KNJIEVNOST

O slinostima persijskog i srpskohrvatskog jezika

dr Mahmud Fotuhi, ana Akopdanjan

anas na Zemlji postoji oko 2976 jezika. Izuzimajui male i izolovane jezike, lingvisti ih svrstavaju u etiri velike porodice. Prva porodica je poznata pod imenom indoevropski jezici. Ovo ime je jedan zamiljeni naziv za najveu porodicu jezika na svetu, koja je proirena od Aze do Evrope i Amerike. Druga porodica nosi naziv hamitsko-semitski jezici i ine je sledei jezici: arapski, hebrejski, sumerski, akarski i drevni aramejski. U treu uralsku porodicu ulaze: finski, estonski, maarski, laponski i jezik samojeda u Sibiru, a u etvrtu porodicu altajskih jezika spadaju turski, mongolski, tatarski, tunguski i jezik mandurskog naroda u Mongoli. U svakoj od ovih porodica jezika susreemo se sa mnogo rei istog korena koje su po pitanju jednakosti i srodnosti glasova i znaenja veoma bliske i na osnovu vidljivih slinosti ili pravila fonetike i morfologe te veze se mogu prikazati. Takvu vrstu rei zovu osnovne rei. Na primer lako se moe primetiti da persske rei pedar (otac), mdar (majka), bardar (brat) i dokhtar (erka) imaju mnogo glasovnih slinosti sa svojim ekvivalentima u ostalim jezicima indoevropske porodice, na primer, u grkom, srpskom, latinskom, ruskom, nemakom, engleskom, indskom i

patu, i istog su korena. Takoe i rei za brojeve u ovim jezicima su istog korena. Meutim, veza poput ove ne moe se nai meu reima istog znaenja arapskog, turskog i kineskog jezika, poto svaki od njih pripada razliitoj porodici jezika. Ova vrsta etimologe zbog toga to ne nauno utemeljena i ne stabilna na osnovu lingvistikih pravila, poznata je kao popularna (narodna) etimologa. Lingvistika nauka moe putem lokalnih, komparativnih i istorskih istraivanja da pronae veze meu jezicima jedne porodice ili izmeu porodica jezika. Lingvisti koji se bave prouavanjem istore jezika mogu putem metoda rekonstrukce jezika da se upoznaju sa reenikom konstrukcom i osnovnim renikom jezika majke porodice indoevropskih jezika. Meutim, do sad ne bilo uspeha u pronalaenju jednog jezika koji bi mogao da bude pramajka svih porodica jezika. Jezici jedne porodice su putem kulturnih i trgovakih razmena i ratova mnogo rei jedni od drugih pozajmili. Lingvistika nauka koja se bavi prouavanjem istore jezika moe, sledei tragove ovih rei i na osnovu pravila morfologe i leksikologe, da pokae koje su rei iz kog jezika prenete u koji jezik i kakve su se glasovne i smislene promene dogodile.

No 41 LETO 2004

63

persski i srpski jezik Ova dva jezika, persski i srpski, su iz porodice indoevropskih jezika. Srpskohrvatski jezik je iz grupe slovenskih jezika koji uz romanske i germanske jezike ine tri velike grane porodice indoevropskih jezika. Filoloka istraivanja jasno pokazuju slinosti ova dva jezika. Ove slinosti se mogu videti kako u osnovnom reniku, tako i u sintaksikim, reeninim i glasovnim konstrukcama. persski jezik je bio kulturni i knjievni jezik na osmanlskom carskom dvoru i zbog svojih kulturnih i umetnikih vrednosti, vrlo brzo se proirio po celoj teritori pod vlau osmanlskih Turaka. Oblast Bosne su bila ulazna vrata za prodor persskog jezika na Balkan i upravo zbog tog razloga, jezik bosanskih muslimana je primio najvie uticaja iz persskog jezika. U gradovima Sarajevu i Mostaru je od XVI do XIX veka funkcionisao centar za uenje persskog jezika i mnogo uenih ljudi je u tim gradovima pisalo i pevalo na persskom.1 U renicima na srpskom jeziku koji su posveeni pozajmljenim reima u srpskohrvatskom jeziku, susreemo se sa mnogo persskih rei koje srpski istraivai i poznaju kao persijske.2 Mogue je da neke od tih rei za dananju mlade i novi narataj i je maternji jezik srpski ili za Bosance nisu poznate, zato to je u poslednjih 200 godina lingvistikom revolucom Vuka Karadia srpskohrvatski jezik pretrpeo veliku promenu. Dalekat srpskog seoskog ivlja istone Bosne je postao oficelan i kao rezultat toga mnogi od elemenata stareg jezika koji su u taj jezik dospeli iz latinskog, grkog, turskog, per-

sskog i arapskog, ispali su iz upotrebe. Uprkos svemu tome, mnoge orentalne rei su nale svoje mesto u grai koju su prikupili sam Vuk Karadi i pristalice njegove kole. Ova graa se sastoji od dela srpske narodne knjievnosti: pria, pesama i poslovica koje su uglavnom na istono-bosanskom dalektu.3 Naravno, novoj generaci Srba i Hrvata jezik tih dela ne ba blizak. Stare osobe i oni koji poznaju taj stari srpski jezik mnoge od tih rei znaju, naroito itelji Bosne, junih krajeva Crne Gore i Srbe, Makedone i Albane, ali itelji severnih oblasti Srbe nisu mnogo upoznati sa tim reima. Konano, itelji oblasti koje su bile pod osmanlskom vlau, poznaju mnogo persskih rei koje su u njihove jezike ule posredstvom turskog jezika i te rei se jo uvek mogu uti u svakodnevnom govoru. Istraivanja orentalnih rei u jezicima Balkana Leksikoloka orentalna istraivanja, pored lingvistike vrednosti, takoe predstavljaju enciklopedu koja nam prua dragocene informace o ivotu, vrstama kulturnih razmena i drutvenim prilikama u oblastima pod osmanlskom vlau. Istraivanjem rei koje su se u toj jezikoj trgovini razmenljivale moemo se dobro upoznati sa vrstama kulturnih, drutvenih i intelektualnih veza i uticaja izmeu dva naroda. Moda je upravo to bio razlog koji je privukao slaviste centralne i june Evrope da zaponu istraivanja uticaja turskog jezika na jezike Balkana. Istraivanja orentalnih rei u balkanskim jezicima prvi su poeli evropski slavisti u XIX veku. Slovenski lingvisti koji su filoloku nauku uglavnom izuavali u nemakim kolama, ovoj temi se okreu u XX veku.

64

KNJIEVNOST

Mada evropski slavisti orentalne jezike nisu tano poznavali, poslu su pristupali sa ozbiljnou i puno napora i ovaj pokret je, iako sporo napredujui, u drugoj polovini XX veka doveo do eljenih rezultata i postepeno je dolo do pojave pouzdanih renika o stranim reima u srpskohrvatskom jeziku.4 Milan Vujakla Jedan od relativno pouzdanih srpskih izvora u kojem se moe pronai mnogo orentalnih rei je Leksikon stranih rei i izraza Milana Vujakle koji je prvi put tampan u Beogradu 1937. godine. Ovaj renik je od tog vremena doiveo vie izdanja i do 1996. godine prodat u oko pola miliona primeraka. Autor je svoj renik tri puta preraivao i dopunjavao (1954 i 1980). U drugoj preradi su se nale i rei iz novih nemakih, engleskih, francuskih, italanskih i ruskih enciklopeda i renika izalih posle II svetskog rata, tako da u treem izdanju ima oko 4000 rei vie nego u prvom. U etvrtoj preradi prireivai su takoe dopunili sadraj. Najvie stranih rei u srpskom jeziku potie iz latinskog, turskog, grkog, italanskog, francuskog i engleskog jezika. Vujakla ne neto mnogo poznavao orentalne jezike i zato se u toj oblasti vie koristio tuim istraivanjima, naroito nemakim. On ponekad persske rei navodi kao turske ili arapske. Abdulah kalji Jedan drugi orentalista sa prostora Balkana koji je vie od ostalih pokazivao interesovanje za istraivanje orentalnih rei je Abdulah ekalji. Prvo izdanje knjige Turcizmi izalo je u Sarajevu

1957. godine i susrelo se sa lepim premom a 8 godina kasne (1965) izdavaka kua Svetlost objavila je drugo izdanje u prihvatljivem obliku. kalji u podrobnom uvodu pie o uticaju turskog jezika na jezike Balkana i izlae elemente i faktore irenja turskih rei u srpskohrvatskom jeziku a takoe ih i klasifikuje. Takoe su iznesene istorske informace o lingvistikim istraivanjima u ovoj oblasti. kaljiev renik turcizama sadri ukupno 6878 odrednica, u kojima ima oko 8742 turske rei prisutne u srpskohrvatskom jeziku, naroito u govoru Bosanaca i lokalnih muslimana. On sve rei iz tri orentalna jezika: turskog, arapskog i persskog, koje su putem turskog ule u srpski jezik, predstavlja kao turske rei i daje njihovu analizu. On ih u svom predgovoru sve naziva turcizmi sa obrazloenjem da sve one postoje u turskom jeziku i tako su postepeno arapske i persske rei direktno ule u srpski jezik. Na osnovu toga, sve te rei su turske i naziv turcizmi je za njih odgovarajui. Naravno, ovaj izraz ne kaljiev pronalazak. Nemaki i austrski istraivai iz XIX veka u filolokim orentalistikim istraivanjma jezika Balkana koriste taj izraz i on se moe videti u naslovima njihovih knjiga i radova. Fehim Barjaktarevi u svojoj kritici kaljievog renika napominje da taj izraz ne nauni i predlae izraz orentalne rei. kalji je imao pristup mnogim izvorima a pre njega mnogi slavisti su vrili istraivanja iz oblasti turskih i orijentalnih rei, ali su ona nepovezana. On je naunim zakljuivanjem, kodifikacijom i sreivanjem uspeo da otkria iz ove oblasti dovede u red. Njegov metod pisanja renika je nauni i precizan. On objanjava glasovne i semantike

No 41 LETO 2004

65

promene svake rei, njihove razliite oblike koja postoje u jezicima Balkana i daje primere iz srpskohrvatskih izvora za njihovu upotrebu. Etimologa turskih rei je bio najtei problem za balkanske lingviste, zato to su oni najee znali turski jezik, a sa persskim i arapskim nisu bili mnogo upoznati, tako da nisu mogli da saznaju poreklo mnogih rei. Ponekad prave grube greke i smene analoge i iznose netana miljenja.5 Fehim Bajraktarevi Doktor Fehim Bajraktarevi je takoe pristupio istraivanju orentalnih rei. On koji je znao arapski, turski i persski jezik, najbolje je mogao da prepozna orentalne rei u srpskohrvatskom jeziku. Meutim, on se ne mnogo bavio tim poslom. Njegova leksikoloka istraivanja se sastoje od etiri zasebna rada. Doktor Fehim je svoj prvi rad iz ove oblasti pod naslovom Uticaji orijentalnih jezika na srpskohrvatski jezik izneo na Sedmom meunarodnom kongresu filologa u Oslu 1957. godine. Njegov drugi rad je objavljen u jednom izraelskom asopisu. Njegova druga dva rada su kritika i istraivanje kaljievog renika Turcizmi.6 Bajraktarevi je napisao dve kritike kaljievog renika. U prvom tekstu su uglavnom bile prvobitne napomene, ali u drugom, u kojem iznosi svoje kritike i miljenja, nali su mesto prigovori dostojni panje. kalji veliki deo tih greaka prihvata i u sledeem izdanju svoje knjige ih ispravlja. Gospoa Sneana Petrovi kae7: Po mom miljenju kritika Fehima Bajraktarevia kaljievog rada moe se uporediti sa kritikom F. Kraelitza o poznatom Mikloievom reniku

