ANALIZA PERFORMANSI RELEJNOG PRENOSA TEHNIKOM

PROSLEDI-I-POJAAJ U PRISUSTVU REJLIJEVOG I HOJTOVOG

FEDINGA

PERFORMANCE ANALYSIS OF AMPLIFY-AND-FORWARD RELAY
TRANSMISSION SYSTEM OVER MIXED RAYLEIGH AND HOYT FADING
CHANNELS

Petar Spalevi
1
, Mihajlo Stefanovi
2
, Stefan Pani
2
, Branimir Jaki
2
, Sran Jovkovi
3

1
Fakulet tehnikih nauka u Kosovskoj Mitrovici
2
Elektronski fakultet u Niu
3
Visoka tehnika kola u Niu


Sadraj - Predstavljena je analiza performansi
dvodeoninog relejnog sistema prenosa tehnikom
pojaaj-i-prosledi u asimetrinom feding okruenju.
Izvedeni su izrazi u zatvorenom obliku za efikasno
izraunavanje verovatnoe prekida sistema kao i donje
granice njene teorijski dostine vrednosti. Numeriki
dobijeni rezultati za verovatnou prekida su grafiki
predstavljeni kako bi se sagledao uticaj parametara
fedinga na sveukupne performanse sistema. Takoe,
data je i grafika analiza srednje verovatnoe greke po
bitu prenosa.

Abstract - Numerical approach to the performance
analysis of dual hop amplify-and-forward relay
transmission system, in the asymetrical fading
enviroment is presented. The main contribution of this
paper are closed form expressions for the exact and
lower bounds of important performance measure, an
outage probability. In order to show the effects of
system parameters on overal performance numericaly
obtained results are graphicaly presented. Also closed
form expressions and graphical analysis is provided for
another peformanse measure, an average bit error
probability in different modulation schemes.



1. UVOD

Upoterba tehnika prenosa sa vie deonica namee se
kao prihvatljivo reenje za dostizanje visokih standarda,
kako u modernim (ad-hoc, WLAN), tako i u
tradicionalnim komunikacionim mreama, usled
uestale potrebe za visokom brzinama prenosa podataka
u sadanjim i buduim beinim mreama. Tehnika
prenosa sa vie deonica prisutna je u mnogim
aplikacijama: za pokrivanje veih oblasti bez
neophodnog pojaanja snage na predaji; pri
komunikaciji u ad hoc mreama gde vorovi
komuniciraju bez centralne kontrole ili bez
infrastrukture; za smanjenje uticaja vieputajnog
fedinga i efekta senke na performanse signala na
prijemu.
Feding predstavlja pojavu promene nivoa korisnog
signala u vremenu, do koje dolazi pri prenosu digitalno
modulisanih signala kroz komunikacione kanale
beinog medijuma-atmosfere. Naime, signal se prostire
po vie putanja kroz atmosferu kao posledica refleksije,
difrakcije i rasejanja signala od objekata koji se nalaze u
blizini izmeu predajnika i prijemnika. Dolazi do
superpozicije kopija ovih signala na prijemu, pa se kao
posledica kretanja predajnika i prijemnika, dobija signal
ija se amplituda menja u vremenu.
Osnovna ideja viedeoninog prenosa je postavljanje
relejnih terminala izmeu izvornog i odredinog
terminala u uslovima velikog slabljenja signala
direktnog linka. Relejni terminali prenose signale
izmeu izvorinog terminala (npr. bazne stanice) i
odredinog mobilnog terminala kroz dva ili vie linkova
u nizu. [1-2].
Prenosni sistemi sa dve deonice se mogu
klasifikovati u dve osnovne kategorije u zavisnosti od
prirode i sloenosti releja: 1) regenerativni sistemi
prenosa; 2) neregenertaivni sistemi prenosa. Pored toga,
neregenerativni sistemi prenosa mogu biti klasifikovani
u dve podkategorije: 1) korienje releja fiksnih
pojaanja i 2) relejni prenos zasnovan na korienju
informacije o trenutnom stanju kanala. U sluaju
regenerativnih sistema (tehnika dekodiraj i prosledi),
relej potpuno dekodira signal prvog linka i retransmituje
dekodiranu verziju u drugom linku. Neregenerativni
sistemi koriste manje sloenije releje koji samo
pojaavaju i prosleuju ulazni signal bez izvravanja
nekih vrsta dekodiranja (pojaaj-i-prosledi).
Kod sistema sa fiksnim pojaanjem, na ishoditu
primamo signal sa promenljivom snagom zbog uticaja
efekata prostiranja pri prenosu. S druge strane, ostali
neregenerativni sistemi koriste informaciju o stanju
kanala prvog linka u kontroli pojanja signala na drugoj
deonici linka, pa kao rezultat dobijamo nepromenljivu
snagu retransmitovanog signala.
U literaturi su prouavane performanse sistema
prenosa koristei mere performansi sistema tehnikom
pojaaj-i-prosledi (AF) poput verovatnoa prekida [3] i
srednja verovatnoa greke po bitu (ABEP) [4][6]. U
[4], je prouavana ABEP sistema dvodeoninog prenosa

