PRIRUNIKOUPOTREBISLOBODNOGSOFTVERAU UMETNIKOMMUZIKOMRADU

Autor:

VedranVui 1

Sadraj:

Predgovor Zahvale Tipografskekonvencije Slobodansoftvernastanakiznaaj UpotrebaGNU/Linuxazaaudioimuzikeaktivnosti OpenSuSe11.2GNU/Linux Tipoviaudioidrugihmuzikihaplikacija OsnovedigitalnogsnimanjaaudiosignalaIstorijskikontekst Digitalnosnimanjeaudiosignalapersonalnimkompjuterom UpotrebaprogramaAudacityiRezound Kompresijaaudiosignala:MP3,OGG,TAUPoetakrazvoja MP3kompresija OGGstandard TTAKodiranjebezgubitaka MIDIkomunikacijaizmeudigitalnihmuzikihinstrumenata GMstandard MIDIkomunikacija MIDIporukemuzikiaspekti MIDIpredstavljanjevisinetona RosegardenrazvijenaMIDIiaudioaplikacija NaprednaupotrebairazvojMIDIstandarda SMPTEsinhronizacijaradaureajaiaudiovideosignala MIDITimeCodeiSMPTE Sintezazvuka Wavetablesinteza Aditivnasinteza Sintezaodbircimazvuka UpotrebasoundfontovauprogramuRosegarden Subtraktivnasinteza Oponaanjeanalognihsintetizatorazvuka SnimanjedatotekanaCDiDVD:KakojenastaoCD? Tehnikipodaci Vrstekompaktdiskova MetodesnimanjanaCDiCDRW Sistemidatotekanakompaktdisku UpotrebaprogramaISOMaster DVDSavremenimedijzapodatke VideoDVD AudioDVD UpotrebaprogramaK3B Bazepodataka Pripremazakreiranjebazepodataka KreiranjebazepodatakauprogramuOpenOffice Upravljanjebazompodatakaputemwebinterfejsa Kompjuterskemreeimreniservisi DetaljitehnologijeTCP/IP Internetservisi Istovremenadistribucijainformacijanaviekompjutera NainipovezivanjanaInternet

3 5 6 7 8 9 11 13 22 29 33 34 35 36 37 38 38 39 41 41 46 46 49 49 52 53 56 59 66 70 72 74 75 77 78 80 81 82 82 82 87 88 90 98 103 104 107 109 112

Predgovor: Umetniki rad savremenih umetnika je stavljen pred mnogobrojne izazove. Umetnici u svom kolovanju najee nisu imali prilike da ue o savremenim tehnologijama i moguoj upotrebi naunih i tehnolokih istraivanja u savremenim umetnikim delima. Meutim, sloboda eksperimentisanja i umetniki napori umetnika irom sveta pokazuju da se savremene tehnologije i nauna istraivanja moguuspenokoristitiuumetnikomradu. Ubrzan tehnoloki i nauni razvoj u mnogim zemljama je proizveo vei broj tehnolokihsredstavaistavioihumetnicimanaraspolganje.Kompjuterskiprogrami, razniureaji,sloenemaineiupravljakimehanizmiomoguavajuumetnicimanove naineizraavanja.Meutim,interdisciplinaranpristupsenijeostvariosamousferi realizacije umetnikog dela nego je postavio nove teorije i upostavio nove medije, koncepcijeipromeniouloguumetnikaipriroduumetnikogdjela. Iakoovaoblastsamaposebiprevazilazinamereovogprirunikaizazovekoje savremena tehnologija i nauna istraivanja postavljaju pred drutvo i njegove kulturoloke,tehnoloke,metodolokeisocijalneaspekte.Inertnostrazvojadrutavai promene politikih i pravnih sistema je na tim osnovama stvorila niz otpora i predrasuda. Uskladustimeumetnicioseajupoveanotpornatepredrasude tou njimabudinoveizazovei eljudaseucelostioduprutimpredrasudama. Izazovei otporepredrasudamamoemopodelitina: kulturoloke tehnoloke metodoloke socijalne. Ovi izazovi su meusobno povezani i postavljaju veoma ozbiljna pitanja za uspenuikreativnuumetnikuaktivnostumetnika. Zapostavljanjeovihpitanjane samo da ne dovodi do pronalaenja odgovora na pitanja koja mue umetnike nego dovodidosmanjenjakvalitetaumetnikograda,aumetnikedovodidooseanjaapatije ipotrebedaseznanjepotraiizvanustaljenihinstitucijainainaumetnikograda. Kulturolokiizazovisuzasnovaninaotporusledeimpredrasudama: naukaitehnologijanemajusvojeuporiteuumetnosti komponovanje,sviranje,snimanjemuzike,razniobliciumetnikogradanisu povezanisatehnologijom uenjetehnolokihiinformatikihpredmetaoteujeumetnikuautentinost umetnikogstvaranjaiizraza spoznaja oblasti iz prirodnih nauka je lake mukarcima nego enama pa upotrebatehnologijeinaukeneodgovaraenamauumetnosti. upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija u umetnosti nije dala zadovoljavajue umetnike rezultate pa samim time nije potrebna u umetnikom obrazovanjuiradu. Tehnolokiizazovisuzasnovaninaotporupremasledeimpredrasudama: upotreba kompjutera, kompjuterskih programa, savremenih tehnologija u umetnikomradujetehnolokisuviekompleksnaikomplikovanaipostavljasuvie 3

komplikovanetehnolokezahtevezaumetnike mernejediniceitehnolokistandardisuestokonfuzniitekizarazumevanje toonemoguavajasnorazumevanjetehnologijainauke razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija je suvie brz pa svaki rezultatzastariuveomakratkomroku Metodolokiizazovisezasnivajunaotporusledeimpredrasudama: upotrebakompjutera,kompjuterskihprograma,tehnologijainaukeunastavi uumetnikimkolamaifakultetimajetehnolokisuviekompleksnaikomplikovanai prevazilazispoznajnekapacitetestudenataumetnikihkolaifakulteta upotrebakompjutera,kompjuterskihprograma,tehnologijainaukeunastavi informatike u umetnikim kolama i fakultetima je nedokumentovana pa je teko realizovatinastavuiodgovarajuupripremuzarealizacijuasova upotreba kompjutera, kompjuterskih programa, tehnologija i nauke u umetnikom radu je preterano skupa to dovodi u pitanje mogunost realizacije umetnikogradaismislatakvihumetnikihdela upotreba kompjutera, kompjuterskih programa, tehnologija i nauka u umetnostijeumetodolokojsuprotnostisadrugimumetnikimaspektimaizahteva primenumetodolokisuprotnihpristupakojizbunjujuumetnikeipubliku Socijalniizazovisuzasnovaninaotporusledeimpredrasudama: upotrebakompjutera,kompjuterskihprograma,tehnologijainaukejeskupai dovodiuneravnopravanpoloajumetnikeipublikukojanemaprilikudaihkoristii razume nepostojanje alternativa za tehnologije ija upotreba je definisana restriktivnimlicencamakaoitekezapreenekaznepremavaeimzakonimadovodi umetnike u opasnost od vrenja krivinih dela vezanih za intelektualnu svojinu prilikomrealizacijeumetnikihdela Gorenavedeniizazoviisuoavanjesanavedenimpredrasudamanisuuveklako reivi i nisu uvek uzrokovani tehnologijama ve predubeenjima zasnovanim na nedostatku tehnolokih, pravnih i drugih informacija neophodnih za uspeno i odgovornorealizovanjeumetnikogobrazovanjaiumetnikograda. Meutim,otvorenistandardi,dostupnostnauneliteratureislobodansoftver1 kaoiintenzivnasaradnjasanauniminstitucijamadajupozitivneperspektivedase nau reenja za veliki deo pitanja i problema koji se nameu u svakodnevnom umetnikomradu. Autorjesvestandajepotrebnomnogovremenaitrudadaseuspostavipraksa koja jenaprednija odsadanje. Iskustvopokazujeda proces uenja koliko god bio intezivanmanjeoptereujenegoapatijaidajeuspenijeumetnikerezultate. Ovajprirunikopisujenainekorienjaslobodnogsoftveraoperativnogsistema GNU/Linux u umetnikom radu u audio i drugim muzikim aktivnostima te pospeivanjukomunikacionihidrugihaktivnostiumetnika. Autorseodluiozaslobodansoftverjernainlicenciranjaslobodnogsoftvera omoguava uspeniju edukaciju, pravno i finansijski slobodnu upotrebu, te
1 Vieinformacijaoslobodnomsoftverumoetepronaiupoglavlju"Slobodansoftvernastanaki znaaj"

potencijalnutehnolokusuperiornost.Slobodansoftveromoguavasloboduinvencije, slobodu radoznalosti i podstie korisnike i programere na razne otvorene socijalne oblike razmene informacija, znanja i solidarnu tehniku podrku. Samim time slobodan softver nije iskljuivo tehnoloki fenomen ve i veoma rairen socijalni fenomenukojemuestvujuibrojniumetnicikaoinekiproizvoaiprofesionalneaudio studijskeopremeimuzikihinstrumenata. Linuxaudiokonzorcijum (LinuxAudio Consortium)jeasocijacijakojaokupljakorisnikeaudioidrugihmuzikihaplikacijau GNU/Linuxu, programere, akademsku zajednicu i proizvoae profesionalne audio opremeimuzikihinstrumenata. Odreene koncepte i teorije sam ilustrovao konkretnom upotrebom u nekom kompjuterskomprogramugdegodjetobilomogue.Vebanjepostupakaiprocedura ezasigurnopomoisavladavanjutehnologijaimetodarada. Ukoliko je neko od imena tehnologija, kompjuterskih programa, standarda upotrebljenoutekstubezprethodnespoznajeopotrebiposebnognaglaavanjadase radiozatitnomznakuovimputemsepriznajusvaautorskapravanosiocazatitnih znakovaidrugihoblikazatitnihznakovaisadrajapredstavljenihuovompriruniku. Autorovogprirunikapodravaslobodansoftver,otvorenpristupdokumentima, naunimpublikacijama,otvorenestandardeiotvorenhardver.Autoruskladustime dozvoljavadaseovajprirunikslobodnokoristiikopirauzobavezudaseuveknavede originalni autor i sauvaju prava nosioca zatitnih znakova pomenutih u ovom priruniku. Viegodinje iskustvo u radu sa GNU/Linux operativnim sistemom i projektimanevladineorganizacijeLinuxCentarsumipomogliusticanjuznanja,koja samumalomdeluizneouovompriruniku. Svekritike,sugestijeikomentarisemoguuputitiautoruovogprirunika,koje esaentuzijazmombitirazmotreneiprihvaeneukolikosezasnivajunaosnovnim principimaslobodepristupaznanjuiinformacijama.

Ovaj prirunik je nastao kao moj odgovor na specifino teke okolnosti i nerazumevanja na koje nailazim u svom umetnikom radu. Saradnja sa nekim muzikim kolama,naunicima,umetnicimamejeuvekohrabrivalaiukazivaladaje potrebna upornost i posveenost interdisciplinarnom pristupu ljudskim temama. Zahvaljujuinjihovomrazumevanjustekaosamvrstouverenjedatehnologijeinauka nemoguumanjitiumetnikuvrednostumetnikogradaakoumetnikuvekvrstoostaje uzautentinostsvogumetnikograda. OvajprirunikjepripremljenzarealizacijuprojektaArtisArt.Everythingelse iseverythingelseOmenteatra. NjegovurealizacijujepomoglaAmbasadaKraljevine Holandije.

Zahvale

Tipografskekonvencije:
OvajprirunikjepisanuprogramuOpenOfficeverzija3.1.1zaGNU/Linux.Svi grafiki, tekstualni i drugi materijali su napravljeni i pripremljeni korienjem slobodnogsoftvera. Naslovisupisanikorienjemfonta CenturySchoolbookLveliine

14ptbold.
PodnaslovisupisanikorienjemfontaCenturySchoolbookLveliine12pt bold. TekstjepisankorienjemfontaCenturySchoolbookLveliine12pt. Vani pojmovi ikomandesupisani korienjemfonta CenturySchoolbook L veliine12ptitalic. FusnotesupisanekorienjemfontaCenturySchoolbookLveliine10pt. Nasloviilustracija i fotografija supisani korienjem fonta Century Schoolbook L
veliine9pt.

Preicenatastaturisupisanepisanikorienjemfonta CenturySchoolbookL veliine12ptitalic.Primer:Akojepotrebnodatiitaocuinstrukcijudapristisne tasterCtrl(Control)itaster1ondajetonapisanokaoCtrl+1. Imenanaunika,kraticainazivakompanija,tehnikihstandardasupisani korienjemfontaCenturySchoolbookLveliine12ptitalic.

Slobodan softver je drutveni i tehnoloki fenomen koji je uprkos poetnim rezervamaraznihkorisnikadoiveovelikiuspehiprimenuunajrazliitijmsferama ivota. Programski jezici kao i sam izvorni kod svakog programa je tekst sa ekspresijama.Tekstsaekspresijamajeistotakoprisutanusvimsegmentmanekog operativnog sistema. Sama injenica da je kompjuterski program tekst sa ekspresijama postavlja se pitanje slobode teksta kao jedne od najvanijih tekovina razvojacivilizacije.Slobodansoftverpodrazumevaupravoovu injenicuiinsistirana njoj u odreivanju statusa kompjuterskih programa u smislu licenciranja, prodaje, pravakorienja,izmeneiredistribucije. Budui da shvaanje softvera nije u ovom smislu bilo artikulisano i regulisano Riard Stolmen (RichardStallman)je1983.g.zapoeoinicijativuza definisanjeslobodesoftveraiodluiosedaosnuje Fondaciju za slobodan softver (Free Software Foundation). Richard Stallman zapoinje aktivnosti na stvaranju slobodnog operativnog sistema GNU (Gnu is Not Unix) i pravi slobodan tekst editor, kompajler (prevodilac) i debager (debugger) to omoguava potpunu nezavisnost u pisanju slobodnog softvera. Richard Stallman kreira i GPL (Gnu Public License) putem koje pravno definie status slobodnog softvera. Ova licencajenajprisutnijausferislobodnogsoftvera.
pingvinTuxjeslubenamaskotaGNU/Linuxa

Slobodansoftvernastanakiznaaj

PoGPLlicencipostojesledeeslobodeukorienjusoftvera: slobodapisanja,prouavanjaikorienjasoftvera slobodamodifikacijeiizmenesoftvera sloboda(re)distribucijesoftvera Da bi se ove slobode realizovale potrebno je da izvorni kod bude dostupan korisnicima.Slobodansoftverseuvekmoedobitiiuizvornomkodu,akorisnicimogu daslobodnokoristesoftver.Autorsoftveranemoedanaplatisoftvervieodtrokova tehnikedistribucije,alimoedanaplatisvojradnapravljenjusoftvera. Vaandeo ovelicencejestavdanikonemapravadanavedeneslobodeukine. LinusBenedictTorvalds poetkomdevedesetihgodinazapoinjeinicijativuza pisanjemkernela(jezgraoperativnogsistema),kojibiopotpunoslobodan.Buduida jetehnolokakoncepcijaoperativnogsistemaGNUbilaizrazitokompleksnaidaje Richard Stallman bio jako zauzet na promovisanjima ideje slobode softvera, Linus TorvaldsjeradomnaslobodnomjezgruoperativnogsistemakojegjenazvaoLinuxpo uzorunasvojeime,privukaovelikibrojsaradnika. Linus Benedict Torvalds je za kreiranje Linuxa koristio GNU alate koje je napravioRichardStallmanpajezbogtogapravilnijerei GNU/Linux imeseistie znaaj i potovanje GNU ideji i ljudima koji su nastavili da rade na razvoju i 7

usavravanju GNU alata. Kolekcija jezgra operativnog sistema, ostalih delova operativnogsistemasaodabranimprogramimasezovedistribucija.Danasgovorimoo injenicidaimamopreko450vrstaGNU/Linuxoperativnogsistematogovoriotome da je sloboda softvera pokrenula velike stvaralake i strune potencijale, koji su stvorili razne vrste distribucija GNU/Linuxa. Danas postoje distribucije za audio, video,telekomunikacije,servere,desktop,ugraivanjeurazneureajeitd. GNU/Linux se osim u personalnim kompjuterima nalazi u mobilnim telefonima, ruterima, medicinskim ureajima, satelitima, raznim mainama, automobilima,audioureajima,naunimlaboratorijama. Zbogsvoje slobodeGNU/Linux jepopularan u razvijenim zemljama kao i u zemljama u razvoju, raznim naunim, obrazovnim, umetnikim, privrednim, ali i vladinimorganimaiinstitucijamausveveembrojuzemalja.Francuska,Nemaka, SAD, Kanada, Rusija, Kina, Norveka, vedska, Italija, panija, Brazil, Argentina, Portugal,IndijaimnogedrugezemljesveviekoristeGNU/Linuxnasvimnivoima. OdlianprimeruticajaslobodnogsoftverajeuregijiExtremaduraupanijikojajebila 5 regija po siromatvu u Evropskoj uniji. Zahvaljujui upotrebi GNU/Linux operativnog sistema u kolama, izgradnji Internet mree na podruju regije Extremadurajeregijakojaserazvijavelikombrzinom. UsrbijiseGNU/Linuxkoristivevieod14godina izahvaljujui GNU/Linuxu raznekompjuterskemree,Internetprovajderi,pota,serveriunekimministarstvima funkcioniumnogolakeiefikasnije.

DabiseuspenoGNU/Linuxkoristiousnimanjuaudiosignala,pisanjunotai sintezizvukapotrebnojedasezatunamenupripremeprogramikojisluezatakve aktivnosti. Postoje specijalizovane distribucije GNU/Linuxa za audio kao to su GNU/Musix,UbuntuStudio,StudioToGo,JAD,64Studio,Dyneboliciraznedruge. Meutim,distribucijekojesunamenjenezadesktopupotrebu,aimajupripremljene programezaaudioimuzikeaktivnostisuFedoraCore(sveverzije),kaoiOpenSuse (nakonverzije10.0), DebianGNU/Linux,VectorLinux. Uovompriruniku emose posebnoosvrnutinafunkcionisanjeiupotrebunekihprogramakojisluezaaudioi muzikirad. U ovom priruniku neemo ulaziti u detalje instalacije GNU/Linuxa, koja je jednostavna kao i kod drugih operativnih sistema. Dynebolic je GNU/Linux distribucijakojaspadau"Live"distribucije. "Live"distribucijesesameinstalirajuu radnu memoriju prilikom podizanja sistema i spremne su za upotrebu sa svim funkcijma. Ove distribucije imaju u sebi i sve druge programe za funkcionisanje u mrenomokruenju,obraduslike,korienjeraznihInternetservisa,kreiranjebaza podataka,programiranjetenekolikovrstagrafikihokruenja,kaoigrafikealateza konfigurisanjedodatnihureajailiinstalacijudodatnihprograma. Osobe koje nemaju iskustvo u upotrebi GNU/Linuxa veoma esto koriste OpenSuseGNU/Linuxjerjeontakopodeendasemnogenjegovefunkcijeosposobe automatski tojeveomavanozaosobesinvaliditetomkaoionekorisnikekojinisu veti upravljanju kompjuterskim programima i operativnim sistemima kao i 8

UpotrebaGNU/Linuxazaaudioimuzikeaktivnosti

podeavanju raznih parametara za uspeno funkcionisanje zvunih kartica u kompjuterima.

OpenSuSe11.2je GNU/LinuxkojegjenapravilakompanijaSuSeGmbHiz Nemake,akasnijejetukompanijukupilakompanijaNovellizSAD. OpenSuSeje poznatpolakoiupotrebe,jakorazvijenomgrafikomokruenju,rairenojupotrebiu desktop okruenjima kao i razvijenom podrkom i spremnosti raznih programa za korienje.OpenSuSe11.2odmahpripoetkuinstalacijeisamogpokretanjaispituje prisustvuBrailleekranakakobiinevideeislabovideosobemogledavreinstalaciju ovogGNU/Linuxsistema.InstalacijasoftverauOpenSuse11.2sevripomoualata zainstalacijusoftverakojisezoveYast. Yast jealatzaadministriranjesistemakojiimatekstualniinterfejsigrafiki interfejs. U Yastu moemo konfigurisati na tampa, monitor, skener, digitalni fotoaparat, mrenu kartu, instalirati dodatni softver kao i obavljati napredne administrativnezadatkeOpenSuSe11.2GNU/Linuxsistema.PotojeYastsistemski programdabiseulounjegapotrebnojeustartmenijuodabratiYastiupisatinau administratorsku ifru kako bi omoguili pristup i modifikaciju sistemskih resursa kaotosujeinstalacijeprogramaisl.PrilikompokretanjaYastaonenampokazati svojosnovnigrafikiinterfejskojijepregledanijasan.

OpenSuSe11.2GNU/Linux

Yastgrafikiinterfejsjelakzaupotrebu

Dabiinstaliralidodatnekompjuterskeprogramezaupotrebuuaudioidrugim muzikimaktivnostimapotrebnojedaodaberemodeouYastukojisezove Software Repositories.NakontokliknemolevimtasterommiaYastenamprikazatiekranza dodavanjenovihrepozitorija.PritisnemonadugmeAdd(dodaj)iuekrankojinamse pokaeoznaimoprvonavrhustraneCommunityRepositoriesnakontogapritisnemo nadnustraneDownloadrepositorydescriptionfiles,anakontogaporitisnemodugme Next. IakotipodacinisuvelikipotrebnojeimatibrzuInternetkonekcijukakobise 9

preuzimanjetihpodatakaobavilozatokraevreme. Nakontoga esepojavitiekranukojemjeposebnovanooznaitirepozitorije kojisezovuVideolaniPackman,jerseunjimanalaziveinaaudioivideoaplikacija safunkcijamazauspeanumetnikirad. Videolan jerepozitorijukojemsenalazimultimediaplayerVLCkojijespremanza streamingikojiusebiimanizkodekazauspeanradsadatotekamaraznihformata. Drugivaanrepozitorijje Packman repozitorij. Packman sadriusebirazne kodekezaaudioivideokaoibrojneprogramezaaudio,video,pisanjenota.Ukoliko smoprikljueninaInternet,Yast esaovihrepozitorijapreuzetispiskoveiindekse postojeegsoftveranatimrepozitorijimakakobiseonivideliudeluYastakojinam pokazuje raspoloive programeza instalaciju. Program e nas upitati elimoli da uradimo Import dodatnih podataka za pristup repozitorijima. Potrebno je u svim zahtevimapotvrditi Import komandu.Nakonzavretkateprocedure,moemovideti ekranuYastukojieugornjemdeluekranaizlistatirepozitorije. OpenSuSe 11.2 ne vri automatsku instalaciju svog raspoloivog softvera nego ostavljakorisnikudaposopstvenomizboruinstalirapojedineprograme.Instalacijase vritakotoseupoetnomekranuYastaodabereSoftwareManagement.Odabiranjem tog dela Yasta automatski seobavlja konekcija sa upisanim repozitorijima,teYast nakon toga upisuje eventualne nove programe u svoju bazu programa i pred nas prikaesledeiekran:

Yastimausebiveomarazvijengrafikiinterfejszainstalacijuprograma

Traenjeprogramakojeg elimodainstaliramo,moemodaizvrimotako to emougornjemlevomdeluekranaupoljeSearchupisatinazivprogramaipritisnuti EntertoedatikomanduYastudapronaetajprogramubazipodataka.Nadesnoj straniekrana enamsepojavitiimetogprogramasadrugimeventualnimdodacima tomprogramu. Vano je obratiti panju da na donjoj desnoj strani imamo opis programa te 10

druge tehnike preduslove za instalaciju tog programa. OpenSuSe 11.2 automatski vriselekcijuidrugihprogramakojisuneophodnizafunkcionisanjeprogramakojeg smoodabraliidajenamopcijudaprihvatimoinstalaciju tojepotrebnodauradimo akoelimodaprogramuspenofunkcionie.Pritiskomnadesnodugmemiamoemo dobitiopcijezainstalaciju,deinstalacijuprograma,obnovunovomverzijomisl.Ako odaberemoinstalacijuprogramaipritisnemodugme Accept nadonjemdesnomuglu ekranaYastesepovezatinarepozitorij,preuzetiprogramiizvritiinstalaciju. Radilakegsnalaenja,moemougornjemdeluekranapritisnutinakarticu RPM Groups to e rezultirati izlistavanjem programa po grupama upotrebe. Neiskusni korisnici e tako lako pronai odgovarajue programe za instalaciju. Nakoninstalacijekolekcijeprogramaspremnismozarad. Predlaemodase obaveznoinstalirajusledeiprogrami: FluidSynth,Qsynth,Audacity,Jack,Qjackctl, Ardour, Rosegarden, Bristol i njima pripadajui programi koje e Yast automatski predloitizainstalaciju. Instalacijomtihprogramalake etepratitiikoristitiovaj prirunik.GNU/LinuxdistribucijekaotosuDynebolic,Musix,UbuntuStudioimaju oveprogrameusebivespremnezaupotrebu.

Aplikacije koje su vezane za muzike aktivnosti unutar raznih vrsta GNU/LinuxaiOpenSuSe11.2mogusepodelitiusledeekategorije: a)aplikacijezasnimanjeiprodukcijuzvuka(Audacity,Rezound,Ardour) b)aplikacijezasintezuzvuka(Qsynth,Fluidsynth,ZynAddSubFx,Bristol) c)aplikacijezapisanjenotaiMIDI(Rosegarden,Timidity,NoteEdit) d)aplikacijezakontrolupojedinihzvunihkarti(Envy24,HDSP) e)aplikacijezaprimenuraznihefekata(LADSPA) f)aplikacijezameupovezanostaplikacijaisistema(Jack,Qjackctl,Pulse) g)aplikacijezasnimanjenamedijeCDiDVD(K3B,Brasero) Iakojeponekadatekopotpunoipreciznoodvojitifunkcijepojedinihaplikacija ovakva podela oslikava tipove aplikacija. Veliki broj tih aplikacija su razvijane na nainkojiomoguavamultifunkcionalnost,aliuosnovioneipakimajusvojuspecifinu namenu. IakoRosegardenmoeuspenodaupravljaMIDIiaudiosignalom,teda sluizapisanjenota,moemoreidajetaaplikacijananekinainizuzetakposvojoj koliini funkcija. Meutim, aplikacija Jack, koja slui za meupovezivanje raznih aplikacija, obezbeuje postizanje vie funkcionalnosti meusobnim povezivanjem aplikacijakojeimajuposebnufunkciju. tavie,pokretanjeaplikacijeJackkojaima funkcijuserverajeneophodnozafunkcionisanjemnogihaplikacijaunutarkolekcije audioiMIDIaplikacija.DabiaudioaplikacijeunutarraznihvrstaGNU/Linuxaili OpenSuse11.2pravilnofunkcionisalepotrebnojenajprepokrenutitzv.Jack.Jackse moepokrenutiizterminalaupisivanjemkomande: jackddalsa ipritiskomnatasterEnter.

Tipoviaudioidrugihmuzikihaplikacija

11

TadaemonaekranuuterminaluvidetidajeJackpokrenut:

pokretanjeaplikacijeJackispisujenjegovizvetajopoetkurada

Poeljno je nakon pokretanja Jack aplikacije povremeno proveriti njegove poruke u terminalu kako bi se videlo da li nas Jack informie o optimalnom funkcionisanjuilieventualnimproblemimaukanjenjusignalailigubljenjakonekcije sapojedinimaplikacijama. Jackjemoguevrlolakokontrolisatipomougrafikog interfejsakojisezoveQjackctl.PokretanjemQjackctlaplikacijeumenijuMultimedia u OpenSuSe 11.2 omoguava se za mnoge korisnike laki uvid u funkcionisanje aplikacijeJack.

qjackctljegrafikikorisnikiinterfejszaJack

PotpunofunkcionisanjeJackasemoeoptimizovatiiuvebatiupraktinojupotrebi.U narednih nekoliko poglavlja emo pokazati neke mogue primene Jacka i drugih aplikacijaumuzikomraduiedukaciji.Poglavljasupisanapotematskimcelinama,a usvakompoglavljusupomenutinainiupotrebeslobodnogsoftverazarealizacijute tematskecelineunastavi.Pomenutinainiprimeneslobodnogsoftveraneiscrpljuju sve mogunosti navedenih programa. Sloboda istraivanja i kreiranja sopstvenih primerajepreputenakorisnicimaovogprirunika.OpenSuse11.2 estoautomatski korstiaplikacjuPulsekojaomoguavaradzvunogsistemaGNU/Linuxa. Dynebolic, UbuntuStudioiMusixautomatskipokreuJack. U svakom sluaju kolekcija softvera za audio i druge muzike aktivnosti je kompleksansistemkojimsemoeuspenoupravljati. Konsekventnotome,pristup uenju mora biti naglaen na razmiljanju sa stanovita teorije sistema, teorije informacijaimrenekoncepcijefunkcionisanjasoftverainjegoveprimene. 12

Osnovedigitalnogsnimanjaaudiosignala
Istorijskikontekst Istorijskikontekstjejakovaannesamozbograzumevanjaistorijskihokolnosti nego izmeu ostalog zbog razumevanja intenziteta isprepletenosti nauke i elementarnih komponenti za razumevanje muzike. Muzikoloka i druga teorijska istraivanja moraju da pou od istorijskih okolnosti nastanka naunih teorema, modelaiformulakakobiserazumelateorijaiistorijamuzikekaoinjeniuticajina savremene tehnikekomponovanja muzikekaoi upotrebemuzike izvuka udrugim naukama i disciplinama (biologija, medicina, geodezija, elektronika, okeanografija, poljoprivreda,arhitektura,mainstvo,savremenimediji,proizvodnjaaudioopremei ureaja,telekomunikacije,robotikaisl.) Iakosemoegovoritiokontinuiranojisprepletenostinaukeimuzikeodnjenih najranijihrazvojnih perioda,mi emoza potrebeovog prirunika zapoeti naunim rezultatimaiz18.i19.veka. Istina, prvi pokuaji analize i prikazivanja zvuka od strane ljudi koji su se bavili akustikom zapoeti su jo u osamnaestom veku. Dr. Higgens je imao takve eksperimente sa oblikovanjem plamenova zvukom kao bi se plamen oblikovao i prikazivao kretanja zvuka i njegovu amplitudu. Rudolf Koenig je napravio takav instrument koji je generisao takve slike koje je on zvao manometriki plamenovi. Ureajsesastojaoodspecijalnogusnikaukojisegovoriloilipevalo,akojijecrevom prenosiotajzvukdoposebnekutijesaplamenikom,kojijetadaprikazivaoplamenove oblikovane tim zvukom. Dok se kutija rotirala, ogledala smetena izvan kutije su projektovalapromeneplamenovakaokontinuiranitokpromenaplamenakojijeodbio odreeneoblikeuzavisnostiodvrstezvuka,njegovejaineislino.

