2013

ANALIZA SLUAJA POJAVE AFLATOSKINA U KUKURUZU

Peter Bezovnik UG EKO-LOR 8/13/2013

U anlalizi sluaja pojave aflatoksina u kukuruzu obraene su injenice dostupne u medijima i zvaninim saoptenjima relevantnih inilaca u predmetnom sluaju. Na osnovu ovako prikupljenih injenica analiziran je sistem bezbednosti hrane i odgovornosti subjekata, propusti u radu relevantnih inilaca u javnom sektoru (pre svega Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede), privatnom sektoru (preduzea SGS Srbija i drugih preduzea za proizvodnju hrane), kao i drutvenoj odgovornosti civilnog sektora i medija. Ova afera je prethodila aferi sa zatrovanim mlekom koja je digla buru u domaoj javnosti. Sluaj zatrovanosti kukuruza i (ne)injenja u vezi sa istim je interesantna ne samo kao uslov kasnije krize sa mlekom ve i kao indikator spremnosti naeg drutva da se suoi sa konkretnim bezbednosnim rizikom. Miljenja i zakljuci izneti u analizi ovog sluaja predstvaljaju lini stav autora.

Sadraj
injenice ....................................................................................................................1 Odgovornost organa javne vlasti ...............................................................................3 Odgovornost privatnog sektora ..................................................................................4 Odgovornost medija ...................................................................................................5 Odgovornost civilnog drutva ....................................................................................5 Zakljuak ....................................................................................................................6

Analiza sluaja pojave aflatoksina u kukuruzu Peter Bezovnik

injenice
Sredinom 2012. godine Srbiju je pogodila jedna od najveih sua u zadnjih pedeset godina. Sue i poveana vlanost odgovara razvoju Asperagus gljiva koji proizvode aflatoksin. Aflatoksini su otrovni i spadaju meu najkancerogenije poznate supstance. Aflatoksini se stvaraju na polju i tokom skladitenja, a najee se mogu nai u kukuruzu, susamu, kikirikiju, pamuku, pirinu, mleku i mlenim proizvodima i mesu. Aspergillus gljive rastu na itaricama poput kukuruza, posebno Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus. Ove materije su i u maloj koliini otrovne za najvei broj ivotinjskih vrsta, kao i za ljude. Aflatoksini su hepatotoksini i uzrokuju masnu degeneraciju jetre, krvarenje jetre i rak jetre. Aflatoksin B1 je najjaeg mutagenog delovanja i smatra se jednim od najjaih humanih mutagena. 1 Odrasle osobe imaju visoku toleranciju na aflatoksine, poto su iroko rasprostranjeni u prirodi. Ipak, ukoliko ste stalno izloeni njegovom dejstvu, opasnosti su vee, a najea bolest koja se javlja je rak jetre. Stonoj hrani i koncentratima mogu da se dodaju odreeni minerali koji omoguavaju da ivotinja kroz izluevine izbaci otrov iz organizma i ne vee ga u meso. Toksini efekti primarne akutne mikotoksikoze se manifestuju kao upalne promene na organima za varenje. Akutne aflatoksikoze se odlikuju naglim pogoranjem stanja organizma, unutranjim krvarenjem i smru. Ipak, da bi dolo do ovakvih promena mora se uneti izuzetno velika koliina aflatoksina.2 Dana 30. novembra 2012. godine Madjar So (Magyar Szo) objavio da je rod kukuruza iz Srbije 2012. godine kontaminran. Marinko Ukropina, generalni direktor SGS Srbija (Socit Gnrale de Surveillance Srbija) u ijim laboratorijama su ispitivani uzorci, rekao je ovom listu da je u 68% uzoraka nivo aflatoksina bio veci od dozvoljenog i da se samo 32% moe koristiti za ljudsku ishranu. Ispitivano je ukupno 375 uzoraka to reprezentuje vie od 10% roda 2012, te da se 26% moe koristiti za stonu hranu uz primenu zeolita, dok bi 42% trebalo usmeriti u proizvodju bioetanola ili skroba. Takoe da je deo kukuruza Srbija izvezla, a da su znaajne poiljke i vraene u zemlju. U pomenutom lanku navodi se da se redakcija lista Madjar So obratila Ministarstvu poljoprivrede umarstva i vodoprivrede Republike Srbije od kojeg je traila odgovor da li je Ministarstvo upoznato sa laboratorijskim ispitivanjima SGS-a i ako jeste, koje su korake nadleni preduzeli, odnosno zbog ega nisu obavestili javnost. Takoe, postavljeno je i pitanje da li je ve bilo prerade kontaminiranog kukuruza i da li preti opasnost da e on u nekom obliku dospeti do ljudi za ishranu, a zatraen je i odgovor na pitanje da li odgovaraju istini one nezvanine informacije prema kojima je Srbija kukuruz pogodan za ishranu ljudi ve prodala inostranstvu i da od tih koliina nije ostalo nita u zemlji. Ali u Ministarstvu poljoprivrede nisu mogli da preciziraju kada e odgovoriti na njena pitanja postavljena u pismenoj formi.3 Istog dana, 30. novembra 2012. Direktor Udruenja "ita Srbije" Vukosav Sakovi u izjavi za Agenciju BETA navodi da nema razloga za paniku zbog zaraenosti ovogodinjeg roda kukuruza kancerogenim aflatoksinima, jer se kroz pojaanu kontrolu i inspekciju moe sauvati zdravstvena ispravnost hrane za ljude i ivotinje. Prema miljenju Sakovia, propust oko utvrdivanja aflatoksina je napravljen jo tokom vegetacije kukuruza, jer poljoprivredne strune slube i instituti koje prate primenu hibrida koje su proizveli, nisu na vreme upozorile
1 2

