1.

(1922-1984) ''

. ,

. ,
. ,
,
.
. , ' ',
, .
,
( ),
'',
' '.

,
.
.
. , ,
.
.
, ,


. ,

.
, ,
, , ' ',''
.
'
'.
: ,

.
.

, , .
,
-,
.
''
, ,
, ,
,
.
, ,
.
''
,
''
.
, ' '
.
, , .
, , ,
.

.
, ,
, , ,
, , , .
, , ,
,
.

Duan Radovi (1922 1984)

Sredinom 60-ih godina zapoinje nova faza srpske beletristike za decu.
Drukiji tretman deteta, nov stil pevanja, nota sveine, obezbeuje literaturi
ovog vida respekt kod najire publike. Buran razvoj i preusmerenje toka,
usledilo je plejadom najboljih stvralaca sa Duanom Radoviem kao
predvodnikom. On postavlja visoku meru pesnike rei. Njegovom zbirkom
pesama Potovana deco, zapoinje razraun sa konvencionalnom poezijom i
definitivan razlaz s njom. Deja literatura hvata stabilan korak sa savremenom
knjievnou u celini, a pisac je uzdignut na rang umetnika.
Posle zbirke koja postavlja ugaoni kamen, iz pesnikovog pera su izala
ostvarenja koja ne bi valjalo strogo razluivati na dela za odrasle i dela za decu.
Radovi objavljuje zbirke pesama: Smene rei, Vukova azbuka, Nije-jeste, i
Sedi da razgovaramo. tampao je knjigu pesama i pria Priam ti priu, pisao je
igre za radiofonsko izvoenje Kapetan Don Piplfoks i Kako su postale rune
rei; potom TV seriju Na slovo, na slovo i slikovnice: Gde je zemlja dembelija,
Pria o jednoj neposlunoj nozi i Zooloki vrt Beograd. Autor je Antologije
srpske poezije za decu. Pisao je i za odrasle.
Novo poimanje i respekt prema detetu i detinjstvu, ztumaenje stvari
dejom logikom; prebacivanje realnog sveta u neobian svet, igra i pomean
smeh; neoekivanosti i uda; potenje, rasko, dobrota i mladost strukturni su
elementi njegove poetike.
Ve sa Vuom, predmet opisivanja nisu vie idilini motivi iz sveta flore i
faune, nego igrivi i drugi sadraji koji dotle ''nisu smeli'' da uu u knjievnost.
Pesnik iznalazi ''isto'' detinje teme i doivljavanja, traga za dejom stvarnou i
opservira vedre i bajkovite motive koji osveavaju atmosferu. Igre, predmeti
pokustva, dvorci, ivotinje, insekti; poslastiari, zlatari, moreplovci, vladari,
mudraci, carevi, primarni su autorov poetski inventar. Birao je neozbiljne teme,
jer su, veli, takvi pravi itaoci.
Detinjstvo je nepresuan izvor Radovievog umetnikog podsticaja. Ume
da uspostavi neposredan odnos sa mladima i postigne visok stepen
identifikacije. Uklanjanjem govornog rastojanja izmeu sebe i italaca,
dijalogom, direktnim obraanjem (''zamislite deco''), Radovi ostvaruje iluziju
prisnosti i topline.
Raznovrsno Radovievo delo je ispunjeno vedrinom, neoekivanim
poecima i ishodima. Za autora nedidaktinih pesama Taram, Kako treba,
Molba, Bumbari nepoznatim reima, u njihovom zvuanju i ''iaenom''
znaenju; u sudaru sna i jave, istine i lai, forme i sadrine. Igrajui se jezikom,
pesnik razvija saznajno-intelektualne snage dece i njihovo konvergentno i
divergentno miljenje, podstie ga na graenje sopstvene predstave o svetu koji
ga okruuje.