Aparatzaanalizuzvukovaputemmanometrikihplamenova

13

SlikaprikazujeprikazmanometrikihplamenovazafrancuskesamoglasnikeA,OiOUpevanihkaoC1(donja trakasvakegrupe),G1(srednjatrakasvakegrupe)iC2(gornjatrakasvakegrupe)

Francuskiinenjer,matematiariaristokratanFurije(JeanBaptisteJoseph, Baron deFourier) jepublikovaosvoj rad "Analitika teorija topline" ukojemizlae teorijukojakaedakomplikovaniperiodikisignalimogudaseanalizirajuipredstave kaosumaistovremenihjednostavnihsignala.Podpojmomperiodikipodrazumevamo signalekojiseponavaljajuuregularnimvremenskimintervalima. Tajpublikovani rad je rezultat njegovih predavanja koje je drao 15 godine ranije u Francuskoj akademijinauka.Utovreme,mnogisunaunici,aposebno Lagran (Lagrange)bili protivnjegoveteorijesmatrajuidajematematikinemogueopravdatitakvuteoriju. Diskusijeokoteteorijesubileizrazitointenzivneikontroverznepasuimaleveliki uticaju injenicidajeoriginalanteksttogpredavanjaprviputbioobjavljenvieod 160godinakasnije. Po ovoj teoriji periodiki talasi se mogu dekonstruisati u kombinacije jednostavnihsinusoidnihtalasarazliitihamplituda,frekvencijaifaza.Matematiko izraunavanjeprimeneoveteorijesepolovinom19.vekaradiloruno tojebiojako teakposaosklongrekama.Godine1843.g. GeorgOm(GeorgOhm)saPolitehnikog institutauNirnbergu,prvikoristiFurijeovuteorijuuanaliziakustikogsignala. Lord Kelvin i njegov brat su napravili prvi mehaniki analizator harmonika, koji je pronalazio podruja sinusnih i kosinusnih talasa za sve harmonike fundamentalne periode. Godine 1898. MichelsonStraton je napravio vrlo sofisticiran harmoniki analizator, kojijemogaodaidentifikujedo80harmonika. Ovajureajjemogaoda funkcionie i kao sintetizator talasnih oblika i da na taj nain rekonstruie ulazni signal i tako primenio, modernim naunom jezikom nazvane, inverzne Furijeove transformacije.

14

Ovakvimpostupkomjepostavljentemeljzamnogobrojnesavremene,naunei tehnoloe postupke, ali i za savremene kompozicijske tehnike zasnovane na transformacijizvuka. Ovakvi ureaji ine preteu dananjih kompjuterskih programa koji nam omoguavajudaprimenjujemoFurijeovuteorijuuanalizizvuka.Udvadesetomveku matematiari suproistili ioptimizovali Furijeovumetodu,ainenjeri sunapravili prvu analognu banku filtera da bi se izvele jednostavne analize spektra. Razvoj kompjuteraidigitalnihkalkulacijajerezultiraopokuajimadase etrdesetihgodina dvadesetogvekaineprvipokuajidasenapravekompjuterskiprogramizaproraune poFurijeovojmetodi.Ovakvikompjuterskiprogramisuzahtevalisuvieprocesorske snagezatovreme,pasenisumnogokoristili. Sredinom ezdesetihgodina Dejms Kuli (James Cooley) sa Princeton University i Don Tjuki (John Tukey) iz Bell TelephoneLaboratories,redukovalisubrojnekalkulacijeFurijeovemetodenagrupu algoritama koje su nazvali FFT (Fast Fourier Transformations), bez kojih sada ne moemo da zamislimo savremenu analizu spektra. FFT i njene varijacije ine teorijskuitehnolokuosnovurazumevanjadigitalneobradesignala,funkcionisanja kompjuterauobradidigitalnogsignala,kompjuterskihprogramanamenjenihzaaudio imuzikeaktivnostikaoiaudioopreme. DenisGabor (DennisGabor)jeusvojim istraivanjima doao do zakljuka da se moe istovremeno vriti analiza zvuka u domenufrekvencijeivremenaujedinicamakojejeonnazvaoquantakvanta.Ovisno o metodi analize mogu da se koriste razni naini definisanja kvanta, a jedna od najeihjetzv.prozorwindow.Uprogramimazaanalizuzvukasenajeekoriste HammingiHanningprozori. Savremenaistraivanjaistorijenaukesudoveladorezultatadaje vajcarski matematiar Leonard Ojler (Leonard Euler) pronaao matematiki model slian Furijeovom jo poetkom sedamdesetih godina 18. veka dok je Karl Fridrih Gaus (KarlFriedrichGauss)razvioalgoritamslianFurijeovomjo 1805. Meutim,Gaus tajradnijepublikovaotakodajeostaosakrivenunjegovimbrojnimnaunimspisima. Uprkostakvimrezultatimausavremenimistraivanjimaistorijenauke,ovametoda nosiimepoFurijeu,ijeimejeostalouupotrebiuprkosbrojnimneprilikamaiunim diskusijamakojesunastaleuvremekadajepublikovaosvojradiupredavanjima predstaviosvojuteoriju. Detaljan prikaz raznih pokuaja analize zvuka u 18. i 19. veku bi premaio opsege i namere ovog prirunika. Primeri koji su navedeni ine sasvim kratak i selektovanopisnekihpokuajainaunihdostignua.Meutim,porednaunihopisai eksperimenatapotrebnojenavestiipokuajesnimanjazvukakojisuutovremeimali egzotinuimistinukarakteristiku. Danas,snimanjeiobradazvukapredstavljaju veomaraireneaktivnostiprisutneusvimdetaljima ivota(mediji,telekomunikacije, medicina,arhitektura,umetnost,kultura,biologija...). Tomas Edison (Thomas Edison) i Emil Berliner (Emile Berliner) su vrili eksperimentesnimanjazvukajo 1870.g. Utovremesesnimanjezvukaobavljalo mehanikim napravama, a zapoeli su eksperimenti i snimanja zvuka upotrebom magnetne icekojejevrio V.Pulsen (V.Poulsen) jo 1898.g. Jedanodmehanikih eksperimenatasesastojaoodpostavljanjavelikoglevkaiznadmuzikoginstrumenta, 15

kojijesakupljaovibracijezvukakojeproizvodimuzikiinstrument,teihprenosiodo posebnogureajagdejesekaurezivaovibracijenarotirajuicilindarodvoska. Iako je izum vakuum cevi sa triodom objavljen 1906.g. i tako zapoeo doba elektronike, u to vreme nije bilo mogue realizovati upotrebljiva snimanja zvuka korienjemelektronskihnaprava.Prvitakviuspelieksperimentisupokazani1922.i 1924.g.Optikosnimanjezvukanafilmjepokazano1922.g.dokjesnimanjezvuka natraku

levakkojisakupljavibracijeiprenosiihnaureajkojiihurezujenavotanirotirajuicilindar

prekrivenu namagnetisanim prahom razvijeno u Nemakoj 1930.g., ali se nije pojavljivaloizvanNemakepre1945.g.Prvitakvisnimcisubilimonofoni,snimljeni najedankanal.Reprodukcijazvukasevrilaprekojednogzvunika. Stereofonsko snimanjejeprviputobavljenotridesetihgodina20.veka. Viekanalnosnimanjesevrilotakodasenavietrakazasnimanjeobavlja snimanje razliitih izvora zvuka u nekom vremenskom intervalu sa moguim razliitimpoecimasnimanja.UsaradnjisakompanijomAmpexizSAD,gitaristaLes Pol(LesPaul)jevriopionirskeaktivnostiuviekanalnomsnimanjuinasnimavanju zvukatokompedesetihgodina20.veka.Viekanalnisnimaisusepojavilinatritu tek 1960.g. Iste godine, savremeni kompozitor Karlhajnc tokhauzen (Karlheinz Stockhausen)jekoristioTelefunkenovT9 etverokanalnisnima kakobisnimiosvoju kompoziciju Kontakte. Ve 1964.g., vajcarska kompanija tuder (Studer)proizvodi etverokanalnisnimaiisporuujegaproducentuDorduMartinu(GeorgeMartin)za snimanje albuma Sgt. Pepper grupe Bitls (The Beatles). Tadanji snimci su bili analogni.Pojamanalogniznaidasutalasnioblicikodiraninamagnetnutraku,bili analognioriginalnimtalasnimoblicimakojejepreneomikrofon.Iakosuneketehnike analognog snimanja postigle znaajne rezultate ove tehnologije imaju svoja fizika ogranienjakojasenajvieoitavajuprilikomumnoavanjaodreenogsnimka.Svako kopiranjenunorezultiragubicimakvalitetasnimkakodnovonastalihkopija. Eksperimenti digitalnog snimanja se zasnivaju na postulatima i teorijama 16

postavljenim u prvoj polovini 20. veka. Digitalni domen podrazumeva upotrebu binarnogkodiranjasignala. Termin digitalni potie od latinskog digitalis to oznaava prst. Ispruen kaiprst oznaava 1, dok potpuno savijen kaiprst oznaava 0. Termin binarni je nastaoodlatinskogbini tozai"dvapodva".Naime,kompjutersveveliineupisuje koristei samo dva znaka 0 i 1. Kod kompjuterskog zapisivanja nema decimalnih brojeva,razlomakaisl.Sveveliinesepostiusamokombinacijombrojeva0i1.Ako elitedanapietebroj55udecimalnomsistemu,potrebnojedanapietedvabroja, dokjeubinarnomsistemupotrebno6brojeva.Ubinarnomsistemu55=110111.Kako bibinarnibrojevibililakizaupotrebu, JohnTukey, sa Belovihlaboratorija (Bell Laboratories), definisao je jedinicu informacije binary unit ili binary digit, koja je skraenonazvana bit.Znaajnuuloguudefinisanjuovogterminaimai Klod enon (Claude Shannon) osniva teorije informacija, koji je postavio i jedan od osnovnih postulata koji se koristi u teoriji digitalnom snimanja. Osnove teorije digitalnog snimanjapotiujo odFurijeatj.namogunostidaseuvremenskimintervaluvri opisivanje nekog signala. Digitalno snimanje podrazumeva upravo taj postupak detekcije signala, njegove kvantizacije i dodeljivanja vrednosti odabranoj veliini i njenomsmetanjuumemorijudigitalnogsnimaa. Osnovniteoremkojijeuosnovidigitalnogsnimanjazvukajeteoremodabiranja, kojegjeHaroldNijkvist(HaroldNyquist)postavio1928.g.Teoremodabiranjakaeda uestalost odabiranja (sampling frequency) mora biti najmanje dva puta vea od frekvencije signala koji se digitalno snima. Teorem slian ovome je postavio i francuski matematiar Augustin Luj Kai (Augustin Louis Cauchy) (17891857). Harold Nyquist je u svojim istraivanjima doao do ovog teorema kako bi se kod konverzije iz digitalnog u analogni signal snimljeni signal mogao uspeno rekonstruisati. Polovinu od uestalosti odabiranja nazivamo Nyquistovom frekvencijom. To je najee gornje podruje ujnosti frekvencije za ljudsko uho. (Novija istraivanjafrekventnogopsega ujnostiljudskoguha pokazujeda ovekovo uhomoedaujefrekvencijeiveeod22050Hz.)Zbogtogajefrekvencijaod22050Hz, uzetakaoNyquistovafrekvencija,kodsnimanjadigitalnogaudiosignalanaCDgdese uestalost odabiranja (sampling frequency) definie na 44.1kHz. Iako je uestalost odabiranjaod44.1kHzdovoljnazajedandeomuzikihaplikacija,onanijedovoljnaza nekeoblikesintezezvukakaoizapostizanjeveevernostizvukakojisepostiukod veih uestalosti odabiranja od 48kHz, 96kHz ili 192kHz. Veoma vaan aspekt digitalnog snimanja je naglasio Klod enon (Claude Shannon), osniva teorije informacija. On je nakon paljivog prouavanja Nyquistovog teorema doao do zakljuka da ulazni signal ne sme da ima frekvencije vee od polovine uestalosti odabiranja. Tojevanaprimedbakojajenemoguazarealizaciju. Meutim,razvoj konverteraanalognogsignalaudigitalni,tenjihoverezolucijeiuestalostiodabiranja dovodi do mogunosti potovanja i ovog dodatka. Muzika dela imaju u sebi razne frekvencijepaionekojesuveomavisokeinespadajuu ujnidomenuuemsmislu, ali znaajno doprinose percepciji muzikog dela. Konverteri analognog signala u digitalni koji mogu da postignu uestalost odabiranja omoguavaju da po ovom dodatkuNyquistovomteoremu,ulaznisignalmoedaimafrekventniopsegdo96kHz. 17

Oboa,truba,francuskirogijo nekiinstrumentiimajuharmonikeina80kHzi90 kHz. Meutim, jo vaniji aspekt ovog dodatka Nyquistovom terminu je uvoenje potrebezanovimtehnologijama. BritanskiistraivaA.Rivs(A.Reeves)razvijaprviPCMpulsecodemodulationsistem zatransmisijuporukaudigitalnomobliku. akseidanasmnogioblicidigitalnog snimanjazovuPCMpaimnogezvunekarticeuopisusvojihfunkcijakoristePCM termin. Sobziromnaproblemekojejeimalodigitalnosnimanjeusvojimpoecimadugo jevladalouverenjedajedigitalnosnimanjeloijeodanalognogtedasamimtimsve to je analogno jeste bolje od digitalnog snimanja. Takva tvrdnja izostavlja iz argumentacijeanalizurazvojadigitalnihtehnologija, tojeznaajnagrekakadsuu pitanju razvojni pravci digitalnog snimanja od kraja devedesetih godina 20. veka. Tehnika i kvalitet snimanja zavisi u velikoj meri od kvaliteta ureaja kojima se snimanje obavlja. Dakle, upotreba loih analognih ureaja kao i upotreba loih digitalnihureajazasnimanjezvukaedonetiloerezultate. Reavanjeovogproblemajeoduzelonaunicimadesetinegodinatakodasuprvi komercijalnidigitalnisnimaiputeninatritetek1977.g.SonyPCM1procesorje napravljendakodira13bitnidigitalniaudiosignalnaSonyBetaformatsnimaevideo kaseta. Za godinu dana on je zamenjen 16bitnim Sony PCM1600 digitalnim snimaem. SonyPCM1610iSonyPCM1630supostalistandardzafinalnuobradu digitalnogsnimkazaCDaudioprodukciju. Viekanalnodigitalnosnimanjejenakonlaboratorijskihistraivanjarezultiralo razvojem10kanalnogdigitalnogsnimaanadigitalnutrakukojegsurazvilistrunjaci BBC1976.g.Kompanija3Mje1978.g.usaradnjisaBBCrazvila32kanalnidigitalni audio snima. Dominaciju veoma skupim tritem digitalnih snimaa preuzimaju SonyiMitsubishisvedopojavejeftinijihdigitalnihaudiosnimaakojesunatrite plasiralekompanijeTascamiAlesis.Danasvelikibrojproizvoaaproizvodidigitalne snimaekojiradesamostalnoiliseproizvodeuoblikukompjuterskihkarticakojese ugraujuuperosnalnikompjuter. Modernidigitalnisnimaiviestrukoprevazilazekvalitetdigitalnihsnimaaod predesetiliviegodina. Ipak,komercijalizacijaproizvodnjejedovelaidonetanog prikazivanja realnih tehnikih specifikacija samih digitalih snimaa, te je nastala potrebazapoznavanjemoblastidigitalnogsnimanjakakobisemoglauspenovriti komparacija digitalnih snimaa pre kupovine ili korienja. Poznavanje osnova digitalnogsnimanjaaudiosignalajeneophodnokakobiseprocesdigitalnogsnimanja iobradesignalauspenoobavio.

18

digitalni32kanalnisnimakompanije3M

Konverzija analognog signala u digitalni signal je tehnoloki kompleksan postupak,kojegkorisniknijesvestan,jertajpostupakobavljaju ipoviudigitalnom snimau, ali je od kljunog znaaja za kvalitetno snimanje. Lo izbor opreme za digitalno snimanje, neadekvatno podeavanje uestalosti odabiranja i rezolucije snimanja redovno dovodi do loih rezultata. Preesta promena parametara kao i preeste i nepotrebne intervencije u digitalnom snimku u toku obrade zvuka degradirajusignalbezobziranakvalitetsnimanja.Obradadigitalnogsnimkanetreba da slui za popravku loe interpretacije muzikog dela nego za finalno doterivanje snimkauspenointerpretiranogmuzikogdela. Prilikomdigitalnogsnimanjazvuka poseban ip na digitalnom snimau tj. na zvunoj kartici ako se radi o kartici ugraenoj u personalni kompjuter obavlja konverzijuanalognog signala u digitalni. Naime, ako je uestalost odabiranja 44100 Hz u sekundi to znai da on obavlja kvantizacijudodeljivanjevrednostidolaznomsignalu44100putausekundi.Akoje pritomrezolucijasnimanja16bitaondatoznaidaeonulaznisignalopisatireima od 16bita. Kvantizacija po prirodi stvari ukljuuje donoenje odluke izmeu dveju vrednostipaneophodnoimagreku.Svevrstekonverzijeanalognogsignalaudigitalni imajugreku.Meutim, tojekonverteranalognogsignalaudigitalniboljigreka e bitimanjaili akzanemariva. ipkojiobavljatufunkcijuimareferentninaponkoji moeimatikoliinunivoakojaseodreujebitimaeksponentabroja2.Dakle,8bitni konverterima256moguihnivoa.Buduidaseradiosinusoidi,pozitivaninegativan deosinusoidemoguimatipo128nivoa. Akouzmemodajereferentninapontakvog ipa+/5Vondasvakibitimavrednostod39mVjer 5/128=0.039.Dakle,takav konverter nemoe da prepozna oscilacije napona manje od 38mV to znai da je njegovagrekaprilikomkonverzije0.78%.

19

grafikona)prikazujejednuperiodusinusnogsignala,grafikonb)prikazujekvantizovaneodbirkedokgrafikonc) pokazujerekonstruisanusinusoiduoddigitalnihodbiraka

to je konverter bolji grafikoni b) i c) e izgledati finiji, a razlike izmeu njih i grafikonapoda) ebitimanje. Ovakavraunpokazujesutinudeavanjausamom konverteru.(Uovomdelutekstanijeuzetuobzirmuzikiaspektsnimanjausmisluda li je kvalitetan muziki instrument, kvalitet interpretacije muzikog dela, kvalitet kablova,konektora,mikrofonaieventualniuticajidrugihambijentalnihokolnostiza kvalitetsnimka.)
Bit Brojpodelaupozitivnomi negativnomdelusinusoide Rezolucijapodelereferentnog naponaod+/5V Grekau%

8 16 20 24

128 32768 524288 8388608

39mV 153V 9.5V 0.6V

0.78 0.003 0.00019 0.000012

Iztabelesevididakonverterikojiimaju24bitrezolucijuimajuveomamalugreku prilikomkvantizacijeanalognogsignalainjegovogpretvaranjaudigitalnioblik. Po ovojanalogiji tojevearezolucijaubitima,manjajegrekaprilikomkvantizacije. Ponekad e se u tehnikim specifikacijama nekih digitalnih snimaa kao i kompjuterskihzvunihkarticavidetidanjihovarezolucijaiznosi oversampling128X1 bit topoprirodistvaripostavljapitanjerezolucije. Uovakvimsluajevimasekod 20

digitalnogsnimanjailinekihCDplejerakoristitehnologijaSigmaDeltaoversampling, kojaimadrugaijipristupkonverzijianalognogsignalaudigitalni,paseanalogijasa prethodnonavedenomtabelomnemoeupotpunostiizvoditi. Ustrunojliteraturiiutehnikimspecifikacijamanekihproizvodasemoenai terminDeltaSigma.Ovajterminsu1962.g.zajednoskovalinaunici InoseiYasuda saUniverzitetagradaTokiouJapanu. Meutim,zbognesporazumauprevoenju, ovajterminjeprevedenkaoSigmaDeltaiutomobliku estoupotrebljavankakobi oznaioistutehnologiju,teseSigmaDeltatermineeikoristi.Meutim,vrloesto proizvoaikombinujutehnologijepaesevidetidaADC(AnalogtoDigitalConverter) ima24bitrezolucijusaprimenjenomSigmaDeltaoversamplingtehnologijomodnpr. 128xoversampling1bit.SigmaDeltaoversamplingtehnologijaneuzimasvihnpr.16 ili 24 bita odbirka nego svaki bit promene konvertuje u vrlo visokoj uestalosti odabiranja.Takojenastaloinjenoime,jerjeDelta oznakazapromenu,aSigma zasumu.Dakle,SigmaDeltajesumajedinicapromene.Iakoteorijekojeopisujuovu tehnologijupotiujo iz1950.g.onesezasnivajunafundamentalnomzakonuteorije informacija,kojisupostaviliShannoniWeaver1949.g. Tajzakonkaedajemogue zadratirezolucijukonverzijesignalaakose irinaodbirkazameniveomuestalou odabiranja. SigmaDeltasmanjujeodbiraknajedanbit,apoveavauestalostodabiranja. Dakle,128xSigmaDelta1bitkonvertersvakiodbirakod1bitaobrauje128putau svakom periodu odabiranja to znaajno poveava efikasnost. Da se ova teoretska efikasnost pretvori u praksu, bilo je potrebno da se dugo eka dok je proizvodnja elektronskihkomponentiomoguilapunuintegracijuanalognogidigitalnogdomena, kakobiuovakvimkonverterimaanalognaidigitalnatehnologijazajednofunkcionisale prilikom precizne konverzije analognog audio signala u digitalni audio signal. Pri velikimbrzinamauestalostiodabiranja,kaoikodloihspojevakablovasadigitalnim snimaem ili kod serijskog povezivanja vie digitalnih snimaa i drugih digitalnih ureaja,apogotovoukompjuterskimmreamakojeprenoseaudiosignalmoedoido poremeajakojisezove diterjitter. Ovajporemeajnastajekadataktkonverzije analognog signala u digitalni ili kada kod prenosa digitalnog signala ne postoji ravnomernostodabiranja,odnosnoprenosasignalaujedinicivremena.Toznaidase koduestalostiodabiranjanpr.od96kHzvriodabiranjesignala96000putausekundi itoujednakimvremenskimintervalima.Ukolikodoedoporemeajauvremenskim intervalimaondaodabiranjemoedakasniilidapreuranisakvantizacijomsignalai dasamimtimepropustidelovesignala.Takavporemeajdovodido ujnihizoblienja signala. Profesionalnidigitalnisnimaikaoikompjuterskezvunekarticeimajunasebi poseban ip koji vodi rauna o spreavanju pojave ovog problema. Savremeniji konverterianalognogsignalaudigitalnikaoikonverteridigitalnogsignalauanalogni imaju u sebi komponente koje vode rauna o spreavanju ovog problema. Vaan momenat reavanja ovog problema je u akcentiranju na insistiranju na korienju profesionalneopreme,kojamoe,anemorabitiskupa,aliistotakojeftinijaodskupe, anekvalitetneopreme. Poveavanjekompleksnostistudijskogokruenja,korienje mrenihkomunikacijazaprenosaudiosignalamoedovestidopoveanjarizikaod 21

pojave ovog problema pa je potrebno na vreme preventivno zasnivati koncepciju aktivnostiumetnika.Neophodnaznanjamogupomoidaseutvrdikoncepcijakojaje kvalitetnaijednostavnazaupotrebu.

Dabismomoglidakoristimokompjuterzasnimanjeiobraduzvuka,potrebnoje dakompjuterimazvunukartu.Zvunakarta (soundcard)jeelektronskiureajkoji sluizasnimanjezvuka,kaoizapresluavanjesnimljenihzvunihdatoteka.Zvune karte mogu biti integrisane u matinu plou kompjutera, ali isto tako mogu biti zasebneelektronskekomponentekojesenaknadnokupujuiugraujuukompjuter. Zvune karte koje se naknadnougrauju mogu ponekad na sebi da imajudodatne elektronske komponente koje omoguavaju profesionalnu upotrebu kompjutera sa takvomzvunomkartom. Takve zvune karte se najee stavljaju u PCI slot, a neke zvune karte se instalirajuuPCIExpressslotuonimkompjuterimakojiimajutajslotnamatinoj ploi. Prenabavkeiugradnjezvunekartejevanotanoidentifikovatiokojojse zvunojkartiradiidalikompjuterukojielimodaugradimozvunukarturaspolae namatinojploitakveslotove.Laptopkompjuteriredovnoimajuusebiveugraene zvunekarte. Zvunakartakojajeintegrisanaimasvojekonektorenapozadinikompjuterai tikonektoriobinoizgledajukaonaslici:

Digitalnosnimanjeaudiosignalapersonalnimkompjuterom

slikaprikazujeprimerzvunekarte

UGNU/Linuxufunkcionisanjeipodeavanjezvunekarteseobavaljapomou ALSAsistema.ALSAjeskraenicaodNaprednaLinuxzvunaarhitektura(Advanced LinuxSoundArchitecture).ALSAomoguavafunkcionisanjeaudioiMIDIureajau Linuxoperativnomsistemu.ALSApodravavelikibrojzvunihkarti,odamaterskih padovisokoprofesionalnihzvunihkarti.ALSAsistemusebisadrimodularizovane pokretake programe za razne zvune karte (drajvere) kao i mogunost da razni 22

programi za audio i MIDI primenu uspeno komuniciraju sa zvunom kartom. ProverapodranostizvunekartesemoeproveritinaALSAsajtu http://www.alsa project.org . UkolikokoristiteKDEgrafikookruenjepotrebnojedaseprethodnoiskljuisistem upravljanjazvukomkojipripadagrafikomokruenjuKDE.Tosemoeuradititako tosepokrenekontrolnicentarControlCenterusamomKDEiunjemuodaberedeo koji se zove Sound system. U njemuse, kaona slici,deselektuje upotreba zvunog sistemakojiprirpadagrafikomokruenjuKDEitadasemoenesmetanokoristiti ALSA.

KDEzvunisistemtrebadabudeiskljuenkadkoristimoALSAsistem ALSA sistem je ugraen u GNU/Linux operativni sistem i on automatski prilikom same instalacije GNU/Linuxa vri detekciju zvune karte i instalaciju pokretakih programa. Prilikom svakog ukljuivanja kompjutera ALSA e se automatskiaktiviratiipripremitizvunukartuzafunkcionisanje. Nekiureajiza MIDI se povezuju sa kompjuterom putem USB povezivanja i ALSA e njihovo prisustvoautomatskiprepoznatiipripremitiihzaupotrebu.Ukolikokompjuterima dveiliviezvunihkarti,ALSA eizvritiautomatskidetekcijusvihzvunihkartii instalirati neophodne pokretake programe ukoliko su te zvune karte podrane unutar sistema ALSA. Ako neka od zvunih karti nije podrana ALSA sistemom, onda e ALSA pokazati poruku da ta zvuna karta nijepodrana. OpenSuse 11.2 redovnokoristiprogramPulsezaupravljanjezvunomkartom. Alsamixer koji se pokree u terminalu se pokree tako to se u terminal upie komanda: alsamixer ipritisnetasterEnter.

23

Nakontekomandeseunutarterminalapojavialsamixerkaonaslici:

alsamixerjeterminalaplikacijazapodeavanjezvunekarte TasterimaTab,testrelicama,,isevripodeavanjeiodabiranjepojedinih funkcija zvune karte kao i podeavanje glasnoe. Nakon zavretka podeavanja eljenihparametaramoemozatvoritialsamixerpritiskomnatasterEsc. KDEimasvojmixerkojiomoguavapodeavanjeglasnoepojedinihfunkcijazvune karteodnosnonjihovoukljuivanjeiiskljuivanje.

aplikacijaKmixsepokreeizmenijazaaudioaktivnosti Podeavanje kartice moe da se vri tako to se u meniju System odabere podmenikojisezoveSoundcardsettings.KadsepritisneSoundsettingsnaekranue namsepojavitikontrolnipanel,kojisesastojiodtridelaSoundtest,SettingsiSystem. Podeavanjemparametaranaovimdelovima,moeseizvritidetekcijazvunekarte, podesitinjeniparametriteodreditiprioritetzvunekarteusluajudaukompjuteru 24

imamovieodjednezvunekarte. U Soundtest delumoemovidetidetektovanuzvunukartu,tetestiratinjeno funkcionisanjesaALSAsistemomtako to emopokuatida ujemotestzvuktj.test snimak na akustinoj gitari. Ukoliko je zvuna karta detektovana kao na donjoj ilustraciji, bie nam prikazano da je ALSA sistem detektovao zvunu kartu, proizvoaa, kao i modul koji je instaliran u jezgro operativnog sistema. Ovakav grafiki prikaz znatno olakava postupak detekcije zvune karte, te samim tim olakavaiuenicima,poetnicimakorienjekompjuterskihtehnologijasaprimenom umuzici.IzgledprogramaKmixmoedavariraodjednedodrugevrsteGNU/Linuxa zbog eventualnih posebnih promena u toj vrsti GNU/Linuxa ili specifinosti same zvunekarte,alijeveomaslianprikazuuovompriruniku.Program Kmix selako upotrebljavausvimvrstamaGNU/Linuxa. Meutim,kakobismouoptezapoelikorienjeoveaplikacijepotrebnojedase najpre prijavimou sistemsa root nalogom pomou upisivanja root lozinke. Nakon pokretanja Sound detection aplikacije na ekranu e se pojaviti grafiki prikaz prijavljivanjausistemrootlozinkom.Tadatrebadaupiemonaulozinkuisisteme namdozvolitidanastavimosaradom.Istaaplikacijasemoepokrenutiupisivanjem komande:systemconfigsoundcarduterminalu.

ekranprogramazaidentifikacijuzvunekarte

Akoelimodapodesimokojazvunakartaebitipretpostavljenazvunakarta, odnosnoredosledpoprioritetu,akoimamoviezvunihkarti,ondamoemokoristiti deo koji se zove Settings i u njemu podesiti redosled i pretpostavljeni prioritet korienjazvunekarteukompjuteru. 25

prioritetzvunihkartisepodeavauovomekranuakoimamoviezvunihkartiukompjuteru

Udelukojisezove System moemodavidimokojuverzijuALSAsistemana Linuxkoristi,kojuverzijupokretakogprogramaiALSAbiblioteke. Pritiskomna dugme Apply aktiviramo sve unsene promene i na taj nain pripremimo sistem za funkcionisanjesanovimparametrima.

pregledALSAsistema

Neke zvune karte imaju posebno napisane aplikacije za kontrolu svojih funkcija. Tako zvune karte koje su zasnovane na ipu Envy24 imaju posebno napisanuaplikacijuzaupravljanjesvojimfunkcijamakojesezasnivajunatomipu. 26

Ovomaplikacijomsemoepodesitiputanjaaudiosignala,glasnoa,teukljuivanje odnosnoiskljuivanjenjenihpojedinihfunkcija.

kontrolnatablazakonfigurisanjezvunekartezasnovanenaEnvy24ipsetu

Ova aplikacija za kontrolu zvunim kartama zasnovanim na ipu Envy24 omoguavadasedefiniuiparametriotrinesnimanjazvuka,uestalostodabiranja signala, kvalitet snimanja ili sviranja digitalnog signala. Nakon kratkog eksperimentisanja, moese lakodefinisati najei naini korienja zvune karte kakobiseefikasnokoristilaukoli,kunomstudijuiliuprofesionalnimuslovima.

podeavanjeuestalostiodabiranjaukontrolnojtablizvunekarte

UGNU/LinuxuOpenSuSe11.2podeavanjezvunekartesevritako tosepokrene aplikacijazakonfigurisanjesistemakojasezoveYast.UYastunajpreoznaimodeo kojisezoveHardware.