https://sr.wikipedia.org/sr/Aflatoksin http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/368492/Sta-je-aflatoksin-kako-je-dospeo-u-mleko-i-kako-deluje-na-organizam 3 Izvor : http://www.magyarszo.com/hu/2012_11_30/vesti_na_srpskom/35235/

Analiza sluaja pojave aflatoksina u kukuruzu Peter Bezovnik

proizvodjae. Sakovi je kazao da su odgovorni u dravi upoznati s problemom ve mesec dana i da treba oekivati da su pojaane kontrole na svim nivoima za sve proizvode od kukuruza, navodei da postoje naini prerade i detoksikacije da se taj otrov ne nadje u stonoj i hrani za ljude, odnosno u mleku i mesu.Aflatoksini su toksini produkti plesni Aspergillus flavus, koji mogu biti prisutni u stonoj hrani, sirovinama i poluproizvodima za proizvodnju ljudske hrane, kao i u itaricama, kukuruzu, krumpiru, vou, oraastom vou i hrani ivotinjskog porekla, posebno mleku, ako su ivotinje hranjene kontaminiranom stonom hranom.4 Narednog dana, 01. decembra 2012. godine Nekoliko dnevnih istova prenosi saoptenje Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede a koje je objavila agencija BETA u kome se navodi da je kao posledica sue mogua vea kontaminacija kukuruza aflatoksinom, ali da se pojaano radi na utvrivanju podataka o stanju ovogodinjeg roda kukuruza i da nadlene inspekcije kontroliu sve poiljke kukuruza iz inostranstva i da tokom godine nije bilo poiljaka zaraenih opasnom materijom aflatoksin. Dalje navodi i da su po Zakonu o bezbednosti hrane, za zdravstvenu ispravnost kukuruza proizvedenog u Srbiji odgovorni iskljuivo proizvoai. Propisano je da svi koji posluju s hranom i koriste biljna hraniva, meu kojima i kukuruz, moraju imati uspostavljen sistem kontrole na prisustvo odreenih tetnih parametara, ukljuujui i aflatoksin, dodaje se u saoptenju. Ministarstvo poljoprivrede pozvalo je medije da neproverene i injenino neutemeljene izjave koje mogu uznemiriti javnosti i ugroziti ekonomske interese Srbije kao velikog izvoznika kukuruza ne plasiraju na senzacionalistiki nain.5 U tekstu objavljenom 03. decmbra 2012. godine u listu Veernje Novosti dr Miladin evarli, ef katedre za agroekonomiku, beogradskog Poljoprivrednog fakulteta navodi da iznoenje ovakvih podataka u javnost, bez superekspertize, odnosno bez dodatnih provera, ne ide u korist Srbiji koja je ve tradicionalno meu prvih deset izvoznika kukuruza u svetu a naglaava i to da e indikativno to se ova informacija pojavila upravo u vreme kampanje za GMO useve.6 Dan kasnije RTS objavljuje da je Nauni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu (FINS) saoptio je da je oko 30 odsto ispitanih uzoraka kukuruza u tom institutu sadralo aflatoksine u nedozvoljenim granicama.7 I dalje tog dana Madjar So i B92 navode da je Evropa jo poetkom oktobra znala da je ovogodinji rod kukuruza iz Srbije zaraen otrovnim aflatoksinima. Italija je tada sa svojih granica vratila kontingent srpskog zrna, a istog momenta obaveteni su potroai sa svih trita Evropske unije.8 Upozorenje da je kukuruz iz Srbije nebezbedan za upotrebu, po itavom Starom kontinentu rairio je RAPEKS - sistem obavetavanja i uzbunjivanja. Ovaj sistem velikom brzinom alje potroaima podatke o svim proizvodima ija upotreba je opasna po zdravlje ljudi i ivotinja.9 Nezvanini stav Vukosava Sakovi direktora ita Srbije koji prenosi Blic od 05. decembra 2012. godine a u kome prednjae izjave o ekonomskoj strani sluaja i navodi da e Srbija do sledeeg oktobra izgubiti 46 miliona evra jer domai kukuruz vie nije poeljna roba na svetskom tritu nakon to je u javnost izaao podatak privatne laboratorije SGS Srbija o
4 5