Nonsensnu igru reima, kao poseban vid humoristike poezije,

nepostojee izrazr, zamrene rei i kovanice mali italac doivljava kao
zabavu. Igru, u smislu zanimanja koje ima kao cilj zabavu, nije mogue odvojiti
od ivotne radosti. Radovieva poetska re je dra, slui goloj zabavi i luksuzu.
Veta stilizacija i lakoa umetnike artikulacije, kreativnost, alogika i apsurd,
polifonija glasova, izostavljanje rime tamo gde bi u pesmi prirodno bila iri
spektar emocija i prijatna oseanja.
Sve je sraunato na proizvoenje smenih situacija i itaoevog
raspoloenja. Smeh je nenametljiv i matovit, topao i nepatvoren. Granii se s
ironijom i parodijom kao suptilnim vidom knjievne igre. Autor je nesklon
humoru koji ismeva ili oine svojom opakom poentom.
Ako svaki pesnik ima jednu pesmu po kojoj je prepoznatljiv, onda je to za
Radovia pesma Lav. Bajkovita pria o zverinjem caru, remek-delo je sklada i
umetnosti. Od svog bajkovitog poetka ''Bio jednom ...'', preko refrena u formi
retorikog pitanja ''Kakav lav'' koji stvara iluziju straha, do poslednjeg stiha u
eretskom maniru narodnog pripovedaa: ''Tako bilo, vie pjesme nema'', ''ia
Mia, gotova je pria'' pesnik dovodi do vrhunca igru mate, privid i igrariju.
Groteskna i parodina slika lava sa jednom nogom manje, trookog, prodrljivog
plod je uda i smeha, sinteza igre i stvarnosti i imaginacije, deje uobrazilje i
uzbuenja. Kad mali Brana izbrie gumom iz svoje crtanke lava na tri noge, sa
tri uva i sa tri oka, razbijena je fama o silnom caru. Sve se rasprilo. Ostala je
samo igra i zvuk; i stvarnost pesme. Strani lav nije zastraujui, ve igraka u
braninim rukama, pesma o detetovoj zamisli lava. Pesma vete kompozicije,
neoekivanog kraja, ustreptale mate, vodi i zavodi itaoce u svet izmeu jave i
sna. Lav je autorovo podrugivanje bezazlenom dejem svetu.
Bajkoviti stihovi o zecu ''jedinom na svetu'' (Plavi zec) koji se ne moe
uhvatiti, inkarnacija je deje gladi i elje za nepoznatim i udesnim doivljajima
sveta bajke i arolija. Monom sugestijom, gradacijski, anaforinim stihovima,
uz opasnost oseanja monotonije, poreani elementi pojaavaju deju panju i
pridobijaju njegovo poverenje u istinitost onoga to se pria. Radoviev zec nije
plaljiv kao u basni: on je lukav, drukiji, moderan, ni nalik kakve pamti deja
knjievnost. italac o njemu ima izuzetno ekspresivnu predstavu. Kao i ''straan
lav'', ist je proizvod deje i pesnikove mate.
Pesme D. Radovia nose misaoni naboj. Tuna pesma baladine strukture,
o sudbini maaka koje su alosno skonale posle smrti stare gospoe, koja je
izgarala nad njima, ima podtekst u gotovanskom ivotu na jastucima od svile i
kadife, i u odnosu roditelja prema svome porodu. Pesma o makama negovanim
aristokratski je pobuna protiv lagodnog shvatanja ivota. Stihovi o deaku, u
pesmi Da li mi verujete, kome su, usled svakodnevnog umivanja, ui porasle i
koa istanjila, najzad se od vode i umivanja razboleo, isto tako su nesluene
edukativne vrednosti ne putem vaspitne sugestije i umovanja, ve igrom duha i
alom. Izokrenutom stvarnou naopake, gradacijskim poreenjem, sa
refrenom kao omiljenom autorovom figurom, kojom odvraa od bukvalnog

