ve onda govorio, da bi to moralo dovesti do slabljenja meni tako mrskog habzburkog reima. U uverenju da se podunavska drava izuzev rtvovanjem nemstva ipak nikako nee odrati, ali i da ak cena laganog i sloveniziranja nemakog elementa jo uvek ni u kom sluaju ne bi znaila garanciju za jedno potom zaista ivotno sposobno carstvo poto je bilo veoma diskutabilno koliko su Sloveni imali iskrene namere za neku konstruktivnu politiku, pozdravljao sam svaki razvoj, koji je po mome uverenju morao voditi ka slomu ove nemogue drave, koje je nemstvo od deset miliona osudila na smrt. to vie ga je jeziki haos i sam parlament prodirao i rasturao, morao je da se primakne i as raspada ovog vavilonskog carstva a time takoe i as slobode moga nemakoaustrijskog naroda. Samo tako je onda jednoga dana ponovo moglo da doe do pripajanja svojoj staroj nemakoj majci zemlji. Te tako mi, dakle, ova delatnost socijaldemokratije nije bila sasvim nesimpatina. Da je ona najzad, kao i moj ondanji bezazlen i naivni um bila jo dovoljno stupidna da veruje i teila tome da e uspeti da podigne ivotne uslove radnika, inilo mi se da je to pre govorilo za nju nego protiv nje. Ono to me je najvie odbijalo, bio je njen neprijateljski stav prema borbi za odranje nemstva, bedno moljakanje za naklonost slovenskih "drugova", koji su to nuenje ljubavi, ukoliko je ono bilo povezano s' praktinim obeanjima i svakako prihvatili, inae bi se arogantno is visine drali po strani i na taj nain davali nametljivim prosjacima zasluenu nagradu. Tako mi u mome dobu od sedamnaest godina re "Marksizam" bee jo malo poznata; dok su mi "socijaldemokratija" i socijalizam izgledali identini pojmovi. I ovde je bio potreban prst sudbine, da bih iroko otvorio oi pred ovom neuvenom prevarom naroda. Ako sam dotada uspeo da upoznam socijaldemokratsku partiju samo kao posmatra prilikom nekoliko masovnih demonstracija, a da pritom ne posedujem ni najmanji uvid u mentalitet njenih pripadnika ili ak u sutinu njene nauke, dooh sad odjednom u dodir sa produktima njenog vaspitanja i njenog "pogleda na svet". I ono to bi inae nastupilo moda tek posle decenije, dobih ja sada u toku od samo nekoliko meseci: razumevanje, otkrie kuge koja se rasprostire pod larvom socijalnih vrlina i ljubavi prema blinjem, od koje nek oveanstvo po mogustvu hitno oslobodi zemljinu kuglu, jer bi inae lako ak ta kugla mogla da bude slobodna od oveanstva, bez njega. Moj prvi susret sa socijaldemokratama zbio se na graevini. Od samog poretka nije to bilo sasvim prijatno. Imao sam toliko toga da preturim s' mojom sudbinom, da sam veoma malo eleo da se brinem o svetu koji me okruuje. Traio sam samo posao, da ne bih skapao od gladi i da bih time stekao mogunost za jedno dalje, iako jo tako sporo obrazovanje. A moda se i uopte ne bih brinuo za svoju novu okolinu da se ve treeg, ili etvrtog dana ne zbi jedan dogaaj, koji me odmah prinudi da zauzmem stav. Bio sam pozvan da pristupim organizaciji. Moja znanja o sindikalnoj organizaciji bila su onda jo ravna nuli. Niti svrsishodnost niti pak nesvrsishodnost njenog postojanja nisam mogao da razumem. A poto mi se objasni da ja moram da

stupim u organizaciju, odbih to. Obrazloih svoje odbijanje time, da ja tu stvar ne razumem ida se uopte ne dam niemu prisiljavati. Moda je ono prvo bilo razlog to me odmah ne izbacie. elelo se moda ponadati da u za nekoliko dana biti prevaspitan ili smekan. U svakom sluaju su se u tome grdno prevarili. Posle etrnest dana nisam, meutim, vie mogao pa mada sam inae ak jo i hteo. Za tih etmaest dana upoznao sam moju okolinu poblie, tako da me nikakva sila ovoga sveta vie ne bi mogla privoleti za pristup u jednu organizaciju iji su mi se nosioci u meuvremenu pokazali u tako nepovoljnom svetlu. Prvih dana bio sam ljut. U podne je jedan deo odlazio u oblinje gostionice, dok je drugi ostajao na gradilitu i tamo najee vakao svak svoj mravi ruak. Ti su bili oenjeni, kojima su njihove ene donosile u siromakim inijama podnevnu supu. Krajem nedelje bivao je taj broj sve vei, a zato, to ustanovih tek kasnije. Sada se, medutim, politizovalo. Ja sam pio svoju flau mleka i jeo svoj komad hleba negde po strani i prouavao oprezno moju novu okolinu ili pak razmiljao o svojoj bednoj sudbini. Pa ipak, uo sam vie no to je bilo potrebno; esto mi je takoe izgledalo kao da se s' namerom okretalo ka meni, da bi moda bio pobuen na neko iskazivanje stava. U svakom sluaju je sve to, to sam primeivao, bilo podesno da me do krajnosti razdrai. Ovde je sve odbijano: nacije, kao pronalazak "kapitalistike" - koliko li sam samo ovu re morao esto da ujem - klase; otadbina - kao instrument buroazije za eksploataciju radnitva; autoritet zakona - kao sredstvo za ugnjetavanje proletarijata; kola - kao institucija za gajenje i disciplinovanje robovskih masa, ali i robovlasnika; religija kao sredstvo zatupljivanja naroda odreenog za eksploataciju; moral kao znak glupog ovijeg strpljenja itd. Nije, meutim, bilo ba zaista niega to nije gurano u blato uasne dubine. U poetku pokuah da utim. Na kraju to vie nije ilo. Poeh da zauzimam stav, poeh da opovrgavam. Pritom sam dodue morao da se uverim da je to bilo bezizgledno toliko dugo, dok god ne sakupih bar neka saznanja o takama oko kojih se sporilo. Tako poeh da oseam one izvore iz kojih su oni crpli svoje tobonje znanje. Knjiga po knjiga, broura po broura dooe sada na red. Na gradilitu je sad esto, meutim, bilo vrue. Sporio sam se, i pritom dan za danom sve bolje bio informisan, prevazilazei ak i sopstvene znanje samih mojih oponenata, dok jednog dana ne stupi u primenu ono sredstvo, koje naravno najlake pobeduje um: teror, nasilje. Nekolicina diskutanata protivnike strane prisilie me ili da smesta napustim gradilite, ili da odletim sa skele. Poto sam bio sam i svaki otpor izgledae bezizgledan, smatrao sam da je uputnije, za jedno iskustvo bogatiji, da prihvatim prvi savet. Otidoh prepun