Turski elementi u jezicima jugoistone Evrope.8 U svom drugom radu, doktor Fehim podsea da su istraivanja orentalnih rei koja su do sad izvrena veinom bila dela slavista i da u stvari tim poslom treba da se bave orentalisti koji orentalne jezike poznaju neposredno dobro i tano. to se tie orentalistike, a naroito orentalne lingvistike, ovaj problem jo uvek mora da bude predmet panje. Srodnosti persskog i srpskog Jezika Slinosti i srodnosti dva jezika, persskog i srpskohrvatskog, mogu se svrstati u tri grupe: a) Osnovne slinosti iz jezike majke Indoevropljana. b) Rei koje su dospele u srpski jezik putem evropskih jezika, na primer pidama (pje me), alkohol i algoritam. c) Rei koje su u srpski jezik dospele preko turskog jezika, na primer papue (ppue), taze (tze), tura (tori), pimaniti (paimni), badem (bdm), baki (bakhe), digerica (egar). Najvie slinosti je iz ove grupe. Ovde emo saeto da istraimo ove tri grupe slinosti persskog i srpskohrvatskog jezika. 1. Slinosti osnovnog jezika Ove slinosti obuhvataju osnovne rei, gramatike konstrukce, fonetike konstrukce i vremena. 1.1. Osnovne rei Ovu grupu uglavnom ini osnovni vokabular indoevropskog jezika i izvorne rei u slovenskim jezicima i persijskom jeziku drevnog Irana koji je bio u

66

KNJIEVNOST

upotrebi 3000 godina rane za vreme dinaste Ahamenida. Primeri ovih rei su:
persski ta, u staropersijskom: tar i zar abru Bardar, stp. bratar stp. bag Bi ili bitar upn khazn div Ruz, stp. raua Zemestan, stp. zim Zan oql ko gerd gerd galu gisu morde Maqz, stp. mazka mur narges nov srpski vatra obrva brat bog vie oban jesen div ruak zima ena akal gde zgrada grad grlo kosa mrtav mozak mrav narcis nov

jezika majke i jo uvek imaju svoje mesto u oba jezika.

persski istdan istdan Pokhtan pazam Ddan deh dnestan daridan Zistan, stp. iv, u srednjepersskom zivistan Mlidan Ga mland Nevetan, nabtan, naptan srpski ostati stajati pei dati daj znati derati, drati iveti molovati moler napisati

Glagol znati u drevnom hamedanskom jeziku imao je oblik zonostan (zonom, nezonom). U jednoj pesmi Babe Taher Arana Hamedana koja je pisana na novom dalektu moemo proitati nezonom del ke va delbar kodum gde je nezonom vrlo slino i ima isto znaenje kao srpsko ne znam. 1.2. Gramatike konstrukce Drugi vid slinosti izmeu dva jezika srpskog i staropersskog jesu gramatike konstrukce: a) Slinosti u menjanju glagola budan (biti); budam (budem); budim (budimo), budin (budite) hastam (ja sam), to hasti (ti si), u (un) hast (on je), m hastim (mi smo), om hastid (vi ste), anh (unn) hastand (oni su) b) Imenice i pridevi u staropersijskom jeziku kao i u srpskom imaju tri roda: muki, enski i srednji.

Ove slinosti takoe obuhvataju i neke brojeve:

persski Do, u Avesti dva Se, u Avesti thri ahr Pan Sad divist srpski dva tri etiri pet sto dvesta

Mnogo izvornih glagola persskog i srpskog jezika takoe spada u ovu grupu a koji se ubrajaju u osnovne rei

No 41 LETO 2004

67

c) Imenice u staroperskom imaju sedam padea i poslednji glas u rei na osnovu mesta u reenici se menja. Ova osobenost takoe postoji u srpskom jeziku i zove se pade. Imenica se menja u sedam padea: nominativ, akuzativ, dativ, instrumental, lokativ, vokativ, genitiv. U novopersskom jeziku ova osobenost postoji samo u genitivu, kada se imenici dodaje jedno e ili je na kraju. Na primer ketabe trikh. Promena imenice po padeima u starom persskom jeziku otprilike lii na onu u srpskom jeziku i prikazana je u tablici ispod:
primer u starom persskom martiya martiyam martiyaa martiyaa martiyai martiyaa martiyahya pade u srpskom nominativ akuzativ dativ instrumental lokativ vokativ genitiv

gar (kazanda, kalajda), papuar, keramiar. e) Slinosti u fonetikim konstrukcama rei (izgovor) U starom persskom jeziku rei su, kao i u srpskom, uglavnom poinjale sa dva suglasnika: khrad, spaha, framana, fravahar, khab. Ove ukratko iznesene slinosti mogu da budu jasan dokaz za srodstvo srpskog i persskog jezika. 2. Rei koje su preko turskog jezika ule u srpski jezik Osmanlski Turci su se na svome dvoru sluili persskim jezikom kao jezikom kulture i knjievnosti i zbog toga je on na teritori pod njihovom vlau bio puno zastupljen meu intelektualcima i misleim ljudima i bilo je puno njih koji su se njim koristili u razgovoru. Privlanost persske poezije i knjievnosti a takoe i uzviene mistike i sufijske iranske misli bile su glavni inioci irenja persskog jezika na Balkanu. Najvie slinosti persskog i srpskog jezika upravo su rezulata ulaska persskog jezika ovim putem. Ovu grupu rei moemo svrstati u nekoliko grupa. 3. Imena cvea i biljaka
persijski jsman arqavn sonbol lle khorm bdenn nren esfen srpski jasmin jorgovan zumbul lala urma patlidan naranda spana

d) Podobni sufiksi: u srpskom i persskom jeziku mogu se videti slini sufiksi: AR: Za graenje participa prezenta od glagolske osnove: primer parast + ar = parastr (medicinska sestra). U srpskom pekar, lekar, novinar. NA: Za graenje imenice od glagola ili prideva. Hrana. E: Sufiks za deminutiv. Prozore, marame. Na persskom: baqe (mala bata) KA: Za graenje imenica od glagola. Igraka. AR: Sufiks u znaenju onaj koji se bavi nekim zanimanjem i poslom kao sufiks gar i kr u persskom. Dorudgar (tesar, stolar), mes-

68

KNJIEVNOST

4. Verski i mistiki izrazi

persijski bdest namz Bi namz pir darvi bakhe srpski abdest namaz binemazluk pir dervi baki

Bzargnbi Tarefe (ar.) kolhduz Bzr arzn darzi b bgir bzestn dorduz

bazerdanbai bazerdanluk tarifa ulaha vaar terza bada, bad badar bazistan, bezistan adorda

5. Izrazi u igrama ah, trik-trak i polo

persijski atran hmt oug ahrjek, rek srpski ah ahmat opigabn ejrek, erek

8. Nazivi muzikih instrumenata

persijski tanbur nej angi vz kamne an ang navkhtan hang srpski tambura nej enge avaz emane eng engati ahinjak

6. Dravniki, upravljaki i vojni izrazi

persijski divn ke tahte Tamq, dq ahdnme khate divni daardr brkhne beyraqadr Farmn, stp. framana srpski divan ake tahta dagma ahdnama divana teerdar barhane bajraktar ferman

9. Ime sredstava i alata

persijski qul eko durbin rande kse gelim hvan erkh kafgir abe ang kqaz srpski arul eki durbin rende asa, aa ilim avan rke evir gajba angal, engele ag

7. Trgovaki i zanatlski izrazi

persijski bzr Bzargn srpski pazar bazeran

No 41 LETO 2004

69

10. Ime odee

persijski gardanband dib kalepu ukh dor kolh kamar dorab urb boqe srpski erdan diba elepo oha ador, ator ula emer arav arapa, orapa boa, boka

Neka od pravila fonetike promene glasova persskih rei u srpskohrvatskom jeziku mogu se ovako objasniti:
srpska re ibriim dervi nazi amiir batovan pazar arapa bakt bazi orba ardak kavez kavaz evap ilim onah spaha megdan persska re abriam darvi nazok meur bqebn bzr urb bakht darzi urb ahrtq kafas Qavaz kabb gelim gonah seph Mejdn srpski glas i e i i v p k b d v k h g persski glas A A O U B B kh D T F q K G G H J

PROMENE GOSTINSKIH REI Gostinske rei posle ulaska u jezik domaina moraju na osnovu glasovne i semantike strukture da doive preobraaj. Ove promene se deavaju u dve oblasti: a). Glasovne promene Za vreme svog prebacivanja iz jednog jezika u drugi rei moraju da doive glasovne i semantike promene zbog razlika koje postoje u fonetikoj strukturi razliitih jezika. Rei koje su u srpski jezik dospele preko turskog jezika morale su da doive dve promene. Prvo su morale da pretrpe izmenu u skladu sa fonetikim ustrojstvom turskog jezika a onda, kad su dospele u srpski jezik, morale su da se promene po drugi put. Na primer persska re bakht u turskom se promenila u bakt a u srpskom u baak (u rei baksuz). persski ahrsu, turski arsi, srpski ara. Ponekad je promena tolika da je prepoznavanje izvornog oblika rei teko. persski si pre u bosanskom sufare. persski dastur srpski tester. persski darzi srpski terza. persski ab buj, srpski eboj.

