Megi Hajd - Jung I Astrologija

1
#
Dubinska psihologija Karla Junga je bila odreujui uticaj na rast
astrologije XX veka. Voena simbolima Jungovog sopstvenog horo
skopa, ova knjiga opisuje Jungovo buenje za mo astrolokog
simbolizma.
Ali Jung se borio sa nereenim dilemama o konceptualnim osnovama
astrologije. Njegov model psihe je bio uproeno usvojen u modernoj
"psiholokoj astrologijt (praktino osnova celokupne dananje zapadne
astrologije). Meutim, vana pitanja koja je on postavio o simbolikom
stavu su bila ignorisana. Koristei mnoge ive primere, koncept
"sinhroniciteta" je po prvi put u ovoj knjizi analiziran i demonstriran sa
potovanjem za njegove radikalne uticaje za celokupnu praktinu
astrologiju.
Astrologija i okultno su bili temelj Jungovog rada mnogo vie no to je
to uobiajeno proznavano. U ovoj kontroverznoj knjizi autorka istrauje
podjednako doprinos astrologije Jungovoj psihologiji i Jungov peat na
modernu astrologiju.
D IUU
}I
B
J
1NL1TS1HL1LL1T
Megi Hajd
S engleskog prevele
Marina Furlan i I vana Mireti
Nas/ov on'ina/a:
JUNG AND ASTROLOGY
Maggie Hyde
Copyright za Srbiju i Cru Goru: lP "ESOTHERlA" Beogd
Sva prava prevoda i objavljivanja
1
za Srbiju i Cru Goru zadrava izdava.
fzdava:
lP ESOTHERIA, Beograd
Marala Birjuzova 13a
tel: 011/3285-949,2631-820
web: .esotheria.com
e-mail: esother@EUnet.yu
O/avni uredni
Vladimir Madi
An direktor i direktorprodukcje:
Bojana Gnjatovi
Lektura i korekura:
Dragana Jovanovi
Kompjuterski s/og:
Slobodana Bokovi
Diajn k
I vana Flegar
tampa: "M3", Beograd
Prvo izdanje
Beograd, 2005.
Tira: 1000
ISBN 86-7348-205-4
Posveta
Zahvalnica
Uvod
l . Doba Riba
SAuRA1
2. Jung, Frojd i okultizam
3. Zemlj e tame
4. Jungovi znaci: simbolian stav
5. Psiholoka astrologija:
potraga za dubljim znaenjem
6. Mapa psihe
7. Sinhronicitet
8. Astrologija na delu: tumaenje sluajnosti
9. irenje nebesa
lO. Uzajamna tajna veza
l l. Svet astrologa: alhemijska slika
Dodatak I: tranziti Uian-Neptun
Dodatak 2: Mars-Jupiter-Satum: Jung i Frojd
Dodatak 3: Frojdov astro-Blizanac
Dodatak 4: Astrologija ivantopela
Dodatak 5: Puer B: amalgam
Dodatak 6: Konaan trik
Drutvo astrologa
Beleke
6
7
8
12
25
45
62
74
92
109
126
137
155
173
189
195
198
199
207
209
211
212
Mojoj majci
ZAHVALNICA
Mnoge ideje iz ove knjige pojavile su se tokom dve decenije
saradnje s prijateljima i kolegama. Htela bih da se zahvalim Premu
Agami za seme posejano u Patniju i Vandsvortu AEI koje je dalo
vie plodova nego to je on ikada mogao da sanja. Moja tri
suosnivaa Drutva astrologa su, svako na svoj potpuno drugaiji
nain, imala vrhunski uticaj na moju astrologiju. Radikalna
revizija astologije Defija Komelijusa s aspekta proricanja sud
bine omoguila je prodor u njegovu filozofiju i praksu, a to je
stvorilo vei deo inspiracije za moje delo. Gordon Votson, sa svo
jim iskustvom psihoterapeuta, pokazao mi je naine kako da
unesem nove ideje u odnos astrolog-klijent i njegova vatrenost je
prokrila put surovom i iskrenom ispitivanju mojih motiva kao
savetnika i uitelja. Derek Eplbi mi je otkrio lepotu i dra tadi
cionalnog horoskopa i pokazao, naroito kroz horamu astrologiju,
na koji nain njegovi simboli oivljavaju u svetu. elela bih da se
zahvalim svim kolegama u Drutvu na uvidima koje smo delili
godinama, a naroito Pet Bleket, Pru Kejv, Dejn Farer, Alanu
Dounsu, Marion Holt, Grejemu Tobinu i Vemonu Velsu.
Defri Komelijus je takoe bio od neprocenjive pomoi sa
svojim detaljnim komenta i kritikom. Komentari Roberta an
dlera na temu sadraja i stila su bili od ogromnog znaaja. Roland
Karter i Pet Bleket omoguili su ilustracije u I po
!
lavlju.
U svetu psihoanalize, zahvalna sam Sonu Samdasaniju za
pomo i uenje o Jungovom miljenju generalno, a naroito u II i
III poglavlju. Takoe sam imala na umu Jungove kritike koje sam
ula od prijatelja u udruenju Filadelfija, a naroito od Doa
Fridmana, Dona Hitona i Barbare Lejtam. Oni su mi posluili kao
podsetnik da postoje i drugi naini miljenja.
Posebno bih elela da se zahvalim klijentima i prijateljima koji
su dozvolili objavljivanje svojih nataInih karti ili pria, kao i
Marsiji i Ferial za njihovu sestnsku pomo za vreme pisanja knjige.
I, na kraju, zahvaljujem se svom izdavau, Marion Rasel, to je
tolerisala kolaps Saturovih rokova u vreme Uranovog polupo-
vratka u kome je knjiga napisana.
,
Y
UVOD
Plavi bicikli su me prvo udaljili od Junga, da bi me na kraju
ponovo njemu vratili. Pojavili su se u grupi o snovima koju sam
poseivala, grupi kojoj se prikljuivalo desetak ljudi nedeljno kako
bi podelili svoje snove. Jednom prilikom, ni manje ni vie nego pet
osoba je sanjalo bicikle prethodne nedelje, a nekoliko snova je
ukljuivalo i plavu boju. Voa grupe je u stvari imao bicikl, ali on
nije bio plav i niko nije mogao da shvati kako je toliki broj nas
mogao da istovremeno proizvede tu sliku u snu.
Poslala sam deo te grupe posle nekoliko godina korisne nezapo
slenosti, koje sam'provela itajui Junga i Ivana llia, uei astro
logiju i sanjajui. Citave dane sam provodila zadubljena u Jungove
alhemijske tekstove, itajui do kasno u no, sanjajui uroborine
snove, usklaujui ih, pravei njihove horoskope, povezujui slike
iz sna, slike i z horoskopa, alhemijske slike, stvarajui kosmike
slagalice. U tim neogranienim carstvima, Jungova struktura psihe
s egom, senkom i slikom due stvorila je neku vrstu reda i svet je
postao jungovski. Sinhroniciteti su se svuda javljali i ivot je
delovao arobno. Nekoliko godina kasnije, shvatila sam da je taj
period astroloki opisan kao aflikcija Neptuna u StreJeu u tranzit
nom kvadratu sa Suncem u Ribama.
U mojoj jungovskoj magli, pronala sam put do grupe snova
koju je vodio psihoterapeut Do Fridman. On je prilino brzo
ocenio Jungovu strukturu psihe sa esticom. Kada smo analizirali
nae snove desilo se da, ak i kad nismo znali unapred kog
teoretiara snova emo izuavati iz nedelje u nedelju, snovi koji su
prethodili skupu ne samo da su mogli da se protumae u skladu s
tom teorijom, ve su mnogo bolje mogli da se protumae sa tog
stanovita nego s nekog drugog. Ako bi seansa bila o Frojdu,
sanjali bismo rakete i torbice. Ako bi se sledee nedelje radio Mot,
pojavile bi se cevi, bazeni i lemovi. Izuavajui Senoi pleme i
njihov obiaj sukobljavanja strahova i tigrova u snu, i nai snovi bi
postali takvi. A kada se radio Jung, pojavljivali bi se paunovi, rue
i mandale. To iskustvo me je oslobodilo preterane vezanosti za
Jungovu misao i pokrenulo je reakciju protiv njega. Povukla sam
I
JUNG I ASTROLOGIJA 9
se pred tom idejom, oseajui da njegov mitski, sveobuhvatni pri
stup odvlai od onoga to se "stvarno" deava pojedincu. Njegov
sistem je delovao totalno i sveobuhvatno, bez odgovora na druge
oblike razvoja u moderoj flozofiji i psihoanalizi. Ali, sledei tu
reakciju, moje razmiljanje se jo jednom preokrenulo. Postepeno
je poelo da mi postaje jasno da nijedan drugi od savremenih "velikih
naina miljenja" nema mnogo toga da kae o plavim biciklima, ili
slinim neobinim fenomenima koji se dogaaju ne samo u gru
pama o snovima, ve i u ivotu generalno, u astrologiji i proricanju
sudbine naroito.
Od tih iskustava iz sedamdesetih godina naovamo, iz mog rada
astrologa i diskusija s psi hoanalitiarima, postalo mi je jasno da se
takve misterije bukvalno nikad ne pominju. Ironino, astrolozi
takoe imaju naviku da ih ignoriu. Sto vie tragam za shvatanjem

kako astrologija deluje i za idejara koje objanjavaju ta se
dogaa izmeu astrologa i klijenta, to me put vie usmerava ka
Jungu. Jung ne samo da je izuavao astrologiju, ve je njegova
metoda razrade ukorenjena u nekoj vrsti razmiljanja na bazi mita
koje je fundamentalno za astrologiju. Osim toga, meu savreme
nim misliocima, on ostaje bukvalno sam u ozbiljnom shvatanju
primene proricanja sudbine i njenom lociranju u onome to naziva
"simbolian stav". Od modernog zapadnog oivljavanja na prelasku
stolea, astrologij a je nastavila da cveta, pomognuta hi-tech
dobom, koje je, navodno, odavno posed oval o neverovatno znanje
da zvezde imaju veze s naim oveanstvom. Pogled na svet koji
dozvoljava astrologiju stalno se ismeva i smatra trivijalnim od
veeg dela kulturnih moralista. Ipak, ma koliko neverovatnom nai
naunici i akademici smatrali astrologiju, i ma koliko antiokuitna
inkvizicja pokuavala da zatiti navodno lakovemu javnost od
vavilonske kurve, simbolika astrologije i dalje je znaajna za mase
koje sumnjaju da se u astrologiji dogaa neto to je bitno za njih.
U toj klimije Jung postao znaajan za astrologe. U astrologijije
dolo do revolucije u posl ednjim decenijama s obzirom na to daje
ona traila i stekla vie potovanja kada je odustala od svog
prorokog imida i uskladila se sa psihologijom, savetovanjem i
psihoanalizom. Na tom razvojnom putu, Jung je referentna taka
koja tri. Njegovo zanimanje za alhemiju, gnosticizam i istone i
zapadne tradicije mudrosti probudili su i uinili dostupnim veliki
repertoar mitova i slika. Jungov rad, koji privileguje mitsko i ima
ginao razmiljanje, omoguio je astrolozima da istrae svoje
simbole bez neudobnog plata determinizma i srednjevekovnog
fatalizma koji se nadnosio nad astrologiju za vreme njenog prepo
roda na prelazu sto lea.
10 JUNG I ASTROLOGIJA
Koja veza je do sada stvorena izmeu astrologije i Jungove
misli? U ovoj knjizi, pokuavam da odgovorim na to kompleksno
pitanje sluei se Jungovim glavnim idejama i prouavajui ih
onako kako su preuzete u astrologiji. Njegov uticaj se do sada, iako
irok, koncentrisao uglavnom na primenu mitske razrade astro
lokih simbola i na veze izmeu njegove strukture psihe i horo
skopa. Ovaj poslednji je rezultirao sumnjivim pojmom da je horo
skop "mapa psihe". U IV i V poglavlju, razmatram primenu Jungo
vog pristpa razradi u odnosu na simbole horoskopa i diskutujem o
njegovoj ideji o arhetipovima. U VI poglavlju, razmatram kako su
koncepti senke, animusa, anime i tako dalje, pozajmljeni i z
Jungove analitike psihologije na nain koji je nepravedan i prema
Jungu i prema astrologiji i ilustrujem druge delotvomije naine za
oivljavanje ovih koncepata u naoj praksi. Slino, Jungova ideja o
sinhronicitetu - znaajnoj koincidenciji - izvuena je i z konteksta
njegove misli i prilino pojednostavljeno je primenjena kao
"objanjenje" za delovanje astrologije. Ipak, sam Jung se bori s
nereenim dilemama o konceptualnoj osnovi astrologije i znaajna
pitanja o simbolinom stavu i prirodi simbola ostaju zapostavljena.
Zato VIII poglavlje sadri detaljno ponovno tumaenje njegovih
pogleda na sinhronicitet. Njegovi astroloki eksperimenti na temu
braka predstavljali su ambiciozan nain da se pokae zakon
sinhroniciteta, a remitirali su izazovom za astrologe koji je jedva
obelodanjen, a kamoli prihvaen.
Veza izmeu Junga i astrologije moe se jedino potpuno razu
meti ako njegov stav poveemo s okultizl1om. Na njega nisu uticali
samo astrologija i Ji ing, ve itav svet proricanja i paranor
mainog - "kompleks duha", kako ga je Frojd zvao - i posmatranje
Junga u vezi s astrologijom je razJiljanje o nainima koji njegovom
radu daju dimenziju okultnog. U tom smislu u napraviti osvrt na
Jungov kontakt s Frojdom, prouavajui astrologiju njihovog
odnosa i razmatrajui sam psihoanalitiki projekat u odnosu na
okultno.
Jung primamo nije bio astrolog i stoga treba imati na umu
znaajno pitanje, a to je da li je njegova perspektiva astrologije bila
neadekvatna u ma kor smislu? Na primer, ini se da nije koristio
horam u astrologiju i vei deo njegove misli sledio je tok astroloke
tradicije koji je u stvari ukorenjen u ptolemejskom univermmu. Ta
tradicija trenutno podlee znaajnom ispitivanju i transforaciji u
okviru savremene astrologije i pokazau kako Jungova misao
pomae tom procesu. Uprkos ogranienjima ptolemejskog razu
mevanja astrologije, u njegovom uenju i viziji, Jungovi astroloki
JUNG I ASTROLOGIJA 1 1
izleti karakteristino nadmauju izlete mnogih postojeih astrologa.
To nigde nije oiglednije nego u njegovoj zapaenoj i dirljivoj
studiji o dobu Riba. U I poglavlju je taj rad opisan, iako astroloki
neobrazovan italac treba da zapazi da je, zbog svoje astronomske
osnove, to poglavlje neizbeno tee za itanje. Ipak se nadam da e
poetinost Jungove astrologije i dalje biti blistava za one koji ne
znaju mnogo o astronomiji.
Vrlo sam svesna da sam iz Jungovog opsenog dela izabrala
samo neke od tema koje je pokrenuo, a koje su u vezi s astro
logijom. Ali, i u okviru tog izbora, razmatranje pripajanja Jungovih
ideja astrologiji otkriva da smesi do koje se do sada dolo isuvie
esto nedostaje Jungov duh. Kontakt s tim duhom nudi nov smer za
astrologe. Ponovno tumaenje njegove misli u odnosu na astro
logiju je u svakom sluaju preterano i otvara mogunost njegovog
ponovnog raanja u novom milenijumu. Jung je jo 1911. shvatio
da astrologija moe da prui slike libida i da je junakovo nono
putovanje morem, dok se borio da se ponovo rodi, opisano u
astro-mitologiji zodijakom i planetarom sin1bolikom. Praenje
Jungove misli u tim redovima bi moglo da dovede do radikalnih
promena u tekuoj primeni astrologije. Nadam se da u u ovoj
knjizi pokazati kako bi to moglo da se uradi.
1.
DOBA RBA
U svom delu "Aion" Jung je stavio veliki akcenat na astrologiju.
Govorei o zapadnoj civilizaciji, zakljuio je:
Tok nae istorije religije, kao i sutinski deo naeg psihikog razvoja,
mogli su se predvideti, i 1 pogledu vremena i sadraja, na osnovu pre
cesije ravnodnevica kroz konstelaciju Riba.1
Jung misli da je astroloka simbolika mogla da otkrije kljune
faze razvoja u zapadnoj religiji od Hristovog roenja do sadanjeg
doba. To je veliki izazov za astrologiju i daleko iznad cilja ak i
najsofsticiranje tekue astroloke literature
.
Z

sada emo osta
viti po strani Jungovo shvatanje kako se to desava I koncentfl

saemo se na saimanje njegove diskusije o znaajnoj povezanosti
Hrianstva sa nebeskim fenomenima. S Jungove take gledita,
astroloka simbolika ne samo da otkriva roenje Hrista i prirodu
njegove misije, ve pokazuje dvojni karakter Hrianstva i uticaj te
dvojnosti na razvoj moderog drutva. Ta simbolika podrazumeva
dva astronomska faktora. Prvi je konjukcija Jupitera i Satura u 7.
veku pre nove ere, a drugi je precesija prolene ravnodnevice.
Jupiter i Satur su dve najudaljenije od tradicionalnih i vidljivih
planeta i njihov ciklus je dobro dokum
_
entovan u tradICIJI astrolo
gije. Te planete su kronokaton, one ozacavaJu vreme I sastaju se sva
kih dvadeset godina da oznae "Zeitgeist", duh vremena. Najee
i viamo u poluciklusima decenija, kao to su bile gromoglasne dva
desete, leprave ezdesete i tako dalje. Njihova konjukcija na svakih
dvadeset godina se deava u istom elementu, sve dok, posle oko
dvesta godina, ne preu u drgaiji element.
'
Veliki ciklus kroz sva
etiri elementa stoga traje nepunih osamsto godma. Taj CIklus JUpI
ter-Satur oduvek je privlaio specijalnu panju astrologa, jer te
planete simbolizuju suprotne osobine duha i materije, prostora I
vremena. Za njihove konjukcije se smatralo da izazivaju promene
u religiji i vladanju nacija i, prema Albumasaru,
.
predviale su
... dolazak proroka i proricanje uda 1dravnim partijama i slubama.4
Jung je izdvojio konjukciju Jupiter-Sat u znaku Riba koja se
odigrala u 7. veku pre nove ere. To je bila neobina konfguracija
ne samo zato to je oznaila 800-godinji ciklus, ve je to bila i
trostruka konjukcija, koja se dogodila tri puta u istoj godini.
'
To je
"Zvezda Vitlejema", kako su je videli magi, astrolozi-svetenici
upueni u proricanja starog testamenta koja se tiu dolaska Mesije
na poetku nove ere:
... sa istoka su u Jerusalim doli mudraci, govorei: "Gde je onaj koji
je roen kao Kralj Jevreja? Jer, mi smo videli njegovu zvezdu na
istoku i doli smo da mu se poklonimo." (Matej, 2)
Jupiter simbolizuje Hrista kao "Kralja Jevreja" zbog njegovog
udruivanja sa kraljevstvom i religijskim uenjima. U dignitetu je
u znaku Riba kojim vlada i za Palestinu se tradicionalno verovalo
da njome upravlja taj znak. Satur je uvek povezivan s Izraelcima,
a jevrejski Sabat je subota, Saturov dan. Ta Jupiter-Satur
konjukcija, zvezda Vitlejema, prihvaena je od nekih astrologa
kao vrhunsko prikazivanje astrologije. Kepler tvrdi:
On (Bog) odredio je roenje svog sina Hrista, naeg spasitelja, tano
L vreme velike konjukcije znacima Riba i Ovna, pored take
ravnodnevice.
Keplerovo pominjanje znakova Riba i Ovna dovodi nas do
drugog i ak mnogo zaajnijeg astronomskog fenomena,precesije
ravnodnevica.
ta je precesija? Naih dvanaest znakova zodijaka

dobili su imena po konstelacijama fiksnih zvezda. Svake godine,
oko 21. marta, Sunce se vraa na taku presecanja svog puta, eklip
tike, sa nebeskim ekvatorom. Taj trenutak oznaava poetak prole
a za nau severu hemisferu i pozicija Sunca u tom trenutku
definie poetak naeg zodijaka znakova, O stepeni Ovna - taku pro
lene ravnodnevice. U vreme nastajanja nae klasine grko-rimske
astrologije, taka prolene ravnodnevice se nala na granici
konstelacija Ovna i Riba, tako da je zodijak od dvanaest znakova
odgovarao pozadini konstelacija zvezda istog imena. Ipak, celo
nebo pokazuje deavanja u ciklusima i nita nije statino. Svake
godine kada se Sunce vrati na taku prolene ravnodnevice,
njegova pozicija u tom momentu nalazi se deli sekunde iza
pozicije iz prethodne godine. Taka ravnodnevice stoga se kree
unazad, ili "precesira" oko 50 sekundi luka svake godine, mereno u
odnosu na pozadinu zvezda. To znai da se niz od dvanaest
znakova postepeno povlai unazad koz konstelacije istog imena .
Slka 1.1 Konstelacie Ovna, Riba iVodolie

I
Veliki ciklus od 25.868 godina kada se prolena taka pomeri
unazad kroz svih dvanaest konstelacija postao je poznat u moder
noj astrologiji kao Platonova godina, a prolazak kroz svaku konste
laciju je poznat kao Platonov "mesec". Ipak, za razliku od zodijakib
znakova, konstelacije su nejednake duine (vidi sliku 1.1) i postoji
velika razlika u duini vremena koje je potrebno taki da putuje
kroz svaku konstelaciju.
U vreme Hrista, taka prolene ravnodnevice se nalazila
izmeu konstelacija Ovna i Riba i kretala se unazad iz Ovna (Aries)
u Ribe (pisces). Stoga se Hrist povezuje sa zavretkom doba Ovna
i poetkom doba Riba i Jung primeuje:
Roen je kao prva riba u eri Riba i bio e osu.en da umre kao poslednji
ovan (agnje) opadajueg doba Ovna.
Tako su se dva velika astronomska dogaaja poklopila pri Hri
stovom roenju. Prvo, velika konjukcija Jupitera i Satura u Riba
ma, vidljiva zvezda Vitlejema koja je oznaila "Kralja Jevreja".
Drugo, nevidljivi faktor precesije ravnodnevice koji je, u vreme
Hrista, bio na prelazu Riba u Ovna. Zajedno, oni oznaavaju Hrista
kao Mesiju koji dolazi na poetku nove ere. Jung je zapanjen vezom
sa simbolikom riba koja okruuje Hrista. Precesija take ravno
dnevice u Ribama ukazuje na
... doba O kome je "riba" koriena kao ime za Boga koji je postao
ovek, koji se rodio kao riba i bio rtvovan kao ovan, iji su uenici
bili ribolovci i koji je eleo da od njih naini (ribo)lovce na ljude, koji
je masu nahranio udom umnoenim ribama, koji je i sam pojeden
kao riba, "sveta hrana", i iji su sledbenici bile ribice, "pisciculi".
8
Zapisuje i drugu astroloku simboliku kao to je pranje nogu
uenika (Ribe) na Tajnoj Veeri, kao i Hristovo pojavljivanje pred
uenicima posle vaskrsenja. Rbarili su na obali i izvukli su jo
jednu veliku mreu riba. ak i roenje device odraava polarost
Riba kroz suprotni znak Device.
Ipak, Jung primenjuje ovu simboliku izvan Hristovog ivota
pokazujui kako ona predstavlja razvoj hrianstva. Ako posma
tramo konstelaciju Riba (vidi crte 1.2b), vidimo da su dve ribe po
vezane jednom niti kod zvezde alfa, poznate kod Arapa kao Al
Ria, vor. One plivaju u suprotnim pravcima, istona riba se kree
vertikalno severo od ekliptike, a zapadna riba pliva horizontalno
du ekliptike. Smatra se da to predstavlja dvojnu prirodu znaka,
vertikalnu i horizontalnu, dva suprotna kvaliteta koja se ukrtaju,
1 6
JUNG I ASTROLOGIJA
Slik 1.2(a) Oan
Slik 1.2(b) Ribe
Na osnovu ilustracija Ejmi Manson za "Svedoenje zvezda" autora
svetenika Etelberta V. Bulingera, London (1893).
al i su zauvek povezana jedan s drugim. To su riba duha i riba
materije, a raspee Mesije iz doba Riba oznaeno je simbol ikom
tog ukrtanja. Hrist, prva riba duha, razapet je na krstu materije.
Velike teme hrianstva - rtva, odricanje i iskupljenje - takoe
definiu osobine znaka Riba.
Za Junga, dvojnost koju sadri riba znaka Ri ba odraava
nepomirljive suprotnosti hrianstva. Teistiki religiozni sistemi
moraju da pomire "dvojnu" prirodu Boga; Bog kao manifestacija i
pozitivnog i negativnog, mukog i enskog, duha i materije. Bog se
esto vi a kao taj princip koj i ujedinjuje suprotnosti, al i hrian
stvo i ma tekoe u mirenju ove dvojnosti. To se u evropskom
intelektu ispoljava kao problem "Bog protiv zla" i u provoka
tivnom pitanju kako Bog koji je samo dobar moe da stvori zlo.
Ako zlo autonomno postoj i izvan Boga, onda se podrazumeva da
Bog nije svemogu. Alterativa za to je da se sugerie da Bog
deluje i dajeste, i dobar i zao, al i ta alterativa je isto tako odba
ena u hrianskoj dogmi. Figura Hrista je, stoga, samo svetlost,
bez mrane strane, a ta neravnotea se ispoljava u neobjanjivoj
ulozi Satane i akcentu koji se stavlja na grenost svakog oveka.
Ako zlo ne moe da doe od Boga, ono mora bi ti izazvano
ovekovom voljom i l i neznanjem, njegovim prvobitnim grehom.
Jung komentarie:
Nema sumnje daje prvobitna hrianska ideja imago Dei koja postoji
u Hristu zamiljena kao sveobuhvatna celina koja ukljuuje ak i
ivotinjsku stranu oveka. Ipak, simbolu Hrista nedostaje celost U
moderom psiholokom smislu_ s obzirom na to da ne ukjuuje nu
stranu stvari, ve je specifino iskljuuje u obliku luciferske
suprotnosti.9
Predstava o Hristu je "tako prefnjena i neukaljana" da sve ostalo
postaje mrano pored nje. Tako jednostrani akcenat mora
nem inovno da stvori senku zato to je mrana strana odseena i odvo
jena. Ona se vraa u sl i ci Antihrista, ij i su dolazak predvideli razni
astrolozi i proroci u srednjem veku. Za Junga, dol azak Antihrista
nije samo predvianje proroka - to je neminovan psiholoki
zakon. 10 Srednjovekovna i renesansna predvianja o Antihristu
mogu se videti kao izraz te psiholoke neophodnosti.
Pretpostavke o dolasku Antihrista uglavnom su bazirane na
konjukeijama Jupiter-Satum. Nostadamus je 1 558. godine predvi
deo uspon "paklene moi" oko 1 792. Kardinal Pjer Daji ( 1 356-1420)
predvideo je ovaj dogaaj za 1 789. i l i "tu negde":
;
V

u

! ,
- W
Slika 1.3 Doba Riba

JUNG I ASTROLOGIJA
.
1 9
Kaemo da, ako svet do tada izdri, a to sam Bog zna, onda e doi do
mnogib velikih i divnih promena i transfonnacja U svetu, naroito to
se tie pi sanja zakona i religijskih sekti . . . Antihrist e doi sa svojim
zakonom i prokletim sektama, koje su potpuno suprotne i neprija
teljske za zakon Hrista . . . jedan Monik e doi . .. koji e doneti zakon
zla i magije.
I
U Aionu, Jung uporeuje ta predvianja Jupiter-Saturn sa kre
tanjem unazad take prolene ravnodnevice kroz konstelaciju
Ri ba. U vreme Hrista, prolena taka se nalazila na poetku prve
ribe (vidi crte 1.3). Hri st jeste ta riba, riba duha, Bog i Svetlost.
Dok se taka ravnodnevice kretala kroz konstelaciju, prolazei
kroz prvu ribu, osnovana je Crkva i nastalo je hrianstvo. Ono je
cvetalo dok se prolena taka kretala du kanapa koj i spaja ribe, ali
tada, kada je prolena taka stigla na pola puta izmeu riba, poela
su iskuenja Crkve i predvianja Antihrista. Jung opisuje jeretike
doktrine koje su se javile kako bi dovele u pitanje i oslabile
autoritet Crkve i izma od koga je patila za vreme reforme u
esnaestom stoleu. Od tog momenta nadalje, za vreme revolucije
u nauci od 1 500. do 1 700. , dolo je do procesa "enantiodromiana"
i l i slike u ogledalu dok se prolena taka kretala du kanapa prema
drugoj ri bi . Nasuprot prvoj ribi koja je plivala navie u "gotskoj"
tenji ka vi sinama, druga ribaje plivala horizontalno prema spolja.
Jung to pripisuje istraivakim putovanj ima i osvajanju prirode do
koga je dolo posle Reforme i kae:
Vertikalu je presekla horizontala i ovekov duhovni i moralni razvo
pomerio se L pravcu koj i je sve oiglednije postajao antihrianski'
Prolena taka je stigla prvu zvezdu u repu druge ribe, Omega
Pisci um, oko 1 81 7. Iako je to riba Antihrista, njene manifestacije
nisu otelotvorene ni u jednoj osobi i l i Mesiji . Umesto toga, one se
otkrivaju u filozofjama, "prokletim sektara", i "zlom i magij
skom zakonu" koji je "potpuno suprotan i neprijateljski prema
Hristovom zakonu". Jung kao primer za to navodi dolazak na
presto boginje razuma u Notrdamu posle francuske revolucije 1 789.
godine. Ljudski razum je egzaltiran umesto boanskog zakona.
Antihrist se ispoljava u naunom materijal izmu, uDarvinovom
usponu u devetnaestom veku i u rastu takve antihrianske mi sl i
kao to je marksizam (Marks je roen 1 8 1 8! ).
Stoga za Junga precesija ravnodnevica kroz konstelaciju Riba
nosi priu o istoriji rel i gije Zapada. Jung je u tome izuzetno
ubedUiv i nadahnut. Njegov rad je u najviem smislu astroloki
20
JUNG I ASTROLOGIJA
poetian, s meavinom tehnike vetine i simbolikog znaenja,
dubinom, irinom, ciljem i inspiracijom koje nudi. Mogue je
razmisliti i uveati materijal koji on nudi na naine koji to i
potvruju i ire. Na primer, Blejkov glas, "glas barda koji vidi
sadanjost, prolost i budunost", uo se u Engleskoj s plaem
jagnjeta i tigra, nevinosti i iskustva,
J
urizena i Losa, dok je Uran
otkriven, a taka pro le ne ravnodnevice se pomerila ka drugoj ribi.
Prva potpuna kopija "
J
erusalima" uraena je izmeu 1 8 1 8. i 1 820.
Blejk, pesnik vizionar, nije bio zainteresovan za Hrianstvo, ve
za borbu duha u materijalistikom dobu.
Implikacije Aiolla su izuzetne, a kako Jung objanjava vezu
koju je tako snano pokazao? Ubeen je da ne postoji dokaz u
staroj knjievnosti da je simbolika hrianske ribe nastala iz
zodijaka. Osim toga, on smatra da astronomski faktori ne "izazi
vaju" te istorijske pomake, ve da se bez razloga povezuju na "sin
hronistiki" nain. On predstavlja kolektivnu psihu, koja ima i
svesne i ne svesne delove, i radi autonomno kroz vreme i prostor
kroz nae uobiajene kulture mitove i predstave. Nesvesna kolek
tivna psiha se projektuje na spoljni svet, stvarajui oseaj transcen
dentalnog znaenja. Drugim reima, postoji uzorak, red, smisao
ivota koji prevazilazi individualno razumevanje. To se otkriva u
naoj percepciji poretka u kosmosu, ali je proisteklo iz nae
kolektivne projekcije. Ta projekcija je predstava o oveanstvu
koju Jung zove sopstvo.
I kolektivna i individualna psiha nesvesno nose ovu predstavu
sopstva, predstavu o poretku i celovitosti, i upravo kretanje ka toj
predstavi predstavlja deo rada Jungove analizel' To je jedan
neprekidan proces koji rezultira pomirenjem suprotnosti unutar
individualne psihe. Jungovo prouavanje hrianstva prvenstveno
je studija o Hristu kao simbolu sopstva. Kolektivno, oveanstvo
je uzelo Hrista kao simbol sopstva, videvi u njemu samo svetlu
stranu, iskljuivi tamnu polovinu, Senku. Kolektivna podsvest
nadoknauje to iskljuivanje projektujui kolektivnu senku na
nebo i na zemlju. Ta tamnija polovina se posmatra ili kao zlo ili u
svom enskom obliku, kao nezamislivo uzviena Devica Marija,
ime se suzbija "ivotinjska" priroda seksualne reprodukcije.
Pitanje pomirenja suprotnosti se, prema tome, moe prepoznati i u
hrianskoj i u individualnoj borbi da se dostigne svojstvo, procesu
koji Jung naziva "individucija". Na ovoj najvioj skali, na nivou
kolektivnog, Jung se okree astrologiji i simbolici velikog doba u
nameri da simbolizuje ovaj prqces. Kasnije, u Poglavlju 3,
videemo kako se jo jednom okrenuo astrologiji da bi simbo-
JUNG I ASTROLOGIJA
21
(,zovao isti proces na individualnom nivou, a kroz njegov rad na
putu kroz morsko nebo".
.
Koje mesto u naoj astrologiji zauzima
J
ungov rad o dobu
Riba? Kao to je on
.
otkrio, Minter je bio taj koji je 1825. istakao
vezu Izmeu sllnbohke ribe i roenja Hrista. Sam Minter se poziva
na rad Abarbanela ( 1 437- 1 508) to je i najstariji navedeni izvor. 14
Izgeda da ne post
?
JI astrolog koji je zaista predvideo tok zapadne
clvdlzaclJe pomoc u precesije, na nain na koji ju je Jung retro
aktivno konstlO. Neverovatna predskazanja astroloki se temelje
na Ciklusu Jupiter-Saturn. Do sada se nisu pojavilie indikacije da se
precesua
J
odudara sa znaenjem simbola u klasinoj, srednjo
vekovnoJ Ih renesansnoj astrol
?
iji. Tradicionalna kosmologija i
astrologija su konstrulsale razhclte modele "velikog doba", ali svi
dokaZI ukaZUJU da je slmbohka precesionog ciklusa delo astrologa
devetnaestog veka. "
Nekoliko astrologa dvadesetog veka razvijali su ovu simboliku.
Margaret Hone daje tipian primer u njenom Moderoll1l1dellikll
alr% gie gde nudi konzerviranu istoriju od Doba Lava do
tobonjeg
,
'
oetka doba Vodolije, od
.
l OOOO. pre nove ere do 2000.
nove ere
:
Na pnmer, stan
.
Egipat Je u dobu Bika i odlikuje se
vrednostima kOJe karaten
.
u ovaj period oboavanja bika i
graenja pIranlIda. MOjSijevo Izbavljenje Izraelaca iz Egipta, prela
zak Crvenog mora, zabrana oboavanja bika i donoenje novih
zakona, kao I deset zapovestI mogu biti posmat:rani kao najava
promene doba iz doba B ika u doba Ovna.
Pristup koji je prezentovala Margaret Hone kao i kod veine
autora koji su dikutovali o precesiji doba, za snovu ima "zodia
noeta"
,
zvezdani zodijak od dvanaest pravilnih znakova od po 30
stepem. Posledica to
a su Izvedena doba jednakih trajanja, 2. 1 56

godma svako. NajveCI problem je nedostatak saglasnosti po pita
nju Ispravne poetne take, to za posledicu ima da su sazvea
razliitih oblik

i duina i esto se preklapaju. U zavisnosti od toga
gde je nulta tacka, Ovan u siderainom zodijaku moe biti lociran
nasuprot sazveima, a veoma razliiti datumi se vode kao vero
vatni
p
oeci svakog doba. Dejn Radjar izbegava takve probleme
generlSu
,
' vehka dob

IZ zvezda po kojima polara osa rotira."
Ovo je mteresantna Ideja, all Radjar ne nudi neku odreenu
Simboliku ili tumaenje za razliite faze ovog ciklusa i njegove
sugestije niSU znaajnije razvijane.
Jung ostaje pri precesiji ravnodnevnice, ali koristi metodu
znatno drugaiju u odnosu na druge astrologe
.
Umesto da koristi
zvezdam zodUak znakova od po 30 stepeni (zodia noeta), on je
22
JUNG I ASTROLOGIJA
direktno uposlio "morfologiju" Riba, nejednak .blik sazvea
kako mi vidimo sliku na nonom nebu. Dalje, on Je pn kazao ISto
rijski razvoj doba Riba pomou kar
kteristika po
:
tojeih zvezda
sazvea. Aiol je prvi put objavljen u NemackoJ 195 I. I U
Engleskoj 1 959. Od tada nj
ove il11plikacije polako pol