sa AF u prisustvu Rejlijevog fedinga. U [6] je
predstavljena donja granica za performanse
dvodeoninog AF prenosa zasnovanog na
informacijama o trenutnom stanju kanala u prisutvu
nejednako raspodeleljenog gama fedinga. U [7] je
prouen AF sistem prenosa koji operie u asimetrinom
okruenju Rejlijevog i Rajsovog fedinga. Meutim,
uslovljen razliitim objektima u okolini releja link ne
moe uvek imati jaku komponentu optike vidljivosti,
to je karakteristika Rajsovog fedinga.
U ovom radu, je predstavljena numerika analiza
performansi dvodeoninog AF sistema prenosa u
asimetrinom feding okruenju. Dati su izrazi u
zatvorenom obliku za verovatnou prekida sistema kao i
donju granicu njene teorijski dostine vrednosti pri
visokim vrednostima odnosa SNR. Takoe, grafiki su
predstavljene ove karekteristike verovatnoe prekida,
kao i ABEP performanse linka za razliite vrednosti
parametara sistema.

2. MODEL SISTEMA

Pri dvodeoninom prenosu, komunikacija od izvora S
do odredita D preko releja R se odvija u dva vremenska
slota. U prvom vremenskom slotu, S alje svoj signal do
R, koji u drugom vremenskom slotu, R prvo pojaava
primljeni signal intenzitetom pojaanja G i onda alje
rezultujui signal do D. Ovde je predpostavljeno da ne
postoji direktna optika vidljivost izmeu S i D. .Model
beinog komunikacionog sistema sa dvodeoninim
prenosom prikazan je na slici 1.








Slika 1. Model beinog komunikacionog sistema sa
dvodeoninim prenosom

Trenutna vrednost odnosa signal-um na prijemu
(SNR), na destinaciji,
eq
, moe biti definisana kao:

( ) ( )
( ) ( )
2 2
1 0 2 0
2 2
2 0 0
/ /
/ 1/
SR RD
eq
RD
P N h P N h
P N h G N
=
+
(1)

Ovde su sa |h
SR
| i |h
RD
| predstavljene amplitude fedinga
u beinim kanalima na linkovima SR i RD, P
1
i P
2

predstavljaju predajne snage na S i R respektivno, a N
0

predstavlja snagu aditivnog belog Gausovog uma
(AWGN). Ako je G odabrano saglasno informaciji o
trenutnom stanju kanala onda
eq
moe biti izraeno kao
[4]:

1 2
1 2
eq
c

=
+ +
(2)

gde
1
= |h
SR
|
2
P
1
/N
0
i
2
= |h
RD
|
2
P
2
/N
0
predstavljaju
vrednosti SNR po linku. Tana vrednost
eq
se dobija za
sluaj c = 1, a veoma dobra aproksimacija za velike
vrednosti SNR zamenom c = 0.
Razmatraemo asimetrini scenario uticaja fedinga na
linkove SR i RD, tj.: SR link je izloen uticaju
Rejlijevog fedinga, a link RD link je izloen uticaju
Hojtovog fedinga. Predloeni model odgovara i up-link
i down-link scenariju. SR link je izloen uticaju
Rejlijevog feding, tako
1
ima funkciju gustine
verovatnoe (PDF) [7]:

