4.

INJEKCIONO PRESOVANJE
Injekciono presovanje je najvaniji ciklini postupak prerade polimera, a prema dostignutom tehnolokom nivou i najusavreniji. Ovaj postupak spada u primarnu preradu polimera, jer se oblik otpreska dobija od polaznog materijala koji nema odreenu formu (granule, komadii i sl.) Injekcionim presovanjem se oblikuju svi polimeri: duromeri, elastomeri, elastoplastomeri, a posebno je rasprostranjena prerada plastomenih materijala. Prema preraenim koliinama injekciono presovanje polimera je odmah iza tehnologije ekstrudiranja. Moe se smatrati da je injekciono presovanje polimera slino livenju metala pod pritiskom. Injekcionim presovanjem se osim polimera prerauju i keramike smee, kombinacije razliitih materijala (npr. plastika, metal i keramika). Prema prof. atiu [1] postoji najmanje 240 postupka slinih injekcionom presovanju polimera. Procesom injekcionog presovanja obrauju se mnogi materijali koji su veinom iz grupe plastomera. Na slici 2.1 dati su udeli pojedinih vrsta materijala preraenih ovim procesom u Zapadnoj Evropi 2002. godine.

Slika 4.1 Procentualna raspoedala uea pojedinih vrsta plastomera u preradi injekcionim presovanjem [1] Savremeni obradni sistem za injekciono presovanje je u potpunosti automatizovan a voenje procesa odvija se pomou mikroprocesora ili centralnog raunara u pogonu. Delovi dobijeni injekcionim presovanjem imaju veliku primenu u: automobilskoj industriji i tarnsportnoj tehnici i saobraaju uopte elektro i elektronskoj industriji hemijskoj i farmaceutskoj industriji industriji hrane, pia i poljoprivrednoj tehnici medicinskoj industriji industriji kunih aparat i ureaja itd.

Na slici 4.2 prikazani su primeri sloenih delova dobijenih injekcionim presovanjem. Ova tehnologija omoguuje izradu ugradbeno gotovih delova visokog kvaliteta, po pristupanoj ceni.

Slika 4.2 Ilustracija primene proizvoda dobijenih injekcionim presovanjem

4.1. Definicija injekcionog presovanja Injekcijono presovanje je ciklini proces primarnog oblikovanja (praoblikovaja) polimera koji se izvodi ubrizgavanjem rastopljenog polimera oderene viskoznosti iz injekcione jedinice u temperiran kalup. Obradak u kalupu ovrava hlaenjem (u sluaju plastomera) ili umreavanjem u sluaju elastomera, elastoplastomera i duromera.

Slika 4.3 ema maine sa alatom za injekciono presovanje Injekciono presovanje se izovdi na specijalnim mainama (slika 4.3) koje se sastoje od injekcione jedinice, pogonskog sisitema, jedinice za zatvaranje kalupa, ureaja za temperiranje kalupa i upravljake jedinice. Proces injekcionog oblikovanja odvija se u nekoliko faza (slika 4.4) od kojih tri osnovne: 1. U prvoj fazi, aksijalnim pomeranjem pua, rastopljeni materijal se preko ulivnih kanala ubrizgava u upljinu kalupa. Pri tome je iskljuena rotacija pua, a njegovo aksijlno pomeranje ostvaruje hidraulini cilindar. 2. U drugoj fazi obradak se hladi uz intezivnu cirkulaciju rashladnog sredstva kroz sistem za hlaenje alata. Pri tome, pu deluje na rastopljeni materijal naknadnim pritiskom, kako bi se nadoknadio nedostatk materijala usled skupljanja otpreska. Nakon zavrenog hlaenja otpreska, tj. na kraju faze delovanja naknadnog pritiska, pu se vraa unazad, rotira i uvlai novu koliinu granulata, topi ga i plastificira. 3. Poslednja faza je otvaranje kalupa i izbacivanje obratka. Injekciona jedinica se vraa u nazad, a mlaznica se zatvara pomou ventila. Otvaranje kalupa obezbeeno je sistemom za otvaranje koji s obzirom na pogon moe biti mehaniki ili hidraulini. Obradak se iz kalupa izbacuje pomou izbacivaa a izvlaenje vika materijala iz ulivne aure vri izvlaka.

Slika 4.4 Faze injekcionog presovanja:1- ubrizgavanje, 2-plastifikacija, 3-izbacivanje [4] Otpresci dobijeni injekcionim presovanjem razliitih su dimenzija i mase koja se kree u granicama od ispod miligrama pa do priblino 180 kg. Najmanji poznati plastomerni otpresak koji se koristi u medicini ima toliku masu da od 1 kg materijala nastaje 7,25 miliona komada. Injekciono presovanje je pogodno za proizvodnju vrlo komplikovanih obradaka sa tolerancijama od nekoliko mikrometara. Otpresci dobijeni ovom tehnologijom mogu biti viedelni i viebojni, mogu se proizvoditi u kombinaciji sa metalnim ulocima, mogu biti kruti (vrsti) i penasti. Proizvodnja otpresaka moe tei neprekidno dvadeset etiri sata na dan. 4.2. Analiza ciklusa injekcionog presovanja Radni ciklus injekcionog presovanja je vreme potrebno za izradu jednog (ili vie otpresaka ako alat sadri vie kalupnih upljina), odnosno to je vreme koje protekne izmeu dve istoimene faze u procesu injekcionog presovanja. Radni ciklus zapoinje komandom zatvaranje kalupa, a zavrava se komandom posluivanje kalupa. Vremenski dijagram sa aktivnostima tokom injekcionog presovanja otpresaka plastomera, prikazan je na slici 4.5a i sadri sledee faze. Zatvaranje kalupa, koje u vrlo kratkom vremenskom periodu izvodi jedinica za zatvaranje. Potom sledi pribliavanje injekcione jedinice ka nepokretnoj ploi, a ova faza se zavrava naslanjanjem mlaznice na ulivnu auru.