.
nJu da se
filtriraju u astroloka razITIIsljanja .
.
Robert
.
uend,
.
mspI
.
nsan Jun
gom, pratio je njegove metode I uvecao tehlllcku dIskusIJu podr
b
nim datiranjem susreta prolene ravnodnevl1lce sa zvezdama saeza
Riba. " On je takoe detaljno izloio simboliku ukazUJUI da
.
Je
prva zvezda u sazveu Riba imenovana "Alpha" iako ona iije
najsjajnija zvezda sazvea. Poto je prva z
zda
.
druge
:!
be
"Omega", Hristova izjava: "Ja sam Alfa I Omega dobIja neoblcnu
zvezdanu korelaciju.
lako Robert Hend razvija neke od sopstvenih ideja koje se
odnose na istoriju religije, sutina njegovog rada predstavlJ3
direktan odraz Jungovih astrolokih teza. On sledI Jungovo VI

enje po kome te fenomene treba r
az
umeti kao nepovezane I
sinhronizovane, a kao rezultat prOjekCIje zadovoljenja kolektIvne
psihe:
Mi stvaramo na univerzum, to nas naizmenino pretvara
.
u sliku
nae slike. Sinhronizacijaje sutinski r
zultat p
?
vr
tne spre

l
e
duevnog i fizikog univerzuma na nam na kOJI pSIha to dozlvlj3va.
On takoe prihvata od Junga vanost limita za kulturni op
eg
ove simbolike. Zbog toga to razliite kulture poznaju raziJclte
simbole i podudaranje Hrist-Riba:

...& predstavlja pjekciju pse iskljuivo kolektivne energIje
Zapada, sve do moderog doba.
Bilo kako bilo, Defri Korelijus, jo jedan astrolog inspirisan
Aionom pokazao je isti precesionistiki simbolizam u radu Izvan
postavlj nih limita." Za poetak, istorijsko podudaranje doba
Ovna je jedva manje neobino nego ono kod doba Riba. Ao
pogledamo sazvee Ovna (slika 1.2a), v
dlmo
.
tn naJsv
tiJ Je
zvezde, Hamal (El Nath), Sharaton i Mesarthlm, kOJe s

grupisane
u blizini Ovna. Ova slika sugerie nagomilavanje znacaJa I sn
ge
znaka u jednoj taki. To se vrlo dobro uklapa u simbol.vna
:
IStO
kao to i disperzija i nejasna sazvea Ribe od
,
govaraJu nbl kao
astrolakom znaku. To nam daje za pravo da acekuJemo ekspan

ziju doba Ovna kada taka prolene ravnodnevnice proe kroz tn
najsjajnije zvezde sazvea Ovna. Takva situacija je bila od Shara
tana 71 3 . g. p. n. e. do Hamala 446. g. p. n. e. Ovaj period od 276
godina i jeste zapravo bio plodonosan za svetsku istoriju. Gautama
Buda je roen tokom sedmog veka pre nove ere, kada je i osnovao
jednu od velikih svetskih religija koja se neverovatnom brzinom
rairila po Istoku. Takoe 5 5 1 . ili 552. g. p. n. e. , roenje Konfija
obeleila je izuzetno formati van period kineske civilizacije, kreira
jui obrasce kroz koje e ova dalje napredovati narednih dva i po
m i len ijuma. Dalje, u tom istom periodu, m i zapaamo i uspon
grkih polisa to je poznato i kao doba "samouzdignua Grke".
"
Poreklo zapadne civilizacije, stoga, takoe simboliki vue korene
iz ovog pica doba Ovna.
Stoga najznaajniji periodi u tri velike svetske kulture mogu
biti prikazani tako da budu dovedeni u uzajamni odnos, isto
vremeno nezavisni i sinhronizovani, sa precesijom ravnodnevnice
preko glave Ovna. Kornelijus je otiao dalje demonstrirajui zna
aj simbola Riba za kljune promene u budizmu. Razvoj Mada
hane (Velikog toka) Budizma, sa njegovim osnovnim poukama
od Bodisatve koji se odrie (Riba) individualne prosveenosti
(Ovan) radi vih verujuih bia koja su se nala u trenutku osni
vanja hrianstva, kada vrh prolene ravnodnevnice naputa Ovna
i ulazi u Ribe.
Ovakva shvatanja ostavljaju potpuno otvorenim pitanje kako
zapravo takve uzajamnosti fnkcioniu. Ako je odreeni sistem
simbola podesan za kulture Kine i Indije, onda se ini manje
razumljivim projekcija "istone psihe" zato to njihovi astrolozi
koriste drugaiju simboliku. To posebno vai za drevnu kinesku
astrologiju koja je koristila potpuno drugaije simbolike forme.
Astrologija, kako su smatrali Jung i Hend, funkcionie "neza
visno", kroz projekciju psihe na nebo. Ipak slina logika projekcije
ili "povratna veza" nije tako lako prihvaena u praksi od veine
astrologa, ukljuujui i Henda, kada ju je trebalo primeniti na
natalnu astrologiju. U gotovo svim drugim astrolakim aspektima,
fenomen je tretiran kao relativno "objektivan" u smislu da je
nezavisan od uea psihe ili projekcije individualnih interesa.
Kao to emo kasnije videti, dilema izmeu projekcije psihe i
objektivnog fenomena pojavljuje se svaki put kada
J
ungov
koncept sinhronizacije bude istaknut kao eksplanatoran princip u
astrologiji.
Jungova razmiljanja o dobu Riba bila su podsticajna za
astrologe. Rad je imao veliki uticaj, jer je otkrio velike domete
astrolake simbolike, balansirajui na granici izmeu astronom-
T
24
JUNG I ASTROLOGIJA
skih injenica i subjektivne imaginacije, Poslednjih vekova,
racionalna, uzrona filozofija druge ribe imala je preovlaujui
uticaj na Zapad. Ona je vie cenjena i uporeivana sa istinom, jer se
bavi materijalnim i "pravim" stvarima. Neracionalni pristupi, koji
su prihvaeni kao umetnost ili poezija, postepeno su gubili na
znaaju zbog toga to se "oslanjaju na matu" i, kao posledica toga,
manje su stvarni i stoga manje istiniti. Nastaje sve vea razlika
izmeu mitske poetike i naune misli: jedna je privilegovala
intuiciju, a druga je prednost davala naunim metodama. Deo
problema sa kojim se suoavaju astrolozi potie i od toga to se u
praksi susreemo sa oba ova naina miljenja i deava nam se da se
naemo u raskoraku nad rascepom subjekat-objekat. Svi smo mi i
proroci i naunici, pa ova konstatacja vai i za
J
unga. Njegov rad
na psihi i takvim prorokim oblastima kakve su astrologija i Ji
ing prikazuju ga kao proroka. A ipak postoji i naunik u Jungu
koga izazivaju objektivne istine i empirijski dokazi. On je napisao
Aion na vrhuncu svog ivota kada je prouavao alhemiju i
razmatrao alhemijski brak, jedinstvo suprotnosti sopstva. Njegov
rad o Hristu i dobu Riba je pravo filozofsko zlato, koje je otkrilo
jedinstvo proroka i naunika u Jungu. Kao to emo videti, on e
ipak pokuavati da usavri taj proces u narednih pola veka.
Z.
JUNG, FROJD I OKULTIZAM
.
J
ungov rad na simbolu Hrista predstavlja samo kulminaciju stalnog
mteresovanja z psihologiju religije. Religijska pitanja su uvek kod
njega zauzimala istaknuto mesto, jer su negov otc i osam stieva bili
svetenici. U svojoj autobiografiji on opseno govori o efektu tih
religuskih uticaja u njegovom detinjstvu na njegovu tajnu, pagansku
pobunu protiv jalovosti crkve kada je shvatio da hriani koji ga
okruju ne znaju boju delatnost. Jung je do svoje devete godine bio
jedinac i, kao mnogi usanlljeni deaci, u nedostatku drutva zakoraio
je u carstvo magije i tabua, urezujui majunog oveka i sakrivajui ga
na tavan kao talisman svoje druge, tajne polovine.
Ipak, nue cela porodica bila svetenika, a svoje pagansko
zavetanje je nasledio od majke. Njegova kerka, astrolog, Greta
Bauman-Jung uverljivo je locirala Jungovu majku u njegovoj natalnoj
karti (vidi sliku 2, I) kao Mesec u Biku zdruen s Plutonom.' On je
svoju majku opisao kao "duboko ukorenjenu u nevidljivoj osnovi", a
sa Mesecom u skladu sa Uranom; on ju je doivljavao kao osobu sa
neoekivanom drugom linou, neobjanjivu i zastaujuu. Iako je
bila svetenika kerka i svetenika ena, nekada bi iz nje
progovarala tamnija strana, koju je upravo nasledila od svog oca.
Tokom njenog detinjstva, on je jednom nedeljno razgovarao sa
svojom pokojnom, prvom suprugom, pri emu bi nju naterao da stoji
pored njega dok bi pisao propoved da bi oterala loe duhove. Jungu
nije |io stran svet spritualizma i neobjanj ivog, kako preko majke,
tako preko lokalnog seoskog stanovnitva.
J
ungov rani religijski razvoj bio je dakle duboko ambivalentan, sa
pobonim ali prilino oslabljenim kalvinizl0m s kraja devetaestog
veka koji je zapravo kamuflirao gub i primitivan spiritualizam. Tokom
detinjstva, ali i deatva, on je iskusio dve koncepcije samoga sebe,
koje je imeno
ao kao linost broj I i linost broj 2. U koli, linosti broj

l nedostajalo Je samopouzdanja i izgledala je kao mane inteligentna,
istija i pristojnua o drugih deaka. Jung je sebe video kao . ..
. . . prolazni fenomen koji je eksplodirao svim vstama emocja, kao
plamen koji bukne brzo i onda se gasi.
I
26
JUNG I ASTROLOGIJA
,
.
T
I

"
l
!
g
"S
-
l'-
'
?
N
.
P
. l 7.5
P
M
5!
c
+
t
: /
Slik 2. 1 Jung 19.32LM=18. 55GMT, 26. Juli 1875.,
Kesvi/, 47N369E19. (izvor: Greta Bauman-Jung
Kao student broj 1 ostao je neprijatan, nedisciplinovan, detinjasto
razoaran i rastrzan. On je traio akciju i eleo je da se SUOI sa
njom ovde i sada. Ta ista linost broj l studiral
je pri
odne nauke I
bila ambiciozna u nameri da napreduje.
elela je pol
.
ozaj I pnstoja

standard, a nita je nije vie deprimiralo od pomlsh da pOStOJI JOS
jedan koncept sem nje same. Tako je u brojU 1 Jung prepoznao
"ego", nosioca treperave svetlos
1 svesnog

kOJI
. "
po s
aku
.
cenu
mora biti sauvan od unitenja kOje mu prelI od hcnostl brOJ 2.
taje sa linou broj 2? Jung opisuje predstavu o sebi u detinj

stvu kao:
Ovaj "Drugi" je bio starac oji j
,
e ive

U osamna
stom veku, no
io
cipele sa nalom i belu penku
.
.ao
.
vihor se '
:
OZIO na
. .
konkavmm,
zadnj im tokovima izmeu kOJlhJe bila postavljena kutiJa, smetena
na federima i konom kaiu
?
"Drugi" se vezuje za kamen, na kojem je
J
ung esto sedeo,
razmiljajui da li sedi na kamenu ili je, pak, on sam kamen na
kojem sedi. Broj 2 bio je "bezvremen, neunitiv kamen", deo tajnog
ivota, Jungovog sna iz detinjstva o falusu' i oveuljku skrivenom
na tavanu. On je bio usamljen i izolovan od drugih zbog toga to je
oseao da zna neto to oni nisu iskusili -prirodu boanstva. On se
poistoveivao sa Bogom i bio je blizak prirodi, noi i snovima.
Drugi je bio "dah velikog prostranstva zvezda i beskonanog
svemira"; onje imao duhovne kvalitete i bio je u dobrim odnosima
sa neobjanjivom stranom svoje majke. Broj 2 je nosio razume
vanje i istorijski kontinuitet, za razliku od "nepovezanosti i sluaj
nosti" koje odlikuju ivot broja I . Bio je superiorne inteligencije i
morao je da se nosi sa stvaranjem snova. O tome nam Jung kae:
. . . u njemu (broju 2) vlada svetlost, kao u prosUanim holovima
kraljevske palate iji su visoki prozori otvoreni prema krajoliku
okupanom suncem.
s
ZanimUivo je bilo potraiti obe linosti u njegovoj natainoj
karti, a Greti Bauman-Jungje to otkrilo da su Saturn i Uran nosioci
onoga to Jung naziva njihovim "dejstvom i kontradejstvom".
Izgleda da postoje mala neslaganja oko tanog vremena Jungovog
roenja i ona se kreu u rasponu od dvadeset minuta ' Ovaj interval
je dovoljan da promeni podznak iz Jarca u Vodoliju. Jung se
izgleda nalazi na samom prelazu, doao je na svet istovremeno pod
Saturnom i Uranom. Greta Bauman-Jung je koristila kartu sa
ascendentom u prvim stepenima Vodolije i ini se da je ovo
prilino odgovarajui horoskop za Junga. Ona je ubedljivo
pokazala taj prelaz i progresiju Saturna i Urana kao kljune u
ivotu i radu svog oca. Na primer, ona ukazuje da je kada je Jung
pisao Mislerium Coniunc/ionis, Sunce prolazilo kroz trojstvo, prvo
kroz Satur, pa kroz Uran, ujedinjujui tako linosti broj I i broj 2
.
Kada je Jung umro planete su konano dole u poziciju progre
sivne suprotnosti.
Koliko dobro se opisi broja I i broja 2 uklapaju u simboliku
Satura i Urana? Deo Jungovog opisa broja I pokazuje da je on
konvencionalan, ambiciozan i tip naunika. Snano prisustvo
Saturna u njegovom horoskopu oznaava njegovu veliku
inteligenciju, Vodolija u njemu oznaava principijelnost, njegovu
tenju da bude dogmatian (popravljao bi i vazduh) i da uvek
zauzme objektivan stav. To je racionalni Jung sa njegovom
teoretskom strukturom psihe. Osim toga, Saturov stari rival, Jupi
ter je tu kao aspekt neposredne podrke. Jupiter u Vagi u 8. kui
28
JUNG I ASTROLOGIJA
nagovetava filozofiju okuitizOla koja se pojavljuje u kljunim
elementima njegove teorije po kO
J
o
J
Je podsvest tu da kompenzuJe
i da pokuava da ponovo uspostav
.
neuravnoteenost (Vaga) kOJu
je stvorila svest (Saturn u l . kucI) .
.
Posle njegovog raskl d

sa
Frojdom i psihoanalizom, kolektIvna melIgencl
J
a ovo

vazdusnog
trojstva je izbila u potpunostI na povrsll1u da se nosI sa velIkIm
temama simbolizma i mitskim idejama. To nas navodI da pratImo
Gretu Bauman-Jung i vidimo Satur kao otelotvorenje koncepcIje
broja 1. Bilo kako bilo, Jungov opis broja 2jednako evoCIra Satur
starac kamen istorijska saznanja -i slae se sa Plutonom -tama,
nepoznto, uvr tajne. Da bi konfuzija bila)o vea, i lin
?
st broj I
i linost broj 2 opisane su frapantmm slIkama svetlostI I vatre,
ukazujui na Saturn u Vodo\iji i jo vie na Lava
,
ko
J
I se nalazI u
Uranu. Ispada da je do nekog stepena svaka od I IcnostI opIsana u
odnosu na obe planete i da ne moe biti predsta
ljena iskljuivo
jednom. Obe planete bile su prisutne u klJucmm trenucIma
Jungovog ivota. U dvanaestoj godlm,
.
on
J
e Im
o neverovatno
iskustvo kada se pojavio iz "zida izmaglIca" za kO
J
I
J
e mIslIo da
e
veno iza njega. Primeujemo kako je prilikom njegovog roenja
Sunce u skladu sa maglovitim Neptunom, all da
J
e prva planeta
koja je stupila na njegov put dok se kretao napreu vremenu bIO
Uran. Iz horoskopa je oigledno da e ovo znacItI "sudbonosna
godina". U momentu otkrovenja
. . . odjednom sam zao: sada saHj
.
stvarn? ja!. . . u
.
ovon: momentuja
sam se sreo sa samim sobom. I mOJe sam Ja posoJao, ah se sve samo
deavalo meni. Sada sam seja desio s
mom
ebl. Sada
.
1
oam: Ja sam
ono to jesam, sada postojim . . . postOjI autOrItet U menJ.
Sunce otkriva Uran, suvladara Moi -"Ja sam se sreo sa sam

.
lm
sobom". Takoe Greta Bauman-Jung ukazuje da se ova
,
peno
poklapa sa prelaskom Saturna preko Jungovog Sunca - postOjI
.
.
" autontet u mem .
Dejstvo i kontradejstvo izmeu dve planete vieno je ponovo
kada se Jung vratio kamenu na kOjem
J
e sedeo kao dete:
Trideset godina kasnije, ja sam opet stajao na tom
.
nagibu . . . Iznenada
sam pomislio na moj ivot u Cirihu ! iz
ledao ml Je
.
stra
, kao vest1 1Z
nekog dalekog sveta i vremena. To Je bIlo zastrauJue.
Simbolika ukazuje na Saturn -trideset godina, amenje, otue
nost, vreme i strah - ipak, ovo se dogaa u vreme polupovratka
Urana.
Tekoe u pronalaenju jasne simbolike za obe Jungove
linosti vraaju nas nazad suptilnosti njegove vlastite defnicije .
On je naglaavao da njegova ivotna bitka izmeu dva koncepta ne
ukljuuje razdvajanje u psihijatrijskom smislu, poto "se ona
odigrava U svakoj individui". Ako je Jung u pravu, i ako je koncept
dvojstva zaista u osnovi ljudske prirode, tada mi ne moemo
oekivati da lociramo i trajno odredimo simboliku ove dualnosti u
svakom pojedinanom natalnom horoskopu. Uvek e postojati
dejstvo i kontradejstvo u svakom od njih, kao i .svim si mbolima,
posebno tamo gde oni iskazuju dualnost i suprotnost, bilo u sebi,
bilo u kombinaciji. Saturn i Uran nose dualnost bez toga da je
definiu. Mogunost razdvajanja, koja se javlja iz rascepa,
izraena je u anarhinom Uranu u 7. kui koji sutinski ne pripada
ni broju I ni broju 2. Ipak, prvobitni primer iste dualnosti se moe
nai u simbolici svetlosti. Sunce, muki, princip ureenja, nalazi se
U Lavu, intuitivnom vatrenom znaku. Mesec, fluid, enski princip,
jeste u Biku, oseanjima svojstvenim zemljanom znaku. Oba su
usklaena sa ruilakim i haotinim transsaturijskim planetama.
Ova usklaenost ukazuje na sloen nain izraavanja Jungovog
dualizma: bilo koji faktor bilo kada moe biti infonniui, dok
drugi ve prilazi da ga prekine. Jungov talenat lei u njegovoj
izvanrednoj sposobnosti da se kree unutar takvog dualizma.
Gledano iz tog ugla, postaje jasnije da Jung, kada govori o
linostima broj I i broj 2, zapravo opisuje razliite kvalitete neega
to je najpravilnije nazvati duom. Kao student Jung je bio pod
uticajen Kanta, koj i je pridavao znaaj ovom fenomenu. U jednom
od svojih prvih predavanja na psihologiji, koje je odrao student
skom udruenju Zofingija, Jung navodi Kantova uverenja:
, .. ljudska dua se nalazi L neraskidivoj vezi svim nematerijalnim
oblicima duhovnog sveta . . . primajui od njih utiske kojih, zbog svoje
ljudske prirode, uopte nije svesna dok sve ide kako Ueba.
Kant sugerie da dua ima dve razliite orijentacije: jednu koja
je usredsreena na ivotne probleme i drugu koja je povezana sa
spiritualnim carstvom. U svakodnevnom ivotu, ova veza se uzima
zdravo za gotovo i tek kada ivot doe do graninih situacija mi
postajemo svesni spiritualne dimenzije due. Jedna dimenzija, poput
Jungovog broja I, usredsreena je na svoju sopstvenu istoriju i
identitet, kao i na njihovo snalaenje u svakodnevnim aktivno
stima. Druga je u dodiru sa Bojim svetom, veIlOU, umom izvan
prostora i vremena koji je prisan sa "zvezdan1a i beskrajnim
30
JUNG I ASTROLOGIJA
svemirom". Jung veruje da bi psihijatrija trebalo vie da se tie
due, jer su ljudi kod koji h stvari ne idu u eljenom smel
:
u, ljudi sa
"bolesnim misl i ma", sposobni da opaze carstvo splfltualnog.
J
ungova kasnija shvatanja psihe proistiu direktn
.
o i
:
.
ovog
koncepta. Jo kao m lad ovek on je bIO duboko ogorc
,
n clIlJel1l

com da ni prirodne ni drutvene nauke ne pndaJu znaca
J
prirodi
due. Na predavanjima u Zofingiji, vidimo otvorenog studenta me
dicine koji se susreo sa smru, posmatrajui telo bez ivotne snage,
i tako nepobitno utvrdio postojanje due. Sa takvim iskustvom, on
komentarie:
udno je, Neto se odvaja od tela, Neto to sadri volju za ivotom . . .

elementama sila, ivotni princip . . . Dopustite da hrabro ovom
transcendentalnom subjektu dodel im ime ':dua". Sta podrazumevll1o
pod "duom"? Dua je um nezavisan od prostora i vremena.
IU
Jungova predavanja na Zofingiji odnosila su se na pokuaj
ispoljavanja due u neprijateljski nastrojenim moderim vreme
ni ma. Ako je dua zapravo um nezavisan od vremena i prostora,
onda se moe oekivati da se manifestuje na nain koji prkosi
uobiajenim predstavama o vremenu, prostoru i uzronosti. To
%*
nam pomae da razumemo Jungovo ran

l
tereso
n
J
e
a clta
u
skalu paranollnalnih fenomena i ekstreml1lh neuoblca
J
el1lh stanja,
ukljuujui hipnozu, telepatiju, predoseanje, pr<ncanJe, v
!
dovl
tost i spiritualizam. Onje zahtevao da se pSIhologI
J
a baVI dusom, a
ako se dua manifestuje kroz okultne fenomene, onda treba da
prouava i njih.
To je daleko vie od pukog teoretisanja mlado

oveka. Po
strani od Jungove sklonosti ka snovima, iskustva pOjave paranor
malnog su imala znatan uticaj na njegov ivol. On je prizivao
.
va
dogaaja koja su uticala na njega kada
J
e bIo
.
na raskrscu,
odluujui koju granu medicine da speclJalrzrra. Prvl
J
e ukljuIvao
jedan stari orah ov sto. Onje sedeo za nj lm sa svoJom majkom kada
. . . se iznenada zauo prasak kao pucanj pitolja . . . Moja majka je
zapanjeno sede la u svojoj naslonjai, pletivo joj je ispalo .iz ruku . . .
Pratei njene oi, shvatio sam ta se dogodIlo. Sto se rasceplO od IVice
po sredini samo kroz puno drvo. Bi o sam ko gromom pogoen. Kako
je neto tako moglo da se dogodi?
"
Njegova majka je tajanstvenim glasoni dogaaj okarakterisala
kao "znaajan", al i je Jung bio skeptian p
tom pItan
J
u. o,dr

gog dogaajaje dolo nekolIko nedelja kasnIje kada se
.
zaglusuJucl
zvuk zauo iz ormara za posue. Kada
J
e Jung otvo no kredenac,
otkrio je da se seivo noa za hleb polomilo na nekoliko delova.
Sledeeg dana, Jung je odneo no kod noara koji je potvrdio da
nije bilo greke na eliku i da no nije mogao da se polomi sam od
sebe. Jungje bio "duboko impresioniran" i sadaje verovao, kao to
Je njegova majka rekla, da takva dva dogaaja koja su se zbila
takorei neposredno jedan posle drugog moraju neto da znae.
Kada je grupa roaka odravala seansu nekoliko nedelja kasnije,
zahtevalI su od njega da se sretne sa medijumom, njegovim
roakom. Jung se odmah setio udnih deavanja u SVOm domu i
pretpostavio da su oni povezani sa medijumom . On je pohaao ove
seanse
.
vie od dve godine, ponekad i s majkom, i njegove
zabeleske sa tIh seanSI postale su kasnije tema njegove doktorske
dIsertacIJe. "Psihologija i patolooija takozvanoa okultnoo
en
mena".11 Greta Bauman-Jung ne!vosmisleno tvrd+daje to t

Je 'lJen otac odabrao da specijalizira psihijatriju di rektna posledica
pa
anormalnih iskustava koje je doiveo . " Znai, od samog

pocetka Jungovo IIlteresovanje za psihijatriju potie od njegovog
kontakta sa paranonnalnim. On je verovao da su takvi neistraeni
fenomeni indikatori onih aspekata due, koje u normalnim okolno
stima ne bismo videl
.
i . On je pokuavao da premosti jaz izmeu
okultlzma I pslhologlje u akademskim okvirima, poto tu je obema
br l o zajednIko bavljenje duom i l i psihom.
Kako su sva ova dogaanja prikazana u Jungovoj natainoj
kart!? Greta Bauman-Jung prImeuje da se Uran ukrstio sa SkorUom
MC-a kada su sto i no iznenada pukli, ukazujui i na paranor
malne fenomene r na njegovu psihijatrijsku karijeru. Njegova
doktorska dI sertacIJa, zasnovana na iskustvu sa medijumom,
poklapa se sa njegovim lunarim povratkom i pribl iavanju
Meseca Uranu to simbolie analogiju psihijatrija-okultizam.
Mesec
J
e tradIcIonalno kraljica noi, car tame, misteriozni vladalac
pi r me I oseke, majke i materice. On je uvek bio predstavni k
nepoznatog i kao takav je par excelance simbol nesvesnog. Kao
;
dna od '
SV
llosti", esec nosi snagu vida, aj i tajanstvenog

drugog vIda za razhku od dnevnog svetla Sunca. Njegova
sposob
.
nost da zakloni Sunce daje mu mo zaslepljivanja i l i
pomracen
J
a, ba kao to mo vida nesvesnog i l i drugog vida
okult
zl
a
.
mogu unititi
.
dragocenu svetlost svesnog. Njegovi
mesecl1l cIklusI su poznatI
J
O od antikih vremena i simbol izuju
pl l lnu u odnOSIma mu
.
karaca i ena i, kao to e vam rei bilo koj i
prezauzetI lekar, paCIjenti postaju nemogui kad je mesec pun. On
takoe, tradIcIonalno predstavlja i simbol due za razl iku od duha
. . . . ,
,
CIJ I Je sImbol Sunce.
32
JUNG I ASTROLOGIJA
Lunarno carstvo podsvesti, umobolno i okultno - kraljevstvo
due fasciniralo je Junga. Kao to smo videli, njegov Mesec je u
dodiru sa dve spoljne planete, u skladu sa neobjanji vim Uranom i
iroko zdruenim Plutonom, vl adarom senki Hada. Poslednja pla
neta sa kojom se zdruio pre Jungovog roenja bio je zagonetna
transsaturnijska planeta - Neptun. TI kontaktI sa spoljl1lm plane
tama ukazuju na i nteresovanje za materije koje se nalaze Izvan
nepropusnih granica Satura, carstva poznatog. Jung pozIva svo
J
u
publiku iz Zofngije
. . . da etate . . . du Stigijske obale do kraljevstva senki.
"
Ovde direktno progovara njegov horoskop: Mesec u Biku U 3.
kui, zdruen s Plutonom
. Kasnije, kao priznati psihijatar je radio u
ludnici Burgholcli, gde je svakodnevno dolazIO u kontakt sa
ljudima koji su svoj ivot iveli kao "senke". U svojim pismima
Frojdu, zatvoren u ordinaciji sa histericIma, Jung prelaZI, u prvim
borbenim redovima na ove Stigijske obale. Kao Mesec sa spol
J
ni m planetama, on
'
je u kl ini ci sa ludacima u "aavoj kutiji ".
Frojdove ideje, koje su upuivale na bolest due, bde
.
su te kO
J
e su
prenele Junga u l udil o
. On je bIo nestrpl
!
lv da testlfa FroJdovu
anainu teoriju suoen sa postojanjem pacIjenata kO
J
I su se mazah
izmetom i mldi m katolikom koji je "ispijao pola lonca oveji h
patnji , sa oiglednim zadovoljstvom"."
Jung je stupio u korespondenciju sa Frojdom 1 906. i U rokti
narednih sedam godina oni su diskutovah o SVII
.
TI asp
ktll
p
a
psihoanalize. Na povri ni , njihova intelektualna pnsnost
J
.
e " 'Ila
ogromna, tolika da su prilikom prvog s
%
eta "u neprekl Q
,
om
razgovoru provel i bukvalno tnnaest sati . Od samog pocetka
Jung nije skrivao svoju "opinjenost |uhovima_',17 i ve
' '''
imenovan je za poasnog lana amenckog Drustva za pSInIcka
istraivanja za, kako je on ironino tvrdio, "sl uenje Qkultizmu'.
Ipak, uprkos oigledno velikom sl aganju meu nJIma, Jung ni
J
e
mogao da podri Frojdov stav prema OVOI11 pi tanJU. On
.
tvrdi da
Frojd ne moe da prihvati svoju "mi stinu" stranu, niti
.
njeno
postojanje kod drugih: "On SUl11nja u njeno post
Jan
J
e, \I1SIBUlfa
jui daje potisnuta seksualnou"." A kada se doslo do mal1lfesta
cije paranormai ni h i l i okultnih iskustava, sukob Je bIO oe\l1\11ovan.
Jung nam o tOl11e kae:
Ono to Frojd podrazumeva pod "okultiz!llOl1l", zapravo ,sve to su
filozofja i reli
ija, pa i nauka U povoJu parapsIhologIJ_ do sada

nauile o psihi.
U tom kontekstu mi poinjemo da shvatamo vanost neobinih
dogaaja, koji su se zbili poslednje veeri Jungove posete Frojdu u
Beu, krajem marta 1 909. Oni predstavljaju prekretnicu u odnosu
dva oveka. Frojdje po svojim sopstvenim reima, Junga prihvatio
kao "najstarijeg sina" i proglasio ga za "naslednika i hunisanog
princa" psihoanalitikog pokreta. Al i , dogodilo se neto to ga je
duboko povredilo, l i i l o ga "oinskog ponosa". Njih dvojica su,
kako vi di mo iz Jungovih pisama nakon samog dogaaja,"
di skutovali o istorijatu pojedinih sluajeva, i vrlo je verovatno da
je povod da se razgovor pretvori u raspravu o paranormainom bio
sluaj jednog Jungovog pacijenta, izofreniara, koji je pokazivao
znake "frst-rate" spirutualnog ponaanja. Nakon to je od Frojda
zatraio da mu izloi svoje vienje okultnih fenomena, bio je
iziritiran Frojdovim materijalistikim pristupom. Jungu je bilo
teko da kontrolie "otar jezik", a istovremeno se osetio snano
uzbuen:
lzgJeda}o je kao da je moja dijafragma od gvoa i da postaje uareni
bletavl sv
d. I ba t
m momentu zauo se zagluujui prasak iz

ormar
, kOJI se
alazJ
?
.
tlk do nas, tako da smo ustali u panici, plaei
se da ce se stvan
ru
ltl na nas. Rekao sam Frojdu: "Eto. to je primer

takozvanog spolja Izazvanog fenomena". "Ma 'ajde, to je ista
glupost", tvrdio je. "Nije, vi greite, gospodine profesore. I da bih
dokazao moju tvrdnju predviam da e se u narednom trenutku dooo
diti j
?
jedn

eksplozija! ", odgovorio sam mu. Doista, jo nism
zavrIO reenIcu kada se zau!ajojedna eksplozija u ormaru.
21
Ne treba nam Jungova majka, da bi nam rekla da ovo "ima
nekakvo znaenje". I ncident je katalizator, ne samo Jungovog
odnosa sa Frojdom, ve i za njegovo mesto u psihoanalizi. On je
zapravo putokaz i tavom pravcu psihoanalize. To je bio trei i naj-
. _ + 4 .
vise razaraJucl IZ sen
J
e paranormalIIh mCldenata koji su obeleili
Jungovo putovanje prvo u psihijatriju, a zatim i u psihoanalizu. Za
razliku od prva dva, Jung je ovoga puta bio di rektan fiziki
uesnik, od pukog posmatraa postao je akter. Frojd je bio uzdr
man i povreen to se takva stvar moe desiti u asu kada je Jungu
ponudio najvee mogue priznanje. Onje u pismu, nespretno sveo
dogaaj na "zbir verovatnoa"." Jung mu nije odgovorio gotovo
itav mesec. Frojd kasnije razmatra mogunost da je dogaaj
zapravo bio povezan sa curenjem gasa. Jung je bio ostavljen sa
oseanjem da je "uradio neto protiv Frojda", ali se istovremeno
osetio osloboen Frojdovog "oinskog autoriteta" -"
34
JUNG I ASTROLOGIJA
Mnogo kasnije, u svojoj
.
autobiografji
?
J
ung e pov
.
ati ovaj
dogaaj sajednom od diskusiJa kOJuJe vodio s

FroJdo
ll. FroJdJe
zahtevo od Junga da obea da se nikada nece odrecl seksualne
teorije zato to ona mora postati dogn,la, "neosvojiv bedem". Jung
se pobunio:
Vrlo iznenaen, upitao sam ga: "Bedem'- protiv ega?" Na taj e on
odgovorio: "Protiv cmog talasa mulja", zastao na momenat, pa dodao:
"Okultizma"
2J
('To je bilo pitanje", izjasnio se Jung, "koj

se
,
zarila II samo srce
naeg prijateljstva". Koje je zapravo to pitanJe? Povremeno se
smatralo da ' je glavni uzrok razdora izmeu Frojda I Junga bio
povezan sa seksualnom teorijom, to jest, sa FroJdoVllll shvatanjem da
spiritualna energija ima .snovu u seksualnosti, dok Je Jung zastupao
vie general an koncept hblda. Zapravo, u to vreme od pSlhaonahze se
oekivalo da stavi akcenat na seksualnost. A Ipak, rasprava O
seksualnosti izbegava pitanje due koje je pokrenuo Jung. On
)
e
uvideo da psihoanaliza i okultizam dele interesovanje za pnrodu duse.
Dakle "pitanje" koje je podehlo Frojda \ Junga za
p
ravo u osn
vl
.
ilje
pitanje seksualnosti
.
-
.
ve pitanje ok"ltizmo,
.
a Iza toga
tOJ
I \ J
O
znaajnije pitanje rehglJe. FroJdJ
e verovao daje okultlzom cnll talas
mulja" i teio je da analizu dri dalje od uticaja .okuitizma.
"Neosvojiva tvrava", kOJUJe konstlo da bl ostvario sVOJ Cil,
<
"pravo
je bila seksualna teoria
:
Frojd nije samo zatak
vao vezu Izeu

analize i okultizma, vec Je konstlo seksualnu teoriju kao posredIlIka.
Bi l o kako bilo, Jungov opis ovih dogaaja, na
isan nekoliko
decenija kasnije, pokuava da maksimalno uprostl ulogu Frojda
1 909 Frojdov stav po pitanju okultlzma biO Je krajnje amblva
lenta." ali daleko od prostog skepticizma. Njegov biograf Ernst
Douns u njemu nalazi:
. . . velike oscilacije izmeu skepticizma i lakoverost,, tako oite da
je mogue sakupiti j
dnako ml
?
go dok
,
za OJl
?drzavaJu njegove
sumnje prema okultnlm uverenJima, kao I Onih kOJI ga dovode vezu
. . Zb
sa nJima.
Iz Dounsovog objanjenja saznajemo daje tokom svog ivota
Frojd pridavao veliki znaaj sluajnosti i nasumino Izabranr m
brojevima, poput onih na tiketima za loto, kao ! da Je biO pomalo
sujeveran. Ne postoje mdlkaclJe daje
,
bio p
sebno zatvoren prema

entuzijazmu s koji m su okultnrm IstrazIvanj ima pnstupale njegove
najblie kolege, Jung i Ferenci . Od 1 9 1 0, pod uticajem FerencIJa,
istraivao je spiritualne fenomene I fonlllrao stav da postOji Zlno
istine u nekim na prvi pogled fantastinim tvrdnjama. To zro
istine zapravo je bila telepatija. Frojdova znatielja je dostigla
takav stepen daje postao lan Drutva za psihika istraivanja i ak
otkrio da u samom procesu analize, postoje primeri telepatije koji
uobiajeno ne bi bi l i dostupni samim psihikim istraivanjima."
Ve 1 920, na zgraavanje nekolicine svoj ih kolega, onje ozbiljno
nameravao da izjednai psihoanalizu i istraivanja due. Ipak, on
nikada nije izgubio skepticizam i racionalnost. Njegovo prihva
tanje telepatije moe se deli mino objasniti time da se, od svih
tipova okultnih fenomena, telepatija najlake moe svesti na
pozitivistiko objanjenje.
Ukoliko elimo da shvatimo vezu izmeu okultizma i psiho
analize, treba da imamo na umu razlike izmeu parapsihologUe i
filozofije okultizma. Frojdove simpatije prema prvoj, kojaje uivala
lep akademski ugled u to vreme, ne smeju biti shvaene kao
tolerisanje potonje. Dakle, Frojd je bio zaintersovan za mogunost
ukljuivana parapsihologije u analizu, ali i odluan daje izdvoji od
tradicionalne okultne filozofije sa njenom magijskom i religijskom
konotacijom. Osniva psihoanalize dobro je znao da bi svaka veza
sa okultizmom, izvan strogih okvira nauke, unitila reputaciju
analize.
Ironija je bila to je Frojd za naslednika izabrao Junga koji je
imao sve potrebne kontakte i ugled, ali koji ni po koju cenu nije
hteo da zataka svoje izlete u nepoznato zarad akademske karijere
i l i titule kralja psihoanalize. A ipak, 1 909. Jungova pozicija bilaje
mnogo manje ambivalentna od Frojdove. Do tada je on traio aka
demsku i profesionalnu karijeru, a njegov radje fonnulisan prizna
tim jezikom medicine i psihijatrije. Tokom svog ivota Jung
nikada nije izgubio potovanje prema nauci i akademskom ugledu.
Bi l o kako bilo, on se drao ideja iz svojih studentskih dana koje
se tiu due i znao je da su psihoanaliza i okultno usko povezani i
zavisni. Ipak, do susreta sa Frojdom on nije mogao da osmisli
nain na koji bi, vieni njegovim oima, funkcionisali broj I i broj 2.
On je, prvobitno, poseti o starijeg kolegu upravo zbog teorije
potiksivanja. Pretpostavlja se da ga je ona interesovala zbog
vi enja broja I kao dragocene svetlosti, to jest, svesne odluke da
potisne l inost broj 2. U momentu kada je postao krunisani princ,
on je bio primoran da jo dublje potiskuje broj 2. U takvoj
ambivalentnoj poziciji , Jungje bio onemoguen da direktno izrazi
svoj protest, pa je sebe izraavao na druge naine. Njegov bes koj i
je Frojd priguivao - uarena dijafragma - postao je nezadriv i
36
JUNG I ASTROLOGIJA
indirektno je eksplodirao, tako to je pokuao da prevre Frojdov
orman, kao simbol itave Frojdove teorije.
Ali ta bi se desilo, u ovom trenutku, kada bismo se, kao to je
Frojd traio, drali seksualne teorije? Moemo li je iskorisiti kao
bedem protiv ovog malog okultnog incidenta? Kako to da je u
svojim razgovorima sa Frojdom u Beu 1 909, Jung trebalo da
poeli detonaciju Frojdovog ormana? Sada je trenutak da se vie
pozabavimo Jungovim privatnim ivotom. Do tada, on je ve bio
oenjen ovek i psihijatar, al i je hodao prilino opasnim stazama.
Godina 1 909. je bi la odluujua za njega, toje bila godina u kojoj
se preselio, napustio stalan posao, otiao u honorarce, prvi put
posetio Ameriku i upisao studije mi tologije. Kadaje doao u Be
da vidi Frojda, on je bio prilino istroen. Kao glavni doktor u
Butgholcliju itave zime, bio je istroen prekovremenim radom sa
pacijentima, studentima i beskonanim administrativnim zadue
njima. Brak mu je bio u krizi, on i njegova supruga Ema su iveli
iznad radnje u azilu sa etvorogodinji m i trogodinji m detetom i
novoroenom bebom. Napadi razliitih bolesti "igrali su se avo
la" sa njegovim zdravljem prethodne godine, a i obavezna vojna
sl uba mu je oduzela dosta vremena. Kao poslednja kap u ai, on
je bio pod "velikini pritiskom" i zbog veze sa svojom pacijent
kinjom, Sabinom pilrajn. Zapravo, njegova poseta Frojdu je ve
jednom bil a odlagana zbog nje, to Jungov odnos sa njom tokom tog
perioda i ni vredni m nae panje.
Sabinu Spii rajn, rusku Jevrejku, Jungu su poslali njeni roditelji

kada je imala devetnaest godina, zato to je patila od ozbiljnih
histerin i h napada sa izoidnim karakteristikama. J ungju je leio u
Burghol cl iju godinu dana, nakon ega je otputena, al i je nastavila
da se via sa njim kao vanbolniki pacijent. Onaje postala njegov
student, a kasnije i analitiar, i saraivala je i sa JUligom i sa
Frojdom. U vezi izrasloj iz analitikih seansi, ona sezaljubi la u
Junga i sudei prema Betelhajmu," svi dokazi govore u prilog
tome daje njihov odnos bio "ljubavne i intimne prirode". Nekoje
pisao majci Spi lrajnove nagovetavajui joj ta se dogaa, a onaje
pisala
Jungu molei ga "da ne prelazi granice prijateljstVa". U
iznenaujuem odgovoru, Jung primeuje da ona, ako eli da se on
striktno dri svoje uloge doktora, onda treba da mu plaa privatni
honorar. U suprotnom, "trebalo bi da stvari prepusti sudbini".
Meutim, Karotenuto ukazuje da su roditelji Spi lrajnove tokom
itavog tog perioda darivali Junga, verujui da ne moe da prihvati
honorar za vanbolniko leenje dok radi u Burgholcliju.