( )
1
1
1
1 1
1
exp p

| |

|
=
|

\
(3)
ovde
1

= E{|h
SR
|
2
}P
1
/N
0
predstavlja srednju vrednost
odnosa SNR kanala SR, gde je E{} matematiko
oekivanje.
RD link je izloen uticaju Hojtovog fedinga.
2
ima
raspodelu prema [8] :
( )
2
2 2 4 2
2 2
2 0 _ _ _
2 2
2 2 2
(1 ) (1 ) 1
exp
2 4 4
q q q
p I
q q q

| | | |
+
| |
=
| |

\ \
(4)

ovde je
2

= E{|h
RD
|
2
}P
2
/N
0
predstavlja srednju
vrednost odnosa SNR kanala SR, I
0
(x) predstavlja
modifikovanu Beselovu funkcija prve vrste nultog reda,
dok q, 0 q 1 oznaava parameter otrine Hojtovog
fedinga. Modelovanjem fedinga pomou Hojtove
raspodele, to je est sluaj u mobilnim i satelitskim
telekomunikacionim sistema, pokriva se irok opseg
uticaja jer se specijalni sluajevevi Hojtove raspodele
mogu posmatrati Rejlijeva (q =1) i Gausova (q = 0)
raspodela.

3. ANALIZA

3.1 VEROVATNOA PREKIDA

Verovatnoa prekida P
out
predstavlja standardni
kriterijum za ocenjivanje performnsi komunikacionih
sistema u prisustvu fedinga. Ova mera performansi se
koristi pri projektovanju beinih komunikacionih
sistema kako bi se zadovoljili zahtevani nivoi kvaliteta
usluga. Verovatnoa prekida P
out
je definisana kao
verovatnoa, pri kojoj trenutna vrednost odnosa SNR
celokupnog linka opada ispod vrednosti praga
th
. Prema
tome, matematiki, verovatnoa prekida moe biti
definisana kao:

( )
1 2
1 2
eq
out th r th
P F P
c

(
= = <
(
+ +

(5)
S
R
D

1

2


gde F
eq
() predstavlja kumulativnu funkciju gustine
verovatnoe CDF odnosa SNR celokupnog linka. U [7]
je pokazano da se nakon algebarskih manipulacija
F
eq
(
th
) moe biti izraunati pomou sledee formule:
( ) [ ]
2
1 2
0
1
eq
th th
th th th
c
F C p w dw
w

+ (
= + +
(

(6)
gde C
i
() = 1 F
i
() predstavlja komplementarnu
CDF od
i
. Posle zamene (4) u (6), F
eq
(
th
) moemo
izraziti pomou:
( )
2
2
_ _
0
1 2
2 2 4
0 _ _
2 2
2 2
1
1 exp
2
(1 ) ( ) (1 )( )
exp
4 4
eq
th th
th
th
th th
c
q
w
F
q
q w q w
I dw
q q

+ | |
+
|
+
= |
|

|
\
| | | |
+ +
| |

| |

\ \

(7)

U cilju reavanja datog intregrala i dobijanja izraza
zatvorenog oblika potrebno je izvriti nekoliko
matematikih manipulacija. Razvojem Beselove
funkcije pomou jednakosti [9, (8.445] prethodni
integral se svodi na integral oblika:

( )
2
1
0
exp 2 2
v
v
v
x x dx K
x

| | | |
=
| |
\ \

(8)

tako da K

() predstavlja -ti red modofikovana
Beselove funkcije druge vrste [9, (3.471.9)].
Konano dobijamo reenje ovog integrala i verovatnou
prekida u sledeem obliku:
( )
( )
2 2 2
_ _ _
2
2 2 1
2 1
2
2
2
_
2 4 2
1
2 _ 2 2
2 0 0
2
_
2
2
2 2 2
2 1 _ _
2
1 2
(1 ) 1
1 exp exp
2 4
1
2
2
( !) (1 )
8
4
(1 )
2
4
eq
th th
th
k
th th
k
k n
k
th
k n
th th
k
q q
F
q q
c
q
k
n
k q
q
q
c q
K
q