Ubrizgavanje rastopljene mase u kalupnu upljinu je sladea faza. Potreban pritisak rastopa obezbeen je aksijalnim kretanjem pua, odnosno, hidraulinim cilindrom. Pritisak ubrizgavanja zavisi od vrste polimera a kree se od 500 do 3000 bara, to obezbeuje pritisak u kalupu reda veliine 1000 bara. Brzina ubrizgavanja je 2 m/s. Sa zavretkom faze ubrizgavanja poinje faza hlaenja otpreska. U jednom delu ove faze pritisak u cilindru ima niu vrednost od pritiska ubrizgavanja i predstavlja naknadni pritisak. Naknadni pritisak obezbeuje dodatnu koliinu rastopa u kalupnoj upljini zbog skupljanja otpreska pri hlaenju. Odmicanje mlaznice i potak ponovne plastifikacije poinje u trenutku prekida dejstva naknadnog pritiska, kada pu poinje da se obre i uvlai novu koliinu granulata. Ako hlaenje otpreska nije zavreno ono se nastavlja u periodu dodatnog vremena hlaenja. Otvaranje kalupa i izbacivanje otpreska izvodi se nakon njegovog potpunog ovravanja, odnosno hlaenja. Na kraju ciklusa injekcionog presovanja kalup se priprema za naredni ciklus, isti se i podmazuje i eventualno se ubacuju metalni uloci.

Radni ciklus injekcionog presovanja kauuka slian je ciklusu pri oblikovanju plastomera, a razlika postoji u fazi hlaenja, odnosno umreavanja koje je prisutno kod elastomera [1]. Vreme radnog ciklusa u najveoj meri odreeno je vremenom hlaenja otpreska. Na slici 4.5b prikazan je odnos veliina pojedinih faza u ciklusu injekcionog presovanja.
Zatvaranje kalupa Pribliavanje mlaznice

Ubrizgavanje Naknadni pritisak Plastificiranje i odmicanje mlaznice

Dopunsko hlaenje otpreska Hlaenje otpreska Otvaranje kalupa i izbacivanje otpreska Posluivanje kalupa (npr. podmazivanje)

th

Ciklus inekcionog presovanja

a)

b)

Slika 4.5 Ciklus injekcionog presovanja (a) i uee pojedinih faza u ciklusu (b)

4.3. Toplotni procesi pri injekcionom presovanju Proces injekcionog presovanja baziran je na zagrevanju i hlaenju polimernog materijala, to zahteva detaljno poznavanje toplotnih pojava u obradnom sistemu tokom radnog ciklusa kako bi se optimirao sisitem i potrnja energije svela na minimum. Tokom radnog ciklusa injekcionog presovanja prisutna je veoma intenzivna razmena toplote u radnom cilindru maine i samom kalupu. Toplota u radnom cilindru generie se unutrnjim trenjem u materijalu, koje je izazvano obrtanjem pua i dovoenjem toplote iz grejaa koji su rasporeeni oko cilindra. Rastopljen polimer se ubrizgava u kalup i u kratkom vremenskom periodu od njega je potrebno odvesti toplotu, tj. ohladiti otpresak, to se potie ureajem za temperiranje. Za skraenje vremena hlaenja, odnosno radnog ciklusa potrebno je da se razmena toplote izmeu kalupa i medija za temperiranje odvija velikom brzinom. Toplotni proraun pri injekcionom presovanju baziran je na bilansu energije, odnosno prvom zakonu termodinamike. Za uspeno projektovanje ureaja za temperiranje potrebno je poznavati temperaturno polje u kalupu. Razmena toplote u sistemu injekcionog presovanja vri se provoenjem kroz materijal, kalup i medijum za temperiranje, zatim konvekcijom izmeu kalupa i rastopljenog polimera, izmeu kalupa i okoline i zraenjem izmeu kalupa i okoline. Toplotni proraun pri injekcionom presovanju zahteva poznavanje toplotnih osobina polimera i njihovu promenu u funkciji pritiska i temperature. Detaljnije o toplotnim pojavama pri injekcionom presovanju moe se videti u referencama [1,2]. 4.4. Vreme hlaenja ploastog otpreska Za optimiranje trajanja radnog ciklusa pri injekcionom presovanju potrebno je precizno odrediti vreme hlaenja otpreska. Prema DIN 24450 vreme hlaenja otpreska se definie kao vreme koje zapoinje komandom ubrizgavanje a zavrava se komandom otvaranje kalupa Proraun vremena hlaenja za ploasti otpresak detaljnije je prikazan u knjizi [1] a baziran je na reenju Furijerove jednaine, koja definie promenu temperature u pravcu debljine otpreska u funkciji vremena i toplotnih svojstava polimera. Na osnovu izvrene teorijske analize dobijen je izraz za hlaenje otpresaka od plastomera [1]:

th =

K O aef
2

b02

ln( KU

TT TK ) TU TK

gde je:
b0 - karakteristina dimenzija otpreska Ko - koeficijent oblika obratka (v. 1) Ku - koeficijent unutranjosti otpreska Tt- temperatura rastopljenog polimera Tk - temperatura zida kalupa sa strane upljine