Jung )e jo vie zakomplikovao situaciju optuujui pilraj
novu daje odala tajnu svoJoJ maJCI, kao i daje itavu aferu netano
prezentoval
.
Frojdu. Od svog d!ugog pisma Frojdu 1 906, Jung je
I
.
edovno trazlO savete u veZI sa Spdrajnovom, al i, kadje pretil o da
ce Izbiti
.
skandal,
.
on Je par
p
uta greutao Frojdu svoje ponaanje
prel
a
:
'JO
},
I
.
n
J
em"'. roditeljIIna. Cak I kada je priznavao da se "ne
?
ec
,
Clst I
.
a Je }" .U
1JegovOI
n ponaanju bi lo "tragova prljav

stme , on to mje rascIstiO sa FroJdom,jo mesecima.29 Ipak, i Frojd
Je Imao svo
J
e taJ
e. JungJe znao za njegovu vezu sa snajom Martom

Berez
mko s
cml da Frojd toga nije bio svestan. Da su skrivene

afere nJI h dVOJ ice koj im sluajem bile otkrivene, psihoanalitiki
pokret biO bl ozbdJno uzdrman. U toj mranoj, zaverenikoj
atmosfen, mogh smo da oekujemo da e skrivene seksualne ten
denc
;
Je IzbIti
a Videlo i da e ob
.
ojica morati da odgovaraju na
optuzbe o nepostovanJu pSlhoanahtlcke etike. Kao astrolozi u Junno
vo
n opis

seb

uj
mo - "kao gvoe","uaren" - plantu Mrs,

kOJa oznacava I bes I seksualnost. Da li uarena dijafragma ukazuje
daje u korenu Jungovog otpora Frojdu, te poslednje veeri u Beu,
Ipak bda seksualnost?
Da l i je seksualna teorija ispunila svoju misiju kao odbrambeni
bedem kada se s
o"a sa okultnim fenomenom poput ormana koj i

ekspl
?
dlra? Mozemo I I o
bacltl takav dogaaj kao "delo aveti"?

Navescemo nekolIko razlIcItih obJ3njenja taje zapravo ovde bi l o
P
?
tlsnuto. Ako sledimo Frojdovu misao, onda je Jungova uarena
dlJafra
ma na neki nain povezana sa sesualnoll i moemo je

doves
' u vezu sa nJegovonl aferOl
.
sa Spi l rajnovom. Jo jedan
mogucI prIstupJeste onaj kOJ
I
J
e IZiOZlO Rustang, lakanski mislilac,
kO
J I J
e d
.?
,
gaa
J VIdeo kao Jun
1
ov otpor Frojdovoj "poniavajuoj
nadmoe
,
l
.
' nJegovo
j
,
POzlclJ I oc lI1ske figure u odnosu sa Jungom. 30 l
kao treel, razmotncemo
Jun
ov pristup. U svetlu dodeljene mu

krune I FroJ
dovog mSlstIranJa na seksualnoj teoriji kao bedemu
protIv okultlzma, lI1cldent se moe tumaiti i kao Jungovo
odbijanje da potisne svoJe lI1teresovanje za duu. Za Junga prihva
tanJe ro
J
dovog projekta znai lo bi poricanje njegove lino
;
t broj 2,
najvazIlIJe dI lllenzIJe due.
Ova
.
trea interpreta
5
ija, otvara jo interesantnije rasprave.
EkslozIJa
.
o
!
nara oznaeava centralIll momenat u razvoju psiho
nalIze, tac
,
'Je u n
enom o
.
dnosu pren
a okultizmu. Eksplozije su
katalIzatol kOJI Je
.
konacno razdVOJ
I O pravce razvoja Junga i
Frojda. Zapravo,
.
njihova ambivalentnost, zajedno sa njihovim
seksuall1lm I POlltlkull tajnama
?
"materijalizovana" je u obliku
omara. Kako se pSihoanalIza udaljavala od tog kata l itikog trenutka,
Fl o
J
d I Ju
g tabor se razdVO
J
IO na dva neprijateljska tabora po
pitanju duse.
38
JUNG I ASTROLOGIJA
U psihoanalitikim krugovima, Frojdov bedem u vidu seksualne
teorije i dalje se drii u borbi sa okultlzmom, a njegova karakte
rizacija "delo aveti" je iskoriena da bude m
:
.
gmal lzovan SV
?
I

na racionalno. Bez obzira da l i je re o magiji, ESP, astrologiji I h
nekim od takozvanih paranonnalnih fenomena, tendencIja
.
je meu
anal itiarima da ih pripisuju potisnutoj seksualnosti njihovih
p
rakti
ara. Sa Jungove take gledita, potiskivanje duhova neobj3snjlv
?
g
nagovetava u osnovi nesposobnost r
zumevanJ3 pnrode dus.

Takvo potiskivanje je dosled
?
o s Frojdovlln odn
,
som prema l elglj

!
;
Jung je najzad definisao svoJu zabnnutost kao potragu z
a
"
dusom
moderog oveka u doba materijalizma. Poto pSIoanahtlc
"
an Hsu
eleli da se bave takvim pitanjima, onda H on nIe IInao zeljU da
bude njihov krunisani princ.
Gorina zbog J ungovog poricanja neospornog, uvekje prisutna
u kritici frojdi stike i postfrojdistike t
;
adicije. Rustang nam nudi
modernu, ali tipinu predstavu frojdlS!lckog jednostranog pnstupa .
. On je incient video kao doka

JungovIh predispozIcIja ka
izofreniji. Ci njenica da je Frojd bIO uzdrman Jungovom demon
stracijom paranonnalnog, uzetaje kao dokaz daje Jung nameravao
da uvue starijeg kolegu u sopsteno luddo
:
a zvuk IZ orma
;
-a je
proglaen za neku vrstu obmane. Slzofrel1lj3je uzeta k
a
o objasnje
nje za sve. A trebala je da odslikava )ungovo,
eSU
?
'njIVO Opasn,
identifikovanje sa duevno poremecelllm pacIjenIIma. Bi l o kako
bi l o, Rustang pogreno tumai Jungov stav, a IInphcltno I r
zloge
njegovog razilaenja sa Frojdom. Jungova teoretska raz
lSljanj

bila su daleko od "jasnih", kako je Rustang verovao, jer je on
J
Os
bio ambivalentan u odnosu na potiskivanje broja 2, bez kOjeg bl
teorija bi l a puna rupa
.
Dakle, trebalo je
.
a se
.
ispolji kao "spoljll
katal izator"
. Jasnoe u Jungovim r111slj3njlma ije bi l o du
o
vremena a svakako ne do perioda nakon ogromne borbe kOj3 Je
obeleilnjegov rad na prvom kapitalnom delu Simboli pomene.
3 I
Mogue je da je razlog to je Jung ba 1 909. pruzIo otpor
Frojdovom pravcu seksualne teorije bilo i
.
njegovo sopstveno
seksualno ponaanje. A verovatno daje to bIO I njegov o
,
t
por prema
Frojdovom nastupu majstor-uenik. To su s
e mogucI elementi
koji su
.
uzrokovali takvo emocIOnalno stanje kOje Je Jungovu
dijafragmu dovelo do usijanja. Ipak, u
"
svetlu Jungove 1I1telektualne
prolosti i njegovih kaslljl h raznllslj3nja, to su sve posredne
implikacije istinskog okultnog fenomena.
Ma koliko psihiko stanje imalo udela, za koju god interpreta
ciju da se odluimo, i dale preostaje injenica da se Z Frojdovog
ormara ula eksplozija. Ci njenica da se to poklopdo sa njlhOV1l11
J UNG I ASTROLOGIJA 39
razgovorom o okultizl1lu je dokaz zagonetne prirode realnosti, to
je Frojd za svoga ivota i pokuavao da prihvati. Postoji defni
tivno neto to misteriozno povezuje psihiko i duevno i to treba
dalje ispitati, "neto" nezavisno od vremena i prostora to Jung
zadovoljilO naziva duom. To se jednako manifestuje u lomljenju
noa i li kroz planete i znakove zodijaka. Nije bil o nikakve anse da
to "neto" bude obrazloeno seksualnom teorijom.
Za astrologe je interesantan poloaj Marsa - simbola falusa i
muke seksualnosti - u natainim kartama Frojda i Junga. Sa
korpijom u usponu (vi di sliku 2.2), Frojdovim horoskopom vlada
Mars, al i , formalno, i onje u loim aspektima, na utrb Riba i kree
se retrogradno u suprotnom smeru. Ako uporedimo, Jungje roen
na dan kada je Mars jo bio u zodijaku, retrogradan, al i se kretao
napred u di rektnom smeru. Vredno je panje da su obojica osnivaa
psihoanalize imala Mars u retrogradno m luku, to nagovetava
njihov zajedniki interes za potisnute elje. Meutim, Jungov
Mars je zateen u zaokretu, to je tano ono to je on uradio
seksualnoj teoriji - "izokrenuo je". Jungov Mars se takoe nalazio
i u religioznom Strelcu i njegov "san o falusu" kada je bio mal i
deai gaje inspirisao da veruje u vie sveobuhvatan, univerzalni
I b d ! I O.
Postoj i, ipak, jo znaajniji seksualni simbol u kartama Frojda i
Junga. Jungov Mesec je smeten na 1 s. stepenu Bi ka, unutar orbite
Frojdovog Sunca na 1 6. stepenu Bika. Takva veza uvek je
nagovetava la znaajne saveze kroz istoriju astrologije. jedinstvo
"svetlosti" meu dvojicom ljudi nudi mogunost "kosmikog
braka", jer Sunce i Mesec predstavljaju prvobitnu podelu neba i
zemlje, svetlosti i tame, mukarca i ene. To nam ukazuje da je
veza izmeu Frojda i Junga zapravo bi l a privl aenje suprotnosti i
da je dala obojici mogunost da dostignu oseaj ispunjenosti i
jedinstva. To je posebno bi l o vano Frojdu koj i je ve bio zabrinut
za sopstvenu dvostruku prirodu. lsta simbolika nam govori O
lanoj prirodi odnosa "oca i sina" koji su oni navodno imali.
Prvobitno, Jung je sebe predstavio kao novajliju koji treba da ui
od Frojda, isto kao to Mesec poput deteta ui od Sunca u ulozi
oca. I pak, Sunce i Mesec sujednaki po pravima koja imaju. Mnogo
godina kasnije, kada je Jung otkrio alhemiju, on je koristio
alhemijsku konjukciju Sunca i Meseca, kralja i kraljice, i z
alhemijskog spisa koji datira iz 1 6. veka, kao najbolju sliku
prenosne veze izmeu analitiara i objekta njegove analize.
Ironino, al i rei koje Sunce i Mesc izgovaraju jedno drugome
zapravo opisuju njegov "kosmiki brak" sa Frojdom:
40
JUNG I ASTROLOGIJA
I
/
" l
''
'
~^+
'
"S
` \' _
c
lTH
T
zI. l/
'- _
i
19
Slika 2.2 Frojd 06.30LM=05. I 7GM; 6. maja 1856, Frajberg,
49N38 18E09 (Izvor: L. Raden, American Book ojCharfs)
0, Luna, uukaj se u mom slatkom zagrljaju
Budi jaka kao to sam ja, nalije moga lica.
.
0, Sunace, najsvetlija od svih poz
atll
:
J
svetlostl
Jo sam tl potrebna, kao petlu kokoska.
Kao Sunce Mesecu, Frojd mu je govorio aprila 1 908, -
.
ba
onog meseca kadaje Jungov Mesec napre
,
ovao do konJ
uclJe sa
natalnim Suncem-da u njemu prepoznaje znake velikana , FroJ
d
je bio svestan sebe kao "jasne svetlosti" i eleo je da svog
odabranog naslednika uini "jakim kao on, nal ijem svog lica".
Znao je da mu je Jung potreban, hrianin u akademskim rugo
vil
i
,a, za dalji rad, da probudi njegovo sopstveno Sunce
,
l ULH! da
ono sija za potomstvo. Kod
Junga, ova veza je probudda njegov
Mesec, pa nije zauujue to je traio prosvetljenje od FroJdovog
Sunca u svojoj lunarnoj, okultnoj linosti. Da bi njih dvojica
funkcionisali, bilo je potrebno da se nau na pola puta, ali Frojd
nije bio voljan da prihvati Jungovu lunarnu prirodu. Onje u celosti
stajao iza stava da eli da "izgradi bedem" (Sunce u Biku) koj i e
analizu da zatiti od uticaja okultizma. Kada se njegovo Sunce
susrelo sa Jungovim Mesecom, Frojd je otkrio svojim tienicima
da nadire plima okultizra. Jungov Mesec je "tamni talas mulja
okultizma" - on je pl aneta mora i plime, ogranien sa senovitim
Plutonom u mutnom Biku. Kao Kanute, kralj nije mogao da se
suzdri i Frojd se plaio, kao to se Sunce plai Meseca, da e biti
preplavljen okultizmom.
Dok je Frojd bio petao, a
Jung kokoka, brak je trajao. Ipak, i
Jungje posedovao dominantno i istaknuto Sunce. Onje bio Lav, a
ne Frojd. Astrolozima je materijal za poigravanje sa temom
"kosmikog braka" pruila i injenica daje Jung roen 26. jula. A
to je bio znaajan dan za Frojda i njegovu porodicu. Zato? Zato
to je to bio:
' " dan ki smo slavili ve mnogo godina; to je bio roendan moje
supruge.
3
Da l i su dva velika "svetla" psihoanalize zapravo bil i dve strane
istog novia, kako sugerie kosmika konjukcija? Simbolika ne
ukazuje samo na nametnutu fascinaciju koju su gaji l i jedan prema
drugom, ve nas navodi da razmotrimo injenicu da je Frojdov
princip muki, oinski i aktivan, a Jungov pristup enski, materin
ski i receptivan. Zajedno, oni su otac i majka psihoanalize. Ovde
moemo posumnjati u povratak dejstva i kontradej stva, koje smo
ve videli u Dobu Riba, u samom Jungu sa njegovim poi manjem
broja I i broja 2. Sunce i Mesec su takoe i red i anarhija,
racionalista i prorok. Jung, poput svog Meseca, obraa se Frojdo
vom Suncu da bi naao potpore stubove za lunari haos u svetu
nepoznatog i ludila koje ga okruuje. S gledita astrologa, ni lunar
ni ni solarni nain razmi ljanja nije plodonosan bez onog drugog,
odnosno postoj i neto u svakom od pristupa zbog egaje potreban
ovaj drugi da ga dopuni. Sabina Spilrajnje uvidela ovo i nadala se

da e i h pomiriti. Govorilaje Frojdu da on i Jung
. . . ne treba da budete slabii, jer "vi pripadate jedan drugome daleko
vie nego to to i ko moe da pretpostavi".
Ipak, svet analize zauvek je obeleen njihovom podelom i
antagonizmom i ovaj nebeski brak zavrio se kosmikim razvo-
<
42
JUNG I ASTROLOGIJA
dom. Od prekida saradnje sa Jungom, Frojd je slavljen kao jedini
osniva ija je doktrina odredila psihoanalitiku praksu, dok je
Jungu stavljena etiketa mistika. Naavi se izmeu njih dvojice

naslednici bi se opredel i l i za jedan od tabora i tako nastavih
raspravu na temu da l i je seksualnost bi l a osnovni problem u
odnosu mame i tate. Solaro i lunaro dvojstvo i ma razliite
pristupe Bi kovoj praktinosti. To se najbolje videlo prilikom
Frojdove posete Cirihu. Jung ga je proveo kroz Burghoich I
upoznao ga sa Barbetom, izofreninom staricom o ijem sluaju
je predavao i pisao. Ona je roena u siromanom predgrau, sa
pijanim ocem i sestrom prostitutkom, postala je izofreniar u 39.
godini i u razliitim institucijama provela vie od dvadeset godina.
Tokom ispitivanja njenih obmana i ispada ludila -
:
'NapuI
J
!
J
a
moramo snadbevati svet rezancima" - Jung
J
e zapazIO da postOji
zrno razuma U njenim paranoidnim idejama koje, ako se uzme !l
obzir njena ivotna pria, imaju neki smisao. On je pokuao da
izofreniju lei psi hoterapijom i eleo je da uje ta Frojd mi sl i O
tome. Meutim, iako zainteresovan, Frojdovajedina primedba na
t temu bi l aje:
. . . kako, za ime sveta, moe da trai sate i dane na ovu neverovatno

`"
ruznu zenu.
Ovakve ideje nikada nisu padale na pamet Jungu koji je
. . . smatrao izuzetno prijatnom staricom, zbog njenih simpatinih
obmana i tako interesantni h pria, H
Isti Mesec koji simbolizuje "tamnu pl i mu mulja okultizma"
predstavlja i talas ludila koji nadvladava individue poput Barbete.
Jungje uoio slinost u prizorima mitova, okullizma I ludila. Onje
ak bi o i voljan da uzme uee u tim prizorima, ukoliko je to
mogue, i primetno je njegovo iznenaenje to je medicina oduvek
odbacivala duevne bolesnike kao neizleive i ne pokuavajui da
pronae metodiku u njihovom l udi lu. Barbetine
.
i maginacije
je
,
:"u
su "ljupke" i mi vidimo da njegov Mesec ilije samo opcm
J
en
prelepom Venerom, ve da se dve enske planete meusobno
susreu. To ukazuje na erotsku komponentu u JungovoJ zamtere
sova nosti za 1udilo i Frojd je moda imao pravo kada se intere
sovao za njegov odnos prema Barbeti. Jungje imao I'Omantizovanu
predstavu l udi la, neoprezno je bio opinjen njome, kao to je Fro
J
d
primetio, neuobiajenim odgovorima rune starice, kao i mon
?
to
nijom i stresom izazvani m dugogodinji m bitisanjem meu IZO-
freniarima. Jung je esto bio kritikovan zbog svoje opinjenosti
mitom i prikazima koje je pronalazio \! realni m dogaanji ma koji
su mu bi l i pri ruci. U Frojdovim istorijama sl uajeva. mnogo je
ei oseaj njegovog prisustva na radnom mestu. Sa njegovom
konfiguracijom Mesec-Venera, mogue je da je Jung, kako tvrde
Frojdove pristalice poput Rustanga, bio manje sposoban da se
di stancira od erotskog zavo(enja u svom kl i nikom radu. Bez
obzira na to da li je pacijent bi l a luda starica i l i prelepa devojka,
Jungje bio opinjen. Takve ene postajale bi kako je to kasnije sam
Jung rekao "i l ustracije" due, ene koje nose predstavu o njegovoj
sopstvenoj enskoj strani - odraz njegove due. U tom periodu
svog ivota, kako je kasnije priznao, njegova predstavaje mogla da
postoji jedino kroz obolele ene, poput Barbete.
Da rezimiramo, 1 909. bi l aje za Junga puna deavanja. pilraj
nova, annan, ponuda Z krunisanje, preseljenje, naputanje Burghol
cJ ija, Amerika - svi ovi dogaaj i oznai l i su poetak novog
poglavlja za Junga koje ukljuuje preispitivanje stavova U vezi
okllltizma, a odnose se na psihijatrijski rad. Preseljenje je u
njegovom horoskopu delimino naznaeno velikim pomeranjem
Urana i Neptuna. Od 1 906. do 1 91 0. dve planete su se nale devet
puta jedna naspram druge u Raku i Jarcu i izgleda daje to najvei
tranzit planeta U Jungovom horoskopu (vidi Dodatak I ). Kad je
Uran, L tranzi tl U Jarcu, bio II opoziciji sa Jungovom Venerom
raskinuo je sa Spilrajnovom. U prva dva meseca Jung je oseao
Hogroman pritisak" zbog "groznog skandaia
,,
/8 a Ufanje bio tano
nasuprot Venere u januaru. Spi Irajnova je, pak, sim bol iki prika-
zana Jungovom Venerom u Raku u 6. kui, kui bolesti. Ona je
bolesna mlada ena pod njegovom zatitom (Venera u Raku u 6.
kui), koju je njemu poslala majka (sekstil, uzajamno vladarstvo
Meseca) i on se upetljao u vrtlonu i romantinu vezu kada se Uran
usprotivio njegovoj Veneri. U februaru, napredujui Mesec je
doao u konjukeiju sa njegovnim nalainim Vranom u 7. kui veze.
pi l rajnovaje, dakle, opet prikazana Uranom, planetom razvoda i
<istanciranja, doavi u dodir sa obe Jungove enske planete.
Stavie, incident sa ormarom se desio u aprilu, kada je Jungov
napredujui Mesec napravio konjukeiju sa I/apredujuilll Vranom.
To daje jaku astroloku potvrdu veze izmeu afere sa pilraj
novom i incidenta sa ormarom te iste veeri kada je Jung proglaen
za prestolonaslednika. Bi lo kako bilo, to nije iskljuivo pitanje
seksualnosti. Sa tako izraenom Mesec-Uran simbolikom, pilraj
nova zapravo predstavlja njegov razlaz sa lunarnom polovinom.
Tokom itave ove dramatine godine, opozicija Uran-Neptun
neprestano je prelazila Jungovu natainu Veneru. S tim se poklapa i
udan dogaaj koji se zbio dok su Frojd i Jung u Bremenu ekali
brod za Ameriku. Jung je diskutovao o "tresetitu leeva" - tela
sauvana u blatu treseti ta - i dok se on time bavio, Frojd se
onesvestio. Treba napomenuti daje to bio njihov prvi susret nakon
afere pilrajn i Betelhajmovih tvrdi da se Frojd onesvestio zato to
e plaio da e ga naslednik izdati, isto kao to je ve ui ni o sa
Spilrajnovom. I, zaista, astrolozi ' to vreme prepoznaju Iste one
elemente kao i u vreme raskida sa Spi lrajnovom: Uranje nasuprot
Veneri po drugi put. A i Neptun u Raku prvi put prelazi Veneru,
simboliui "gadan skandal" i "izdaju ljubavi". Povezani zajedno u
astrolokom modelu pi lrajn, incident sa ormanom i Frojdova
nesvestica, pokazuju da je i pitanje izdaje i te kako u igri. Nije u
pitanju samo Jungova izdaja pi lrajnove i Frojda, ve i izdaja
metaforine ene, "obole le ene" u sebi. Ovde se ne radi samo o
njegovoj enskoj strani, njegovoj dui i l i "odrazu due". Ovde je
re o broju 2, to jest, o njegovom izraavanju kroz okultizam.
Te 1 909. godine Jung se kretao ka pozicijama
.
gde vie nije
morao da potiskuje svoje interesovanje za okultno I upravo to bl
moglo bitijojedno objanjenje Frojdove nesvestice. Akoje Frojd
mogao da nasluti moguu izdaju, mogao
e bi ti
.
uplaen i
nadolazeom "tamnom pl imom" u Jungu. Fro
J
d
J
e bIO IZIrItiran
Jungovim oduevljenjem u vezi s "tresetitem leeva". U toj
mutnoj napomeni, Frojd je osetio nadolazei talas i pokuao je da
uniti svaku vezu izmeu analize i okultizma. Njegovo Sunce se
zdruilo sa Jungovim Mesecom i bedem nije izdrao. Frojd se
onesveslio. Ovo je Sunce-Mesec si mbol i ka. Frojd je izgubio svest,
njegov um je Pomraen - okuitovan je. To da je ovaj dogaaj
trebalo da se dogodi ba dok su se nj i h dvoji
.
ca ukrcavali U prek?
:
okeanski brod u Novi Svet ponovo nas vraca na temu plime, al i !
nagovetava motive Jungovog putovanja
onimbrodom -more

ludila na koje se ukrcao tokom krize srednj i h godma. Odgovara
J
ucl
na Jungovu molbu da bi trebalo da "osvoje prostranstva okul
tizma" Frojd je rekao "to je opasno putovanje i ja ne mogu da tl se
pridruim"." Znao je da je suvie "slab" za takvo putovanje.
Jungova potraga ukljuivala je potragu za n
J
egov
'
!
sopstvemm
Suncem, ali bez Frojdove podrke to bl se zavrsIlo u crmm I
mutnim vodama.
.
ZEMLJE TAME
Nakon Jungovog povratka i z Amerike ujesen 1 909. dogodio se
preokret nagoveten tranzitom Uran-Neptun. Zapoeo je privatnu
praksu i presel i o se u novu kuu na jezeru (Neptunov tranzit
Venere u Raku, 4. kua gospodarice). Zahvaljujui svoji m pacijen
tima i bogatstvu svoje supruge, bio je slobodan da "uestvuje u
socijalnom ivotu meu ljudi ma". Jungje bio u usponu, spiritualno
i intelektualno, i njegov odnos sa enama poinje da se menja.
Kadaje Neptun nainio drugi prelaz preko nataine Venere, Jung se
alio sa Fojdom da je "recept za uspean brak - dozvola za
prevaru". ' Do kraja godine, njegova napredujua Venera je
dospela u Devicu, a Toni Volf, Devica,' postaje njegov pacijent.
Ona e postati njegova ljubavnica, i "nadivee" sve druge ene U
njegovom ivotu. Njihov greh sugerie da je i ona deo dejstva i
protivdejstva izmeu njegovih linosti broj I i broj 2 i da ba ona
uvodi pitanje dualnosti koje je implicirano natainim prikazom Sat
ur-Uran. Ovo je uoljivo ako primetimo da je njen Saturn tano
nasuprot njegove Venere u 7. kui, kui drugog i braka.
U takvoj atmosferi koja ga je okruivala kao uitelja i analiti
ara, nije teko razumeti kako su mlade ene padale na tog
visokog, zgodnog mukari nu. Jung je zasiguro bio enskaro;
imao je vatreni Mars u promiskuitetnom Streleu, slatkoreivu
konjukciju Merkur-Venera i u 7. kui Sunce u Lavu. Do 1 91 1 . ve
su postojale etiri ene koje su se borile za njegovu naklonost -
njegova supruga Ema, pi l rajnova, Toni Volf i Marija Molcer' - a
sa Suncem u skladu sa Neptunom, striktno pridravanje granice
analitiar-pacijent vie nije bi l o u njegovoj moi. Tokom ivota
bi o je okruen jatom enskih pacijenata. Njegova sekretarica
Anjela Def je zabeleila da je konferencijama u Eranosu tokom
30-ih i 40-ih, prisustvovalo mnotvo ena bilo kao pacijenti, bi lo
kao studenti. Okupljale su se oko njega kao "kao pele oko upa s
medom" izmeu predavanja, za vreme njegovih uvenih "sesija na
.

W
46
.
JUNG I ASTROLOGIJA
je
z
eru", kada bi zagledan Ujezero "rasipao svoje udesne misli"."
Greta Bauman-Jung dal aje aljivo objanjenje razloga toje njen
otac uvek bio okruen enama, jer su sva etiri enska "planetoida"
(asteroi di Ceres, Palas,
J
uno i Vesta) bi l i u njegovoj 7. kui .
Kasnije, Jung je postao neto poput Mesije i neke od njegovih
pristal ica na Eranosu okruivale bi ga za dorukom kao u
kineskom sudu, ekajui tumaenje svoji h snova ' Sve te ene su
ostale zaljubljene u njega i nakon njegove smrti, to je bi lo oito
posle filma Pitanje srca i z 1 985. u kome ga pristalice i dalje slave
kao sveca. I mid Junga postao je "tako uzvien i neukaljan" daje
samo nekolicina njegovih naslednika imala hrabrosti da kritiki
pristupi njegovom radu, naini reviziju i unapredi njegovo uenje.
Njegova uloga gurua za ene i ni se da se paral elno razvijala sa
njegovom identifikacijom sa onim to je kasnije nazvano "enska
strna" svesti. Okultizam, oznaava simbol Meseca, koji u naoj
grko-rimskoj kulturi i ma enski obli k. Za Junga, ova veza je
ostvarena preko njegove majke koja je o svetu broja 2 i spiri
tualizmu priala upola glasa. Njegova roaka, medijum, samo je
bi la nastavak te veze i njena tragina sudbina duboko ga je
potresla. Umrla je u 26. godini od tuberkuloze i Jung je alio to
nije vie radio sa njom, zato to muje ona pokazala nain da linost
broj 2 bude integrisana.' Jo od studentskih dana on je odluio da
e prednost dati broju I, a kada se broj 2 s vremena na vreme pojavi
to e biti kroz oboavanje rastrojenih ena. Ova odluka se ogleda u
njegovoj karti preko veze Meseca i Venere
.
Jungovo sve snanije zanimanje za mi tologiju u periodu
izmeu 1 909. i 1 9 1 2. dovelo ga je do ene koju je deklarisao kao
najznaajniju refleksiju svoje due, mada mnogo godina kasnije.
To je bi la Frenk Miler, Amerikanka koju ni kada nije sreo, al i koja
je bila glavna junakinja njegovog dela Simboli promene
'
Tokom
svoji h putovanja po Evropi 1 898. i kasnije po povratku u Ameriku
ona je doivela nekoliko fantastinih iskustava, koja mogu biti
klasifikovana kao spiritualistika. Posebno zaajan je njen
vizionarski susret sa aslekim Indijancem koj i je sebe nazivao
"Civantopel". Onaje iskustvo oznaila kao "hipnagoginu dramu"
i verovala je da to to se dogod i lo nema n ikakve veze sa
spiritualizmom i "izmiljenim lutanji ma medijuma". Onaje svoje
fantazije doivela kao zaboravljena seanja i poluzapamena
"svakodnevna deavanja", a njene beleke iskoristio je Flurnoj
1 905. da bi odbranio svoj rad od spiritualista 9 Kada je Jung
proitao analize njenih sopstvenih iskustava, bio je inspirisan da
napie svoje vlastito vienje onoga to joj se dogodilo. Jungova
JUNG I ASTROLOGIJA
47
% . . .
opcl1lJenost n
J
ol
:
e
.
moe se naslutiti i z njihovog uporednog
horoskopa . na
J
e bl i a Rak, sa Suncem na devetnaestom stepenu
Raka, zdruzen sa JUl1govom Venerom u Raku u 6 kui, kui bolesti.
Dakle, Frenk Miler je bi la ostvarenje i nosilac njegove opsed.
nutosti "bolesnim" enarna.I O
Njegov rad na ,
,aterijalima Mi lerove samo je kulminacija

ungovlil ramh .straz.vanja veze .zmeu mi tologije i izofrenije,
sto je 'na krajU rezultiralo razlazom sa Frojdom. Simboli promene je
delo u kOjem on odbacuje da je iskljuiva osnova \i bida
seksu
."
lnost zastupa svoju teoriju "taloga iskustva" i svoje vie
teolosk(},
.
nego reduktJvno, shvatanje nesvesnog. On je poslao
Frojdu sk.cu prvog dela leta 1 9 1 0, a elja da ga dovri bilaje toliko
J
aka, voena neverovatl1l m snom u nedelji povratka Jupitera, daje
on prekll1uo odmor da b,
,
pouriO kui i nastavio sa radom. Prvi deo
obj
vljen je u Jarbuhu, avgusta 1 91 1 . i nije odstupao mnogo od

Frojdove teorije. B. lo kako blio, drugi deo koj i je izaao na svetlost
dana . 9 1 2, ve ukazuje na pravac razvoja treeg dela, koji se
pOjav
.
o nekoll o meseci kasnije. Jungova teza je da libido
ps.h.
:
ka energIJa
.
- mora biti odvojen od majke u cilju daljeg
ps.lllckog rasta razvoja da ovo razdvajanje predstavlja
sp.rItualno ponovno
.
raanje. Ako potujemo Jungovo neslaganje
sa FroJdovInl tumacenjem tabua I1lcesta, na motiv incesta ne
gledamo bukvalno kao nagon, ve kao na nosioca spiritualne
potrebe za ponovnim raanjem. Za jungaje vrlo vano da pojedi.
nac ne treba da ostane u vrstoj incestnoj vezi, ve da
. .. oslobodi ove
,
dinamie sile koje lee zarobljene u incestu i .ako
upotpu sebe."
Ako jedinka nije u stanju da se oslobodi veza sa majkom, kao
posled.ca pot.sk.vanja Ilbida dolo bi do psihotinog stanja.
.
D
?
k se
.
lib
.
ido bor za os
.
"
mostaljivanje, predstava koja se gradi
lI1d.v
du. n
.
je .skluc.v
?
Ilcna. Ona predstavlja teme zajednike za
c. tavo covecanstvo, kOJe se odslikavaju u mitovima svih doba i
prostor
. Osnovna predstava ponovnog raanja i l i transformacije