shvatanja ispevanog a daje stihu intonaciju i emotivni naboj, pesnik lako ismeva
recepijenta. Pesma o besmislenosti umivanja je sama igra na raun nemarnosti
prema higijeni.
Stihovi koji slave ivot, u kojima kipti od miline (Zdravica), plod su
razigrane tvorake mate i siline nadahnua, jeziki dragulj za izgovaranje, a ne
za itanje.
Vukova azbuka je poema o lepoti rodnoga jezika na kome smo proplakali i
propevali. Azbuka, evidentno, nije bez oigledne pedagoke i poetske vrednosti.
TV-serija Na slovo, na slovo je matovita projekcija u kojoj svako od 30 slova
azbuke, svojim glasovnim sklopom i izgledom, donosi neoekivano izokrenutu
sliku, neobine kontraste i predstave.
Autorovi dramski tekstovi stoje u istoj poetskoj ravni sa ostalim
anrovima. Kapetan Don Piplfoks, bajka o humornim, apsurdnim i veselim
zgodama i nezgodama staroga mornara na puini mora sa sedmoglavim
morskim udovitem parodija na gusarske komade i bajke; i Maak i mi,
tragikomina farsa u kojoj mi duva kolutove dima maku u oi, prezire i
omalovaava svog prirodnog neprijatelja, i drugi naslovi poetkom, zapletom i
raspletom radnje, nose obeleja najboljih scenskih igara.
Maksimalno redukovanje vaspitnih elemenata, suptilna, parodina
didaktika (Da li mi verujete), personifikacija (Pouka), i drugi vidovi stilskog
izraza, daju poeziji prenesen smisao koji ponekad oteava njeno razumevanje.
Antizmajevskom pedagogijom, drukijim vienjem edukativnog i estetskog,
autor razara didaktinost doputajui jedino mogunost pouavanja pesmom u
smislu nenamernog pomaganja, kojim se zahvata povrinski proces uenja. Ui
vedrini, smehu, slobodi i lepoti izraavanja, razboritosti i moi zapaanja.
Radovi je rasteretio knjievnost od pouke. Pouka je svedena na igru kao
najviu poeziju i filozofiju detinjstva. Igra je atraktivno edukativni potencijal.
Bilo bi nedostojno pesnika i oveka kao to je D. Radovi, zatvoriti oi
pred njegovim manama. Moglo bi se u pesnikovom opusu nai neto to
zasmeta i umanjuje, kao: intelektualnost, manirizam, sklonost naraciji,
sentimentalnost, melodramatinost, preterivanje, igrarija, neuspenost u
eksperimentisanju. Kao vet majstor, zadovoljavao je potrebe najireg
knjievnog trita. Pisao je konkretnim povodom, ponekad po narudbini za
hitne potrebe. Obraao se dejoj svesti a ne detetu, razumu a ne emocijama.
Radovievi uzori su prepoznatljivi. Zmajeva Pevanija bila mu je kao
Sveto pismo, a zbirke engleskih i ruskih nonsensnih pesnika drao je za svete
knjige. Ugledanje na Zmaja, nije znailo vraanje autoru, ve ispravljanje
njegovog puta i krupan iskorak iznad proseka koji vlada u dejoj literaturi. On je
nov umetnik u smislu izraza samoga sebe, nezavisan od svojih prethodnika i
savremenika. Nosilac glavne struje moderne umetnosti, Radovi povodi za
sobom talas pesnika koji ine sam vrh modernog pesnitva: Luki, Rumovi,
Danojli, Vitezovi, Odalovi i niz drugih.

Neobiman poetski opseg, drukije sadrine i ritma, akcenta i ranika,

znaio je suprotstavljanje snanoj Zmajevoj tradiciji. Pesme koje spadaju u ui
izbor umetnikih dela, koje se pamte i pevaju: najlepa ispevana pesma o maki
koja nije znala da li je ulovljenog mia progutala ili nije Kad je bio mrak;
pesma o padu zaspale zvezde u letnjoj noi, od koje zlatari prave deci sjajnu
zlatnu dugmad Zvezde; pesma Pouka, aluzija na radoznalo dete; divni stihovi u
pesmama Deca vole, Smene rei, Jesenja pesma, Bumbar i druge o ivotnoj
radosti, raanju i lepoti; prie koje pogaaju u srce stvari: Pria za Gordanu,
Zato deca akaju nos, Brkovi, Krokodokodil, Beli mievi, Pria o malom prstu
poetske su graevine jasnog plana, sa osloncem i osovinom. Pria o
nezahvalnom miu u kojoj je gladan i mrav mi naao na tavanu komad sira,
nainio u njemu sebi stanite i gde se, poto je sir ponestao, nala maka, a on
pobegao u cipelu arhitektura je koja ne ostavlja mogunost da se pomeri ili
doda neki poetski detalj; obrazac tvorevine koja nudi itanje na vie nivoa
sloenosti.
Jednostavnost i kratkoa, kao znak mere i finog ukusa, ekonominost,
zbirno i lakonsko izraavanje, kompoziciona zbijenost, ne retko unikatna
kombinacija rei, i autorov oseaj da izmeu vie njih nae onu koja ima veu
afikasnost i emocionalnu izrazitost daje stilu blesak sjaja ehovljevskog bisera.
gradi stih matovitou slike, bogatom lirskom slojevitou i draima igre.
pesnikov stil, prizemljen ili uzvien, sa oseanjem za meru, sklad i finu
kultivisanost, revolucionie jezik kao osnovni poetski medij. Zbirkom
Potovana deco dosegnuta je vrhunska tenja i izazvan pravi knjievni
zemljotres.
Prihvaeno, prevoeno, ovenano poasnom diplomom Meunarodne
organizacije za deju knjievnost ''Hans Kristijan Andersen'', Radovievo delo
ulazi u riznicu evropske i svetske knjievnosti.
.DUAN RADOVI PLAVI ZEC
- sve je reeno u dve reenice magino ponavljanje
- pesnik se narugao lovcima koji idu u lov, a nita ne ulove
- lovac je uhvatio ''plavog zeca'', udnog zeca, jedinog na svetu,
ali mu je ovaj pobegao
- zec je traio da se uredi da bude lep pred decom
- udni, sveznajui zec je simpatina ivotinja koja zna iti, piti,
francuski govoriti, ali je proizvod fantazije, loveve hvale i
uobrazilje
- pobegao kad ga je lovac pustio da se oelja i uredi da deca vide
kako je divan
- tema je inspirisana duhovitim lovakim priama i
izmiljotinama o vraanju iz lova sa punom torbom i onda kad
se nita nije ulovilo