gaenja, istovremeno meutim tako usplamteo, da mi je bilo sasvim nemogue da celoj stvari okrenem lea. Ne, posle uskipea prvoga ogorenja, ponovo je tvrdoglavost dobila prednost. vrsto sam bio odluan ipak ponovo da odem na neko gradilite. U toj odluci osnaen bejah i samom bedom, koja me je nekoliko nedelja kasnije, poto je pojedena mala uteevina od plate, primila u svoje nemilosrdno naruje. Tako eto moradoh, hteo ili ne igra potom krenu i opet od poetka, da bi se konano, kao i prvi put, zavrila na isti nain. Tada se borih u svom unutranjem biu: da li su jo ovakvi ljudi vredni da pripadaju jednom velikom narodu? Jedno muno pitanje; jer, odgovori li se na njega sa Da, onda borba za narod zaista nije vie vredna truda i rtve, koje imaju da poloe oni najbolji za takav jedan ljudski kart; glasi li, medutim, odgovor Ne, onda je na narod jo i siromaan u ljudima. S uznemirujuom morom videh tih dana mozganja i kopanja po svojoj svesti kako narasta do jedne pretee armije masa onih koji se vie nisu mogli raunati u svoj narod. Sa kojim samo drugim oseajima buljih sada u beskrajne redove masovnih demonstracija bekih radnika! Gotovo dva puna sata stajah tako i posmatrah zaustavljena daha tog ogromnog ljudskog crva - azdaju, koji se tu lagano valjao prolazei. U klonuloj potitenosti napustih najzad to mesto i odlutah kui. Usput ugledah u jednoj trafici "Radnike novine", centralni organ stare austrijske socijaldemokratije. Tu novinu sam mogao da vidim i u jednoj jeftinoj narodskoj kafani u koju sam ee svraao, da bih tamo itao tampu; samo, do sada nisam mogao sebe da prinudim ne due od dva minuta a da gledam u taj bedni list, iji je ceo ton na mene delovao kao duhovni vitriol. I pod deprimirajuim utiskom demonstracija nagna me sad neki unutranji g1as, da jednom i najzad kupim taj list i da ga onda temeljno i iitam. S' veeri to ipak i uinih stalno savlaujui u sebi povremeno narastajui bes o ovom koncentrisanom rastvoru lai, a vie nego iz sve

teorijske literature mogao sam sad dnevnim itanjem socijaldemokratske tampe da prouim unutranju bit tih misaonih postulata. Jer kakve li razlike izmeu u teorijskoj literaturi zvunih fraza o slobodi, lepoti i dostojanstvu prema varljivo sjajnoj, naizgled kao najdublje mudrosti teko iskazljivoj obmani reju, odvratno humanog morala - sve napisano tvrdim elom proroanske sigurnosti - i brutalne dnevne tampe ove isceliteljne nauke novoga oveanstva, koja se ne ustruava nikakve niskosti, koja se slui svim sredstvima klevetanja i izvrtanja i radi zaista s virtuoznom lanjivou koja i balvane moe da savija. Ono prvo namenjeno je za glupe urane iz srednjih i naravno takoe viih "slojeva inteligencije", ono drugo masi. Za mene je udubljivanje u literaturu i tampu tog uenja i organizacije znailo ponovo nalaenje sebe za svoj narod ili ono to mi je prvobitno izgledalo kao nepromostivi jaz, sada je trebalo da bude podsticaj za veu Ijubav nego ikada ranije. Samo bi budala mogao pri saznanju o ovom ogromnom trovakom radu da rtvu jo i prokune. Sto sam se sledeih godina vie osamostaljivao, sa tim vie je u meni rastao s poveanim udaljavanjem pogled na unutranje uzroke socijaldemokratskih uspeha. Sad shvatih znaaj brutalnog zahteva da se dre samo crvene novine, poseuju samo crveni skupovi, itaju samo crvene knjige itd. U jasnoj svetlosti videh iznueni rezultat ovog uenja netrpeljivosti pred oima.

Ta psiha iroke mase nije prijemiva za sve to je polovino, neodluno, slabo. Kao ena ija su duevna stanja i oseanja manje odreena razlozima, osnovama apstraktnog uma nego onima nejasne emocionalne udnje za snagom koja je njena dopuna i koja bi se stoga radije potinila nekom snanom oveku nego vladala slabiem, tako i masa vie voli vladaoca nego onoga koji moli i ona se osea u dubini svoga bia vie zadovoljena onim uenjem koje ne trpi nikakvog suparnika, nego onim koje nudi liberalnu slobodu izbora; ona s' tim uenjem najee i malo zna ta da zapone i osea i ak da moe biti lako naputena. Bestidnosti njenog duhovnog terorisanja isto je tako malo svesna kao i bezone zloupotrebe njene Ijudske slobode i ona ni u kom sluaju i ne sluti unutranji besmisao celog tog uenja. I tako ona vidi jedino bezobzirnu snagu i bruta1nost veoma smiljenih ispoljavanja tog uenja kome se konano uvek podvrgne. Ako se socijaldemokratiji suprotstavi jedno ureenje bolje verodostojnosti, ali iste bruta1nosti u sprovoenju, ono e pobediti, iako posle najtee borbe. Pre no to je proteklo i dve godine bili su mi jasni i uenje i tehniki instrument socijaldemokratije. Shvatio sam infamni duhovni teror, koji ovaj pokret vri pre svega na graanstvo koje takvim napadima niti moralno niti duhovno nije doraslo, time to on na dati znak puta plotune bubnjarske vatre lai i kleveta protiv protivnika koji mu izgleda najopasniji, i to tako dugo, dok ne popucaju nervi napadnutih i oni, da bi opet imali mira, rtvuju omraenog. Samo, mir te budale ipak ne postignu. Igra poinje iznova i toliko se esto ponavlja dok god strah od divljeg dukca ne prede u sugestivnu paralizu. Poto socijaldemokratija poznaje iz sopstvenog iskustva najbolje vrednost srtage, juria ona najee protiv onih, u ijem biu ona njui neto od tog bez daljnjeg tako retkog tofa. Nasuprot tome, hvali ona svakog slabia druge strane, as oprezno, as glasnije, ve prema spoznanom ili pretpostavljenom duhovnom kvalitetu. Ona se manje boji nekog nemonog,bezvoljnog genija, nego oveka prirodne snage iako skromnijeg duha. Najupadljivije preporuuje ona slabie duha i prirodnog potencijala. Ona je veta da pritom stvori varljivi utisak kao da jedino tako moe da se odri mir, a za to vreme u lukavom oprezu i neprestano osvaja jednu za drugom poziciju, as potajnim iznuivanjem, as stvarnom kraom u momentima kada opta panja, okrenuta drugim stvarima, ne eli da bude ometana ili pak stvar dri za sitnu i beznaajnu, da bi se nepotrebno uzburkali duhovi i zli protivnik iznova razdraivao.