Je heroj, kaj '
.
s

bon da se oslobodi zle majke koja se pojavljuje u
l i ku mora I I I CudOvlta. Heroj se ukrcava na "plovidbu nonim
orer", upadom U Udovite

.
. kao Jona II ki ta, i ponovo raanje iz
jega. Borba za osloboenje od uticaja majke podrazumeva

zrtvova
..
J
e mfantJlnosti, al i omoguava pojedincu vezu sa "be
smrtnoscll":

mit o heroju je zapravo mit o Suncu. Al i , to je . mit o naoj
napaenoj podsvesti, koja je neugasivi izvor najskriveniji unj i
nae podsvesti; za telo majke, i kroz njega za us
p
ostavljanje prisne
veze sa besmrtnou 1 svim oblicima postojanja. 1
Besmrtan ivot se ovde poi stoveuje sa Jungovim brojem 2.
tavie, to je zapravo Sunce, sa svakodnevni m izlaskom i zala
skom, to predstavlja herojevu borbu sa tamom i koja na kraju do
vod i do ponovnog raanja:
. . . Sunceje podesno vie od bilo ega drugog da predstavlja vidljivog
Boga. To je zapravo pokretaka energija nae sopstvene due, koju
nazivamo libido. 14
Godinji Sunev ci kl us kroz zodijakje jojedan od prikaza istih
psihikih procesa. Jung proiruje Frenk Mi lerine fantazije na solar
nu simboliku, pokazujui da su njene line predstave poduprete
onim univerzalnim, kojeje on nazvao "talogom iskustva". Kasnije
i h je nazvao "arhetipovi ".
lako ovi zakljuci seu daleko od Frojda, Jung se ipak u mnogo
emu u svojoj analizi Frenk Mi ler dri seksualne teorije. On je
smatrao njen pokuaj samoanalize amaterskim i netani m, a njeno
automatizovano pisanje poezije "etiki potpuno bezvrednim", i
niim vie do "nesvesne transformacije erotskog konflikta u
religijsku aktivnost"
.
" On ju je naslikao kao duboko frustriranu i
socijal no nepodesnu enu, suvie
.
dugo zarobljenu u
.
naruju
porodice, ije morbidne fantazije I1ISU posledica lJl medijuma l1l
kriptomanije, ve poricanja erotskih poriva. On vi di njenu poti
snutu scksualnost kako izbija na povrinu kroz njene fantazije, kao
indikaciju opasne introvertnosti i latentne psihoze. Kasnije, u
izdanju iz 1 924. on primeuje da je njegova analiza Frenk Mi l er
"pogodil a tano u centar u svim esencijal ni m pitanji ma",jer je u to
vreme on ve bio obaveten da je ona bi l a leena od izofrenije i
tako dobio potvrdu svoje ranije analize 1 6
Meutim, novija studija Son

q
a amdasanija prua nam sasvim
drugaiju sliku Frenk Milerove. 7 Po njemu, daleko od toga da je
bila poremeena i morbidna, onaje bi l a radosna mlada ena, svet
ski putnik, koja je studirala knjievnost i filozofiju na nekoliko
evropskih univerziteta. Znala je mnogo o inostrani m kulturama, a
kao predava je bi l a poznata po svoji m kostimiranim
p
redava
njima za vreme koj ih bi obuena u lokalne narodne nonje
8
priala
o razliitim zemljama. Njen astroloki portret (vidi sliku 3 . 1 ) pred
stavlja Raka19 to ne negira mogunost preteran e vezanosti za
majku, kao to je verovao Jung. Njen Mesec se nalazi u ciganskom
JUNG I ASTROLOGIJA
49
''
0:<
',
7
~
O
*
l

. < /
+
! f O
J 0<1 /
'//

.
-
Slika 3,1. Frank Miler Nepoznalo vreme: Planele Upodne
LM=I752GMT, ! l . ./u/ I878, Moba)/, Alabama. 30N4I 88W03.
(izvor: Samdasani, A Woman Called Fral/k)
Strelcu, znak putnika i vizionara. Iakoje represivni Satur u ud
nom Ovnu, njen Mars u Lavu ukazuje na pozorini i ratniki duh.
Jung pretpostavlja da je okida za njenu prvu fantaziju bi l a ne
uzvraena erotska elja usmerena prema italijanskom pomorskom
kapetanu, kogaje srela na brodu. Ipak, Frenk Mi l erova sa di l etant
skom Venerom u Bl izancima, provod ila je veeri pokuavajui da
kapetana I n
egovog pomonika naui engleski. Suprotno Jungo

vom stanovIstvu, Izgleda daje ona ipak bila svesna svoo ushienja
udvarajui se svom moraru na otvorenom moru.
':
,
.
I ma jo neto u vezi Junga i Mi l erove to dovodi u pitanje
njegov sud I e
E
lku. Njen medicinski dosije je dobio od drugog
dokt
,
ra ! p,,
:
krslo Je kodeks poverIjivosti objavljujui podatak da
Je
!
ecena od slzofren Ije .. to Je .lo gore, ispostavi lo se da to n ije bi l o
tacno. Frenk Mi lerova Je verovala daje "nervozna i iscrpljena i da
joj je potreban odmor" i pristalaje da ode u bolnicu posle obeanja
da e biti poslata u privatni sanatorijum. Nije bi lo nikakvih naznaka
psihotinog stanja; nije imala halucinacije i l i privienja i putena
je nakon nedelju dana.
"
to znai daje Jung imao potpuno pogrenu sli ku o Frenk Mile

rovoj, uspostavio joj pogrenu dijagnozu i prekrio profesionalnu
etiku. Kako je dospeo u takve probleme sa njom? Njegovi proble-
"
lH SlI zapravo povezalll sa n
J
egovim sopstvel1ll11 neresel1lm ullutras-
nji m konfliktom. I ako je napustio Burgholcli, on je i dalje bio
predava na Medicinskom fakultetu ci rikog Univerziteta. On je
ostao u psihijatriji i eleo je da bude deo prihvaenih medicinskih i
naunih krugova.
ak se i u njegovim poslednji m delima O izo

freniji 1 958. uje "glas broja I " naunika i psihijatra.
"
Godine 1 9 1 0.
eleo je da pri sustvuje mejnstrim debati, jer je prepoznao inovacije
Frojdove teorije nesvesnog. Ipak, njegova sopstvena kl i nika
iskustva sa izofrenijom, plus Frojdovo prenaglaavanje incesta i
seksualne teorije, ostavile su ga potpuno nezadovoljni m. Nakon
incidenata sa Frojdovim ormanom i njegovih neprestalnih napora
da O dui govori kroz broj I, sve vee interesovanje za oku Itna
iskustva je stvaralo u njemu sve dublje raslojavanje.
Radei na Milerinim fantazijama, on je zapravo traio intelek
tualno orue van psihijatrije i psihoanalize. On otkriva Kruzerov
rad o mitologiji i "ita kao lud" zavravajui u "potpunoj konfu
ziji". Otkriva da su prizori i z mitologije veOIlla slini imagina
cijama na koje je nailazio u kl i nikom radu sa pacijentima
obolelim od psi hoze i izofrenije. Osea se kao daje otvorio "ima
ginaru ludn icu mitologije":
. .
.
Jeim i arliziram sve kenta.Ire, .ryimfe
i2
bogove i boginje iz
Kruzerove knjige kao da su stvari pac
I
Jent
I
.
Mitska mi sao poela je da se utrkuje sa analizom, to gaje na
kraju dovelo do astrologije. Dva dana posle Frojdovog roendana,
8. maja 1 9 1 1 , lano na dan svog solarog povratka, Jung
J
e ptsao
Frojdu, objavljujui:
Okultizam je naredna teritorija koju bi tebalo da osvojimo -,.z
pomo teoTIje, o libidu . . . U .
ovom tre!lutku Ja prouayam strolgIJu,
Jer mi se to ml neophodl1lm za valjano razumevanje mitologiJe. U
ovoj zemlji tame nalaze se .ldne i udesne stvari. Odavde u se vratiti
natovaren bogatim plenom.M3
Dakle, Jung se odao astrologiji tokom rada na Simbolima
promene i za samo mesec dana Potpuno ga j

zahvatio vi
.
s astr
?
M
logije. On se 1 2. juna poverava Frojdu da Je u astrologt
J
t otkno
"neverovatne stvari", Veeri je provodio !! proraunavanju dijagrama:
JUNG I ASTROLOGIJA
51
. . . i ni se da znaci zodijaka predstavljajtl slike karaktera, druoim
reima, simbol libida koj i odslikava tipine kvalitete libida O datom
trenutku.N
Jungova astrologija se razvija tokom juna 1 9 1 1 . dok Satur
prelazi preko njegovog Bi kovog Meseca - "zemlje tame",
"natovaren bogatim plenom". Kroz astrologiu, on istrauje
tradicionalne forme (Satur) okultizma (Mesec ) i ini se da nalazi
reenje ambivalencije svetova broja I i broj a 2. Astrologija je za
njega bi l a "neverovatan svet zvezda i beskonanog svemira" ka
kome je broj 2 oduvek bi o okrenut, al i ija ureenost i matematika
tanost moe biti privlana i konceptu broja l . Bez obzira na to da
l i je to Jung tada shvatao i l i ne, astrologija nudi vie do puke slike
l i bi da u datom trenutku. Poto nataina kart
a
prikazuje trenutak
raanja, onaje povezana sa odvajanjem od majke, a samim tim i sa
spiritualnim ponovnim raal1jem, koje je posebno interesovalo
Junga. Vredno panje je da je prva nataina karta koju je Jung
pomenuo Frojdu pripadala eni koja je imala kompleks majke.
Jungje bi o uzbuen injenicom daje karta prikazivala majku:
' " njeno raanje stvorilo je nedvosmislenu sliku karaktera sa
nekoliko biografskih podataka koji se ne odnose na nju ve na n,enu
majku - a i karakteristike odgovarau majci T. Gospoa pati od
neuobi ajeno jakog kompleksa majke,MS
To je istovremeno ironino, al i simboliki potpuno mogue da
ova prva karta pokazuje kompleks majke, zbog podudaranja sa
Saturnovtm prelazom preko Jungovog Meseca .
Kao to smo videli, Jungov Mesec je vezan za Veneru i zbog
toga on uvek vidi vezu izmeu okultizma i erotike.
tavie, zato to
je svoju l inost broj 2 i i nteresovanje za okultno nasledio od majke,
on nikad nije mogao da se oslobodi Frojdovih edipovskih optubi.
U isto vreme, on nije mogao da objasni svoja oku Itna iskustva
doslovnom interpretacijom Edipovog kompleksa. Razlog njegove
ambivalentnosti verovatno u potpunosti lei u njegovoj fascinacij i
obolelim enama, ljubavnim aferama i posveenim planetoidima.
Frenk Mi lerova je dotakla njegovu Veneru i zasiauro uzdi"la u
njemu jedinstvo okultnog i erosa. Al i ona nie bol -sna i rastrena
ena, iako je Jung pokuao da je naini takvom anal izom njene
latentne pSihoze. S druge strane, Frenk Mi lerova progovara veoma
precizno i z racionalnog broja l i naroito se protivi l a spiritual i
stikim hi potezama medijuma. U sutini. to je isto zatakavanje u
kojem uestvuje Jungov broj I . Zapravo, njena kritika fantastinog
i spritualizma je identina .lungovoj. On nije mogao da pree na
stranu spiritual ista, ali je ipak eleo da napadne nju zbeg ataka na
njih. Kadaje deae de Mi lerinih materijala,
J
ung je primenio isti
mehanizam petiskivanja sveta breja 2 kao i ena i napao ju je
analizirajui je pomou seksualne teorie.
Tek mnege kasnije, Jungje shvatio daje, kake je en te nazvao,
projektevae sepstvene fantazije na nju. U te vreme je en i dalje
tragao za intelektualnem fel11lOm krez keju bi megae da ih
prikae, i kao to je priznao. 1 925. :
. . . pasivno miljenje mi je izgledalo tako slabo i perverzno da sam se
usuivao da se nosim sa njim preko obolelih ena.26
U analizi Frenk Mi lerove, en je zapravo analizirao funkciju
sveji h fantazija
?
_e su, pete su bile petiskivane poput njenih,
.
bi l e
"pelumerbldne". Te Je eVidentne I !Z sameg teksta. U prvebltne.l
verziji Simboli promene je keml i kevan i nerazumljiv tekst, i u
njemu se vi di sve najgere ed Jungoveg treeg pevratka Neptuna,
prilageeneg Suncu u 7. kui. Onje telike utenue u razradu Frenk
Mi lerinih fantazija, da su u jednem trenutku ene pestale njegeve
sepstvene "eslebeenje mitskih asecijacija" .
Nezavisno od izvanredne Venera-Sunce sinastrije, postoji jo
jedna astreleka veza izmeu Junga i Frenk Mi lereve, bliska
epezicija njeneg Jupitera u Vedeliji s njegevim Suncem u Lavu.
Jupiter planeta vizienarstva u racienal nej Vedeliji, ukazuje na
Mi lerinu potragu za smislom U njenim fantazijama. Sa svojom
deminantnem Vedelijem unutar dva stepena Jupitera, Jung je
takoe tragao za racienainim ebjanjenjima. Meutim, njegeve
intuitivno, vatreno Sunce suprotstavla se njenom Jupiteru, i U srcu
on edbacuje takvu racienal izaciju. Krez te rivalstvo, en etkriva
sveje Sunce -central ni simbol transfermacije i preebraaja za kej i
se ispestavi l e daje zapravo njegev. Prema teme, Frenk Mi lerova,
Rak, jasne ebeleena kao Mesec-Venera u Jungevem hereskepu,
kejej je Jung edao priznanje da je najvaniji edraz njegeve due,
odvela gaje na putevanje nemirnim morem. On je prerekao njenu
psihezu, al i je zapravo en bio taj keji je uske re despeo u stanje
bl iske l udi l u. Nije Frenk Mi l erova bi l a ta keja je trebale da se
istrgne iz sigurog naruja porodice i Hodazove se pozivu
sepstvene sudbi ne", te je trebale da uradi Jung. On je uprave
otkrivao. Sunce u Lavu, i enje bio taj kej i je trebale da se ed rekne

svoJe pezlclJe
. . . atoma koji se samo obre u rotacionoI sistemu. da bi postao centar
. H
Ilovog Ulllverzuma.-
JUNG I ASTROLOGIJA
53
I
0vodei v
,
ezu mi tsku misao i astroloke simbole sa psiho
anallzon
,
l, en Je ! pesredne eslebodie tamni talas. On je deivee
s
,
tvaralacku blekadu, tekem pisanja peslednjeg peglavlja knjige
ZrtvovOle, kada
Je pesumnjao da je rtvevanje majke na keje je
Junak bIO prImeran zapravo njegeve sepstvene samertvevanje.
Jung Je bi o. nademak edluke da se edrekne analitikeo naslea i
naracija I prii o svetnikll Egeru U Simbolima prolJ
elle odsli
kava tu nJe
evu di lemu.' Egerje fant
zirae e Judi nej izdaji i pitao

se da I I mu Je i l l ne Beg eprestlO IzdajU Hrista. Jedne nei u crkvi
mel , o se da debije neki znak daje Judi opretene, i tada je "eseti
ebe
1 dodir na Svom ramenu", Posle nekog vremena, svetenik

J
e etlsae u svet napustivi Kateliku crkvu i pestavi Sveden
bergev sledbenik. Ova fantazija zapravo. je bila metafera "nesve
snlh elja due". Svetenije zapravo eleo da bude Juda, ali je
prve ,
11
eraQ da
,
se uveri da ce debltl epretaj. Jung se nalazio u istej
pezl
I
J
I . S tl
l ste s
on prIbejavao da za "nebeski ded ir", keji je en

primio preucavaJuCI nebe, nee take lake debiti eprost ed "eca"
Frojda.
.
l , z
ita, Frejd n
i
je bio eduevijen kadaje uo vesti o Jungevim
astreleskml budalastmama. Onje l"stmu priznao da se njegev stav
prema
.
o
kuitizmu premenIo, a zahvaljujui poseti medijumu sa
FerenCIJem :
Po pita
.
nj u okultizma pOSlao sam ponizan . .
.
Obeao sam da u
ve
o
:
tl u sve to
.
se moe uiniti da bar izgJeda razumno. Neu to
UI JlItI rado, to zaSIgurno zna. Al i moja oholost je skrhana.JI
Njegeva peniznest je posledica prelaska isteg Satura keji se
lIr
:
tlo sa JungovIIll Me
ecom.
vaj je, naravno, preao preko
F, eJdevQg unca tekem Ist
g peneda. Njiheve kesmike jedin

stvo pletlpece Saturnev test, ste se peklapa sa Jungevim ulaskem u
astre legiju. On Je pekuao da razu veri Frejda da e se "vratiti u
ter" pesle lutaIla pe '
.
'religijski pohetnim eblacima", al i je intimno
strepeo ed nastup3uceg raskida. Zabrinuta je bi l a i Ema Jung keja
Je
;
e
.
la Frojdu da veruje da se en eslobaa kempleksa majke i l i oca
p'SUCI tu knl
u. Ona Je, zapravo, bi l a svesna da se njegev rad

p
d
J
ednake lice Junga kelikQ I Frenk Mi l ereve. Ona mudro suge
nse da
J
e Jungev strah ed FreJdoveg mi ljenja zapravo same izge
v
r za "
lJegove sopstvene slim nje" i zahteve samoana lize. Em ina

tajna pisma Frejdu su pisana ped dejstvem isteg Saturovog
prelaska preko Jungeveg Meseca. Ona je bila "petitena" zbeo
proble
na u braku i trail a je savet ed eveka keji je bio

kosmickom braku sa ijenI m muem.
54
JUNG I ASTROLOGIJA
Saturnov dodir nije slutio na dobro. Tokom 1 91 2. razvod je
visio vazduhu kada je Uran, drugi veliki igra U Jungovolll
horoskopu, poeo da prelazi i naputa njegovu nadmo i kre
.
e se
.
lI
opoziciji sa Suncem. Njegov razlaz sa Froj
.
om
r1o pre
lzno Je
pri kazan ovim tranzitom .
.
Distanca ll1e|
.
nj ima
J
e postajal a sve
vea, kadaje Uran napravIo drugu OPO
CIJU U
|nosu na Jungovo
natalno Sunce (27. maja, 1 9 1 2). N
J
ih dvoJica su obostrano
izbegaval i da se sretnu tokom Frojdovc posete Bi ncvagenu, gradu
u susedstvu, a Frojd je to kasnije shvatio kao poetak J ungove
izdaje. U Americi tejeseni, Jungje drao predavanja o svom nesla
ganju sa seksualnom teorijom i Frojdovim
:
ienjel
l motiv

incesta. regresije odojeta i preterane vezanostI. Na MlIlhen
:
ko

konferencij i , novembra 1 9 1 2, J ungo
J
\
p
redlozI o ureivacko
J
politici Zentralblatt bdi su nadglasalll I FroJd se po drugi put
onesvestio. Njihov odnos se mio neverovatn01l1 brzinom, a poslenJ I
udarac muje zadao Jung kadaje istupio iz lora. Onje pisao Frojdu
da ga ak ni Adlerovi bliski prijatelji ne smatraju "jednim od
tvojih" mislei pri tome "jednim od njihovih". Jungova omaa Ll
pogledu prisvojni h zamenica (tvoj, njihov)je oigledna posledica,
ako se posmatra iz njihovog sazvea U Biku, znaka p
?
sed
?
v
a.
Onje, pak. bio izbezumljen kadaje Frojd tome poklomo paznJu
.
l u
ljutitom odgovoru od 1 8. decembra, dao
J
e u potpunosti oduska
tranzitu Urana koji je preao njegov ascendent tano dva dana
kasnije. On optuuje Frojda da "zabada nos svuda" da bi po svaku
cenu zadriao svoju poziciju oca. Jung poj anjava:
, . . sve dok ti deli ove materijale, ja ne dajem pet para 7 moje
simptomatine postupke; oni ne przaj
H
ni od ega za razliku od
tekog straha L oima mog brata FroJda.
Jung, u skladu sa povezivanjem u
reoj
.
kui,
.
sada n
ziva
bratom Frojda, iji je Mesec u Bi ku u treco
J
kUCI, I ml se vracamo
slici svetlosti, oima, zaslepljujucm i okultnom.
Naruavanje ove unije Bika daje nam pozadinu za razumeva
lje
jednon od centralnih prizora u Simbolima promene. To Je sl ika
Boga sunca Mi tre koji rtvuje bika. Jung je objasnio da prizor
prikazuje odbacivanje i ovekove ivotinjske prirode i tabua
incesta. Sunce je prikazano dok klei ispred Mitre, kao metafora
odbaene majke, koja je "za sebe prigrabila svu snagu Sunca"."
Ipak, jasno je daje Jung bio svestan da slika rtvovanja predstavlja
zapravo njeg
v odnos sa Frojd
:nn. Kada s
,
e n
J
I
.
o
a zaJ
,
ednlca Sun
ce-Mesec U Biku raspala,
J
ungJe poput Mitre, prigrabiO svu snagu
Sunca za sebe". Onje takoe morao da rtvuje i bika, tojest, Sunce
u Bi ku - zapravo Frojda.
JUNG I ASTROLOGIJA
55
Nakon dalje razmene pisama, 6. januara 1 9 1 3 , u toku neto
mal o manje od dve nedelje treeg i poslednjeg kontakta Urana i
opozicije njegovog Sunca, Jung je pisao Frojdu da okonava
njihovo prijateljstvo. Krunisani princ konano se pobunio (Uran)
protiv kralja (Sunce u Lavu). Taj razlaz sa Frojdom zapravo je
prikazan u njegovoj natainoj karti ovim rivalstvom. Poto je
njegovo Sunce na Zalasku, projektuje se na druge, i Frojd, ije je
Sunce spojeno s Jungovim Mesecom, jeste taj na koga se Jung
projektuje. U radu koji ga odvaja od Frojda on koristi Sunce kao
simbol heroja koj i ima potrebu da se odvoji od majke. Toje odraz
Jungove potrebe da razdvoji svoj Mesec (majka/okultno) od
Frojdovog Sunca. Morao je da pronae svoje Sunce u Lavu i
postane "centar novog univerzuma" . Jung je roen tokom zalaska
sunca i njegovo natalno Sunce je u zalasku, tone na zapadnom
horizontu, u drutvu Neptuna, Boga mora. Ovo je zapravo prikaz
umiranja Sunca na poetku njegove plovidbe uzburkanim morem,
putovanje koje je zapoeo nakon razlaza sa Frojdom.
Frojd je takoe patio zbog razvoda. Pismo koje je mu je
napisao kosmiki par, u kojem insistira na osvajanju okuitizma,
pisano je na dan njegovog solarog povratka. Deset dana pre toga
pomraenje Sunca nailo je na Frojdovog potomka." Ovo je bi l o
ono "okultno" koga se on uasavao. Za razl i ku od Junga on nije
video "bogat pien" L tim "zemljama tame". Uprkos Jungovim
uvijenim pokuaji ma da se Simbolima promene dri seksualne
teorije, on je zahtevao da se anal iza proiri i na sintezu i teologiju.
U svoji m prouavanji ma Frenk Mi lerove onje poeo da dopunjuje
analizu slobodnom mitopoetikom milju, koja je ukljuivala i
astrologiju. S druge strane, Frojd teko da bi mogao da bude otac
nove nauke - ukoliko bi ona sadriala ak i okultnu antiku
umetnost, njegov rad bi bi o vrlo verovatno odbaen od akademske
javnosti kao umrljan l udi l om.
Jungovo putovanje uzburkanim morem poelo je decembra
1 9 1 2. kada Uran prelazi njegov ascendent trei i poslednji put.
Tada je imao jedan zbunjujui san. Sanjao je kako sedi na
renesansnom tronu i jedna bela ptica se pojavljuje ispred njega,
sleui na smaragdni sto. Ptica se pretvorila u malu devojicu i
rekla mu da je golub odleteo, u posetu "dvanaestorici mrtvaca".
Godinama kasnije, Jung je povezao sto sa hermetinom filozo
fjom Hermesa Trismegistusa '7 Njegov lini preporod-Sunce u
Lavu, zlatni renesansni presto - bi o je na pragu.
Nakon razlaza sa Frojdom, Jung se osetio odseenim od kolega
i odustao je od ambicija u akademskoj karijeri, delimino i zato iO
vie nije mogao da ita akademske udbenike. Patio je od stomanih
tegoba i osetio se "zaposednutim ". U oktobru 1 9 1 3. imao je vizije
reka krvi, koje su se nastavile tokom prolea i leta 1 91 4. vizijama
beskrajni h pustinjskih prostranstava pokrivenih ledom. Tek nakon
poetka Prvog svetskog rata on je shvatio da se vizije nisu ticale
iskljuivo njega. Jungova izolacija i slom su tumaeni na bezbroj
naina, najee su pripisivani temi oceubistva i razlazu sa
Frojdom. Kao to se esto deava \! burnim vremenima, postoji
komplikovana astroloka formul a. Greta Bauman-Jung vidi i tav
period u svetlu Urana. Ona se podudara sa krizom srednj ih godina i
Uranovim polupovratkom, do kada je opozicija Uran-Neptun na
nebu prela preko Jungovog descendenta i kroz nataini kvadrat
Sunce-Neptun (vi di Dodatak I ). Bi l o kako bilo, ovde u se
ograniiti da bih pokazala da je Jungovo "putovanje nemirim
ll\rem" nagoveteno U njegovom horoskopu Suncem koje
umi ruje Neptun.
Jungovo Sunce na zalasku gotovo je umirilo Neptun, Boga
mora, planetu fantastinog, i l uzija i spiritualizma. Ovaj Neptun je
bio dominantan \l njegovom psihijatrijskom radu, interesovanju za
spiritualizam i njegovim paranormaI nim iskustvima. On je izdao
novine drutva kada je Merkur dospeo u povoljan poloaj Neptuna.
A poslao i hje Frojdu kadje Sunce dospelo u pozici j u Neptuna. Pa i
rad na Simbolima promene je zapoeo nakon to je njegov Medium
Coeli zauzeo tu poziciju. Postepeno, Jung nalazi nain da locira to
neopipljivo carstvo komunikacije koje je predstavljeno Neptunom
\l 3 . kui. Njegov kvadrat sa Suncem opisuje i putovanje nemirnim
morem, ali i ruenje, odnosno ponitavanje granica izmeu sebe i
drugih. Ovo je imaginara ludnica na koju je Jung naiao u svoj im
pacijentima koj i su patili od izofrenije, u mi tologiji i okultizmu i
koj a je zapravo doprinela razdoru subjekat-objekat i celokupnom
problemu psihiko-tizike prirode stvarosti.
Tokom krize srednj i h godina, kao ludak, on poinje da uje
sebe kako glasno apue dok "nesvesno" progovara iz njega, silazi
u zemlju senki i razgovara sa mrtvima, sa l I ajdom i Sal umi .
Kljuni l i k koji se pojavljuje tokom ovog "ludila" je Filemon, koj i
ga je prvi posetio \l snovima:
Nebo je bilo plavo, kao more, ali umesto oblaka ga je pokrivalo
grumenje zemlje. Izgledalo je da emo, ako se oblaci razdvoje, moi
da vidimo plavu morsku vodu. Al i , ta vodaje zapravo bi la plavo nebo.
Iznenada, zdesna se pojavio par krila plovei kroz oblake
.
To je
zapravo bi o starac sa rogom bika. Drao je sveanj sa etiri kljua, od
kojih je dograbio jedan kao da upravo nj ime namerava da otkljua
neku bravu. Imao je krila vodom ara sa svim karakteristinim
bojama.ls
JUNG I ASTROLOGIJA
57
Ovaj opis detaljno izraava Neptuna u Bi ku u treoj kui, taku
po taku. Nebo je kao more (Neptun) i grudve zemlje (Bik) pout
oblaka (Neptun). Nebo i zemlja su zamenili mesta. Zemlja (Bik) se
razdvoji l a da bi otkrila more (Neptun). A sam Fi lemon imao je
bikov rog plodnosti (Bik) i drao je kljueve, Hermesove atribute,
poput Neptuna na vrhu treeg polja. Filemon je takoe imao krila
poput vodomara i .Iungovog Neptuna, vladara Riba, koji je u
kvadratu sa Suncem, kraljevskom planetom. Postoji mala nedouni ica
oko toga da li je u njegovom horoskopu Filemon prikazan kao Nep-
tun, u kvadratu sa Suncem.
Poto prvobitno Jung nij e shvatio san, on gaje naslikao. U toku
sli kanja pronaao je mrtvog vodomara u svojoj bati. Kae da je
bio:
. .. zabezeknut. jer su vodomari izuzetno retki U okol ini Ciriha, aja do
sada nikada nisam pronaao nijedan mrtav pri merak+
.
Ova koincidencija sa vodom arom uzdrmala je Junga, "ba
tako" pria (3. kua) koja se poigrava sa il uzijom (Neptun) o
objektivnoj stvarosti (Bi k). Kao to se zemlja razdvoji l a u snu da
bi otkrila more, ovakva koinci dencija unitava i destabilie nae poima
nje stvarosti. Voda razdvaja zemlju, a oseanja zamagljuju inje
nice. Dogaaj sa Filemonom pokrenuo je pitanje nedokuive veze
izmeu neijeg psihikog stanja (san u kome ima krila vodomara) i
objektivnog, fizikog sveta koji ga okruuje (vodomar u bati).
Jungje ranije mi sl i o da mu psihijatrija moe pomoi da razrei ovu
mi steriju, ali se to nije desilo dok nije naiao na Filemona:
. . . Ovde sam na
g
okon naao mesto gde je jedinstvo prirode i duha
postalo realnost.
Filemon je za Junga postojao kao nezavisna jedinka, i njih
dvojica su odlazili u zajednike etnje kroz batu tokom kojih su
diskutovali O svim filozofskim pitanjima. Kasnije, Jung ga je
okarakterisao kao duha gurua, poput onih koj i postoje u hindu
tradicij i . Ako se osloniro na mi topoetiku mi sao, potpul loje smi
sleno da nakon takvog sna sledi pronalaenje mrtvog vodomara.
Duh Fi lemona, u vidu vodomara, zaposeo je Junga dokje spavao.
>akon to je stekao novo telo, duh je odbacio stari oblik. Ti me je
Jung otelotvorio duh vodomara dok je Neptun U tranzitu prolazio
blizu Sunca u kvadratu sa Neptunom."
Dalja pojanjenja dobijamo iz astrologije. Kvadrat Sunce-]eptun
prikazuje vodomara i l i kralja ribo!ovaca. Jung je ve imao san !l
|omee|.osecaove|ova.v. t
zt.otaz.
za
a|om,'a.|ee.
.
oGa|a |e.s.a| aa.|az.aa aa,eao|.a|,a .|aa. |oa,eo|
|
e
ooc. | oa|a| Oo|saveea|.,|es.|a| eae|o|.|oa|aomet.e
e|ea cev.ea |a|o e|az. oec a,ea aosee. z|ataa osaca
.saaeaa aaa|asa .m a|o.:., ama . se|o.
.
se s. a
ezaaaom
ostaL.|ose|] .ca.tao.oc.veeea s|oveao
|o|a a|
te,
ostaoeaem |e|asaoeot|ooca|a|,o|a
moze|. t.
.z|eeea
ec. aoa|oaae|o. |akOllle saa|oa.,eos|azeae.la|,I ta|sa
ies|a|..|es|a|] eaastav.ocat.aaI za-+. .1 zaca..n.
t svo. maa.m a!ov.ma .zs. |
.at.
je .
.|oaaa| .ze, o.|

|es.a|a,Jaaa]emoaocaovooom. s
o,.cae
.
zce|a..
a
|aae,\eseea0. |a,|oaeaos. |aeca, | m|e|ae.ea,se|st\
azaamaov |acastvoVeaeeU ka|alI 6. |ae -0
|et.-. | a,ao
,
!ea|\ |e.ova).laaostaeaeotvoeaoo|av|eas.|:eaaa.z.
loa|aaesma|.acae|a|.|aazaavouostovas.a|a,aa,eaa
,e]eotaata.z|ame,easteae.|e.''0a|aoc
a]ea.|a|].|a.a
.Ja.:
e:.o|az.
asvo,..
...ae
..
se|emoa
ca
.z'e. samo a|o |. oaaao aae.a ca . . a. svo,a aeco
.c.va.
o|altaa.s|astva,|o as m|o| .zaaVesee.:eiaaa3 . |ae.
|a|oe Jaa tvc.o ca]e .ate.sao |.| l|emoaa oaavaa.
a||em]a,a.ecozvo|.o|eo. .s.|oaaa|zecamaocazmeaatoao-
ma.l to ev.|ovaaaceta|aao|aa,ava.
Fi lelllon .drlloj l ikovi iz mojih fantazija su mi otvorili oi da uvi dill
da postoje stv
;
ri u mojoj psihi koje n

pot
ll od mne. kOJ

se
|vraJ
same i imaju svoje sopstvene
.
neavl
.
sne zIvote. F! I
On J
l
l edstav
ljao si l u koja se nalazI menI. al t pn pada nekom dl llOIl1.
laomec.,a... |aocaevaooemeeaaoso|a.J
ae
e|
o
oaetoovo:.o.aaea l.a.]eeazeo
oato|.. .J
a,
|. e
a|eea caoaaezav.saoazm.|a.Ve.ovao,ecaoste,. aes|ea
aema to ovo. stva.. |oe oi a.e aame
!
avao ca |ae
a a|
oae|ac.a.]ezaaozaa] .|.a|oesaesto|easmeeaec
e||ao
ot.v aea |a|, oae e |. | emoaa eozaaooae
.
|ste zaa|e
s.|oze. etva.aa .|aza aesvesao
.
_
. SI |a: |a|a| e
aeoveaee...e `| a.,
|o
asv
| . .

e|o|
.|
|a.
ee t
oc.aa|asa.,.oaae|e|s|.,ez. s. |,,ato
J
e.
o|, as|,
ava
.a-i
oava Ca ve.ee ca s.. ta .s|astva o.
.
ste||a 7 |
na|i. ee
m. tooe.|e . ma. .ac.e |oa e
.ez.a . z aae ae.eaa.ae

stvaoos... !e .mae. aae.]e sa os..tae a sva|ome ec .ias a
ma:e.. . . . veem ob.ma. a| . se sma|.a ta|a temom' |
.
samoa, .|ovo..sas|voo|av|a. |aa]eaaesva|o'
'
e:ee.,e
s:vamest., . a|os .aza.m e.ma :o.o co|a svesao. to
JUNG I ASTROLOGIJA
59
. taa]e ostae ve.m ce|om .ao.saao . .zc.vaao a zaacao]
sa|ta..a|.meas|ec|ea.e.mas.|oaaa|.ze.I
,
aaovaeaacmaaa
co.aos se sasto ! aa|aeaa savemeae |ome za ova v c
e.eeee !o|eocaeoeea .vevaaos||zaasto|oezatotoe
.taae s.|oze zaavo mate.a| za o|a||.zam. o.|caae .
as|o|oa.
Jaaaeo.eoasaostc|aseeove|moe .za|.t. I! svema
ovome ]eova soso|aost ca sasv.m |ez|ecao |o.st. m.to-
oet.|e ma.aae.]e |. | a]e ocomoaa|a |aa|ieom 0. |a .
a]eov m| o. |. m.a.eeamsataoo.: I! Voco|((.. !o|omovo
e..ocas| oma.oaeaastav.ocav.aae.eate,aaeovao.ocea
] esta|aazaea.ua|.zaas|av.o|ac. |o,.aoe.a zsvoce|.a-
stva|o]asesastoa| aoctaa|aosa|a|]aaa|amea.aaao|a|.
ezeaoc|o] . |] e|asa.eav.oma|etase| a. Ccave| eoseaoca
eacoc. .sa|ameaemsast.| ac. | a. !oe|.oaeovsostvea.
|ecemot.v| . metame Caa|a|va|ao:z.|.acoc|amea] a
aao|a|.]ezea - |amea. >atao asoe!ae svo |vacat o|o
seaov.|o||atoaa
v|aaae| . me. e|.eta.eaaa
,
aaevo|..atovaa,aces ose
|e|a1 9 1 6. Cae|.oaem.aa,U |aamae|.| azaosecaataJecaa
oc |e|. ev. ce| a|e| a .|.|a, a c.ao e ae|o za|.o e|e
to|om ao..co|]eaeovm| a.s. aaa|oaecaosaaoeoca
s | |a |a.a sa vat.om |oa |a|]a zaeove |ave. avo ae
.o||eo]ema ea|.ao |a,a| . aaeoa ezat.|.oe. ea|vato
samo|oa.|a.nvataaeavo|,e.|esae.emot.v|a|a|aa.
ocseaaas. m|o| |a..|e|istAat.|.stU :om|oate|sia |a|e
emo tazamei. aeveovataa coaa] |o . e as|ec.o aa|oa saa
aeovosoa.
0. | o] etoecao|eoaece|aocaaaco|saa|azaav.ata|| | a
.om o|voeaa. |zaeaaca sezaa|ozvoao, .a|o a.|o a.e |. |o
.ecvat.ma.IemaJaaa,om. |aca|ova]eo|| .|aa|aa.sa-
a. v. ] ecasa|. | . sa|.ea.coa|aza||vatataca.
,+a|.a|.su II horu, "Mi smo se vratili .zJerlIsalima gde nismo nali
ono to smo traili. " To je bio poetak Septem Sermones. Rei su
poele da izlaze iz mene i L roku od tri dana knjigaje bila napisana
.
:l7
>aaeea|vacatasa:eta..e.II a]eovo aata| ao |ai.os|a-
|o ]e, aa|oa |aaz.|a, |oa]a|e.a saaee!etaa" A salIl J1Ing
pos/oo je mediIIm kroz koga su duhovi govorili. |ovoo|a|.-
vaaeocaos.seaaJeasa| . m. mes|oasea- .Jaaae|e|a|o|.
caaacaza.ea.|ova.oovecCvacoaao|e|e.o ] eJaaov
60 JUNG I . ASTROLOGIJA
povratak, njegovo "uskrsnue". Njegov preporod je i izleenje
kralja ribara (Neptuna u Suncu), do koga je dolo nakon to je
smogao snage da di pravo glasa kraljevstvu duhova. Jung je ko
nano prigrlio tamnu, ensku polovinu odvojen od svetlepredstave
Hrista, iji je nedostatak prouzrokovao patnje kralja ribara. Ova
tamnija strana najee se vidi kao okuItna. Opisujuje kao avoij u
rabotu i pripisujujoj daje udarena, sablasna, puna duhova -to jest,
psihotina.
Septem Sermones, delo pisano ekspresno po automatizmu, ali
sa visokim ambicijama, arhainim jezikom, mnogi jungis!i sma
traju sramotnim, a Fon Franc tvrdi daje i sam Jung zaalio to gaje
objavio." Gde moemo da ga svrstamo? Da li je to "u potpunosti
etiki bezvredno delo", samo "puko rasplinjavanje medijuma"?
Krugje zatvoren i vraamo se drami Frenk Mi lerove. Ali za razliku
od Frenk Milerove, Jung je odbio da racional izuje zbor duhova i
objasni ga kao "dnevni talog". On je iskustvu sa Filemonom i
"Septel1l Sennones" dao istaknuto mesto u svom ivotu:
Sav moj rad, sve moje kreativne aktivnosti, proistekli su iz prvobitnih
fantazija i snova koji su poeli 1 91 2, gotovo pre pedeset godina. Sve
$to sam kasnije postigao U ivotu, ve se nalazilo u njima, mada U
poetku samo u obliku oseanja ili slika."
Onje eleo da "posadi drvo uspeha . . . na tlu realnosti" (Mesec u
Biku). Ovo mu dozvoljava da o svetu duhova govori glasom broja I
kao "aktivna imaginacija". "Struktura psihe", sa njenim senkama,
pokretakim duhom, duom i tako dalje, postala je sredstvo koje
mu je dozvolilo da neguje i iskae takva iskustva. Bio je na pragu
saznanja da antike tradicije mudrosti kao to su alhemija i astro
logija slue i stoj svrsi, ali zbog statusa koji imaju u naoj zapadnoj
kulturi, rad na njima izaziva isto toliko problema koliko ih i rei.
Zbog toga je Jung, sa Saturom u usponu, stvorio svoju strukturu
koja ukljuuje i tamni talas; on nikada nije izgubio glas broja I koji
ga je odrao praktinim i koji je davao naunu osnovu njegovom
radu:

Nauka je bila jedini nain da se ispetljam iz tog haosa. Drugaije.
materijalizam bi me uhvatio u svoj estar i zadavio kao praumsku
puzavicu.51
Konano je mogao da nae nain da dopusti dejstvo i kontradej
stvo broja I i broja 2, racionaliste i vraa. Razmiljajui o ovom
raskru krize srednj ih godina, on zakljuuje:
JUNG I ASTROLOGIJA
61
Kao mladiu, ci lj mi je bio da postignem neto II svom naunom radu.
Ali onda, nabasao sam na ovaj potok lave i njena vrel i na preobl i
kovalaje moj ivot... moji radovi su vie i l i manje uspean
I
okuaj da
inkorporiram ovu usijanu materiju !| savrenu sliku sveta.
-
Pokuaj da drugi postanu svesni ovog "potoka lave" (Sunce u
Lavu je u kvadratu sa Neptunom u Biku) obeleio je Jungov ivot.
Kao to je Kolin Vilson primetio" sve do bliskog iskustva sa smru
1 944. Jung, u svom predgovoru za Ji Ding, nije bio sposoban da u
potpunosti izrazi svet broja 2.