U pojedinim izvedenim sloenim reima srpskog jezika mogu se videti razni elementi iz persskog jezika. 1. persska imenica / pridev + turski sufiks (i, luk, li, suz, siz) badbakht = baksuz bipul = parasuz mode, motolok, mode + luk = mutuluk domani = dumanluk ai, a + i = aa nzli, nz + li = nazli 2. persska imenica + sufiks za pravljenje infinitiva iti. Na ovaj nain gradi se puno infinitiva i glagola u srpskom jeziku. Barbar kardan = barabariti Bzr raan = pazariti

70

KNJIEVNOST

3. Prefiks NA za graenje prideva ili imenice u srpskom na poetku persijske imenice. Azbr, na + zber: sr + pr = nazber - azbr kardan = nazberiti tanha = natehnane, natenane, natanane zur, na + zor (sr + pr) = nazor 4. persska re + sufiks KA za pravljenje imenice u srpskom jeziku Pardze = perdaica i = ainica Naalbandi = nalbandica b). Semantike promene Pored fonetske promene, rei takoe menjaju i svoje znaenje pa u jeziku domainu dobaju pored svog izvornog znaenja i novo znaenje. Ovo novo znaenje obino ima veze sa sporednim znaenjem osnovne rei. Primeri ovakvih promena: ekr = iar Sanb = singar Zolf = zuluf Maze = meze Bbn = baban Pahlevn = pehlivan Pilevar = piljar Rzeqi = rajee 11. persske rei koje su u srpski jezik dospele putem evropskih jezika - Pidama. Ova re ima koren u baludi jeziku (pje mak=iroke pantalone). Za vreme engleskog gospodarenja Indom i Baludistanom ove pantalone su donete u Evropu i tamo su dobile ime pjeame u engleskom i piama u francuskom. Bahtari na jugu Irana kau paume. - Tepih. Ova re se na francuskom kae tapis, na nemakom teppich, na italijanskom tappeto. U starom persskom

tanbse. U persskom re tanpes je sloenica od tan + ps, vrsta tepiha koja se proizvodi u Iranu. Isti koren se takoe moe videti i u grkom. - Kajk. U engleskom cake, u persskom kk, u smislu slatki na stolu. Episkop Adiir Kaldani u svojoj knjizi na arapskom kae: Kajk je arabizirano persijsko ime kk (okrugao hleb od brana, mleka i eera). Sline rei u aramejskom, engleskom, italanskom ovog su korena. - Algoritam. Znaajna oblast sadanje matematike i je osniva Alhorazmi, iranski matematiar. - Sub. U jeziku khiva i horasana ima znaenje voda. Ova re u Borhane qate, takoe ima znaenje voda. Sub o pakand = voda i hleb. - Satana. Ova re je hebrejska i arapska, ali pozivajui se na drevne pesme, na osnovu persskih izvora, outan znai potomak mraka. Uzimajui u obzir poreklo ejtana od mraka u semitskim tekstovima a takoe i to da je on po manihejskim tekstovima ahrimanova tvorevina od mraka, ovo je vredno istraivanja. - Vino. U Borhane Qate, re vin ima znaenje crno groe. Rei spana, nana, patlidan, pistai, narcis, biber, jasmin, alkohol, takoe pripadaju ovoj grupi. METOD RADA Ovaj renik obuhvata rei koje postoje u renicima ili koje su u upotrebi u svakodnevnom govoru. Veliki deo ovih rei postoji u dva autoritetna renika: Vujaklinom i kaljievom. Oni otprilike sadre i sva otkria istraivanja koja su vrena pre njih. Sasvim sigurno jo uvek postoji puno rei koje su

No 41 LETO 2004

71

ostale skrivene pogledima filolokih istraivaa i ukoliko istraivai koji su strpljivi i dobro poznaju ova dva jezika nastave ovaj posao, sigurno e se pojaviti jo persskih rei u knjievnim i istorskim tekstovima na Balkanu. Ukratko o metodi izraivanja i pisanja renika koji se nalazi ispred dragih italaca. a) Rei se nalaze poreane na dva naina: po srpskom i persskom alfabetu b) U srpskim sloenicama ponekad se pojavljuju persski elementi. Te rei takoe navodimo u ovom reniku, a takoe su objanjeni i etimologa i poreklo tih elemenata. Na primer ai = aa (a + i + ja) (pr + tr + sr) ahdnme = ahdnama (ar + pr) qabrestn = kabristan (ar + pr) c) Neke persske rei u srpskom jeziku oznaavaju imena ili prezimena osoba. Te rei takoe ubrajamo u persske rei. nn = danan (muko ime u Bosni) nu = dano (muko ime u Bosni) Daardr = Teerdarevi (prezime) hzde = ehzada (ensko muslimansko ime) ahina = ahina (ensko muslimansko ime) d) U ovom istraivanju osnovni naglasak je na persskim reima u srpskom i turskom jeziku, ali pored njih navodimo i neke srodne rei koje postoje u ova dva jezika (osnovne rei) a takoe i arapske i turske rei koje su u upotrebi u persskom jeziku. Poreklo svake rei pokazano je skraenicama. Primer: abru = obrva (ind.) brut = barut (tr.) taarefe = tarifa (ar.) e) Zbog toga to kaljiev renik turcizama predstavlja poslednji rad na srpskohrvatskom jeziku iz oblasti ori-

jentalne lingvistike, ova knjiga je uzeta za osnovu a rei koje su uzete iz tog renika postoje takoe i u izvorima pre nje. Izvori iz kojeg su te rei preuzete oznaene su skraenicama. f). Izvedenice rei pokazane su ispod svake od njih znakom (-). Primer: tu (pr.) = du - tuirati se - istuirati se g) Onde gde se znaenje rei u srpskohrvatskom jeziku razlikuje od znaenja koje poseduje u persskom, objanjeno je pored rei na srpskom jeziku. Literatura:
Khalafe tabrizi, Borhanodin, Borhane Qate, ed. Mahmmad Moin, Teheran, Amirkabir, 1982 Loqatnme dehkhoda, Institut dehkhoda, Teheran,1959 Moin, Mahmmad, Farhange moin, Amir kabir, Teheran, 1996 Natel khanlari, Tarikhe Zaban Ffarsi, Tehran, Nashre Nov, 1987 Saade, Mohammad Ali, Iranske rei u engleskom jeziku, Bonjade Niabur, Teheran, 1985. Azizi, Abdolkarim, Srpskohrvatsko-persski renik, Ambasada I.R. Irana, Beograd, 1990. Samare, Dr Jadollah, Udbenik perssko Jezika (Azfa 1-4), prevod na srpski, Kulturni centar I.R. Irana, 1995 Barjaktarevi, Fehim, kalji, Abdulah, Tursizmi u Srpskohrvatskom Jeziku, Beograd, Rad, 1966. str. 113-123 Khalafe tabrizi, Borhanodin, Borhane Qate, ed. Mahmmad Moin, Teheran, Amirkabir, 1982 Loqatnme dehkhoda, Institut dehkhoda, Teheran,1959 Moin, Mahmmad, Farhange moin, Amir kabir, Teheran, 1996 Natel khanlari, Tarikhe Zaban Ffarsi, Tehran, Nashre Nov, 1987 Saade, Mohammad Ali, Iranske rei u engleskom jeziku, Bonjade Niabur, Teheran, 1985. Azizi, Abdolkarim, Srpskohrvatsko-persski renik, Ambasada I.R. Irana, Beograd, 1990. Samare, Dr Jadollah, Udbenik perssko Jezika (Azfa 1-4), prevod na srpski, Kulturni centar I.R. Irana, 1995 Barjaktarevi, Fehim, kalji, Abdulah, Tursizmi u Srpskohrvatskom Jeziku, Beograd, Rad, 1966. str. 113-123 Barjaktarevi, Fehim, The Influence of Oriental Languages on Serbo-Croat, Jerusalem, Israel Exploration society 1963. p3 Barjaktarevi, Fehim, The Influence of Orienal Languagens on Serbo-Croat, Proceedings of the international congress of linguists, Oslo, 1958, p. 128-130 Petrovi, Sneana, Fehim Bajraktarevi o reima istonjakog porekla u Srpskohrvatskom Jeziku, Nur, tema broj, Fehim Bajraktarevi, vol 12, No 40, Prolee 2004, str. 71-75 kalji, Abdulah, Tursizmi u Srpskohrvatskom Jeziku, Svetlost, 1989 Srpskohrvatsko_persski renik, Ambasada Islamske Republike iran, Beograd, 1990 Vujakla, Milan, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd 1996/97

72

KNJIEVNOST

Lejla i Madnun
Nizami Kako pria poinje Meu arapskim beduinima nekada je iveo jedan moan vladar, sejid, koji je kao plemenski vojvoda zapovedao Banu Amerima. Njegova zemlja je bila u punom cvatu, kao ni jedna druga. Do najudaljenih horizonata lahor je sa sobom nosio miris njegove slave. Arapski sultan je postao zahvaljujui uspesima i zaslugama, a po bogatstvu je liio na persskog kreza. Takoe, imao je milosrdno srce, i za siromahe su njegove ruke uvek bile otvorene. Strancima je bio velikoduan domain i, ta god bi preduzeo, to bi mu i uspevalo, kao da je srea njegov neodvojivi deo, poput kotice u plodu. Tako je bar izgledalo! On, koji je meu ljudima bio ugledan kao kalif, sebi samom je pre liio na sveu koja bez svetlosti postepeno sagoreva. Jer duu tog velikana nagrizala je jedna tajna patnja. Njemu, koji je inae posedovao sve, nedostajalo je samo jedno: sin. On, naime, ne imao dece, i ta su mu vredeli slava, mo i bogatstvo, kada e ih iz ruku ipak pustiti jednoga dana, a ne bilo naslednika koji bi ih, kada doe vreme, iz njih primio? Zar da klasje uvene, grana da se sasui? Ako empres jednom padne gde da napravi gnezdo fazan njegove sree? U oj bi senci tada naao utoite? Jer, iv je zaista samo onaj ko u seanju svog sina nadivi sopstvenu smrt! Tako je razmiljao taj plemeniti ovek; a to je stari bivao, to je snane u njemu gorela ta elja. Ali, dugo vremena su svi njegovi zaveti bili uzaludni, besplodna njegova davanja milostinje i molitve: pun mesec, za kojim je tragao, ne se uzdizao na njegovom nebu; a seme jasmina koje je posejao, ne htelo da nikne. Ipak, sejid se ne mirio sa svojom sudbinom. Zbog onoga to mu je ostalo uskraeno, omalovaavao je sve to mu je nebo poklonilo. Ali, ah, takvi smo mi ljudi! Shvatamo li da nae udnje esto za nae dobro ostaju neispunjene? Mislimo da znamo ta elimo, a ipak smo slepi za ono to sledi. Kraj niti sudbine lei u nevidljivom; i ono to danas lii na katanac koji te deli od cilja, sutra e prepoznati kao klju Meutim, u meuvremenu se svata moe dogoditi. Na je junak, dakle, eleo taj jedan dragulj koji jo ne posedovao, kao to koljka eli svoj biser, i toliko je dugo preklinjao i molio, sve dok mu Bog konano ne ispunio elju. Poklonjen mu je deak koji je izgledao kao smeak nara, kao rua koja nou procveta, kao dragi kamen koji tamu zemaljskog dana pretvara u istu svetlost. Otac je od radosti zbog tog prizora dao da se otvore irom portali odaja sa blagom. Svakome je dao svoje sree deo, i dogaaj je proslavljen uz veselje i blagoslove. Zatim je dete povereno jednoj dojilji, da bi pod njenim pokroviteljstvom poraslo i ojaalo. I deai je rastao. A svaki gutljaj mleka koji je popio, u njemu je postajao zapis ver-