27

prikazekranazapodeavanjehardverauYastu

U ovom delu Yasta odaberemo deo koji se zove Sound i tada Yast izvri detekciju zvunekarteiprikaezvunukartukojujenaao.

prikazdetektovanezvunekarteuYastu

U donjem desnom uglu se nalazi opcija Other koja daje dodatne mogunosti podeavanjazvunekarte.Posebnojevaandeozasviranjetestsnimkakakobismo proverili da zvuna karta radi, ali i za podeavanje volumena delova funkcija ili funkcijacelezvunekarte.

28

podeavanjevolumenapojedinihdelovazvunekarteuYastu

Nakonzavravanja podeavanja volumena,potrebnojepritisnuti OK,anakontoga Finish.Zvunakartajenakonovakvogpodeavanjaspremnazaupotrebu.

UpotrebaprogramaAudacityiRezound
Program Audacity jeslobodanprogramnamenjenzasnimanjeiobraduaudio signala. Ovaj program nije obian program za snimanje audio signala. Njegova arhitektura obezbeuje uspenu intergraciju sa plugin efektima. On moe da prihvata VST efektekaoi LADSPA efekte. Naovajnain Audacity moedaponudi preko dve stotine efekata, filtera, to predstavlja bogat izvor alata za uspeno realizovanjeumetnikogradaieksperimentisanja.UprogramuAudacitymoedase snimineogranienbrojaudiokanala,tedaseunjemupodeavaglasnoa,prisustvo efekata u svakoj traci posebno lako i brzo upravlja trakama, analizira signal ili generiu razliitevrstesignala. U programu Audacity umeniju Generate moemo generisatitonfrekvencije440Hz,sinusnogoblikauodreenomvremenskomtrajanju.

mogunostgenerisanjaraznihsignala

29

Unaemprimerusmoodabralitrajanjeod30sekundisa0.8amplitude.Pritiskomna dugme OK, Audacity e generisati sinusoidu frekvencije 440Hz u trajanju od 30 sekundi. Da bi se ta frekvencija precizno ula, potrebno je da je emitujete preko zvunika koji mogu da emituju tu frekvenciju. Veina zvunika namenjenih za reprodukovanjezvukaizkompjuteramoedareprodukujeovufrekvencijuuspeno.

prikazaudiotrakesagenerisanimsignalom

Nakon generisanja signala, ta frekvencija e biti prikazana u audio traci. U naem primeru smo odabrali da je pretpostavljena vrednost uestalosti odabiranja 44100Hz te da je rezolucija signala 16 bita. Meutim, da bi uspeno uenicima objasniliprirodusinusnogoblikapotrebnojedauveamoprikazgenerisanogsignala. Uveavanje generisanog signala vrimo tako to emo u meniju View odabrati komande Zoom In za uveavanje odnosno Zoom Out za smanjenje prikaza. Isti rezultatimogusepostiipritiskanjemtasteraCtrl+1zauveanjeodnosnoCtrl+3za smanjenjeprikaza. Pomouovogalataumetnicimogulakeshvatitifazuidruge aspektedigitalneobradesignala.

prikazsinusoidnogsignalauprogramuAudacity

Ako elimodapokaemomuziarimaistovremenoosnovnufrekvencijukojasluiza timanjemuzikihinstrumenataod440Hzkaoinekolikodrugihfrekvencijakojesu celobrojniumnociosnovnefrekvencije,tomoemouraditinavrlojednostavannain. ProgramAudacityomoguavavrlolakorealizovanjetakvihaktivnosti.

30

prikazosnovnefrekvencijeinjenihharmonika

Nakon to odaberemo meni Tracks i u njemu odaberemo New audio track Audacity epokazatipraznuaudiotraku. Nakontogaodaberemomeni Generate iu njemuodaberemogenerisanjetonaod440Hzutrajanjuod30sekundi.Nakontogaisti postupakponovimozafrekvencijeod880hz,1320Hzi1760Hz. Audacity epokazati sve generisane frekvencije sinusoidnog oblika jednu ispod druge. Takve prikaze moemouveatipritiskomnatasterCtrl+1paemodobitiprikazkaonagornjojslici, kojiplastinopokazujedvostrukoveebrojevesinusnihoscilacijaujedinicivremena, to e znatno olakati razumevanje prirode sinusnog signala kao i odnos osnovne frekvencijeinjenihcelobrojnihumnoaka(harmonika). Jedan od primera vebanja upotrebe programa Audacity jeste prouavanje ponaanjazvukakodprimenetehniketremolosviranja. Dabismorazumelipomo programa Audacity, kakosepostieefekat tremolo koji muziari praktikuju u sviranju, moemo u programu Audacity odabrati meni Effects iunjemuodabrati Tremolo iprimenitiganaodabranideogenerisangzvuka sinusnog oblika frekvencije od 440Hz (vidi donju sliku). Nakon primene efekta moemodauoimododatneamplitudneoscilacijekojeseustvariprimenjujugudalom ilinadruginainnamuzikiinstrumentkojisviraju.Natajnainumetnicimoguda stvorejasnijuslikuosamomprocesupostizanjaefektatremolokojionikoristeusvom izvoenjumuzikihdelaiprimenitiganaraznevrstezvukova.

31

promenatremoloefektajevrlojednostavnaipogodnazapokazivanje

Koristei program Audacity moemo da izvrimo snimanje digitalnog signala bez prethodnekonverzijeanalognogsignalaudigitalni.Tosemoevritiakosnimamove postojee digitalne zvukove koji se nalaze u kompjuteru. Takav nain snimanja moemoizvritiakoseukompjuteruizvrisintezazvukaiakopostojezvukovikojise nalazeuoblikuodbiraka.Snimanjeputemsintezezvukajeopisanoupoglavljukojese bavisintezomzvuka. Detaljan opis funkcija programa Audacity (koji prevazilazi opseg ovog prirunika)semoekoristitiuraznimdelovimanastave.Audacitysemoekoristitiiu nastaviprogramiranjapotose pluginovi mogupisatiujezikuNyquist,adodatna saznanja o tome mogu se stei kontaktiranjem osobe koja se bavi programom Audacity,kaoiNyquistprogramskimjezikomzaaudioaplikacije,ueemnamailing listi.Snimanjesevrikaoikodsvihdrugihprogramazasnimanjeaudiosignala. Program Rezound jeumnogim segmentima slianprogramu Audacity,ali je njegovgrafikiinterfejspreglednijizaradsajednomaudiodatotekom. Program Rezound nijenamenjenzaistovremeniradsaviekanala.Mogueje otvoriti vie audio datoteka, ali se samo jedna vidi na glavnom ekranu. Rezound takoemoedaprimeniLADSPAefekte,aistotakoimasvojefiltereidrugealate,pa moebitijakopogodanzarealizacijusnimanjaiobradezvuka. Rezoundmoebiti posebnopraktianuzavrnomradunagotovomsnimku(postprodukcija).

32

Rezoundjevrlopraktianzaradsajednomaudiodatotekomnaistomekranu

KompresijaaudiosignalaMP3,OGG,TAU Poetakrazvoja
Prvi pokuaji pravljenja kodeka sa funkcijom da izvre psihoakustiko maskiranje,poduslovomdarezultatbudeveranoriginalu,subilijo1979.g. Manfred reder (Manfred Schroeder) u Nemakoj i M.A. Krejsner (M.A. Krasner) u SAD su nezavisnojedanoddrugogpredloilitakavkodek.Krejsnerjeaknapravioureajkoji jeobavljaotufunkciju,alije,sobziromnatadanjetehnolokeuslove,takavureajbio veomasporzapraktinuupotrebu.Kompanije,univerziteti,instituti,fondacijekojese baveistraivanjemirazvojeminformacionhikomunikacionihtehnologija,aposebno one koje su se bavile komunikacijama i telefonskom industrijom, imalesu poseban interesukreiranjukodeka,kojibiimalisposobnostkompresijeaudiosignalakakobi seomoguilooptimalnoiskoriavanjetelefonskihmrea.KompanijaMotorolajeza svoje ipovezadigitalnuobradusignala(DSPDigitalSignalProcessor)napravila kodek koji se zvao OCF Optimum Coding in the Frequency Domain (Optimalno kodiranjeufrekventnompodruju). OCF kao i skoro svi pokuaji tog tipa se zasnivaju na algoritmima kompresije koji neminovno oteuju audio signal, pa se ne upotrebljavaju u profesionalnim okruenjima snimanja ili obrade audio signala. Dok tehnologija digitalnog snimanja audio signala zasniva svoje napore na istraivanjima koja pokazuju potrebu za ureajimasa toveomrezolucijomiuestalostiodabiranja,tehnikekompresijeaudio signalapokuavajudanaukompromiseidapristanunaoteenjaaudiosignalakako 33

u frekventnom opsegu, tako i u pogledu dinamike, volumena i sl. Zbog tih razloga tehnikekompresijeaudiosignalanemajuirokuupotrebuuklasinojmuzici. MP3kompresija OCF kodek je bio pretea MP3 kompresiji signala. MP3 kompresija audio signalajenastalakaorezultatradaiprouavanjaOCFidrugihmetoda.Istraivaki rad su vodili Dr Karlhajnc Brandenburg (Dr. Karlheinz Brandenburg) iz Fraunhofer drutva za integralna kola (Fraunhofer Society for Integrated Circuits) iz Nemake, kao i drugi saradnici iz Musicama. Poetkom devedesetih godina su postojala dva predloga. Jedan je bio Musicam, a drugi ASPEC (Adaptive Spectral Perceptual Entropy Coding). Musicam tehniku su predloili Philips, CETT i Institut fr RundfunktechnikibivaprihvaenakaoosnovazaISOMPEGLayerIiLayerII,koje slueizaemitovanjeradioprograma.Posebnaradnagrupajeradilanaunapreenjui sredinom devedesetih godina je napravila MP3 MPEG Layer III, format koji je imao isti kvalitet kao i MPEG Layer II, ali veu kompresiju. Karlhajnc Brandenburg je testove za MP3 radio na pesmi Tom's Dinner pevaice Suzanne Vega, jer mu se ta kompozicijainilapogodnomzatestovezakvalitetzvuka.Audiodatotekenakojimaje primenjenaMP3kompresijaimajuunastavkunaziva .mp3. Tajnastavaksudobile 1995.g. iodtadaaudiodatotekesanastavkom.mp3sevrlobrzo ireInternetomi postaju veoma popularne iako analize pokazuju da postoje gubici signala prilikom kompresijeaudiosignala. MPEG1 standard ne daje preciznu tehniku specifikaciju kako se vri MP3 kompresija (kodiranje) pa zato imamo jedan broj softvera koji MP3 kompresiju obavljajutakotodobijuveomarazliiterezultate.Razlogjetonekisoftverskipaketi nevrejednakodobroMP3kompresijuuviiminiim bitrate. (Terminoznaava koliko bita u sekundi audio datoteka zauzima po sekundi). Meutim, MPEG1 standarddajepreciznutehnikuspecifikacijukakosedekodirakodiranadatotekapa senatajnainnajeeiporededekodiranedatotekeiprocesidekodiranja. Onise najeeporedepo bitrate,tekoliinimemorijeiprocesorskogtaktakojezauzimaju tokomsvograda.tojeveibitrate,tj.zauzimanjeprostoranadisku,veijeikvalitet zvuka. Meutim, tojemanji bitrate manjijeikvalitetzvuka. Kodniihveliina bitrate, ujusedodatnesmetnje,kojebitnonaruavajukvalitetaudiodatoteke. Za postizanjeuspenogrezultatajeveomavanokakosevrikodiranje,kakvisunjegovi parametri i kakva je komplesnost audio datoteke koja se kodira. Analiza audio datotekepokazujeda senekideloviaudiodatotekemogulakekomprimovati nego drugipasenekadaiztihrazlogakoristitehnika VBRVarijabilnibitrate (Variable BitRate).PoredVBRtehnikepostojiiCBRKonstantanbitrate(ConstantBitRate). KodVBRTehnikeprogramodreujegde eprimenitiveu,agdemanjukompresiju dokjekodCBRtehnikekompresijasvugdekonstantna.CBRtehnikamoekodistih uslova biti sporija i rezultirati veim datotekama, ali potencijalno sa boljim audio kvalitetom,dokVBRtehnikamoepodistimuslovimarezultiratidatotekamamanje veliine,alimaloloijimaudiokvalitetom. MPEGLayer3standarddefiniebitratevrednostina32,40,48,56,64,80,96, 112,128,144,160,192,224,256i320kbit/ssauestalostimaodabiranjana44.1kHzi 48kHz.Ovdeprimeujemodauestalostiodabiranjaod96kHzi192kHznisuuzete 34

uobzir.KodCDsnimkakojipostandarduimauestalostodabiranjaod44.1kHzi16 bitrezolucijubitrateje1411.2kbit/s.Dakle,akisa320kbit/skompresijajeveaod etiriputa.Sobziromdajeprimetantrendopadanjacenamemorijskogprostoraida je brz Internet sve raireniji svugde u svetu, potreba za MP3 datotekama e se smanjiti. MP3datotekesesastojeodzaglavljaisamihpodataka.UnovijevremeMP3 datotekeimajuitakozvaneID3metapodatkekojiustvariopisijunazivkompozicije, muziki anr,imeautoirailiautorkeidrugeslinepodatke. TeloMP3datotekeu kojem se nalaze audio podaci, sastoji se od okvira sa podacima, koji su nezavisne celine. akakonekiokvirnedostaje,sviranjesamedatoteke esenastaviti. Iakou strukturi datoteke postoje i podaci koji oznaavaju broj svakog okvira i slino, eventualnaispadanjapojedinihokviraneeprekinutisamosviranje .mp3 datoteke. Iakoovaosobenostmoeimatidobrekarakteristike,umetnicitrebadaseupoznajuisa tehnologijamakojeomoguavajuveiintegritetsluanjaodpopularnogMP3formata, aposebnoimajuiuvidudaMP3formatnemoedakomprimujefrekvencijeveeod 15.5kHztobitnosmanjujeprisutnostfrekvencijaiharmonikainstrumenata,kaoto su oboa, francuski rog, truba, inele i slino. MP3 format nema samo oteenja frekventnog opsega, nego i oteenja volumena audio signala pa se dinaminija muzikadelaneujujednakoizraajnokaouoriginalu. MP3 tehnologija je pravno zatiena, pa prilikom korienja te tehnologije potrebnokonsultovatipravnikeuvezipatentnihidrugihprava,jernosiocipatenata estopokreusudskesporoveprotivkompanijaiosobakojipravesoftverezakodiranje bezplaanjaposebnihdabina.Iporedizjaveglavnihnosilacapatenata,Fraunhofer drutvo i kompanija Thomson, da nee traiti plaanje licencnih dabina za programere koji prave slobodan softver za dekodiranje, ljudi koji se bave razvojem slobodnog softvera su napravili alternativne formate i tehnike kompresije audio signala.

OGGstandard
OGGjeotvoreni standardzaslobodan kontejnerformat(containerformat)za multimedijalne datoteke i striming (streaming). Xiph.Org Fondacija (Xiph.Org Foundation)jeorganizacijakojasebavirazvojemiodravanjemOGGstandarda. Internet,slubenistandard,dokumentiRFC3533iRFC3534opisujuOGGstandard protokolod2006.g. OGG format nema u sebi okvire sa podacima kao MP3 nego ima stranice. Svaka stranicapoinjesasvojimbrojemkakobiseznaonjihovredosled.Moepostojativie stranicasarazliitimpodacimauistoj .ogg datotecijer .ogg jeste kontejnerformat. Akojeunutar.oggdatotekeisadrajkodirantehnikomkojapodrazumevaokvire,onda esemerenjevremenavritipookvirimautomdeludatoteke,apodrugomkriterijuu drugom delu datoteke. Takav nain oznaavanja vremenskih pozicija u kontejner datotecisenazivagranula. Dopolovine2007.g.audiodatoteke,kodiraneOGGstandardom,suimale.oggnastavak unazivudatoteke. Xiph.OrgFondacijajeusvojojtehnikojspecifikacijiodsredine 2007.g.zadralanastavak .ogg samozaaudiodatoteke.Datotekesadrugimvrstama 35

kodiranog sadraja kao to je video po novoj tehnikoj specifikaciji imaju nastavak .ogv, audio datoteke .oga, a izvrne datoteke .ogx. OGG otvoreni standard je u kodiranjuaudiodatotekatehnolokisuperiorniji od MP3tehnikeidajeboljeaudio rezultate,tesesvevieupotrebljavaucelomsvetu. Termin kontejner format podrazumeva da unutar same datoteke mogu biti sadraneraznevrstekodiranja.Takoseaudionajeekodira VorbisOgg kodekom, videopomou Theora kodeka,glasputem Speex kodeka. Meutim,sobziromdase radiokontejnerformatumoguejeprihvatitiidrugekodekekojenijepravilaXiph.Org Fondacija. UOGGformatumoesenaiivideodatotekakodirana Dirac kodekom, koji je eksperimentalno napravila britanska medijska korporacija BBC, FLAC za arhivske audio datoteke i visoko kvalitetni audio, Writ i CMML za titlove u video datotekama, Annodex za indeksiranje umreenih medija, OGGUVS za nekomprimovanivideokaoiraznidrugiformatidatoteka. IakoXiph.OrgFondacijanijejo objavilaslubeniformatzametapodatkekao ID3zaMP3,postojinekolikometodaupisivanjametapodataka,asoftverskapodrkaje rairena tako da se metapodaci mogu upisivati. Xiph.Org Fondacija je u duhu slobodnogsoftverapozvalaprogramereizcelogsvetadadoprinesurazvojuslubenog standardazaupisivanjemetapodatakau.oggdatoteke. Audioprogrami AudacityiRezoundmogudaotvaraju,svirajuikodirajuaudio datotekeu.oggformatudokprogramikao tosuKaffeinemogudaotvarajuivideo datotekeu.oggformatu.Programikao tosuAmarok,Banshee,VLC,XMMSislini koji slue samo za sviranje datoteka mogu da sviraju .ogg datoteke. Iako je .ogg mnogomlaiformatodMP3formatanjegovatehnikasuperiornostpomaesveveoj upotrebi u kompresiji, radio i Internet emitovanju audio signala. National Public RadiouSADemitujesvojprogramputemInternetaiu .oggformatu.akipopularni komercijalni programi za prikazivanje multimedijalnog sadraja kao to je Real Player,prihvatioje.ogg,amoguejeinstalirati.oggkodekizaWindowsMediaPlayer, kaoizadruge QuickTime zasnovaneprograme,naprimer iTunes i iMovie. Mnogi komercijalnimediaplejerikoriste.oggkodekusvojimipovima.

TTAkodekjeslobodansoftverukojemseprimenjujetehnika kodiranjakoja zasnivasvojutehnologijunaprognostikimfiltrimasavisokokvalitetnimrezultatima ukompresijiaudiosignala.OvajkodekjenastaouRusijikaonapornaunikaizoblasti matematike i fizike. Glavni programer za razvoj i odravanje ovog kodeka je Aleksanderuri,saInstitutazasolarnuiterestrikufiziku,Rusija. Tehnologija je zasnovana na konceptu koji je prisutan u kompresiji raznih vrsta datoteka kao to su tekstualne, grafike, izvrne datoteke. Naime, kod kompresije tekstualnih,grafikihiizvrnihdatoteka,uodreenojmerisesmanjujeveliinatakve datoteke. Dekompresijom takve datoteke se rekonstituie prvobitna datoteka u potpunostipajeonaidentinasaoriginalnomverzijomteistedatoteke. TTA kodek se za razliku od mnogih drugih kodeka primenjuje na multikanalnim digitalnim audio snimcimai na rezolucijama od 8,16 i24bita. U zavisnostiodvrstemuzike,ovajkodekmoedasmanjiveliinuaudiodatotekena30% 36

TTAKodiranjebezgubitaka

do70%odprvobitneveliine.Koddekodiranjaseurealnomveremenurekonstituie originalnaverzijaaudiodatoteke toznaidaprimenomkodekanijedolodogubitka kvalitetaaudiosignala. Ovaj kodek je prisutan u raznim operativnim sistemima, a kao rezultat je i TAU formatdatotekekojanastajekodiranjemoriginalnog.wavdigitalnogsnimka.

EkransaaudiotrakamazakompresijupomouTTAkodeka

TAUformatpodravametapodatkeuID3formatukaoikodMP3kodeka. Ovakav formatsemoekoristitiuprofesionalnimokruenjima,alinjegovrazvojjouveknijeu celosti zadovoljio profesionalne kriterije u primeni na vokalnu muziku, dok je u instrumentalnojmuzicisposobandaomoguidekodiranojdatotecidabudeidentina originalnojverzijiaudiodatoteke. Proizvoaielektronskihinstrumenatakojiusvojojmemorijiimajuoriginalne snimkeakustinihsintrumenatasupoelidaprimenjujuovajkodekidagaugrauju umemorijusvojihinstrumanata,kaoiunekimprofesionalnimureajimazasnimanje iobraduaudiosignala. Poetkom sedamdesetih godina dvadesetog veka se pojavila potreba da se tadanjisintetizatorimeusobnopovezujuradiomoguavanjakompleksnijihmuzikih zahteva. S obzirom da su tadanji proizvoai imali sopstvena tehnoloka reenja osealasejakapotrebazasaradnjomizmeuproizvoaa kakobiseomoguiloda sintetizatori budu osposobljeni za elektronsku razmenu muzikih informacija. Poetkom osamdesetih godina Dejv Smit (Dave Smith) iz kompanije Sequential Circuits sagrupomkolegazapoinjeradnakomunikacionomprotokolukojitrebada reitajproblem.Onubrzopredlaetehnolokoreenjetogproblemaiproizvoaikao tosuSequentialCircuits,Roland,Yamaha,Oberheim,Korg,BigBriar,Casioidrugi, doprinoserazvojutogreenjakojeje1983.godineratifikovano,definisanoiusvojenpod nazivomMIDI. MIDI je skraenica od Musical Instrument Digital Interface. Kao to i sam naziv kae MIDI je digitalni interfejs koji omoguava komunikaciju izmeu 37

MIDIkomunikacijaizmeudigitalnihmuzikihinstrumenata

elektronskih muzikih instrumenata. Asocijacija proizvoaa MIDI instrumenata MMA(MidiManufacturersAssociation)jeneprofitnainteresnaorganizacijakojaslui kao informativni i koordinativno telo za proizvoae MIDI kompatibilnih instrumenata. MMA se brine o razvoju i definisanju tehnikih specifikacija MIDI protokola.IakojedosadauloenodostanaporauravojuMIDIprotokola,tedodataka odstraneraznihproizvoaaelektronskihmuzikihinstrumenata,osnovuupotrebe MIDIstandardainispecifikacijaGM(GeneralMIDI1.0)standarda. GMstandard Po ovoj specifikaciji GM standarda muziki instrumenti proizvedeni po ovom standardu moraju biti sposobni da zadovoljavaju njene specifikacije bez dodatne intervencijeilikonfigurisanjaodstranekorisnika.PoovojspecifikacijiMIDInijesam zvuknegomuzikeporukekojese aljuizjednogmuzikoginstrumentaudrugiili unutarsamogmuzikoginstrumenta. Instrumenti alju MIDI poruke izmeu sebe, a svaki od njih u sebi ima mikroprocesorkojiteporukeinterpretiraiprosleujeprocesoruilimemorijskom ipu kojiusebiima umemorisanedigitalnosnimljeneiligenerisanezvukove. Porukese aljuserijskibrzinomod31250bitausekundi.Ovabrzinajedobijenatakotojetakt slanjaporukaod1Mhzpodeljenasa32. 1Mhz/32=31250bit/s MIDIkomunikacija MIDIporukesealjuputemMIDIportovakojisu5pinskiDINkonektori.(DIN je skraenica koja oznaava Zavod za standardizaciju u Nemakoj koji je definisao izgledovogkonektora).UvremenastajanjaMIDIstandarda5pinskiDINkonektori su bili veoma raireni u upotrebi za spajanje audio ureaja. Nain upotrebe DIN konektorazaprenosMIDIporukasenekoristepinovi1i3.Pinbr.2jerezervisanza uzemljenje,pinbr.4sluizaprenosMIDIporuka,apinbr.5sluizaprenosstruje jakosti5mA.Konektorisuoznaenioznakama MIDIIN tooznaavakonektorport putemkojegseprimajuposlateporuke,MIDIOUT tooznaavakonektorportputem kojegse aljuMIDIporukeiMIDITHRU tooznaavakonektorportputemkojegse MIDIporukesamoprosleujuusledeiMIDIureajunizu.Toznaidakod MIDI THRUprenosaMIDIporuka,prijemniMIDIureajneizvravaMIDIporukekojeje primioputemMIDITHRUkonektoraporta,ve ihsamoprosleujeunaredniMIDI ureajpovezanunizu. Osnovnu elektronsku sutinu prenosa MIDI poruka izvrava UART ip (UniversalAsynchronousReceiverTransmitter).Ovaj ipprimaialjeporukekojese deavajukao dogaaji (event)tako tonpr.muziarpritisnedirku. UART ipprima bite,jedanpojedanuseriji. PrenosMIDI poruka semoevritiputem serijskog, paralelnogiMIDIporta,aunovijevremetakoeputemUSB,IEEE1394(FireWire)i Ethernetportova.SobziromnabrzinuprotokaMIDIporuka,poeljnojedakablkoji spajadvaMIDIureajanebudeduiod 15m.UkolikoseradioprosleivanjuMIDI porukaizmeudvaMIDIureaja,krozureajkojisenalaziizmeunjih,poeljnoje da nema vie od dva posredna MIDI ureaja, jer moe doi do nepravilnosti i 38

vremenskenepreciznostiuslanjuMIDIporuka. Ovakvesmetnjesemoguposebno izrazitikodprenosasloenijihMIDIporukatj.kodsviranjasloenijihmuzikihdelaili kod upotrebe kablova, konektora i MIDI ureaja koji nisu kvalitetno izraeni ili nemajuzadovoljavajuetehnikeperformansekakobiobavilitakavprenospodataka. Iakopostojepolemikena tu temu,potrebno jeprilikom izradekablova i konektora precizno pratiti tehniku specifikaciju za izradu takvih kablova i konektora kako bismobilisigurnidaeprenosMIDIpodatakabitikvalitetan. MIDIporukesu10bitneporukeodkojihprviiposlednjibitoznaavajupoetak ikrajprenosaMIDIporuke.Odpreostalih8bita,1bit (statusbit)oznaavadaseradi oMIDIkomandiiliargumentuMIDIkomande,aostalih7bitaoznaavasamuMIDI poruku. StartbitStopbit

0110010011

StatusbitMIDIporuka(7bita)

MIDIporukemuzikiaspekti PoGM1.0specifikacijiMIDIporukese aljukroz16kanala,akanalbr.10je rezervisanzaslanjeritmikihporukazazvukoveudaraljkisakojimasekomunicira putemtogkanala.Kanalbr.4jerezervisanzamelodijudokjekanalbr.8rezervisan zaharmoniju.NovijespecifikacijeMIDIprotokolaomoguavajukorienjevieod16 kanala.Svakikanalmoedapristupadrugomzvukuinstrumenta.MIDIureajtreba dabudesposobandasviraistovremenominimum16notazamelodijui8zaudaraljke. MIDImapainstrumenataklasifikujeinstrumenteu16grupaod8instrumenata to ukupnoini128instrumenata.
19 916 1724 2532 3340 4148 4956 5764 Klaviri Kromatskeudaraljke Orgulje Gitare Bas Gudakiinstrumenti Ansambli Limeniduvakiinstrumenti 6572 Duvakiinstrumentisatrskomupisku 7380 Duvakiinstrumentisacevnimusnikom 8188 Sintetizovanizvukovi 8996 Sintetizovanipadzvukovi 97104 Sintetizovaniefekti 105112Etnikitradicionalniinstrumenti 113120Udaraljke 121128Zvuniefekti