I
.
4.
JUNGOVI ZNACI
Simbolino ponaanje
Onoga trenutka kada je Jung u sebi pronaao glas broja 2, u
potpunosti je mogao da prikae arm svoje 3. kue (Mesec u Biku),
sekstil i uzajamno vladarstvo 6. kue (Venera u Raku). Ovakva
konfiguracija simboli zuje bolesnu enu ali, u isto vreme, i Jungovu
sposobnost da dotakne duu i izlei bolest. Kao i lustracija moe da
poslui jedna simpatina pria. Njegov kolega poslao mu je seosku
uiteljicu, "jednostavnu mladu devojku", koja je patila od nesanice.
Jung je pokuao da joj objasni da je potrebno da nae nain da se
opusti kao to to on i ni najedrenju, ali ga ona nije razumela, a onda:
. .. dok sam priao o jedrenju i vetru
"
uo salT

glas
l?je maje kak

peva uspavanku mojoj mlaoj sestn kao to Je to
.
mi1a kad Je mem
bilo oko osam, devet godina, uspavanku o devoJlcl u malom brodicu,
na Rajni, sa malim ribicama.
Ni sam ne znajui zato, poeo jeje dajoj pevui o vetru i jedre
nju melodijom uspavanke. Njegov opis dogaaja, u intervjuu jed
nom francuskom magazinu, pun je divnih igri rei:
J' ai chan/ann! ces sensations. Etj'ai vu qU'el l e etait el1chantee.
(Pevuio sam veoma neno i video daje ona bi l a oarana.)
Dve godine kasnije, Jung je sreo njenog lekara koj i gaje oba-
vesti o daje nakon te posete, njena nesanica potpuno izleena. Jung
mu nije rekao kako se to desilo:
Kako da mu objasnim da sam sledio svoj unutranji glas? Bio sam nem
kao riba, Kako da mu kaem da sam joj pevao uspavanku glasom moje
majke? Ovakvo opinjavane je najstariji oblik medicine,1
U ti ini, sledei svoj unutranj i glas (Sunce u Lavu u kvadratu
sa Neptunom u 3. kui), on je pevao uspavanku koj u je njegova
majka ( Mesec u Biku) pevala njegovoj sestri (Mesec u Biku u J .
kui) o devojici Il amcu (Venera II Raku). Ovo je glas njegovog
broja 2, iracionalna i instiktivna sila koja opinjava, oarava i lei
(3. i 6. kua) .
I sceliteljska mo rei i pesme bila je poznata jo u antikim
vremenima, a Jung daje primer jz starog Egipta. Kada bi nekog ujela
zmija, svetenici bi mu itali pergament iz bibl ioteke hrama, priu
O ltar i njenom sinu Ra. ltar je stvorila otrovnog crva i zakopala
ga u pesak, al i on je ujeo Boga Ra. Ra je trpeo velike bolove i
pretila mu je uasna smrt. Upravo ta pria itana je rtvama
zmijinog ujeda kao lek, a Junguje posluila da pokae kako slike i
simboli mogu da mobiliu isceliteljske moi nesvesnog. To je
jedno od tajanstvenih naina na koj i moe da deluje mitopoetika
misao, isti onaj koj i j e uinio da Jungova uspavanka izlei devojku
od nesanice. On je u potpunosti svestan koliko to deluje apsurdno
zapadnom nainu mi ljenja:
N
n
:
a je
"
nemogu
e
.
da
.
z
mislil
10
,
da itar
v
e, na primer, Gril110vih
bajki Illoze da leI tifus II I zapatjenje plua.-
Jung sugerie da itanje pria i pevuenje zaista moe imati
isceliteljske efekte, jer se na taj nain zapravo izraavaju
univerzalna i l i "arhetipska" psihika stanja. Motiv zmije, koji se
javlja u prii o Ra, poznat je u mnogim kulturama. Time to bi
prizivali ovu univerzalnu sliku kroz priu o Bogu kojeg je ujela
zmija, svetenici bi otrovanog oveka dovodi l i u vezu sa drugima u
njegovoj situaciji . On vie ne bi bio izolovan i sam i postao bi
svestan arhetipa koji se nalazi u istom poloaju:
' " ako bi mu se predstavilo da njegovo oboljenje nije sal110 njegovo,
ve uni verzalno -ak i oboljenje bogova - on bi osetio da se nalazi U
drutvu bogova i lj udi i to saznanje izazvalo bi isceliteljski efekat.3
Oseaj povezanosti sa boanskim je bitan za pojedinca ne samo
u trenutcima bolesti, ve uvek kada je ovek u krizi i l i na
prekretnici.
Za Junga, upotreba simbola ukljuuje upravo ovu povezanost
sa boanskim. Oni mogu dovesti do izleenja,jer povezuju svesno
i podsvesno, proces koj i Jung naziva "transcendentalna funkcija".
To se moe desiti i aktivitranjem kolektivnih, kulturolokih
simbola, ali i potpuno individualnih predstava. Kompleksna priroda
nekih simbola, poput Krsta ili apsurdne slike iz nekog sna, podstie
borbu da bi "imali smisla", Znaenje simbola neprestano izmie
defi nicijama i ukaluplj ivanju, tako to ostaju ni ije vlasnitvo, pa
pojedi nac ima utisak da je njegova i l i njena volja bl oki rana. U
takvim situacijama mogue je aktiviranje svih psihikih funkcija,
koj e i maju zadatak da dozvole podsvesti da "'izbije na povrinu" i
tako omogue promenu stavova.
Dakle, simbol ima istaknutu ulogu. On je posredni k, povezuje
svet i podsvest, i na taj nain "obl ikuje i formulie esencijal ni
faktor podsvesti". Kada znamo da neto ne znamo mi angaujemo
simbol da nam pomogne pri otkrivanju. Dakle, si mbol je "glasnik
podataka koji nam u suti ni jo nisu poznati"" i predstavlja
najpodesniji nain formul isanja tih nepoznatih psihikih faktora.
Za razliku od znaka, simbol je nei scrpan izvor znaenja. U sluaju
kolektivnih kulturih predstava postoj i "poznati" deo koj i se slae
sa konvencijama i koj i omoguava prihvaenim stavovima da se
odre, al i iza njega se nalaze nei straeni delovi svakog od simbola.
Dakle, svi i vi si mbol i su "trudni i nose znaenja".5 Onog trenutka
kada "nepoznato II njima" postane poznato, trasi rano i formul i
sana, simbol je "mrtav"i:
. . . uglavnom slui kao konvencionalna asocijacija koja je manje i l i
vie poznata svuda . . . Izraz koj i se koristi za poznate stvari uvek je
znak i nikad ne postaje simbol.6
Jung dopunjuje definiciju simbolajednostavni m, al i sutinskim
iskazom:
Da li j e neto simbol i l i ne najvie zavisi od toga kako ga svest
doiv!java.7
Neki ljudi imaju razvijen oseaj za simbolino, a drugi ga
uopte nemaju. Najvie zbog toga to simbolino ponaanje:
.. . samo delimino zavisi od poretka stvari; ostatak je rezultat
odreenog pogleda na ivot pun sluajnosti, bilo da su one velike i l i
male, kojima se pridaje odreeni vei znaaj nego pukoj stvarnosti.
Ovakav pogled na stvari stoji nasuprot drugom koji akcenat stavlja na
stvarnost i podreuje znaenje samim injenicama.s
To zapravo znai da se svakom dogaaju i l i situacij i moe
pripisati simboliko znaenje, ako posmatra pretpostavi i l i
intuitivno oseti da oni imaju metaforino znaenje, da nagoveta
vaj u neku drugu jo nepoznatu mogunost. Na primer, ako mi se
pokvari centralno grej anje ja sam tog dana izloen opasnosti i
mogu se zapitati da l i mi to govori neto o boravku na hladnoi .
Takav stav doputa izlazak na videlo stvarosti znamenja i bez
njega oni ne bi i mal i smisla. Svet, kao i dogaaj i i objekti koj i ga
i ne, "komunicira" sa pojedincem potpuno neracionalno. Jungova
analitika praksa se zasniva upravo na tom intuitivnom i pro
rokom shvatanju. Onje radio u svojoj kui i leti bi video pacijente
iz letnjikovca kako pogledom prelaze jezero. Svaki dogaaj koj i bi
se desio tokom seanse - nalet vetra, let ptice, ukanje insekata -
mogao je da se tumai kao predskazanje '
Potpuno je prirodno da sledei korak od tumaenja ovih
spontani h i nepovezanih znamenja10 bude aktivno uestvovanje u
nj ima. Cita sudbine, traei znamenja, preduzima dalje mere u

pokuaju da razsvetl i nepoznate faktore svakog dogaaja.
Si mbol iko ponaanje se zapravo krije i u bacanju novia, al i se i
slui svim sredstvima \ ''potrazi" za znamenjem. Na primer,
drugarica i ja smo se jednom pril ikom izgubile u umi, gde nas je
doveo poznani k koj i je, to smo na nau tetu prekasno otkrile, bio
sklon alama. Kada smo zali duboko u umu, on se iznenada
izgubio. Bi l e smo stranci u tom kraju i nismo mogle da naemo
pu!. Pomi sl i l e smo da je dovoljno da sledima stazu kojom smo
dole, to smo i ui ni l e deo po deo, ali i zlaza nije bi l o na vidiku .
Bi l o nam j e hladno, bi l e smo umore i poele smo da se priboja
vamo da je on zapravo ludak koj i e nas zaskoiti iza nekog drveta
sa sekirom i umobolnim izrazom lica. Sta smo mogle da uradimo?

Pokuale smo da izgatamo na put nazad. Nale smo gladak kamen
i svaki put kada bismo se obrele na raskru pitale bismo ga koj im
putem da idemo? Postepeno, pratei kamen, izale smo iz ume.
Kada 5HO dospele do seoskog puta, razbesnel i farmer nasje napao
jer smo mu upale na posed.
Kasnije, pitala sam se da l i je nae gatanje stajal o rame uz rame
sa ovim upadom. U naoj zapadnoj kulturi, gatanje je odbaeno i
prokaeno. Simbolino ponaanje koje opisuje Jung, uobiajenoje
u svetu terapije i alterativne medicine. Poznato je i izvan ti h
krugova, al i se ne shvata ozbiljno, a i tu se tretira kao stvar
pojedinca i o tome se retko javno raspravlja. Mnogi od nas
obraaju panju na horoskop u novinama, udne podudarnosti i l i
snove, al i mal i broj e priznati da dozvoljava da im takve stvari
utiu na ivo!. Gatanje nema politiku zaleinu i mi ne oekujemo
da e se nai pol itiari konsultavati sa predskazanj ima pre objave
rata i l i pril ikom odluivanja o drugim nacionalnim pitanj i ma. Sta

god vel i kani radi l i privatno, javnosti je nepri hvatlj ivo da ameriki
predsednik baca Ji ing, analizira snove i l i slua savete astrologa,
to se vi del o po praini koja se digla kada se otkrilo za astrologa
Ronalda i Nensi Regan. Jung nije mogao da preali to su ak i U
66
JUNG I ASTROLOGIJA
istonim kulturama prestali da konsultuju proroke pri l i kom
donoenja krupnih dravnih odluka. Japanci su:
. . . oigledno mnogo naui l i iz iskorenje?g i k
.
orespol
dentnog ludi la
belog oveka poto vi nisu k(
:
)J1sult
va!1 ,J I ll1g pre ! tok

?
l1
:
,:ata"
Prvom svetskom ratu, JapanskI zvaninICI uvek OL ga kosUi prili
kom reavanja sudbinskih dravnih pitanja.
U tome postoji i politika pozadina, jer upotreba gatanja moe
uoroziti mo i autoritet politiara. Zbiro posmatrano, planetara
z
amenja imaju autonoman autoritet to ih stavlja izvan politikih

zabrana, kao to je Herod otkrio u Zvezdi Vitlejema. Nebo ostaje
iznad domaaja di ktatora, a samo posmatranje njegovih fenomena
prua astrolozima univerzal ni jezik simbola
.
kojim premouju
milenijume, razl i ite rase i kulture. Astrolog kOJ I posmatra nebo sa
Vavilonske kule delie istu istu emociju sa putnikom u Vitlejemu
i l i kolecom koj i u nebo gleda sa mosta Vaterlo, ako svi mogu da
vide M
rsovu konjukciju sa Jupiterom 13

Hipi pokret tokom ezdesetih sa svoji m prilino sentimen
talnim novim dobom svesno g, malo je uinio da na svetlo
pozornice izvede proroanstva. Paranormaina i psiholoka iskustva
su i dalje nairoko odbaena kao besmislena - "samo snovi"
;
"puka" sl uajnost, "i sta" imaginaci
)
a - al i ka

to vam
,
svaki
novinski urednik rei, lanci o okultlzmu prodajU novlIle ko alvu.
Nalazimo se u ambivalentnoj poziciji , odbijamo da okultizmu
damo mesto u nauci, uprkos velikom interesovanju. Ipak, jas
o je
zato je proricanje neprihvatlji vo za naunu misao. Ono ukaZUje Ila
stvarost kojoj nema mesta u racionalnom svetu. " Svet prorokaje
zbunjujui, pun kontradi ktornosti, lamentiranja i privida
k.
oji su
svojstveni ljudima koji pate od psihoze, pa prororoke ne bUe glas
intelektualaca. Mnogi od njih igraju na kartu vere I ne dozvoljavaJu
preispitivanje svoje prakse, to je dovelo do toga da su knjige o
okultizmu veinom filozofski siromane i najee laike. Takav
manjak diskriminacije stavio je sve okultiste u isti ko. Snovi,
predskazanja, sluajnosti, duhovi, NL
,
, pOI1?vno raanje! JI
l1lg
!
Tarot, l istii aja, astrologija-u emu
J
e razlika? Sve su to opl
J
uml
za narod, populara kul tura koja prodaje magazine i i ni
ne
srenim. A ozbi Uni analitiari paranonnalnog zauvek e kucati na
vrata akademije nauka. Mala grupa naunih istraivaa ullutar
zajednice astrologa pokuala je da dokae astroloke tvrdnje kroz
nauku, al i su ta "ozbiljna " istraivanja jedino uspela da dosti
.
gnu
izvestan nivo pomou metoda inherentno stranih fenomenu kO
J
I su
+ - -
I
"
Istrazi va a.
Ipak, zatakavanje prorokovanja nije iskljuivo rezultat rada
modere nauke i racionalizma. Zvanina religija je takoe imala
izvestan interes U njegovom potiskiv3nju. Zvanina Angl ikanska
crkva i dalje dri vrst kurs protiv astrologije, a hrianski
fundamentalisti vode neprekidnu kampanju protiv astrologije, al i i
svih ostalih oblika okultizma. Oni su efikasno organizovani u
spreavanju uvoenja kurseva astrologije u nekim obrazovni m
institucijama za odrasle, diui svoj glas s vremena na vreme
nezvaninim kanalima. Ipak, teko je poverovati da mi je mena
der jedne fotokopirnice u centru Londona, Borou,jo 1 980. odbio
da fotokopira natainu kartu, iako se radnja nalazila u sklopu najve
eg lanca fotokopirica. Umeslo usluge mi je pruio pisanu izjavu
u kojoj se trai da se pokajem i u kojoj mi se objanjava da je
astrologija "avolja rabota".
Stoga najvei Jungov uspeh predstavlja pribl iavanje mito
poetike mi sli i prorokovanja nauci i religiji . Njegov predgovor
Vi lhelmovom prevodu kineske knjige gatanja, Ji ing,16 u
znaajnoj meri je doprineo stvaranja intelektualne atmosfere U
kojoj je proricanje bar malo manji tabu. I pored njegove nove
teoretske "strukture psihe" i imenovanja nekih od iskustava novim
psiholokim izrazima -arhetipovi, senke, slike - due, i tako dalje
- bio je spreman da svoje postupke prepusti proricanju. Jung je
pitao Ji ing da l i predgovor treba da bude psiholoki i, nakon
upozorenja koje je dobio, on to nije uradio. Takoe se deavalo da,
s vremena na vreme, tako donosi odluku da l i da prihvati novog
pacijenta."
Jungje bio svestan predubeenja koje o proricanju ima zapadna
ci vi l izacija. On se nije sloio sa korespodentom koj i je eleo da
osnuje Ji i ng institut, jer je verovao da ako Ji i ng i treba da bude
predstavljen Zapadu, to treba uiniti pod izgovorom nauke:
... tako neto llora biti uraeno krajnje paljivo da se ne bi izazvala
poplava ubitanih nesporazuma. Ako eli da izbegne! kobne
predrasude zapadnjakog miljenja ti mora da im predstavi ovu
materiju ogmutu platom nauke.
Njegov uspeh u pribl iavanju proricanja intelektual nim krugo
vima nije ostavio ravnodunim ni neke crkvene ' glaveine i
Jungova misaoje postala teritorija na kojoj su mogle da se sretnu
religija i okultizam. Ja sam to shvatila tek pre nekoliko godina
tokom debate na temu astrologije kao "popularne religije". Liz
Grin, astrolog, nastupala je u korist astrologije koristei Jungovu
terminologiju, dok je svetenik zastupao stav hrianstva, takoe
68
JUNG I ASTROLOGIJA
inspirisan Jungom! 19 Ma koji stav zastupala zvanina crkva,
injenica je da je religija postala psihologizirana, a da su i
svetenici i vernici postal i otvoreniji za astroloki pogled na svet,
kanalisan kroz Jungove ideje. Ako to moe okonati vekovno
neprijateljstvo izmeu hrianstva i okul tizma, onda je Jung uinio
veliku stvar. U ovim sekularnim godinama, takozvane "populare
religije" poput astrologije neprirodno polau pravo i na religiju i na
spiritualno. Religiozna filozofja je jedva primetna u njihov
?
m
radu i trude se da nas okrenu tajnama kanne, sazrevanju duse
reinkaraciji . Jungje razlikovao proricanje od stanovita proroka i
onje bio potreban II "zemljama tame" da bi objavio istinu i hrabro
priao o "bogatom plenu" koj i se krije U njirna. Obavijen termino
lonijom psihologije, Jung je bio prihvaen kao onaj koji e javno
gooriti o paranormainim iskustvima i dodiru sudbine, kao i o
nainu na koji zakon okultizma deluje na nae ivote.
Kako je Jungov pogled na simboliko ponaanje uticao na
astrologiju, astrologe i njihovo shvatanje astrolokih simbola? Taj
sloeni sistem simbola prua astroiozima vi sokorazvijeno "simbo
l iko ponaanje', u skladu sa .Iungovom definicijom. Astrolozi vide
i uju svet kroz taj si stem simbola. Na primer, moe doi klijent i
rei, daje preopleren obavezama, da muje otac bolestan i da pati od
nedostalatka ambicije u poslu. Takoe, on astrologu moe ispriati
da se osea izolovano i ispranjeno i da je jue glupavo zakljuao
kljueve u kui i zalim odrao kolena da bi preskoio zadnji zid. Za
klijenta, to je sve skup nesrenih okolnosti i on u nj ima ne vidi
nikakvu simboliku. Ali, za astrologa koj i zna da nesreni ovek ima
dvadeset devet godina, sve ukazuje na povratak Saturna. Dakle,
astrolog je taj koji poseduje znanje o simbol ikom ponaanju, pa
prema tome on rei uje kao astroloke simbole i on svet svodi na
astroloke koordinate. Svrha ovog ina "prevoenja" - sveta u
simbole - jeste da omogui astrologu da uspostavi veze koje
drugaije ne bi mogle biti uspostavljene. Na bazi tako
uspostavljenih veza dobijamo novi pogled na stvari i dogaaje.
Osobe sa simbolikim ponaanjem prihvataju neobina iskustva
i ponavljajue sluajnosti na potpuno neoekivan nain. Astrolozi
su zapravo tu da ponude organizovan i sofisticiran koordinatni
sistem pomou koga e objasniti takva "neoekivana predska
zanja". To nekada podrazumeva i direktna iskustva samog neba.
Neke od najupadlji vijh planetarih kontiguracija. poput konjuk
cije Mars-Jupiter, nedeljama no po no daju snaan oseaj "zuba
vremena" na kolektivnom nivou. Takvi prikazi se mogu odnositi i
na individualne situacije. Jednom kad smo prijatelj i ja krenul i s
predavanja, im smo izali na ulicu mogli smo da vidimo
konjukeiju Mesec-Mars na vedrom nonom nebu. U tom trenutku
zaul i smo vi ku i shvatili da se na ul i ci odvija gadna svaa. Vrlo
brzo, svaa se pretvorila u pesnienje, odnosno, gomilu lj udi koja
se tukla na trotoaru. U to vreme, jedna osoba iz nae grupe je
prolazila kroz nasilje u porodi ci (Mesec-Mars), al i retrospektivno
se moe rei daje ovo ukazivalo na nadolazei period nasilja za nas
ukljuene u javne nastupe. Medutim konjukcija Mesec-Mars
postoji svakog meseca i esto je vi dlj iva, pa lo ne znai zasigurno
da e se ljudi u to vreme tui ee po ulicama. Za nasje bilo kljuno
to to smo mi, astrolozi, bi l i svedoci poklapanja konjukeije i tue i
ocenili to kao znaajnu. Bez nae

prisustva ni konjukcija ni ulina
tua ne bi imale dublje znaenje.
Simbol iko ponaanje ne uplie se u sve nae svakodnevne
rasprave i probleme. Oni koj i u svemu vide simboliku su poput
pokvarene ploe. Pucketaju, zavijaju i kre, ubeeni da i najba
nalniji dogaaj mora imati neko skriveno znaenje. To oboljenje
Jung naziva "jurnjava sa podsvesnim". U astrologiji, vetina tuma
enja horoskopa ne samo da otvara vrata simbolikom ponaanju,
ve uspostavlja disciplinu i postavlja granice bezumnom "j urcanju".
I sa mal i m znanjem astrologije mogue je primetiti prenosnu
funkciju simbola u svakodnevnim situacijama. Na primer, prijate
ljica mi je plakala u telefonsku slualicu jednog subotnjeg j utra,
nakon uasne nedele na poslu. Onaje dobila porudbinu za veliku
koliinu slajdova, koju je trebalo da isporui kl ijentu do poetka
konferencije sledeeg ponedeljka. Meutim, tokom prethodne
nedelje, prvo je fotokopir poeo da zakazuje, a taman kada je
popravljen nestalo je struje u Zapadnom Londonu. Napravi l a je
novi raspored i u petak je izgledalo da e ispotovati rok. Ceo dan
je bi l a van kancelarije, al i je ostavila instrukcije efu da sprovede
muan proces buenja rupa na 4000 slajdova. Meutim, on je
izaao ranije obavestivi sekretaricu da je maina spremna.
Sekretarica je, elevi da pomogne, poela sa buenjem rupa i bila
je pri l ino zadovoljna onim to je uradila dok se moja prijateljica
nije vrati l a u 6 sati popodne. Meutim, prilikom kontrole, otkri
veno je da je maina bila pogreno natelovana i da se rupe nalaze
na pogrenim mestima. Toje znailo da e moja prijateljica morati
da radi ceo vikend da bi isporuka bi l a spremna za ponedeljak.
U tom trenutku, u ovom strpljivom Biku, pojavio se pravi
razjareni Bi k. Bi l a je besna i bukvalno naelektrisana, bacala je
predmete po kancelariji i izdirala se na sve prisutne. Trebalo joj je
dobrih dvadeset minuta da se smiri i oajna ode na sastanak sa
nekim. Al i pakleni dan jo nije bio gotov. Kada se vratila kui,
videla je da njena cimerka nije ostavila upaljeno svetlo u hodniku.
To ju je iznerviralo, jer je ve nekoliko puta bila opljakana i uvek
je ostavljal a upaljeno svetlo kad nikog ne bi bi l o u kui, Kada se
cimerk vratila, rasprava je izmakla kontroli i zavrila se neprijat
nom svaom. U subotll ujutru, bilaje sama na poslu, a hjen vikend
bio je upropaen. A i imala je dogovor sa jo jednom drugaricom
da to popodne idu da kupe venecijanere i nije mogla da ga izbegne.
Pri tome je znala da treba da radi i u nedelju i u potpunosti je
utonula u duboko mrano raspoloenje, tipino za Bika.
Dok mi je priala svoju tunu priu, poela sam da sagledava m
ove dogaaje u dugaijem - Astrolokom - okviru. Oni su bi l i
opisani pomraenjem Meseca koje se dogodilo u petak uvee,
tokom njenog izliva besa u kancelariji .
"
To pomraenje je palo na
njen Jupiter u natalnoj 6. kui, kui posla, i ta simbolika precizno je
opisala' deavanja i z te nedelje. Dve velike kreativne sile, Sunce i
Mesec, predstavljaju nebesko "svetlo" i kada one oblikuju pomra
enje, svetlo je ugaeno. Veruje se da tada veliki nebeski zmaj
progutajed'i1u od kreativnih si l a, pa su pomraenja loa znamenja.
Stvari krenu loe, zarone u tamu, a m i postajemo slepi. I ta se
zapravo dogodilo mojoj drugarici? Ona je planirala da nedelju
pone projektom vizuelnilll pomagalima. a zavri kupovinom -
zGlamnjivaima. U meuvremenu, maina se pokvarila, nestalo je
struje, pogreno su postavljene rupe, crna minuta, i svaa oko
ugaenog svetla. Ona nije astrolog, a poto je Bik, treba joj vrst
dokaz da bisteje ubedi l i da to nije samo loa srea. Ipak, injenica
da se pomraenje poklopilo sa njenim pranjenjem u kancelariji
bi l aje prilino ubedljiv argument.
ta se zapravo deava kada dozvolimo da se simboliko pona
anje nosi sa ovakvim svakodnevnim problemima? Kao astrologja
sam u u mogunosti da dam dublji znaaj ovim simbolima i
sagledam ove uznemirujue dogaaje u irem znaenju. Ona je,
kao to se vi di u 6. kui, nameravala dajo pre godinu dana napusti
taj honorarni posao i zavri studije prava. Pomraenje Jupitera -
planete Zakona - sugerisalo mi je da prelaz nee proi glatko.
Ispostavi l o se da je ova proroka nota pomraenja tana. Uprkos
tome to joj je ponueno da nastavi studije, finansijska situacija ju
je primorala da to odloi i da zadri posao najo godinu dana. Njen
nataini Jupiter -studije prava -bio je potpuno zaklonjen. Ipak, ono
to je znaajnije od same mogunosti predvianja jeste da su
simboliko ponaanje i astrologija omogui l i da razgovaramo o
njenom trenutnom ivotnom putu. Ona je mogla u potpunosti da
sagleda tu nesrenu nedelju, ne samo kao seriju nepovezanih
frustrirajuih dogaaja, ve i u svetlu vitalnih ivotnih pitanja. Na
kraju naeg razgovora o pomraenju, onaje nesvesno primetila da
se osea mnogo "lake".
Ci ni se da smo mi ljama daleko od duboke psihologije. Ipak,

simbolino ponaanje, artikulisano kroz astrologiju, dovodi poje
dinca u vezu sa kosmosom, U sluaju moje prijateljice je pomra
enje, znaajan kosmiki dogaaj, imalo di rektan uticaj na nju.
Onaje pomou njega povezana sa neim veim od sebe, neim to
daje stvarima puno znaenje. Pria o pomraenju nije bila njena
pria, ali je to postala, i to je proces sl ian onom koji su pri
menji vali stari Egipani nosivi bolesnika u hram da slua priu O
Ra. To naravno ne i ni astrologe svetenicima, al i znai da pro
roci i ljudi sa simbolikim ponaanjem otvaraju nau vezu sa
duhovnim.
Sve ovo je ponovo otvorilo pitanje astrologije kao proricanja.
Za razliku od ostal i h proroka, astrolozi proriu sa neim veim od
kamena, novia i l i pila karata. Njihov in proricanja ukljuuje
nebo i dodeljuje simboliko znaenje nedodirljivim i bezlinim
objektima strahopotovanja, samim zvezdama i planetama. Jako je
veina astrologa svesna retke sposobnosti svoji h simbola da
promene svest, stavove, mi ljenje pojedinca, ipak se ne slau svi da
je astrologija oblik proricanja. Oni koji je prihvataju kao proricanje
shvataju da kada rade nataini i l i horarni horoskop, zapravo "itaju
naredbe" znamenja, to jest, proriu, Ne samo onima koji
astrologiju smatraju naukom koja se bavi pl anetama kao
nosiocima "energije", ve vel i koj veini astrologa ne dopada se
koncept proricanja. Unutar astrologije, neki uvaeni praktiari
poput Denisa Elvila radili su na razvodu astrologije od "itanja
dlana, Tarota, vraanja, Ji inga i ostalog ciganskog posla"."
Astrologija kao proricanje, sa implicitnim vezama sa okultnim,
nije sl i ka astrologije koju ele profesionalni, moderi astrolozi iji
je ci lj profesionalizacija astrologije. Potpuno je razumljivo zato
astrolozi, eljni respekta i priznanja svog rada, okreu lea i
di ferenciraju se od toga okretanjem nauci i psihologiji .
Postoji verovatno i dublji razlog za ovu ambivalentnost. Ako je
astrologija oblik proricanja, naa panja se okree pitanju prirode
simbolizma, tanije njenoj zavisnosti od naina interpretacije.
Veina autora u astrologiji - psiholoki i l i na druge naine - ne
postavlja pitanje susretanja sa simbolima niti raspravlja o
problematici njihove interpretacije. Smatra se daje uz date kljune
rei, malo prakse i uvek mi steriozne i iluzome intuicije, tumaenje
simbola potpuno lak zadatak. Zbog toga esto ne uvaavamo
Jungova upozorenja o simbolima i upadamo u iste "slike rei",
objanjenja koja ubijaju ive simbole. Postaje nevano da l i je Sat
urn predstavnik naela ogranienja i l i senki, ako mu i pre nego to
ga naemo u horoskopu, pripiemo odreeno znaenje. Simbol
nije znak, i bez obzira na njegovo "izvoro znaenje", pojedinac
lllora da se trudi da mu da odgovarajui smisao II svakoj
pojedinanoj situaciji . To od posmatraa zahteva svest i stav da
simbolu udahne ivol.
Senzibilni astrolozi su to uvek nasluivali, ali je Jung prvi o
tome govorio. Lindzi Radermaher je bilajedna od nekoliko astro
loga koji su se bavili ovim pitanjem i, govorei o prirodi inter
pretacije, opisala je svoje iskustvo o razl ici izmeu "ivih" i
"mrtvih" simbola. Jednom prilikom napravila je horoskop za
trenutak kada je ugledala lisicu, jer je osetila da je taj dogaaj
znaajan, ali simbolika za nju nije oivela i ona iz njega nije nita
nauila. Ona ga je ak kasnije koristila na predavanj ima, kao
primer "mrtvog" horoskopa. Na njeno iznenaenje, horoskop je
oiveo tokom diskusije i publika je jasno u njemu mogla da pre
pozna simbol lisice. I ne samo to, na njemu se mogla videti i
publika koja prepoznaje simbol lisice. I kao da to nije bilo
dovoljno, te veeri kada se vratila kui, u svom reniku simbolaje
otkrila da se lisica smatra lukavom, upravo zbog toga to se pretvara
daje mrtva da bi uhvatila pien ."
Ovo je tipian l isiji astroloki trik. Po svojoj prirodi, simboli
otkrivaju nesvesno i tako nas neprestano iznenauju i vode nas
pravcima suprotnim od onih kojim mislimo da smo svesno krenul i .
Al i astrologija se nikada sama po sebi ne ponaa ovako, ak ovi
trikovi simbolizma zahtevaju od astrologa da razmotre svoju ulogu
u tumaenju simbola. Ako sledirno Jungovo saznanje, astrologija
kao proricanje ukljuuje uee jedinke iji je zadatak
interpretacija simbola, to je, kako smo videli, sutina definicije
simbol inog. Simbol je zavisan "od svesti onog koji ga tumai". U
tom kontekstu, postaje jasno zato astrolozi ne ele da vide
astrologiju kao proricanje. Mnogo je bezbednije obezbediti as tro
logiji i natainim kartama neku dozu objektivnosti i l i ak i "nauni"
status, jer u tom sluaju astrolozi mogu da preuzmu ulogu posma
traa i izbegnu di leme sauesnika.
Ipak, u praksi veina astrologa doe do zakljuka da ne mogu
biti objektivni, jer su oni ti koji oivljavaju natainu kartu svojom
interpretacijom. Tu nastupa dupla kompl ikacija za one koj i
poseduju simboliko ponaanje. U svetu u kome vam se "obraa"
centralni grej n i sistem, ovekje u opasnosti od psihoze i pomisli da
je Bog - sve je zapravo odraz mene samog. Zbog togaje osobama
sa simbolikim ponaanjem potreban racionalan jezik da obezbedi
okvir znaenja. I sistematski ograniena astrologija i Jungova
JUNG I ASTROLOGIJA
73
racionalna struktura psihe, slue ovoj svrsi, svaka na svoj nain.
Al i i postojanje takvog racionalnog jezika ne garantuje, samo po
sebI, sIgurnu luku. Neki e U svakom sistemu simbola videti stvo
renja dungle koja im se prikradaju i odvode i h U zemlje tame. Jer,
sImbah ne samo to odslikavaju njega i l i nju, ve to rade na
podmukao, lukav, nesvestan nain. Odbacivanje astrologije kao
proricanja je direktno povezano sa odbijanjem ulaenja u proble
matiku SImbolizma. Zauzimanje objektivnog stava u astrologiji
moe biti ekvivalent umanjenju nelagodnosti sveta due, broja 2,
tako to je izraen glasom broja I.
Rezultate Jungovog rada u proricanju i paranonnalnom,
astrolozi su uglavnom ignorisal i . Mada sa rezervom, ipak su mnogi
poza
J
ml h od Junga I h sreenu strukturu - senke, linost, i tako
dalje,
.
ili upeatljive slike koje je on sam preuzeo i z mi tologije i
alhemue. Jer, povezIvanje planeta i znakova sa grkim mitovima i
alhemijskim procesima, bez svake sumnje je isto to i iskoristiti
simbolino ponaanje u inu astrolokog proricanja. "Nauka" koja
J
e Izbavila Junga, spasi la je i astralage di vljine, i to je ono to ihje
oaralo. Ipak, sam Jung nije bio siguran ta psihologija moe
doneti astrologiji :
Oigledno je da asrrologija i ma mnogo toga da ponudi psihologiji, ali
kako ona moe da uzvrati starijoj sestri, manje je oitO.
24
Kao to emo videti, ono to je evidentno iz psiholoke faze u
kojoj se nalazi astrologija, jeste da astrologija nije odgovorila na
veinu pitanja koju je pred nju postavi l a Jungova psihologija. Sta
fl
J
a sestra se pravi l a da ne uje uspavanku koju je Jung pevao
glasom svoje majke.
5.
PSIHOLOKA ASTROLOGIJA
Potraga za dubljim znaenjem
emu zapravo slui astrologija?
ta nam, u stvari, pri kazuju

astroloki simboli? Onako kako je zamiljena, tradicionalna astro
logija bi trebalo da koristi nataini horoskop kao simbol jezgra due,
sposobnog da otkrije to "neto tajnovito') toje fasciniral

lt
.
lI1ga
.
u
studentskim danima, i to je primetno u trenutku raanja umI
ranja. Astrolozi uzimaju zdravo za gotovo da e, ako znaju mome
nat otelovljenja due, nai u natai noj karti i simbole njenog
ivotnog puta. Ma kako ova ideja bila primamljiva, nije se esto
potvrdila u praksi. Simboli se najee tumae na ovozemaljski,
dogaajima okrenut nain, i tako podstiu astroloka predskazanja
fatalistikih pojava. U literaturi o astrologiji teme astroloke predu
zimljivosti i prirode simbola veoma su oskudno obraene. Neko
liko autora je pokrenulo ovo pitanje u okviru opisa stvare i
praktine primene simbola, vezanih za generalna pravila crtanja
dogaaja i karaktera u horoskopu.
Kroz istoriju, primeujemo nekoliko koraka ka dubljoj fl ozof
skoj osnovi astrologije i pitanju odnosa simbola prema spiritualnom.
Renesansni neoplalonisti, predvoeni Marsiliom Ficinom, doivla
vali su astrologiju kao otkrovenje svelog i osuivali su sterilni deter
minizam 0I10doksne astrologije svog doba. Ovaj pokret je na neki
nain prethodio modernoj humanistikoj asn'ologij i . '
Poetkom dvadesetog veka, i A lan Leo je poeleo da produbi
spiritualnu di menziju astrologije to mu je delimino polo za
rukom kada ju je povezao sa teozofijom, koja je na svom vrhuncu
bila nosilac "dubljeg znaenja" za bezbrojne tragae. Sa stanovita
teozofije on je verovao da je nataina karta indikator napretka due
tokom serije otelotvorenja:
Svaki horoskop predstavlja korak napred u toj evolucij i i,
predstavljajui osobine i okruenje due, pokazuje stepen razvoja ega
II toj jedinki.
2