Izvor: http://www.beta.rs/default.asp?tip=article&kategorija=vestidana&ida=2800661&id=&ime Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Stanje-ovogodisnjeg-roda-kukuruza-tek-se-utvrdjuje.lt.html 6 Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:408839-Da-li-otrov-preti-kukuruzu 7 Izvor http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1223164/Visok+nivo+toksina+u+kukuruzu.html 8 Izvor: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=12&dd=04&nav_id=666108 9 Izvor: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=12&dd=04&nav_id=665848

Analiza sluaja pojave aflatoksina u kukuruzu Peter Bezovnik

zatrovanosti 70 odsto ovogodinjeg roda. Iz iste laboratorije dva dana nakon toga stigla je potpuno oprena informacija, to je dodatno nanelo tetu eventualnom izvozu i da verovatno nee biti daljeg izvoza kukuruza sve do sledeeg oktobra jer je vest o njegovoj zatrovanosti napravila negativnu reklamu srpskom kukuruzu.10 Narednog dana (06. decembar 2012. godine) Blic prenosi saoptenje Ministarstva Poljoprivrede u kome se navodi da zbog navedenih dogaaja Ministarstvo poljoprivrede formiralo radnu grupu koja ima zadatak da utvrdi stepen zaraenosti ovogodinjeg roda kukuruza aflatoksinom. Ovaj posao trebalo bi da radi nezavisna nacionalna referentna laboratorija, koja u naoj dravi, iako je planirano da bude osnovana jo pre nekoliko godina, ne postoji. Te se nagovetava da bi ova ustanova trebala biti otvorena u toku sledee godine, ali u nekoliko faza.11 Radna grupa Ministarstva poljoprivrede je objavila rezultate svog rada 11.decembra 2012. godine po kojima je samo 7% kukuruza zaraeno aflatoksinom. Naelnik poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Nenad Katani istovremeno je zapretio da e svi koji su davali neodgovorne, ishitrene i tetne izjave o zaraenosti kukuruza koji je strateki poljoprivredni proizvod za Srbiju, snositi odgovarajue posledice. Kurir izvetava sa koferencije za novinare na kojoj je Katani ocenio da su izjave koje su se pojavile u medijima, maliciozne, jer su uticale i na promet i na prodaju kukuruza. Dravni sekretar Danilo Golubovi je napomenuo da ni u jednom uzorku mleka nije pronaen aflatoksin i da je hrana ija je proizvodnja povezana sa upotrebom kukuruza potpuno bezbedna.12 Da je kukuruz bezbedan objavile su sve velike medijske kue (Politika, B92, Blic, Novosti) Primetno je da u medijima dominira ekonomska teta koju e pretrpeti izvoznici kukuruza. Nakon 12. decebra 2012. godine ovaj sluaj nestaje sa radara domaih medija, da i se ponovo pojavio tek februara 2013. godine sa novom aferom Mleko koja je izazvala veliku buru u javnosti ali se gotovo niko nije osvrtao na sopstvene greke na poetku afere aflatoksin, tj kod pojave aflatoksina u kukuruzu, koji je bio uzrok kasnije afere sa zatrovanim mlekom. Zatrovanost mleka a prethodno i kukuruza, dokazana je tek kada je stranu zauzeo Sekretar poljoprivrede u Vladi Vojvodine, gospodin Goran Jei. Nakon niza napada i protesta na sve subjetkte koji su tvrdili da je aflatoksin u kukuruzu u mleku iznad dozvoljene granice, twiter diskursa, spinovanja sa gubljenjem pozicija i profita u izvozu , GMO kampanje i drugih pokuaja medijskog spinovanja, Ministar poljoprivrede gospodin Goran Kneevi je reagovao tako to je podigao nivo tolerancije na aflatoksin sa postojeih 0,05 na 0,5 mg po litri mleka i tako reio problem toksikacije. U rekonstrukciji vlade jula meseca 2013. godine ministar Goran Kneevi smenjen je zbog afere sa aflatoksinom. Valja napomenuti da je 0,5 mg po kilogramu standard u SAD, dok je u svim EU lanicama znatno nii stepen tolerancije za prisustvo aflatoksina.