MIDI mapa udaraljki se sastoji od spiska 47 udaraljki koji su dodeljeni pojedinim dirkamanaklavijaturi. MapeinstrumenataiudaraljkisuuniverzalnezasveMIDI ureaje tako da je instrument broj 1 akustini koncertni klavir u svim MIDI 39

ureajima, to olakava komunikaciju i upotrebu MIDI ureaja. Savremeni MIDI ureaji mogu da imaju vie stotina instrumenata u svojoj memoriji, ali je osnovna mapa instrumenata uvek ista kako bi se omoguilo osnovno funkcionisanje i komunikacijasadrugimMIDIureajima.MIDIureajmoeistovremenodasviravie notaodjednompasetakoodreujenjegovapolifonija.SavremeniMIDIureajimogu dasviraju64paaki128notaodjednom. UMIDIporukespadajuporukekojeoznaavajupoetakikrajsviranjanekog tona,jainapritiskadirke,glasnoa,odabirinstrumentakojemeseposlatiteporuke, timovanje samog elektronskog instrumenta, vibrato, sostenuto, visina tona, broj kanalakrozkoji eseposlatiporuke isl. MIDIporukemogubiti Start poetak sviranjamuzikesekvence,Stopzaustavljanjesviranjamuzikesekvence,Continue nastavaksviranjamuzikesekvence.Kontrolavremenskepreciznostisviranjanotese obavljatakotoMIDIureajimorajudapoalju24kontrolneporukezavremetrajanja jedneetvrtinenotekakobisepreciznovrilakontrolavremenskepravilnostisviranja. UMIDIporukespadajuitakozvane SystemExclusive poruketojestporukekojesu specifinezasistem.Uovakveporukespadajunaprimerporukekojeseodnosena taktkompozicije,tonalitet,ukupnuglasnou,kaoiporukekojepokrenuMIDIureaj danaspoljanjiureajmemoriezvukovekojisuunjemumemorisani,informiedrugi MIDI ureaj o oznaci identiteta svog proizvoaa, resetovanje MIDI ureaja na fabrikiodreeneparametreisl. MIDIureajmoefunkcionisatiuetirioperativnamoda. OmnionPoly jeoperativnimodukojemMIDIureajprimaMIDIporukena svimkanalima,aliMIDIporukealjesamoprekojednogkanala.UovommoduMIDI ureajmoedaodgovoripolifononaprimljeneMIDIporuke. OmnionMonojeoperativnimodukojemMIDIureajprimaMIDIporukena svimkanalima,alinanjihodogovaramonofono.Ovajmodsekoristikadajepotrebno da jedan MIDI ureaj svira monofono ili kada je potrebno da vie MIDI ureaja unisonosvirajumonofonemuzikesekvence. Omnioff Poly je operativni mod u kojem MIDI ureaj prima MIDI poruke vezane za mapirane instrumente iz osnovnog kanala i dodeljuje ih svim instrumentimapolifono.RazliitiMIDIureajimogudabudukonfigurisanitakoda odgovarajunaMIDIporukedobijeneizrazliitihkanalatakodasvakiureajmoeda budeposebandeouviedelnojkompoziciji.Ovajoperativnimodjeveomafleksibilan, jer pojedini kanali mogu biti ukljueni, odnosno iskljueni prema potrebama kompozicijeiulogaMIDIureaja. OmnioffMulti jeoperativni modu kojem MIDI ureaj,koji usebi ima vie mapiranihinstrumenata,moedaodgovorinaMIDIporukekojedobijaizviekanala. Na poetku definisanja MIDI standarda u ovom modu je MIDI ureaj trebalo da odgovaramonofononaoveporuke,meutimnovijiMIDIureajimogudaodgovaraju polifononaoveporuke.UpraksiseovajmodkoristikodsviranjaMIDIgitara,jerje potrebnodaseomoguidasvaka icatrebadabudesposobnada aljeMIDIporuke krozposebankanal. Od zavisnosti od muzikih potreba, MIDI ureaj se moe na takav nain isprogramiratiidefinisatinjegovoreagovanjenaprimljeneMIDIporuke. 40

MIDIpredstavljanjevisinetona Sobziromna7bitnikarakterMIDIporukeMIDImoedadefinie128visina tona.MIDIopsegvisinetonovazapoinjeuinfrazvunojoktavisa8.17Hz.Koristei GlobalTuning(globalno timanje)MIDIporukumoguejevrititranspozicijuirazne oblike timanjadigitalnogmuzikoginstrumenta.TakojemogueA5 timatina338 Hzilina442Hzumestona440Hz.AsocijacijaproizvoaaMIDIureajaje1992.g. donelaMTS(MIDITuningStandard),kojiomoguavadaseputemSystemExclusive porukavre timanjapopotrebimuziara.NovijiMIDIureajiomoguavajuvrlofinu transpozicijukaoirazneoblike timanja.Takojemogue timatiinstrumentdaima vieod 12tonovapojednoj oktavii omoguiti mikrotonalnevarijacije. Savremena muzikoloka istraivanja pokazuju razne eksperimente savremenih kompozitora u specifinimtimovimaiistraivanjimauoblastimuzikihlestvicaiharmonija. Kompjuterski program Timidity i Rosegarden u GNU/Linux operativnom sistemuomoguavajupraktikovanjeraznihoblikakorienjaMIDIporuka. Program Timidityomoguavarazneoblike timanjapasamimtimmoedasekoristiunastavi teorijemuzikekaoiinformatike.

Rosegarden jeMIDIiaudiosekvencer,programzapisanjenota,odnosnomali muzikistudiokojiomoguavaivrenjekompleksnihmuzikihaktivnosti.Nadesnoj stranigrafikoginterfejsasenalazeporedjaneaudioiMIDItrakekojekreiramo,ana levojstranisenalazedelovikojisluezaodreivanjetipatrake,nazivaipodeavanja raznihMIDIparametara.

RosegardenrazvijenaMIDIiaudioaplikacija

Rosegardenjezasnovannavirtualnimtrakamanakojesesnimailiupisujunote

Rosegarden je razvijena muzika aplikacija koja se i dalje razvija i usavrava. Rosegarden po svojim mogunostima moe da zadovolji komponovanje i skiciranje muzikih dela. Pomou Rosegardena moemo da upisujemo notne znakove, da primamoMIDIsignalizdigitalnogklavirailidrugogkompjutera,da aljemoMIDI signaludigitalniklavirilidrugikompjuter.Filtrizaizvozdatotekanamomoguavaju 41

dadatotekekreiraneu Rosegardenu moemodaizvezemou score formatza Csound, to moe znaajno pospeiti i osmisliti korienje programa Csound i omoguiti kvalitetnijeiuspenijeuenjesintezezvukaiteorijesavremenemuzike.Komandom ExportuFilemenijumoemoizvestikreiranudatotekuuLilypondformat. Lilypond formatjeustvaritekstualniformatkojireimaopisujepartituru. Sobziromdaje Lilypondtekstualnifajl,onmoedaposluiiumetnicimakojinevideilisuslabovidi. VanojenapomenutidajeLilypondizuzetnokvalitetanprogramzapripremanjeaki veoma sloenih partitura za tampu pa prouavanje Lilyponda moe pomoi umetnicimausavladavanjuvetinepripremepartiturezatampu. Naravno,RosegardenmoedaizvezedatotekeiuMIDIformat.Dovoljnojeda seumenijuFileodaberekomandaExport,aodmahzatimseodabereExportMIDIfile i upie naziv MIDI datoteke, odredi njena budua lokacija i sauva na odreenoj lokaciji.

RosegardenmoedaizvezesvojedatotekeiudatotekeMIDIformata

PotoeseRosegardennajviekoristitiuumetnikomraduzapisanjenotaiza MIDIkomunikacijuisinhronizacijusadrugimureajimavanojenapomenutidaje sasvim jednostavno staviti da je pretpostavljena vrednost da se svaka traka automatskiotvaraunotnomeditoru. Notnieditorimasleveidesnestranekolekcijunotnihznakovakojiseodabiru jednostavnim pritiskom levog tastera mia kad se kursor poloi preko odabranog znakaiponovnimkliktanjemlevogtasteramianaeljenommestuutaktu.

42

Bogatakolekcijanotnihznakovauprogramu Rosegardenomoguavapisanjeisloenijih partitura.Uzdodatnoupoznavanje mogunostiprogramaRosegardenuenik moeuspenodauikakopisatinotekoristei personalnikompjuterislobodansoftver.

Akou Settings menijuodaberemo ConfigureRosegarden moemodapodesimo danamseotvorinotnieditor,akodvaputkliknemolevimtasterommianatrakukoju smonapravilitako tosmopostavilikursormianapoetakzonezatrakeipritisnuli levitastermia.

43

moemolakodefinisatipretpostavljeninaineditovanjatraka

Uovomprogramumoemodakombinujemomidiiaudiotrake,dakoristimo LADSPApluginovezanaetrake,koristimoraznesintetizatorpluginove,daihsve kombinujemouaudiomiksetiiMIDImikseti.Ukolikoelimodanekuaudiodatoteku posebnoeditujemomoemouprogramuRosegardendefinisatiimetogprogramaion e se uvek automatski otvoriti ako nam zatreba dodatni rad na toj datoteci. Konceptualnojeprogrampodeljennatrakeisegmente.Jednatrakamoedaimavie segmenata. Svakojtraciisvakomsegmentumoemopopotrebidamenjamonazive kakobismoimalijasnijuslikuomuzikimodnosima. Urednostiloginostdavanja naziva segmentima i trakama jevaandeoorganizacijeradau Rosegardenu.Naziv segmentapromenimotakotoulevomdeluekranaodaberemodeokojisezoveLabeli onda Edit. Uotvorenopoljeeditupiemonazivsegmentaion eseodmahvidetiu desnomdeluekrana.

oznaavanjesegmenataponazivuibojimoedapoboljapreglednostmuzikogdela

Pored raznihnotnihznakovakaoioznakazadinamiku Rosegarden moe da menjaitempopopotrebikorisnika.Zatempomogudaseupisujufiksnevrednosti,ali istotakomoedaseodredizakojevremeetempodapromenisvojuvrednostinakoju vrednostedasepodesi. Ovakva vrsta dinaminosti omoguava realizaciju kompleksnih muzikih zahtevaupromenitempa.

44

promenatempauprogramuRosegarden

U Rosegardenu postoji i MIDI mikseta, koja omoguava da se za svih 16 instrumenataobavljakontrolasviranja.Posebnojevanonapomenutidaovamikseta moedafunkcioniezavieMIDIureajaodjednomtakodanamomoguavakontrolu velikogbrojainstrumenata.

MIDImiksetauRosegardenuomoguavakontroluzavieMIDIureaja

45

Program Rosegarden je napravljen tako da veoma dobro komunicira sa drugim programimapasetakoizvornjegovihzvukovamoeodredititakodaihonuzimaiz drugogsintetizatora.UprimerukojijepokazannadonjojsliciRosegardenjepodeen takodamoedasnimaMIDIinformacijekorienjemMIDIinterfejsaugraenePCI zvunekarte,asviranjezvukovaobavljaputemsintetizatoraodkojeguzimazvukove. Ovakvafleksibilnostomoguavafunkcionisanjeumalomstudiju,alisaobavljanjemi sloenijihzadataka,imajuiuvidudanekiUSBMIDIinterfejsimogudaimajudo128 MIDIkanala.

razninainiizboraizvornogzvukaiMIDIsignaladajuvelikufleksibilnostukorienjuRosegardena

NaprednaupotrebairazvojMIDIstandarda MIDIseupotrebljavaprevashodnouizvoenjuikomponovanjumuzike,alije razvoj MIDI standarda doveo do mogunosti da se putem MIDI poruka upravlja raznim studijskim ureajima, scenskom rasvetom, kompjuterskom animacijom, sinhronizacijomureajazasnimanjezvukaislino. Razvoj MIDI standarda kao i njegova proirenja kao to je na primer XG kompanijeYamahaznaajnoproirujumuzikemogunostiupotrebeovogprotokola. NovijirazvojnitokovidefiniuOSC(TheOpenSoundControl),kojijeprimenjen ukompjuterskimprogramimakaotojeCsound,PureData.Onomoguavarazmenu porukaprekoEthernetkonekcije. SMPTEsinhronizacijaradaureajaiaudiovideosignala SMPTE je skraenica od Society of Motion Picture and Television Engineers. SocietyofMotionPictureandTelevisionEngineersjestrunaorganizacijakojasebavi postavljanjemstandardazaaudio,video,filmskuiTVprodukciju.Kaotosamnaziv nagovetava SMPTE se koristi tamo gde postoji vie ureaja koji moraju da sinhronizujusvojukomunikacijuufilmu,videoprodukciji,audioprodukcijiiraznim vrstamakombinacijaovihmedija. SMPTE iMIDIse estokoristeutesvrhe,alije 46

vanonapomenutidaje SMPTE jedinstvenstandardkojisekoristiusinhronizaciji ureaja.Zamislimosituacijuukojojimamoujednomsnimau8kanalaaudiosignala koji treba da se montira sa video snimkom performansa snimanog sa dvekamere. Video montaa takvog video snimka podrazumeva dva video ureaja sa posebnim monitorimakaoiposebandigitalnisnima. Da bi se precizno sinhronizovao rad sva tri ureaja i da bi se zvuni zapis uklopioupreciznostmontiranogvideosnimkapotrebnojedaseoviureajipoveui razmenjujusinhronizacijskikod.PrepojaveSMPTEkodasinhronizacijaseobavljala takotosusenpr.dvamagnotofonapovezalaspecijalnimkablomiureajem,kojijeiz samognaponakojinapajaureajeizvadiokontrolnizvukfrekvencijeod60Hz(uSAD frekvencijamrenognaponaiznosi60Hz)iondaseonupisivaonaposebandeonatraci injegovasinusoidajesluilazameusobnusinhronizaciju. Takvasinhronizacijase zasnivalanakontroliradamotorakojisuokretalikolutovesatrakamapasutakvi ureajiimaliveomapreciznosinhronizovanubrzinu.Meutim,sinhronizacijabrzine nije dovoljna. Potrebno je sinhronizovati i tane pozicije u ureajima. Na primer, pizzicatosviranjetrebadaimaveomapreciznosinhronizovanvideoizvunizapisjer sekodpizzicatosviranjasvakinedostataktakvesinhronizacijejasnouoavaatakav snimakkvariumetnikidoivljajsnimka. SMPTEkodjedostasloenionusebiimapodatkeosatu,minuti,sekundii okvirusamevideosliketenatajnainvriipreciznopozicioniranjeisinhronizujei premapoziciji. DabiseSMPTEkodpreciznoupotrebioidabinjegovafunkcijabila efikasnaonsezapisujeduceletrake,tesetajzapisnazivaiLTC(LongitudinalTime Code).Meutim,LTCseteeitakodjakosporihbrzinatrake,nemoedaseitakad jetrakazaustavljena.LTCkodseupitujenaaudiodeluvideozapisailakoseprenosi kodsnimanjasajednevideotrakenadrugu. OvajproblemsereavatakotoseupisujeiVITC(VerticalIntervalTimeCode), kojimoeuspenodaseitaikadjetrakapotpunozaustavljena.Pomouovadvakoda mogue je vrlo precizno sinhronizovati brzinu, ali i poziciju. Ako u video montai performansa zvuk inele treba da postavimona pravomesto, onda emopreciznim definisanjempozicijei VITC lakopronaitomestoipreciznopozicioniratitajzvuk premasnimku. Razvoj video industrije i postojanje razliitih standarda za video zapis koji definiubrojokviraslikeusekundijenaveoinenjerekojisudefinisaliSMPTEda omogueprilagoavanjebilokojemprihvaenomvideostandardu. Usledeojtabelisistematinoprikazujemoraznestandardesabrojemokvirau sekundi,primeniitanostiprikazavremena.

47

BrojanjeuHz

Brojokvirausekundi

Tanostprikazavremena

Primena

24 25 29.97 29.97 30 30

24okvira 25okvira 30isputeniokvir* 30neisputeniokvir 30isputeniokvir 30neisputeniokvir

realnovreme realnovreme realnovreme 0.1%spor 0.1%brz realnovreme

Film Standardza evropskuTV NTSCstandardza SADiJapan SADiJapan nijestandard SADiJapan

Da bi se ova tabela potpunije razumela ovde dajemo nekoliko objanjenja. NTSC (NationalTelevisionStandardsCommittee)jeutvrdiozacrnobeluTVuSAD standardod30okvirausekundiimajuiuvidudajefrekvencijanaponaumrei60Hz. Budui da je u evropi frekvencija mrenog napona 50 Hz u Evropi je definisan standardPAL(PhaseAlternateLine)pajeuEvropizakolorTVuzetodatakavvideo zapisima25okvirausekundi. UkolorTVuSADjeuzetodaima29.97okvirau sekundi da bi se obezbedila kompatibilnost kodiranja sa kolor i crnobelim TV ureajima. Akouzmemouobzirraunanjebrojaokviraujednomsatuzastandardod30 okvira po minutu videt emo da u jednom satu imamo 108 000 okvira. Ako isto proraunamosaopcijomod29.97okviraposekundividetemodasvakihsatvremena postajeoiglednarazlikaod108okvira tojeusvakomsluajuprimetnarazlika,koja moe znaajno poremetiti umetniki dojam emitovanja nekog koncerta, pozorine predstave,filma,savremenogumetnikogdelailinekedrugeemisije. 30okvirax60sekundix60minuta> 108000okvira 29.97okvirax60sekundix60minuta> 107892okvira razlika> 108okvira

Da bi se izbegli negativni efekti ove razlike u broju okvira uveden je sistem isputanja okvira (drop frame) pa se u svakoj minuti preskoe prva dva okvira sa izuzecimana00,10,20,30,40i50minuta. Natajnain54putaseizostavepo2 okvira i onda se tano poklope sinhronizacije koda vremena. Filmska industrija redovno koristi 24 okvira po sekundi kao svoj standard. Razvojem savremenih digitalnih ureaja pojednostavljuje se pitanje sinhronizacije mada e TV, filmska, videoidrugasavremenaumetnikaprodukcijajo uvekzahtevatiprimenuSMPTE sinhronizacije. Dabisevrilasinhronizacijasadigitalnimsnimaimaponekadasekoristiitzv. WordClock. WordClock jeveomajaksinhronizacijskisignalpotodigitalnisnima moradafunkcionienabrziniuestalostiodabiranja.Dakle,akosevrisnimanjeili 48

sviranjenauestalostiodabiranja(samplingrate)96000Hzondajepotrebnodaoba ureajaradenatojfrekvenciji.Usvimoblicimasinhronizacijejepotrebnodaseodredi kojiureajjeglavnipremakojemsedrugiureajimorajusinhronizovatiTajureajje Master,adrugiureajisuSlave.Eksperimentisanjemuraznimmoguimscenarijima semoesteiveomavanapraksauradusaovimureajima. MIDITimeCodeiSMPTE MIDITimeCode jetehnolokoreenjezaprilagoavanjekomunikacijeizmeu SMPTEkodakojiesesastojiod80bitnihreiiMIDIsignalakojisesastojiod8bitnih rei.UvideoprodukcijisvakihokviraMIDI aljedvabajtainformacijaopozicijiu okvirima,paondausekundama,minutamaisatima.Takavprocessezavritanou toku trajanja dva okvira, a onda opet kree ispoetka. Na taj nain se vri tana sinhronizacija. Program Rosegarden u svom Settings delu ima mogunost biranja sinhronizacijeputemMidiTimeCode:

ekrankojipokazujepodeavanjeMIDITimeCodekonfiguracijeuRosegardenu

Sintezazvuka
Sintezazvukajetehnolokikompleksnadisciplinaudigitalnomaudiodomenu. Zahvaljujui razvoju tehnologije, znaajnom poveanju procesorske brzine kao i unapreenje softvera, sinteza zvuka vie nije nedostupna svakom korisniku personalnihkompjutera.Razvojniputtehnologijeialgoritamazasintezuzvukajebio teakispor. Prvi eksperimenti sinteze zvuka pomou kompjutera poinju 1957.g. g. u BelovimLaboratorijama(BellLaboratories),SAD. MaksMetjuz(MaxV.Mathews)je sasvojimkolegamadokazaodajemoguasintezazvukakorienjemkompjuteraito uz promene frekvencije i amplitude u vremenu. Prvi program za kompjutersku sintezuzvukajenapisanzaIBM704kompjuter,kojijezauzimaoogromanprostori biokonstruisannaosnovutehnologijevakuumcevi,kojajebilarairenautovreme. DananjikompjuterisuneuporedivojaiodtadanjegIBM704,aslobodniprogrami zasintezuzvukasudostupnisvima.UtovremejeakmiIBM704bionedostianza 49

BellLaboratoriespasuseprvekompjuterskekalkulacijeobjavljaleusedituIBMau graduNjuJorku(NewYorkCity).OnisuestoodlaziliusediteIBMadabiradilina sintezizvuka,azatimsevraaliuBelLaboratorijedabiulirezultatesvograda. Zatusvrhujeposebnokonstruisanavakuumskacevkojajevrilakonverziju digitalnogsignalauzvuk. Tavakuumskacevjebilajedinstvenausvetu,a Bernard Gordon je konstruisao specijalno za taj eksperiment. Music I program koji je generisao jedantrouglasti signal, jednakostranini trougao,a korisnikjemogao da definie visinu tona, talasni oblik i trajanje. Psiholog Njuman Gatman (Newman Guttman) je komponovao jednu kompoziciju koristei program Music I. To je bila monofonaetida,kojujeonnazvao InaSilverScale,kojujenapisao17.maja1957.g. Ve takompozicijapokazujemogunostikompjuterausintezizvuka. Guttman jebio zainteresovan za psihoakustiku i koristio je taj komad kao test kontrasta izmeu hromatskeskalejednakogtaktaipraveintonacije. MaxMathews 1958.g.zavrava MusicIIive tadajebilomogueizabratinekiod16talasnihoblikasmetenihu memoriji. Prvi koncert takve muzike je bio odran 1958.g. u Nju Jorku. Panel diskusijomjenakonkoncertamoderiraoDonKejd(JohnCage),aodmahnakontoga jeGuttmanizveosvojunovukompoziciju PitchVariations uvilipoznatogdirigenta Hermana erhena (HermannScherchen). Herman erhenjeutovremebiopoznat kao dirigent kompozicija Gustava Malera, a njegova vila kao sastajalite eksperimentatoraikonstruktoraposveenihupotrebitehnologijeumuzici. Tehnoloka istraivanja i napredak u programiranju su doveli do formiranja konceptakojisetadanazivao jedininigeneratori (UnitGenerators)iliskraeno UG. UGsuustvarijedinice(filtar,pojaalo,oscilator)kojesumoglebitipovezivanekakobi senjihovomkombinacijomikreiranjemsloenijihsistemamogaodobitikompleksan zvuk. PrviprogramskijezikukojemjeupotrebljentajkonceptjeMusicIII1960.g. Max Mathews i Doan Miler (Joan Miller) su kao autori Music III omoguili da korisnici kreiraju svoje mree jedininih generatora i da relativno lako primene algoritmesintezezvuka.RazvojemtehnikaprogramiranjadolazidorazvojaMusicIV iMusicV,anakonnjihdonizaprogramakojisluezasintezuzvuka. Kompjuterskiprogramizasintezuzvukamogusepodelitiutrigrupe: programizasintezuzvukasagrafikiminterfejsom programskijezicizasintezu grafikiinterfejsizajezikezasintezu Csound jeslobodansoftveri u svetuje poznat kao jedanod najsavremenijih programazasintezuzvuka.Csoundjeustvariprogramskijezikzasintezuzvukakoji sintetizuje zvuk tako to ga generie iz dve tekstualne datoteke. Kao u svakom muzikomdelumoradapostojiinstrumentipartitura. Csound sintetizujezvukiz jednedatotekekojaimaekstenziju.orc odnosno orchestra (orkestar)idrugekojaima ekstenziju .sco odnosno score (note, partitura). Csound nema sam po sebi grafiki interfejs, ali zato postoje programi Cecilia i Blue koji su grafiki interfejsi za korienje Csounda.Njihovgrafikiinterfejsvrigrafikopredstavljanjeoperacijai organizacije procedura i komandi odnosno konfigurisanja parametara za Csound. Csound semoekoristitiipomoukomandnelinijeipokretanjemkomandeobaviti 50

sintetizovanje zvuka. Algoritmi svih poznatih sinteza zvuka se nalaze u samom Csound programu, a pomou njega je mogue praviti viekanalne zvukove kao i omoguitipunuinterakcijusaMIDIureajima. KaotosamoimekaeprogramCsoundjezasnovannaCprogramskomjeziku, aistotakopostojeslobodnisoftverizasintezuzvukakojisuzasnovanina Common Lisp jezikuisluezasintezuzvuka. Sobziromdajeprogram Csound jednavrsta programskogjezikamoeposluitikodprogramiranjasloenihumetnikihdela.

ProgramBluesvojimgrafikiminterfejsomolakavakorienjeprogramaCsound. Program ZynAddSubFx jeprimerprogramakojiimagrafikiinterfejs. Ovaj programjeveomarairenuupotrebiuokruenjimagdesekoristislobodansoftver. PomouprogramaZynAddSubFxmogudaseveomaopsenoprikaunainiaditivnei subtraktivne sinteze zvuka. Upoznavanjem ovih sinteza zvuka umetnici mogu da shvate nastajanje zvuka orgulja i slinih instrumenata te da na taj nain obogate razumevanjetihinstrumenataidausvojimumetnikimdelimakoristejedinstvene zvukovekojesuonisamikreirali.

51

DeoprogramaZynAddSubFXkojiprikazujeaditivnusintezu

U svim sluajevima, od samih poetaka sinteze zvuka pa do danas, korisnik unosi paramatre i kombinacije modula koji primenjuju razliite naine sinteze, a kompjuter generie niz digitalnih informacija koje se pretvaraju u zvuk tako to programgeneriedatotekupoizborukorisnikailisepresluavanjerezultatasinteze obavljadirektnoprekozvunekarteinjenogkonvertera,digitalnogsignalauanalogni. Wavetablesinteza Zvune karte su esto imale u sebi ugraene male procesore za obavljanje wavetablesintezezvukapajetakowavetablesintezabilajakopopularna. Wavetable sinteza je jo uvek prisutna u mnogim klavijaturama koje u svojoj memoriji imaju parametre za razne vrste instrumenata koji se generiu wavetable sintezom. Ako zamislimo mogunost da kompjuter kalkulie vrednosti odbiraka talasnog oblika i alje ih prema konverteru iz digitalnog oblika u analogni onda moemo govoriti o sintezizvuka ipretvaranjuparametara prema matematikom modeluuzvuk. Jo efikasnijatehnikabimogladasezasnivanatomedakompjuterkalkulieparametre zajednuperiodunekogzvukaidateparametreumemorieutabelukojunazivamo wavetable. Kod sinteze kompjuterski program kontinuirano pregledava tu tabelu i aljeihpremazvunojkartikojatakavdigitalnisignalpretvarauanalognisignalkoji moemodaujemoprekopojaalaizvunika.

52

Slikaprikazujetabeluod24vrednostigdepolje0utabeliimavrednost0,apolje6utabeliimavrednost1. Poloajod024pokazujulokacijevrednostiutabelitalasnihrednosti.

Aditivnasinteza Aditivna sinteza je klasa nekoliko tehnika sinteza zvuka koja je prisutna u raznim vrstama orgulja, a posebno je prisutna u veoma popularnim Hammond orguljama. Osnovaaditivnesintezesezasnivana vrlojednostavnomprincipu. Razliite frekvencijeseslaujednanadruguitakosedobijajuvieslojnizvukovikojisesastoje od vie frekvencija. Kvalitet zvuka e se odrediti paljivim izborom i eksperimentisanjemsaraliitimtipovimafrekvencija.Krozeksperimetisanjeuradu saaditivnomsintezomlako eseuoitiraznepsihoakustikekarakteristikepojedinih frekvencijainjihovihodnosa. Akonpr.definiemotrajanjefrekvencijeod350Hz20 sekundiiistovremenostavimofrekvencijuod358Hzuoit emopojavuoscilacijakao da je tremolo ili vibrato umesto dva kontinuirana zvuka. Tako ljudsko uho opaa istovremenosviranjedvazvukakojiimajuveomabliskefrekvencije.