To je jedna tanim proraunom svih ljudskih slabosti izgraena taktika, iji rezultat gotovo matematikom egzaktnou mora da vodi ka uspehu, ukoliko meutim i druga strana ne naui da se protiv otrovnog gasa takoe bori otrovnim gasom. Slabijim prirodama mora se pritom rei, da se ovde upravo radi o biti ili ne biti. Ne manje razumljiv mi je bio znaaj telesnog terora prema pojedincu, prema masi. I ovde je, takoe, re o tanom proraunu psiholokog dejstva. Teror na radnom mestu, u fabrici, u lokalu gde je skup i povodom masovnog mitinga uvek c biti praen uspehom, ukoliko mu jedan isto tako veliki teror se ne suprotstavi.. Onda e naravno partija u uasnoj galami dati se u zapomaganje, iako stalno prezirui svaki dravni autoritet kretavo se pozivati ba na taj autoritet, da bi u najveem broju sluajeva u optoj zabuni zaista postigla cilj time za kasnije uini opasnom protivniku podesan, pomogne da se slomi oponent te svetske kuge. Kakav utisak e takav jedan udar proizvesti na ula iroke mase kako pristalica tako i protivnika moe onda da proceni samo onaj, koji ne poznaje duu jednog naroda iz knjiga nego iz samog ivota. Jer dok se sada u redovima svojih pripadnika slavi postignuta pobeda od sada kao trijumf prava sopstvene stvari, baca se u najveem broju sluajeva poraeni protivnik u sumnju o uspenosti daljeg otpora uopte. to sam vie pre svega upoznao metode telesnog, fizikog terora, tim vea je bila moja molba za oprotaj onim stotinama hiljada koji mu podlegoe. Za to sam zahvalan u najdubljoj dubini svoje due svome ondanjem vremenu patnje, to mi je jedino moj narod pokazao i omoguio kako da nauim razlikovati rtve od smutljivih zavodljivaca. Drukije nego rtve se ne mogu ni oznaiti pojedinani i opti rezultati ovog zavoenja ljudi na krivi put. Jer kada sam se eto u nekim svojim slikama potrudio da iz samog vrela ivota nacrtam bia ovih "najniih" slojeva, onda ovo nije moglo biti bez pouzdanja da sam u ovim nizinama pronalazio takoe i svetlosti opet, one u obliku spremnosti na rtvu, najvernijeg drugarstva, izuzetne dovoljnosti i uzdrane skromnosti, naroito ukoliko se to ticalo ondanjeg starijeg radnitva. lako su te vrline u mladoj generaciji ve i optim uticajem velegrada sve vie nestajale, ipak je ak i ovde bilo mnogo onih, kod kojih je jedna krv zdrava zdravcijata uspevala da se odupre niskostima ivota. A ako su onda ti esto duevni, estiti ljudi u svojoj politikoj angaovanosti ipak stupali u redove smrtnih neprijatelja naega naroda i pomagali da se ti redovi zbiju, onda je razlog tome bio taj da oni svu niskost tog novog uenja niti su razumeli niti su mogli razumeti, da niko i inae nije naao za shodno da se potrudi da se njima pozabavi i, najzad taj razlog to su socijalni odnosi bili jai nego sva druga eventualno postojea voljnost. Beda u koju su jednoga dana na ovaj ili onaj nain zapali, oterala ih je jo k' tome i u lager socijaldemokratije. Poto je buroazija bezbroj puta na najneprimereniji, ali i najnemoralniji nain uspostavila front protiv i opteljudski opravdanih zahteva, ak a da nije iz takvog jednog dranja stekla korist ili da ju je uopte smela i da oekuje, bio je i sam onaj najpristojniji radnik iz sindikalne organizacije nateran u politiku delatnost. Milioni radnika behu sigurno u dubini svoje due na poetku neprijatelji socijaldemokratske partije, ali su bili u svome otporu pobeeni jednim esto sumanutim nainom kojim su graanske partije zauzimale stav suprotstavljanja svakom zahtevu socijalne prirode. Jednostavno ogranieno odbijanje svih pokuaja poboljanja uslova rada, zatitnih mera kod maina, suzbijanja zloupotrebe dejeg rada kao i zatite ene naroito u onim mesecima, kada ona pod srcem ve nosi dolazeeg narodnog druga, pomagalo je socijaldemokratiji, koja je sa zahvalnou svaki takav sluaj bednoga opredeljenja koristila da mase utera u svoju mreu. Nikada vie nije nae graanstvo moglo da ispravi ono to se greilo. Jer, time to je protiv svih pokuaja uklanjanja socijalnih tekih stanja davalo otpor, sejalo je ono mrnju i inilo se da je i samo opravdalo tvrenja da je ono neprijatelj cele nacije, da jedino socijaldemokratska partija zastupa interese radnoga naroda. To je u prvom redu stvorilo moralno opravdanje za realno postojanje sindikata, organizacije, koja je partiji od vajkada inila najvee usluge za naterivanje u lanstvo. U mojim bekim godinama uenja bio sam prinuen, hteo ne hteo, da i po pitanju sindikata zauzmem stav. Poto sam ih smatrao kao po sebi jedan nerazdvojni sastavni deo socijaldemokratske partije, moja odluka je bila brza i pogrena. Naravno, glat sam ih odbio.

Ali i u tom beskrajno vanome pitanju dala mi je sama moja sudbina lekciju. Rezultat je bio puni obrat moga prvog suda. Sa svojih dvadeset godina nauio sam da razlikujem izmeu sindikata kao sredstva za odbranu optih socijalnih prava radnika i za izvojevanje boljih ivotnih uslova svakog pojedinca iz tih redova, i sindikata kao instrumenta partije politike klasne borbe. To to je socijaldemokratija shvatila enormni znaaj sindikalnog pokreta, osiguralo joj je posedovanje instrumenta a time i uspeh; a to to graanstvo tako neto nije shvatilo, kotalo ga je njegovog politikog poloaja. Ono je verovalo da e jednim nadmenim "odbijanjem" jednog logikog razvoja protivniku smrsiti konce, da bi time u stvarnosti ovaj razvoj prinudilo u nelogine putanje. Jer tvrditi da je sindikalni pokret neto po sebi otadbinski neprijateljsko je besmislica a osim toga i neistina. Tano je pre ono suprotno. Ako jedna sindikalna delatnost ima za cilj bolje stanje jednog stalea koji spada u osnovne stubove nacije, i to ima stalno pred oima i stalno to i sprovodi, ono time ne dejstvuje samo neotadbinski ili dravno-neprijateljski, nego u pravom smislu rei "nacionalno". Zar on ne doprinosi tako da se jo stvore socijalni uslovi bez kojih se jedno opte nacionalno vaspitanje ne moe ni zamisliti. On zadobija najveu zaslugu i time to odstranjenjem socijalnih rak -rana doprinosi optem zdravlju narodnog organizma. Pitanje da li je on neophodan je dakle zaista suvino. Dok god meu poslodavcima ima ljudi s malim socijalnim razumevanjem ili ak s' pomanjkanjem pravnog oseanja i oseanja pravinosti, ne samo da je pravo ve i obaveza njihovih nametenika, koji dakako ine jedan deo naeg naciona da tite sveopte interese protiv pohlepe ili nerazumnosti pojedinca; jer, odranje vernosti i vere u jednom nacionalnom organizmu u interesu nacijeje isto to i odranje zdravlja jednog naroda. Oboje je nedostojnim preduzimaima, koji se ne oseaju kao deo cele narodne zajednice, teko ugroeno. Zlim dejstvom njihove pohlepe ili njihovom bezobzimou izrastaju duboke tete za budunost. Uzroke takvog jednog razvoja odstraniti znai zadobiti zasluge za naciju a ne recimo suprotno. Time nije reeno da eto sad svakom je na volji da izvlai zakljuke i odredi svoje ponaanje na osnovu priinjene mu stvarne ili nehotine nepravde. Ne? To je opsena i mora se posmatrati kao pokuaj skretanja panje s' pravog predmeta. Ili je odstranjivanje ravih, nesocijalniih tokova u interesu