Leovo vi enje astrologije zadrava praktinu orijentaciju, ali
joj obezbeuje i spiritualnu dimenziju kroz okultnu filozofiju. Poseb
no, njegovo omi ljeno predavanje, Karakteri sudbini, poznaje
"zakon okultizma" pomou koga se nerazlueni elementi karak
tera i psihologije, prikazani preko problema konfiguracije horo
skopa, manifestuju kroz neprijatne dogaaje spoljnog sveta. Teak
Mars, na primer, Hprivlai" i l i se manifestuje nasiljem. Izjedna
avanje okultnog zakona i rada sa podsveu predstavlja znaajan
korak za dalju psihologizaciju astrologije; teak Mars nagovetava
potisnuti bes koji e biti projektovan napolje.
Alan Leo je tragao za nainom kako da omogui astrolokim
simbolima da direktno izraze spiritualne istine i upravo ova
potraga objanjava njegovu elju da razvije sistem "ezoterine"
astrolog ije. Poto je raen pod teretom teozofski h principa, ovom
sistemu su nedostajal i ivost simbola i olorit njegovih drugih
dela, pa je njegov uti caj bio beznaajan. Carl s Karter je to Leovo
delo opisao kao "koliinski obimno, al i u njemu nema nieg
vrednog i tanja".' Sl ian poduhvat Alise Bejl i s imao je neto vie
uspeha,' al i istinu govorei "ezoterina astrologija" se nikada nije
pri mi la, dokje sa druge strane tradicionalna astrologija umnogome
sauvala njene praktine metode, bez obzira na to da l i su i h
primenji val i teozofi i l i pragmatiari. Rad vodeih engleskih
astrologa poslednje generacije, poput Kartera i Dejvisa, bio je pod
jakim uticajem spiritualnih vrednosti i inspirisan i l i neoplato
nistima i l i teozofijom. Oni su takoe vrsto oseali da simbolizam
ima primenu u svetskim deavanjima. A ipak, za razliku od rada
Alana Lea, kod nji h filozofija i horoskop nisu u potpunosti
integrisani , U moderoj astrologiji najblii integrisanju fl ozofije i
interpretacije bio je rad Dona Adija. On je pokazao da su
astroloke metode direktna refieksija neoplatonske teorije i
Pitagorine fil ozofije brojeva i ovaj elegantni prikaz privukao je
znatan broj pristalica.
Jo od vremena Alana Lea, psihologija pojedinca je bila vana
tema, al i starije generacije u engleskoj astrologiji nisu bi l e pod
uticajem psihoanalitikih ideja o nesvesnom. 1 Karterova Enciklo
pedija psihologie astrologije, puna ljudske pronicljivosti i bogata
simbolikom, spada u raniju tradiciju. Uprkos tome to se u njoj
povremeno pominje podsvest, tekst ne daje oseaj postojanja pod
svesti, kao dinamine sile koja deluje ispod povrine "karaktera".
To zapravo znai, da uprkos svim svoji m kvalitetima, engleska
astrologija nije ila u korak sa vremenom. U naem dobu
psihologije, od astrologije se zahteva da prui vie od opisa karak-
terih crta i l i suda o rezultatima svetskih deavanja. U eri, kada se
postojanje podsvesti uzima kao izvesnost, pojedinci konsultuju
astrologe elei da saznaju neto vie O sebi, svojoj linosti, psihi,
dui. Modema, sloena psihologija, postala je nosilac "duboke misli"
u naim ivotima i neizbena je ostvarila veliki uticaj na astro
logiju. Nastanak ozbiljne astrologije u proloj deceniji, u velikoj meri
je posledica njene spremnosti da ;prihvati svu sloenost psiho
logije.
Uticaj Jungove misli na astrologe treba sagledati u irem
kontekstu. Od svih pravaca moderne psihologije, njegov pristup je
u najveoj meri predstavljao pokretaku silu za
.
pronalaenje
dubljih znaenja u astrologiji . Njegova analitika psihologija, koja
se sluila slikama i simbolima, pokazala je astrolozima na koj i
nain simboli mogu otkriti duu i navela ih da se bave neim
znaajniji li1 od banalnih briga kojih se slepo dri nj ihova tradicija.
Mnogi su okrenuli lea oiglednoj trivijalizaciji simbola i
determinizmu, nasleenom od klasine astrologije i stali uz Junga.
Njegov respekt prema tradicionalnim mudrostima, ukljuujui i
astrologiju, uinio gaje cenjenom figurom meu astrolozima, koji
su oajniki trai l i nain da se pridrue novom uzletu psihologije.
Shvatili su da njihovi simboli kada se tumae u svetlu psihologije
podsvesti, mogu da ukau na mnogo znaajnija otkrovenja, nego
to su tradicionalisti mogli i da pretpostave.
U astrologiji engleskog govornog podruja postoje dva velika
pravca pod direktnim uticajem Junga, ovaploeni u potpuno
razliitim stilovima: Dejn Radjar i Liz Grin. U Americi je jo
tokom tridesetih godina, Radjar stvorio pokret koj i je obeleio
imaginaciju itave generacije astrologa. Radjar je bio okultni
filozof sa jakim uporitem u teozofij i i, on je u Jungu prepoznao
dobru podlogu za razvoj neoplatonske misli. Onje sa simpatijama
gledao na Jungove ideje o procesu individuacije, procesu kroz koji
pojedinac prolazi, za ivota, da bi stekao oseaj celine i
zaokruenosti. Radjarov razvoj "humane" astrologije tee paralelno
sa takozvanom "treom silom" humane psihologije, suprotstavlje
noj i biheviorizmu i onome to je prihvaeno kao smanjenje nega
cije Frojdovog tumaenja podsvesti. Humana astologija podrava
staru tezu po kojoj nataina karta prikazuje putovanje due. Naj
ee koriena metafora je ona o "emi":
Nataina kart definie strukturu individue. To je, na neki nain, ema
potencijalno izgraenog "hrama" zrele, izgraene osobe. Kaem
"potencijalni", jer ema ukazuje samo na potencij al.
6

Jojedno esto korieno poreenje je ono sa semen om, koje se
vremenom ustalilo kao "kesica semena", Inicijalni potencijal poje
dinca koji se moe videti u natainoj karti je poput slike na kesici.
Seme moe izrasti i procv etati kao primerak na sl i ci , ali nikako ne
moe dati neki drugi cvet i l i plod. Radjar o tome kae:
MO
,
del se
nena definie ta bi taj organizam (ili organizovano polje

aktivnost! ) TREBALO da pOSlane ako bi se ispunili svi preduslovi iz
univerzalne eme ili, kako bi neki rekli, po Bojem planu.
7
Ako pojedinac dozvoli da ga vodi astrolog, nebeski batovan,
moi e u potpunosti da ostvari svoj potencijal, jer e prepoznavati
predznake koj i mu u.kazuju - kad da poseje, kad da ponje,
pot kree, i tako dalje. Citava ova metafora O batovanstvu, evocira
prirodni ciklus i prua uzvieni oseaj pripadanja kosmosu. Deli
mino je reen antiki problem sudbine i slobodne volje, jer indivi
dua ima slobodan izbor kako da razvije poetni, ucrtan potencijal .
lako insisti ra na slobodnoj volji, model semena ipak mora da se
nosi sa odreenim predodreenim parametrima koji se nalaze u zacr
tanoj sudbini. Ako horoskop ima Satur u istaknutom poloaju,
t
ada je njegov potencijal pod tim uticajem najedan ili drugi nain.
Sto je jo znaaj n ije, sve sl ike na kesici su uvek lepe,jer ko bi inae
eleo da gaji glavice kupusa i l i Venerine muholovke. A onda se
zapitamo kakoje izgledala slika na Hitlerovom kosmikom pako
vanju?
Liz Grin predstavnik je mlae generacije astrologa, koji se
znatno razlikuju od stariji h kolega i koj i su mnogo odluniji da
primene Jungove ideje u astrologiji . Njen rad ima drugaiju notu
od pravca Radjara i, odbacujui sentimentalni pristup sazrevanju
due, ona je mnogo odanija Jungu. Ona je spremna da se uhvati u
kotac sa problemom sudbine i jetko primeuje "elegantnu dvo
smislenost potencijala, semena i ema".8
Tana je pretpostavka da je svaki ivot dragocen i da svako od
nas ima svoj put i svrhu, ali sada otkrivamo i tamnu stranu te prie:
Satur, Pl uton i senku. to je jo gore, ne postoji vie oseaj
povezanosti kroz teozofju i neoplatonizam. Akcenat je stavljen na
dinamiku Jungove analitike psihologije i njenu primenu na razu
mevanje nesvesnih procesa. Astrologija postaje deo pravca u
psihologiji u kome astrolozi izjednaavaju nata Inu kartu sa
"psihom". Re psiha ne koristi se vie iskljuivo kao "dua", ve
skladu sa kasnijim Jungovim teorijama, sada oznaava itavu
psihiku spoljanjost, celokupne psihike procese, kako svesne
tako i nesvesne.
Uprkos njihovim razlikama, ovi suprotstavljeni stilovi iji su
osnivai Dejn Radjar i Liz Grin dele sline ideje koje se
suprotstavljaju tradicionalnoj astrologiji . One se tiu simboli
zovanja sveta. U klasinoj astrologiji nataina karta simbol izuje
duu, ali razotkriva i svet oko nas. Psiholoka astrologija preten
duje da pomeri polje delovanja astrologije sa "spoljanjeg" na
"unutranji" svet. Njen fokus je na dui pojedinca i njena osnovna
karakteristika jeste da smatra da postoji jedna nesvesna kompo
nenta koja izgrauje i presudno opredeljuje ovekovo ponaanje.
A njen osnovni zadatak je da iskoristi horoskop u otkrivanju
nesvesnih motiva i elja. Zajedno sa tim ide i upotreba psihoana
l itikog koncepta "projekcije". Akcenat je stavljen na verovanje da
se sadraj podsvesti projektuje na druge i na spoljna deavanja. To
pred astrologe postavlja pitanje psiholokog redukcionizma. Spoljni
svet postaje refleksija unutranjeg, a astrolozi nude projekciju
sadraja psihe, kako na kolektivnom tako, astrolozi velikog doba, i
na pojedinanom nivou.
Znai, prisvajajui psihologiju nesvesnog, moderni astrolozi,
bez vraanja na eksplicitno religijske ili okultne interpretacije,
mogli su da povrate dublji aspekt koji je, ini se, tradicionalna
astrologija izgubila. Kao analitiari, astrolozi su se pomerili od
religijske konotacije due ka analitikom bavljenju "sekularnom
psihom'" A veza sa Jungovim uenjem astrologiji prua govor
analize i savetodavnu ulogu. Mnogi astrolozi smatraju da je ovo
toliko proirilo polje delovanja astrologije, da je ona sada u stanju
da prepozna nesrena ljudska stanja -depresiju, anksioznost, oaj,
gubitak, i tako dalje
-
sa svim bogatstvom psihoanalitike misli -
odvajanjem, projekcijom, suprotstavljanjem, transferom, projek
tovanom identifikacijom, i tako dalje. Ovo je redom, privlailo
ljude iz ove oblasti astrologiji, a kombinacija astrolokih simbola,
prizora iz mitova i ideja analitiara, navela je ljude sa eljom za
saznanjem i istinom da se dublje pozabave pi tanjem svoje sudbine.
Danas, u doba psihologije, ak i kada bi veina Jungovih ideja
ostala nepri mee na, trebalo bi uloiti mnogo napora da bi se
negirale metafore senke, i l i "slika due", unutrani prikaz mukog
i enskog principa nae prirode. Te mone ideje nale su svoj put
do astrologije i dovele su astrologe u Jungov tabor. I, ubrzo,
tradicionalni opis karaktera je izbledeo pred naletom takvog
arenila znaenja. A mala grupa tradicionalnih astrologa je ustuk
nula pred naletom tamne plime analize koja je nadirala u njihov
rad. Ali, to su se due borili, to su postajali ekstremniji , a njihove
* * 7
POZIcI
J
e cvrsce.
JUNG I ASTROLOGIJA
79
Kljuni koncept, koji je di rektno od Junga preuzet u psiho
lokoj astrologiji , jeste koncept arhetia. Kada pacijent ispolji
simbole i motive i z snova, osnovni zadatak Jungovih analitiara
jeste da iznova uspostave vezu izmeu jedinke i arhetipa koji lei u
osnovi simbola. Mari-Louiz fon Franc komentarie:
.
.. . ci lj interpretacije je uspostavljanje veze izmeu svesnog i izvora
energije, koji lei U arhetipu. Ovaj izvor moi je taj primami duh iz
kojeg je naa sopstvena svest, takorei "izdiferencirana".
IO
Jo od vremena Simbola promene, kada se Jung prvi put
zainteresovao za "ostatke prolosti" kroz materijal o Frenk Mile
.
rovoj, on je razvio, defnisao i redefinisao svoju ideju arhetipova.
Idejaje odmah zauzela znaajno mesto u njegovim razmiljanji ma
i postala je sr Jungovog koncepta, obuhvatala je svetove medi
cine, psihijatrije, literature, fl ozofje i religije, a mogla je primiti
razliite oblike u zavisnosti od naina na koj i je tumaena. Zbog
toga se suoavamo sa problemom da svaka profesija ima razliitu
definiciju arhetipova.
Arhetipovi ne postoje u materijalnom svetu, u primitivnim
kul urama i mitopoetikoj misli poznati su kao duhovi. Poput File
mona oni su "va sila due" i predstavljaju deo kolektivne svesti. To
iin daje autonomnost preko koje ostvaruju odluujui uticaj na
itavu psihu. Oni su vie apstraktno zamiljeni kao "osnovni principi"
strukturiranja psihe i Jung uporeuje njihovo prisustvo sa kristalnim
osovinskim sistemom koji stvara kristalnu strukturu jo u
majinskoj tenosti. Oni su oduvek neprimetni, ali se pomaljaju iz
kolektivne svesti kao slike, postupci ili stavovi i najee se izraa-
.
vaju kroz metafore. Arhetipovi kao to su sopstvo i l i majka su
prvobitni pokretai koji sli kaju svoje "autoportrete" kroz predstave i
metafore. Predstave poput Suncallaval kraUalzlata su arhetipski mo
tivi, jer proizilaze iz istog arhetipa, koji je u ovom sl uaju sopstvo.
Ove slike se skupljaju oko arhetipa, ali "na veito negodovanje
razuma" one ne mogu "da se uklope u formulu".
! !
Nastanak predstave arhetipa iz samog arhetipaje prepoznatljiv,
jer duboko utie na individuu. Jung uporno istie da arhetipovi ne
predstavljaju pojmove, ve boanska iskustva, ispunjena emo
cIJama:
Oni istovremeno predstavljaju slike i oseanja. O arhetipovima se
moe govoriti samo kada postoje oba ova aspekta podjednako. Ako
nadvladaju slike, onda je to samo svet -slika bez veeg znaaja. Al i ,
ako su upotpunjene emocijama, sl ike postaju predstave boanskog (ili
energija due); oivljavaju i mogu prouzrokovati izvesne posledice.
! 2
Sl ika kralja i l i kraljiceje arhetipska i zbog toga izaziva emocije,
to se moe videti na primeru engleske kraljevske porodice. Malo
je onih koji nisu emotivno umeani, za i l i protiv, jer je kraljevska
porodica verovatno nosilac arhetipske slike sopstva i esto se u toj
ulozi pojavljuju u snovima. Znai, iako su arhetipovi osnovni
principi i graa dinamike due, ne moemo ih posmatrati "kao deo
mehanikog sistema koji se moe izuiti napamet". Moramo ih
gledali kao:
. . . delove samog ivota - slike koje su, pomou mosta oseanja,
integrisano povezane sa ovekom . . . one oivljavaju i dobijaju zna
enje samo kada se uzme L obzir njihova boanstvenost - to jest,
nj ihova veza sa ivim ljudima . . . jer sama nj ihova imena ne znae
gotovo nita, ali nain na koji su povezani sa tobom moe znaiti
sve.
l J
Kljuno pitanje za astrologe jeste da l i je mogue arhetipove
zameniti astrolokim simbolima. Jung je izaao sa idejom o odre
enoj vezi. On smatra da astrologija treba da se bavi "interpreta
cijom arhetipova (bogova)"" i tvrdi:
Astrologija, kao kolektivna podsvest kojom se bavi psihologija,
sastoj i se od simbolikih oblika: "planeta" koje predstavljaj u bogove,
simbole moi podsvesti.
l
Svaki astrolog koji povezuje astrologiju sa Jungovim uenjem
kao bazu uzima ovu vezu izmeu bogova, arhetipova i planetih
simbola. Prie O boanstvima, posebno mitovi panteonske Grke koj i
su vrlo bliski zapadnoj astrologiji, lako doputaju takvu vezu. Tako
astroloki simboli postaju metafore koje predstavljaju same
arhetipove. Karen Hamaker Zondag, u svom znaajnom pokuaju da
povee Jungovo uenje i astrologiju, veruje da svaki astroloki
simbol:
... LfL posedovati arhetipsku osnovu ukoliko pretendue da bude
simbol, iako ne mora da bude potpuno identian arhetipu.
Na prvi pogled, u ovom pristupu postoji mali problem, zbog
ega astrolozi u Suncu/lavu/kraljulzlatu nisu prepoznali zodijaki
znak Lava? Da li, ako se upoznamo sa arhetipskom figurom oca
kao mudrog starca mi zaista poznajemo i Satum? A kada Jung
govori o "arhetipu majke" da l i nas to podsea na Mesec i Raka?
Meutim, tradicionalisti astroloki simbol vide samo kao koren
njegovih prava, a ne kao izraz arhetipa. Sa arhetipovima, ponavlja
se pria kao i sa simbolima - da oko samog jezgra simbola imamo
jo itavu hrpu prikaza. Mesec, na primer, ima na stotine moguih
znaenja, od kojih je po jednom simbol majke i majinstva. Ali,
Mesec moe znaiti i, meu hi ljadu razliitih mogunosti, tok j
alternaciju, dete, proste ljude, no, ogledala, levu stranu, alat, srebro,
prtljag, kupatilo i stomak. Deo zadovoljstva u astrolokoj praksi
predstavlja i nedovrena i slojevita priroda simbola.
Ako se pozabavimo Jungovim vienjem "arhetipa majke",
videemo da ga astrolozi doivljavaju veoma sl ino simbolu
Meseca i da i on ima bezgranino mnogo varijeteta:
A meu njima su najvanije linosti majke i bake, maehe i svekrve/
tate; a zatim i svake ene sa kojom ste II nekoj vezi. Sledi sve to
predstavlja majku u figurativnom znaenju. U tu kategoriju spadau
enska boanstva, i posebno Bogorodica, Devica, Mudrost (Sofija).
Jung je izaao iz ovog centralnog jezgra znaenja u potrazi za

drugim moguim figurativnim asocijacijama za majku: Crkva,
more, donji svet, Mesec kamen, peina, stena, drvo, pe, krava,
zec, i tako dalje.
Meutim, ak iako su poredak simbola u horoskopu i arhetip
ska psihologija u osnovi kompatibi l ni - to ne treba uzeti sa
sigurou - ne smemo ignorisati velike razlike koje postoje
izmeu simbola i arhetipova. Po Jungu, raspored simbola proistie
i svodi se na sutinsko znaenje "arhetipa majke". Dok je za
astologe, izvor iz kog se ovaj raspored manifestuje sam "Mesec",
majka (i l i "arhetip majke") je samo jedan od pojavnih oblika
"Meseca", koj i ne moe imati neko drugo znaenje, razliito od
originala kojeg predstavlja. To znai da je original bogatiji
znaenjima, vie otvoren i manje determi nisan od "arhetipa
majke". Konani zakljuakjeste da svaka taka u poredku simbola
mora poticati iz "Meseca". Ma kakva da je Jungova namera,
Jungovo "savreno znaenje" (na primer, arhetipa majke) vie
odgovara psihologiji i l i ak biolokom redukcionizmu nego
klasinom astrolokom "savrenom znaenju" (na primer, sfera
Meseca). U Jungovom pristupu, astroloki Mesec postaje arhetip
ska slika arhetipa majke, onako kako je astrolozi prikazuju.
To nas dovodi do jo jednog pitanja u vezi sa odnosom
arhetipova i simbola. U jungovskom pravcu analize, analitiar trai
i oslukuje delo arhetipova u pacijentovom stanju, kroz njegove
snove, igre reima, slike, nain izraavanja i tako dalje. Pacijent
proizvodi arhetipske slike, a nama su dostupne zbog njihove
optereenosti emocijama. Sa druge strane, astroloke simbole ne
82
JUNG I ASTROLOGIJA
proizvode kl ijenti, ve astrolozi koji i m nj i h onda predaju tOkOl
l1
seanse, jer zapravo njima i pripadaju. Pita
.
nje Za koga I
.
na
Ojl
nain su astroloki simboli optereent emocijama, astrolozI kOJ I su
prihvati l i Jungovu terminologiju jo ni
u post3\
i
!
i . To
J
.
e vano i
suptilno pitanje o kome emo podrobnie gov
?
ntl kas
lje .
.
lspada
da veza izmeu arhetipova (i l l arhetIpskIh motIva) uopste nie tako
jednostavna kako se to inilo na prvi pogled. MnogI astrolozI,
jungovi sledbenici, bi l i su mnogo manje spremili da sagledaju sve
i mpl i kacije arhetipova kao "pokretakih sila due'' Umesto toga,
oni su prihvati l i mnogo manje pouzdanu defintclju arhetIpova -
osnovni principi i samoportreti instikta i nagona.
Ono to iznenauje je da se i stara astrologija bavila pitanjem
izmeu arhetipova horoskopskih simbola. Jo u sedamnaestom
veku Moren de Vi lfran razlikovao je dva naina tumaenja
plantarih simbola. Oni mogu da se it
.
aju kao "univerzalni" i i
"pojedinani". Na primer, Mesec kao majka, Merkur kao ko
l
kacija, i tako dalje, predstavlj3ju njIhova unIverzalna znacenja.
Znaenja prihvatljiva, poznata svim mukarcima i enama, bez
obzira na vreme i mesto u kome se nalaze. MeutIm, kada radImo
horoskop odreene osobe, sa odreeni m vremenskim i prostorni
n
koordinatama ove univerzalne planete se smetaju u odgovara
J
uce
kue horosko,a i tako dobijaju pojedinano znaenje. K
,
ua u
,
kojoj
je planeta smetena, kao i kua u kO
J
o
J
vlada, snnboltse naCIn na
koji se univerzalne sile odraavaju na tu osobu. Dale, Mesec
uopte ne mora da predstavlja majku ako se
e nalazI l it ne vlada u
4. i l i 1 0. kui, kuama koje se odnose na rodItelje. U zavIsnostI od
horoskopa, majku moe oznaavati bilo koja planeta - agresivni
Mars, hladni Satur, zaljubljena Venera . . .
Morenova kritika nedovoljnog razlikovanja univerzalne i
pojedinane simbolike je aktuelna i danas i nigde intezivnije lH
;
go
u psiholokoj astrologiji . Jungov koncept arhetIpa je sltcan
astrolokom simbolu, jedino ako ga posmatramo kao "umver
zalan".
i m taj simbol nae mesto u pojedinanom horoskopu,

.
o
n
poprima drugaije znaenje i zavisi
.
od m
toda mterpre
clje.
Kritika psiholoke astrologije se fokusIra na Iskl
J
UIVO konscen
e
simbola kao univerzalnih (arhetipova) i njeno negIranje
mogunosti da ih vi di kao nosioce individualnog z
aenja. To
neprepoznavanje planeta kao vl adara odreemh kuca,
.
k
,
rate
ristino za tradicionalni metod mterpretaclje, rezultIralo je losIIn
ucrtavanjem kua" i nekritinim pristupom horoskopu. Nedostat
k
naglaavanja kua i neobraae panje ovoz
,
;
maljsk
,
oJ ast
,
ologljl,
ukazuju na okrenutost pSlholoske astrologIje unutrasnjem svetu.
Pozajmica arhetipova, zapravo, poinje da se vezuje za
raskalaan i neobuzdan pristup i dovodi do striktne polarizacije
izmeu tradicionalnih metoda i savremene psiholoke astrologije.
Takva situacija je prebroena usvajanjem Jungove metode
razrade. kojoj u se sada vie posveti ti . To je metoda koja kod
Jungove analize koristi bajke i mitske asocijacije da bi razradila
si mbole, slike i situacije koje stvaraju pacijenti.
Ovaj pokuaj uveavanja horoskopskih simbola je jedan od
najupe
atljivijih i najpopulariji h Jungovih izvoznih artikala. Li z

Grin bila je pionir u ovom pristupu, a mnogobrojni astrolozi su
pokuavali da je prate. Njen status je direktna posledica elje za
odreenim znaenjem koje umetnost horoskopa nije mogla da
ponudi. Pre nje gotovo da nije bi l o astrologa koji je znao kako da
evocira boanstveno kroz simbole. Upotreba mita i alhemijskih
analogija, za mnoge astrologe, oivela je astrologiju, i to je toliko
prihvaeno shvatanje da arhetipske slike kao to su dete (ve na
mladost) i senex (mudri strarac) imaju svoje mesto u reniku astro
logije. U prilog mi tskim referencama, Liz Grin kae da koristi
psiholoke materijale:
da proiri m astroloke slike da bismo mogli da vidimo
dinamina deavanja na samoj karti, a ne samo rasparan
osobinama karaktera.
lK
.
ZIva,
list s
U jungistikim analizama, mitoloke asocijacije Su koriene
da bi proirile slike i pomogle klijentu da stupi u kontakt sa
arhetipom iji mi t i l i sliku izlae. Tpak, tenost i oputenost se
vezuju za svet mitologije ukljuujui drugaie orijentacije od onih
svojstvenih konvencionalnoj astrolokoj interpretacij i . Horoskop
je diskriminacioni, selektivan, precizan inbulit astro-Iogos, koji
dovodi do precizne interpretacije u smislu da astrolozi loci raju one
simbole koji se odnose na klijenta. Ako uporedimo ove orijen
tacije, vi di mo da je jedan proces potpuno jupiterovski i beskrajno
povezuje stvari (razrada), a drugi saturovski i diskriminiui koj i
ih rastavlja (rasuivanje). Dva procesa mogu biti plodonosna ako
se dopunjuju, ali sadanja generacija astro-psihologa, koji su pod
uticajem Junga, vie voli razradu i zanemaruje praksu diskri
mi nacione metode tradicionalnih interpretatora horoskopa. Najve
a zamka u primeni razrade jeste to u njoj pojedinac moe lako da
se izgubi, kao to se i dogodilo Jungu kada je prvi put naiao na
mi tologiju 1 909. -zavri oje analizirajui sve mi tove i kentaure, "u
totalnoj konfuzij i". Liz Gri nje priznala vie nego to je elela opi
sujui svoju sopstvenu metodu u ASlra/agiji sudbine:
Na nesumnj ivu frustraLijQ pragmatinih italaca, astroloke interpre
tacije predstavaju beznadeu meavinu bajki, mitova, snova i
drugih udesa.
'
Kadaje bilo jasno daje stuktura tradicionalne astrologije unitena,
nametnulo se pitane gde PSillOloka astrologija moe da pronae
sistem i disciplinu u svojoj praksi? Spas za brz upliv mitske grae u
jungovskim analiVma, nalazi se delom u Jungovoj teoretskoj stmkturi,
a delom u konvencijama analitikih treninga. Liz Orin je uinila da
analitika psillOIagija, pre nego astrologia, poslue istoj svrsi. To se
najboUe moglo videti iz njene primedbe da se za astrologa itanje
horoskopa "svodi na ist laicizam" ukoliko nije podvrgnut terapiji.2
Ovo je teka optuba na raun velikog dela zajednice astrologa i
potpuno je n0l111alno to su se nali uvreeni svi koji smataju da ciljevi
i rituali astrologije ne moraju, pod obavemo, da se poklapaju sa
ciUevima i metodama psilloterapije. Trenutak u kome je dolo do
sukoba sa tradicionalistima se zbio kada su i astroloka stremUenja i
astroloki simboli pali pad uticaj analize, U ovom sluaju, Jungove
teorie. Otpor Jungovom uticaju mnogo promiljenijil1 astologa, zinte
resovanih za psihoanalizu, proistie iz njihovog vrednovanja
visokodiferencirane i diskriminiue prakse tadicionalnog tumaenja
nataine kare. Njihov vodi kroz beznadenu meavinu mitova, slika i
udesaje horoskop.
Primer interpretacije karte koj i nam daje Liza Orin posluie kao
ilustracija nekim temama kojima smo se do sada bavi l i . Tokom
njenog predavanju o "detetu" u Razvoju linosti,
Z'
ona govori o
arhetipovima "deteta" i "senex-a" - vene mladosti i starca. Bogat
stvo arhetipske psihologije, posebno ukoliko se kombinuje sa
optim astrolokim simbolima, inspirie i intrigira. Ipak, tek kada se
pozabavimo konkretnim horoskopom pojavljuju se problemi.
Liz Orin razrauje ovaj problem na primeru horoskopa klijenta
jednog astrologa-terapeuta, koji je prisustvovao nekom od njenih
seminara. Klijent pokazuje karakteristike "Puer Aetel11us-a", "vene
mladosti", stanja u kome jedinka odbija da prihvati odgovornost i
zrelost odraslog oveka. Simbolika klijentovog horoskopa (Puer "B")
iskoriena je za otkrivanje ovog arhetipskog motiva. Reeno nam
je, takoe, daje njegova majka sedamnaest godina imala ljubavnika,
za koga je on znao, al i je morao to da krije od svog oca. U dvadeset
etvrtoj godini doiveo je "veoma neprijatno iskustvo" religiozne
prirode i "povukao se u sebe". Bio je depresivan, sklon samoubistvu
i ubrzo je hospitalizovan.
Pre nego to nastavimo S njegovom priom, baciemo pogled na

astroloku simboliku koja bi mogla da opie ove situacie (vidi sl iku 5. I ) .
JUNG I ASTROLOGIJA
V
/

|
l g
85
nY ..
Slika 5,1 Natalno karta Puer B nacrtana na OfOVU transkripta
predavanja"Puer i Senex" u Razvoju linosti (prvo izdanje).
(ideti i Dodatak 5)
Puer B ima Skorpija-Bik na MC/IC osi, to sa trigonom Mars-Pluton

I Venerom u konjukciji sa Jupiterom tano oznaava roditelje.
Tradlclona)no, majka u 1 0. kui i njena tajna veza mogu biti
obeleeni Skorpijom na Srednjem nebu sa ekstremno bliskim va
trenim trigonom Mars-Pluton. Univerzalno, majina prevara moe
bitI pnkazana kao Mesec u kvadratu sa Neptunom, a nemogunost
da o tome razgovara sa ocem kao Sunce u konjukciji sa Saturnom u
Blizancima
;
Posledice su izloene Merkurom u Biku, retrograd
mm u 4. klici. Ovo vrlo dobro opisuje problem u komunikaciji koji
postOji u porodiCI Puera B, i nemogunost da razgovara s ocem
zbog tajne koju krije. A gde moemo nai religiozno iskustvo
Puera B? On je u to vreme imao dvadeset etiri godine to nas
nav
"
dl
.
na Juplter, unIverzalnu planetu religije, i njegov dvanaesto
godisnji Ciklus. Njegova konjukcija sa Venerom, damom religije u
'
9. kui, ini ovu konjukciju prvim osumnjienim za ukazivanje na
jedno takvo religiozno iskustvo.
'
Takoe smo saznali da je jednog dana, na putu za seansu sa
svoj im astrologom-terapeutom, Puer B spasao deaka od davljenja
u reci. Mladalaki Merkur, gospodar 5 . kue, kue dece, nalazi se u
separacionol1l trigonu s vodenim Neptunqm U 8. kui smrti. To se
prenosi i na sekstil sa Venerom u konjukciji sa Jupiterom. Znai,
imamo indikaciju spasavanja (Venera-Jupiter), davlj enje (Neptun
u 8. kui) i deaka (Merkur, gospodar 5. kue). Iako je mogue da u
svemu ovome ima i elemenata fikcije (Sunce u Blizancima i retro
gradni Merkur u trigonu sa Neptunom), u najmanju ruku moramo
prihvatiti da se ova pria o davljenju deaka simboliki potpuno
uklapa. Vremenski najznaajnija mera koja mu se preporuuje za
terapiju je data Uranovim tranzitom suprotno Merkuru -"govora
kura" sa astrologom. Oiglednoje da bi svaki sud o situaciji Puera
B bio objanjen ovim Merkurom u trigonu sa Neptunom i sekstilu
sa konjukcijom Jupiter-Venera.
Bar do sada moj rad na natainoj karti Puera B nije doveo do bilo
kakve interpretacije, ve sam samo locirala simbole koji su
verovatno povezani sa deavanji ma u njegovom ivotu. Kada se
konano pomerim sa lociranja, postoji vie pravaca koj ima se moja
interpretacija moe kretati, u zavisnosti od njenih prvobitnih
cijeva. Jungov stil razrade odgovarajuih simbola, Merkura i Nep
tuna, predstavlja primamljivu mogunost i vezivanje arhetipa deteta
za Merkur moe biti plodonosno. Od mitolokih razrada se moe
oekivati da poveaju znaaj i astrolokim simbolima i samim
dogaajima, a tradicionalnim astrolozima ne treba vei povod da
se oseaju kritikovanim.
Bilo kako bilo, ni Puerov astrolog-terapeut ni Liz Grin nisu
uspeli da se snau meu horoskopskim simbolima. Faktori koje su
isticale tradicionalne metode nisu smatrani relevantnim i nisu
povezivani sa ivotom Puera B. Religiozno iskustvo je vieno u
tranzitu Urana i Pl utona do kvadrata sa Saturnom, ali sa moje take
gledita ovaj dogaaj nije astroloki posebno ubedljivo obraen
niti testiran. Cuvanje majine tajne, pripi suje se iskljuivo motivu