PrikazHamondorgulja.SviranjemprekoMIDIklavijatureseovimprogramomsintetizujezvuk
Hammondorgulja

53

Istorijski gledano, aditivna sinteza potie jo iz srednjeg veka. Registri u cevnimorguljamasuimalifunkcijupreusmeravanjavazduhanaskupineodnekoliko cevirazliitogpromerakojesuistovremenosvirale. Natajnainsusekombinacije definisanihzvukovaslagalijedanprekodrugogikreiralizvukovedodavanjem tojeu osnovikoncepcijeaditivnesinteze.Savremenaupotrebaaditivnesintezesezasnivana Furijeovomteoremukojitvrdidasesvakisloenitalasnioblikmoeopisatipomou sumeviejednostavnihtalasnihoblika. Teoretskigledanoanalizomzvukadolazimo donjegovihsastavnihkomponenti,aaditivnasintezabiidealnogovorei,trebaloda omoguirekonstitucijutogzvuka.Tonijeuveklako,sobziromdanekizvukoviimaju veomaspecifineosobinekojenijelakoanaliziratipanirekonstituisati.Usavremenoj muzicisuaditivnusintezuunekolikokompozicijakoristilisavremenikompozitorikao tosuCahill,1897.,Douglas1968.teStockhausen. T. Cahill je svoj dinovski elektronski instrument kojeg je pravio krajem 19. veka i poetkom 20. veka zasnovao na aditivnoj sintezi. Njegov instrument Telharmonium je bio teak nekoliko tona i mogao je da prenese zvuk telefonskim linijamauvrloudaljenamesta, tojepreteadananjegemitovanjamuzikeputem Internetaidrugihtipovakompjuterskihmrea(streaming). Meutim,aditivnasintezaseneiscrpljujesamoslaganjemnekolikofrekvencija negosemoguslagatiiharmonici.(Pojamharmonikkaocelobrojniumnoakosnovne frekvencije jeprviput upotrebioSauver1701.g.) Naistinainkao toseaditivna sintezamoevritidodavanjemfrekvencija,harmonika, moesevritiidodavanje faza ili drugih komponenti zvuka. ak se neki oblici granularne sinteze mogu se nazvatiaditivnomsintezomkadasegranulezvukaslaujednanadrugu.

uprogramuZynAddSubFXsemogudefinisatilisteglasovaizasvakiglasdefinisatiparametrii takovritiaditivnasinteza

Uz vebanje i eksperimentisanje sa programom ZynAddSubFX se moe shvatiti principradaaditivnesintezeisintetizovatiraznizvukovi.Dabiseuspenoupotrebila ova sinteza potrebno je stei iskustvo u eksperimentisanju te razviti analitiko sluanjezvuka. Ovajaspektjeposebnonaglaenkodaditivnesinteze,buduidaje njenakoncpecijazasnovananasintezikomponentizvuka,kojesamezasebenemoraju da imaju umetniku vrednost. Razvoj analitikog sluanja moe doprineti boljim opaajnimsposobnostimaumetnikauprocesuopaanjanijansivarijacijazvuka,toe imbitiodvelikepomoiuumetnikomizrazuiprodukcijinjihovihsnimaka. 54

slikaprikazujedeoelektronskeemeTelharmoniumasapoetka20.veka.Obratitepanjunafunkcionalniopis komponentizaslaganjeraznihfrekvencija

55

Sintezaodbircimazvuka Sinteza odbircima zvuka se zasniva na tehnikama stvaranja kompleksnijih zvukovakaoinjihovihsviranjapomousnimljenihodbirakazvukakojinemorajubiti zvukovi instrumenata niti zvukovi nastali kalkulacijom parametara zvuka (faza, amplituda,frekvencijaisl.) Vanojenapomenutidaovajpojamodbirak imadrugo znaenjeodznaenjakodkonverzijeanalognogsignalaudigitalniidigitalnogsignala uanalogni.Kodovevrstesintezezvukaodbirakmoebitisnimljenizvukutrajanju odnekolikosekundiiliakmnogodue.Dakle,zarazlikuodwavetablesintezeuovoj sintezi se pretrauju mnogo vei delovi snimljenog zvuka. Ovaj nain sinteze je prevashodno povezan u smislu svog nastanka, za kompozitore koji su koristili pronalazak magnetne trake za snimanje u svom umetnikom radu. Pol Hindemit (Paul Hindemith), Darius Milhaud, Enst Toch su eksperimentisali sa trakama razliitihbrzinaipromenamazvukakojesutimputemnastale.Utovreme Pjerafer (Pierre Schaeffer) osniva studio za konkretnu muziku,teoniPjerAnri(PierreHenry)poinjuda snimajutakozvanu konkretnumuziku. Konkretna muzika podrazumeva korienje zvukova koji su snimljenimikrofonom.SlikalevoprikazujePierre Schaeffera 1953.g. za ureajem koji je pretea dananjihsemplera.Pritiuidirkejedneoktavei varijabilnimmotorimakojiokreutrakunakojuje snimljen zvuk na taj nain sviraju zvuk koji je snimljennamagnetofonskutraku. Takvamuzika podrazumeva direktnu intervenciju na zvune objektekakosetadanazivajuzvukovi,tenotacija pomoudirkijedneoktavevrise podrazumeva grafikooblikovanje umesto klasine transpozicijasnimljenogodbirkazvuka. notacije. Ideja prisustva magnetofonske trake u PierreSchaeffer1953.g. komponovanjuiizvoenjumuzikogdelaostajeprisutnasvedosedamdesetihgodina 20.vekakadajekonstruisaninstrumentMellotron,kojisesviraopomoutrakena kojoj je bio snimljen zvuk. U digitalnom domenu se radi o digitalno snimljenom zvuku koji se uva u memoriji digitalnog instrumenta. Takav instrument se zove sempler. Savremeni personalni kompjuteri koriste programe koji se ponaaju kao sempleri.Meutim,poredestetikihpromenaupoimanjumuzike,tehnolokiaspekti ovakvogsviranjasudoneliznaajnepromeneuproizvodnjiinstrumenatapaistudijske opreme, a posebno korienja zvukova snimljenih mikrofonom u filmu, TV, multimedijalnimumetnikimdelimaisl. Sutinaovesintezesesastojiukreiranjusegmentazvukakojiesekoristitikao instrument, nainima transponovanja tog zvuka te upravljanje memorijom samog ureajakojivrisviranjetakvogzvuka. Segmentzvukasesviratako toseonoblikujenatajnaindamoeduedase svira,adaseneujeprekidusamomsnimku.Dabisepostigaotakavrezultatkoristi setehnikaloopingitonadvanaina.Prvijenaindaseodabrudelovinapoetkui nakrajusamogsnimka,zatimseonipodesetakodasenakrajusnimkakoddueg pritiskanjadirkeautomatskipreenapoetakistogsnimkakaodaseradioistom 56

zvuku koji se due uje. Druga tehnika se zove bidirectional looping i ona podrazumevadasenakrajusviranjasegmentazvukatajistisegmentsviraunazaddo poetka. Transpozicijasnimljenihzvukovasevrikorienjemdvemetode: 1.) promenom uestalosti odabiranja kod konverzije digitalnog signala u analogni u samom ureaju (sempleru). Sputanje, odnosno podizanje menja visinu tona,aliiduinutrajanjanekogzvuka. 2.)promenombrojaodbirakausamomuzorkuzvuka. Obetehnikesezasnivajunapromenamavremenatrajanjauzorkazvuka,alione ne podrazumevaju promenu spektra zvuka. Ubrzavanje sviranja zvuka u drugoj metodiserealizujetako tosenpr.svakidrugiodbirakpreskoiipotosezvukbre odsvira on zvui kao da je vii ton. U drugoj metodi uestalost odbiranja kod konverzijedigitalnogsignalauanalognijekonstantna. Postupakpreskakanjanekih odbiraka se zove decimacija. Ponekad se za isti postupak koristi termin downsampling.Obrnutpostupakoddownsamplingjeupsampling.Kodupsampling postupka se umee odreeni broj odbiraka izmeu postojeih. Postupak umetanja novihodbirakasezoveinterpolacija. Metoda1imetoda2imajurazliitepostupkedabipostigleisticilj.Kodprve metodesepoveavauestalostodabiranjakodkonverzijedigitalnogsignalauanalogni dabisedobioviiton,doksekoddrugemetode,interpolacijom,tojestpoveavanjem brojaodbiraka,sniavaton. Za ovu vrstu rada su potrebne veoma precizne kalkulacije kao bi se dobio precizanrezultat. Upravljanje memorijom u semplerima se obavlja tako da se najee radi kompresijapodatakailiredukcijapodataka.Obetehnikekompresijairedukcijaimaju ujnaosiromaenjasamogzvuka.Savremenirazvojinformacionihtehnologijajedoveo doznaajnoboljihibrihmemorijskihjedinicapaseovetehnikesvemanjekoriste. Ipak, duina i rezolucija mikrofonom snimljenog zvuka moe znaajno uticati na upravljanjememorijompogotovokodskromnihiogranienihmemorijskihresursa. Sviranjekorienjemovakvihodbirakazvukasemoevritinadvanaina: Vieslojnoslaganjeovakvihodbirakaukompozicijekojesesastojeodovakvih odbirakanajeeuzupotreburaznihtehnikatransformacijezvukailidrugihoblika sinteze. SviranjeputemMIDIklavijaturetako toseodredidacelaklavijaturailinjeni delovi zone upravljaju pojedinim odbircima zvuka. Na taj nain se sviranjem klavijaturevritranspozicijaodbirakapremagoreopisanimmetodama. U GNU/Linux operativnom sistemu postoji nekoliko softverskih paketa koji omoguavajuprimenuovogtipasintezezvuka. Onisezasnivajunatomedaseneki odbirakzvukaeditujeisauvauformatupovoljnomzaupotrebu.Nainkorienjaje mogu uzupotrebuprogramakako tojeAudacityukojemseodbircimoguvieslojno slagatipoeljikompozitorailiseovakvizvukovimogusviratiputemMIDIklavijature. UkolikonijepriruciMIDIklavijaturamoesekoristitivirtualnaMIDIklavijaturaili semoenapisatipartiturauprogramukaotojeRosegardenipodesitidaontenote dodeljujeodbircimazvukovakojesmoodabrali. 57

Neki od tih programa oponaaju poznati vlasniki program Gigasampler. Npr. program Gigedit omoguava modifikovanje datoteka napravljenih u programu GigasamplerilinapravljenihzaprogramGigasampler.VeomapogodanzaradjeJava Classic grafikiinterfejsza LinuxSampler,kojidajedovoljnoosobinadasezameni upotrebaGigasampleraslobodnimsoftverom.

DeografikoginterfejsaJSClassiczaLinuxSampler

Nekadasuodbircizvukovadefinisanikaotzv. soundfontovi. Soundfontovi su digitalni snimci raznih zvukova ili muzikih instrumenata definisanih tako da se mogu koristiti kao MIDI banka instrumenata po MIDI specifikaciji to omoguava korienjeuprogramimakaotojeRosegarden. Neke zvunekarte imajuu svojoj memoriji soundfontoveiliimajuobezbeen prazanmemorijskiprostorzadodatnesoundfontove. Rosegarden imamogunostda postojeesoundfontoveubaciutajslobodanmemorijskiprostoridase soundfontovi koristekaoinstrumentiizvukovipoMIDIspecifikaciji.UkonfiguracijiRosegardenase moepodesitidaseprilikompokretanjaRosegardenaizvriitajpostupak.Uspenost ovog postupka ovisi o tehnikim specifikacijama kartice i njenim raspoloivim memorijskimresursima.

58

Rosegardenimamogunostubacivanjasoundfontovauzvunukartuprilikompokretanjaprograma

Akounaemkompjuteruimamozvunukartukojausebinemaumemorisane zvukovepoMIDIspecifikacijiondajepotrebnodaomoguimodaprogramukojem elimo da komponujemo nau kompoziciju ima pristup zvukovima po MIDI specifikaciji kako bi se te note mogle uti. To moemo da uradimo tako to emo omoguitiprogramu Rosegarden dapristupitimzvukovimakoji eprethodnobitiu sintetizatoruQsynth.Dakle,Qsynthjeaplikacijakojanamomoguavadaotvorineki soundfontidaiznjegasintetiezvuk,aJackdanamomoguidasetajzvukmoeuti pomounjemudodeljenihnotaizprogramaRosegarden. PotrebnojedanajprepokrenemoprogramQsynth,kojijeustvarigrafikiinterfejsza programFluidsynthkojiobavljafunkcijesintezezvuka.

UpotrebasoundfontovauprogramuRosegarden

QsynthjegrafikiinterfejszaFluidSynthsintetizator

Pokretanjem programa Qsynth otvaraju se dva prozora. Jedan prikazuje grafikiinterfejszaQsynth,adrugiprikazujeQsynthterminalukojemnasinformie o svojim aktivnostima. Upoznavanje poruka moe poboljati spoznaju o funkcionisanjuovogsistema. 59

prikazekranakojinasinformieoradusistema

Po pokretanju programa Qsynth potrebno je pritisnuti dugme Setup kako bi odabralisoundfontkojiQsynthtrebadauita.PritiskomnadugmeSetupotvarasedeo programa koji slui za fino podeavanje funkcija programa. Poto planiramo da Qsynth dobijesignaltj.noteiz Rosegardena kaoMIDIsignalpotrebnojedakaona donjojsliciomoguimoprijemMIDIsignalaizRosegardena.

definisanjeMIDIkonekcije

60

odabirsoundfontovauprogramuQsynth

Nakon toga je potrebno da odaberemo soundfont koji elimo da se uita u Qsynth. Tomoemodauinimotako toodaberemostranu Soundfont unutar Setup dela i pritiskom na dugme Open odaberemo soundfont u direktorijumu gde se taj soundfont nalazi kako bi Qsynth mogao da ga uita. Soundfontovi najee imaju nastavak.SF2unazivudatoteke. Potosusoundfontoviponekadkomprimovaniuarhivesanastavkom sfark u nazivudatoteke,potrebnojedaimamoprogramsfarxtc,kojinamomoguavadaseta arhiva dekomprimuje i da iz nje moemo u Qsynth da uitamo datoteke sa nastavkom.SF2unastavkuimenadatoteke.Dekomprimovanjeizsfarkarhivesevri tako tosepokreneterminalaplikacijaikomandomcddoemoudirektorijumgdese nalaze.sfarkarhiva.Nakontogaupiemokomandu: sfarkxtcnazivnaesfarkarhive.sfark i pritisnemo taster Enter. Nakon toga e se u terminalu pokrenuti izvravanje programasfarkxtciarhivaebitiraspakovana,asoundfontovispremnizaupotrebu. NakonuitavanjasoundfontovapritiskomnadugmeOK,Qsynth enampredloitida restartujemo njegov pokretaki deo to treba da prihvatimo kako bi se uitani soundfontovi aktivirali i Qsynth postao spreman za upotrebu. Kao to vidimo pokretaki deo pripada programu Fluidsynth dok je Qsynth grafiki interfejs za Fluidsynth.Vano je imati na umu da je mogue da doe do malih prekida u trenutnomaudioiMIDIsignaluzavremeponovnogpokretanjaFluidsynthprograma. Trajanjeponovnogpokretanjazavisiodsnagevaegkompjutera,aliuvektrajekratko. 61

restartovanjeQsynthradiuitavanjasoundfontova

Nakonovogpostupkamoemodapokrenemo Rosegarden,kojijerazvijentako dazadovoljavaMIDIiaudiopotrebevelikogbrojaumetnika. Rosegarden jepravljen tako da se u njemu mogu pisati ak jako sloene partiture, vriti snimanje MIDI signalaizMIDIklavijatureilidigitalnogklavira. Rosegardenmoedasnimaiaudio signaltedasesamimtimeomoguiprilinokompleksnokorienjeprogramakaoda seradiojakoskupommuzikomstudiju. Sobziromda Rosegarden moedasauva svoje datoteke u raznim formatima omoguena je kompatibilnost sa drugim aplikacijama u GNU/Linuxu, kao i u drugim operativnim sistemima. Korienjem Rosegardenadajemogunostumetnicimadaprouavajutradicionalne,aliisavremene formemuzikekompozicije. Grafiki interfejs Rosegardena je veoma slian grafikom interfejsu drugih programatogtipapasenjimelakoupravljate esvikojisuimaliprilikedakoriste druge sline programe veoma e brzo nauiti da savladaju funkcije programa Rosegarden. Ukoliko se dobro savladaju funkcije programa Rosegarden i Jack umetnici verovatno nee imati potrebe da koriste posebne komercijalne aplikacije. Ukolikobuduimalitakvihpotrebalako esesnaiunovimokolnostimasobziromna slinostgrafikoginterfejsaikomandi. Jednaodprednostiprograma Rosegarden jeutome tojenjegovkodotvoreni tojemogueucelostiprevestinjegovinterfejsnasrpskijezikilidrugimaternjijezik etnikih skupina to bi dodatno olakalo umetniku saradnju u multikulturalnom kontekstu.

62

grafikiinterfjesRosegardenapodseanapoznateprogramezaMIDIiaudio

Da bi u naem sluaju Rosegarden mogao da poalje note Qsynth programu potrebnojedapokrenemo qjackctl programidapravilnopoveemoputanjesignala izmeu aktivnih programa. Pokretanjem programa qjackctl na ekranu e nam se pojavitigrafikiinterfejszakontroluprogramaJack.

qjackctlgrafikiinterfejszaJack

Nakon pritiska na dugme Patchbay pojavie nam se prozor na kojem e se pokazatitrenutnoaktivniprogramikaoizvunekarteilieventualnoeksterniMIDI ureaji.Unaemsluajuimamozvunukartu AudiophileiaktivneprogrameQsynth, Rosegarden,FluidsynthkaoiprenosaudiosignalaprekoALSAPCMputanjekojomse prenosiaudiosignalizQsynthiFluidsynthprogramauzvunukartunanjenizlazni deokakobiseuoaudiosignal. Najkrainainpovezivanjaputanjasignalaizmeuaktivnihprogramasepostietako toemopritisnutidugmeNewitadaenamqjackctlpredloitidasampoveeaktivne programepremamoguemnainupovezivanjatihprograma.

kreiranjekonekcijaanosnovutrenutnopokrenutihaplikacija

63

AkopritisnemodugmeYesunaemsluajueJackpovezatiaktivneprogramekaona donjojslici:

kreiranekonekcijenaosnovutrenutnoaktivnihaplikacija

Nakon ovakvog povezivanja svih programa, moi emoda u Rosegardenu napiemo nekoliko nota, a kad pritisnemo dugme za sviranje uemo kako Rosegarden u povezanostisadrugimprogramimasviranapisanenote.

primernapisanihnotauprogramuRosegarden

U naem primeru, Rosegarden alje MIDI informacije programu Fluidsynth kojegsmopodesiliikontrolisalipomounjegovoggrafikoginterfejsa Qsynth. MIDI informacijesesastojeodinformacijakojedefiniuvisinutona,klju,tempo,trajanje note, tip instrumenta kao i drugih informacija koje definiemo u naem notnom zapisu. Program Fluidsynth jetenotedodeliosegmentimasoundfontapremaMIDI porukamaiodsviraoihpoinformacijamadobijenihod Rosegardena. Signal kojije generisanuFluidsynthujeposlatprekoALSAuPCMOut,deozvunekartekojialje takavsignalpremaizlaznomdeluzvunekartekakobiseon uoprekopojaalai 64

zvunika.DabiseistenotesnimileuprogramuAudacitypotrebnojedaseobaveneke konfiguracijskepredradnjesamogprogramaAudacity. Naime,programAudacitytrebadaprepoznazvukkojistvaraQsynth,generisanpreko MIDIinformacija,kaozvukkojitrebadasnimi.Tosepostiepodeavanjemizvora ulaznogaudiosignalaumenijuEdit/Preferences.

ekranzapodeavanjeparametarauprogramuAudacitydajevelikemogunostipodeavanja

U delu koji se odnosi na snimanje (Recording) u padajuem meniju treba podesitidajeizvorsignalazasnimanjeJACKAudioConnectionKit:qsynth.Ovdeje vanonapomenutidajeprogram Audacity ukomunikacijisa JACKom pretpostavio mogueizvoreulaznogaudiosignalazasnimanjeisamimizboromtogsignalasmo omoguili da program Audacity primi taj signal i snimi ga. Dakle, iako je sistem kompleksannjegovointeligentnomeusobnopovezivanjeiprepoznavanjeomoguava daupravljanjesistemombuderelativnojednostavno.

65

programAudacityprihvataaudiosignalizQsynthakojisegeneriezahvaljujuiveziizmeu RosegardenaiQsyntha

Ako elimo da pratimo kako se izvrava snimanje, prozore oba programa moemopodesititakodaonizajednoprekrivajuekrannanaemkompjuteru(kaona slici).Crvenodugmezasnimanjeugornjemlevomdeluekranaprograma Audacity emopritisnutiparsekundiprepristiskanjadugmeta Play uprogramu Rosegarden, kako bismo imali dovoljno vremena da sviranje kompozicije krene kad je program Audacityveufazisnimanja.Natajnainemoizbeisluajnoizostavljanjeprvenote nae kompozicije. Snimljeni audio signal u Audacity moemo naknadno snimiti na audioCD. Subtraktivnasinteza Subtraktivna sinteza je tehnika sinteze zvuka zasnovana na upotrebi filtera kakobisepromenioizvornizvuk. Ukolikojeizvornizvukspektralnobogatondase upotrebom filtra mogu dobiti veoma raznoliki zvuni rezultati. Filtar je ureaj ili kompjuterskiprogramkojiomoguavanajrazliitijeoperacije.Filtriobinodelujutako daoniizvremalivremenskipomakkojiuzrokujekanjenje kopijeulaznogsignalau filtariondagakombinujusanepromenjenimulaznimsignalom.Ovefiltreskraeno zovemo FIR. Filtri mogu da funkcioniu i tako tovrevremenski pomakizlaznog signalaikombinujugasaulaznimsignalom.OvefiltreskraenozovemoIIR. U subtraktivnoj sintezi je karakteristino da FIR i IIR filtri ne rezultuju sumiranjem(+)signal,anegooduzimanjem subtrakcijom ()signala. Uobasluaja rezultatjenovitalasnioblikdrugaijegspektra.

66

Filtreuosnovidelimouetirigrupe: lowpasslowpassjefiltarkojiproputafrekvencijenieodzadatefrekvencije highpass highpass je filtar koji proputa i vie frekvencije od zadate frekvencije bandpass filtar koji proputa zadati frekventni opseg (band) dok druge frekventne opsegeneproputakrozsebe bandreject(notch)odreenifrekventniopsegneproputadokdrugefrekventne opsegeproputakrozsebe estosuupotrebipogotovoumiksetamatzv. shelvingfiltri kojiustvarinisu tehnikiposebnifiltri.Highshelvingfilterdelujekaolowpassfiltarkadasepodesida odseca visoke frekvencije, dok low shelving filtar deluje kao highpass filtar, kad je podeendaodsecaniskefrekvencije. Dok lowpass i highpass filtrifunkcioniutako tosezadafrekvencijenaosnovukojeonideluju, bandpass i bandreject filtrideluju tako to se zada centralna frekvencija oko koje se nalazi frekventni opseg koji oni filtriraju. Za bandpass i bandreject filtrejekarakteristian Qfaktor. Qfaktor odreuje irinu opsegadelovanjaovihfiltra.Qfaktorseizraunavasledeomformulom:

Q=fcentralna/(fispodkojeseodsecafiznadkojeseodseca)
Dakle, ako u bandpass filtru centralna frekvencija 2000Hz, a filtar odseca frekvencijeispod2200Hzifrfekvencjieiznad1800HzondaQfaktorizraunavamo ovako:

Q=2200/(22001800)=5
Grafiki ekvilajzeri uvek imaju konstantan fabriki odreen Q faktor dok parametriki ekvilajzeri imaju promenljiv Q faktor. Neki kompjuterski programi omoguavajudaseQfaktormenjauvremenskomintervalu toomoguavadodatnu fleksibilnost. Kodparametrikihekvilajzerakorisnikmoesamdaodredicentralnu frekvenciju, Q faktor i gain za svaki frekventni opseg. Pored Q faktora, vaan parametarje gain,kojioznaavaiznossmanjivanjailipojaavnjaprisutnostinekog frekventnog opsega. Prilikom rukovanja gainom potrebno je obratiti panju da ne doedoaudioizoblienjausledpreteranogprisustvanekihfrekventnihopsega. UGNU/Linuxoperativnomsistemupostojivelikakolekcija(LADSPA)odpreko 300raznihefekataifiltrakojisemoguveomauspenokoristitiunastaviinformatike jersemoguodmahprimenitinanekizvuk.Ovifiltriiefektisupluginovizaprograme Audacity,Rezound, Ardour pa se mogu direktno primenjivati na audio snimke. U kolekcijiefekataifiltara LADSPAkaoiumenijuFilteruprogramuRezoundimamo dovoljno filtarazaefikasnunastavuoovojsintezikaoifiltrimainjihovomnainu funkcionisanja. U programu Audacity u meniju Effect postoji komanda Equalization koja aktivira grafiki ekvilajzer sa nizom dodatnih mogunosti i poreenja raznih frekventnih krivulja. Eksperimentisanjem ovim ekvilajzerom i paljivim presluavanjemdobijenihrezulatauenici enauitioprirodizvukaifrekvencija,ali eistotakosteivetinuanalitikogsluanja. Analitikosluanjejeneophodnozaumetnikumuzikuprodukciju,kojamoe 67

umetnicimaznaajnopomoiuprofesionalnojsavremenojumetnikojprodukciji.

primergrafikogekvilajzerauprogramuAudacity

Uprogramu Audacity seu Help menijunalazialatkakojasluizafleksibilno pravljenjeprikazaekranasamogprogramaAudacityiraznihaktivnostiunjemutoje sa metodolokog stanovita veoma vana alatka i moe biti korisna u pravljenju podsetnika,vebiiraznihvrstaedukativnihuputstavazaumetnikiprodukcijskitim.

alatkazapravljenjeraznihprikazaekranauprogramuAudacity

Primenasubtraktivnesintezesemoeuspenoizvritikorienjemprograma ZynAddSubFX.Pomouovogprogramasemoedefinisativelikibrojfiltaraiprimeniti ihnapostojeizvukkakobisedobilipromenjenizvukovi.Moguejeodabrativrstu 68

filtarateihnaraznenainekoristitiuztranspoziciju,posebneobliketimanjaislino. Eksperimetisanje sa raznim parametrima moe rezultirati originalnim umetnikim reenjimaijedinstvenimkreativnimumetnikimiskustvom.

ekranzakontroluparametarasubtraktivnesintezezvuka

Dobijenizvukovisemogudodatnopodeavatizarazneoblikelestvicaidasena tajnainupotrebljavajuuraznimmuzikimoblicima.Korisnikmoesamdadefinie svojelestviceidaprouavaponaanjeraznihzvukovaulestvicama.

prikazekranazadefinisanjeiupravljanjelestvicama

69

Ukoliko korisnici programa nemaju pri ruci MIDI klavijaturu, program ZynAddSubFXsadriusebimaluvirtualnuklavijaturupomoukojesemogusvirati sintetizovanizvukovizatestiranjekvalitetadobijenihrezultatausubtraktivnojsintezi zvuka.

virtualnaMIDIklavijaturaunutarprogramaZynAddSubFX

Ukoliko elimo da praktikujemo sintezu zvuka na nain kako se to radilo prilikomprvihpokuajasintezezvuka,potrebnojedaaktiviramoJackkaoiaplikaciju za sintezu zvuka. U naem primeru emo pokrenuti aplikaciju Bristol 2600, koja pokazuje izgled nekadanjeg analognog sintetizatora ARP2600. Ovakva aplikacija moeposluitiurazumevanjuprocesasintezezvukaiplastinodoaratipovezanost raznihfunkcionalnihmodulasintetizatorainjihovuticajusintezizvuka.

Oponaanjeanalognihsintetizatorazvuka

ARP2600jelegendarnianalognisintetizator

Na kompjuter sa USB MIDI interfejsom ili zvunom kartom sa MIDI interfejsom moemoprikljuitiMIDIklavijaturukojesunadananjemtrituveomajeftine.Kako bismodobijenezvukovemoglidaodsviramomoemodaprikljuimoMIDIklavijaturu ilidakoristimovirtualnuklavijaturutj.aplikacijuvkeyboard.Aktiviranjemaplikacije vkeyboardnaekranunamsepojavljujeklavijaturakaonadonjojslici: 70

vkeyboardjemalavirtualnaMIDIklavijatura

Pritiskanjem dirki na toj klavijaturi oponaamo postojanje druge MIDI klavijature pomoukojesviramosintetizovanezvukoveradiproverekvalitetadobijenihzvukova. Za bolje definisanje i shvatanje naina povezivanja i funkcionisanja Jack aplikacije, potrebno je iskoristiti mogunost Jack aplikacije da ona sama napravi snimak postojeih aktivnih aplikacija i prema tome predloi emu spajanja tih aplikacija.Kadpokrenemoqjackctlondanamsenaekranupojavigrafikikontrolni interfejsJackaplikacije.

grafikiinterfejskontrolnetablezaJack

KadpritisnemodugmePatchbaynaJackupojavit enamsesledeiekrankoji enamotvoritmogunostpovezivanjaaktivnihaplikacijakaoiaktivnihzvunihkarti unaemkompjuteru.Akopritisnemonadugme New uprikazuaktivnihprogramai zvunih karti pojavie nam se ekran koji nas pita elimo li da Jack za nas kreira predloakkonekcijanaosnovutrenutnoaktivnihaplikacijaizvunihkarti.

mogunostkreiranjavezauJackupomoutrenutnootvorenihprograma

Pritiskom nadugme Yes, Jack izvri automatskoi optimalnopovezivanje i u naem sluaju prikae ih kao na donjoj slici. Na ovaj nain se utedi vreme, a istovremenoseomoguavaefikasnosturaduiumetnicimakojinisuvetiuupotrebi savremenihinformacionihtehnologija.

71

prikazuspostavljenihkonekcijaizmeuaplikacija

U naem sluaju vidimo da su aktivne aplikacije vkeyboard, Bristol kao i MaudiophilezvunakartakojaaudiosignalsviraprekoALSApcmkonekcije.Moemo popotrebidodavatidodatnekonekcijepomoudugmetaAdd,menjatinjihovedefinicije saEdit,menjatinjihovredosledsaUpiDownteihuklanjatipomoutasteraRemove. Ukolikove imamoprethodnoumemorisanekonekcijemoemoihpokrenutiodabirom nakonpritiskanadugmeLoad.

Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija doveo je do potrebe mobilnosti i poveane razmene podataka te do potrebe unapreenja tehnologije za pravljenje medija za uvanje podataka. Emil Berliner osniva poznate kompanije DojeGramofon(DeutscheGrammophon)je1887.g.pronaaonainkakodaseaudio podacisnimenavinilnidiskkojisekoristiodugo, akidodanas,kaomedijzaaudio podatke. Utovreme,Berlinerjemogaotodauradisam,bez angaovanjavelikih istraivakih centara i znaajnog finansijskog uea velikih kompanija. Meutim, kreiranjekompaktdiskajezahtevalosaradnjuvelikogtimastrunjaka,dostavremena inovcakakobisestvorilatakvatehnologija.Postojalisunaporizakreiranjemtakvog medijajo mnogoprestvaranjakompaktdiska.Jo je1957.godine,ItalijanRubijani (Rubbiani) na Meunarodnom salonu tehnike (Salone Internazionale della Tecnica) predstavio primitivnu verziju video diska, a 1964.godine, istraivaka grupa kompanije3M,prikazalajeverzijuvideodiskakojajemogladasadrivideozapis. StrunjaciuistraivakimlaboratorijamakompanijaSonyiPhilipssuudruili svojaznanjaisredstvanebilizajednikidolidostvaranjamedijanakojijemogue uzpomooptikihtehnologijaupisivativelikukoliinupodataka.