nacije ili ne. Ako jeste, onda se mora borba protiv njih prihvatiti, sa orujem koje nudi izglede na uspeh. Pojedini radnik meutim nikada nije u situaciji da se izbori sam protiv sile velikog preduzetnitva, poto se ovde ne moe raditi o pitanju pobede vieg prava - jer priznanjem istoga ne bi usled nedostatka uzroka bilo spora - nego o pitanju velike sile. U drugom sluaju bi postojei oseaj prava ve okonao i sam na astan nain nastali spor, ili tanije, ne bi nikada do njega moglo ni doi. Ne, ako nesocijalno ili poniavajue postupanje prema ljudima izazovu otpore, onda ova borba moe, dok god se ne stvore zakonske, sudske instance za uklanjanje ovih otecenja, da doe do odluke samo veom silom. Time se podrazumeva samo po sebi da jedino pojedinanoj linosti a nipoto koncentrisanoj snazi nekog preduzimaa moe da se suprotstavi objedinjeni, vei broj posloprimaca, da ne bi ve od samog poetka moralo da se odrekne mogunosti pobede. Tako sindikalna organizacija moe da vodi ka jaanju socijalne misli u njenom praktinom dejstvu svakodnevnog ivota a time i ka uklanjanju uzroka trvenja, koji uvek iznova daju podsticaje za nezadovoljstvo i albe. to to nije tako krivica je veoma velikim delom na onima, koji su znali da svakom zakonskom regulisanju, tj. ispravljanju loih socija1nih stanja isturaju prepreke, ili ih posredstvom svog politikog uticaja potkopavaju. U upravo toj meri u kojoj politiko graanstvo onda nije razumevalo ili bolje reeno nije htelo da razume znaaj sindikalne organizacije i isturalo se protiv nje u otpor, primala je u svoje okrilje ovaj osporavani pokret - socijaldemokratija. Time je ona stvorila dalekovido jednu vrstu osnovu, koja se ve vie puta potvrdila kao poslednje uporite u kritinim trenucima. Naravno da je time unutranja svrha postepeno nestajala, da bi se dao prostor novim ciljevima. Socijaldemokratija nikada nije pomiljala na to, da odri prvobitne zadatke profesionalnog pokreta koji je uzela pod svoje. Ne, ona to tako svakako nije zamiljala. U nekoliko decenija je pod njenom meetarskom rukom od pomonog instrumenta odbrane socijalnih prava postao instrument za razbijanje nacionalne privrede. Interese radnika pritom oni nisu smeli ni najmanje da ugroze. Jer i politiki doputa se primena ekonomskih prinudnih mera, u svako doba vriti ucenu, kao u dovoljnoj meri i postojanje s jedne strane same nune nesavesnosti a s' druge

strane glupe strpljivosti ovce. Neto to u ovom sluaju obostrano pogaa svoj cilj. Ve na prelasku u ovaj vek je sindikalni pokret odavno prestao da slui svom ranijem zadatku. Iz godine u godinu sve vie i vie je on zapadao u koloteinu socijaldemokratske politike, da bi na kraju naao svoju primenu samo kao "pajser"("macola") klasne borbe. On je trebalo da ceo, tako trudno izgraeni i razvijeni privredni sistem dovede najzad do sunovrata, kako bi tako i dravnom poretku, po uklanjanju njegovog privrednog potpornog zida mogao lake da priredi istu sudbinu. Zastupanje svih stvarnih potreba radnitva dolazilo je time sve manje u pitanje, sve dok politika mudrost uopte vie i nije smatrala poeljnim, da se otklone socijalne i ak i kulturne nevolje irokih masa, jer bi onda moda pa nastala jo i opasnost, da one, zadovoljene u svojim eljama, ne budu vie bile pogodne da se kao borbena trupa bez sopstvene volje veno dalje koristile. Takav jedan mogue nasluivani burni razvoj ulivao je klasno - borbenim voama takav strah, da su oni po kratkom postupku odbijali svako mogue blagosloveno podizanje socijalnog poloaja radnitva, pa su ak protiv toga zauzimali i stavove. Za nekakve tamo obrazloenje takvog jednog toboe nerazumljivog postupanja nikad ih briga nije bilo. Time to su se zahtevi sve vie natezali navie, mogue ispunjenje istih je izgledalo tako malo i beznaajno, da je u svako vreme bilo mogue masu obrlatiti kako se zaboga ovde radi o avolski tekom pokuaju, takvim jednim smenim zadovoljenjem najsvetijih prava na najpodliji nain oslabiti udarnu snagu radnitva, pa ak je i paralisati. Pri slabanoj sposobnosti miljenja iroke mase ne treba se ni uditi uspehu ovakvog meetarenja. U lageru graanstva bili su ogoreni ovako providnom neistinitou i prevarantstvom socijaldemokratske taktike. Ni ne izvlaei najmanje zakljuke iz toga za smernice sopstvenog delovanja. Upravo strah socijaldemokratije od svakog podizanja na vii nivo poloaja radnitva iz dubine njihove dotadanje kulturne i socijalne bede moralo je da vodi do poveanih napora upravo s' ciljem da se postepeno predstavnicima klasne borbe izbije iz ruku pravi instrument te borbe. To se ipak nije dogodilo. Umesto da se sopstvenim juriem zauzme neprijateljski poloaj, dozvolilo se radije da se bude potisnut i pritisnut, da bi se konano posegnulo za potpuno nedovoljnom ispomoi, koja je, jer je suvie kasna, ostala bez dejstva, i jer je beznaajna, za protivnika predstavljala lakou da je odbije. Tako je u stvari ostajalo sve po starom, samo je nezadovoljstvo bilo vee nego pre. Jednako nekom preteem olujnom oblaku visio je jo onda "slobodni sindikat" nad politikim horizontom i nad ivotom pojedinca. On je bio jedan od onih stravinih teroristikih instrumenata protiv sigurnosti i nezavisnosti nacionalne privrede, vrstine dranja stabilnosti drave i slobode linosti. On je pre svega bio ono to je pojam demokratije uinio jednom ogavno smenom frazetinom, oskrnavilo slobodu i bratstvo onom reenicom "a ako ti nee da bude drug, rascopacemo ti lobanju" besmrtno ismejalo. Eto tako ti ja onda upoznah prijatelja ovekovog ozdravljenja. Tokom godina se moj pogled na njega proirio i produbio, a da ga izmenim, nije mi li bilo potrebno. to sam vie sticao uvid u spoljno bie socijaldemokratije, tim vie je rasla elja da zahvatim i unutranje jezgro tog uenja. Oficijenla partijska literatura je pritom naravno malo mogla da koristi. Ona je, ukoliko se tie privrednih pitanja, netana u tvrenju i dokazivanju; a ukoliko se radi o politikim ciljevima je i laljiva. K' tome je za pridodati da sam se oseao u dubini due zgraen novijim laburistikim nainom izraavanja i metodom prikazivanja. Ogromnim tovarom rei nejasnog sadraja ili nerazumljivog znaenja nabacivane su ovde reenice koje su ba toliko trebalo da budu duhovite koliko i besmislene. Samo je pusta dekadencija nae velegradske boemije mogla u tom lavirintu mudrosti da se osea kod kuce, da bi iz ubrita tog literarnog dadizma "unutranjeg ivota" manjavala, podgrejavana poslovinom skromnou jednog dela naeg naroda, koja u neem lino nerazumljivom uvek tim dublju mudrost njui. Meutim, time to sam odmeravao teoretske neistine i besmisao ovog uenja sa reanlou njegove