Odgovornost organa javne vlasti

Iz navedenog stanja sledi da je Ministrstvo za poljoprivredu, umarstvo i vodotprivredu imalo saznanja o zatrovanosti kukuruza sa aflatoksinom. Obzirom da ovo saznanje dolazi od
10 11

Izvor: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/356371/Afera-s-otrovnim-kukuruzom-kostace-nas--46-miliona-evra Izvor http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=12&dd=06&nav_id=666560 12 Izvor: http://www.kurir-info.rs/alfatoksinom-zarazeno-sedam-odsto-kukuruza-clanak-555309

Analiza sluaja pojave aflatoksina u kukuruzu Peter Bezovnik

strane akreditovane laboratorije kompanije SGS Srbija, tanije iz njihove analize stanja kukuruza, smatram da je isto dovoljno da izazove osnovanu sumnju da kukuruz iz roda 2012. godine nije bezbedna hrana. Polazei od lana 27. Zakona o bezbednosti hrane koji propisuje da u sluaju osnovane sumnje da hrana nije bezbedna, Ministarstvo (poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede), odnosno ministarstvo nadleno za poslove zdravlja je duno da preduzme mere ogranienja ili zabrane i povlaenja takve hrane iz prometa, do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost. Iz istog propisa sledi i da saoptenje Ministarstva poljoprivrede u delu u kome navodi da su za zdravstvu ispravnost kukuruza odgovorni iskljuivo proizvoai netana i pretstavlja grubo dezinformisanje javnosti i izbegavanje sopstvene odgovornosti. Ministarstvo poljoprivrede nije ograniilo, zabranilo niti povuklo kukuruz iz prometa (iako je to bila zakonska obaveza Ministarstva) sve do pojave aflatoksna u mleku. Iako bi institucije sistema trebale biti prva brana ovakvim izazovima u pravnoj dravi, kod nas to nije sluaj. Krenje zakona o bezbednosti hrane moralo bi da izazove prekrajnu ili krivinu odgovornost svih lica odgovornih za neinjenje ministarstva i samog ministarstva. Politika odgovornost ministra je ipak priznata te je gospodin Goran Kneevi ostao bez mesta ministra poljoprivrede prilikom rekonstrukcije Vlade. Objanjenje nesposbonosti institiucija sistema lei u zavisnosti od politikih aktera ali i nedostatku kapaciteta ne primer nepostojanje nacionalne referentne laboratorije u konkretnom sluaju. EU je 2003. godine donirala sredstva za osnivanje Nacinalne referentne laboratorije, oformljna je Direkcija za nacionalne referentne laboratorije kao organ u sastavu Ministrstva poljoprivrede, oprema je kupljena, ali laboratorija nije poela sa radom a oprema godinema stoji neraspakovana. Ministarstvo poljoprivrede je ignorisalo rezultate analiza kopanije SGS Srbija nekoliko meseci a kasnije i pobijala istinitost ovih navoda bez ikakvih dokaza iako Ministarstvo nije imalo svoje podatke o kontaminaciji sve do 11.12.2012. godine kada je radna grupa Ministarstva poljoprivrede objavila da je samo 7% kukuruza zaraeno aflatoksinom. Posledica ovakvog stanja je neprimenjivanje sistema odgovornosti iako je isti jasno uspostavljen zakonom te nespremnost da se ove institucije suoe sa izazovima bezbednosti graana.