No 41 LETO 2004

73

nosti. Svaki zalogaj koji je pojeo, dao je njegovom srcu komadi nenosti. Svaka lina kane, koja je na njegovom licu bila iscrtana kao zatita od zlog pogleda, ve je tada zaarala njegovu duu. Ali, ta tajna je jo bila sakrivena od ou svih. Ve druge nedelje nakon roenja, dete je liilo na etrnaestodnevni mesec, i njegovi roditelji dali su mu ime Keis. Zatim je prola jo jedna godina, a sve savrena je postajala deakova lepota. I kao to svetlosni zrak zrai kroz vodu, tako je dragulj ljubavi sao kroz plat njegovog tela. Tako je rastao godinu za godinom, uz igru i alu - zatien cvet u vedrom vrtu detinjstva. Na obrazimatulipanima sedmogodinjaka izbio je nagovetaj ljubiica prve brade; a kada

je napunio prvih deset leta, ljudi su priali o njegovoj lepoti kao da je bajka i ko god bi ga video, pa makar to bilo samo iz daleka, molio bi nebesa da ga blagoslove. Keis i Lejla se sreu

Otac je deaka, kada je dolo vreme za to, poslao u kolu. Poverio ga je jednom uenom oveku kod koga su svi ugledni Arapi iz tih predela vodili svoju decu da ih poduava onome to je u ovom svetu korisno znati. Umesto da se samo igraju, sada je trebalo da vredno rade; a trunka straha od strogog majstora, ne mogla tome tetiti. Ubrzo se Keis, meu svim tim uenicima, istakao kao najbolji. Sa lakoom je uio umetnost itanja i pisanja, a kada bi govorio, inilo se da njegov jezik naokolo rasipa bisere. Prava radost je bila sluati ga. Ali, onda se dogodilo ono to niko ne oekivao. ujmo! Meu uenicima tog uitelja, uvek je bilo i nekoliko devojica. I one su, kao i deaci, pripadale plemenitim rodovima raznih plemena. Dakle, tom jatu se, jednoga dana, pridruila mala lepotica, dragulj kakav se samo retko sree! Stas joj je bio poput vitkog empresa. Bee to jedna od onih sa oima gazele, koja je Starica vodi Mednuna u Lejlin ator jednim jedinim pogle(persijska minijatura, IX/15. v, London) dom iz zasede, mogla
KNJIEVNOST

74

da probode hiljadu dua, da, jednim jedinim treptajem da pokosi ceo svet! Za gledanje je bila kao arapski mesec, a u pljakanju srca persski pa. Ispod senke tame njene kose, lie joj bee svetiljka, ili, jo bolje, baklja uokvirena gavranovim perjem; a ko bi pomislio da takva punoa slatkoe moe izvirati iz tako siunih usta. Zar se eerom mogu razbiti vojske? Njoj minka zaista ne bila potrebna; jer, ve se mleko koje je sisala, na njenim obrazima i usnama obojilo ruiasto, a sa garom oko ou i belegom lepote, majka je donela na svet. Ime tog uda meu svim stvorenim bilo je Lejla. Zar lejl na arapskom ne znai no? Crna, poput noi, bila je boja njenih kovrda. e srce ne bi, kada bi ugledalo tu devojku, osetilo enju? Ali, mladi Keis je oseao vie od toga! Utonuo je u more ljubavi jo pre nego to je znao da ljubav postoji! Svoje srce je poklonio Lejli, jo pre nego to je mogao da razmisli ta to daje! A Lejla? Pa, ona je prola kao i on. U oboma je istovremeno ta vatra upaljena, i svako je bio odsjaj onog drugog. ta su protiv toga mogli da uine? Doao je vrar i do vrha napunio njihove pehare. Tako su dakle pili ono to je bilo usuto. Bili su deca i taj im napitak ne bio poznat. Koga udi: on ih je opio a teka je openost od prvog vina! Teko pada, ko nikada pre ne pao! Zajedno su okusili miris cveta. Ime mu je bilo nepoznato, ali njegova arola bila je velika...i, jo uvek to niko ne primeivao. Tako su i dalje ispali vino i miris, danju pili, a nou o tome sanjali; a to su vie pili i to su dublje tonuli jedno u drugo, njihove oi su postajale sve vie slepe, a oi gluve za kolu i svet koji ih

je okruivao. iveli su sami na ostrvu svoje openosti i sna. Oni su se pronali, i vie od toga nisu eleli. Dok su drugi naukovali nenost su kuali njih dvoje i uz ljubav provodili, umesto uz gramatiku, dragoceno vreme svoje. Drugi su sricali i pisali; oni su uili zajedno govora ou znaenja. Dok su ostali do sto puta sedam brojali njih je ljubav oslobodila brojanja. Zaljubljeni bivaju razdvojeni Kako su sreni bili prvi dani ljubavi izmeu Keisa i Lejle; ali, da ne, moda, takva srea mogla potrajati? Zar ne na sjaju ve leala senka, iako je deca nisu videla? ta su oni pa znali o tokovima i zakonima ovog ljudskog sveta! Nisu brojali sate ni dane, sve dok se iznenada ne sruila nesrea... Kao nekada davno Josif iz bunara, tako se svakog jutra iznad ruba horiznota uzdie na istoku zlatni limun sunca, poput divne nebeske igrake, i svake veeri opet zalazi, umorno i iscrpljeno od dnevnog toka, na zapadu natrag u bunar. Tako je u svom jutru procvetala i Lejla. Svakog dana je postajala sve lepa i lepa. Ne to video samo Keis, ve sve vie i vie ostali kolski drubenici. Poeli su da, skriveno ili otvoreno pilje u tu devojku; a kada bi sa limunove brade sa rupicom ugrabili odsjaj, ve bi liili na zreo nar koji u svom soku skoro puca od udnje. Ne li Keis morao to da primeti? Naravno, i prvi put je u miris njegove ljubavi dunuo daak gorine. Ne vie bio

No 41 LETO 2004

75

sam sa Lejlom. Naprslo je njegovo blaeno slepilo i naslutio je pretnju, ali prekasno! Dok su, dakle, to dvoje pod okriljem ljubavi svetu okrenuli lea ispajui svoje vino zaborava i uivajui u svom raju, oi ovog sveta ve su uveliko bile uprte u njih. Da li su te oi mogle da razumeju ono to su videle? Da li su uspevale da odgonetnu tajno pismo pogleda i znakova? Ah, kako ne! A to to su otkrile tumaile su na sopstveni prost nain. Ono to ih je pokretalo, bila je znatielja podstaknuta ljubomorom, praena zlobom, negodovanjem i zluradou; a kako su samo dvoje zaljubljenih nepratelju olakali postavljanje njegovih zamki! -Molim? tako su govorili. -Jo ne zna? Onda sluaj. -Od usta do usta, od uva do uva, od atora do atora, ukalo se: Zato to su jedno drugom poklonili vernost srca svu u ogovaranja mreu su upali. Iz vela izmamljenu tajnu njihovu odavalo je brbljanje jezika na paci. Ono to je bilo udo od ljubavi, iz ou i usana moglo se proitati... Strano je buenje za takve opene sanjare! Tek sada su Lejla i Keis primetili kako se prstima pokazivalo na njih. uli su prekor i porugu, aputanje iza svojih lea; videli su mnoge tuinske oi koje su nad njima straarile, vrebali i pratili ih. Tada su shvatili da su bili slepi za te lovce i njihovo oruje. Pokuali su da zakrpe ponovo svoj pocepani veo, da pokru svoju golu ljubav od sveta, da sakru svoju uzajamnu enju, da pripitome svoje poglede i usne. Naumili su da budu oprezni i strpljivi. Ali, od kakve im je to koristi bilo?

Ljubav nikada ne bilo mogue sakriti, jer je, kao i mousnu srnu, miris odaje.To sunce prodire kroz svaki oblak. Oprez i strpljenje nisu lanci za nekoga ko voli, jer je on ve hiljadostruko okovan kovrdama voljene! Keis, a je dua bila ogledalo Lejlinoj lepoti, kako je mogao da preuti ono to je mogao da vidi? Kako je mogao da skrene pogled sa izvora vode svog ivota? I te kako se on trudio da to uini, ali dua mu se vie ne slagala sa razumom. Ako bi mu ovaj naredio da izbegava devojku, dua bi se razbolela od tuge za zaviajem, koji je bila ona. Daleko od nje, Keis ne nalazio mira, a kada bi je traio, oboma im je pretila propast. Da li je postojao izlaz iz tog raskola? Mladi ga ne pronaao. Njegovo srce je iznenada izgubilo ravnoteu. Palo je, kao to natovarena ivotinja moe da posrne i padne kada dak koji nosi pukne. Meutim, posmatrali su ga oni koji nikada nisu posrnuli ni pali. I govorili su: On je Madun, ludak... To se proulo; a to su ee ljudi viali i uli mladia, utoliko im je lui izgledao. Ta, ni on sam ne nita inio da one koji su ga korili, uutka. Naprotiv, tumarao je meu njima hvalei Lejlinu lepotu, kao mesear svoju sliku iz snova usred bela dana...A, ko ini takve stvari? Lejlinim ljudima je to konano bilo previe. Zar devojina ast ne i ast njenog roda? Da li se smelo dopustiti da ta luda glava, taj Keis iz plemena Abu Amer, i dalje sa njom igra svoju igru? Da od njenog imena napravi porugu u ustima svih? Zar stvari ne stoje ve sada loe? Tako su Lejlini roditelji svoju ker zadrali kod kue. Strogo su je nadzi-

76

KNJIEVNOST

rali, pobrinuvi se da vie ne via Keisa. Sakrili su mladi mesec od tog zaluenika, tako da je deaku-gazeli od tada bio zabranjen put na livadu. ta je Lejla mogla da uini protiv toga? Morala je da skriva svoje srce ispunjeno tugom; i samo kada je bila sama, sa njega je skidala zastor i lila usamljene suze. Keis postaje Madnun Mladiu je razdvajanje od voljene opljakalo zaviaj; i dok je Lejla samo tajno plakala, on je svoj bol izloio na videlo svima. Pojavljivao se as ovde, as onde; kruio je stazama pored atora, pa onda opet po bazaru oko tezgi trgovaca i zanatla. Hodao je bez cilja, gonjen samo svojim ranjenim srcem, uopte ne primeujui ljude koji su piljili u njega, jer izmeu njegovih trepavica neprestano su izvirale suze i prelivale se preko obraza poput divljih potoka. uz to, pevao je pesme pune bola, kao to to u svojoj patnji ine oni koji vole... Dok bi iao svojim putem, ispred i iza njega se vikalo: Gledaj, ludak! Dolazi Madnun...Madnun... Uzde su iskliznule iz ruku ovog jahaa. Njegova unutranjost je bila ogoljena kao kod prepolovljene voke. Ne samo to je izgubio dragu, ve i vlast nad samim sobom. Tako je svako na njegovom licu mogao da prepozna odsjaj poara koji je sprio njegovo srce i da vidi krv koja tee iz njegove rane. Patio je zbog devojke, a devojka je bila daleko. i to je to due trajalo, to je Keis sve vie postajao Madnun. Poput svee, noima je zaboravljao na san; a dok je tragao za lekom za duu i telo, i jedno i drugo je hranio smrtonosnim bolom. Svakog sumraka ga je utvara