pojave dobijao sam lagano jasnu sliku njegovog unutranjeg htenja. U tim satima proimale su me mrane slutnje i opora bojazan. Videh i tada pred oima jedno uenje, koje se sastojalo od egoizma i mrnje, koje po matematikim zakonima moe da dovede do pobede, ali time oveanstvu da priredi i kraj. U meuvremenu sam, dakako, nauio da shvatim vezu izmeu ovog uenja o razaranju i bia jednog naroda, koje mi je do tada bilo nepoznato. Jedino poznavanje jevrejstva prua klju za shvatanje unutranjih a time stvarnih namera socijaldemokratije. Ko zna taj narod, njemu nestaje veo pogrenih predstava o cilju i smislu te partije s oiju i iz tmurne i izmaglice socijanlih fraza izranja iscerena njuka marksizma. Zaista je za mene danas teko, ako ne i nemogue, da kaem, kada mi je re " Jevrejin" dala povod za posebne misli. U oinskom domu uopte se ne seam da sam za oevog ivota tu re makar i samo uo. Mislim da je stari gospodin moda ve i u posebnom naglaavanju te oznake uviao jednu kulturnu zaostalost. On je tokom svog ivota usvajao manje vie svetsko-graanske poglede koji su se pri najstriktnijem nacionalnom opredeljenju ne samo odravali, ve i bojili moju svest. Takode i u koli nisam naao nikakvu pobudu koja bi kod mene vodila do promene ove preuzete slike. U realnoj koli upoznao sam dodue jednog jevrejskog deaka, prema kome smo se svi ophodili s' oprezom, ipak samo stoga, jer smo prema njemu, s' obzirom na njegovu utljivost, bili nepoverljivi. Neka naroita pomisao s' njim u vezi kao Jevrejinom padala mi je, pritom kao i ostalima malo na um. Tek u svojoj etrnaestoj do petnaestoj godini ee sam naletao na re jevrejin, delom u vezi sa politikim razgovorima. Oseao sam protiv toga laku odbojnost i nisam se mogao odupreti izvesnom neprijatnom oseanju, koje me je uvek zahvatalo, kada su se preda mnom zbivale konfesionalne kavge. Kao na neto drugo, meutim, nisam na to pitanje gledao. Linc je imao veoma malo Jevreja. U toku vekova se njihova spoljanjost evropeizovala i uljudila; pa ak sam ih drao za Nemce! Besmislica ovog uobraenja malo mi je bila jasna, jer sam kao jedino obelezje razlikovanja uviao samo razlikovanje u stranoj konfesiji. Da su oni stoga bili proganjani, kako verovah, dovodilo je ponekad moju odbojnost prema nepovoljnim iskazima o njima skoro i do gadenja.. Sa pozicija nekog predubeenja u smislu nekog planskog protivnitva o Jevrejima jo uvek nita i ne slutih... Tako sam doao u Be. Spopadnut mnotvom utisaka na arhitektonskom podruju, utucan teinom sopstvene sudbine, ne posedovah u prvo vreme nikakav uvid u slojeve naroda u dinovskom gradu. Uprkos tome to je Be tih godina od svojih dva miliona stanovnika brojao skoro dve stotine hiljada Jevreja, nisam te ljude video. Moje oko i moja svest nisu u tim prvim nedeljama bili dorasli naletima tako mnogim vrednostima i pomislima. Tek kada se postepeno povratio mir i uzburkana slika zapoe da se bistri, osvrnuh se pribranije u svom novome svetu i sudarih se sada i sa jevrejskim pitanjem. Neu da tvrdim da mi je nain na koji sam morao da ih upoznam izgledao naroito prijatan. Jo uvek sam u Jevrejima video samo konfesiju i stoga sam i dalje iz razloga ljudske tolerancije istrajavao u svome odbijanju religiozne diskriminacije u ovom sluaju. Tako mi izgledae i ton, pre svega onaj, koji je forsirala beka antisemitska tampa, nedostojna kulturnih tradicija jednog velikog naroda. Pritiskali su me izvesni dogaaji iz srednjeg veka, koje nisam rado eleo ponovo da vidim. A poto dotine novine uopteno nisu vaile ba za prvorazredne - otkuda to nisam ni sam onda tano znao video sam u njima pre proizvode ljute zavisti nego rezultate jednog temeljnog iako uopte uzev pogrenog pogleda. Osnaen u ovome svome miljenju bejah onom krajnje dostojanstvenijom, kako mi se inilo, formom, kojom je zaista velika tampa odgovarala na sve te napade ili ih je, to mi je izgledalo jo panje vrednije, nije nispominjala, ve jednostavno totalno preutkivala. Revnosno sam itao takozvanu svetsku tampu (Neue Freie Presse", "Wiener Tagblatt" itd.) i zadivljavao se obimom ponuenog itaocima u njoj, kao i objektivnou prikaza u pojedinostima.

Odavah priznanje otmenom tonu i zapravo sam jedino bio poneki put u sebi ne ba sasvim zadovoljan ili ak neprijatno dirnut razbokorenim stilom. Ali ovo je svakako bio odraz poleta celog tog svetskoga grada. Poto sam onda Be smatrao takvim jednim gradom, verovao sam da ovo objanjenje koje sam sebi samome dao smem svakako da uvaim kao izvinjenje. Ono to me je, meutim, uvek iznova odbijalo, bila je nedostojanstvena forma kojom se tampa udvarala dvoru. Jedva da se mogao zbiti i jedan dogadaj u Hofburgu a da to ne bude itaocima saopteno u tonovima oaravajueg oduevljenja ili tubalike potitenosti, jedno inodejstvovanje, koje je, naroito kad se lino radilo o 'najmudrijem monarhu' svih vremena, sliilo skakutanju tetreba. Meni je to izgledalo izvetaeno. Time je liberalna demokratija dobila fleke u mojim oima. Da bi se zadobila naklonost toga dvora i jo u tako netanim formama, trebalo je znai rasprodati dostojanstvo nacije. To je bila prva senka koja je trebalo da zatamni moj duhovni odnos prema ''velikoj'' bekoj tampi. Kao i pre toga uvek, pratio sam i u Beu sve dogadaje u Nemakoj s' najveim arom, sasvim svejedno, da li se pri tome radilo o politikim ili kulturnim pitanjima. S' ponositim divljenjem uporeivao sam uspon Rajha s' propadanjem austrijske drave. Ali ako su spoljnopolitika zbivanja izazivala najee nepodeljenu radost, onda su ona ne tako vesela dogaanja unutranje-politikog ivota stvarala sumornu potitenost. Borba koja je u to vreme voena protiv Vilhelma Drugog, nije onda u meni nailazila na odobravanje. U njemu nisam samo video nemakog cara, ve u prvom redu tvorca nemake flote. Zabrana govora, koja je od strane Rajhstaga naloena caru, ljutila me je stoga u tolikoj meri, jer je proizila s' jednog mesta, koje je u mojim oima nikakav razlog nije imalo, budui da su zbilja ovi parlamantarni gusani u jednom jedinom periodu zasedanja vie besmislica izlagali, nego to je to itavoj jednoj dinastiji careva vekovima, raunajuci njihove najslabije numere, moglo da poe za rukom. Bio sam ogoren to je u jednoj dravi u kojoj svaki i napola ludak moe sebi da prisvoji pravo ne samo za re kritike, nego eto u Rajhstagu ak kao ''zakonodavac'' da bude nahukan na naciju a da nosilac carske krune od strane najbednije institucije brbljivaca svih vremena more da dobije izgon. Bio sam meutim jo vie poraen, da je ta ista beka tampa koja se i pred poslednjom dvorskom kljusinom survavala u najponizniji poklon i puzila od ulagivanja, sad sa naizgled brinim gestom, ali, kako mi je izgledalo, ravo skrivenom zluradou davala izraza svojim nedoumicama o nemakome caru. Njoj je toboe daleko bilo od toga da se hoe umeati u odnose nemakog Rajha, sakloni Boe od tako neega - ali time to se da kaemo na prijateljski nain gurao prst u tu ranu, oseala se eto posebna obaveza, koju nalae i duh meusobnog saveznitva, kao to nasuprot je opet urnalistikoj istini po volji itd. A onda bi se svrdlao taj prst u rani do mile volje. U takvim sluajevima navalila bi mi krv u glavu.To je bilo ono to me je navelo da ve opreznije gledam na tu veliku tampu. Da se jedna od antisemitskih novina povodom neke takve stvari asnije ponaala, morao sam zbilja da priznam. Ono to mi je dalje zaista ilo na nerve bio je taj zaista odvratni kult, koji je jo onda velika tampa negovala prema Francuskoj. Prosto da se ovek morao stideti to je Nemac, kada su mu u lice istresali sve te slabunjave hvalospevne himne "velikoj kulturnoj naciji". To ogavno francuzovanje esto me je vie nego jednom prinudilo da jednu od tih "svetskih novina" odloim iz ruke. Dohvatao sam se uopteno ponekad "Narodnog lista" ("Volksblatta"), koji mi je naravno izgledao mnogo manji ali u tim stvarima neto istiji. S' otrim antisemitskim tonom nisam bio saglasan, ali ipak tu i tamo itao obrazloenja, koja su u meni prouzrokovala neka razmiljanja. U svakom sluaju upoznao sam iz tih i takvih pobuda lagano jednog oveka i njegov pokret, koji su u ona vremena odreivali sudbinu Bea: dr.Karla Luegera i hriansko-socijalnu partiju... Kada sam doao u Be, prema obojima sam bio neprijateljski nastrojen. ovek i pokret vaili su u mojim oima kao reakcionarni, ali najobiniji oseaj za pravdu morao je ovaj sud da izmeni upravo u toj meri, u kojoj sam dobio priliku, da upoznam tog oveka i njegov rad. Danas vidim u tome oveku, jo vie nego ranije, najmonijeg nemakog gradonaelnika svih