- stvara iluziju o moguem (postojanje zeca) da bi na kraju

shvatili da je sve sraunato da decu zaudi, iznenadi, nasmeje,
razdraga i zanese
- polazi od varke, ne da obmane ve da se naali, da razvije
razboritost, matu i smisao za uoavanje lepote neobinog
PETROVI: Bajkoviti stihovi o zecu ''jedinom na svetu'' koji se ne moe
uhvatiti, inkarnacija je deje gladi i elje za nepoznatim i udesnim
doivljajima sveta bajke i arolija. Monom sugestijom, gradacijski,
anaforinim stihovima, uz opasnost oseanja monotonije, poreani
elementi pojaavaju deju panju i pridobijaju njegovo poverenje u
istinitost onoga to se pria. Radoviev zec nije plaljiv kao u basni: on je
lukav, drukiji, moderan, ni nalik kakve pamti deja knjievnost. italac o
njemu ima izuzetno ekspresivnu predstavu. Kao i Straan lav, ist je
produkt deje i pesnikove mate.
NOVO VUKOVI: Plavi zec je paradigma pesnikovog traganja za
nepoznatim i neuhvatljivim. Sve poinje od rei, neobine, nesvakidanje
rei kojom moe da se izrazi ovekova potreba za igrom. Pesma je
ispevana modernim stihom, ali se u njoj osea uticaj tradicije narodnih
realica i razbrajalica.

(1922 1984)
60- .
, , ,
. ,
-.
. ,
.
,
. ,
.
: , , -,
. ,
;
, : ,
. .
. ,
; ,
; ; , ,
. ,
, '' ''
. '''' ,

 .
, , , , ; , ,
, , , , .
, , , .
.
.
, , ('' ''),
. ,
. ,
, , , ,
. , .
, .
, , '''' ;
, , . ,
-
, .
, , ,
. ,
, .
, .
, , , ,

.
. , .
.
.
, .
, - . '' ...'',
'' '' ,
: '' ,
'', '' , '' ,
. , ,
, ,
.
, , . .
; . ,
, . ,
, , .
.
'' '' ( ) ,
.
, , , ,

. : ,
, , .
. '' '',
. . .
, ,
,
, .

 . ,
, , ,
, ,
, .
, ,
,
, .
.
, (),
, , .
. ,
, . - ,
30 ,
, ,
.
. , ,

; ,
, ,
, ,
. , ,
( ), (),
, .
, ,

, . , ,
, .
.
. .
. , .
, : ,
, , , , ,
, . ,
. ,
. , .
, ,
.
, .
,
: , , , , .
, , ,
.
, :
;
, ;
, ; ,
, , , ;
: , , ,
, , ,
.

 , ,
, ,
;
. ,
, , , ,
,

. ,
. , , ,
, .
. ,
,
'' '',
.

1. ()
;
, ; '' '', ,
, ; ; ,
, , ,
, ;
;

( )
, , , ; ,
, ,
. : '' ''
,
. , , ,
,
.
: , , ,
. . ,
. :
. , ,
.
,
.

, , , ,
.
'' ''


,

.
.

.
. ,
,
. (

).
,
(
). .
,
. ..
. ,
.
, 16 .
,
,
.
7 ,

.
. - .

. .
'' ''. 18.
. .
'' ''.
. 19.
.
. , . . ,
. 1937.. , ,
. : , ,
, . , ,
; .. ; , ,
. ; , . ; . .
(1920) ,
.
. ,

( - ). '' '' (1950)
. : . , . , .
, . . , ,
. : . , . , . , .
, . , . , .
, , .
: , , ;
, ; ,
. . . : ,

 , . , ,
-
. ,
; , ,
;
, ,
;
; .