nade gologlavog i bosonogog gonila u pustinju... I tako se dogodilo to udo. Keis je razdvojen od Lejle; tako je sada enja za njega zaista napravila roba zarobljene voljene. Postao je ludak i pesnik istovremeno! Postao je harfa svoje ljubavi i patnje. Nou, dok su jo ljudi spavali, tajno je odlazio do atora voljene. Imao je jo dva ili tri pratelja koji su bili u slinoj situaci i koji su ga povremeno pratili na njegovim hodoaima, ali uglavnom je iao sam. Tada bi uz put recitovao svoje stihove. Leteo bi bre od severnog vetra, poput senke bi ljubio Lejlin prag i vraao se pre svitanja. Ah, kako mu je teko padao taj povratak kui! inilo mu se kao da traje godinama! Dok je putovao ka njoj, put je tekao kao voda u bunar; na povratku je puzio kao voda kroz stotinu trnovitih klisura. Da mu je sudbina namenila takvu sreu, nikada se ne bi vratio kui! Tamo je Mandun ionako sada postao stranac. Njegovo je srce doivelo brodolom i sada je plutalo po moru bez obala, a oluja je bila beskrajna. Sve ree je Madun sluao glasove ljudi. ne ga se ticalo ta su govorili. Oslunuo bi samo kada bi uo Lejlino ime. Kada se govorilo o bilo emu drugom, zatvarao bi ui i usne. Lutao je naokolo kao da je pan: teturao se, padao i ponovo skakao na noge. Uz to je neprestano plakao; a poto je Lejlino pleme podiglo svoje atore u brdovitom predelu Nadd, ni on ne eleo da boravi ni na jednom drugom mestu. Pohitao je tamo, a kada ga je u jednom treutku napustila snaga, istonom vetru je predao poruku za Lejlu; a ovo su bile njegove rei: O, istoni vetre, kreni u zoru, pomiluj njene kovrde i apni joj u uvo:

No 41 LETO 2004

77

Mednun se baca na Lejlin grob (slika prema jednoj Hamse Amira Husreva Dehlevija, Indija, sredina IX/15. v.
neko ko je zbog tebe sve napustio, lei u praini na putu ka tebi. On tvoj dah trai u pirenju vetra i zemlji pria o svojoj tuzi za tobom. Uzvrati i poalji i ti njemu daak, kao znak da misli na njega! O voljena, da nisam svoju duu posvetio tebi i da ne treperim poput vetra od enje za tobom, ona ne bi vredela ni koliko ova praina na kojoj leim, i bolje bi bilo da je izgubljena...Vidi, ja sagorevam u vatri svoje ljubavi i istovremeno se utapam u suzama bola. Da, ak i sunce koje obasjava svet, biva spreno mojim plamteim jecajima. Ti nevidljiva sveo kue moje due, ne mui nonog leptira koji krui oko tebe! Tvoje su oi oarale moje, tako da san bei od njih i danju i nou. Patnja za tobom je uteha moga srca, ona je njegova rana i lekoviti melem istovremeno. ah, kada bi mogla da mi od slatkoe svojih usana poalje makar zrnce! Mesee moj, ti, od koga me je tako naglo razdvojio zao pogled; daleko od sonog ploda je mene, oednelog, nepratelj oborio na tlo: prvo mi je taj plod izbio iz ruke, a sada prstom pokazuje na smrtonosne rane. Da, ja sam rtva zlog pogleda ovog sveta koji mi je opljakao sve to sam posedovao! Ko se njega ne plai? Ta ve se i deca pokuavaju zatititi od njega plavim amajlama; ak i sunce nosi, iz straha od njegovog pomraenja, nebeskoplavi veo. Mene, gle, amulet ne zatitio. Ni jedan veo ne prekrio moju tajnu. Ni jedna ruevina ne sakrila moje blago, i zato, da, zato mi ga je opljakao svet... Preveo: Neboja Bara

78

KNJIEVNOST

Prie iz Mesnevije

Magarac je otio, otio Jedan sufi putnik je na svom putu naiao na neki sufi manastir i reio je da tu provede no. Svog magarca je napojio i nahranio, zatvorio ga u talu i krenuo je da se pridrui ostalim sufijima. Sufiji su bili siromani i gladni. Avaj sirotinjo, pratnja su ti bezverje i bezbonitvo! Sufiji su kriom prodali putnikovog magarca, kupili obilje hrane i pia i to isto vee organizovali veliko i lepo slavlje. Puno se jelo i pilo, a umornog putnika, vlasnika magarca, sufisti su naroito uvaili i ispotovali i vrlo fino ga ugostili. On je takoe puno uivao. Posle veere poeo je uveni sufijski ples. Nisu svi sufisti u potrazi za istinom, niti je svi poznaju. Od hiljadu onih koji se izdaju za sufiste, samo je jedan zaista sufi; Ostali ive u njegovoj senci i pod njegovim okriljem. Ples je poeo, muziar je zasvirao snanu melodu i zapevao: - Magarac je otio, otio. Magarac je otio, otio. Ova meloda je sufiste zagrejala i do jutra su se veselili i igrali, pljeskali rukama i trupkali nogama. Ugledajui se na njih i podraavajui ih, putnik je sav ushien i sa arom pevao: - Magarac je otio, otio. Magarac je otio, otio. Kada je svanulo jutro, svi su se oprostili i razili. Sufi putnik je uzeo svoj tovar i krenuo do tale da nastavi svoj put. Ali magarca u tali ne bilo. Sebi ree:

- Sigurno ga je talski posluitelj odveo da ga napoji. Posluitelj doe, ali bez magarca. Sufija ga upita: - Gde mi je magarac? Tebi sam ga predao i od tebe ga traim! Posluitelj ree: - Gladni sufisti su napali i od straha sam ve duu predao Bogu. Magarca su odveli i prodali. Doneo si slatko meso meu make. Sufi ga opet upita: - Zato me nisi obavestio? Sada su svi otili. Kome da se poalim? Svi su jeli i otili! Posluitelj odgovori: - Bog mi je svedok, nekoliko puta sam dolazio da te obavestim. Video sam da si veseli od svih i kako glasne od svih peva: Magarac je otio, otio! ta da kaem? Bio si obaveten i znao si! Sufi ree: - Hrana je bila ukusna, pesma dobra i lepa, a ja sam se veoma lepo proveo. Neka je prokleto njihovo ismevanje koje me je upropastilo. Ovom sufisti su pohvala i lakomost oslepeli razum i naveli ga da oponaa druge. preveo: Dejan Spasojevi Zatvorenik i trgovac drvetom za loenje Siromaka su odveli u zatvor. On je bio jako prodrljiv i krao je svu hranu zatvorenicima i jeo. Zatvorenici su ga se plaili, ali su bili snishodljivi prema

No 41 LETO 2004

79

njemu, a svoju su hranu jeli kriom. Oni su jednoga dana uvaru zatvora rekli: - Reci sudi da na ovaj ovek veliku tetu nanosi, hranu za deset ljudi pojede. Njegova gua je kao uarena pe, nikada ne sit. Svi se od njega plae. Ili njega iz zatvora napolje da izbaci, ili vie hrane da dajete. Suda je posle istraivanja i razmatranja shvatio da je prodrljiv ovek i siromaan, te mu ree: - Ti si slobodan, idi sovojoj kui. Zatvorenik ree: - Ej, sudo, ja nikog, ni posao nemam, siromah sam, zatvor je za mene pravi raj. Ako napolje iz zatvora odem, umreu od gladi. Suda ree: - Kakvog svedoka i razloge ima? ovek ree: - Svi ljudi znaju i svi prisutni iz suda i zatvorenici e posvedoiti da je on siromah. Suda ree: - Njega po gradu provedite a svima objavite njegovo siromatvo. Niko da mu ne da ni kredit, ni pozajmicu, niti da mu ukae ikakvo poverenje. Posle ovoga ko se na ovog oveka ali sud nee prihvatiti tubu. Posle toga, ovog prodrljivog oveka, jedan prodavac drva za loenje je na svojoj kamili iz ulice u ulicu, iz mahale u mahalu, vodio, na paci, ispred hamama i dame i vikao: - Ej, ljudi! Ovog oveka dobro upoznajte. On je siromaan. Njemu zajam ne dajite. Pozajmica njemu je lo posao. Sa njim nemojte da imate posla. Dobro ga pogledajte. Uvee je siromani prodavac sa lea kamile siknuo zatovrenika i rekao: - Daj mi moju nadnicu i kiru za kamilu, ja sam od jutros za tebe radio. Zatvorenik smejui se ree:

- Zar ti ne zna ta si od jutros do sada govorio. Celom svetu i gradu si govorio, a sam nisi razumeo i kamen i zemlja u gradu znaju da sam ja siromah, a ti ne zna. Pohlepa ini da se ovek izgubi razum. Mnogi naunici uvek govore istinu, a da nisu svesni ba kao i ovaj prodavac drvetom. prevela: Ljubica Brki edan ovek na zidu U nekom vrtu, ograenom visokim zidovima, bjee izvor. Jedan veoma edan ovjek sa uzdahom je preko zida posmatrao vodu. Zatim, odvali komadi zida i baci ga u izvor. Zauo se zvuk vode, lep i sladak, kao glas prijatelja. Za njega, voda je bila kao vino. Toliko je uivao u njenoj vodi da je sve ee i ee odvaljivao kamenje i bacao unutra. Voda povika: - Hej, zato baca kamenje? Kakva ti je korist od toga? edni ree: - O, slatka vodo! Od toga dvostruku korist imam. Prvo, to ujem zvuk vode, a za ednog to je kao zvuk saza. Taj zvuk, ivot znai i mrtvog oivljava, kao kad proljetnje munje i gromovi oivljavaju vrt. Zvuk vode je kao poklon za siromanog, glas slobode zarobljenom, miris Boga koji je vjerom doao Muhamedu, kao miris Jusufove koulje koju su doneli njegovom ocu Jakubu. Druga mi je korist to sam sa svakim kamenom koji bacim bilie vodi. Zid se smanjuje. Saginjanje i ustajanje pred Bogom je kao odvaljivanje zida. Kad god neki kamen sa vlastite gomile odvali, tvoji sopstveni zidovi se smanjuju i pribliava se

80

KNJIEVNOST

vodi ivota i istine. to si edni bre otrpava. Kako zvuk vode postaje mili, podie tee kamenje. prevela: Nikolina Mustapi Mojse i obanin Prorok Mojse je jednom na putu video obanina koji razgovarae sa Bogom. Govorio je: - Ej, Veliki Boe, reci mi gde si, da bih mogao da ti budem sluga, cipele da Ti istim, glavu da ti eljam, haljine da Ti perem, da te branim od komaraca koji Ti dosauju, mleko da ti odnosim, ruke da Ti ljubim, noge da Ti milujem, postelju da ti spremam. Reci gde si? Ej, Boe, sve moje koze rtva su Tvoja. Sva moja dozivanja i planine su zapamtile. obanin je vikao i Boga dozivao. Mojse mu prie i ljutito mu ree: - Ej, budalasti ovee, ta to pria? Sa kim razgovara? obanin odgovori: - Sa Onim koji je stvorio nas, zemlju, nebo i vodu, koji je stvorio koze i ovce. Mojse mu ree: - Ej, jadnie, ti si svoju veru izgubio, bezvernik si postao, ne ume dobro da se ponaa. I kakve su to prazne i pogrene rei koje izgovara. Uuti i idi i svoja usta zapui da bi se uguio i Bog e ti moda oprostiti. Tvoje rune rei uprljale su svet, a veru svoju si unitio. Ako ne uuti, gnevna Boja vatra sprie ceo svet. Ti pria sa Bogom kao da pria sa svojim ujakom, stricem ili bratom svojim. Bog e nas sve spriti. obanin od straha zaplae i ree: - Ej, Mojse, od rei tvojih zanemeo sam, kajem se, dua mi je alosna. Zatim haljine svoje razdera, zarida i pobee u pustinju.