vremena. I koliko li je tek samo mojih s' predubeenjem nastalih pogleda bilo preobraeno ovakvom jednom promenom mog stava prema hriansko-socijalnom pokretu! Ali su time polako i moja shvatanja u odnosu na antisemitizam podlegala promeni koje je donosilo vreme, onda je to svakako bila moja najtea promena uopte .Ona me je kotala najveih unutranjih duevnih borbi, i tek po unutranjim rvanjima izmeu razuma i oseanja poe da se iskazuje pobeda na strani razuma. Dve godine kasnije sledio je nazad osecaj razumu, da bi od tada bio njegov najbolji uvar i alarm. U to vreme te ogorene borbe izmeu duevnog odgoja i hladnog razuma, uinila mi je oigledna nastava bekih ulica neprocenjive usluge. Naiao je period kada vie nisam, kao onih prvih dana, tumarao kroz moni grad poput slepca, ve sam, pored graevina, iroko otvorenih oiju posmatrao i ljude. I kada sam tako jednom krstario centrom, naleteh iznenada na jednu prikazu u dugom kaftanu, cnih lokni. Da li je ovo Jevrejin? Bila je moja prva misao. Ovako oni svakako nisu izgledali u Lincu. Osmotrio sam tog oveka prikriveno i oprezno, a1i to sam vie zagledao to strano lice i ispitivaki odmeravao crtu po crtu na njemu, tim vie se u mome mozgu na prvo nadovezivalo i drugo pitanje. Je li ovo takoe Nemac? Kao i uvek u takvim sluajevima, pokuao sam i sada da otklonim sumnje pomou knjiga. Kupih smesta za nekoliko novcia prve antisemitske broure moga ivota. Meutim, sve su one polazile od stanovita da italac u principu ve do izvesnog stepena poznaje ili ak shvata jevrejsko pitanje. Konano, najvea mana je to je ton tih pisanja bio takav da mi se ponovo pojavie sumnje usled delom povrnog i krajnje nenaunog izvoenja dokaza za tvrenja data u tim brourama. Tako sam to odbacio za mnoge sledee nede1je, pa ak i mesece. Stvar mi je izgledala tako uasna, okrivljavanje tako bez mere, da sam, i muen strahom da ne inim nepravdu postao ponovo bojaljiv i nesiguran. Naravno, nisam ni ja sam vie mogao sumnjati da se ovde nije radilo o Nemcima neke posebne vere, nego o jednom narodu zasebne vrste; jer, otkako sam zapoeo da se bavim tim pitanjem i usmerio panju na Jevreje, pojavio mi se i Be u jednom novom svetlu, drukijem od onog ranije. Gde god da sam iao, uvek sam pred svojim oima imao Jevreje, i to sam ih vie gledao, tim vie su se i izotrenije oni izdvajali oku od ostalih ljudi. Posebno u sredinjem delu grada kao i u okruzima severnije od dunavskog kanala; vrvelo je od jednog naroda koji ve po spoljanosti nieg zajednickog nije imao s' Nemcima... Ali, ako sam u ovo jo i sumnjao, moje kolebanje je konano nestalo dranjem i stavovima jednog dela i samih Jevreja. Jedan veliki pokret meu njima, koji u Beu nije bio tako malo rasprostranjen, nastupao je najotrije mogue za potvrivanje narodskog karaktera Jevreja: Cionizam. Dodue, to je imalo izgled kao da samo jedan deo Jevreja odobrava ovaj stav, dok velika veina, meutim, takvo opredeljenje osuuje, pa ak ga u dubini due i odbija. No, pri bliem osmatranju razbijao bi se taj varljivi izgled u jedno zlokobno zasenenje i to na osnovu samo izgovora, da ne kaemo lai iz isto svrsishodnih razloga. Jer, takozvano Jevrejstvo liberalnijeg nazora nije odbijalo cioniste kao nejevreje, ve kao Jevreje nepraktinih, moda i opasnih javnih zavetovanja za svoje Jevrejstvo. U njihovom unutranjem meusobnom vrstom pripadnitvu apsolutno se nita nije menjalo. Ova tobonja borba izmedu cionistikih i liberalnih Jevreja ve je u kratkom vremenu poela u meni da izaziva gaenje; pa ona je bila skroz na skroz neistinita, to e rei izlairana a onda, meutim, malo pogodna za uvek proklamovanu moralnu visinu i istotu naroda. I uopte je moralna i druga istota ovoga roda bila jedna taka za sebe. Da se ovde nije radilo ni o kakvim ljubiteljima vode istice, moglo se kod njih utvrditi vec na spoljnjem izgledu, ak na alost veoma esto i pri zatvorenim oima. Meni je ponekad od smrada koji su irile ove kaftanlije bivalo kasnije i muka. Uz to je jo dolazila i njihova neuredna odea i nimalo prijatna pojava. Ve sve ovo nije moglo nimalo privlano da deluje; a tek je postojalo oekivano kada bi se pored telesne neistoe, iznenada otkrila sva moralna prljavtina izabranog naroda. Nita me za tako kratko vreme nije moglo dovesti u zamiljenost i razmiljanje do sve vie rastui uvid u nain delovanja Jevreja na izvesnim podrujima, a pre svega u oblasti kulturnog ivota, a da u tome bar jedan Jevrejin nije uzeo uea? im bi se i s' najveom opreznou nainio rez u takav jedan otok, nailo bi se kao na gnoj u gangrenoznom telu, na malog Jevrejia, esto sasvim zasenjenog od

iznenadne svetlosti... Bila je to teka optereujua optuba koju je u mojim oima poprimilo Jevrejstvo, kada sam upoznao njegovu delatnost u tampi, u umetnosti, knjievnosti i teatru. Ovde vie nisu mogla ni malo ili nikako da koriste bilo kakva lekovita uveravanja. Bilo je dovoljno ve i samo osmotriti potporne stubove, imena duhovnih proizvoaa tih stravinih meetarenja za bioskop i teatar, koji ovde behu hvaljeni na sva usta, da bi se za due vreme ostalo vrst u uverenju. To je bila duhovna kuga, gora od cme smrti nekada, kojom je ovde ovaj narod bio inficiran. I u kolikoj je samo ko1iini taj otrov stvaran i iren! Naravno, to je nii duhovni i moralni nivo takvog jednog fabrikanta umetnosti, time je neogranienija njegova plodnost, dok konano takav jedan mamlaz i vie nego kakva rasprivaka maina ipricava oveanstvu svoju pogan u lice. Pomislimo pritom jo i na neogranienost njihovog broja; zamislimo da na jednog Getea priroda uvek jo i do deset hiljada takvih lopova lako proturi svetu pod kou, koji onda kao nosioci virusa najgore vrste truju due.. Bilo je to uasno ali se nikako nije smelo i prevideti da je upravo Jevrejin u ogromnom broju bio od strane prirode odabran za to sramno predodreenje. Da li njegovu odabranost (pripadnitvo odabranom narodu) treba u tome traiti? Poeh tada usredsreeno da ispitujem imena svih proizvoaa ovih neistih produkata javnog umetnikog ivota. Rezultat je bio uvek loiji po