Tu - unutranja temperatura otpreska, obino je Tk= Tp

Slika 4.6 Temperaturni profil u kalupu [1]

Slika 4.7 Temperaturno polje u kalupu [1]

4.5. Parametri procesa injekcionog presovanja

Parametri procesa injekcionog presovanja direktno utiu na kvalitet otpreska, te se njihove vrednosti moraju pratiti i odravati u toku radnog ciklusa. Radi njihovog pravilnog shvatanja potrebno je, najpre, da se pravilno terminski definiu, to je uinjeno standardom Evropske zajednice (EEC-Europian Economic Community). Ti standardi poznati su pod nazivom EUROMAP [4]. Najbitniji ulazni parametri injekcionog presovanja su:
Pritisak Temperatura i Brzina pua

4.5.1. Pritisak Hidraulini pritisak - je pritisak u pogonskom cilindru maine, potreban da se savladaju otpori u mlaznici, ulivnom sistemu i otpori teenja u kalupu. Slian je pritisku

na elu pua. Generalno, naglo raste u kratkom vremenskom periodu u skladu sa otporima teenja rastopljenog polimera (slika 4.8). Hidraulini pritisak zavisi od brzine aksijalnog pomeranja pua (vs), temperature ulja (Toil), temperature rastopljenog polimera (TM) i temperature kalupa (Tc,), slika 4.9.

Slika 4.8 Pritisak u karakteristinim takama pri injekcionom presovanju [4]

Slika 4.9 Uticaj razliitih faktora na pritisak u hidraulinom cilindru [4] Pritisak u kalupu menja se od take do take u kalupnoj upljini (slika 4.8) i veoma je vaan za kvalitet otpreska. Na snimljenom dijagramu pritiska u kalupu u zavisnosti od vremena (slika 4.10) uoavaju se tri segmenta, odnosno faze: 1. punjenje kalupa (ubrizgavanje) 2. kompresija polimera 3. zadravanje pod pritiskom

Slika 4.10 Promena pritiska u kalupu tokom ciklusa injekcionog presovanja [4]

Pritisak u kalupu u tesnoj je vezi sa kvalitetom otpreska. Pritisak u fazi ubrizgavanja utie na izgled obratka a pritisak u fazi naknadnog delovanja utie na dimenzije obratka. Pritisak u fazi ubrizgavanja zavisi od otpora u mlaznici i ulivnom sistemu, ali ne utie bitnije na proces oblikovanja. Kompresioni i naknadni pritisak (faza 2 i 3) su vaniji za proces oblikovanja. Profil pritiska u kalupu ukazuje i na eventualne probleme i tekoe u procesu presovanja. Previsok pritisak u fazi kompresije ukazuje na ozbiljne probleme. Rezultat je nekorektno postavljenog prelaza na nii pritisak i uzrokuje loiji kvalitet otpreska. Zbog toga se trenutak promene (sniavanja) pritiska mora podeavati. Na profil pritiska u kalupu utie brzina pua u fazi ubrizgavanja i temperatura upljine kalupa. Pritisak ubrizgavanja za pojedine polimere dat je u tabeli 4.1
Tabela 4.1 Pritisak ubrizgavanja pojedinih polimera [4]

Naknadni pritisak i promena pritiska (switch-over). Naknadni pritisak predstavlja pritisak koji zapoinje fazom hlaenja i, kao to je ve reeno, njime se

obezbeuje dopunsko popunjavanje kalupa pri hlaenju otpreska. Naknadni pritisak je u principu nii od pritiska u fazi ubrizgavanja, a posebno je vano proceniti vremenski trenutak njegove promene. Pokazalo se da se trenutak promene pritiska moe odrediti ako se neprekidno prati promena pritiska u kalupu.
4.5.2. Temperatura

Znaajan uticaj na proces injekcionog presovanja ima:

1. temperatura rastopljenog polimera 2. temperatura ulja u hidraulinom sistemu 3. temperatura kalupa Temperatura rastopljenog polimera

Termodinamike karakteristike rastopa, kao na primer viskoznost, entalpija i specifina zapremina, zavise od temperature rastopljenog polimera, to utie i na pritisak u kalupu i kvalitet otpreska. Proizvoai granulata daju podatke o relevantnim parametrima obrade izabranog materijala pri injekcionom presovanju i terba ih koristiiti pri podeavanju maine.
Temperatura hidraulinog ulja

Energetski gubici u ventilima, pumpi i cevovodu, zavise od viskoznosti ulja, a viskoznost veoma zavisi od temperature. Zbog toga sva kretanja prilikom injekcionog presovanja zavise od temperature ulja. Radi toga, maina mora imati mogunost kontrole i podeavanja temperature hidraulinog ulja pre poetka proizvodnje.
Temperatura kalupa

Temperatura kalupa je glavni uticajni faktor ekonominosti procesa, tanosti dimenzija i kvaliteta popunjavanja kalupa. Temperatura kalupa zavisi od sistema hlaenja. Uticaj temperature kalupa na profil pritiska u kalupu (pC) i u hidraulinom sistemu (pH) dat je na slici 4.11.