Odgovornost privatnog sektora

Iz medijskih navoda ne moe se sa sigurnou utvrditi da li je preduzee SGS Srbija obavestilo nadleno ministarsvo o stanju kukuruza i da li je to uinilo neko drugo preduzee ili subjekt u prometu hrane, to je obaveza svakog subjekta u poslovanju hranom. Obaveza preduzea SGS Srbija da pokrene odgovarajuu postupak i obavesti Ministarstvo poljopoprivrede o rezultatima njihovih analiza kvaliteta kukuruza sledi iz lana 33. Zakona o bezbednosti hrane koji propisuje da subjekt u poslovanju hranom, osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, duan je da odmah pokrene postupak za povlaenje predmetne hrane iz prometa i o tome obavesti Ministarstvo. Ukoliko pravno lice ne pokrene postupak ili ne obavesti Ministarstvo, predviene su kazne od 150.000,00 do 1.000.000,00 dinara (l. 80 st. 1 t. 5). Dakle, bilo koji subjekt u prometu hrane duan je da pokrene odreeni postupak i obavesti nadleno Ministarstvo kada ima osnovanu sumnju ili utvrdi povredu uslova bezbednosti hrane, ukljuujui tu i preduzee SGS Srbija kao preduzee koje je uradilo ispitivanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i hrane.

Analiza sluaja pojave aflatoksina u kukuruzu Peter Bezovnik

Odgovornost medija
Od svih medija koji su aktivno pratili ovaj sluaj, jedino je redakcija lista Madjar So odmah po saznanju obvestila Ministrstvo poljoprivrede o sumnjama koje su imali i traili odgovore, te je profesionalni angaman ovog lista i njegove redakcije zadovoljavajui. Naime novinari Madjar So su obavestili su javnost i nadleni organ (ak strane drave, obzirom da je Madjar So maarski list i nema dunost za ovakvo postupanje) i traili odgovore na pitanja koja su vezana za stanje kukuruza. to se tie domaih medija vidan je nizak nivo profesionalne angaovanosti na ovom sluaju. Izvetavanje o zatrovanom kukuruzu se svodilo na prenoenje zvaninih stavova bez pokuaja provere istinitosti i dubljeg zalaenja u promlematiku bezbednosti hrane u ovom sluaj. U oi pada i stalna briga za profit izvoznika, to je vie nego opravdana tema, ali je neopravdano to to gotovo u potpunosti izostaje pogled iz ugla zdravlja graana i bezbednosti hrane. Implikacije aflatoksina na zdravlje graana je popuno izostalo iz izvetavanja medija. Ni jedan lekar nije konsultovan u vezi posledica aflatosksina kao kancerogene materije sve do pojave aflatoksina u mleku. Ovo je posledica slepo prenoenih saoptenja i prepisivanja agencijskih vesti koji su svoj medijski nastup zasnovali upravo na predstavljanju problema zatrovanosti kukuruza kao napada na ekonomske interese Srbije i uruavanje izvoza kukuruza kao brenda Srbije. Takoe je primetno podmetanje teze da je zatrovanost kukuruza tema koja je dola u iu interesovanja kao nastavak kampanje za dozvolu proizvodnje GMO hrane u Srbiji, i ovde je kao i u prethodnom sluaju izostao kritiki pristup medija. Takozvano spinovanje nije nova pojava kod nas niti u drugim medijskim prostorima, ali indolentnost prema oiglednim spinovima od strane medija jeste. Naime neka skret anja sa teme kao npr GMO kampanja ili teorija zavere protiv interesa Srbije, prenoena je kao zvanini stav dravnih institucija, te je imala uticaj na percepciju javnosti na taj nain to je svaki pokuaj kritikog pogleda na ovaj sluaj unapred osuen kao nepatriotska ili nemoralna rabota.