moje dotadanje dranje prema Jevrejima. Pa neka je ovde oseaj i jo hiljadu puta mogao i zavesti, razum je morao da izvue svoje zakljuke. injenica da je devet desetina svakojake literarne prljavtine, umetnikog kia i pozorine besmislice trebalo da se upie u konto krivice jednog naroda koji je inio jedva stoti deo svih stanovnika u zemlji, jednostavno se nije moglo poreknuti; to je ba tako bilo. Takoe poeh sa ovih gledita da preispitujem sad i moju dragu "svetsku tampu". to sam temeljnije, meutim, postavljao ovde moje sonde, tim vie se survavao predmet mog nekadanjeg divljenja. Stil je bio sve nepodnoljiviji, sadraj sam morao da odbijem kao sutinski labilan i plitak, objektivnost prikazivanja izgledala mi je sada vie da je zapravo la nego asna istina; lankopisci su medutim bili Jevreji. Hiljadu stvari koje sam ranije jedva i video, padale su mi sada u oi kao vredne panje, druge opet, koje su mi nekada izazivale kolebanja, nauio sam sada da razumem i shvatim. Liberalnu orijentaciju ove tampe videh sada u jednom drugom svetlu, njen otmeni ton u odgovorima na napade kao i smrtno preutkivanje istih razotkrivao mi se sada kao isto toliko lukav koliko i podao trik; njihove ozarene pozorine kritike vaile su samo za jevrejskog pisca a odbijanje nikada nije pogodilo nekog drugog do Nemca. Tiho zajedanje protiv Vilhelma Drugog nudilo je da se upravo u toj upornosti otkrije metoda tano kao i u preporuivanju francuske kulture i civilizacije? Kierozni sadraj novele u toj "svetskoj tampi" postajao mi je sada pravo nepotenje, a iz jezika sam otkrivao glasove jednog stranog naroda; smisao celine je meutim Nemstvu bio tako oito kodljiv ak i da je ono i moglo samo tako neto da htedne. Ko je meutim imao interesa za tako neto? Da li je sve to bio samo sluaj? Tako ja postajah polako nesiguran. Ubrzan je meutim postao razvoj putem uvida koje sam dobio u jednom nizu drugih zbivanja. Bilo je to u vidu opteg pogleda na obiaj i moral, kako je on od jednog velikog dela Jevrejstva sasvim otvoreno izloen i bio neskriveno praktikovan. Ovde je i opet pruila ulica jednu povremeno zaista gadnu oiglednu nastavu. Odnos Jevrejstva prema prostituciji i vie jo prema samoj trgovini devojkama mogao se prouvati u Beu kao u malo kojem zapadnoevropskom gradu, izuzev moda u junofrancuskim lukim mestima. Ako bi se navee ilo ulicama i sokacima Leopoldovog grada, na svakom koraku hteo to neko ili ne, postojao bi svedok dogaanja koja su velikom delu nemakog naroda ostala skrivena, sve dok rat nije dao priliku borcima na istonom frontu, da mogu, ili bolje rei moraju da vide neto slino. Kada sam po prvi puta upoznao Jevrejina na taj nain u ulozi jednog isto tako ledeno hladnog kao i besramno poslovno valjanog dirigenta tog ogavnog poronog poslenitva izopaenosti jednog velegrada, osetih lake marce niz kimu. A onda planu u meni. I sad vie ne mogah da uzmaknem razmatranju jevrejskog pitanja, ne, sada

sam to upravo hteo. I kako sam sad tako u svim pravcima kulturnog i umetnikog ivota i njegovim razliitim ispoljavanjima nauio sebe da potraim Jevrejina, naletah nenadano na nekome mestu na njega, na kome sam ga ponajmanje oekivao. Time to sam Jevrejina otkrio kao vou socijal -demokratije, poe neto kao mrea da mi spada sa oiju. Jedna duga duevna borba dobi time svoj kraj. Ve u svakodnevnom optenju s' mojim kolegama na radu pala mi je u oi zauujua sposobnost preobraavanja kojom su oni prema jednom istom pitanju zauzimali razliita stanovita, ponekad u vremenu od samo nekoliko dana, esto takoe i samo nekoliko sati. Teko sam mogao da razumem kako to ljudi, koji su sami kada govore, jo uvek posedovali pametne nazore, a onda ove iznenada gubili im bi dospeli meu mase. esto je to bilo da ovek oajava... Kada bih posle asova i asova ubeivanja ve bio uveren, da sam ovog puta najzad probio led i neku besmislicu razjasnio i ve se od srca radovao, morao bih ipak na svoju alost ve sledeeg dana opet ispoetka sve nanovo; uzaludno je sve bilo. Kao kakvo veno klatno izgledalo je da njihovo bezumlje uvek iznova od natrag udara. Sve sam pritom mogao jo ida razumem: da su oni nezadovoljni svojom sudbinom, da oni sudbinu proklinju koja ih je esto tako grubo mlatila po glavi; da su mrzeli preduzimae koji su im izgledali kao nemilosrdni prinudni egzekutori te njihove sudbine; da su psovali vlasti koje u njihovim oima nisu imali oseaja za njihov poloaj; da su protestvovali protiv cena ivotnih namirnica i za svoje zahteve izletali na ulice, sve to se moglo bez obzira na sve ponajmanje jo razumeti. Ali ono to je moralo da ostane nerazumljivo, bila je bezgranina mrnja, kojom su se obarali na svoj sopstveni narod, prezirali veliinu istoga, prljali njegovu istoriju i velike ljude vukli u blato. Ta borba protiv sopstvene vrste, protiv sopstvenog gnezda, sopstvenog zaviaja bila je isto tako besmislena koliko i neshvatljiva. To je bilo neprirodno. Moglo ih se od ovog poroka privremeno i izleiti, ali samo na koji dan, najvie na koju nedelju. Ako bi se neto kasnije sreo urazumljeni, onda je taj opet postajao onaj stari. Neprirodnost ga je ponovo imala u svom posedu. Da je socijaldemokratska tampa preteno voena od Jevreja, tek sam postepeno doao do toga; samo, toj okolnosti nisam pripisivao nikakav naroiti znaaj, pa stanja su i u ostalim novinama bila isto takva. Samo je jedno moda bilo upadljivo: nije bilo ni jednog lista, u kome su se nalazili Jevreji, da je mogao da vai kao zaista nacionalan, onako kako je to bilo na liniji moga vaspitanja i shvatanja. Poto sam se savladao i pokuao da iitavam tu vrstu marksistikih produkata tampe, a odbojnost upravo u toj meri u meni rasla do beskraja, potraih sad i fabrikante tih sastavljenih podlosti da bi ih blie upoznao. Bili su to poev od izdavaa sve sami Jevreji. Uzeh socijaldemokratske broure koje su mi nekako bile na dohvatu i potraih imena njihovih autora: Jevreji. Zapamtio sam imena gotovo svih voa; bili su u daleko najveem delu takoe pripadnici "izabranog.naroda", pa bilo da se pritom radilo o predstavnicima carskog saveta, ili o sekretarima sindikata, predsednicima organizacija ili agitatorima sa ulice. Uvek je pred oima bila ista neobina slika. Imena Austerlica, Davida, Adlera, EIenbogena itd. ostace mi veno u seanju. Jedno mi je sad postalo jasno: partija sa ijim sam malecnim predstavnicima mesecima imao da vodim najee bitke, bila je u svome vostvu gotovo iskljuivo u rukama jednog stranog naroda; jer, da Jevrejin nije Nemac, znao sam na svoju srenu intimnu radost vec konano. I sada tek upoznavah sasvim jasno zavoditelje naeg naroda. Bila je dovoljna vec i jedna godina mog bekog boravka, da bi stekao uverenje, da nijedan radnik nije mogao da bude toliko blokiran, a da ne bi mogao da prihvati bolje znanje i bolje objanjenje. Ja sam postepeno postajao i poznavalac njihovog sopstvenog uenja i upotrebljavao sam ga kao oruje za moje unutranje uverenje. Gotovo uvek je uspeh prelazio na moju stranu. Velika masa mogla je biti spaena, iako po cenu tekog rtvovanja i vremena i strpljenja.