Slika 4.11 Uticaj temperature kalupa na pritisak u kalupu [4] 4.5.3. Brzina pua

Brzina aksijalnog pomeranja pua ima uticaj na proces injekcionog presovanja u fazi ubrizgavanja. Na slici 4.12 prikazan je uticaj brzine pua na pritisak u kalupu i hidraulini pritisak gde vidimo da porastom brzine pua raste i hidraulini pritisak (pH) i pritisak u kalupu (pC). Pad pritiska u kalupu opada porastom aksijalne brzine pua.

Slika 4.12 Uticaj brzine pomeranja pua na hidraulini pritisak i pritisak u kalupu [4] 4.6. Alati za injekciono presovanje

Alat je jedan od osnovnih elemenata obradnog sistema za injekciono presovanje koji neposredno oblikuje otpresak. Za svaki novi oblik obradka potreban je novi alat. Otpresak se nakon ubrizgavanja hladi u kalupu, pa zbog toga alat mora biti prikljuen na ureaj za temperiranje. Nakon zavrnog ovravanja otpreska sledi otvaranje kalupa i njegovo izbacivanje pomou izbacivaa. Izvlaenje ostataka ulivnog sistema izvodi izvlaka. Kalupi su postavljeni na odgovarajue ploe kuita alata, od kojih se jedna polovina vezuje za pokretnu plou maine, a druga za nepokretnu. Voenje ploa kuita obezbeeno je cilindrinim voicama. Ploe kuita mogu biti pravougaone ili krune. Ukupna sila presovanja, koja zvisi od projekcije grozda obradaka i pritiska polimera, prenosi se preko ploa na sisitem za zatvaranje.

Slika 4.13 Elementi alata za injekciono presovanje [9]: 1- aura za centriranje mlaznice, 2 - ulivna aura, 3 - ploa, 4 - nepokretni kalup, 5 stub voice, 6 - vodea aura, 7 - pokretni kalup, 8 - potporna ploa, 9 - izbaciva, 10 ipka za vraanje izbacivaa, 11 - pratee ploa izbacivaa, 12 - pogonska ploa izbacivaa, 13 - kuite izbacivaa, 14 - garavura (upljina) kalupa, 15- izvlaka.

Kalupna upljina sastoji se iz dva dela koje razdvaja podeona ravan. Pokretanje izbacivaa ostvaruje se automatski pri vraanju pokretne ploe u otvoreni poloaj. Profil izvlakaa moe se razliito oblikovati sa ciljem da se obezbedi izvlaenje zaostalog materijala iz ulivne aure. Specijalizovani proizvoai proizvode unificirane delove alata za injekciono presovanje. Osnovni elementi alata za injekciono presovanje prikazani su na slici 4.13 Ubrizgavanje rastopljenog polimera iz cilindra maine izvodi se preko ulivnog sistema koji zapoinje ulivnim kanalom, zatim slede razvodni kanali, a na ulazu u upljinu nalazi se ue. Presek ulivnih i razvodnih kanala moe biti razliit, kao i oblik ua, za koje postoje posebne preporuke u specijalizovanoj literaturi, [1,4,9]. Vrsta ua i njegove dimenzije utiu na karakter teenja polimera kroz upljinu kalupa. Ulivni sistem moe biti hladan i topao (vru). U prvom sluaju ulivni sitem se mora odvojiti od otpreska nakon zavrenog hlaenja. Kod presovanja sitnijih komada postoji mogunost izrade vie otpresaka istovremeno koji se napajaju rastopljenim materijalom preko razgranatog ulivnog sistema (slika 4.14b), koji mora biti projektovan tako da se popunjavanje svih gravura vri istovremeno.

ulivak

mlaznica

gravura

ue a)

kanal b)

Slika 4.14 Elementi hladnog ulivnog sistema [1,9, 18, 24]: a) ema, b) konstrukcione varijante

a)

b)

c)

d)

Slika 4.15 Topli ulivni sistem [22, 23]: a) ema tople mlaznice, oblikovanje sloene reetke sa toplim ulivnim sistemom c)alat sa toplim ulivnim sistemom Husky d) optimiranje poloaja toplog ulivnog sistema Husky

Topli ulivni sistem (slika 4.15) je idealni ulivni sistem koji obezbeuje besprekorno napajanje kalupa rastopljenim polimerom, bez gubitka materijala, bez pada pritiska u kalupu i uz skraenje ciklusa pri injekcionom presovanju.

upljina u kalupu (gravura) po svom obliku u potpunosti odgovara obliku obratka sa dimenzijama uveanim zbog hlaenja obratka nakon izbacivanja. Broj podeonih ravni zavisi od oblika obratka, a u tom smislu kalupi se dele na: kalupi sa jednom podeonom ravni kalupi sa dve podeone ravni kalupi sa tri i vie podeonih ravni

a)

b)

c) Slika 4.16 Vrste kalupa [9]