Bog se obrati Mojsu: - Ej, proroe, zato si mog od mene oterao? Ja sam te poslao da ljude ini meni bliim, a ne daljim. Ja sam svakoj osobi posebno dao osoben moral i osoben stil. Svakom sam dao jezik i rei i svaka osoba svojim sopstvenim jezikom, u meri svog shvatanja, sa Mnom govori. Indusi imaju svoj jezik, Iranci takoe svoj, a Arapi opet neki drugi jezik. Kralj ima svoj jezik, a prosjak i obanin takoe imaju svoj specifian jezik, stil i pogled na svet. Mene ne interesuje razliitost jezika, stilova i oblika, mene interesuje srce i ono to je u njemu sakriveno. Uitvo ponaanje i nain govora su jedno, a zaljubljenost i udnja neto sasvim drugo. Mene interesuju oni koji vole. Vera onih koji me vole razliita je od vere i jezika onih koji mi se klanjaju. Ljubav je vera zaljubljenih i u toj ljubavi, rei i oblici ieznu i samo smisao ostane. Jezik i oblik ozroci su razmimoilaenja. Ja ne elim formu i prazne rei, ja elim isto i plamtee srce. uvi ove rei Mojse je otrao u pustinju da potrai obanina. Sledio je tragove obaninovih nogu. Njegove stope, stope onoga koji ljubi, razlikovale su se od ostalih stopa. Pronaavi obanina, mojse ga uhvati za ruke i ree: - Dobra vest! Bog se javio Reci sve to ti srce koje plamti u ljubavi prema Bogu eli i ne obaziri se na to ako forma tvog obraanja ne ba mnogo lepa. preveo: Dejan Spasojevi Medved i adaja Jednoj adaji je neki medved pao u ake i ova je htela da ga ube i pojede. Medved je vikao i dozivao u pomo.

No 41 LETO 2004

81

Medved mu ree: - Samo ti mirno i spokojno spavaj, ja u te uvati. Odnekud naie neki ovek i upita junaka: - ta radi taj medved sa tobom? Junak mu je odgovorio da je medveda spasio iz kandi strane adaje i da mu je ovaj postao pratelj. uvi ove rei ovek mu ree: - Ne daj mesta u svom srcu prateljstvu jednog medveda jer je on gori od hiljadu neprijatelja. Junak mu Sejjid ahim Arab - Borba Suhraba i Gordafarida ree: - Ti si zaviNaiao je neki junak i medveda iz dan. Ovaj medved je moj pratelj; ja sam kandi adaje izbavio. Videvi junak- mu pomogao i on me nee izneveriti. ovu plemenitost medved mu je pao pred ovek opet prozbori: Pretljstvo noge i rekao: i ljubav glupih mogu oveka da pre- Od sada sam tvoj sluga; gde god vare. On je opasan i zato je bolje da ga bude iao ja u ii sa tobom. se otarasi. I tako su njih dvojica ili zajedno, sve Junak mu na to odgovori: dok nisu stigli do mesta gde je umorni - Ej, ovee, ti si zavidan; odlazi i ne junak hteo da se malo odmori i odspava. dosauj mi vie.

82

KNJIEVNOST

Meutim, ovek je bio uporan: - Srce mi govori da e ti ovaj medved veliku tetu naneti. Poto ga je junak oterao i ne vie hteo da ga slua, ovek je otiao. Junak je legao da spava. Jedna muva je sletela na njegovo lice. Medved je zamahnuo da je udari ali je muva pobegla i opet se vratila na junakovo lice. Nekoliko puta je medved pokuavao da je udari ali muva nikako ne odlazila. Medved se razbesneo, uzeo ogroman kamen i im je muva sletela junaku na lice bacio kamen na muvu i tako junaku smrskao glavu. Ljubav glupog je kao prateljstvo medveda. Njegovo prateljstvo i neprijateljstvo su jednaki. Pametan nepratelj te uzdie glup pratelj u prainu te svlai. preveo: Dejan Spasojevi Panica i policajac Jedan policajac je u sred noi video panca koji je, pavi pored nekog zida, tu ostao i da lei. Policajac mu prie i ree: - Ti si pan, reci ta si pio? Veliki si greh uinio i veliki prestup napravio! ta si pio? Panac mu ree: - Ono to je bilo u kragu. Policajac ga upita: - A ta je bilo u kragu? Panac odgovori: - Ono to sam popio? Policajac opet postavi pitanje: - A ta si popio? Panac mu opet odgovori: - Ono to je bilo u kragu. I tako su se ta pitanja i odgovori vrteli u krug i ponavljali sve dok mu policajac ne naredi:

- Reci ah da ti omiriem dah. Meutim panac ree hu*. Policajac se naljuti i ree: - Ja ti rekoh da kae ah, a ti hu govori! Panac smejui se objasni: - Ah je uzvik tuge, a ja sam radostan, nisam tuan. Istina je da vinope kada su srene hu, hu govore. Policajac se razbesne, zgrabi panca za vrat i ree mu: - Ti si zgreio i ja moram da te odvedem u zatvor. Panac se opet nasmeja i ree: - Da sam mogao da ustanem, ja bih kui svojoj otiao, a ne u zatvor da idem. A da sam razuma i pameti imao, iao bih kao i svi ostali ljudi na posao ili u radnju svoju. Policajac mu na kraju ree: - Dobro, onda mi daj neto, pa u da te oslobodim. Panac mu sa osmehom odgovori: - Ne trudi se uzalud, kao to vidi ja sam go i nigde nita nemam.
* Sufiji re hu upotrebljavaju kao ime za Boga.

preveo: Dejan Spasojevi Starac i lekar Neki stari ovek je otiao kod lekara i alio se da mu je oslabilo pamenje. Lekar ree: - To je zbog starosti. Starac ree: - Moje oi takoe dobro ne vide. Lekar e na to: - Ej, starino, starost je tome razlog. Starac ree: - Lea me jako bole. Lekar ree: - Ej, krhki sare, to je takoe od starosti. Starac ree:

No 41 LETO 2004

83

- Sve to pojedem ne dobro za mene. Lekar ree: - Slabo varenje takoe dolazi sa starou. Starac ree: - I kada udiem moj dah ima smetnji. Lekar ree: - Smetnje u disanju su takoe od starosti. Kada stigne starost vie bolseti dolazi sa njom. Stari pacent se naljutio i nadao viku: - Ej, gulpane, ti si od sve medicinske nauke zajedno to nauio? Zar nema pameti i ne zna da je Bog svakome bolu dao izleenje. Ti glupi magare bez logike si u mestu ostao. Lekar mirno ree: - Ej, oe, tvoj ivot je vie od tezdeset godina. Ova tvoja ljutnja i gorina su takoe zbog starosti. Svi ogromni i tvoji dobri kvaliteti su postali slabi, strpljenje i raspoloenje su oslabili. Ti u stvari nema strpljenja da saslua rei istine. Svi stari su isti. (Razlika je samo kod savremenog oveka) Izuzetak bi bio savreni ovek. Sem starosti koja postaje pana od istine, unutar sebe ima isti ivot. Spolja je starost, u telu je dea dua. Sama, ta je? Taj pravedni ovek i prorok. prevela: Ljubica Brki Mi koji je vukao kamilin ular Neki mi je u ali zubima uhvatio kamilin ular i krenuo, kamila je takoe u ali pola za njim i sebi rekla:

- Pusti ovog malog stvora da na trenutak bude srean. Mi je povukao ular i kamila je pola. Mi je postao ponosan i sebi ree: - Postao sam veliki ampion kada ovu veliinu od kamile vodim. Idui tako su stigli do reke, pune vode koju ni lav ni vuk ne bi mogli da preu. Mi se zbog toga prosto ukoio. Kamila ree: - Zato si stao? Zato si zaprepaen? Ljudska noga prolazi kroz vodu, ti si moj voa, hajde idi! Mi ree: - Mnogo vode je velika opasnost. Bojim se da u se utopiti. Kamila ree: - Dozvoli da vidim koliko je voda duboka? Mi se sklonio u stranu, a kamila svojim nogama ue u vodu. Voda je bila kamili samo do kolena. Kamila ree miu: - Ej, miu, glupi slepe, zato se plai? Voda ne vie kolena. Mi ree: - Voda je prema tebi kao mrav, a za mene je kao adaja. Od kolena do kolena je velika razlika, ako je to tvoje koleno sto metara je vie od moje glave. Kamila ree: - Nemoj vie da si drzak i nevaspitan. Sa prateljima tebi ravnim se ali. Mi sa miom. Kamila sa kamilom. Mi ree: - To vie ne bih uradio, to radim za tebe. Ti si zahvaljujui Bogu mene nainila drugom. Kamila je bila ljubazna i rekla: - Doi na moju grbu i sedi, ta hiljadu mieva kao ti sa lakoom bih prevela preko vode. prevela: Ljubica Brki