SnimanjedatotekanaCDiDVD KakojenastaoCD

72

G.Bowhuis,G.KrameriK.CompaanizkompanijenPhilips razgovarajuoaspektimaoptikogsnimanja(arhivakompanijePhilips)

Jo poetkom sedamdesetih godina kad su uinjeni prvi napori u artikulisanju tehnologije i preferiranju laserske tehnologije kao naina upisivanja podataka, strunjaciizPhilipsasuubeivaliupravukompanijedaeproizvodnjakompaktdiska bitiisplativa. Moralisudapodseajumenadmentnakomercijalniuspehkompakt kasete,idabieventualnikompaktdisktakoemogaobitiuspean.Uvremedoksu strunjaciPhilipsapraviliprototipoveCDplejerakompanijeAEGTelefunkeniJVCsu imalislineprojekte.Philipsseipakodluujedaorganizujekonferencijuza tampui predstavlja prototip CD plejera i digitalni zvuk svirajui ubertovu Nezavrenu simfoniju. NakonslineprezentacijeuJapanu,1979.godin,kompanijaSonysepridruuje Philipsuunaporimaiistraivanjaseubrzavaju,atehnolokinapredakudefinisanju kompakt diska je sve vei. Ubrzo se definie nain upisivanja podataka na disk, dimenzijediska. Posebnazanimljivostjedasuseodluilidanadiskmorastati74 minutamuzikekakobinajdueizvoenjeBetovenoveDevetesimfonijemoglodastane najedankompaktdisk. Veliki oboavalac Betovenovih kompozicija, Norio Ohga, potpredsednik kompanije Sony, zahtevao je da CD mora imati promer od 12 cm, kako bi bilo prilagoenoduiniizvoenjaBetovenoveDevetesimfonije,tejetakvaodlukaidoneta. Strunjaci kompanije Philips i Sony su tehniku specifikaciju za kompakt disk CD napisaliudokumentukojisezoveCrvenaknjiga(RedBook)kojijedobioimepoboji koricadokumenta.NakontogaPhilipsiSonyodvojenoradenaproizvodnjiCDplejera. Philips u potpunoj tajnosti konstruie svoj CD plejer, a 1981.godine Herbert von KarajanbivaprvaosobaizvanPhilipsakojojjedozvoljenodasluakompaktdisku prostorijamaPhilipsa.1982.godinesenatritupojavljujeprviaudioCDsanaslovom The VisitorsgrupeABBA.Prvagrupakojaprodajemilionkompaktdiskovanatritu jegrupaDireStraitssasvojimalbumomBrothersinArms. AudioCDiCDRzasnimanjepodatakasudosadaimaliogromnuprodajutako da je do sada proizvedeno preko 200 milijardi medija to je potvrdilo oekivanja strunjaka kompanija Philips i Sony za vreme planiranja proizvodnje kompakt diskova.

73

CD je primarno zamiljen kao nosa audio signala. Strunjaci Philipsa i kompanijeSonysuudokumentuCrvenaknjigadefinisalidaCDimaprenikod12cm, debljinuod1.2mmiteineoko16grama. CDjeobinosainjenodpolikarbonata,a sainjen je od vie slojeva. Sloj za snimanje je obino sainjen od cijanina, ftalocijanina iliod azo supstance. Tankislojaluminijumajenanesennapovrinu kakobisepovealarefleksivnostkompaktdiskaitimeomoguilolakefunkcionisanje lasera.Prekotogslojajenanesenzatitislojlakakakobisesamipodacizatitiliod otisakaprstijuiogrebotina.Kompaktdiskovisaazoiftalocijaninslojevimasumanje osetljivi na izlaganje svetlosti. Savremeni CD pisai i itai automatski se podese premavrstisupstancekojasenalazinakompaktdiskuikalibriunainupisivanja podataka. PremaCrvenojknjiziaudiopodaciseupisujunaCDsauestalostiodabiranjaod 44.1kHzirezolucijomod16bita.NaCDsemoeupisivatistereoaudiosnimakkaoi etverokanalniaudiosnimak. Mono snimaksemoeupisivatisamokaodvokanalni snimakukojemsuobakanalaidentina.Upisivanje etverokanalnogaudiosignala nijezaiveloupraksikorienjakompaktdiska.NaaudioCDpocrvenojknjizimoe stati199snimaka(tracks).ProirenjemCrveneknjigebilojedozvoljenodase,osim audiosignala na audiokompakt disku osposobi mestoi zatekstkoji opisuje naziv albuma,imeumetnikaisl. PotosupodacinaaudiokompaktdiskupoCrvenojknjizipodeljeniu okvire (frames),vremeseraunauminutama,sekundamaiokvirimamm:ss:ff. Uestalost odabiranja na kompakt disku je nastala kao rezultat reavanja problemaprenosaaudiopodatakadostudijskogsnimaa,iakojeuosnovibio Nyquisti Shannon teorem. Naime, pomou posebnog ureaja zvanog PCM adapter digitalni audiopodacisakompaktdiskasukonvertovaniuanalognioblikkojisemogao uvati navideokaseti.Potojtehnologijisemoglosnimititriodbirkapokanaluadiosnimka na video kaseti. Meutim, NTSC video snimak je imao 59.94 iskoristiva polja po sekundi,asvakopoljejeimalo245linijapopolju.Sdrugestrane,PALsistemjeimao 50poljausvakojsekundi,a294linijepopolju.PredlogkompanijeSonyjebiodase raunapoPALsistemu tojePhilipsusvojionakondebate. Naime,PALsistemje zahtevaosnimanjesa16bitrezolucijomdokjePhilipskoristio14bitrezoluciju.Kako jePhilipsuspeodaobezbedi16bitrezoluciju,tako tojenasvoje14bitkonvertere dodao4Xoversampling,prihvatiojepredlograunanjakojijepredloilakompanija Sony. NTSC PAL 245X59.94X3=44055.9 294X50X3=44100

Tehnikipodaci

Takavsistemraunanjajerezultiraoikonanomodlukomdaprenikkompakt diskabude12cm. Postojeverzijeod8cmkojesluezasnimanjesinglova,kaoitzv. vizitkartadimenzijekojesluezakraeprezentacioneaudiosnimkeilipodatke.

74

Dimenzijaucm 12 8 "vizitkarta"

Kapacitetaudiosignala 7480min 2124min ~6min

Kapacitetpodataka 650703MB 185210MB ~55MB

poreenjefizikihveliinaikapacitetapojedinihvrstakompaktdiskmedija

Kompakt disk se vrti po unutranjem preniku brzinom od 500 okretaja po minutidoksepovanjskomorenikuvrti200okretajauminuti.Ovajnaindefinisanja brzine se odvija po principu konstantne linearne brzine (Constant Linear Velocity CLV). Kod ovakvog naina definisanja brzine snimanja podataka na kompakt disk snimaimakonstantnubrzinusnimanja. Ukolikosekodsnimanjakoristiprincipzonskekonstantnelinearnebrzine(Zone ConstantLinearVelocityZCLV)ondaCDpisa delikompaktdisknazoneiusvakoj zoniprimenjujeprogresivnoveubrzinusnimanja. Princip snimanja korienjem delimine konstantne ugaone brzine (Partial ConstantAngularVelocityPCAV)podrazumevadaCDsnima progresivnopoveava brzinu,odunutranjegprenikakompaktdiskakavanjskomprenikukompaktdiska do odreene brzine, a onda prestaje sa ubrzanjem i do kraja snimanja ostaje pri konstantnojbrzini. Kodsnimanjakorienjemkonstantneugaonebrzine(ConstantAngularVelocity CAV)CDsnima vrtikompaktdiskkonstantnombrzinom,aliprogresivnopoveava brzinu od unutranjeg prenika kompakt diska prema vanjskom preniku kompakt diska. Jedinicamerenjabrzine oznaavabrzinuupisivanjaod1Xtj.153600bajtau sekundi u CDROM reimu dok ta brzina u audio reimu iznosi 176000 bajta u sekundi.KadkaemodanekiCDpisaimabrzinuod24Xtoznaidaonmoedapie 24putajedininubrzinu.SavremeniCDpisaimogudapiubrzinomod52X.

Audio CD je definisan tehnikom specifikacijom u Crvenoj knjizi prema tehnikimspecifikacijamakojesuprethodnonavedeneuovompoglavlju. CDROMjedefinisan1985.g.iopisanjeuutojknjizi(YellowBook). CDROMprvenstvenosluizaupispodatakakojinisuaudiosignalzapresluavanjeu CDplejerima. Najmanjajedinicazaupisivanjepodatakasezoveokvir(frame)ionasadri24 bajta.PodacinaCDROMusuorganizovaniuokvireisektore.SvakiCDROMsektor sadri98okviratojeukupno2352bajta.NajeesekoristetrivrsteCDROMoblika iakosesadanajviekoristiCDRkaoposebanoblik. CDROMMode1 senajviekoristizasnimanjepodataka.Pospecifikacijiu Crvenojknjizi 2352bajtausvakomsektoruimajusledeinainkorienja:12bajta sadri informaciju o sinhronizaciji, 4 bajta su podaci u zaglavlju, 2048 bajta za korisnikovepodatkei288bajtazakorekcijegreakaidetekciju. 75

Vrstekompaktdiskova

Deozadetekcijusluizaspreavanjeoteenjapodatakatomoeimatiposebno loeposlediceakosutipodaciizvrniprogrami tomoedovestidonefunkcionisanja programa. CDROMMode2Form1sekoristiozapodatke,alisevienekoristi. CDROM Mode 2 Form 2 se koristio za podatke gde su mogue tolerancije greaka. U takve podatke spadaju audio i video podaci. Kod ove vrste CDROMa podaciusektorusedelena12bajtainformacijaosinhronizaciji,4bajtainformacijao zaglavljui2336bajtakorisnikovihpodataka.Mode2obezbeuje14%vieprostoraza korisnikovepodatkeodMode1jerizostavljapodatkekojisetiukorekcijegreaka. TipianprimerkorienjaovogtipaCDROMajeVideoCD. CDRjedefinisan1990.g.iopisanjeuNaranastojknjizi(OrangeBook).CDR prvenstvenosluizasnimanjepodatakakojinisuaudiosignalzapresluavanjeu audioCDplejerima. CD+G jeposebnavrstaaudioCDkojaimausebiisnimljengrafikifajlkoji nekadaopisujenaprimergrafikidizajnkutijekompaktdiskaislino. CD+EGjeposebnavrstaaudioCDkojausebiimaproirenugrafiku(extended graphicEG).Dosadajesnimljenovrlomaloovihkompaktdiskova. SACD Super Audio CD je posebna vrsta audio kompakt diska kojeg su kompanijePhilips iSonydefinisale2000.g. SACD jeimaoprvenstvenunamenuda obezbedi bolji audio zapis od audio kompakt diska definisanog Crvenom knjigom. JednaodnjegovihnamenajedabudekonkurentaudioDVD,aliSACDjo uveknije zaivionatrituinematakoestuupotrebukaotoseoekivalo. Video CD VCD je standard opisan u Beloj knjizi (White Book), kojeg su definisalekompanijePhilips,Sony,JVCiMatsushita.VCDjenamenjensnimajuvideo signala sa namerom da bude bolji od VHS signala. VCD je planiran da se ita posebnimVCDplejerima.VCDmogudaitajuinovijiDVDplejerikaoinekekonzole zavideoigrice. SuperVideo CD SVCD jestandard koji definiesnimanjevideo signala na obiankompkatdiskmedij.OnimanamenudazamenivideonaDVDmedijuidaima boljetehnikekarakteristikeodVCD. Naobiankompaktdiskmedijmoedastane 60100mninutavideosignalasnimanoguSVCDformatu. tojevideosnimakdui kvalitetjeslabiji.SobziromnapojeftinjenjeDVDmedijaSVCDnijejozaiveoinije urairenojupotrebi. Foto CD (Photo CD) je sistem snimanja na kompakt disk kojeg je definisala kompanija Kodak isluizasnimanjedigitalnihfotografija. FotoCDjedefinisan 1992.g.,atehnikaspecifikacijajeopisanauBeknjizi(BeigeBook). CDza slike (PictureCD)jejoejedanstandardkojegjepostavila kompanija Kodak.Naovajkompaktdiskfotografijerezolucije1024X1536pikselaujpegformatu susnimljenesafilma. CDiInteraktivniCD(CDinteractive)jestandardkojegjedefinisalkompanija PhilipsuZelenojknjizi(GreenBook).Onneprikazujedeokompaktdiskaukojemje snimljensoftverkojiomoguavainteraktivnost. EnhancedCDpoboljanCD jestandardkojegjo nazivaju CDExtrailiCD pluszasnimanjeaudiopodatakakaoidrugihpodatakanaistikompkatdisk. 76

RecordableAudioCDjemedijkojiizgledapotpunoistokaoiobiankompakt disk,alijenamenjenprvenstvenozasnimanjeaudiosignala.Ovakavkompaktdiska nemanasebioznakuCDRnegoAudioCD. MultispeedCDR jenapravljensaidejomkojaomoguavadasenajednom delukompaktdiskamoglosnimatijednombrzinom,anadrugomdelukompaktdiska drugombrzinom. Ovajnainjestvorenkakobiseomoguilodasesnimanjeobavlja portablureajimakojisenapajajuputembaterijepaimjepotrebnamanjapotronja elektrineenergijedabisnimnalinamanjojbrzini,adasedrugideokompaktdiska snimipopotrebiureajemkojiimamogunostvelikebrzinesnimanja. CDRWCDPiibrii(CDReadWrite)jekompaktdisknakojemjemoguevie putasnimatiipisatipodatke. Najedanmedijsemoedo1000putapisatiibrisati podaci.Ovakvimedijiimajusloenijufizikustrukturuifunkcijuslojevapasumalo skupljijerseunekimslojevimakoristepraveleguremetalaumestoslojevaplastinih materijala. CD RW sledi specifikaciju standarda Naranaste knjige. Na CD RW medije se mogu upisivati podaci manjom brzinom nego na CD R medije. U najboljemsluajuCDRWmogusnimatibrzinomdo32Xmadaseestokoristibrzina od24X. MetodesnimanjanaCDiCDRW MountRainier jenainsnimanjapodatakanaCDRWkadasepodacibriu automatskikadsedrugipodaciprevukunanjega(draganddrop).Ovaspecifikacija jedefinisana2001.g.ijouveknijeutakoirokojupotrebi. DAO Disk odjednom (Disk At Once) je metod snimanja kada se uzastopno snimaju podaci u uvodno podruje (Leadin Area), programsko podruje (Program Area)iizvodnopodruje(LeadOutArea).Kadsezavrisnimanjenemogusedodatno upisivatidrugipodaci.DAOsemoesnimatisamonapotpunopraznommediju. SAO Sesija odjednom (Session At Once) je metod u kojem se uvodno, programskoiizvodnopodrujeupisuju,aliseprvasesijanezatvarainaovakavmedij semoedodatnoupisivatinovasesijauviesesijskomsnimanju(multisession). TAO Traka odjednom (Track At Once) je metod snimanja kada se laser ukljuuje i iskljuuje nakon svake trake snimanja audio signala i tom prilikom se obino definie razmak od dve sekunde izmeu svake trake. Neki kompjuterski programi za snimanje mogu da definiu razliite pauze izmeu traka kod TAO snimanja. PaketnosnimanjeUDFpacketrecordingjenainsnimanjakadaseprethodno formatizovaniCDmedijkoristikao vrstidisk. UkolikoseizbriupodacinaCDR medijutajprostorsenemoeponovokoristiti.Ovatehnnologijasenajviekoristilau upotrebiCDRWmedija,kojaposvojojprirodiomoguavaveufleksibilnostbrisanjai upisivanja. Na kraju svakog snimanja podataka na kompakt disk medij se obino vre fiksacija(fixation)ilifinalizacija(finalization). Fiksacija je metod koji se koristi kod viesesijskog snimanja. Fiksacija zakljuujesesijuiupisujejeuuvodnopodruje(tabelasadraja).Ovimpostupkomse 77

zavravasamojednasesija,aliseostavljamounostdasedodatnesesijeupisujuna kompaktdisk. Finalizacija je metod koji se koristi kad je potrebno u potpunosti zatvoriti kompaktdisk.Finalizacijomsekompaktdiskpotpunozatvarainakonfinalizacijenije moguedodatnosnimanje. TrajnostCDRiCDRWmedijajeupoetkubilaprocenjivanado100godinapod normalnimodnosimatemperatureiprosenevlanosti.Meutim,novijaistraivanja supokazaladasavremenijiproizvoaimedijaproizvodeCDRiCDRWmedijeija trajnostprinormalnojtemperaturiiprosenojvlanostineprelazi24meseca. Zbog togakompaktdiskovivienisupogodanmedijzatrajnouvanjepodataka. Sistemidatotekanakompaktdisku Na kompakt disk medije se podaci mogu snimati u obliku raznih sistema datotekakaotosuISO9660,HFS,Jolietidrugi. HFSHijerarhijskisistemdatoteka(HierarchicalFileSystem)jesistemkojegje najpre koristila kompanija Apple za snimanje na CD. Ovaj sistem je dobio svoje proirenje pa se nakon toga zvao HFSPlus. Zbog kompatibilnosti sa korienjem kompaktdiskovanadrugimoperativnimsistemimaovajsistemsemanjekoristi.Ute svrhesesveviekoristiHibridniCDkojiimausebiosobineISO9660i HFSPlus.HFS PlussistemjeprevazienuskorijimverzijamaMacOSoperativogsistema.Ponekadse naziv Hibridni disk koristi zakompakt diskovena kojima suupisane aplikacijeza korienje Interneta, a jedan deo diska je prazan pa se na njega odmah upisuju prevuenipodacisaInterneta. ISO13490sistemimaistespecifikacijekaoISO9660,alijedodatamogunostza snimanjeuviesesija. ElToritojesistemkojijedobioimeporestoranuElToritouKalifornijigdejeza vreme veere definisan standard. Ovaj sistem dodaje specifikacije koje odreuju potrebneuslovedabiseoperativnisistemmogaopodignutisaCDa,odnosnoDVDa, bez prethodnog podizanja operativnog sistema sa vrstog diska. Ovaj standard su definisali strunjaci iz kompanija IBM i Phoenix Technologies u januaru 1995.g. NakondefinisanjatogstandardakompjuteriusvomBIOSuimajumogunostbiranja naina da se operativni sistem podigne i sa CDa odnosno DVDa. Ovaj sistem je rairen u tzv. Live CD verzijama GNU/Linuxa, koje se podiu zahvaljujui tom standardu. (LiveCDseuglavnominstalirajuuRAMkompjuteraumestona vrsti disk. Live CD standard upotrebljavaju i neke slobodne varijante BSD operativnog sistemakaoiPlan9.) Rock Ridge omoguava proirenje za ISO 9660 tako to omoguava da se sauvajuprivilegijedozvoleukarakteristikamadatotekaidirektorija. RockRidge omoguavaduenazivedatotekauASCIIobliku. Joliet omoguava due nazive datoteka i direktorija, kao i mogunost da se unazivukoristeslovniznakovipoUTF8kodnomrasporeduukljuujuiinelatinine slovneznakove. UDFUniverzalnidiskformat(UniversalDiskFormat)jesistemdatotekakoji jeprimenaISO/IEC13346standarda.Ovajsistemjekreirala OSTA(OpticalStorage 78

TechnologyAssociation)inapravljenjesanameromdapotpunozameniISO9660.Prvi put je definisan 1995.g. i tokom godina se razvijao. U poetku je sluio za paket upisivanje podataka u kojem je prethodno formatizovani kompakt disk sluio kao vrstidisk. Danasse UDF sveviekoristizasnimanjepodatakanaDVD,jerjejo prilikomprvogusvajanjastandaradbioprihvaenodstraneDVDkonzorcijuma,koji gajeprihvatiozaDVDvideoformat.DVDvideodiskoviimajutzv. UDFMost(UDF Bridge) format koji omoguava da seISO9660 i UDFistovremeno itajuna istom mediju. KompanijaPhilipsjeizdalaslobodansoftverkojisluizaproverudalineki medijpodleeUDFspecifikaciji. ISO 9660 je najei oblik snimanja podataka u obliku tzv. disk slika (disk image). Pre postojanja ISO 9660, podaci su se najee snimali na razne naine. Kompanija Sun Microsystems je koristila UNIX UFS sistem za svoje CDove. KompanijaSiliconGraphicsjezakreiranjeinstalacionihdiskovaoperativnogsistema IRIXkoristilaEFSsistem,dokjekompanijaApplekoristilaHFSPlussistem. Uto vremenijebilouniverzalnih,opteprihvaenihstandardazasnimanjepodatakana kompaktdisk.SistemHighSierrajenakonnekolikorevizijabioprihvaenidobioime ISO9660:1988. ISO9660jedatotekakojausebiimaceledirektorijeidatotekepajenaneki nainslikatihdirektorijaidatoteka.Onaimanastavk.isonakrajunazivadatoteke. Ovaj sistem je mogao da ima hijerarhiju od 8 poddirektorija za svaki direktorij, a nazividatotekasumoglidaimajuosamslovnihznakovasanastavkomodtrislova. Ovajnainnazivanjasezbogtogajozove8.3sistem.Prvih32768bajtanadiskuse nekoristikakobiseostavioprostorzaeventualnepodatkeodrugomsistemudatoteka kao tojenpr. HFSPlus kaokodhibridnogdiska. Nakonovogprostoranalazese podacikojiopisujudalijenekizapisdatotekailidirektorij,veliinipodataka,nazivi datotekaidirektorijaisl.ISO9660jeimaoodreenaproirenjakakobisedozvolili duinazividatotekaisl.Ipak,ISO9660nedozvoljavadanazivdatotekeilidirektorija nepoinjetakom,daunazivudatotekenemoebitivieodjednetake,doknazivi direktorijanemoguimatitakuunazivu. ProgramizasnimanjepodatakanaCDi DVD estoautomatskipromenenazivedirektorijaidatotekakakobizadovoljiliISO 9660specifikacije.Nivo3proirenjeISO9660specifikacijeomoguavadasesnimei datotekeveeod4GB. Ukoliko .iso slika ima u sebi vie od 65535 direktorija operativni sistem GNU/Linux eihsve itatidok eoperativnisistemWindowsXPimatiproblemau itanjuonihdirektorijakojisunakon65535.direktorija. ISO 9660 se veoma esto koristi u GNU/Linux operativnom sistemu za distribuciju programa kao i GNU/Linux distribucija. Zbog toga u GNU/Linux operativnom sistemu postojei programi za kreiranjei upravljanje .iso datotekama. ProgramizasnimanjepodatakanaCDiDVDkao tojeK3Bimajumogunostdase samo kreira .iso datoteka bez snimanja na CD ili DVD. Postoje i programi za kreiranje.isodatotekakojiradeuterminalukaotojemkisofs. Komandom mkisofsotestslika.iso/home/petar/informatika

79

datoteke iz direktorija /home/petar/informatika kopiramo i kreiramo datoteku .iso slikukojasezovetestlika.isokojumoemosnimitinaCDiliDVD. ISO9660:1999 jeproireni ISO9660 paomoguavaduenazivedatoteka,vie od osam poddirektorija po direktoriju. Ovo proirenje je doneseno kako bi se omoguilamodernijaupotrebaISO9660sistemadatoteka. UpotrebaprogramaISOMaster Program ISO Master je grafiki interfejs za programe koji slue kreiranju i modifkovanja .iso datotekama. Pomou ovog programa moemo lako kreirati .iso datoteke,unjihdodatiilibrisatiiznjihdatotekeidirektorije. Veomavanojeda pomouovogprogramamoemoupostojee.isoslikedodatizapiszabootkakobise CD ili DVD sa takvom .iso datotekom mogao podii bez prethodnog podizanja operativnogsistemanavrstomdisku. Ovaj program se moe praktino i uspeno koristiti za manje modifikacije postojeih .iso datotekama na kojima se nalaze Live CD audio distribucije i u njih dodatidirektorijisaraznimsadrajimaisl. Natajnainnajednomkompaktdisku umetnikimaoperativnisistemsaprogramimakaoivebekojetrebadaobavikakobi uvebao korienje samog operativnog sistema i aplikacija koje treba da naui da koristi. Prilikom ovakvog snimanja potrebno voditi rauna o odnosu veliine .iso datotekeikapacitetamedijanakojisnimamotu.isodatoteku.

ISOMasterjeprogramzalakokreiranjeiupravljanje.isodatotekama

Ako elimo da kreiramo .iso datoteku u Image meniju odaberemo New i direktorije i datoteke i pritiskom kursora mia preko sliice sa strelicom na dole prebacimo odabranu datoteku ili direktorij u donji deo ekrana. Kad odaberemo datotekeidirekotrijekoje elimodauvrstimounau .iso datotekuumeniju Image odaberemoSaveAsitakoodabranedatotekeidirektorijeISOMastersauvatako to ihspremiu.isodatotekusanazivomkojismodalitoj.isodatoteci.Ukoliko elimoda dodamo datoteke ili direktorije u postojeu .iso datoteku, onda u meniju Image odaberemoOpenizatimnaistinaindodajemodatotekeilidirektorijeupostojeu.iso datoteku. Ako elimo da izbriemo neku datoteku ili direktorij iz postojee .iso 80

datotekeondakliknemonasliicukojaprikazujeplavukantuzaotpatke.Ako elimo daekstrahujemosadrajnekogdirekotorijailipojedinanudatotekuizpostojee .iso datotekeondakursorommiapritisnemonasliicusacrvenomstrelicomnagore.

DVDskraenicaimaporekloudvaterminarazliitogznaenja.Uprvojverziji DVDznaiDigitalVersatileDiscdokudrugojverzijiDVDznaiDigitalVideoDisc.U savremenoj svakodnevnoj upotrebi sepodrazumeva daDVD oznaavaDigital Video DisciakoupoetkuskraenicaDVDnijeoznaavalaprvenstvenonamenuzasnimanje video podataka. Naime, 1993.g. su postojala dva predloena formata za gusto upisivanje podataka. Jedan format je bio predloen od strane kompanija Sony i PhilipsizvaoseMultimediaCompactDisc,adrugijebioSuperDensityDisckojegsu predloile kompanije Toshiba, Hitachi, Time Warner, Pioneer, Thomson, JVC i MatsushitaElectric.SonyiPhilipssuodustaliodsvogmodela,alijeprihvaennjihov nainzatiteodogrebotinaineistoaodotisakaprstijunapovrinimedija.Zbogte zatiteumanjenjekapacitetDVDmedijana4.7GBumestoprvobitnopredvienih5 GB.Krajem1995.g.sepojavljujespecifikacijazaDVDzavideopodatkeiDVDROM zadrugevrstekompjuterskihpodataka. DVDmedijjeslianCDmediju,DVDima prenikod12cm,apostojiitakozvanaminiverzija,prenika8cm.Osnovnabrzina1X za DVDureaje iznosi 1350 kB/s to je otprilike 9 puta vie nego kod CDmedija. SavremeniDVDureajimogudaupisujupodatkebrzinamaveimod16X.
Brzinaureaja Prenospodataka Vremepisanjaza jednoslojniDVD

DVDSavremenimedijzapodatke

1X 2X 4X 8X 16X

10.55Mbit/s 21.09Mbit/s 42.19Mbit/s

1.32MB/s 2.64MB/s 5.27MB/s

61min. 30min. 15min. 8min. 4min.

84.38Mbit/s 10.55MB/s 168.75Mbit/s 21.09MB/s

brzinaprenosapodatakautokusnimanjaivremenskaduinasnimanja

DVDmedijmoebitijednoslojniilidvoslojni. Koddvoslojnihmedijaslojevise mogunalazitisvakislojnajednojstrani,aliistotakoidvaslojanasvakojstrani to poveavakapacitetsadranihpodataka. Snimanjenadrugislojseizvravatako to laserskizrakprolazikrozprvipoluprozirnislojiupisujepodatkenadrugisloj.

Prenikmedija Kapacitetzajedansloj Kapacitetzadva sloja

12cmjednostrani 12cmdvostrani 8cmjednostrani 8cmdvostrani

4.7GB 9.4GB 1.4GB 2.8GB

8.54GB 17.08GB 2.6GB 5.2GB

raznikapacitetiuzavisnostiodbrojairasporedaslojevazaupispodatakanaDVDmedij 81

DVDmedijezasnimanjejenapravilakompanijaHPjerimjetrebaomedijza rezervnekopijepodatakaiprenoenjevelikekoliinepodatakasajednelokacijena drugu.TadasudefinisanatriformataDVDmedijaDVDR/RW(minus),DVD+R/RW (plus),DVDRAM.NaRWDVDmedijepodacisemogusevieputapisatiibrisati. VideoDVD VideoDVD jeDVDsasnimljenimvideopodacima. VideoDVDpodrava4:3i 16:9odnoshorizontalneivertikalnedimenzijeslikesarezolucijomod720X480po NTSCi720X576poPALstandardu.VideoDVDpodravaPALzapisesa29.97okvira posekundikaoi25okviraposekundi. Audio signal na Video DVD je snimljen po specifikaciji za film pa se koristi Dolby Digital (AC3) ili se audio definie kao viekanalni snimak, koji se obino definie po 5.1 ili 7.1 standardima. Ovi standardi oznaavaju broj zvunika rasporeenihuprostorutakotosu,naprimer,dvaispred,dvaiza,jedanusredini,a jedan je neutralno pozicioniran jer slui za emitovanje najniih frekvencija (subwoofer). Zvunikzaemitovanjenajniihfrekvencijanemaodreenupozicijujer oveknijeustanjudaprepoznajerazliitelokacijejakoniskihfrekvencija. Kod Video DVD audio snimak obino je snimljen rezolucijom od 16 bit i uestalostiodabiranjaod48kHzili24bitiuestalostiodabiranjaod96kHz. AudioDVD Audio DVD je DVD medij sa snimljenim audio signalom koji je snimljen na rezolucijiod24bitiuestalostimaodabiranjaod96kHzili ak192kHz. Ovakav formatsepredlaezavisokokvalitetnesnimkemuzikekojajebogatafrekvencijama, dinamikim oscilacijama i koja slui za kvalitetno sluanje. Veina profesionalnih zvunihkartijeumogunostidasnimaaudiosignalnarezolucijiod24bitiuestalosti odabiranjaod96kHzili192kHz. UpotrebaprogramaK3B Program K3B jeveoma popularan alat za snimanjepodataka na CD i DVD. OvajalatjeintegrisanigrafikiinterfejszanekolikoprogramazasnimanjenaCD, kreiranje .iso slika podataka, brisanje CDRW medija, formatiranje DVD medija, peuzimanjevideoidrugihpodatakasavideoDVDaitd.kojiinaeradeuterminalu. Akouterminalunapiemokomandu: cdrecordvspeed=24dev=0,0,0pianoconcert.wav ondaeseaudiodatotekapianoconcert.wavsnimitinaCDpisakojiimaoznaku0,0,0 brzinom24,aprogramenasinformisatiotokusnimanja. AkoelimodaizbriemopodatkenanaemCDRWmedijuondabitrebalouterminalu danapiemokomandu: cdrecordvspeed=14dev=0,0,0blank=all ZaonekojimajetekodapiutekomandeK3Bjeodlinoreenjepotosuugrafiki interfejs integrisaneopcijetihkomandi. Umeniju/Settings/ConfigureK3Bsemoe 82

detaljnopodesitiradprograma.Akoukonfiguracionomdeluodaberemodeo Programs onda emovidetiekransaspiskomprograma,kojeK3Bkoristidabiimseobratioza izvrenjekomandiputemsvoggrafikoginterfejsa.