Prema obliku obratka kalupi mogu biti:

kalupi za jednostavne olike obtarka (slika 4.16a) kalupi za sloene oblike kalupi za obratke sa umetcima (slika 4.16b) kalupi za obratke sa spoljnim navojem kalupi za obratke sa unutranjim navojem (slika 4.16c)

Slika 4.17 Linije zavarivanja

Linije zavarivanja (slika 4.17) su est problem kod injekcionog presovanja, a nastaju usled susreta struja rastopljenog polimera koje teku u suprotnim smerovima. Posebno se pojavljuju u zonama otvora i umetaka od drugog materijala (na primer, metalni uloci). Linije zavarivaja generalno su nepoeljne, a problem se reava pravilnom konstrukcijom alata.

a)

b)

Slika 4.18 Alat za injekciono presovanje(a) otpresak (b)

Konstrukcija alata u najveoj meri odreena je stepenom sloenosti otpreska, vrstom materijala, zahtevanom tanou, veliinom serije i drugim parametrima. Na slici 4.18 prikazan je izgled jednog sloenog alata za izradu poklopca usisivaa injekcionim presovanjem.

4.7. Maine za injekciono presovanje

Maina za injekciono presovanje definie se kao postrojenje diskontinulnog ciklinog dejstva koja omoguuje primarno oblikovanje predmeta od makromolekularnog materijala. Oblikovanje se izvodi u kalupu pod dejstvom pritiska. Rastopljeni polimer se iz cilindra pod dejstvom pritiska pua, pomou mlaznice i ulivnog sistema, ubrizgava u gravuru kalupa i hladi do temperature potpunog ovravanja obratka. Nakon toga sledi otvaranje kalupa i izbacivanje gotovog komada. Vane funkcije maine za injekciono presovanje su:
priprema rastopa (plastifikacija) za ubrizgavanje ubrizgavanje rastopa u kalup otvaranje i zatvaranje kalupa vaenje otpreska. Injekciona jedinica Sistem za zatvaranje kalupa Pogonski sistem Sistem za podmazivanje Ureaj za temperiranje Kontrolnoupravljaki sistem Sistem za zatitu posluioca od povreda Sistem t zatitu maine od havarije Nosea struktura maine

Maina za injekciono presovanje (slika 4.19) se sastoji od sledeih podsistema:

Slika 4.19 ema maine za injekciono presovanje

4.7.1. Jedinica za ubrizgavanje

Jedinica za ubrizgavanje ima zadatak da prihvati sirovi materijal, da ga zagreje, rastopi, plastificira, zatim da ga ubrizga u kalup i odri pod naknadnim pritiskom odreeno vreme.

Jedinica za ubrizgavanje moe biti:

linijska sa aksijalno pomeriljivim puem. jednostepena sa klipom dvostepena sa klipom i puem sa punom plastifikacijom

Jednostepena injekciona jedinica sa klipom je interesantna za manje maine, sa klipom prenika 10-20mm. Dananje moderne maine grade se sa aksijalno pomerljivim puem (slika 4.20).

Slika 4.20 Jedinica za ubrizgavanje [4]

Najvanije funkcije injekcione jedinice su:

pomeranje do kontakta mlaznice i ulivne aure generisanje kontaktnog pritiska izmeu mlaznice i ulivne aure rotiranje pua aksijalno pomeranje pua za vreme ubrizgavanja stvaranje naknadnog pritiska

Injekciona jedinica sadri dva osnovna elementa: cilindar za topljenje i element za ubrizgavanje - pu ili klip. Vrste jedinica za ubrizgavanje, kao i maine za injekciono presovanje razlikuju se prema nainu plastifikacije polimera (puna ili klipna plastifikacija). Za preradu plastomera najee se primjenjuje tzv. univerzalni puni vijak. To je univerzalni trozonski pu duine (12 24)D, pa i vie.

a)

b)

Slika 4.21 Univerzalni trozonski pu: a) Lf - zona punjenja, Lc - kompresiona zona, Lm zona potiskivanja [4]; b)Dimenzije pua

Na vrhu cilindra nalazi se mlaznica sa odgovarajuim ventilom kojim se regulie protok rastopljeng polimera. Mlaznica sa spoljne strane ima sferini oblik radi smanjenja kontaktnog pritiska pri naleganju na ulivnu auru. Zadatak mlaznice je da spoji cilindar sa ulivnim sistemom i da obezbedi potrebnu brzinu ubrizgavanja.

Slika 4.22 Mlaznica sa automatskim ventilom koji se aktivra: 1), 2) kontaktnim pritiskom 3) pomou opruge [1]

Mlaznice mogu biti otvorene i samozatvarajue (slika 4.22). Otvorene mlaznice su jednostavnije, mogu se upotrebljavati kod plastomera visoke viskoznosti, npr. PS-a ili

CA-a. Samozatvarajue mlaznice imaju veliku primenu kod savremenih maina za injekciono presovanje. Sistemi aktiviranja mogu biti razliiti (slika 4.22) [1,4].
Voice injekcione jedinice

Standardna konstrukcija maina je takva da se jedinica za ubrizgavanje nalazi sa desne strane nepokretne ploe. Voice injekcione jedinice obino su saosne sa osom cilindra. Voice mogu biti izgraene kao samostalni stubovi ili u kombinaciji sa klipom odnosno cilindrom. Jedna od varijanti voenja injekcione jedinice data je na slici 4.23.