Bl izanac-Jarac sa istaknutom konjukeijom Sunce-Satur, bez
pridavanja znaaja roditeljskoj osi MC/IC.
Moda se moe tvrditi i da je Liz Grin prihvatila drugaiju,
moderniju formu horoskopa, koja odreuje znaenja stavljajui
akcenat na univerzalno i spoljno znaenje planeta, potcenjujui
ulogu i crtanje samih kua. Ali, ako je tako, zato ni Liz Grin, niti,
koliko ja znam, neko od njenih pristalica nije objasnio potrebu
1
JUNG I ASTROLOGIJA
87
astro-psihologije da napusti tradicionalne metode lociranja bitnih
znakova u natai noj karti. Na kraju prie, vie i nije bitno da l i je Liz
Grin koristila tradicionalni i l i novi, slobodniji horoskop, jer je
sama astrologija pala u drugi plan. To shvatamo, kada II obzir
uzmemo kljuni dogaaj, to jest, njegovo "dublje znaenje" -
spasavanje deaka od davljenja. Liz Grin stavlja primedbu "da se
ljudi ponaaju u skladu sa onim to se deava u nj ima"," i daje pre
sudnu interpretaciju po kojoj je cilj terapije Puera B zapravo bio
spasavanje mladalakog duha od davljenja u podsvesti. Ona ga
doivljava kao "ugaenog puera" i "maskiranog senexa", koga je
senex potisnuo, poput Sunca odmah pored Satura.
Kako se dolo do ovog zakljuka? Verovatno je to delo
istreniranog oka analitiara koji za ozbiljno uzima svaku priu koja
poinje sa "dok sam dolazio ovamo desila mi se udna stvar". Liz
Grin je, naravno, takoe bila u potrazi za detetom od koga bi
poela, jer joj je karta predstavljena u kontekstu njenog preda
vanja. Ono to je, ipak, najvanije jeste da ova interpretacija nije
pronaena u simbolima nataine karta. Retrogradni Merkur u Biku
u 4. kui predstavlja brilijantan astroloki opis "ugaenog puera" i
potvrdu da se interpretacija nalazi na pravom putu. To se odnosi i
na ovekove probleme i na simboliku nataine karte, ali Liz Grin
nije bila potrebna pomo astrologije da bi dola do svog zakljuka.
Zapravo, ona i nije prepoznala ovu simboliku i nije pridavala
znaaj trigonu Merkur-Neptun, pa ak ni kvadratu Mesec- Neptun
kao simbolima koj i bi mogli da ukau na spasavanje deteta od
davljenja. Ona nije ni pokuavala da spoji indi kacije u svako
dnevnim dogaaji ma sa horoskopom, tako da nije bilo naina da
kroz astrologij ! potvrd i istinitost svoj ih saznanja i I i -to je da leko
vanije - dalje ih rasvetl i . Astrologija je ovde od male pomoi. U
najboljem sluaju predstavlja fusnotu, a u najgorem moe pomutiti
slavu analitikog pokreta.
Ovde lei i najvea razlika izmeu razrade i presuivanja.
Kada neki astro-psiholog ima na umu neki od arhetipova, on
odmah kree da ga ulovi u horoskopu. Bez li derstva tradicionalnih
metoda interpretacije, bi l o bi mogue da uhvati i prilagodi
znaenje bilo kog simbola i z karte, koji je generalno, univerzalno
povezan sa arhetipom koji trai . Jer ukoliko se simbol izabere
proizvoljno, astrolog uvek moe da izvue "slobodne mitske asoci
jacije" i z simbola i tako sa J ungove take gledita razradu uini
zanimanjem astrologove podsvesti. Jer, to omoguava naim
tvrdnjama i razradama da budu podvrgnute testu zajednikih metoda
koje su sposobne za jasno razli kovanje simbola.
Ci njenica da astro-psiholozi, poput Liz Grin, koriste proizvoljni,

nezanatski horoskop, ukazuje daje cilj nihovog bavUenja astrologijom
povezivanje sa moguim dubljim znaenjem, neraskidivim delom
Jungovog uenja. Pretpostavlja se da se istina i "donja l inija"
pojavljuju sve vie kako se pribliavamo Jungovim perspektivama.
U ovom procesu, Liz Grin nikada nije nameravala da naprosto ucrta
dete u natainu kartu:
Ja ne mislim da neko moe da naprosto uzme dominantan arhetip kao
to je puer ili senex i vrsto, otro ga identifkuje sa astrolokim
faktorima.
23
Vremenom, meutim, umeUlost asnulogije jesle uspostavila "vrsto,
otro identifkovanje", ali ne sa drugim prikazima, ve sa poznatim
dogaajima iz ivota odreene osobe. Identifikacja simbola nataine
karte sa klijentovim svetom je uspostavljena da bi ohrabrila astrologe
da rade sa odgovarajuim simbolima. Jer, ako ne moemo da
poveem o dogaaj sa simbolom u karti sa odreenim stepenom
sigumosti, koliko emo biti nesiguri kada spekuliemo o tome koji
simbol ukazuje na nepoznat psiholoka stanja? Svet i psiha nikada ne
idu razdvojeni. Zbog toga tadicionalni astolozi tragaju za simbolima,
vidU ivim u spoljnom svetu, i testiraju svoje tumaenje tih simbola
naspram pravih dogaaja kroz astoloke vremenske kriterijume, pre
nego to se pozabave njihovim dubljim implikacijama.
Povrh toga, upoznavanje sa arhetipskim slikama nije pomoglo
astrolozima pri reavanju nekih od ve postojeih problema.
Psiholoka astrologija, poput svih drugih, naila je na odreene
tekoe u interpretaciji nataine karte, alije to prikriveno Jungovom
emom. To je jedan ambiciozan pokret, koj i je negde izmeu
psihol oke teorije i astrolokih simbola, i autoritet saznanja
sakupljenih iz nataine karte ne samo da nikada nije osporavan, ve
se u njega nije ni sumnjalo. Jer kojaje svrha astrologa koj i ne znaju
smisao simbola i l i karte koja postavlja vie pitanja nego to daje
odgovora? Dilema se najee javlja kada izgleda da nataina karta
ne odgovara osobi, ili kada neka ivotna pria i l i dogaaj i ne mogu
biti povezani sa simbolima. U tim situacijama astrolog mora da
prizna ili da astrologija ne funkcionie i l i da iz nekog razloga ne
odgovara datom trenutku i l i ak daje njegova/njena interpretacija
pogrena. Astro-psiholozi koji misle da mogu dalje bez povoca
tradicionalne astrologije nee znati kada astrologija postaje
suvina. Kao astrolozi koji bacaju kesice semena, prisiljeni su da
predvide da e ovi neivi, latentni potencijali za koje veruju da ih
vide u natainoj karti, jednom iznenada ujahati u klijentov ivot.
U sluaju sl inom onom koji smo do sada razmatrali, Li z Grin
je pretpostavila da je pronala jo jednog puera, Puera A, jer se
ponaanje te osobe poklapalo sa arhetipom, iako je bilo jako malo
indikacija u njegovoj natainoj karti. Nije potrebno veliko pozna
vanje astrologije da bi se prepoznalo da trostruka konjukcija u
Biku ne podsea na lakomislen, nepostojan, ml adalaki duh puera,
uvek prisutnog i nikad vidljivog. Ukoliko i dalje insistiramo da ga
vidimo kao puera,jedino to se moe zakUuitijeste da ga sadanje
ponaanje i ni "lanim puerom" i da e jednog dana poeti da se
ponaa u skladu sa svoji m horoskopom. Suoivi se sa takvom
natalnom kartom puera A, Liz Grin je zakljuila da e i on:
. . . jednoga dana pui, jer je i njegov ivotni stav takoe laan i bilo bi
najbolje daje amputirao vei deo svoje karte.
"
I, zaista, vei deo njegove nata Ine karte je amputiran, ali ne
njegovom zaslugom! Operacija koja se esto sprovodi u astrolo
giji , zapravo koriste je svi tipovi astrologa, ali u ijem rasvetlja
vanju Jungov koncept arhetipova i njihove projekcije nije bio od
velike pomoi. Takav pristup ne nudi nita novo i zapravo samo
zatakava nemo astologije, prebacujui problem na klijenta, i
ostavlja otvoreno pitanje veze astrologa sa simbolikom karte.
Najpre dolaze Jungove ideje, nasleuju i h prvo klijenti, pa nataina
karta, ali astrolozi su uvek tu. Na kraju sro zavrili sa potisnutim
puerom, lanim puerom, moguim puerom, nepostojeim puerom
koj i e jednoga dana postati puer i obratno - ali ni do jednog od
nj ih astrologe nije dovela nataina karta.
Treba istai da i tradicionalna astrologija i ma svoje limite. Ako
se fokusiramo samo na tehniku crtanja horoskopa moemo se lako
zapitati: "Pa ta?", kada se suoimo sa plitkou i prazninom
znaenja, koji oduvek predstavljaju vano pitanje za astrologe.
Astrolozi svakako mogu nai odgovarajui simbol, odrediti njegovo
znaenje
"
, ali da li mogu tumaiti to znaenje? Ograniene metode
interpretacije karte, same po sebi nisu dovoljne. One dobijaju na
znaaju jedino u sluaju kada postoji vii cilj i l i svrha
interpretacije. Ukoliko i h ne oivimo i damo im prostor da govore
o tome kako se ljudi zaista oseaju, simboli i simbolika nemaju
.
znaca
J
.
Ako se intel igentno koriste, tradicionalne metode ukazuju na
znaajna pitanja, o kojima astrolog mora govoriti sa klijentom, i
uspostavljaju veze koje ni na koji drugi nain ne mogu biti
stvorene. Na primer, religijsko iskustvo Puera B moe biti
povezano sa porodinim problemima, jer je Venera vladar i u 4.
I
kui (porodica) i 9. (religija) i ini se da predstavlja oca. Kroz
njenu konjukciju sa Jupiterom, jo jednom je otac doveden u vezu
sa religioznim oseanjima. Astrologija nas navodi da otvorimo
konverzaciju sa Puerom B dalje, niz liniju retrogradnog Merkura u
sekstilu sa konjukcjom Venera-Jupiter. Na koji nain je on
pronaao put da izgovori roditeljsku tajnu kroz to intenzivno
religijsko iskustvo? Astrologija od nas trai da poveem o ova dva
faktora na nain na koji analiza to nije spremna da uradi. Ipak, iako
se od astrologije uvek zahteva da se bavi vanim pitanj ima due,
mnogi astrolozi se spotaknu o misterije psihe i samog ivota.
Nasuprot tome, postoji opasnost od oholosti u analitikoj
psihologiji ukoliko njeni primenjivai ne budu morali da "doka
zuju" svoja tumaenja. Jer njihov rad jo nije pod kontrolom ni
analitikih procedura, niti strogih pravila astrologije.
Pisana astroloka analiza je veoma zahtevna i za itaoca i za
pisca, i to je jedan od razloga zato se horoskop pre smatra ukra
som u astrolokim knjigama, nego briljivom studijom. A poto
vanje privatnosti kl ijenta jo vie komplikuje publikaciju
pojedinanih horoskopa. Za razliku od lakoe sa kojom ljudi itaju
prie, mitove i sluajeve zasnovane na analizi, vrlo malo nj ih je
spremno da se pomui prouavajui primere natainih karti. Pred
itaoca, jedna za drugom, iskau upeatljive slike o svrsi i smislu
ivota. Ko nakon toga i dalje eli ' da zna ko je vladalac koje kue?
Ironino je, da ba zbog toga to Jupitera moemo doiveti tokom
itanja, njegov simbol u horoskopu esto ostane neprimeen, kao
to je to sluaj s Jupiterom Puera B. Slino je i sa psiholokom
astrologiom koja naglaava ulogu Satura kao uvara kapije
izmeu svesnog i nesvesnog na utrb vie diskriminiue satur ov
ske upotrebe vremenskih mera i nataine karte.
Sada u napraviti zaokret koji bi mogao da iznenadi itaoce.
Dok smo razmiljali o Jupiteru i Saturu i razlikama izmeu
razrade i tradicionalnih astrolokih metoda, horoskop Puera B je
poeo da oivljava sa odgovorima na ova pitanja. Ovakva radi
kalna promena, koja "razotkriva" natainu kartu u potpuno drugom
kontekstu moe biti ekstremno prosvetljujua.26 Kao to je to bio
sluaj i kod Radermajerovog iskustva sa lisicom, koje smo ' '
pominjali ranije, astroloki simboli su neoekivano oiveli i poeli "
da nam ukazuju, ne ba tano na pitanja koja se razmatraju, ve na
sadraj koji moe pomoi u objanjenju datih simbola. Ako sada
"ponovo proem" kroz kartu Puera B u kontekstu diskusije o
razradi i tradicionalnoj astrologij i, videu da mitska i ekspanzivna
konjukcija Jupiter-Venera u Raku, sa Venerom kao vl adarom 9.
kue astrologije, govore u prilog razradi astrolokih simbola. To je
divna jungovska pesma nabijena emocijama i znaenjem. A
konfuzija koju ona moe da izazove nalazei se istovremeno svuda
i nigde, prikazana je poloajem njenog Meseca, u 6. kui i u
kvadratu sa Neptunom - to ukazuje na nedostatak zanata. Proces
tradicionalne izrade horoskopa i rasuivanja prikazanje Merkurom,
vladarem 6. kue i rasporedom konjukcije Sunce-Saturn u
Bl izancima. To je mnogo tee, poto je Merkur u Biku retrogradan
i sporij i, studiozniji nain prolaska kroz sve aspekte nataine karte.
To takoe ima i svoju pozadinu u retrogradnom odvajanju od
Neptuna u Devici, u 8. kui. Treba napomenuti da to nije glas i l i
potvrda (retrogradni Merkur) prirode njegovih okultnih zavetanja
(Neptun u 8. kui), to stvara iluziju o prirodi njegovih tehnika
(Neptun u Devici.). Horoskopuje neophodan sekstil sa konjukcijom
Jupiter-Venera da bi ona progovorila o tajnama koje uva.
U sluaju simbola, dozvoljena je promena stava. I dentifikujui
simboliku Venera-Jupiter u natainoj karti Puera B, kao proces
razrade u astrologiji, uzvienost ovog simbola
-
i s tim u vezi
slabosti Merkura
-
naterale su me da ponovo razmislim o ovome.
Moja iritiranost nedostatkom zanata u Liz Grininom tumaenju
horoskopa, ublaena je njenom sposobnou da ispuni svrhu
procesa razrade za svoje itaoce. Ovo je neto to je nesumnjivo
unapredilo (Jupiter) astrologiju (Venera, vladar 9. kue). Kao to
smo ranije videli u priama o zmijinom ujedu i bogu Ra i Jungovoj
llspavanci, rnitovi i prie se vezuju za osobu preko emotivnog
konteksta arhetipa. To je dimenzija, koja esto nedostaje u
tradicionalnoj astrologiji . Astrolozi poslednje generacije radi l i su
horoskope, ali u njima nisu aktivirali arhetipove. Liz Grin, s druge
strane, moda nije poznavala tu vetinu, ali je na svom vrhuncu
mogla da izazove arhetipsko i boansko u svoji m itaocima.
To se ne moe uopteno rei za psiholoku astrologiju, pod
Jungovim uticajem, gde je esto prisutno nerazumevanje arhe
tipova kao "pokretakih sila due". Dejms Hilman ukazuje da je:
o o . vrlo lako pomeati arhetipove i stereotipe.
"
Tokom potrage za dubljim znaenjem i pokuaja da oslobodi
astrologiju od "kljunih rei", jedino to je psiholoka astrologija
zaista postigla jeste da pretvori arhetipove u stereotipe. Ovo nije
nigde oiglednije nego u pokuajima da se "mapira" dua.
6.
MAPA PSIHE
Nakon putovanja nonim morima, Jung se posvetio sreivanju
svog dotadanjeg rada, dajui oblik svojim iskustvima kroz prizmu
steenog znanja u psihijatriji i analizi. On je postepeno razvio
model koji di ferencira imena
.
i principe razliitih psihikih stanja i
kompleksa. Kao i svaka uspena teorija, Jungova struktura psihe je
potvrena, uobliena i diskutovana kroz teoriju i praksu, ali ne
predstavlja potpun sistem na osnovu i u okviru kog Jungova ana- ,
liza opaa i analizira stvarost. Model se zasniva na neopl atonskoj
misli, koja pretpostavlja primae principe u svim ivotnim i ove
kovim iskustvima. To se ogleda u arhetipovima, nevidljivim
principima koji se nalaze u osnovi vidljive stvarosti i ine
zajedniku, kolektivnu bazu oveanstva.
Jungova sveobuhvatna koncepcija psihe obuhvata i kolektivnu
i individualnu psihu i moe se defnisati kao:
W. Q celokupnost psihikih procesa, svesnih kao i nesvesnih . . . psiha se
sastoji od dve komplementame ali antitezne sfere: svesti i podsvesti. I
U prilog ovoj osnovnoj razlizi izmeu svesnog i nesvesnog,
Jung svrstava libido, energiju psihe, u jedan od tipova, funkcija i
kompleksa. On trvrdi da su oni svi nastali i z arhetipova i imaju
karakteristian odnos kako jedni sa drugima, tako i sa svesnim i
nesvesnim podrujima, te zbog toga imaju ulogu posrednika izme
u dve sfere. Na Tabeli I unete su osnovne komponente Jungove
strukture psihe. Jungovo shvatanje kompenzatorske prirode psihe
najbolje je opisano njegovim natainim Jupiterom u Ribama
smetenim u 8. kui. Po njegovom miljenju, svrha igre izmeu
svesnog i nesvesnog jeste da se stvori psihika ravnotea. Na
primer, ako ja imam previsoko miljenje o sebi, zadatak moje
podsvesti bie da ponovo uspostavi balans. Taj proces se moe
odvijati intero kroz snove koji naglaavaju oskudicu i sve to je
malo, i l i pak ekstero "projekcijom" na druge. U drugom sl uaju
vrlo je verovatno da u esto nailaziti na sitniave, uskogrude ljude
koji e pokuavati da me ponize.
JUNG I ASTROLOGIJA
Tabela 1 Struktura psihe sa glavnim komponentama
PSIHA
SOPSTVO
libido
kompenzatori
SVESNO
Dva tipa
Ekstravertno
I l i
Introvertan
-
ETI RI FUNKCIJE
Jedna pravi razliku
dve pomone sekcije
EGO
PERSONA
NESVESNO
-
-
-
-
-
-
-
RAZMILJANJE
INTUICIJA I DOIVLJAJ
OSE
AJ
Dva tipa
Ekstravertno
i I i
Introvertan
ETlRf FUNKCIJE
Jedna ne pravi razliku
dve pomone sekcije
SENKA
SLIKA DUE
(animaJanimus)
93
Osnovne komponente svesnog prikazane su odmah do kom pen
zatomih faktora nesvesnog.
Arhe/ipovi kolektivne podsvesti se nalaze u osnovi i ispoljavaju
se kroz strukturu psihe.
Kompenzatorna priroda nesvesnog vidi se u stavovima kroz
razliite forme Jungovog libida. "Linost", termin odabran da
oznai linost i masku svesnog i l i sredine kroz koju prihvatamo
svet, ima svog parjaka U nesvesnom, "Slika due", tojest, animus
kod ena ili anima kod mukaraca. Oni II potpunosti nose peat
uzajamnog dejstva "etiri funkcije" - razmiljanja, oseanja,
opaanja, i intuicije - ali dva tipa - introvertan i ekstravertan
-
takoe e imati svoju ulogu u formiranju l inosti i njene nesvesne
slike due. Ako ja na svesnom nivou predstavljam "oseajni" tip i
svet doivljavam na emocionalnoj bazi, moja podsvest e to
kompenzovati kroz muevnu sliku due koju karakterie racional
nost. Poto sam ena, moj "animus" e biti veom logian i vero
vatno e se pojavljivati u snovima kao prikaz nekog mukog logosa,
kao to je orao. Il i moe biti projektovan na spoljni svet, a njegov
nosilac moe postati ovek u koga sam zaljubljena i l i neka
tntelektualna alatka za koju sam vezana.
Jungov sistem tipova i funkcija je kompl ikovano isprepletan sa
jungovskom analizom, i uprkos tome to smo je preleteli na brzinu,
nadam se da je i to bi l o dovoljno da ukae na prisutnost reda i
tipologije nasuprot nestabilnosti i konfuziji psihikih stanja i
pnkaza. Jungova struktura psihe je lako i zjednai l a kategorije istog
opsega i stavi l a ih u slubu razumevanja, a svakog od nas i ni
posebni m. Ako seja, na primer, zaljubi m, moje hi peraktivno emo
cionalno stanje moe ukazivati na deo moje podsvesti koji poku
ava da izbije na povrinu, a projektovan je na mog ljubavnika.
Zapravo, to znai da ja ne volim njega, ve nepoznati deo moje
pSIhe. Ako, pak, mrzim zlobnu kominicu, vrlo je verovatno da je
ona nosilac moje senke i da je to zapravo moja sopstvena zloba
kOJe se gnuam i pokuavam da je se oslobodim. Iako su ovakve
projekcije u igri jedino kada emocionalna reakcija na neki dogaaj
daleko prevazilazi njegov znaaj, njihovo postojanje otvara nepri
jatna pitanja autonomije naeg okruenja i statusa "drugog". Jun
gov prilaz, doveden do svoji h limita, preti da svet svede na
unutranji , a drugog na dogradnju pojedinca .
Jungovo shvatanje psihe i ma tako karakteristinu i prepoz
natlJIvu strukturu i tipologiju da su astrolozi bi l i u iskuenju da ga
uv
ste u okvire svoje nauke. Bez izuzetka u svim delima astrologa

kOJI su usvo
J
Ih Jungovu termtnologl
J
u planete su izjednaene sa
arhetipovima, a potpuno je prihvaeno stanovite po kome nataina
karta ukazuje na "primarne nagone i l i arhetipske modele" poje
dinca. Li z Grin radi na premisi da:
. .
:
nat
lna karta na roenju zaista predstavlja model, U reniku

SImbolike, za razliite energetske ablone i l i psihike komponente
koje ine individuu.
3
Metafore paketa semen a i eme samo su potvrda ustaljenog
verovanja daje nataina karta "karla due". Postoje nedoumice oko
toga da l i se karta vie uklapa u Jungovu definiciju "due", "sop
stva" i l i "l inosti", a Li z Grin sugerie da:
". ta god daje to to "navodi oveka da ide svoj im putem", siguro se
ne nalaZI u horoskopu . . . Zapravo postoji neto u sopstvu to preva
zi lazi sam horoskop.
4
Uglavnom, astro-psiholozi se slau da imaju mapu ove teritorije
i, to je vanije, da mapa najpre opisuje "unutranji svet" i struk
turu individualne percepcije, pa tek onda svet spoljanjih dogaaja.
Neki
.
delovi Jungovog modela bi l i su zanimljiviji astrolozima od
drugih. Cetiri fnkcije, na prime
ovezane sa etiri elementa esto se

konste, kao u delu Stefana Aro
J
a, ah I komponente podsvesti poput
senke, animusa i anime do sada su postale deo astrolokog vokabula
ra. Anima i animus su ist pogodak za astrologe, jer njihove klijente
najee interesuju pitanja vezana za ljubav i partnera. Zato ne
iznenauje Io je ba seksualni deo Jungove teorije najvie uzbudio
astrologe. Kao to smo videli, astrolozi su dugo bi l i u potrazi za
prikazom - due i bi l i su zreli za aferu sa analitikom psihologijom.
Na koj i nain je u tom trenutku Jungov model psihe primenjen
u astrologij i? Tokom ezdesetih, u jednom od najznaajnijih
pregleda astologije i modere psihologije, Margaret Morel, detaljno
ulazi u korelaciju izmeu Jungovog koncepta i natalne karte 6 Njen
rad namje veoma interesantan, jer predstavlja prekretnicu izmeu
dve
.
glavne struje astrologije, pod Jungovim uticajem, ije su
perjaIlIce Dejn Radjar i Liz Grin. Ona je nestrpljiva da nae
korelaciju sa Jungovom strukturom, ali mu pristupa sa jakom
privrenou izradi horoskopa. Tokom rada sa horoskopima
pojedinaca iji su tipovi i funkcije predmet procene analitiara,
otkrilaje da svi njoj poznati pokuaji povezivanja Jungovih tipova
sa astrologijom - ukljuujui i onaj Radjarov - ni su dali rezultate.
Odnosno u nekim pojedinanim sluajevima, tipovi su se uklapali :
samo kad se radi o kompletnoj nala/n oj karli, a ne o skupu pravila koja
se odnose na pade Ju planeta na znakove i kue.
7
nogi astrolozi su probali da uspostave vezu, ali i dalje nije

postIgnut konsenzus oko toga koji deo karte se odnosi na koji deo
psihe. U tabeli 2 dat je pregled kako su vezu Jungove strukture i
astrolokih simbola videli neki od najznaajnijih astrologa. U svakom
sluaju, ova lista nije kompletna i njena osnovna svrha jeste da nam da
nekakvu ideju o postojeim razlikama. Na primer, Radjar je identif
kovao libido kao Mars i itavu kompenzatorsku prirodu psihe dodelio
Jupiteru. Takoe je i Karen Hamaker Zondag napravila detaljan plarl,
taku po tku, da privena Jungovu teoriju i natainu kartu. Ona
doivlj
,
va arhetipove samo kao deo itave teoretske strukture i vezuje
I h za tacno odredem deo horoskopa, 1 2. kuu. A kako se ovo uklapa
sa njenim stavom da su svi astroloki simboli arhetipovi nije ba
naiiasnije. Liz Grin, poput Margaret Moril, nije se drala nijedne od
moguih korelacija, ve je pratila one znakove koji su joj se i ni l i
najpodesnijim u datom sluaju.
T
Tabela 2. Astologija i Jung: Tabela korelacija
Radjar Mejo Aroj
Plaete
Svest
posebno
Vdo O
lina
."
Planete
Podsvest
(I)' Planete
- lina (I)
plane\e
posebno
- "(I)
- kolektivna
3
^----
() Tranzit T(k)
Arhetipovi Planete Znaci

Libido
o
Sunce!
0
Sopstva aneli Takoe
relacija
"/

0
Ego
Veina plaeta
" posebno
uestve
Persona
()
veina planeta
0 /Ase
etiri etiri Znak
Cetiri
funkcije anela superior !
ciementa

Senka
Vali uestvuju
i druge planete
Slika due
)1i&'
(animafani-
(l.")
uesh'ju
mus)
Sve planete
Kompleksi
KIanc!c
Dve ta
ivOUli put Upa+ & 0
V do
2-6-1 0
Planete
Tranzit 1
. .
12,
kua
` 5111

itav
horoskop
0
l-5-9
10/4
osovma
tetiri
elementa
8
pojedinan
h
I
6,
kua
6.kua
1 * ego
" - mo
majka
O\
Znaci
Qnn Morel
0+ ]
MC
0+ :
lC
-----
""^--
Tranzit
#(k)
Planete

1
c;
Zodijak
asI do
0 1 mosl
Sopstva
Asc.
Vazduh -
tetiri Razi!lj.
elementa Zemlja
" "
Elementi
Dese.!
Pl u 7
anima
0il)jJ
ena
ci1i "
anlmus
f
JUNG I ASTROLOGIJA
97
Ono to je proizalo i z ove liste jeste da u smislu astrolokih
modela psihe ne postoji nijedna kola "Jungove astrolog ije", kao i
to da do danas ne postoji konsenzus oko najvanijih pitanja meu
astrolozima pod njegovim uticajem. Uobiajeno je da su za
nosioce arhetipova i kolektivne podsvesti odreene spoljne
pl anete, Uran, Neptun i Pluton, ali i to je prilino problematino.
Jer, ako su sve planete arhetipovi, onda se sve moraju odnositi na
kolektivnu podsvest i stanja svesti. Isti je sluaj i sa funkcijama: ne
postoji dogovor koji element odgovara kojoj funkciji . Robert Hend
ima vrlo jake argumente protiv vode kao funkcije oseanja,
'
kao
to ju je identifikovao More!.
Ona je odbacila i mogunost da vatra oznaava intuiciju i
umesto toga ukazivala na povezanost oseanja i stabilnosti,
intuicije i nepostojanosti. Postoji uzajamni dogovor da Sunce pred
stavlja ego, iako u zavisnosti od autora, moemo naii i na druge
faktore kao simbole ega. Morel izjednaava ego sa Mesecom, na
osnovu toga to se bazira na pamenju, asocijacijama iz prolosti i
onome to pojedinac prepoznaje kao svoje vlasnitvo. Sa druge
strane, Radjar identifikuje ovaj faktor kao Saturn, oslanjajui se na
teozofsku misao koja ego defnie preko pitanja odbrane i granica.
Lista je vredna panje, jer ukazuje na nedostatak saglasnost i u
vezi najznaajnij ih Jungovih pojmova poput slika due, senke i
sopstva. I sama Jungova definicija moe biti veoma nezgodna, ali
se nj ihova upotreba toliko rairila meu astrolozima da je sada
postalo gotovo nemogue postii dogovor. Ono to itavu stvar
oteavaje i injenica da niko od autora ne obraa panju na radove
svojih kolega. Tako imamo sl uaj da sa svakom novom knjigom
dobijamo novi sistem korelacije, a da pri tome niko ne nalazi za
shodno da dokae svoje stanovite. U itavom svom opusu na ovu
temu, Karen Hamaker-Zondag nijednom nije pomenula natainu
kartu niti se trudi l a da povee svoj rad sa praksom, a da ne pomi
n jemo da nije smatrala za neophodno da se pozove na rad nekog od
kolega.
Kao i l ustraciju, probaemo da lociramo "Sliku due" (anima
-animus) U horoskopu. Sam Jung se pri tom poduhvatu vrsto
drao univerzalnih simbola:
Mesec primamo oslikava ovekov enski deo podsvesti. ali pred
stavlja i ensku stranu psihe, dok Sunce predstavlja muku. To je
najoigl ednije u astrolokim interpretacijama Sunca i Meseca,'
I
Kako astrolozi lociraju simbol za sliku due u nataI noj karti? U
zavisnosti od autora, moe biti smeten u Jupiteru (Radjar), Me
secu, Merkuru, Veneri, Marsu i l i Uranu (Mej o), u 8. kui (Karen
Hamaker-Zondag) ili prema Liz Grin u svemu to u tradicionalnoj
astrologiji simbolizuje veze: elementi, Descendent, planete u 7. kui,
Sunce-Mars-Uran kod ena, to jest,
Mesec-Venera-Pluton kod mukaraca. Radjar ostaje veran
Jungu i nudi dobro potkovanu interpretaciju Meseca kao anime ili
animusa. To znai da Mesec moe uzeti muki ili enski oblik, u
zavisnost od pola osobe, i predstavlja kontrapoInu kompenzaciju
i l i protivteu svesnog stava ." Po Morelovoj, ponuene korelacije
mogu biti vrlo lako pogreno shvaene ukoliko ne ukljuuju kultur
ne i socioloke razlike. Ona nam prenosi da je Greta Bauman-Jung
intezivno istraivala astroloke simbole animusa i da je otkrila da
ga u kartama Amerikanki predstavlja Mars, a u kartama Evrop
ljanki Saturn. Razlog je bio to to su Evropljanke bile kulturno
dominantnije po imagu oca . "
U svakom sluaju, razlikujemo dva pravca u odnosu na ukljuivanje
Jungovog koncepta u astoloku praksu. Predstavnik prog je Karen
Hanlaker-Zondag, koja tai sistematske i manje ili vie defmisane veze
iz,eu simbola i Jungovih pojmova. Ovaj pristup se svodi na pokuaj
mapiranja psihe pomou univerzalnih korelacija, ija se osnovna veza
Sunce-Mesec poistoveuje sa odnosom ego-persona. Kao to ukazuju
Morel i Hend, astologija i ma svoju sopstvenu, dodue neizgraenu
psihologiju, i nije ni optimi stina niti eljna pronalaenja konane
korelacije. Hend vidi ovaj pokret kao:
. . . jedan od mnogih primera da mnogi astrolozi pokuavaju da naprave
jedan na jedan prevoenje iz jednog simbolikog sistema (Jungov) u
drugi (astroloki). Razlogje elja da astrologija bude priznata, alije to
nemogue, jer astrolozi shvataju da je njihov sopstveni sistem
psihologije mnogo uspeniji od onog koji se nudi u ortodoksnoj
psihologiji. 12
Drugi prilaz, koji predvodi Liz Grin, neto je suptilnui utoliko to
ne traga za konanom vezom. U praksi, njen pristup je poznatiji pod
nazivom prikaz psihe, nego "mapa". Njen pristup daje najbolje
rezultate kada ne odstani Puera i kad pokuava da dozvoli svakom
pojedinanom horoskopu da na svoj, osoben nain prikae Jungov
model. Bilo kako bilo, oba pristupa bilo da "mapiraju" ili "prikazuju"
psihu, zavise od Jungove strukture ukoliko ele da dopru do "dubljih
saznanja" o nekome na osnovu njegove natalne karte.
Jungov uticaj bio je oigledan i daleko izvan granica "psiholoke
astologije". Razliiti znaajni pojmovi, kako Jungovi tako i psihologUe
uopte, poeli su da se ire na interpretacuu horoskopa. Na primer,
senka, persona i projekcija postali su uobiajeni izrazi pri tumaenju
natIne karte, iako astolozi vie i ne nanIeravaju da lociraju dublje
slojeve unutar Jungovog konteksta. Modema astologija je uzela po
malo i svakog dela Jungove terminologije, smatjui da se moe
iskoristiti na ovaj ili onaj nain, a sve u okviru sveobuhvatueg procesa
psihologizacije astologije koji se odigrava poslednjih decenUa. Jedna
od svakidanjih, ali negativnih posledica ovog procesa jeste da su
mnogi astolozi zmenili monotono iitavanje karakterih osobina
jednako dosadnim opisima ega i anime, pa je susret sa "visokim,
tamnim stancem" postao "sastanak sa senkom".
Da li je mogue venati Jungovo stanovite za simboliku
horoskopa, bez podrivanja tradicionalne astrologue? Sledei primer
ilustruje i problem i mogua reenja. Slika 6. 1 je horoskop ene koja
je bila aktivni protivnik amerikih vazdunih baza u Grinem Komon
1 980. U to vreme ona je imala pedeset godina i njena politika
ubeena su bila toliko snana daje napustila svoj posao babice da bi
neprekidno kampovala pred kapijom Grinem Komona. Tu je ivela
dve godine pod plastinim atorom, nekoliko puta je uhapena i
neko vreme je provela u zatvoru. Njen in prkosa, osim samog
boravka na tom mestu, sastojao se u tome da preskoi ogradu na
periferiji i premae crvenom farbom pijunske avione.
Da l i moemo koristei tradicionalne astrolake metode sa
izvesnom sigurnou povezati eninu kartu sa njenom ivotnom
priom. Njena karijera babice predstavljena je Rakom, znakom
majki, na njenom Srednjem nebu. Njegov vladar Mesec se nalazi u
korpiji, medicinskom znaku roenja i smrti. To je Ml ad Mesec i
nalazi se u meusobnom vladarstvu sa Plutonom u Raku u 9. kui.
Ova kombinacija Mesec-Pluton ne opisuje samo podrivaki
pravac na kome se nala njena karijera, ve i preobraujue
iskustvo koje je doivela dok je boravila u Grinemu. Ona je
pomoglajednoj eni koja se poraala u atoru izvan glavne kapije.
Ovo se jasno vidi u njenoj karti kroz Mesec u Skorpiji , vladaru 1 0.
kue - poroaj - sa doekom Plutona - izvan nuklearne oruane
baze u Ona je opisala tiinu, koja se spustila meu ene to su
prisustvovale poroaju, kao "nevidljivo prisustvo Svetog Duha"
(prigueni znaci, religiozni Pluton u 9. kui). Al i postaVlja se
pitanje da )i simboli babic saboti raju aktivnosti? Ona je
tajanstvena Skorpija, a vladar Skorpije, crveni i ratobori Mars je
spojen sa njenim Suncem. Kadaje Pluton svojim tranzitom preao
preko ove pomorske kombinacije, onaje presekla ianu ogradu i
ofarbal a pijunske avione u crveno. Simbolika je istovremeno
precizna, divna i apsurdna.
100