K3Bjeprogramkojiseobraadrugimprogramimainjimaupravljaprekosopstvenoggrafikoginterfejsa Iako tradicionalni korisnici GNU/Linuxa vie vole izvravanje komandi bez grafikoginterfejsa,poeljnojedaumetniciproueobanainaobavljanjaoperacijasa CDiDVDmedijima. Izvravanje programa putem pisanja komandi u terminalu moe biti veoma korisnokadaseoneobavljajunaudaljenomkompjuteruiliumreinakompjuterukoji nemamonitor,kojiimaloijugrafikukartuilijeosobakojatrenutnoradinatom kompjuteruzauzetakorienjemmonitoraucelini. U situacijama kad se koriste ti programi dobro je koristiti v opciju, koja omoguava detaljno informisanje o procesu snimanja. Prouavanje tih informacija moemnogopomoiumetnicimadashvateprocessnimanjanaCDiliDVDmedij. Ukoliko je potrebno korienje grafikog interfejsa program K3B omoguava obavljanje raznih operacija pomou jako jednostavnog i intuitivnog grafikog interfejsa.

83

grafikiinterfejsprogramaK3Bomoguavalakuupotrebuprograma

Ako elimouprogramu K3B da snimimoaudiodatotekena CDmedij onda stavimoprazanCDmedijuna DVDiliCDpisa iudonjemdeluekranaprograma K3BkliknemonaNewAudioProject.

snimanjeaudiodatotekanaCDjejednostavanpostupak

Nakontoganamsenaekranupokaeekranslian,kaoudrugimprogramima zasnimanjenaCDiliDVDmedij.Ugornjojpoloviniekranaodaberemolokacijugdese nalazeaudiodatotekekoje elimosnimitinaCDiprevuemoihudonjideoekrana dreipritisnutolevodugmemia.Nakontogamoemopritisnutisliicunakojojpie Burnutoautomatskipokreeprocessnimanja. 84

UkolikoelimonaCDiliDVDmedijdasnimimotekstualneiligrafikedatoteke onanapoetnomekranuprogramaK3BmoemodaodaberemoNewDataCDProject odnosno New Data DVD Project. Nakon toga e nam se pokazati ekran koji e u gornjem delu prikazati lokacijesadatotekama kojeprevuemo u donji deoekrana. Nakonprevlaenjaudonjideoekranapritisnemokursorommianaikonicuulevom gornjemugludonjegdelaekranasanatpisomBurnisnimanjeseautomatskipokree.

snimanjepodatakanaCDjejednostavnokaoizaaudioCD

finopodeavanjeparametarasnimanjapodatakanaCDmedij

Pre nego K3B zapone proces snimanja prikazae nam ekran sa dodatnim parametrima za podeavanje parametara snimanja. S obzirom da je GNU/Linux prihvatio ideju UNIXa da operativni sistem treba da bude i razvojno okruenje potrebnojedobroprouitiopcijusnimanja.isoslike(image)nekihdatoteka,jersetako snimajuidistribucijeGNU/Linuxa,kakobiseomoguilodaljadistribucija. Ovakvo 85

snimanjemoebitikorisnokakobiseumetniciosposobilidadistribuirajueventualne svojeverzijeilidasvojedatotekekodpripremerezervnihkopijasnimajuuobliku .iso slika(image).

kodkopiranjaCDaK3Bnudimnogoopcijazarazneoblikekopiranja

Kopiranje podataka sa CD medija moe da postoji niz opcija koje mogu omoguitivelikufleksibilnostiefikasnosturadu.Korienjeopcijekreiranja.isoslike moebitipojanjenokrozmoguescenarijeupotrebetihopcija.Akoumetnikpodesida jelokacijasmetanja.isoslikenpr.nalokaciji/mojamuzika/slikeiakoseiskljuiopcija Removeimage(uklonisliku)ondasetagrupapodatakakojasenalaziuobliku .iso slikemoenaknadnokopiratibezposedovanjaoriginalnogmedijasakojegseprvobitno vrilokopiranje.Akojeumetniksnimkesvogperformansapretvoriou.isosliku,onda dok je u toku putovanja na mesto performansa svoje audio snimke moe dodatno distribuiratiuve spremljenomobliku .isoslike kojaselakokopiranadodatniCD medij. Ako je umetnik snimke svog performansa pretvorio u .iso sliku, u toku putovanja na mesto performansa, audio snimke moe dodatno distribuirati u ve spremljenomobliku.isoslikekojaselakokopiranadodatniCDmedij.Iakojeta .iso slika prikazana kao jedna datoteka sa .iso nastavkom u nazivu datoteke nakon snimanjanaCDmedij esesveaudiodatotekesnimitikaodanijebiloposebne .iso datotekeiaudiosnimak ese utikaouobiajeniaudioCD. Identinajeprocedura kadsedrugevrstepodatakasnimekao .iso slikaikadsekaotakvi snimenaCD medij.Svelokacijesesauvajunasnimljenommedijuivideusvompoetnomobliku. 86

Baza podataka u terminologiji oznaava program koji slui za kreiranje strukturiranihkolekcijapodataka,aliisamestrukturisanekolekcijepodataka. S obzirom na njihovu strukturisanost interakcija korisnika sa takvim kolekcijama podatakajetakoestrukturisaniodreenoblikomtihbazapodataka.Oviprogrami su veoma zastupljeni u svakodnevnom korienju informacionih i komunikacionih tehnologija. Jo poetkomsedamdesetihgodinadvadesetogveka E.F.Codd jeradio narazvojumodelarelacionihbazapodataka.Odtadasusebazepodatakarazvileod obinihskladitaelektronskihpodatakadodinaminihiinteraktivnihprogramakoje suprisutniusvakodnevnomkorienjukompjutera. Bazepodatakasudotadabile hijerarhijski sistemi datoteka, koji su bili prilino neefikasni, spori i teki za odravanje. Relacionimodeljepromenioizgledbazapodataka.Relacionabazapodatakase sastojiodjedneilivietabelakojesesastojeodredovaikolona.Redsapodacimase esto naziva upisom, a mesto gde se red i kolona presecaju se naziva poljem. Karakteristina osobina relacione baze podataka jeste mogunost unakrsnog definisanjarelacijaodnosa izmeupodatakakojisenalazeujednojilivietabela. Pristuptabeliinjenimpodacimaubazipodatakaseodvijaprekoupita(query).Bazom podatakaiupitimaupravlja sistemzaupravljanjeiadministriranje bazapodataka. Ovajsistemnastrukturirannaindefiniepravopristupabazi,pravoizmeneiitanja podataka,upravljanjememorijom,korienjetehnikihresursakompjutera,brisanjei ubacivanjeupisa,tabelaisl. RazvojemInternetabazepodatakapostajusastavnideosajtova,arazvojweb aplikacija na osnovu baza podataka dobija sve veu popularnost i primenu u najrazliitijim oblastima delatnosti. Evidencije adresa, muzikih dela, tekstova, kompozicija, voenje radio programa, programi za uenje na daljinu, sistemi za poslovnu saradnju i razmenu podataka, enciklopedije, elektronske komercijalne aktivnosti,fotoi videogalerije,blogovi, forumi, etovi su sastavni deoInterneta, a velikideonjihovogfunkcionisanjazavisiupravoodbazapodataka. U okruenjima kompjuterskih mrea baze podataka su programi koji omoguavajudaviekorisnikamoeistovremenodakoristinekubazupodataka,ali isto tako da se moe upravljati sa vie baza podataka pomou jedne instalacije programa za kreiranje baza podataka. Takva koncepcija se zove server klijent koncepcija. Natajnaininstalacijanpr.MySQLbazejeustvariinstalacija MySQL servera,anaknadnokreiranebazepodatakasuklijenti.Shodnomrenomokruenjuu kojemseoperiebazamapodatakaoneprihvaajuimrenu serverklijentkoncepciju. Ovakvakoncepcijaznaajnopoveavatehnikekapacitetezaupotrebljivost,pristup, upravljanjeiadministracijubazapodataka. NajveibrojbazapodatakasezasnivanaprogramskomjezikuSQLStructured Query Langauge, Strukturisani jezik za upite. Slobodan softver MySQL je kompatibilan sa standardom ANSI92. ANSI je skraenica za American National StandardsInstitute,kojiodreujeraznestandarde.PraviterminzaSQLstandardje ANSISQL92. Ovajstandardjeusvojen1992.g.iosnovnijestandardzajezikkoji koristegotovosvinajveisistemizarelacionebazepodataka.Postojiistandard ANSI 87

Bazepodataka

SQL99premakojemseravnajuprogramerikojiradenarazvojuMySQLa.Sobziron nabrzirazvojMySQLaoekujeseskoropostizanjekompatibilnostiisaANSISQL99. Razvoj primene baza podataka je doveo do poveane upotrebe raznih programskihjezikaimogunostipovezivanjasaraznorodnimizvorimapodataka(data source). Izvoripodatakamogubitinaprimerdrugisistemizabazepodataka.Kako biseuspostavilakonekcijasatimizvorimapodatakaikorienjemprogramskogjezika kao to je perl, potrebno je da postoje pokretaki programi, (driver), posebno napravljeni za tu namenu. Da bi se optimalno koristile konekcije prema raznim izvorima podataka potrebno je obezbediti da veze sa tim izvorima podataka koje trenutnonisuuupotrebinemorajudasebriunegoseresursimogukoristitizadruga povezivanjasaizvorimapodataka(driverpoll).Dakle,akonekavezapremanekom specifinomizvorupodatakanijepotrebna,naprimer140sekundi,ondaonaneebiti izbrisananegosemoekoristitizapovezivanjasadrugimizvorompodataka. Vreme nepovezanosti mogu definisati sami korisnici. Ovakva fleksibilnost pokazuje kako savremenebazepodatakamogudaobavljajuizrazitonaprednefunkcije. Pojavairazvojslobodnogsoftveraimajusnaanuticajnarasprostranjenostbaza podataka i drugih programa potrebnih za uspeno funkcionisanje baza podataka. ProgramizakreiranjebazapodatakakaotosuMySQL,Postgres,SQlitewebserveri Apache, Tomcat, te programski jezici kao to su PHP, Perl, Python upotpunili su neophodneuslovezauspenuprimenubazapodatakakakonalokalnimkompjuterima tako i u mreama i Internet sajtovima. Aplikacije kao to su OpenOffice imaju integrisanemodulezakreiranjeiodravanjebazapodataka,aposebniprogramiza administriranjebazapodatakakao tosuphpMyAdmin,MySQLadmin,Kexiibrojni drugiomoguavajuiprosenomkorisnikudaveomalakokreirabazepodatakaida njimauspenoupravlja. Posebnu olakicu u pripremi okruenja za rad sa bazama podataka ini kolekcijaprograma XAMPP,kojajenastalakaopozitivanodgovornapotrebulakog instaliranja web servera, PHP jezika, MySQL, phpMyAdmin i neophodnih Perl i drugihmodulazauspenoupravljanjebazamapodataka. XAMPP jekolekcijasvih neophodnihprogramazainstaliranjecelokupnogokruenjazabazupodataka,kojase instalira automatski tako da korisniku nije potrebno da poznaje tehnike detalje celokupnog okruenja. Naravno, dodatno znanje nije na odmet poto se veina korisnika veoma brzo navikava na upotrebu baza podataka, a profesionalni razvoj uenika i studenata zahteva sistematizaciju podataka i informacija radi uspenog kreiranja i objavljivanja dokumenata i datoteka koji slue uspenom karijernom voenjuirealizacijivetina,znanjaiuslugakojeuenicimogudauespremajuiseza profesionalnirazvojizapoljavanjeodnosnosamozapoljavanje.

Dabisekreiralabazapodatakapotrebnojedaseprethodnorazradikoncepcija bazetenjenizgledpremanjenojnameniivrstipodatakakojeonatrebadaimausebi. Veoma je vano da se ovaj deo to kvalitetnije napravi radi lakeg kreiranja baze podatakaiunosapodataka. Moguejeikasnijemenjatistrukturuiodnoseubazi podataka,alitomoebitidostakomplikovanoakopripremanijevaljanonapravljena. 88

Pripremazakreiranjebazepodataka

Nain organizovanja i strukturiranja podataka treba da podlee pravilima jednostavnosti,jasnoeilakoepretraivanjabazepodataka. Kakobisebazapodatakadobroplaniralaioblikovalauputnojeskicirati proceskojiseubaziopisuje pravilakojaodreujutaubazisme,atanesmedasedesi objektekojipostojeunamenibazepodataka Akopravimokolekcijupartiturailikompaktdiskovazamuziku koluondaje veoma vano odrediti ta moe da trai korisnik baze podataka koji u njoj eli da pronae neku partituru ili bibliografske podatke o njoj. U tom delu procesa neki umetnikmoedatraipodatkeonekojkompoziciji,kompozitoru,vremenskomperiodu kojem pripada, muzikom obliku i sl. Dakle, ako umetnik zatrai pozajmljivanje kompakt diska sa nekom kompozicijom iz kolske biblioteke, onda je vano da se odmah nakon odobrenja upie u bazu da je kompakt disk njemu izdat, i da se u biblioteciumestoprethodnihXkompaktidiskovasasnimkomizvoenjatogmuzikog delasadanalaziX1kompaktdisksaizvoenjemtogmuzikogdela. Ovaj scenario ukratko opisuje proces u korienju baze podataka. Isto tako moebitivanokao pravilo daakojedotiniumetnikprethodnopozajmioiz kolske biblioteke8kompaktdiskovainijeihvratio,iakojeistekaorokzavraanjeondabaza podataka moe da upozori bibliotekara i umetnika o tome, te da sprei pozajmicu, izdavanjenarednogkompaktdiskaizkolskebiblioteke.Ovakvoislinapravilatreba dabuduutvrenakakobisemogloubazidefinisatipravilokorienjainformacijakoji senalazeubazipodataka. Navedeniprimeriprocesaipravilaimajupunismisaoakosmodefinisaliobjekte kojisusutinakorienjabazepodataka.Unaemsluaju objektimogubitikompakt disk,potvrdaoupisanojkolskojgodini,potvrdaoplaenojlanarinizabibliotekuisl. Poredsvihrazmiljanjaiplaniranjabazepodatakapotrebnojeuvekimatina umu da baza treba biti to jednostavnija kako bi njeno korienje bilo lako za korisnika.Lakoakorienjajejedanodnajvanijihkriterijaprilikomkreiranjabaze podataka. Zavebanjeirazumevanjekreiranjabazepodatakapotrebnojeuzetiprimerkoji je vezan sa samim nastavnim planom i aktivnostima same muzike kole iz gore navedenogprimera. Unaemprimeru emopokazatipojednostavljennainkreiranjabazekojau sebisadripodatkeokolekcijikompaktdiskovaumuzikoj koli.Zatusvrhunamje potrebnodaznamoimekompozitora(npr.Betoven),muzikioblik(npr.sonata),naziv kompaktdiska(npr.Kolekcijasonata),izdavaakompaktdiska(npr.Filips),istorijski periodkojempripadakompozitorimodajo nekepodatkeuzavisnostiodnamene bazepodataka.Ukolikomuzikakolaimavelikukolekcijukompaktdiskovapotrebno jeobezbeditidasepretraivanje moeobavljatiponekojodkljunihreikakobise lakeizlistalinaprimerkompozitori kojipripadajubaroku,kakobiseizlistalesve sonate to e znatno ubrzati dolazak do eljenog rezultata pretraivanja baze podataka.Vanojeznatidaeprogrampretraiti(skenirati)sveredoveutabelikako bipronaaozahtevanuinformaciju.Dabisepristupilobrenekojinformacijiutabeli mogu se definisati indeksi ili kljuevi pomou kojih e se pretraivanje obaviti 89

efikasnije. Indeksiranje je postupak koji moe biti veoma koristan ako traimo kompozitorakojipripadaperiodubaroka.Drugimreimaakopostavimoupit: naikompozitorakojipripadabaroku tada je vano da kolona koja sadri podatke o razdobljima bude indeksirana. Indeksiranjejepoeljnoakojebaza podatakanapravljena,takodasunekekolone definisane da bitno suavaju broj traenih informacija. Moe biti korisno da se kompozitoritraepoprezimenu.VeomamalibrojkompozitoraimaprezimeBach,to znatnoolakavatraenjeusamojbazipodataka. Indeksiranjenijepotrebnoakosu bazepodatakamaleineeznaajnorasti.Indeksiranjenijepotrebnoniusluajuako bi indeks bio suvie opti, jer je skoro isto dolazi li se do informacije pretragom pomouindeksailiskeniranjemceletabelesapodacima.

OpenOfficejeaplikacija,kojausebiimarazvijeneaplikacijezapisanjeiobradu teksta, tabelarne raune, prezentacije, crtanje i kreiranje baza podataka. Kompatibilna je sa gotovo svim poznatim formatima datoteka (.doc, .xls, .ppt i sl.) pomousvojihveomanaprednihfunkcijailakimzakorienje, OpenOffice moeda posluikaouspenazamenazavlasnikisoftver. OpenOffice moedafunkcionieumrenomokruenju,pamoedaposluiza upravljanjeraznihevidencijauadministriranjuaktivnostiu koli,pozoritu,muzeju, fakultetu.Takoemoedaposluiizaperiodineikratkotrajneaktivnosti,tesemogu kreirati baze podataka vezane, na primer, za razna takmienja, festivale, izlobe, putovanja,koncerte,sadrajfonotekeislino. Nakonvebanjaumetnici emoidapravesvojebazepodatakakojeimmogu koristiti u upravljanju proizvedenih sadraja. Veoma lako se mogu kreirati: baze podataka sa podacima o kolekcijama kompakt diskova, spiskovi koncerata, bibliografskeevidencijeradovaizteorijemuzike,etnomuzikologijeilidrugihdisciplina, konkursi,stipendije,festivaliislino. Bazapodatakajeaplikacijaisistem.Dabiseuspenokoristilabezobzirananiz olakicaonazahtevasistemskoimrenorazmiljanjezapotpunorazumevanjenjenog funkcionisanja i pribliavanja njene funkcionalnosti korisniku, koji ne mora biti tehnikiobrazovan. Vebe u crtanju mapiranju koncepcije arhiviranja podataka i osmiljavanja bazepodatakaebitiodvelikepomoiuprimenitakvevizijeupraksi.Sistematinost uplaniranju,pripremi,kreiranjuiodravanjubazepodatakakaoipodatakakojisu uneseniunju inebazu ivomimotiviekorisnikedajekoriste. Prilikomvebanja kreiranjabazepodatakapotrebnojedaumetnicizaistaunoseceleipotpunepodatke umestodaolakosteknuutisakobazipodataka.Unoenjemcelihpodataka, stiese iskustvoiznanjeovrstamapodataka,njihovomfunkcionisanju,moguimpotrebama dasebazakoncepcijskiizmeniteodoslednostiuprimenikoncepcijeiunosapodataka. Ukoliko se baza podataka ne odrava i ne auriraju uredno sva znanja, olakice, pomoniablonineebitiodpomoi,akorisnicieprestatidajekoriste. Da bi se kreirala baza podataka u programu OpenOffice potrebno je u File meniju odabrati New, pa odmah zatim Database. Time se pokree Wizard 90

KreiranjebazepodatakauprogramuOpenOffice

(arobnjak)zakreiranjebazapodataka,kojinamomoguavadajednostavnoilako obavimoaktivnostikojebiinaezahtevalemnogovremenaiposedovanjedalekoveeg znanja i vetina nego to ih ima prosean korisnik. Iako sam Wizard znaajno olakavasamrad,vanojedaseprethodnonapravidobrapripremakakobiuenici razumeli ta oni radeteda funkcija arobnjaka (Wizarda)ne zameni razumevanje radanegodaolakaohrabrivanjeimotivacijuukreiranjuprvihbazapodataka. Nakonpokretanjawizarda(arobnjaka)naekranuedasepojavisledeiupit:

prikazekranauprogramuOpenOfficepomoukojegzapoinjemoproceskreiranjabazepodataka

Ukoliko elimo da kreiramo bazu podataka koja do tada nije postojala onda moemodaodaberemoCreateanewdatabaseopcijuidapritisnemoNext.Istotako moemo da otvorimo ve postojeu bazu podataka ili da se putem upravljakog programa spojimo na ve postojeu bazu podataka koju smo kreirali korienjem MySQLilinekogdrugogprogramazabazepodataka. Natajnainumetnicimogudaseurazniminstitucijamakultureusaradnjisa administratorima sistema lako usklade radi upotrebe baza podataka iako su one prvenstvenokreiraneuposebnimprogramima.

91

definisanjeprocesaradanabazipodatakanakonsamogkreiranja Dabiuspenokrenulisadetaljnimoblikovanjembazepodatakapotrebnojeda bazupodatakaregistrujemo,tedaomoguimodaseonaotvorizapromene,tedase tabelekreirajuuzpomo arobnjakazatabeledabiceopostupakbiojednostavnijii lakizauenje.Dabilakekreiralinaubazupodatakamoemodakoristimonekiod raspoloivih ablona.Odabralismo ablonzakolekcijukompaktdiskova. Odabrana polja se prebacuju pojedinano pritiskanjem na dugme >, vraaju se nazad pritiskanjemnadugme <.Akoelimodasvapoljaodaberemoiuvrstimounaubazu podatakaondajedovoljnodapritisnemodugme>>.

mogunostodabiranjapoljaizpostojeegablona

92

Svakomodabranompoljumoemodapromenimoimepremanaimpotrebama. TippodatakakojieseunositiupoljasedefiniepomouFieldTypemenija.

promenanazivapoljaitipapodatakajejednostavnazasvakogumetnika

Pretpostavljenevrednostisunajeeodgovarajue.Unaimbazamapodataka emozadatumkoristititip Date(datum), zanazivekompaktdiskova emokoristiti TextVARCHAR(tekst),zarednibroj emokoristiti INTEGER (celibroj),za beleku MemoLONGVARCHAR (duitekst)isl.Ovakavizborjeveomalogianinezahteva posebnu edukaciju za razumevanje ovih parametara. Sledei korak se odnosi na indeksiranje i kreiranje primarnog kljua pa je za sada dovoljno da se kreira automatski, jer je potrebno izvesno iskustvo za potpuno razumevanje definisanja primarnogkljua.

svrhaprimarnogkljuaovisionameni,veliiniitipubazepodataka

93

Usledeemkoraku emodadefiniemopoljazaformu/obrazackrozkoji emounositi podatkeunaubazupodataka.Nainkreiranjapoljajepotpunoistikaokodkreiranja poljazatabeluunaojbazi.

kreiranjepoljauformi/obrascuzaunoenjepodatakaubazujeistikaozakreiranjepolja zatabeluubazipodataka

Redosledpoljasedefinietakodasepomaknagoreizvripritiskomnadugme apomaknadoleseizvripritiskomnadugme Nakon podeavanja redosleda pritisnemo na Next, kako bismo nastavili sa kreiranjemnaebazepodatakaitadasenaekranupojavimogunostdakreiramo podforme/podobrasce. Kreiranjepodformi/podobrazacajevanoakoseradiokompleksnimpodacimai dodatnim detaljnijim podacima za neku od formi. U naem sluaju nisu potrebne podforme/podobrasci. Podforme/podobrasci su opravdani, ako su zaista neophodne. Kod oblikovanja baze podataka moramo imati na umu da je jednostavnost meu najvanijimosbinamasvakebazepodataka. < >

94

mogunostkreiranjapodformijelakoizvodivaakojepodformazaistaneophodna

Nakontoseodluimooeventualnojpotrebipodforme/podobrascakojaunaem sluajunijepotrebnaostajenamdaodredimovizuelnideoprikazasameforme/obrasca odnosno naslova za svako polje u njoj. Odabiranjem jednog od ponuenih reenja konano definiemo izgled nae forme/obrasca. Nakon definisanja izgleda forme/obrascapredstojinamdaodredimopravakorisnikauupotrebiforme/obrascai bazepodataka.

abloniizgledaformesuunaopredponueni

Da bismo sauvali nau bazu od nestrunog unoenja podataka potrebno je definisatidalikorisnikimapravodabriepostojeepodatke,modifikacijupostojeih podataka,dodavanjenovihpodataka.

95

odreivanjepravaunosa,brisanjailimodifikovanjapodatakajevaandeodefinisanja zasvakubazupodataka

Nakon odreivanja prava upravljanja podacima u formi/obrascu potrebno je u konaniciodreditiibojuforme/obrascatenainpredstavljanjapolja.Uovomkoraku jevanopotovatilinepreferencekorisnikakakobiradsabazompodatakabio to udobniji.

kododreivanjabojeforme/obrascatrebavoditiraunaioergonomskimkriterijimaipreferencama korisnika

Nakonodreivanjabojeforme/obrascaivizualneprezentacijepoljaostalonamje samodaodredimodali emoodmahzapoetisaunosompodatakaili emoidaljeda menjamoformu/obrazac.Iakojemenjanjeforme/obrascamogueuvekjepoeljnoda jepripremaiplaniranjedovoljnodobroobavljenokakobisekasnije tomanjemenjao izgledistrukturabazepodataka. Kvalitetnapripremaiplaniranje enamutediti 96

mnogovremenaukasnijemradusabazompodataka. Nazivforme/obrascaselako unosiupraznopolje. Vanojeimatinaumudanazivforme/obrascatrebadabude jasan i samorazumljiv svakom korisniku kako bi svaki korisnik pristupio radu sa bazombezoteavajuihmotivacionihfaktora.

nazivformetrebadabudejasanirazumljivzasvakogkorisnika

Gotovaforma/obrazacjespremanzaunospodataka.Pritiskanjemnadugmie ispodforme/obrascamoguejevritiraznenainesortiranjapodatakapoabecednom redu, raznim kriterijima, a zatim i pretraivanje baze. OpenOffice je opremeljen monimalatimaizaveomakompleksnebazepodatakatakodaonsvojimtehnikim mogunostimapremaujepotrebeprosenogkorisnika.

forma/obrazacjespremanzaunospodatakairazneoblikepretraivanjaisortiranjapodataka

97

UkolikopostojipotrebadaseOpenOfficekoristizapristup izvorimapodataka (data source) iz razliitih baza podataka moe se u meniju Tools/Options/OpenOffice.orgBasepodesitivremezapojedinevezeukojemvezanee bitiizbrisananegosemoeupotrebitizapovezivanjesadrugimizvorom podataka.

mogunostupravljanjavezamasaizvorimapodatakauprogramuOpenOffice

U meniju Tools/Options/OpenOffice.org Base mogu se videti postojee baze podatakaunaemkompjuteru,svakojodbazasemoepromenitinazivpokojemje bazaregistrovana.

promenanazivaregistrovanebazepodatakejejednostavanibrz

Sobziromnamrenukoncepcijubazepodatakainjenuspremnostzamrenoi viekorisnikokorienjewebinterfejssepokazaokaologianizborzaadministriranje bazepodataka.Iakopostojerazninainiadministriranjabazepodatakaputemweb interfejsa, aplikacija phpMyAdmin se pokazala veoma uspenom i rairenom u kreiranju i upravljanju MySQL bazom podataka. (Sline aplikacije postoje i za administriranjedrugihbazapodatakakao tojePostgres).Onajejakopogodnajer web interfejs ne mora samo da podrazumeva upravljanje baze instaliranom na lokalnom kompjuteru ili u lokalnoj mrei nego i na udaljenim kompjuterima na Internetu.AplikacijaphpMyAdminjesastavnideopaketaXAMPPkojismoprethodno 98

Upravljanjebazompodatakaputemwebinterfejsa

pomenuli,apostojiikaosamostalnaaplikacijazakorienjenalokalnomkompjuteru, lokalnojmreiilinaInternetu. Onajekaowebaplikacija neutralna (agnostina)u odnosunaoperativnisistempaselakomoekoristitiuraznimokruenjimaizadrati svojufunkcionalnostupotpunosti. Ukoliko je phpMyAdmin instaliran na lokalnom kompjuteru dovoljno je kao adresu navesti lokalnu IP adresu 127.0.0.1 i navesti lokaciju gde je instaliran. U naemsluajutoje http://127.0.0.1/phpmyadmin.Napoetnojstranisemoekreirati novabazapodatakaodreditikodnirasporedunjoj,posetitistranasadokumentacijom ukojojjeobjanjenokorienjephpMyAdminaplikacije.Napoetnojstranijemogue otiinadrugestranegdeseregulieuvoziizvozbazapodatakauraznimformatima, detaljnoadministriranjetabelaubazamapodatakaterazninainifinogpodeavanja MySQL parametara. Ovako detaljna administracija koja se obavlja preko web interfejsajepraviprimerupotrebewebinterfejsaumrenojkoncepcijiprimenebaze podataka.