Slika 4.23 Voenje injekcione jedinice [4] Pogonski sistem za obrtanje pua

Kod obrade plastomera 60% energije potrebne za plastifikaciju (a 90% kod duromera) dobija se trenjem usled obrtanja pua. Zbog toga je prisutna znaajna potronja energije u fazi punjenja cilindra, pa pogonski sistem mora biti na adekvatan nain dimenzionisan i mora raspolagati odgovarajuim obrtnim momentom. Rotacioni pogonski sistem pua odlikuje se nainom i pozicijom pogona i moe biti: elektromotor sa reduktorom (pu ili zupanici) hidromotor sa reduktorom direktan hidropogon U pogledu pozicije pogona mogue su dve varijante (slika 4.24)
poloaj izmeu pua i hidrocilindra iza hidrocilindra

Slika 4.24 Poloaj pogona rotacionog i aksijalnog pogona pua [4] 4.7.2. Jedinica za zatvaranje kalupa

Zadatak jedinice za zatvaranje kalupa je dovoenje u dodir pokretnog i nepokretnog dela kalupa (zatvaranje kalupa), odravanje u dodiru delova kalupa tokom ubrizgavanja i delovanja naknadnog pritiska i otvaranje kalupa radi vaenja otpreska iz kalupne upljine. Varijante sistema za zatvaranje kalupa su:
1. mehaniki sistem, 2. hidraulini sistem, 3. mehaniko-hidraulini sistem.

Mehaniki sistem zatvaranja je superiorniji u pogledu brzine u odnosu na hidraulini. Hidraulini sistem ima vee mogunosti regulacije hoda i smanjene elastine deformacije. Generalno, ne moe se dati prednost ni jednom od sistema za zatvaranje.

Slika 4.25 Hidraulini sistem za zatvaranje kalupa: 1, 2 - hidraulini cilindar, 3 voice,4 - pokretna ploa, 5 - pokretni kalup, 6 - nepokretni kalup, 7 - nepokretna traverza [4]

Slika 4.26 Dvopoluni mehaniki sistem za zatvaranje sa bonim hidraulinim cilindrom za aktiviranje [4] 4.7.3. Jedinica za temperiranje [1]

Odravanje pravilnog toplotnog reima linije za injekciono presovanje plastomera zahteva postizanje potrebnog temperaturnog polja u kalupu i propisanu temperaturu ulja injekcione jedinice, to se ostvaruje temperiranjem. Postignute temperature potrebno je precizno odravati, to se ostvaruje odgovarajuim regulacionim krugovima. Od temperaturnog polja u kalupu, koje se karakterie temperaturom povrine kalupne upljine, direktno zavisi vreme hlaenja otpreska, a time i kvalitet otpreska. Propisanu temperaturu povrine upljine kalupa mogue je postii: vodom iz vodovodne mree (sa ili bez dodataka), posebnim ureajem u kojem krui medijum za temperiranje i impulsnim temperiranjem.

Temperiranje vodom iz vodovodne mree je najjednostavnije, najee je u primeni, a mogue je samo kada se od kalupa odvodi toplota. Meutim, ima velike nedostatke: nepovratno se troi voda, u procesu se bitno menjaju uslovi promenom godinjeg doba, pa i tokom radnog dana, dolazi do taloenja kamenca u kanalima, to bitno pogorava izmenu toplote, itd. Zbog toga su razvijeni posebni ureaji za temperiranje o kojima ovde nee biti rei jer svojom kompleksnou zahtevaju suvie detaljnu analizu. Jo bi trebalo napomenuti da se ne temperira samo kalup na maini ve i sama jedinica za ubrizgavanje i sistem za zatvaranje alata. Posebno vaan problem kod maina za injekciono presovanje je odravanje temperature hidraulinog ulja, koja standardno treba da se nalazi na nivou od 500C. Ovaj problem se reava posebnim ureajem za temperiranje ulja ili pomou ve ugraenog ureaja u mainu. Odravanje potrebne temperature u pogonu (grejanje i hlaenje) moe biti povezano sa temperiranjem sistema za injekciono presovanje, ime se tedi energija i potronja vode. Temperiranje pogona (grejanje odnosno, hlaenje) moe se vriti pogonskom toplotom iz maine, tj. kalupa i ureeja za temperiranje ulja uz dodatak toplotne pumpe koja omoguuje zagrevanje odnosno hlaenje pogona. Na slici 4.27 prikazan je sistem za temperiranje maine i pogona za injekciono presovanje.