84

KNJIEVNOST

Traei Q-a
Nikola Malovi Q mi je rekao da se popeo na Elburs, na Demavend. - to ti je to Elburs ? pitao sam. Nisam mogao da diem. Plakao sam. Q je potrao i stao da prekopava po Mek Donaldsovom ubretu. Otpaci su po ulici bili razbacani na sve strane. Ljudi su trali. - Uzmi rekao je Q i tutnuo mi u ruku zapaljen papir na kome je pisalo Big Mac. - I, sad ta? ta da radim s tim plamteim junk-food omotom? - Dri ga blizu ou rekao je Q. Plamen e koliko-toliko neutralisati suzavac. Dopadljivo, mislio sam. Q je medicinar, na neki nain, zna sve te fazone sa suzavcem. Na kraju, navukao je rolku preko nosa da ga, kao stranog studenta, ne prepoznaju kamere, i prikljuio se, bratski, studentskoj koloni to se 10. marta uputila ka Terazskoj esmi. Tu nas je policski kordon saekao kod hotela Balkan. I zasuo nas plinom. Q ne elio da ostane u domu. Samo je preko nosa navukao rolku i govorio, tokom mara, da je teta to nismo maznuli sirov krompir iz menze. Objanjavao je, kasne, na Terazama, da je to stoga to sirov krompir pomae kada se krikom protrlja oko ou. Neki su studenti leali i borili se za vazduh. - Astmatiari govorio je Q. Vidjelo se u tim trenucima da on i ne vjeruje toliko u celu stvar, najmanje da je svrgavanje tue vlasti njegov posao, ali se ne htio odvajati od pratelja. Studirao je stomatologu i imao je, tada, na Terazama, po jednu vatru u svakom oku. Bio je naoit, koleginice su ga voljele. Znao je dobro, tokom demonstraca, da pria viceve. Tek mi je kasne, mnogo kasne, objasnio da su to narodne ale izreene prvi put na staroiranskom abestikom jeziku, pa da su ive ostale i na srednjoiranskom, pahlavu, te da su, eto, ive i da zasmejavaju i na novoiranskom, vremenom novopersskom, ukoliko se, naravno, taj jezik prevede na srpski. Neki su moje kolege tvrdile da je Q pun. On kobajagi studira stomatologu, a zapravo sve ta se deava u dravi javlja svojoj vladi, govorili su. Neka i javlja, mislio sam. Iran je mnogo slini svim moguim oblicima naeg ureenja negoli to su to bili oni, naoko pratelji svih moguih oblika naeg ureenja... - Q? - Reci? - Jesi li ti pun? pitao sam ga te godine, ljeti, dok smo u vrelom avgustovskom Beogradu varili posljedice svih proputenih ispitnih rokova. - Jednom si me prilikom pitao za Elburs. - Jesam. Onomad. I kakve sve to veze ima s nama danas? Kakve sve to veze ima s pitanjem koje sam ti postavio? - Ima. Ali, da bih ti odgovorio, moram te prethodno upitati da li zna to su to Tirih Mir i Kuh Ziaret? - Pitao sam te da li si pun? Nemoj da skree s teme?

No 41 LETO 2004

85

- I ne skreem. Ti skree. Nisi mi odgovorio na pitanje. No, nema veze: vi ste Srbi ionako skloni da Amerikancima prebacujete to nikad nisu uli za Srbu, ali se isto tako, s iranske pozice, moe prebacivati vama da nikad niste uli za Iran, ili, u veini sluajeva, niste uli za nae vrhove. Tada je Q poeo da rea, ne samo vrhove, nego i gradove: Isfahan, Tabris, Abadan, Hamadan, Kermanah, Ahvaz, iraz, Kom, Mehed, Kerman, Zahedan, Kazerun, Lar, Bam... - Nikad uo morao sam da priznam. Pa sam uutao; Q je bio u pravu: nita nisam znao o Iranu. - A kad me pita da li sam pun, jesam! Ja sam jedan od retkih koji se popeo na vrh Elbursa, na Demavend. Odatle se moe punirati celi Iran! Vidi se Teheran, vidi se Kaspsko more, vidi se slana pustinja Kevir, vide se, kad je mlado oko, sve najvie daleke planine desno od grada Bama! Ko se popne na iranski vrh, sme li nazad u narod, pitam te ja? Jer, ta bi i da se vrati? ta bi kazao okupljenom svetu? Da je Allah Jedan? To zna svak u mom narodu, ili, tane, u mojim narodima. Alah je napravio krov sveta koji se zove Elburs. Jedni vele: ko se popne na Demavend, da bude dervi doveka; drugi vele, ko se popne - da drugim narodima pria kako je Allah Jedini Bog, a kako je Muhamed Njegov prorok. Jer ko vidi vrh, to moe biti vie od toga? Samo spoznaja da je Allah najvii. U tom sluaju, ja jesam pun, ali ne u onom uobiajenom smislu rei: da tajne drugih prevodim na persski, nego da tajne Perse prenosim drugima. - Crni Q? Kako mislis da bude pun meu pravoslavnim Srbima koji za tajnu znaju da je zajednika, da je prateljska? I da zarad tajne ne vredi

kvariti prateljstvo time to bi je prevodio na bilo koji jezik?! - Ja to znam. Zato sam i plakao kad ste i vi plakali... Q je, kako rekoh, bio student stomatologe. Zavidio sam mu na kolekci damantskih burga. Imao je razne, za razne pulpe. Predloih mu, onoga dana kada ne znao kako da Ljiljani, djevojci iz kraja, kae kako je od roenja ve enjen, ovo: hajde da razmenimo ljubavne tajne, ti i ja. Na taj u nain i ja da budem pun. Otkriu ti neto, kazah mu, to e imati veze i s ljubavlju i sa dravom. - U redu, pristajem ree Q. Plakao je. Morao je napustiti Ljiljanu iako je ova slutila gdje se Q blii okonanju svojih studa. Nadala se braku, ali je Q, eto, bio enjen od roenja. - Ti si se Q popeo na najvii od svih vrhova, na Demavend, a ja sam, vidi, pao do u sredite zemlje. - ali se? ote se Q-u. - Ne. Roen sam na Mediteranu, podno planine koja je najvia od svih srpskih i zove se Loven. I tako, ivio sam neko vreme s mirisom limunovog i pomorandinog cveta, lovora, origana, kantariona, te s mirisom soli i s mirisom novaca steenih na toj istoj soli. A onda se godine 1979. dogodilo isto ono to i 1667, dogodilo se isto ono o emu starosrpski rukopisi kazuju da se dogodilo 1389: dogodio se katastrofalni zemljotres! I sad: kao kad bi olovku stao da, popridravanu palcem i kaiprstom, pomjera tako su se pred okom stale pomerati planine visoke do neba; tada su se vievjekovne palate stale uvati, kao da su od gume, i ruiti! o da, i ruiti, ba kao to su se ruili svi na Primorju stari gradovi, i zemlja je pucala, i mnogi su od nas popadali u bezdan koji se

86

KNJIEVNOST

tom prilikom otvorio pod naim nogama... Da se nisam u mislima popridrao za trostruku pletenicu od molitve, da nisam tada u mislima prizvao lik ene s kojom elim vek da provedem, danas ti i ja, moj dobri Q, ne bismo razgovarali o ljubavi! - Zemlja je pukla i ti si dotakao sredite zemlje? I ostao iv? To je Boje udo! - I ja mislim, dobri Q, da je udo. Dok se zemlja ne nanovo zatresla i dok se ne sasvim zatvorila, imao sam dovoljno vremena da izaem iz utrobe drugi put - i da i sam postanem pun. Od toga sam dana poeo i sam potkazivati ljubavi sve to je ovoj drago, kao da je ljubav zemlja, kao da je ljubav vinji zakon, a ne kao da je trenutna vlast ili pak trenutna sila ta u u slubu ima da se stavi ovjek. Shvaa li me? - Da... Svejedno je: nekome Allah dozvoli da vidi vrh, nekome dno. - Da. Nekome Bog dozvoli da vidi dno, da bi mu pokazao vrh. I, ako se takvi prozorljivci nazivaju punima onoga e je saznanje skriveno u tajnama, tada nisu puni, nego su jedni drugima pratelji. - A ko bi tada bili nepratelji svima prateljima? - To bi bili oni koji proizvode hranu od koje se ljudima listom kvare zubi.

H. Mekin Fam, autoportret

Jer, preko kvarnih se zuba svaka re prelama, i svaka molitva zaudara na stomak a ne da, kako je zapisano, mirie na pamet. Od toga sam dana na Q-a gledao drugim oima. Studirao sam malakologu, nauku o koljkama, pa su mi Q-ovi savjeti bili dragocjeni. A bila mi je dragocjena i Q-ova kolekca damantskih stomatolokih burga. Jedino je damant mogao probuiti rupu u koljci, jedino je damant mogao da se nosi s dvama najtvrim materalima na svetu: s zubnom glei i sa sedefom u koljci.

No 41 LETO 2004

87

Dve vrste prateljstva i dve bratske relige stopile su se u jednu. Q mi je popravljao zube, a ja sam njemu poklanjao nakit od koljki. Na fakultetu sam dobao sve same desetke zbog uspjenih stilizaca i sve te najuspjene izvedbe poklanjao sam Q-u. Polovinu unikatnih minatura od sedefa Q je i dalje poklanjao Ljiljani, zaljubljenoj curi iz kraja, a polovinu je, onu ljepu, uvao u maramici za enu s kojom ga bahu oenili im se rodio. Q je drao do tradice i govorio: - Svaka ast novim vremenima. Neki bi rado postali dupli puni samo da se dokopaju vlasti novih jezika, ali ja nisam od tih. Moja ena nosie, ne zato to mora nego zato to hoe, feredu. - A moja e ena, rekoh Q-u, cela veka mahati plavo-belom maramicom s obale. I ekae me ako budem odluio da malakologu naplatim na Zapadu. - Zato je ne bi poveo sa sobom? - Zato to e ona ostati na Primorju. Ne zato to mora nego zato to e htjeti. - A zato bi to ona htjela? - Zato, dobri Q, to se ne bih enio s nepametnom; a pametna bi raunala ovako: ako je cilj povratak emu odlaenje?! Tako smo razgovarali u Q-ovoj studentskoj sobi. Sjedali smo na podu. Na trima ilimima za koje je Q rekao da potiu, jedan iz Isfahana, drugi iz iraza, a trei iz Jazda. Dok sam ja brojao vorove s nalija, Q se molio. Kad sam ja okretao brojanice, Q je uio srpske pjesme napamet: A ja to u, ali sa kime u? Malo rukah, malena i snaga, jedna slamka meu vihorove, sirak tuni bez nige nikoga!