poetnastranaphpMyAdminzaadministriranjebazapodataka

Odmah na poetku korienja aplikacije phpMyAdmin veoma je vano da se definie koji korisnici mogu da administriraju baze podataka i koja ovlaenja im dodeljujemo.Naprvojstranidefinisanjakorisnikanalazisespisakkorisnika.Doove stranesedolazipritiskomnaPrivileges(privilegije)napoetnojstrani. Na ovoj strani moemo dodavati nove korisnike, brisati postojee korisnike, pregledavatiihpoabecednomredui,radilakeadministracije,brisatibazepodataka koje imaju isti naziv, kao i ime korisnika. To je vano radi lakeg odravanja celokupnogsistemaibrisanjabazapodatakakojenisuuupotrebi. Specifinojezaovajinterfejsdaseodlaskomnaovustranuidrugepodstrane izgled poetne strane, koja izgleda kao sajt, menja i sada se opcije odlazaka na podstranepokazujeuoblikutabova/karticaugornjemdelustrane toomoguavalak prelazaksajednogskupaadministrativnihmogunostinadrugiskupmogunosti. 99

prvastranadefinisanjakorisnikainjihovihprava

Pritiskomnasliicukojapokazujeolovkuomoguavanamsedapreemona stranukojaprikazujedetaljnodefinisanjepravakorisnikauradusabazompodataka tenjihoveifrezaulazakusamubazupodataka.

prikazekranazadetaljnoidefinisanjeprivilegijakorisnikauadministriranubazapodataka

Naovojstraniimamovrlodetaljanpreglednajrazliitijihprivilegijakojejedan korisnik moe da ima u administriranju podataka te definisanjem njegove lozinke. Veoma je vano da je lozinka tajna i da se time obezbeuje precizno odreenje privilegijauadministriranjubazamapodataka.Odreenelozinkesemogupopotrebi 100

uvatinabezbednommestukakobiovlaeneosobemogleuposebnomtrenutkuda pristupebaziidoudovanihpodataka.Bazepodatakakojesenalazenalokalnom kompjuteru,ulokalnojmreiilinaInternetu,moguseizvestiuformatkojisemoe koristiti na lokalnom kompjuteru. Aplikacija phpMyAdmin omoguava da se baza podatakaizvezeuformatimaza OpenOffice,PDFformatutedrugimformatimaza korienjeudrugimprogramima.

izvozbazepodatakauraznimformatimaomoguavalakuupotrebuudrugimprogramima

Uvozbazapodatakaizjednogformataudrugiomoguavalakumigracijubaza podatakaizmeuviesistematoznaajnotedivremeadministracijubazapodataka. KoduvozaveihbazapodatakanaservernaInternetupotrebnojeimatidovoljnobrzu vezu za upload na udaljeni server. Program potpuno isto funkcionie i izgleda bez obzirananainkakomukorisnicipristupaju;putemlokalnemreeiliinterneta.

uvozbazepodatakasaopcijamakompatibilnostiomoguavalakumigracijubazapodataka izmeuviesistema

101

KoduploadabazapodatakavanojenapomenutidaADSLiISDNkonekcije nemajuvelikubrzinuzauploadpodataka.Tabrzinajeobinonekolikoputamanjaod brzineprevlaenjapodatakanalokalnikompjuter. Telefonskadialupkonekcijaima veomasporuvezupasemoepreporuitisamozauploadiprevlaenjemalihbaza podataka. KablovskeibeineInternetkonekcijemoguimatisasvimbrzukonekciju zaupload,tesenjimamoguprenositiakiveebazepodataka. Svaka baza podataka se sastoji od tabela i zbog toga je vrlo vano da se administriranjetabelavriveomajednostavno. Razne web aplikacije za uenje na daljinu, sistemi za upravljanje sadrajem (CMSContentManagementSystem),forumi,blogovi,galerijefotografijaisl. esto imaju veliki broj tabela. Upravljanje tabelama u tim sistemima bi bilo veoma dugotrajanikompleksanposaodanijegrafikogokruenja phpMyAdmin aplikacije. Nalevojstraniseumenijuodaberebazapodatakaijetabeletrebadaadministriramo. Nakontoga,tabelemoemolakodaadministriramoodabiranjemsliicazaizmene, brisanje, ili druge operacije. Donja slika prikazuje tabele web aplikacije ATutor. ATutor je sistem za uenje na daljinu i upravljanje kursevima i edukativnim aktivnostima u web okruenju po kriterijima pristupanosti i za osobe sa invaliditetom.Sobziromdaonimausebiraznealatezapraenjeivoenjeobrazovnog procesapotrebnojedaimadostatabelakakobimoglasvakaaktivnostdaseposebno evidentirai uvaubaziradipraenjaobrazovnogprocesazasvakoguenikaodnosno studenta. Upravljanjeovakvimsistemomibazompodatakasabrojnimtabelamabi bilo veoma teko da nije phpMyAdmin mogunosti za lake upravljanje bazama podataka.

upravljanjetabelamaunutarbazepodatakajeveomajednostavnouaplikacijiphpMyAdmin

102

Korienjeprogramakojisekoristeuwebinterfejsu,unutarsamogprograma kao tojeFirefox,izgledakaodasekoristiInternetsajt.Oviprogramiizgledajuisto, bilo da je rec o pristupu kroz lokalnu mrezu i putem Interneta , ili se nalaze na lokalnomkompjuteru.Onizgledaisto. Upisivanjepodatakautakavsistem,automatskiupisujepodatkeubazupodataka. BuduidajeATutorLCMS(LearningContentManagementSystem)sadrajzauenje (LearningContent)seunjegaunosiputemugraenogeditora,kojipodseanaklasian editortekst.ATutorimausebimodulezablog,forum, etiraznedrugeisvakiod modula automatski kreira drugu tabelu u bazi podataka, koja se puni sadrajem onakokakomikoristimotemoduleiliunosimosadrajsami,putemtastature.Naovaj nainumetnicimogumlaimkolegamaprenositisvojaznanjaiiskustva.

ATutorjesistemzakreiranjeivoenjeedukativnihprocesapostandardimawebpristupanosti

Kompjuterskemreeimreniservisi Savremena upotreba informacionih tehnologija je veoma tesno povezana sa telekomunikacijamaiprenosominformacijanaudaljenekompjutereilidrugeureaje kojiimajusvojstvakompjutera.Intenzivnopovezivanjeumreenijesluajno.Nastalo jekaorezultatdugogodinjegrazvojnognaporavelikogbrojanaunikaizcelogsveta. Potrebazaumreavanjemjepoelajopoetkomdvadesetogveka. Prvi eksperimenti povezivanja kompjutera telefonskom linijom su vreni jo polovinom dvadesetog veka. Svega nekoliko godina kasnije proizvoai kompjutera pronalazenainedanjihovikompjuterimeusobnokomuniciraju.Svakiproizvoa je imao svoje komunikacijske protokole koji su bili poslovna tajna, svoje ureaje za povezivanjeiostaluopremununuzaupravljanjetakvimmreama.Kompjuterikoje sunapravilirazliitiproizvoainisumoglidameusobnokomuniciraju.Pojavilase potrebazameupovezivanjemrazliitihkompjuterskihmreaistvaranjemtehnologije kojabipovezivalarazliitekompjuterskemreeiodnjihuinilajedinstvenucelinu. TakvajedinstvenakoordinisanacelinabisezvalameumreailiInternet. Poetkom sedamdesetih godina Agencija za napredne istraivake projekte 103

(ARPAAdvancedresearchProjectsAgency)finansiraistraivanjakojabirezultirala kreiranjem tehnologije koja bi omoguila ovakvo povezivanje. Prvi rezultati se testirajustvaranjemjednetakvemreekojaseupoetkuzvalaARPANET.Ubrzose pojavljuje imrea za vojnepotrebekoja se zvala MILNET. Paralelnosa razvojem istraivanja u mrenim kompjuterskim komunikacijama se razvijaju i operativni sistemi. Posebno je vaan UNIX kao i BSD UNIX. BSD UNIX uvodi jednu revolucionarnukoncepcijukojaomoguavadaprogramiuoperativnomsistemumogu meusobno da komuniciraju putem mrenih protokola, ime se omoguava da programiostvarujusvojefunkcijeumrenojkomunikaciji. Ta koncepcija je prisutna u raznim operativnim sistemima kao to je AIX, HPUX,IRIX,GNU/Linux,FreeBSD,OpenBSD,NetBSD,Solarisideliminounekim verzijamaMicrosoftWindows.Operativnisistemikojisuzasnovaninaovojkoncepciji seintenzivnokoristeutelekomunikacijskimaktivnostima. SkupkomunikacijskihprotokolakojidefiniufunkcionisanjeInternetasezove TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol). Tehnika specifikacija ovihprotokolajejavnaimoesedetaljnoizuavati.Razlogzatonijesluajan.Jedna od poetnih ideja autora je bila da povezivanje kompjuterskih mrea ne bude vlasnitvonijednekompanijekakonikonebimogaodavlasnikimpravimaogranii meupovezivanje kompjuterskih mrea. Tehnika dokumentacija vezana za funkcionisanjeInternetasenalazinaInternetu.Tidokumentisezovu RFCRequest for Comments. Ti dokumenti su tehnike specifikacije, zahtevi za uvoenje novih protokola,uputstvazaupotrebuodreenihkomunikacijskihprotokolaislino.Budui daInternetpoetkomdevedesetihgodinaprerastaokvirefinansiranjaodstranevlade SAD formira se Internet drutvo kao meunarodna nevladina organizacija, koja je imala zadatak da privue ljude da koriste Internet. Posebno odeljenje u Internet drutvu se bavi razvojem standarda i tehnologija, koji omoguavaju i osobama sa invaliditetomkorienjeInterneta.RastInternetajeveomabrzidonjatabelagovorio trendurastaInterneta.
Godina Brojmrea Brojkompjutera Brojkorisnika Brojmenadera

1980 1990 2000

10 1000 100000

100 100000 10000000

100 1000000 100000000

1 10 100

DetaljitehnologijeTCP/IP Umrenimkomunikacijamaobinogovorimoodvapristupakomunikacijama: komunikacija orijentisana nakonekciju ovakomunikacijase izvravakaoi komunikacijatelefonom.Obakompjuteramorajubitiukomunikacijidabiseizvrila razmenainfromacija. komunikacijakojaseodvijabezkonekcijeovakomunikacijaseizvravatakoto se informacija podeli na pakete od svega nekoliko stotina bajtova koji se alju do odreditakojeutomtrenutkunemorabitiudirektnojkonekcijisakompjuteromkoji aljepakete. 104

Slanje veoma malih paketa informacija preko Interneta je dominantan oblik komuniciranja, koji se u poetku obavljao korienjem Ethernet tehnologije. Eternet (Ethernet) je definisan najpre poetkom sedamdesetih godina dvadesetog veka u kompanijiXerox.Godine1978.Xerox,InteliDECstandardizujuEternet.UEternet tehnologijikablovisuupotpunopasivni,aneophodnaelektronikazaomoguavanjei upravljanjekonekcijomsenalazilaukompjuterimaspojenih ether kablom. Razvoj Eternettehnologijeomoguavaprenosod10Mbps(desetMegabitaposekundi),aubrzo da se brzina odvija 100Mbps a krajem devedesetih godina dvadesetog veka se pojavljuju mreni ureaji sa prenosom od 1 i vie Gbps (Gigabit po sekundi). Savremeni kompjuteri imaju u sebi mrene kartice pravljene za gigabitnu komunikaciju. Eternettehnologijajeoblikovanatakodaomoguava: dasesvikompjuteriunekojmreivezujunajedankompjuteriliureajpreko kojegsevrikomunikacija, dasvakikompjutermoeodjednomsvimadaaljeinformacije da nijedan kompjuter u toku svoje komunikacije ne moe da sprei druge kompjuteredazaponukomunikaciju Primena ovihprincipaomoguavadistribucijuaudioiMIDI signalaumrei, potrebu za uenjem o serverskim aplikacijama i operativnim sistemima koji omoguavajuefikasnokorienjeInternetservisakao tosu www,ftp,streaming,E mail,remotelogin,peertopeerisl. U mrenoj komunikaciji, svaka mrena karta i mreni ureaj imaju svoju jedinstvenufizikuadresu.Taadresajeizraenaheksadecimalnimbrojeminazivase MACadresa(MACmediaaccess).MACadresajefabrikiupisanaumrenukartui ne moe se izbrisati iako postoje tehnike da se ona zamaskira i ne pokae u toku mrenekomunikacije. Komunikaciju izmeu mrea obavljaju ureaji ili kompjuteri koji se zovu Internet Gateway ili Router (gejtvej ili ruter). Ovi ureaji ne komunicraju sa kompjuterimaunutarsamihmreanegosamosamreamakaocelinama.Donjaslika prikazujekakodvarutera(R1iR2)spajajutrikompjuterskemree(M1,M2iM3).

M1

R1

M2

R2

M3

trimreeM1,M2,M3povezaneruterimaR1iR2

Situacijaopisanaugronjojslicijeveoma esta,jerseceoInternetsastojiod ogromnogbrojakompjuterskihmreapovezanihruterima.Dabiseomoguiloefikasno funkcionisanje u ovakvim mreama naunici koji su stvarali Internet prtokole su predvidelinainezaraznehijerarhijeimogunostitakvihmeumrenihkomunikacija. Uosnovisesastojispecifiannainadresiranjakompjutera.AdresekojesejozovuIP brojevi su podeljene u klase. Svaki kompjuter se identifikuje pomou sopstvenog 105

imena, adrese i rute (putanje). Ime oznaava ta je taj objekatkompjuter, adresa oznaava gde je taj objekatkompjuter, a ruta oznaava putanju kako doi do tog objektakompjutera. Raspodelu i evidenciju adresa vri organizacija koja se zove ICANN(InternetCorporationforAssignedNamesandNumbers),aadresesu32bitne adresekojeseprikazujuuoblikukojijerazumljivzaobinog oveka.Takoseadresa nekogkompjuteraumreisaadresom 10000000 00001010 00000010 00011110 itakao128.10.2.30. Ovakavnaininterpretiranjaadresakoristesvikompjuterskiprogramiuonom delu kojim upravlja obiankorisnik. Tabela klasa adresa opsega pokazujemogue veliinemrea: Klasa A B C D E Najniaadresa 1.0.0.0 128.1.0.0 192.0.1.0 224.0.0.0 240.0.0.0 Najviaadresa 126.0.0.0 191.255.0.0 223.255.255.0 239.255.255.255 255.255.255.254

Tabelaprikazujeorignalnuraspodeluklasa.nekevrednostiIP adresasurezervisaneza posebnenamene

Usituacijamakadanekamreaimanekolikopodmreaondasezakompjutereu tojpodmreikoristeadreseizCklase.Onesejo nazivajnuprivatnibrojevi,jerslue zatunamenuionisekaotakvinevidenaInternetunegosevidisamoonajbroj kompjuteraprekokojegseizlazinaInternet. Ako u galeriji imamo dve podmree, jednu za upravu galerije, a jednu za umetnikiradondajedovoljnodasamojedankompjuterimaIPadresukojasevidina InternetudokostalikompjuterimoguimatiadreseizCklase. NajeesedajuIP adresekojepoinjusa192.168... TakokompjuterprekokojegseizlazinaInternetmoeposedovatidvemrene karte. Jednoj mrenoj karti emo dodeliti privatni broj npr. 192.168.2.1, a drugoj mrenoj karti moemo da dodelimo IP broj koji se vidi na Internetu na primer 217.24.40.35(ovajbrojdodeljujeInternetprovajderpremaraspoloivostibrojevakojisu mu dodeljeni). Svi ostali kompjuteri u podmreama mogu da imaju brojeve 192.168.2.2, 192.168.2.3 i slino. Postoji mogunost da kompjuter koji slui za povezivanje sa Internetom dodeljuje samostalno privatne brojeve kompjuterima u podmreamaputemtakozvanogDHCPprotokola. U nekoj galeriji podmree mogu imati nekoliko tampaa, skenera i drugih ureaja povezanih na kompjutere, a esto mogu biti i odvojene zbog razliitih ovlaenjapristupapodacima(podacikojeposedujepsihologiliraunovodstvonetreba dabududostupnisvimausvakomtrenutku). U takvim situacijam se zbog eventualnih nestabilnosti kompjutera sa DHCP 106

protokolomviepreporuujedasedodelefiksniIPbrojevizasvakikompjuteriprema njimaodredenainikomunikacijeimeukompjuteraupodmreama. Gotovosvevrste GNU/Linux operativnogsistemaimajugrafiki itekstualni interfejszadefinisanjemrenihparametara,pajevanovebanjeumreibezobzira koliko kompjuterska mrea u galeriji bila mala. Kompjuterska mrea od tri personalna kompjutera je ipak mrea u kojoj se moe vebati. S obzirom na fleksibilnost GNU/Linux operativnogsistema akistarijikompjuteriod166Mhzse mogukoristitizavebanjemrenihkomunikacija. Vano je vebati podeavanje mrenih parametara koristei tekstualni i grafiki interfejs. OpenSuse GNU/Linux ima administratorski alat koji se zove Yast i koji postoji u grafikom i tekstualnom modu. U zavisnosti od vrste GNU/Linuxa, koji koristite,samizgledinterfejsamoesemalorazlikovati,alisuosnovniparametriisti. Veomajevanoimatijasnukoncepcijufunkcijenaemree,aondaprematoj koncepcijibiratiparametrezakompjuterskumreu. Meutim, mrena komunikacija se ne zavrava definisanjem parametara za naumreunegosvojomefikasnomupotrebom.Kakoserazmenainformacijaobavlja pomouveomamalihpaketa,potrebnojedasepoprimitkupaketaizvrirazvrstavanje po programu koji te pakete treba da proita i predstavi u obliku razumljivom za korisnike. Dabipaketistiglidoprogramanamenjenihzanjihovopredstavljanjekorisniku, morajuproikrozportove.Vanojenapomenutidatiportovinisufizikiportovinego komunikacionisegmenti,specifinoodreenizaposebneoblikeinformacija.Dosledno tojkoncepcijiwwwkomunikacijaseodvijaprekoporta80,ftpkomunikacijaseodvija prekoporta21,slanjeelektronskepoteprekoporta25,primanjeelektronskepote preko porta 110 (neki Internet provajderi definiu i port 995 za ovu namenu) itd. Dolaskompreneseneinformacijedoprogramaomoguavasedaprograminformaciju predstavikorisnikunarazumljivnaintoijesteosnovnasvrhakompjuterskihmrea.

Internetservisi Prenosdatotekasajednogkompjuteranadrugiseizvravapomouprograma gftp.Nalevojstranisevidedatotekenalokalnomkompjuteru,anadesnojstranise videdatotekenaudaljenomkompjuteru. AdresuudaljenogkompjuterapiemoupoljeHost,naekorisnikoimenatom kompjuteruupoljeUser,alozinkuupoljePass.Akoelimodaprebacimodatotekusa lokalnogkompjuteranaudaljenikompjuterpotrebnojenajpredaodaberemonalevoj straniekranadatotekukoju elimodaprebacimo,adanadesnojstraniodaberemo tanulokacijuukoju elimodasmestimodatotekusalokalnogkompjuterainakon toga da u sredini grafikog interfejsa programa pritisnemo dugme >. Ako elimo nekudatotekudaprebacimosaudaljenogkompjuteraulokalni,ondaodaberemotu datoteku na desnoj strani ekrana, odaberemo lokaciju na levoj strani ekrana, koja prikazuje lokacije u naem lokalnom kompjuteru, i onda pritisnemo dugme <. Ovakvavrstakomunikacijejeftpkomunikacijakojaseobavljaprekoporta21.

107

prikazekranazaizvravanjetransferadatotekasalokalnogkompjuteranaudaljeniiobrnuto

U GNU/Linuxoperativnomsistemupostojinekolikoprogramazapregledavanje WWW sadraja, a meu najpoznatijima je Firefox. U duhu operativnog sistema GNU/Linuxjedaseposeujusajtoviuobrazovnesvrhesatzv.bibliotekamaotvorenog pristupa. Umetnici mogu poseivati sajtove sa besplatnim partiturama, sajtove sa kursevimaoinformatici,zvuku,elektroniciisl.Posebantehnolokiisocijalniaspekt Internet tehnologija ini potovanje standarda pristupanosti koji omoguavaju osobamasainvaliditetomdanesmetanokoristeInternet.Ovistandardisuprihvaenii odstraneOUN,pa inesastavnideokonvencije,kojasebavipitanjimaspreavanja diskriminacijeosobasainvaliditetom. Veomavaannainkorienja Internetservisa jerazmenapisanihporukau realnomvremenu(realtime)sadrugimljudima.Iakoimavienainakakosetomoe raditiulokalnojmreiilinaInternetu,najeinainjeputem IRC(InternetRelay Chat) askanja. Ovajserviskoristiport6667ipokazaoseveomaprisutnim,uprkos razvojunizadrugihInternetservisa.Ovajnainkomunikacijejedoiveosvojprocvat uporastunajrazliitijihoblikaslinihkomunikacijaiprotokolakao tojeICQ,MSN Messenger,YahooMessenger,Jabberidrugi. U GNU/Linux operativnom sistemu postoje brojni programi za ovakvu vrstu komunikacije koji rade u grafikom okruenju ili u terminalu u tekstualnom okruenju.UteprogramespadajuXchat,Konversation,Chatzilla,IIRC,Kopete,irsiii mnogidrugi. PosebniIRCserverisluezaovakvuvrstukomunikacije. TakojeIRC serverFreenodeposebnoposveenpitanjimarazvoja,iupotrebeslobodnogsoftvera. Zahvaljujui slobodi softvera za kreiranje IRC servera svako moe imati svoj IRC Serveriokupljatiikreiratizajedniceljudikojisebavepojedinimpitanjimai eleda razgovarajuonjimakoristei chat Internetservis. KorisniciOpenSuseGNU/Linuxa imajumogunostdaseprilikompokretanjaaplikacijeKonversationautomatskipoveu sakanalomgdesedajepodrkazaOpenSuse,takodatumogupostavljatipitanjai pomouupotrebiprograma.

108

programKopetedajenizmogunostizapismenurazmenuporukaurealnomvremenu

Jedanodosnovnihprincipafunkcionisanjakompjuterskihmreajemogunost da se neka informacija aljenaviekompjutera odjednom. Ova osobinamoe biti posebno vana za savremene umetnike, jer im omoguava da bolje predstave svoj umetnikiradkoristeiInternet.Ovakvavrstakomunikacijeimauosnovitrioblika: broadcastistovremenoslanjeinformacijesvimkompjuterimaumrei multicast isto kao i broadcast, ali u multicast obliku lanovi mree imaju mogunostdaodluehoeliedaprimeinformacijuiline. unicastslanjeinformacijesamojednomkompjuteruukompjuterskojmrei Iakosvakiodovihoblikamoeimatiodreenevarijacijeispecifinosti estose koristiterminstreamingkojiopisujeovevrsteaktivnosti.UGNU/Linuxoperativnom sistemu postoji nekoliko aplikacija koje mogu da vre ovakvo slanje informacija, a mediaplayer Kaffeine umenijuFileimaopcijudasepodeseparametrizaprimanje takvih informacija, ali i za slanje informacija. Kaffeine po pretpostavljenim parametrimakoristiport8080. Korienjemovetehnologije,raznevrsteizvoenja, snimcikompozicija,koncerata,moguseemitovatiputemkompjuterskemreebilogde usvetu.VanojenapomenutidajepotrebnovoditiraunaobrziniInternetkonekcije. Ovavrstaaktivnostiseneemoiuspenoizvritiprekoklasinedialupkonekcijena Internet.

Istovremenadistribucijainformacijanaviekompjutera

109

podeavanjeprijemabroadcastumediaplejeruKaffeine

Zauspenouenjeivebanjeprimeneovetehnologijesemoekoristitiprogram PulseAudio,kojidajeveemogunostikomunikacije,davanjanaraspolaganjeresursa zvunekartezamrenudistribucijuaudiosignala.

PulseAudioomoguavapodeavanjeraznihnainaizvravanjabroadcast, multicasttehnologija

Ukolikoukompjuterskojmreipostojiviekompjuterakojisuosposobljeniza slanjeiprijemaudiosignalakorienjem multicast,broadcastiunicasttehnologija svaki novi lan mree moe da izvri detekciju o spremnosti drugih kompjutera u mrei,daprimiilipoaljeaudiosignal. Natajnainsemogurealizovatiisloenija interaktivnaumetnikadela.

110

detekcijapotencijalamreejevaanpreduslovzauspenofunkcionisanje

Specifian oblik komunikacije koristei broadcast, multicast i unicast tehnologijejemogueostvaritikorienjem VoIP(VoiceoverIP). Putemovognaina komuniciranja Internet slui za prenos glasa kao u toku telefonskog razgovora na jednuadresuilinavieadresaodjednom. Komunikacija se moe uspostavljati pozivom na telefonski broj putem kompjuterskogprogramapozivomnatelefonskibrojputemkompjuterskogprograma, alisekomunikacijamoeuspostavitiiizmeudvakompjutera.Savremenirazvojove tehnologijejedoveodomogunostidasekorienjemovogservisaobavljaichatservis, aljuSMSporuke,aliivritakozvanikonferencijskirazgovorslanjemaudiosignala glasasailibezdodatnevideoslike.Natajnainsestreamingtehnologijaupotrebljava zaaudio,tekstualnuivideorazmenuinformacijaizmeujednogilivieuesnikau komunikaciji.

111

PovezivanjenaInternetjeizuzetnovanonesamozbogsticanjainformacijai znanja nego i zbog jedne veoma vane injenice. Naime, poetkom sedamdesetih godina dvadesetog veka ljudi koji su se bavili razvojem BSD UNIXa su napravili softversku utinicu (socket), koja je omoguila kompjuterskim programima da komunicirajusamreniminterfejsom. Samimtime,svejepostalomreaikonekcija naInternetjeoblikrealizacijepotencijalaoperativnihsistemaukojimajekoncepcija mree dosledno primenjena. GNU/Linux, FreeBSD, OpenBSD, Plan9 i slini operativnisistemisutipianprimerdosledneprimenemrenekoncepcije. Asymmetric Digital Subscriber Line (ADSL) jenainpovezivanja na Internet koji ima sve vee prisustvo u komunikacionoj tehnologiji prenosa podataka koja omoguava bri i efikasniji prenos podataka kroz bakarne telefonske ice. Takva efikasnostsepostietako toseADSLkoristiutelefonskojvezifrekvencijakojese inae ne koriste za obian telefonski razgovor kojim se prenosi glas. Na taj nain telefonskirazgovoriprenospodatakamoguseistovremenokoristiti.Meutim,dabise takvo korienje telefonske linije koristilo uspeno, potrebno je da se ugradi mali ureaj razdelnik (splitter),kojirazdvajafrekventneopsegepotrebnezaprenosglasa putem telefona i frekventnog opsega za prenos podataka putem ADSL konekcije. JednalinijaizrazdelnikasespajanaADSLmodem,prikljuennakompjuter,adruga linijasespajanatelefonkojisluizaprenosglasauklasinimtelefonskimpozivima. Konekcija iz razdelnika moe da se prikljui i na ADSL ruter. ADSL ruter je integrisanmodemiruterujednomureaju. OnimaEternetkonektorimoedase prikljui u druge mrene ureaje to omoguava da se kompjuterske mree mogu putemADSLruteraspojitinaInternet.VanojenapomenutidaslovoAuADSLznai dajetaADSLvezaasimetrina.Ovaasimetrinostustvariznaidasurazliitebrzine prevlaenja (downstream) podataka sa Interneta od brzine postavljanja ( upstream) podatakanaInternet. Frekventniopseg od25.875kHzdo138kHzse koristi za upstreamdoksefrekventniopsegod138kHzdo1104kHzkoristizadownstream. Buduidaupstreamidownstreamradeistovremenokaemodajeovakonekcija fullduplex.ADSLkonekcijaupraksiimatakozvnistepenagregacijekojijefaktorkoji opisuje koliko je puta bri downstream od upstream konekcije. Upravo zbog toga ADSL,naprimer,imabrzinu512/64kb/s toznaidaje downstream 512kilobitau sekundi,dokjeupstream 64kilobitausekundi. Oovomomerutrebaposebnovoditi rauna elimodaomoguimodrugimadasanaegkompjuterauzimajupodatke,na primer kompozicije, snimke koncerata i slino. U tom sluaju na kompjuter e omoguitidasetipodaciuzimajubrzinomod64kilobitausekundi. IntegratedServicesDigitalNetwork(ISDN),kojiimaoriginalannazivkojipotie odnemakogIntegriertesSprachundDatennetz"(nemakiizrazza"IntegratedSpeech andDataNet"), jespecifianoblikpovezivanjanaInternetkojiomoguavadigitalan prenosglasaipodatakaprekobakarnetelefonske ice. Ovajnainprenosaglasai podatakajeuvedenkrajemosamdesetihgodinaprologvekaimoemoreidajetou stvaricelinizprotokola,kojiomoguavajuprenosglasaod64kilobitaposekundii128 kilobitaposekundikodInternetkonekcije. PutemISDNmodemkonekcijesemoe 112

NainipovezivanjanaInternet

istovremeno prenositi glas, video i tekst u obliku konferencije. Prenos glasa je digitalan,zarazlikuodklasinetelefonskelinijegdejeprenosglasaanalogan.ISDN zbog toga ima kvalitetniji prenos glasa od klasine analogne telefonske linije, S obziromnasvebrirazvojADSLmreeprisutnostISDNservisajeuopadanjuiakoje jouvekrairenuNemakojiFrancuskojururalnimoblastima. KablovskaInternetkonekcijajekonekcijakojaseprenosikablovskimmodemom kojikoristineiskorienefrekventneopsegeumreizaprenoskablovskogTVsignala. Nekikablovskimodemimogudafunkcioniukaoruteripasamimtimeomoguavaju mreno spajanje vie kompjutera u mreu i njihovo korienje Internet servisa. Kablovskakonekcijajetakoe asimetrina toznaidajebrzinaza upstream mnogo manja od brzine za downstream. Prilikom zakupa takvog servisa od Internet provajdera,trebaobratitipanjuna stepenasimetrinosti kakobiseizbeglasituacija dabrzinadavanjapodatakabudeneefikasna. Ovabrzinaneebitineefikasnaako dajemo male koliine podataka u obliku tekstualnih ili MIDI datoteka. Za davanje veihdatotekakao tojeaudioilivideodatoteka,potrebnojeimativeu upstream brzinu.

113