Slika 4.27 Sistem za temperiraje pogona i maine za injekciono presovanje [1] 4.7.4. Sistem upravljanja

Sistem upravljanja maine za injekciono presovanje obuhvata (sadri) sve ureaje koji kontroliu temperaturu cilindra po zonama, temperaturu kalupa, silu zatvaranja, temperaturu, pritisak i protok ulja kao i redosled izvoenja faza pri injekcionom presovanjau. Kvalitet otpreska kod injekcionog presovanja odreen je sa dva osnovna parametra procesa, a to su: pritisak i temperatura ubrizgavanja, dok brzina ubrizgavanja ima limitiran uticaj. Sistem upravljanja mora da obezbedi logian redosled u izvoenju

pojedinih sekvenci u procesu oblikovanja, kao to je zatvaranje i otvaranje kalupa, pribliavanje injekcione jedinice, otvaranje i zatvaranje mlaznice i pokretanje klipa i dr. Svi relevantni parametri procesa se zapisuju i memoriu, kako bi praenje kvaliteta otpreska u funkciji istih bilo efikasnije i lake i kako bi se po potrebi mogla vriti korekcija. Sistem upravljanja ima ulogu nadzora (kontole) procesa sa zadatkom dobijanja kvalitetnog obratka. Elementi koji slue za upravljanje parametrima procesa imaju svoje upravljake jedinice.
Metode upravljanja procesom

Osnovni sistemi upravljanja kod maina za injekciono presovaje prema [4] su: Manuelni Open-loop Closed loop sistem Sistem upravljanja kod maina za injekciono presovanje zasniva se na merenju osnovnih veliina kao to su temperatura, pritisak, protok, sila idr. U tom smislu primenjuju se odgovarajui senzori koji su ugraeni u karakteristinim zonama maine i kalupa. Postavljanje i praenje parametara procesa izvodi se pomou mikroprocesora, u sluaju pojedinanih maina, odnosno, pomou centralnog kompjutera za sluaj nadgledanja pogona sa vie maina [4].
4.7.5. Tehnike karakteristike maina za injekciono presovanje

Tehnologija injekcionog presovanja primenjuje se u vrlo irokom dijapazonu dimenzija, tj. mase ili zapremine obratka. Delovi runog sata su primer sitnih delova koji se dobijaju ovom tehnologijom. Pojedini zupanici su toliko mali da se u jedan naprstak moe spakovati i 10.000 komada. Na suprot tome, ovom tehnologijom se izrauju delovi povrine vee od 3,5m2 i mase do 180 kg. Maine koje se koriste za injekciono presovanje ne mogu da pokriju kompletan asortiman sa jednom injekcionom jedinicom. Tako, na primer za elektro-komponente, mase od 1-10g primenjuju se standardne maine, dok se za delove satova o kojima je gore bilo rei koristi druga oprema. Maine sa puem 15 koriste se za delove od 4-12g, sila zatvaranja je od 100-250 kN. Postoje maine sa silom zatvaranja od 100.000 kN na kojima je mogua izrada delova mase od 70 kg. Ovakve maine teko bi se mogle nazivati standardnim. Maine standardne namene imaju kapacitet presovanja od 1g do 25kg, a silu zatvaranja do 50.000 kN. Maine veih dimenzija su nestandardne. Osnovni tehniki podaci su zapreminski kapacitet i sila zatvaranja. Ove karakteristike proizilaze iz niza pojedinanih osobina maine. U tabeli 4.1 date su tehnike karakteristike maina za injekciono presovanje prema EUROMAP normama:
Tabela 4.1 Tehnike karakteristike maina za injekciono presovanje

Veliina Sila zatvaranja Hod otvaranja Dimenzije ploa za alat Rastojanje izmeu stubova Instalisana ukupna snaga motora Snaga motora za pogon hidraulike Prenik pua Relativna duina pua L/D Kapacitet ubrizgavanja Kapacitet plastifikacije materijala Maksimalni pritisak ubrizgavanja Maksimalni protok ubrizgavanja Obrtni moment ppua Gabariti maine AxBxC Masa maine

Jedinica kN mm mm mm kW kW Mm cm3 Kg/h bar Cm3/s Nm m kg

Kod maina za injekciono presovanje mogue je uspostaviti korelacionu vezu izmeu pojediniih tehnikiih karakteristika. Na slici 4.28 data je zavisnost izmeu kapaciteta ubrizgavanja i sile zatvaranja (a) i snage maine i kapaciteta ubrizgavanja prema (b) [4].

a)

b) Slika 4.28 Korelacija tehnikih karakteristika maina za injekciono presovanje [4]

4.7.6. Prizvoai maina za injekciono presovanje

U nastavku su prikazane maine za injekciono presovanje pojedinih evropskih proizvoaa, sa osnovnim tehnikim karakteristikama. Detaljniji podaci o mainama ovih i drugih proizvoaa mogu se proni na sajtovima navedenim u literaturi.

Slika 4.29 Maina za injekciono presovanje Arburg, Austrija

The C series are available in mid-range clamp forces from 200 to 650 tonnes. The C series is popular and successful in the market thanks to its great flexibility, cost efficiency and reliability.

The CX series covers the small and mediumsized clamp force ranges. It is distinguished by its high flexibility, cost effectiveness and high part quality. CX series machines are available in clamp forces from 350 to 1,600 kN. In coming months, the CX series will be continually expanded up to clamp forces of 4,200 kN.

Slika 4.30 Maina za injekciono presovanje Krauss-Maffei, Nemaka

ENGEL DUO 7050H / 1050W / 1000 Combi ENGEL DUO machine with 2 injection units. Innovative machine concept for clamping forces ranging from 6,500 kN to 55,000 kN.