Jevrejin, meutim, nikada nee biti u stanju da bude osloboen svog nazora. Tada sam bivao jo dovoljno detinjast i hteo da im razjasnim bezumnost njihovog uenja, ranjavio sam u mome malenom kruoku jezik i grebao grlo, bio u zabludi da bi mi moralo uspeti da ih uverirn o izopaenosti njihovog marksistikog ludila; samo time sam zapravo postizao tek suprotno. lzgledalo je, kao da rastui uvid u unitavajue delovanje socijaldemokratskih teorija i njihovih ispunjenja samo slui za snaenje njihove odlunosti. to sam se vie tada s njima sporio, tim sam vie upoznavao njihovu dijalektiku. Prvo su oni raunali sa glupou svog protivnika, da bi onda, ako se vie ne bi naao neki izlaz, samo tebe jednostavno predstavljali glupim. Ako nita ne bi koristilo, onda oni kao nita ne bi ni razumeli ili bi prelazili, pripremljeni, smesta na drugu oblast poturali su onda neke same po sebi razumljivosti iji prihvat bi onda smesta ponovo prebacivali na drugu grau, da bi sada, ponovo se sabravi, uspeli da se izvuku i nita tano da ne znaju. Ma gde da je tako napadnut neki apostol, skupljala se aka pihtijaste sluzi; to je onda curilo izdeljeno kroz prste, da bi se u sledeem momentu ve ponovo stegnulo u aku. Ako bi se, meutim, po nekome raspalilo zaista tako unitavajue, da on, pred pogledima okoline, ne moe drukije do da se saglasi i time se poverovalo da je bar uinjen neki korak dalje, tek bi onda sledeeg dana udenje bilo ogromno. Jevrejin sad ama ba nita nije znao o onome od jue, raspredao bi svoje stare trice iznova dalje, kao da se uopte nita nije dogodilo i pretvarao se, ogoren to mora da se izjanjava, zauen, nije se ama ba niega mogao setiti osim na, eto, jo prethodnog dana dokazanu tanost svojih tvrenja. esto sam na ovo ostajao zapanjen. Nije se sad znalo emu da se covek vie iuava, njihovoj jezinosti, glagoljivosti, ili njihovoj umetnosti lagarija. Poeh polako da ih mrzim... Sve je ovo meutim imalo jednu dobru stranu a to je to su time zapravo ti nosioci bili bar agitatori socijaldemokratije boli oi, morala da tim vie raste moja ljubav prema svom narodu. Ko je i mogao pri avolskoj okretnosti ovih zavodljivaca da prokune nedune rtve? Ta kako je bilo teko i meni samome da ovladam dijalektikom prevrtljivou ove rase! Kako je tek uzaludan bio takav jedan uspeh nazovi ljudi, koji su u ustima izvrtali istinu, glatko poricali upravo izgovorenu re, da bi je ve u sledecem minutu koristili za sebe same i pozivali se na njih! Ne. to sam vie upoznavao Jevrejina, tim vie sam morao da pratam radniku. Najvea krivica leala je u mojim oima sada ne vie na njemu ve na svima onima, koji nisu nali da je vredno da mu se smiluju, u stamenoj pravdi da daju sinu naroda to mu pripada, prevarante i pokvarenjake meutim pribiti uz zid. Podstaknut iskustvima svakodnevnog ivota poeh od sada da prebiram po izvoritirna marksistikog uenja. Njegovo dejstvo postade mi sad u pojedinostima jasno, uspeh toga iskazivao mi se iz dana u dan pred mojim paljivim pogledom, posledice sam uz malo mate mogao u sebi da odslikam. Pitanje je jo samo bilo da li je utemeljivaima rezultat njihove kreacije, gledano u njegovoj poslednjoj formi, ve lelujao pred oima, ili su oni sami postajali rtva jedne zablude. Po mome oseanju stvari oboje je bilo moguce. U jednom sluaju bila je obaveza svakog misleeg oveka da se ugura u taj front tog pogubnog pokreta, da bi moda ipak spreio ono krajnje, u drugom sluaju su morali meutim nekadanji prouzrokovai ove narodske bolesti da budu pravi pravcati avoli; jer samo u mozgu jednog udovista - ne jednog oveka - mogao je onda plan za jednu organizaciju da poprimi osmiljeni oblik, organizaciju ija delatnost kao zavrni rezultat mora da vodi slomu ljudske kulture i time ka opustoenju sveta. U tom sluaju preostajala je kao poslednji spas jo borba, borba svim sredstvima, koja moraju da obuhvate ljudski duh, razum i volju, nezavisno od bilo toga kome e onda sudbina da podari svoj blagoslov. Tako onda poeh da se blie informiem o osnivaima ovog uenja, da bih tako prouio osnove tog pokreta. To to sam sad bre pristigao cilju, no to sam se, moda, i sam usudio da pomislim imao sam da zahvalim iskljuivo svom sad steenom, iako jo ne tako produbljenom poznavanju jevrejskog pitanja. Ono jedino mi je omoguilo praktinu upotrebu stvarnosti sa

teorijskim hvalisanjem osnivakih apostola socijaldemokratije, jer me je ono nauilo da razumem jezik jevrejskog naroda; on govori da bi sakrio misli ili bar da ih zamagli; i njegov stvami cilj se nipoto ne moe nai u redovima napisanog vec on leluja dobro zatamljen izmeu njih. Za mene je nastupilo vreme najveeg preokreta koje sam ikada imao u svojoj intimi da preturim. Od slabanog graanina sveta postadoh fanatini antisemita.. Tek samo jednom jo -to je bilo poslednji put- naioe mi u mojoj najdubljoj potitenosti zastraujue pritiskujue misli. Kada sam tako kroz duge periode istorije oveanstva istraujui posmatrao delovanje jevrejskog naroda, javi se u meni iznenada uznemirujue pitanje, da li moda ipak neistraena sudbina iz razloga, nama bednim ljudima nepoznatim, eli konanu pobedu ovog malog naroda u svojoj veno nepromenljivoj odluci. Treba li tome narodu, koji ivi na ovoj kugli zemlji, da je ova zemljina kugla obeana kao nagrada? Da li mi imamo objektivno pravo na borbu za nae samoodranje, ili je to samo subjektivno zasnovano u nama? Udubljujui se u uenje marksizma i time razobliavajui delovanje jevrejskog naroda u mirnoj jasnoi svog saznanja, sama sudbina mi podari svoj odgovor. Jevrejsko uenje marksizma odbija aristokratski princip prirode i na mesto veno predodreenog prava snage i sile postavlja masu broja i njenu mrtvu teinu. Ono tako porie u oveku vrednost linosti, osporava znaaj nacije i rase i oduzima na taj nain ovanstvu pretpostavke za njegovo postojanje i njegovu kulturu. Ono bi kao osnova univerzuma vodilo propasti i kraju svakog milju za oveka shvatljivog poretka. I tako kao to bi u tom najveem spoznajnom organizmu samo haos kao rezultat primene takvog jednog zakona mogao biti, tako i na zemaljskoj kugli za stanovnike ove zvezde samo njihova sopstvena propast. Ukoliko Jevrejin uz pomo svoje marksistike religije pobedi narode ovoga sveta, onda e njegova kruna biti igra mrtvaca ovog oveanstva, onda e ova planeta ponovo kao nekada, pre mogo miliona godina, prazna od ljudi leteti kroz etar. Vena priroda se nemilosrdno sveti za nepridravanje uz njene naloge. Tako je danas verujem da postupam u smislu svemoguceg Tvorca: Time sto se branim od Jevrejina, borim se za delo Gospoda.