= =
+
| | | |
+ +
| |
=
| |

\ \
+ | |
|
| |
|
|
|
| +
|

\
|

\
| |(
+ +
|
|

\

(
(

(9)
Donja granica teorijski dostine vrednosti verovatnoe
prekida linka pri visokim vrednostima odnosa SNR se
moe izraunati na osnovu pristupa predstavljenom u
[7], aproksimacijom
eq
pomou
b
odreenim na nain:

b
= min (
1
,
2
) (10)

Ovo je ekvivalentno pristupu, po kome se zatvoreni
oblik donje granice izraza (10) odreuje pomou [7]:

( ) [ ] ( ) ( )
1 2 1 2
min 1
out r th th th
P P C C

= < = (11)

Nakon upotrebe elementarnog matematikog aparata,
dobija se sledei oblik:

( )
2 2
_
2 4 2
2
_ 2 4 1 2 1
0
1
(1 )
2 1,
4 (1 )
1 exp 1 1
2 1 (1 ) 2
k
th
out k k
k
q
k
q q q
P
k q

+
=
| | | | | |
+
| | |
+
| | | | |

\
| | |
=
| | | + +

\
| |
| |
\ \

(12)
gde (a,x) predstavlja gornju nepotpunu Gamu funkciju.
Verovatnoe prekida za promenljive vrednosti
th
i
parametra Hojtovog fedinga q za sluaj jednakih
srednjih vrednosti odnosa SNR linkova SR i R-D,
_ _
1 2
= , su prikazane na slikama 1 i 2.




Sa slike 2 moemo videti da verovatnoa prekida raste
za poveanjem vrednosti definisanog praga
th
. Takoe,
sa slike 3 moemo zakljuiti da poveanje vrednosti
parametra otrine Hojtovog fedinga q dovodi do
smanjena verovatnoe prekida.





0 5 10 15 20 25 30 35 40
1E-4
1E-3
0.01
0.1
1
q=0.3
q=0.6
q=0.9
y
th
= 0 dB
pun simbol-izraz u zatvorenom obliku ()
prazan simbol- donja granicna vrednost
V
e
r
o
v
a
t
n
o
c
a

p
r
e
k
i
d
a
Srednja vrednost odnosa SNR po linku [dB]
Slika 3. Verovatnoa prekida za razliite vrednosti
parametra otrine fedinga q i sluaj
_ _
1 2
=
0 5 10 15 20 25 30 35 40
1E-4
1E-3
0.01
0.1
1

th
= 0 dB

th
= 5 dB

th
= 10 dB
q=0.5
puna linija-izraz u zatvorenomobliku (11)
tackasta linija- donja granicna vrednost
V
e
r
o
v
a
t
n
o
c
a

p
r
e
k
i
d
a
Srednja vrednost odnosa SNR po linku [dB]
Slika 2.Verovatnoa prekida za promenljive vrednosti

th
i sluaj
_ _
1 2
=

3.2 SREDNJA VEROVATNOA GREKE
PO BITU

Naredna mera za izraavanje performansi beinih
komunikacionih aplikacija je srednja verovatnoa
greke po bitu (ABEP). ABEP se izraunava
usrednjavanjem uslovne gustine verovatnoe greke po
bitu, P
b
(e|), po gustini verovatnoe
eq
[10]:
( ) ( ) ( )
0
eq
b b
P e P e p d

(13)
Uslovna verovatnoa greke po bitu u prisustvu
belog aditivnog Gausovog uma (AWGN) izraena je
preko:

( )
2
1
exp
2 2
b
t
P e dt

| |
=
|
\

(14)

i zavisi od upotrebljene modulacione eme pri prenosu.
Uslovna verovatnoa greke prenosa po bitu pomou
binarne digitalne fazne modulacije (BPSK tehnika
prenosa) odgovara sluaju kada vrednost parametra iz
jednakosti (14), uzima vrednost = 2,
Posle nekih matematikih transformacija, u literaturi
je pokazano [7] da se ABEP upotrebom kumulativne
funkcije gustine verovatnoe odnosa SNR celokupnog
linka datom sa (5) moe napisati u obliku:

2 2
0
1
exp
2 2
eq
e
t t
P F dt

| | | |
=
| |
\ \

(15)

slino, upotrebom jednakosti (10), donja teorijska
granica vrednosti ABEP se moe napisati u formi :

2 2
0
1
exp
2 2
e out
t t
P P dt

| | | |
=
| |
\ \

(16)



Vrednosti ABEP za sluaj prenosa upotrebom BPSK
modulacione eme i razliite vrednosti parametra otrine
Hojtovog fedinga za sluaj jednakih srednjih vrednosti
odnosa SNR linkova SR i R-D,, su prikazane na slici 4.
Moemo izvesti slian zakljuak da poveanje vrednosti
parametra otrine Hojtovog fedinga q dovodi do pojave
boljih performansi relejnih transmisionih sistema, usled
smanjenja ABEP.


ZAKLJUAK

Predstavljena je analiza standrdnih mera performansi
dvodeoninog relejnog sistema prenosa tenikom
pojaaj-i-prosledi u asimetrinom feding okruenju.
Izvedeni su izrazi u zatvorenim oblicima za verovatnou
prekida i njenu donju graninu vrednost. Analizirali smo
i ABEP pri razliitim modulacionim tehnikama.
Numeriki rezultati su grafiki predstavljeni u cilju
diskusije uticaja parametara fedinga na performanse
sistema.

LITERATURA

[1] L. Yang, M .O. Hasna, M.-S. Alouini: Average
Outage Duration of Multihop Communication
Systems With Regenerative Relays, IEEE
Transactions on Wireless Communication, Vol. 4,
No. 4, pp. 13661371, July 2005

[2] M. O. Hasna and M.-S. Alouini: A performance
study of dualhop transmissions with fixed gain
relays, IEEE Transactions on Wireless
Communications, vol. 3, no. 6, pp. 19631968,
2004.

[3] Y. Zhu, Y. Xin, and P.-Y. Kam: Outage probability
of Rician fading relay channels, IEEE Trans. Veh.
Technol., vol. 57, pp. 2648-2652, July 2008

[4] M. O. Hasna and M.-S. Alouini: End-to-end
performance of transmission systems with relays
over Rayleigh-fading channels, IEEE Trans.
Wireless Commun., vol. 2, pp. 1126-1131, Nov.
2003

[5] J. Adeane, M. R. D. Rodriques, and I. J. Wassell:
Characterization of the performance of cooperative
networks in Ricean fading channels, in Proc. ICT
2005, Cape Town, South Africa, May 2005.

[6] S. Ikki and M. H. Ahmed: Performance analysis of
dual-hop relaying communications over generalized
Gamma fading channels, in Proc.IEEE Global
Communications Conf. (Globecom 2007), pp.
3888-3893
0 5 10 15 20 25 30 35 40
1E-4
1E-3
0.01
0.1
1
q=0.3
q=0.6
q=0.9
c=1
puna linija-ABEP na osnovu (18)
tackasta linija- donja granicna vrednost
A
B
E
P

p
r
i
m
e
n
o
m

B
P
S
K

m
o
d
u
l
a
c
i
o
n
e

t
e
h
n
i
k
e
Srednja vrednost odnosa SNR po linku [dB]

Slika 4. ABEP za sluaj upotrebe BPSK modulacije
pri i razliitih vrednosti otrine fedinga za
_ _
1 2
=

[7] H. Surawereea, R. Luie, Y. Li, G. Karagiannidis,
and B. Vueti: Two hop amplify-and-forward
transmission in mixed Rayleigh and Rician fading
channels, IEEE Comm. Letters., vol. 53, pp. 227-
230, April 2008

[8] M. K. Simon and M.-S. Alouini: Digital
Communication over Fading Channel, John Wiley
& Sons, 2000.

[9] I. S. Gradshteyn and I. M. Ryzhik: Table of

Integrals, Series and Products. San Diego, CA:
Academic Press, 2000.

[10] W. C. Y. Lee: Mobile Communications
Engineering, Mc-Graw-Hill, New York 1992.