Slika 4.31 Maina za injekciono presovanje Engel, Austrija

4.7.7. Specijalne maine za injekciono presovanje

U nastavku su prikazani razliiti tipovi maina koji po svojoj konstrukciji i nainu funkcionisanja na neki nain odstupaju od osnovne maine za injekciono presovanje.
Maine za ubrizgavanje pored centra alata

Ponekad postoji zahtev da osa ulivne aure bude izvan ose radnog cilidra, to podrazumeva da se cilindar moe naginjati pod odreenim, malim uglom ili pomerati u horizontalnoj ravni (slika 4.32).

Slika 4.32 Maina za ubrizgavanje pored centra alata [4]

Maine za izradu viekomponentnih delova

U praksi postoji veliki broj delova koji se sastoje iz vie komponenti i predstavljaju kombinaciju metal-plastika ili kombinaciju delova razliite boje. Danas su u primeni sledee varijante materijala:
materijali sa dve ili vie razliitih boja, kombinacija vrstih i mekih mateijala, oblikovanje sendvi otpresaka, u viekomponentnom tehnikom.

kombinaciji

sa

penom

Mogue varijante maina za multikomponentalno oblikovanje su:

horizontalna konstrukcija sa vie injekcionih jedinica postavljenih paralelno ili pod uglom, vertikalna konstrukcija sa vertikalnim ureajem za zatvaranje i bonom injekcionom jedinicom, maine sa dve injekcione jedinice i jednom mlaznicom koje omoguuju paralelno ubrizgavanje istovremeno ili naizmenino.

Kod horizontalne maine postoje dva nezavisna cilindra, a alat se obrtanjem pokretnog dela dovodi u radni poloaj. Obrtanje je mogue u otvorenom poloaju alata.

a) Slika 4.33 Maine za viebojno presovanje sa obrtnim alatom: a) horizontalna, b) vertikalna [4]

b)

Vertikalana maina ima vertikalno postavljenu jedinicu za zatvaranje alata (i horizontalno postavljene radne cilindre). Obrtanjem pokretnog dela alata (oko vertikalne ose) ostvaruje se radni poloaj alata.
Maine za ko-injekciono presovanje

Prethodne maine za multikomponentno presovanje koriste isti osnovni materijal (polimer) razliite boje na svim pozicijama. Dananje maine omoguuju kombinovanje razliitih materijala kako bi se dobila traena mehanika, termika i estetska svojstva. Na slici 4.34 prikazana je maina za dvokomponentno presovanje. Pri tome je za uspeno koinjekciono presovanje potrebno izabrati materijale koji imaju dobru meusobnu athezivnost (tabela 4.2).
Tabela 4.2.Athezivnost polimera [4]

a)

b)

Slika 4.34 Ko-injekciono presovanje dvokomponentnog obrataka a) faze rada maine b )varijante poloaja injekcionih jedinica [4] Injekciono presovanje potpomognuto gasom

Upotreba gasa kod injekcionog presovanja omoguuje izradu delova koji se sastoje od segmenata razliite debljine. Kod ovog postupka (slika 4.35) prvo se u kalup ubrizgava odreena koliina rastopljenog polimera, a potom se uvodi neutralan gas, obino azot. Upotreba vazduha se ne preporuuje jer moe doi do stvaranja eksplozivne smee. Uvoenje gasa sa pritiskom od 30MPa, moe se izvriti na dva naina:
a) pomou klipnog ureaja (slika 4.35b), b) pomou ureaja sa pumpom kompresorom.

Druga varijanta pokazala se boljom, a omoguuje i snabdevanje vie maina. Kod prve varijante dolazi do pada pritiska zbog ekspanzije koju cilindar ne moe da nadoknadi.

a)

b)

Slika 4.35 Injekciono presovanje pomou gasa: a) ema procesa, b)maina sa specijalnom pumpom za ubrizgavanje gasa [4] Literatura:

[1] ati I.: Proizvodnja polimernih tvorevina, BIBLIOTEKA POLIMERSTVO SERIJA ZELENA, Zagreb, 2006. [2] ati I.: Uvod u proizvodnju polimernih tvorevina, BIBLIOTEKA POLIMERSTVO, Zagreb, 1990. [3] Rapaji B.: Prerada plastinih masa ekstrudiranjem, Privredni pregled, Beograd, 1976. [4] Johanaber F.: Injection Molding Machines, A Users guide 3rd Edition, Hanser Publisher, Munich Viena New Yoork, 1994.

[5] Na M.: Termoplastine mase, prerada postupkom injekcionog presovanja, Publicitas, Zagreb, 1974. [6] Nagdi K.: Rubber as an Engineering Material Guideline for Users, Hanser, New York, 1993. [9] Strong A.B: Plastics, materials and processing, Prentice Hall, Ohio, 2000. [10] Viloti D., Miliki D., Planak M., Milutinovi M.: Obrazovanje inenjera proizvodnog mainstva iz oblasti tehnologija oblikovanja plastike na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu, 4. kongres inenjera plastiara i gumara (K-IPG 2006), Vrac, juni 2006. [11] http://www.arburg.com/ [12] http://www.krauss-maffei.com/ [13] http://www.engelglobal.com/ [15] www.nd.edu/~manufact/powerpoint/ch18.ppt [17] www.modernplastics.com/powerpoint/module1.ppt [18] http://www.gatewaycoalition.org/files/kinzel/plastics/NVPlastics_IJ.ppt [26] http://pasadena.wr.usgs.gov/scign/group/dome/psi_report/REPORT.PPT