Pleme moje snom mrtvem spava, suza moja nema roditelja, nada mnom je nebo zatvoreno, ne prima mi ni plaa ni molitve; u ad mi se svet pretvorio, a svi ljudi, pakleni duhovi. - Zato plae, Q? - Zarad vaih puteva, pratelju. Vi ste istok na zapadu i zapad na istoku. Neka vrsta raskrsnice... Pa vam je teko zbog toga. A mi smo, vidi, luna nad celim istokom. Prema nama se orentiu svi putnici koji bi htjeli tamo ili ovamo. - ta je tamo-, a ta je ovamo-? - Ne mogu ti priati za druge, no samo za sebe. Za mene je tamo- bilo ono to mi je danas ovdje. A danas mi je tamo- ono to mi je nekad bilo ovdje. to su se Q-ove stude bliile kraju, zubi su u studentskom domu bili zdravi. Znao je, po pokretima neih usana, da raspozna o kakvom se ovjeku radi. Jednog je dana pokucao na vrata moje sobe i tiho proslovio: - Ona ima zube kao u ivotinje. Mislio sam da su Q i Ljiljana po posljednji put vodili ljubav. I da ga je izgrizla po vratu ili gdjegod, da bi Qova ena od roenja mogla da bude ljubomorna na neku tamo- enu do smrti. Ali, ne se radilo o tome. - Samo smo priali priao je Q. I tada sam opazio ono to rane nisam. Da spada u one koje bi rado odgizle komad ljubavnikovog mesa samo da bi zauvek imale djeli njega. Neko bi to proglasio inom maksimalne ljubavi. Ja ne. Zaboraviu je, jer je htjela da me ima nesavrenog. Isto je pokuao da uradi duh sa Aladinom. Kad tokom prvih 1000 godina ne mogao da umilostivi Allaha, duh iz boce odluio je, tokom

88

KNJIEVNOST

drugih 1000 godina, da pogubi onog ko e otvoriti bocu. Ne da ga spase, nego da ga ube! Te tako i Ljiljana: umjesto da me iz ljubavi prepustila sudbini, ona je gotova bila zubima ujesti staklo. Time bi polomila sav moj viegodinji trud. Postala bi bezuba, kao i na poetku, kada su joj se roditelji prvi put obradovali, i kada su molili Boga da joj ovaj podari sreu i ljubav u ivotu. - Pravo je da pametan mukarac spasi etiri ene kad ih nae na istoku rekoh. - Malo je pametno da mukarac s istoka uopte pokuava da ostvari ljubav koju nae na raskrsnici rekao je Q. Ne nemogue da je nae, ali je ejtanski teko. Svega sam se sjeao i kad sam diplomirao. Q se vratio za Iran. Pa, iako je znao moju adresu, ne se javljao. Prve mu godine nisam zamjerao. Mislio sam gdje je povratak u carsku palatu bio preteak ak i caru ahraru, s obzirom na ono to je vidio. Car je ahrah vidio gdje ga ena vara, pa je dao da se ova pogubi, da se pogubi svaka redom, sve do eherezade, a to je Q mogao vidjeti u vezi sa enom s kojom je bio vjenan od roenja, to ne znao niko, do Allah. Druge sam cele godine molio Boga da ne bude onako, tamo u Iranu, kako sam mislio da je moglo biti prve godine. Zamiljao sam Q-a kao diplomiranog stomatologa koji se sa zapada vraa pun pria kojim e uiniti da se bilo koja, a ne njegova zakonita, po prvi put zaljubi u nj. Tree sam godine po prvi put poalio to smo Q i ja uvek vodili razgovore sa smislom, nikad trivalne. Nikad ga nisam pitao odakle je. Moda i jesam, ali se vie ne sjeam. Iranski svi

duhovni gradovi imaju teka imena, kao ono i nai, za sve Irance pretpostavljam: ia, Studenica, iatovac, Ostrog, Graanica... etvrte godine pokuavao sam po Primorju da naem bilo koga ko bi znao da mi na koverti napie adresu koju mi je Q onomad ostavio. Bila je ispisana arapskim pismom. Niko ne znao arapski, pa ni ja, tako da je sasvim mogue bilo da nisam ta udna pismena uspevao da prepiem kako valja, ba kao to kod nas ak prvak jedno prosto A- ne uspeva da s table prepie u svesku za kolski rad kako valja. Pisati je teko, priao sam eni pete godine. itati je tee. Jer, sve to je napisano, moe da znai i ovo i ono, i pismo moe biti raskrsnica, ne samo zemlja, kad je neko ko ne poznaje azbuku ita sa strane. Iz vazduha posebno ne, mislio sam 1999. este sam godine zaboravio na Q-a. Obeveze su me razvukle tamo- i ovamo-. Nisam otiao iz zemlje jer sam 1999. odluio da to manje putujem. Nisam, pravo govorei, imao otputovati gdje da valja. Sedme sam godine taman u pono htio nazdraviti Q-u u daljini, ali sam se sjetio da on ne rauna godine po Hristovom roenju, otud ni vjekove, otud ni milenume, i odustao sam, njegovog rauna radi. Nazdravio sam jedino tome da bi se Q mogao sjetiti zapadne gluposti da 31. decembra u pono podiu ae, pa sam, eto, i ja svoju podigao, prosto da nam se ae kucnu u prostoru, kad ve ne mogu u vremenu. Osme sam godine, od samog poetka, mnogo mislio o vremenu. Primjera radi, koliko ovjek izgubi, a koliko dobe ukoliko toliko i toliko sati uloi u vertikalan uspon. Pa sam

No 41 LETO 2004

89

Emaduddin Handani - Krov pustinjske kue

90
KNJIEVNOST

se popeo na Loven. I s njega, okrenut moru, nisam vidio nita. Lagali si svi oni podlovenci koji su uporno tvrdili da se s Lovena mogu vidjeti zapadne zemlje. Mogu ipak. Devete godine, 2003, ponadao sam se Q-u. Jer, na Primorju umoen prst povezan biva sa celim svetom. A prst sam u more umakao poesto. Kao i svoju djecu. Slao sam Q-u razglednicu. Vidi Q, pisao sam po talasima, kako se u ljubav pretvaraju sve rei koje smo vodili dok smo ono jo bili beogradski studenti! Vidi Q kako bi te imao ko doekati ukoliko bi grenog mene i grenu enu mi, ne daj Boe, sad ugasila kia od sumpora i ognja! Doi Q! Javi se, lebac ti ljubim! Tolike godine si tamo-, a nikako da se javi nama ovdje-?! Briga me i da si sve vreme bio pun. Ok, znam da si bio stari i da si u demonstracama znao da se postavi kao da si itekako bio obuavan za preivljavanje pod suzavcem, ali mene to ne zanima! Ne mislim da prateljstvo, ono koje danas sjedi na tepisima iz Isfahana, iraza i Jazda, a kad se savu tepisi i kad musliman poleti na njima tamo -, jednostavno prestaje. Jesi li iv...? Jedina mi je misao, posle svih tih godina Q-ovog nejavljanja bila: da li je Q uopte iv! Da li se u ovom ili onom ratu popeo na Elburs, na 5670 metara visok Demavend, i da li je, otud, stao da moli Alaha da ovaj potedi njegovu brau?? Jer, Q se ne javljao. Predugo se Q ne javlja... Devete godine odsjekao sam lovorov tap i s ravnog Primorja uzeo prviput da se uspinjen na Loven, da osvajam, potapajui se, strmi srpski lovenski vrh. Nisam automobiliom doao do neke kote, pa otud pjeke kao

nekad, nego sam direktno, uspravno, od morske pjene okomito hrlio k lovenskom vrhu. I, gle, uda! Diplomirao sam malakologu, nauku o koljkama, a ni slutio nisam da je put od Kotora do Vrha posut koljkama! Istina, te su koljke bile okamenjene, mnoge od njih tek u fragmentima, mnoge od njih zarobljene stenom s tri strane kaogod i poluostrvo to je s morem, ali koljke! rariteti, nukulusi, nautilusi, okamenjeni litophagi, mytilusi, puevi murexi, svi drugi, i sve je njih zubarsko svrdo moglo probuiti oas posla, moglo ih je stilizovati do mjere do koje bi se svaka zapadna ena zaljubila u kreatora takvoga krenjakoga, po postanju, nakita! Godina je bila na umoru. Loven se okitio kapom od snega. I sakrio celu svoju krenjaku prolost. Najvii srpski vrh. Korak..., dva..., jo... samo... jedan... I eto me, na vrhu sam bio! Svojim sopstvenim nogama vozdignut! Najblii sam u tom trenutku bio Bogu! Oh. Nisam mogao da vjerujem. Pljunuo sam u dvogled kao to bih ljeti u masku za ronjenje. Vidio sam s te vrine - zapad! punski sateliti brodili su nebom. Pojavljivali su se na zapadnom delu horizonta i nestajali ka istoku. Nikad obratno. Po tome sam vidio da me vid ne vara, da se ne radi o putnikim avionima. Putniki bi kad-tad morali da vrate putnike. Ove se letjelice nikad nisu vraale. Utoliko mi je zazvonio mobilni telefon. Kako sam samo bio neoprezan! Ne samo da je svako tokom mog uspinjanja do previsokog Lovena mogao da uje to apuem sebi u bra-

No 41 LETO 2004

91

du, nego je i grom mogao da me spri u trenu, navoen signalom poteklim iz ljubavne veze mog telefona i operatera. Sreom po mene, nebo je toga decembarskog dana bilo vedro. Zvala me ena s Primorja. - ta kae! Potres je sravnio sa zemljom iranski grad Bam?! Koliko mrtvih...? Poetkom desete godine sjedao sam ispred televizora i pratio sve vesti iz Irana. Grad Bam, od Teherana krene li se preko Meheda preko Zahedana ka istoku, vie ne postojao. Postojali su samo preivjeli na ulicama. Kao ono to smo i mi Primorci postojali pre 24 godine. Na ulicama. Nekadanjim ulicama. Onda kada je Bog, zato to nas voli i kada je na samo njemu znan nain odluio da nas opomene kako su sva vremena pred nama u najmanju ruku teka. Da su iskuenika. Dervika, svejedno... Budui da nikad nisam znao proitati Q-ovu adresu, budui da nikad nisam spoznao koji je grad napisan meni nepoznatim pismom, to je mogao biti i Jazd i Kerman i Burudird i Arak i Horamabad i Birdand i Bandar Abas i Horamar, to je mogao biti i Bam. Q je mogao biti itelj nekadanjeg Bama, grada na istoku Irana, krene li se od Teherana drumom preko Meheda preko Zahedana. Kako sam, ubog kao pratelj sa zapada, ikad mogao znati da li je ili ne - Q meu ivima? ovjek je tako stvoren da se uvek plai najgoreg. Ne bez razloga. Jer, onaj ko se uspne do vrinu kakvugod, makar i na najmanju, makar na bilo kakav vidikovac, ve ne onaj isti, ve ne nepoznat bogu kojemu se klanja; neim se izdigao, neim se

preporuio. Razapeo je pogled do kraja sveta, a sa tim saznanjem ne moe do kraja ivota da ivi svak. Jer, otkako je sveta i veka, srpska pjesma veli, ko na brdo ak i malo stoji, vie vidi nego onaj pod brdom. To danas, u vremenima u kojima je dno poelo da se dii imenom vrha, znai da su i mali ljudi, a ne samo carevi i velikani, nego ba mali ljudi progledali po daljini. Q je bio mali ovjek. I spoznao je abecedu preko azbuke zapadnog pisma. Ta pisma vele: svaka Odiseja ima 24 pjevanja, po broju grkih slova kojima su negdanji ljudi podelili klasino putovanje na 24 poglavlja. Ukoliko bismo pretpostavili da se svi junaci spasavaju na kraju, tada je realno pretpostaviti da pria ne umire ni u 2004. godini, niti da ona umire 24 godine posle prie u kojoj smo Q i ja postali pratelji zauvek. Q se zapravo zvao Kjumaers. Bio je Iranac. U 21. veku moda jeste ostalo jo 3 veka za pronalaenje civilizacskog prateljstva kao takvog, moda je ostalo vremena da bi se pria o putovanju istoka na zapad vjenala s priom o povratku zapada na istok, ali u meni tog vremena zasigurno ne bilo. Ako kroz potomstvo proivim naredna tri veka, kao to su primorski preci, preko mene, proivjeli minula tri, bie to vie nego dobro, bie to zapravo dar od Boga. No, kakve veze sve to ima s Kjumaersom? Ima. Meni treba odgovor na pitanje danas! Da li je moj iranski pratelj Q jo uvek u ivotu?

92

KNJIEVNOST