Odgovornost civilnog drutva

Reakcija civilnog drutva je uglavnom izostala sve do pojave aflatoskina u mleku. Izuzetak je Centar za potroae Srbije koji je upozorio javnost da je Ministarstvo poljoprivrede raspolagalo sa informacijama o zatrovanosti kukuruza od oktobra 2012. godine. 13 Pasivnost civilnog sektora je neopravdana je postoji nekoliko mehaniazama da organizacije civilnog drutva i graani dobiuju saznanja u ovom sluaju ali oni nisu iskoriteni. Ovi mehanizmi su stvoreni usvajanjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, Zakona o bezbednosti hrane, Zakona o bezbednosti potroa i drugim. Po Zakonu o slobodnom pristupu informaijama od javnog znaaja posebno se tretiraju informacije od znaaja za zdravlje graana, tj pretpostavlja se opravdanost javnosti da zna (lan 4.) i ostavljaja se izuzetno kratak rok (48 sati) organima javne vlasti da obavesti traioca o posedovanju informacije od znaaja za zdravlje graana (lan 16.). Nijedan od navedenih mehanizama nije upotrebljen. Razlozi ovome se mogu traiti u nedostatku kapaciteta za brzo reagovanje i to je afera kratko trajala. Ovakva mlaka reakcija civilnog drutva je delimino posledica i medijskog izvetavanja o ovom sluaju, ali kao
13

Izvor: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=12&dd=04&nav_id=666108

Analiza sluaja pojave aflatoksina u kukuruzu Peter Bezovnik

to sam naveo, postoje mehanizmi da se do informacija doe i na drugi nain, zbog ega je indolentnost civilnog sektora neopravdana u ovaom sluaju. Prema lanu 9 Zakona o bezbednosti hrane Ministarstvo poljoprivrede je duno da obavesti javnost o prirodi rizika po zdravlje ako postoji osnovana sumnja da bi hrana ili hrana za ivotinje mogla predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili ivotinja.

Zakljuak
Kako institucije nisu reagovale, niti su mediji ili civilno drutvo mogli (ili bili kadri) da se uhvate u kotac sa ovim izazovom, ipak je politiki pluralizam odigrao svoju ulogu u zatiti javnih interesa. Naime, kako su zatajile sve slube za zatitu javnih interesa tek se jedan opozicioni politiar, gdin Goran Jei naao na brani javnog interesa. Istrajnost pokrajinskog sekretara za poljoprivredu verovatno je motivisana borbom za vlast i elom da isticakne loe poteze ministra poljoprivrede, ta borba je jedino to je u ovom sluaju stajalo na na braniku javnih interesa. Sukobljavanje pozicije i opozicije je nepouzdan nain za reavanja bezbednosnih izazova jednog drutva, to je u stvari najnii stepen odbrane javnog interesa u jednom demokratskom drutvu. Sa druge strane nedopustivo je i ponaanje medija koji nisu ni proverili navode laboratorije SGS Srbija, koji su prvi obelodanili problem aflatoksina, sve dok jedan politiar nije zauzeo stav a to se desilo nekoliko meseci nakon afere sa kukuruzom - u toku afere sa zatrovanim mlekom. Pitanje koje se namee je da li i u budunosti moemo da raunamo samo na politiku kontrolu vlasti od strane opozicije ili smo spremni i voljni da stvorimo institucije sistema koje su sposobne da se nose sa ovakvim bezbednosnim izazovima.Da smo imali odgovarajui sistem kontrole bezbednosti hrane, pojava aflatoksina u kukuruzu bi bio dovoljan razlog za predurimanje mera zatite i nebi doveo do zatrovanosti mleka koja se pojavila kao posledica zatrovanosti kukuruza i drugih kultura koji se koriste kao stona hrana. Potrebno je uspostaviti sistem nadzora nad radom postojeih dravnih institucija u oblasti bezbednosti hrane koji bi predvodilo civilno drutvo i mediji. Dalje, bitno je podii kapacitete dravnih institucija da se nose sa ovakvim izazovom, gde bi sigurno pomoglo postojanje dravne referentne laboratorije koja bi kontrolisala ispravnost hrane i hrane za ivotinje. Takoe je bitno podii kapacitete medija i civilnog drutva njhov rad usmeriti na unapreenje sistema odgovornosti koji bi u budunosti doveo do stvaranja bezbednijeg okruenja.