/
A ' .
''
&
W
'

0*
1
JUNG I ASTROLOGIJA
"
Y
s
0
l'i
Slika 6.1 Zena iz Grinema 06 00GM 26. oktobar 1927.
55N534W15
Njena nataina kartaje i vrlo upadljiva zbog dominacije vode, sa
ak est planeta u vodenim znacima. I pored toga to je Ascendent
u Vagi nedostaju elementi vazduha, to ukazuje na to da je ena
patila od manjka logike i objektivnosti. Konvencionalno reeno,
njeno ponaanje je svakako neodgovoro. Onaje zamenila komfo
ran ivot, srednje klase, za naporan boravak u atoru i tako izdrala
ak dve surove engleske zime. Neuobiajenujainu njenih emocija
simbolie upravo sva ta voda. U sebi ona je oseala da mora da
nastavi ovo bdenje, ma kako to nerazumno izgledalo drugima, jer
sa njene take gledita nita nije bilo manje razumno od krstareih
aVIona.
Sta se dogaa kad na ovu natainu kartu prirenimo Jungovu

strukturu psihe? "Situacija" je u sm islu etiri elementa i Jungove
etiri funkcije prilino dobra. Iako se svi astrolozi ne slau, uobia
jeno je miljenje da vazduh i voda reprezentuju funkcije miljenja i
f
oseanja. U Jungovoj tipologiji oni su dijametralno suprotni, to
znai da dominacija jednog elementa u svesnom automatski znai
da drugi pripada podsvesti i nepristupanom delu individue.
Prisustvo tolike vode ukazuje da je oseanje svesno najprisutnija i
najdiferenciranija funkcija. Shodno tome, nedostatak vazduha
pokazuje da je njena neizdiferencirana, nesvesna funkcija razum.
Prema Jungovoj teoriji, slika animusa - "unutranje" - predstave
mukarca - osmiljena je i obojena uglavnom podsvesnim
funkcijama. Sto znai da e animus ene iz Grinema oblikovati

njena nesvesna funkcija miljenja i da emo u ovoj tvrdoglavoj
eni jakih ubeenja pronai znake tui babe, animusa mi slioca.
Poto je animus u podsvesti onje bez njenog znanja projektovan na
mukarce, objekte i l i neke druge odgovarajue nosioce, poput
uzronika i "doktrine". i njenica da je naa ena iz Grinema
kampovala ispred vojne vazdune baze dobija potpuno drugo
znaenje kada se posmatra kroz Jungov koncept Vazduna baza
zapravo predstavlja njenu vazdunu bazu. Koja slika moe tako
upeatljivo odslikavati superiorni muki intelekt od vojnog kampa
sa avijatiarima i nijhovnim falusnim krstaricama? Zena iz Gri
nema otelotvorila je animus u obliku vazdune baze i njena jaka
ubeenja mogu biti posledica ovog "crnog sunca" u eni "kojom
dominira animus"." Muke planete su veoma snane, ukljuujui
konjukciju Sunca sa Marsom u usponu, svojim ponosom. Suprotno
tome, enske pl anete, Mesec i Venera su u horoskopu prikazane u
svom zalasku .
Mi se ovde suoavamo sa poecima Jungovog stila tumaenja
nataine karte, ali da bismo odredi l i dokle je enina relacija sa
animusom "zdrava" morali bismo da istraujemo jedino na sesiji
'Jedan na jedan". Inferiore funkcije, poto se nalaze blizu
kolektivne podsvesti, mogu biti izvor kreativnosti kada se stave u
liniju sa svesnim. Zenine ludorije u Grinemu verovatno su pred-
stavljale njen nain da se izbori sa neprijateljstvom svoje
inferiore funkcije i nen pokuaj da integrie animus u svoju
psihu. Jer, nakon svega to je reeno i uraeno ipak je ona ta koja
odluuje.
.
Ali pre nego to produimo dalje kroz kartu u potrazi za drugim
delovima njene due, primetite kako nam astrologija izmie. Ono
to je poelo kao interesantno poreenje Jungove etiri funkcije sa
etiri elementa potpuno je preuzelo kontrolu i uvuklo nas da enu
posmatramo iskljuivo kroz prizmu Jungove strukture. Prvo smo
traili njenu l inost, pa senku, onda njen ego i tako dalje. Seoba u
Jungovu misao, plodonosnu kakva moe biti, uinila je da se
1 02 JUNG I ASTROLOGIJA
distanciramo od ene koja je opisana u astrolokoj natainoj karti.
Ako produimo ovim putem, veoma brzo karta i njena simbolika
bie izgubljeni, drugim reima, njene simbole pretvoriemo u
Jungove komponente psihe.
To nas dovodi do problema redukcionizma u itavoj analizi,
nevezano za Jungovu tipologiju. Sva ubeenja ene iz Grinema, svi
gestovi hrabrosti koje je uinila mogu pasti pod sumnju ako se znaju
njene unutranje, psiholoke dileme i podsvesni motivi. Da l i se
pravi "unutranji razlozi" mogu proitati iz konjukeije Sunce-Mars
u Skorpiji?
Tokom uvoenja primene Jungove strukture, dovedeni smo u
iskuenje da izgubimo iz vida metode tradicionalne astrologije koji
nam omoguavaju detaljnu razradu astroloki h simbola. Osnovna
razlika izmeu tradicionalne i psiholoke astrologie je u tome to
prva ostaje ukorenjena u neiji m delima i ponaanju i uopte je ne
zanimaju skriveni motivi, svesni ili nesvesni. Usvajanje Jungovog
pristupa neizbeno izaziva jednu objanjivu paradigmu koja nije
uvek neophodna. Sa stanovita psiholoke astrologije, nije dovoljno
to znamo daje ena iz Grinera bojila pijunske krstarice, jer je
smatrala da su raketne krstarice zlo. Ona nas tera da "objasnimo"
njene akcije kroz njen unutraniji svet, njenim fnkcijama i
tipovima. Al i ovde se suoavamo sa nedoslednou logike i to je
razlog to nam ova objanjenja zapravo nee otkriti razloge njenog
akta, mada tako izgleda. U eri psihologije vie nas raduje da psiho
loki objasnimo neku pojavu, nego da uemo u njenu sutinu.
U istraivanju neije psihe moderni astropsiholozi usvoji l i su
jo neke nepotrebne, l i mi tirajue pretpostavke. U istoj liniji sa
nedostatkom interesovanja za stvari i dogaaje, kao i sa insisti
ranjem na unutranjem svetu individue stoji i pretpostavka da se
astroloki prikaz neije psihe nalazi iskljuivo u natainoj karti.
Ovo je sputalo i razvoj psiholoke astrologije, ali i dalji upliv
Jungovih ideja. Psiha i svet oko nas nikako nisu razdvojeni i prvi
korak u procesu oslobaanja od redukcionizma psihologije mora
biti oslobaanje od nataine karte. Jer, ona nikako ne sme biti jedini
horoskop kroz koji emo se baviti neijom psihom, nije ak ni naj
adekvatniji. Ako usvojimo psiholoko shvatanje projekcije, jasno
je da emo elemente psihe nai podjednako oko nas koliko i u nama.
Cak je mogue da u horoskopu dogaaja esto naiemo na
manifestaciju arhetipova kao "delova samog ivota."
Kao ilustraciju naveu neto to se desilo mom prijatelju,
astrologu. I ako je izgledalo potpuno trivijalno, bio je zaintrigiran i
napravio je horoskop perioda u kome se to desilo. Poto mu nije
ilo najbolje sa tum enjem, zamolio me je za miljenje. Shvatila
JUNG I ASTROLOGIJA
1 03
sam da samo ako je stavim U perspektivu Jungove misli karta ima
smisla. Al i , najpre u vam izloiti dogaaj onako kako ga je on
zapisao. Verovatno ete se dok budete itali, a pre nego to
pogledate kartu, pitati kakve veze Jungova intrpretacija astrolokih
simbola ima sa ovim.
Uao sam u Rajmanovu radnju na Haj Stri tu da kupim indigo papir.
Bilo mi je jasno da neko nekog doziva ili pokuava da privue
njegovu panju, ali ne i da samja taj neko. Neko mi se obratio rei ma:
"Odakle vam taj kiobran?" i dotakao moje rame. Okrenuo sam se i
ugledao atraktivnu cmkinju sa malim detetom. Pitala me je da li moe
da pogleda moj kiobran,jer misli daje njen. Odgovorio sam joj da ne
moe, jer siguro grei. Optuila me je da sam joj uzeo kiobran jo
pre nego to sam uao u radnju. Smireno sam joj rekao da ako misli da
sam joj ukrao kiobran, slobodno moe da zove policiju. Odbilaje, ali
e
.
nastavila da me optuuje za uzimanje njene imovine. Rekao sam
JOJ:
"ao nl i je, gospoo, ali ne moete ii okolo i optuivati ljude da su
vas opljakali ako nemate dokaze", i daje to uvreda Zmoj karakter.
Pitala je: "iji karakter?", na ta sam odgovorio:
"Moj" .Ignorisala je ovo, ali je nastavila da protestu je tvrdei da
kiobran izgleda isto kao njen i da treba da joj dozvolim da proveri.
Hladnokrvno sam je odbio, objanjavajui da nema potrebe jer je
kiobran moj .
'
Stala je iza mene i rekla mi da je moja srea to sam muko, inae!
Tada sam malo popustio (feministike gluposti) i dopustio joj da, ako
Je od neke pomoi, moe da pogleda kiobran. l dalje sam se drao
vrsto svog stava. Rekao sam da mogu da dokaem da je kiobran
moj, alije ona tvrdila isto. Uzviknuo sam da moj ima mrlju od blata na
sebi, ali je ona to isto tvrdila za svoj.
Nakon to je paljivo pregledala kiobran, pitao sam je:
"Da li ste sada zadovoljni?", na ta je ona rekla da nije, ali da vie
nita ne moe da uini s tim u vezi. Okrenula se i pola ka izlazu iz
radnje, dobacujui devojici:
"Polazi 1 ".
Iako sam ostao bez rei, zapanjilo meje koliko sam sve vreme bio
smiren, kao i injenica da mi je ona i dalje bila veoma privlana.
Kada imamo ovakav opis pred sebom, moemo oekivati da u
horoskopu dogaaja naemo Bika i Blizance, jer su oni znaci
vlasnitva i rasprave. Optuba za krau ukazuje da istaknuto mesto
zauzima i Merkur. Ako Ukljuimo Jungove ideje, ma ta mislili O
rasnim predrasudama, injenica je daje za veinu belaca cmkinja,
potencijalni nosilac anime.15 S obzirom na to da se dogaaj zbivao
na javnom mestu i da moj prijatelj dri do svog ugleda, pria
sugerie odnos persona-anima. Scenario u prodavnici, ako ga
1 04
.
c
13
..
JUNG I ASTROLOGIJA
"
^

' c
H
Slik 6.2 Incident sa kiobranom l3.22BST =I2. 22GM,
18. maj 1987,London, 51N28 OWJ3
posmatramo kao otelotvorenje psihe, ukazuje da je njegova per
sona preuzela i l i ukrala, imovinu anime. Ona se osetila prevareno i
nezadovoljno i pokuava da vrati ono to je njeno. Dogaaj je
zapravo o odvajanju, distanciranju i projektovanju sadraja pod
svesti, koji je on svesno potiskivao da bi podrao odreen tip
linosti. Devojka je njegova podsvesna anima, slika due, koja
pokuava da uspostavi balans u njegovoj psihi, a njeno tegljenje
deteta simbolie sopstvo.
ovek u radnji je pogrean ovek, zastranjuje, ide pogrenim
putem. U tom sluaju je mogue da je podsvest kompenzovana
jednostranim svesnim stavom. On je zalutao dok je kupovao in
digo, pa se postavlja pitanje kakva je razrada ovde posredi? Teko
je to rei, ali kada kombinujemo Jungove ideje s astrologijom,
dobijamo moguu interpretaciju incidenta i njegove simbolike
(videti Sl iku 6. 2). Horoskop susreta ga sasvim precizno locira:
Devica u usponu, Merkur, gospodar Ascendenta, u kvadratu sa
horizontom je upravo taj ovek. On je na poslovnom zadatku
(Merkur u Bl izancima u 1 0. kui), na Haj Stritu (MC i Bl izanci),
kupuje indigo (bl izanac, Bl izanci). Merkur nije samo bog pisanja,
ve i zatitnik lopova, a nalazi se u 1 0. kui oveka koji je javno
optuen za krau!
Ovaj Merkur, gospodar Ascendenta i kvadrat na horizontu,
opisuju l inost ovog oveka ( 1 0. kua, kvadrat Ascendenta). U
Jungovoj tipologiji, ustanovljeno je da je persona sastavljena od
sve etiri funkcije. Cini se daje dominantna funkcija ovog oveka

miljenje, jer je Merkur snano pozicioniran u vazdunom znaku.
Njegova najmanje istaknuta funkcija je oseanje, to astroloki
moe biti povezano sa vodom. Njegova anima, koju ini neizdife
rencirana fnkcija oseanja e, dakle, biti nosilac "vodene"
asocijacije. Postoji mala nedoumica da l i gaje devojka izazivala u
vezi kiobrana, predmeta ia je namena bila da ga zatiti od vode,
pa prema tome i od nje same. Zahtevala je da zna: "Odakle ti taj
kiobran?" Ona nije sa sigurou mogla da zna da kiobranjeste
njen, odnosno, iz kog kraljevstva potie, jer kiobran ne titi samo
od vode. Sa njim je mogue i praviti senke (um brela kiobran,
eng. prim. prev.; lat. umbra = senka), senke koje kompenzuju ego.
Devojka zaista predstavlja njegovu animu, al i je mogue da
kiobran ne pripada iskljuivo njoj. Slika anime se stopila ili je
"obojena", elementima koji pripadaju senkama.
A kako je devojka oznaena u horoskopu? Susret sa strancem je
vidljiv u 7. kui neimenovanih ljudi. Tu nalazimo Ribe, vodeni
znak, i nj ihovog vladara Jupitera koji je smeten u Ovnu u 8. kui.
Ali ova velika vatrena planeta ne prikazuje na odgovarajui nain
devojku i njene poteze, kao to i u horoskopu nije vidljiva veza
ovog Jupitera i Merkura, koji simbol izuje mukarca. Znai,
moraemo na nekom drugom mestu da traimo simboliku. U
ovakvim kartama, Mesec je uvek primari simbol itave matrice
dogaaja, pa i u ovoj se on javlja kao vladar I I . kue prijateljstva,
nade i elja. To je kua dobrog demona i kua u kojoj je moj
prijatelj naao "duh vodia" koji ga je izveo na pravi put. Mecec
takoe, kao univerzalni indikator enskog principa i due, moe
biti i indikator anime. Ali ponovo imamo isti sluaj,jer ovaj Masec
Vodoliji - hladan, racionalan, ravnoduan - ne opisuje devojku.
Sto znai da nam nije preostalo mnogo prostora gde bismo mogli
da potraimo njen opis. Jako posesivan Bi k sugerie postojanje
pitanja vlasnitva, ali ni Sunce ni Venera ne predstavljaju opis
devojke. Ako idemo dalje, samo Mars, zatitnik devojke u 2. kui i
. J
otvoren prema Merkuru (mom prijtelju), priblino odgovara opisu
kiobrana. Karta koja nee biti u stanju da proita sve detalje,
poput devojke, ne zadovoljava astrologe.
Ipak, znaajan napredak postignut je horarnom metodom i
ukljuivanjem aplikacionog Meseca. Onje u kvadratu sa Plutonom
u Skorpionu u 3. kui, a ovaj kvadrat ga odseca od savrenog trigo-

na s Merkurom, koji ukazuje na astrologa. Ovo vano kretanje
opisuje kompletan susret sa devojkom. Pluton, bog podzemnog
sveta Hada i uvar senki, i sam je senka, umbra nae umbrele.
Mesec u kvadratu sa Plutonom je slika anime, podsvesni arhetip
enske figure. Kvadrat sa Plutonom spreava ga da napravi trigon
sa Merkurom (astrolog), to zapravo ukazuje na njegovu nespo
sobnost da uspostavi kontakt sa podsvesnom funkcijom oseanja.
Tradicionalni tehniki izraz za ovo astroloko stanje koje ukljuuje
vezu Mesec-Pluton-Merkur, a koji uobiajeno upotrebljavaju horam i
astrolozi, jeste "poricanje". I on najbolje odslikava ovekovo
psihiko stanje.
U ovoj karti imamo astroloki opis nestrpljivosti sadraja
podsvesti da kompenzuje svestan stav. Njegova naj izdiferen
ciranija funkcija je miljenje, a suoava se sa projektovanom i
materijalizovanom funkcijom oseanja u telu devojke. Susret je
bio potpuno apsurdan. Momak u odelu, jedan od onih pristojnih,
svestan svog i mida, vrlo ponosan na svoju poziciju i imovinu,
razuman u odnosu prema svakodnevnim problemima. Svakako ne
propalica, ve neko na koga se uvek moete osloniti. Bio je ogor
en, da je on od svih ljudi javno prepoznat i optuen za krau
najobinijeg ki obrana, i to ni manje ni vie ve od crnkinje. On je
siguro uvreen, ali istovremeno je i zapanjen "smirenim stavom
kojim je odisao". Upravo to to je bio zapanjen i l i zateen ukazuje
daje njime preovladao sadraj nesvesnog. Primetimo samo koliko
nelogina postaje njegova logika kad se ljubazno povlai,
ceremonijalno, poput utogljenog tipa l inosti. Devojci koja mu se
svidela obraa se sa "gospoo". I govori joj "da slobodno moe da
pozove policiju". Koristi pravni argon, "uvreda karaktera" i ak
joj je ponudio da "pogleda kiobran". Konano, sluaj je reen
najloginije, neoborivim dokazom vlasnitva - mrljom od blata.
Serloku Holmsu ovde vie nema mesta. Sve je kristalno jasno.

ta je svrha ovog susreta s animom? ovek je optuen za
lopovluk dok je kupovao indigo za posao. Vrlo je verovatno da je
njegova linost postala do tih granica dominantna da se ego previe
poklapao sa njom. Kao i veina ljudi koji se bave poslovima
pogubnim za duu, onje poput teksta na indigu, samo kopija. Onje
zakljuan u logiko, vazduno rasuivanje i za njega ne postoji
nijedan drugi nain da se suoi sa devojkom. To je odraz linosti,
maske koja je uspostavila ablonski nain ivljenja. On je mogao
da se suoi sa situacijom na mnoge druge naine. Mogao je da je
shvati kao zabavnu i da napetost razbije humorom. Mogao je da
flertuje sa njom i zavede je dok su se raspravljali oko kiobrana.
Moda i da se saali na nju, i dajoj da kiobran, iako je njegov. Al i
zapravo, nita od ovoga nije bilo mogue, jer je njegova linost
nadvladala razum i totalno onemoguila svaku oseaj nu reakciju.
Sada nam je jasno zato je Mesec u principijelnoj Vodoliji i kako
su njegove instinktivne reakcije postale racionalne. Poslednja
potvrda sumnji daje devojka zapravo nepoznati deo njega samog,
proistie i z injenice daje Pluton, na koji je usredsreen Mesec, na
liniji tranzita astrologovog natainog Meseca. Devojka je zapravo
njegova odsutna funkcija oseanja, ograena, poput njegovog
Meseca, "feministikom gluposti".
Postoje jo mnogi aspekti ove prie koji su vidljivi i iz
jungistike i iz astroloke perspektive, kao to je mrlja od blata
koja uvodi sledei element, zemlju, i pomonu funkciju opaanja.
Ove interpretacije su prilino pojednostavljene u odnosu na finu
isprepletanost Jungovih tipova i funkcija, koje su razumljive samo
vetim analitiarima. Ipak, veoma je vano da Jungova struktura
psihe ponekad moe biti od neizmerne pomoi astrolozima pri
davanju sm isla pojedinim dogaajima u kartama. Cetiri funkcije, u

korelativnom odnosu sa ovom kartom, bile su pokretai i otkro
venje za datu osobu u datom trenutku. Arhetipove moemo posma
trati kao "delove samog ivota", kroz koje potiskivani i neintegrisani
delovi psihe dobijaju spoljne oblike. Naravno, postoji i problem
svoenja ljudi i dogaaja na spoljanji svet tako to i m dajemo sta
tus projektovan og unutranjeg sveta pojedinca. Ali to nije samo
problem Jungove psihologije, ve je i te kako prisutan i danas u
dobu psihologije u kome ivimo.
Razmatrajui kako Jungova struktura psihe moe biti povezana
sa astrologijom, zapaamo daje za astrologe od vitalne vanosti da
se udalje od nataine karte kako bi se oslobodili nekih balasta koji
nose pristup "mapiranja". Astrolozi ne govore ljudima o nj ihovoj
psihi. U stvari, oni sami iznose astrolozima svoja iskustva koja
pored astrolokih tumaenja mogu dobiti i smisao kroz Jungovu
teoriju. Razlika izmeu ovog i pristupa "mapiranja" jeste to se
astrolog ponaa kao prorok, primenjujui analitiku psihologiju i
astrologiju na dogaaje koji su se ve desili. To se prilino
razl ikuje od postupka analize nataine kate pomou koga objanja-
vamo ta se dogaa "unutar" neije psihe. Koliko ja znam, psiho
-astrolozi tumae psihu iskljuivo na osnovu nata Ine karte. Pri
medba moda moe biti upuena tranzitima, ali praktino nikad
horoskopu dogaaja i l i privremenoj karti. Oslobaajui se stega
natainog horoskopa otvaramo novu, moda jo vaniju dimenziju
Jungovog shvatanja simbola -dimenziju koju su do sada astrolozi
potpuno ignorisali.
Priroda psihe e nas uvek na jedan neodreen nain dovod iti u
sukob sa psiho-fizikom prirodom realnosti. Razliita imena za taj
fenomen postoje u razliitim jezicima i drutvenim sistemima.
Kada je oveku u Haj Stri tu prila devojka i pitala ga za kiobran,
oni sa simbolinim ponaanjem odmah su pretpostavi li da dogaaj
ima skriveno znaenje. Bilo da prihvatimo Jungovu klasifikaciju
po kojoj je ona anima, i li je shvatimo samo kao "duha", i dalje
emo eleti jo razliitih znaenja, i u tom smislu astrologija nam
pomae da ih "pogodimo". Kako god, nalazimo se u dungli. Jer,
kao i sama priroda psihe, i proricanje je prevrtljiva, nestabilna
teritorija. To je manje oito u astrologiji nego u nekim drugim
prorokim oblastima, jer astrolozi ipak rade sa objektivnim poja
vama - planetama, znacima, kuama, ljudskim psihama. Sa druge
strane, priroda astrolokog materijala je nepredvidiva, haotina i
uvek se pojavljuje odakle je najmanje oekujete. Kada i luzija
objektivnosti nestane, astrolog se na svoje ogromno iznenaenje
susretne sa samim sobom. Kada se to desilo Jungu, tokom njegovih
studija astrologije, on je bio i te kako usplahiren, kao to emo i
videti.
.
SINHRONICITET
Kako gore, tako i dole. Na samom poetku studija Jung je
naiao na antika makrokosmika i mikrokosmika verovanja koja
se tiu veite teme organskog jedinstva svemira. Ovo mistino
delo alhemiara Unus mundus imalo je ogroman uticaj na njega.
Dok je razvijao psihologiju arhetipova, desile su mu se mnoge
udne koincidencije, pa je tragao za modelom, u okviru svoje
teorije, kojim bi objasnio ova iskustva. Takoe je tragao i za
mehanizmom na kom se zasniva proricanje, i pretpostavljao je da
mora imati veze sa Unus Mundus-om i, psihoanalitikim renikom
reeno, projekcijom nesvesnog sadraja u vezi sa arhetipovima.
Rezultat ove potrage za temeljima "bitnih sluajnosti" je
koncept sinhroniciteta. Taj koncept se esto koristi da bi se
objasnilo kako funkcionie astrologija. Meutim, veina astrologa
je prihvatila pojednostavljenu verziju Jungovog pristupa, a impli
kacije teorije sinhroniciteta na astrologiju ostale su, manje i l i vie,
do dan-danas neispitane. Ovo je utoliko znaajnije, ako se zna daje
kljuni element Jungovog izlaganja o si nhronicitetu uveni
"eksperiment s brakom", koji ukljuuje statistiko testiranje astro
lokih indikatora braka. Bez sumnje, razlog zbog kog su astrolozi
zanemaril i ovu teoriju lei u injenici da su Jungovi argumenti
prilino dvosmisleni. On se dugo borio da bi javno objavio
koncept, jer se suoio sa salvom kritika zbog upotrebe statistikih
metoda.
I
Sta Jung podrazumeva pod si nhronicitetom? Njegov esej i z

1 952, pomae nam da razlikujemo re sinhronost, i njen pridev
sinhrono, od rei koju je skovao sam Frojd, sinhronicitet, i njenog
prideva sinhronicitetski:
.. . sinhronicitet. . . (e) . . . vremensko podudaranje dva ili vie uzrono
nepovezanih dogaaja koj i imaju isto ili slino znaenje; suprotno
tome, postoji "sinhronost" to znai istovremeno odigravanje dva
dogaaja .
1 1 0
JUNG I ASTROLOGIJA
Ova "znaajna koincidencija u vremenu" mOe imati tri oblika.
Prvi je:
Podudarje odreenih psihikih sadraj a sa odgovarajuim objektiv
nim procesom, za koje se ini da se odigravaju simultano.]
To je najee videna koincidencija, knjiga otvorena ba na
pravoj strani, poziv od prijatelja na koga mislite u tom trenutku.
Drugi oblik sinhroniciteta je:
Podudaranje subjektivnih psihikih stanja sa fantazijama (snovi ili
vizije), za koje se kasnije utvrdi da su manje ili vie veran odr
"istovremenog", ali realn
g dogaaja koji se dogodio u isto vreme ah

na nekom dgom mestu.
Kao primer ovog drugog tipa posluie ena koja je sanala
uasan san o Annagedonu dok je njen suprug bio na slubenom
putu. Ono to ona nije znala bilo je da je njegov raspored bio
promenjen i da je u to vreme etao ulicama Hiroime.
Trei oblik je slian drugom, s tom razlikom to e se san ili
vizija, u realnosti, odigrati u budunosti. Ovaj oblik bi mogao da se
primeni pri proricanju kroz kristalnu kuglu, kroz predoseaje,
prekognitivne snove i sve druge vidovnjake fenomene. Nije ni
udo to su onda i neka astroloka predvianja smetena u isti ko.
Drugi oblik znaajne koincidencije - poput eninog sna -
najee se smatra telepatijom i l i "transferom misli". Znaajno je
da je Jung posebno insistirao na tome da telepatiju klasifikuje kao
oblik sinhroniciteta. Ova klasifikacija je znaajna u smislu
reputacije telepatije i okultnog u psihoanalizi. U vencu okultnih
pojava, Frojd je jedino prihvatio telepatiju kao deo analitikog
koncera i pokuavao je da smanji broj nerazjanjenih sluajeva u
ovoj kategoriji.
'
To je donekle doprinelo racionalizacji ovog
fenomena kao oblika psihike "energije" koji nje odlazio daleko
izvan okvira naunog objanjenja. Frojd se drao podalje od
svakog drugog objanjenja - "tamna plima" - ali u ovom sluaju
on bi ponitio sam fenomen, paje bilo nemogue da postavi pitanje
objektivne realnosti proricanja i znamenja, unutar svoje teorije.
'
Za Junga je pitanje proricanja ostalo otvoreno i on je smogao
intelektualne hrabrosti da se suoi sa ovom realnou. To je glavni
razlog to je on toliko vaan za astrologiju.
Sve tri Jungove defnicije sinhroniciteta ukljuuju oseaj nu i
psihiku komponentu, neobjanjiv oseaj da je dog
.
aaj znaajan.
Postoj i mnogo iskustava koja se ne uklapajU tano nI ujedan obhk,
JUNG I ASTROLOGIJA 1 1 1
al i koje ipak smatramo sinhronicitetom, jer nose oseaj smisla u
neobjanjivom. Na primer, tokom dogaaja koji su pratili pisanje
ove knjigejedne veeri, za stolom, priala sam prijatelj ima o Jungu,
Filemonu i mrtvom vodom aru u njegovoj bati. Oni o tome nisu
znali nia, a bili su slabi izgledi i da e mnogo toga zapamtiti. Ipak,
nekoliko dana kasnije primila sam ovo pismo:
Veoma smo uivali tokom nedeljne veeri. U ponedeljak popodne,
moja majka i ja smo na jezeru spazili vodom ara. Mama je odmah
zapoela priu kako je ona pokupila mrtvog vodom ara pre pel godina,
kadaje nekom sluajnou naleteo na stakleni zid kompleksa bazena.
Odnela ga je kui i pokazala unuci.
Moj prijatelj se nije seao daje ikada pre video vodomara. Ovo je
tipina vrsta dogaaja koji se deavaju u vaoj okolini dok itate
Junga. Ako priate o vodomaru, pojavie se vodoOlar. Da bi bili
sinhronizovani ovi dogaaji moraju biti znaajni. Ali, da l i ova
koncidencija zaista neto "znai"? Lako je pomisiti da je tako, jer
imamo dve prie o mrtvom vodomaru, plus pojavljivanje ivog,
koje se deavaju u isto vreme na vrlo zagonetan nain. Ja sam vrlo
radoznala, kao i moj prijatelj, da otkrijem zato je uo prie o dva
mrtva vodomora i video jednog ivog u roku od samo dvadeset etiri
sata, kada nikada pre toga nije ni video ni uo ni za jednog! Postoji
vie moguih "objanjenja", ali je transfer misli ono koje prvo pada
na pamet. Nakon naeg razgovora moj prijatelj je imao vodomara na
umu. Njegova majka je podsvesno to prihvatila i usred mnotva
objekata koji su ih okruivali tokom etnje, njen pogled je zastao na
vodomaru, jer je nesvesno znala da je on predmet razmiljanja
njenog sina. Ako pratimo Frojda, mogue znaenje dogaaja nai
emo iskljuivo u edipovskom odnosu majke i sina.
Drugi analitiki pristupi ne uzimaju ni u raznlatranje mogunost
transfera misli. Po njima, incident je samo jo jedan dokaz
proizvoljne besmislenosti ivota, a potraga za nekakvim znae
njemje odraz veite ljudske elje za razumevanjem, nekom vrstom
objanjenja. "Znaenje" moe biti samo drugi izraz za tenju za
sveznanjem. Mi se boji mo naih slabosti i samoe i ne moemo da
podnesemo pomisao da smo odvojeni od sveta. Sl uajnost poput
ove sa vodamarom doputa uzlet naim tenjama, da damo sebi na
znaaju i da tenje budu zadovoljene. Takav je sluaj posebno kod
ljudi "koj i jure sa nesvesnim" i svako ko se bavi astrologijom ili
proricanjem prepoznae da je to nji.hov osnovni motiv za laikim
bavljenjem okultizrom. Ipak, ovo "objanjenje" ne moe se pri
meniti na fenomene sa kojima se susreu prilino razumne, smi-
1 1 2 JUNG I ASTROLOGIJA
rene i osobe sa dobrim zapaanjem, potpuno nezavisno od prave
mere filozofa svih vremena. Takva praksa je uobiajena, ali
intelektualno neubedljiva, zapravo ini se da predstavlja nain da
se zatitimo od neprijatne stvarosti . Dakle, i racionalizacija
transfera - mi sl i i teorija o sveznanju primenjene na ovakve
sluajeve, zapravo potiskuje sam fenomen na isti nain kao to je
to inila Frojdova teorija u sluaju sa bibliotekom, svodei ga na
"delo aveti". Ono to Junga izdvaja meu vodeim misl iocima
dvadesetog veka jeste to da on eksplicitno prihvata postojanje
ovog tipa iskustava sa kojima se ljudi svakodnevno susreu.
Njegovi opisi daju iskustvima verodostojnost, to ga ini izvan
rednim fenomenologom.
A sada da se vratimo vodomaru. Sama injenica da se to
dogodilo dok smo razmiljali o Jungu i Fi lemoni, jasno stavlja do
znanja da je "Jung" umeao svoje prste u itavu stvar. Pojava
vodomara je uparena sa klasinom Jungovom metaforom -
"kompleks bazena" (swiming pool complex, eng. - prim. prev.)
jeste upadljiva slika kraljevstva kolektivne podsvesti, sedite
arhetipova gde se kompleksi i naa iskustva sjedinjavaju i l i
"udruuju" . Vodomar je ptica koja izvlai ribu iz vode - to jest,
upravo ono to sadraj podsvesti eli da uradi svesno. Mi moemo
ponovo ispriati i razmiljati o drugoj prii o mrtvom vodomaru
kao o metafori za nain na koji je svest (vod om ar), kojaje u potrazi
za hranom- nesvesnim (roni u potrazi za ribom), spreena
nevidlj ivom barijerom (staklenim zidom).
Da l i nas ovo dovodi do nekog znaenja? Da l i postoji neto to
je nerazdvojivo vezano za pozadinu sinhroniciteta i eka da bude
otkriveno? Vrlo je verovato da koincidencija nema samo jedno
znaenje, jer su nosioci znaenja subjekti od kojih svaki neizbeno
nosi razliite sadraje koji kroz iskustvo izlaze na videlo. Isti
simbol imae jedno znaenje za mene, a moda sasvim drugo za
mog prijatelja. Ako govorimo o ovoj koincidenciji, ona me je
navela na razmiljanja o vodomaru, kralju ribara, Gralu i Jungo
vom radu. Zapravo, trebalo je da se aktivira transcendentalna
funkcija da bi moje razmiljaje o Jungu bilo upotpunjeno. Ovo je
stalan proces, jer simbol vodomara oste "puna korpa znaenja",
nosilac mnogobrojnih moguih znaenja. Covek sa simbolikim
ponaanem i ne oekuje da e mu se "znaenje" koincidencije
jednostavno pojaviti U konanom obliku. O njemu dugo razmilja,
nalazi mu se negde u zoni sumraka. Horoskop trenutka kada je
vien vodom er ima Mesec u Jarcu i trigon s Jupiterom u Lavu
(3 :40pm, 24/9/90, Hajndhed), ali ja i dalje nisam u stanju da dam
njegovo tumaenje. Reeno Jungovom terminologijom, arhetip je
poeo proboj ka svesnom. U tome moda nikada nee uspeti, aja
u moda zauvek biti spreena da izrazim to "dublje znaenje".
Na prvi pogled koincidencija moe izgledati trivijalno i
nevano poput obinog lapsusa. Ali je i njenica da je bilo snova
koji su upozoravali na katastrofe i l i pred skaza nja koja su spasla
mnoge ivote deavaju, kao to je i injenica da su oni izuzetno
retki i da velika veina koincidencija nije ni priblino dramatina i
da uglavnom zasl uuju karakterizaciju beznaajne. Upravo zbog
nihove bizarnosti, simbolino ponaanje ih obdaruje znaenjem i
izdvaja i z transcendentalne funkcije. Kada se ovo desi, a to je u
emocionalnom afektu, koincidencije mogu postati znaajne.
Postaju sinhronicitet kako je to Jung definisao i u njima se mogu
pronai arhetipski temelji . Jung je bio ubeen da su arhetipovi u
osnovi sinhronizovanih dogaaja:
Velika veina spontanih sinhronizovanih fenomena koje sam do sada
imao prilike da posmatram i analiziram mogli su se lako povezati sa
nekim arhetipom.7
Meutim u praksi, ovaj postulat o arhetipskoj bazi je teko
prepoznati. Kada sam itala knjigu fon Francove,
'
bila sam zaintri
girana njenim komentarom da se koincidencije najee deavaju
kada ljudi putuju, jer su stvari onda u pokretu. Ve sledeeg dana,
tokom pica, ja sam zgrabila jedino preostalo mesto u gradskom
prevozu i zaklonila se iza knjige fon Francove. Kada sam se osvr
nula, ena preko puta mene italaje istu knjigu. Tuje oigledno da
nisu bi l a ukljuena jaka oseanja, to je pojaalo oseaj bizae
prirode Unus Mundus-a, jednog sveta. Izgledalo je da je to bezna
ajna koincidencija, ali je bi l o mogue da se situacija promeni da
smo ena i li ja stupile u razgovor. Poto se to nije dogodilo,
dogaaj je samo potvrdio pretpostavke fon Francove. Ako je i bilo
nekih dublji h arhetipskih osnova, jo se nisu pojavile.
Ali , postoji mnogo znaajniji problem u samom srcu Jungovog
opisa sinhroniciteta. Jungov koncept je zapravo njegov pokuaj da
objedini svoja iracionalna i egzistencijalna iskustva sa teorijom i
dok je radio na tome, konstantno je pomerao teite sa dvostruke
poluge simbolike percepcije na teoretsku konstrukciju, i obruto.
Njegovi pokuaji su puni paradoksa. Iako je zaao u aroban svet
mitova i maginih teorija, Progof nam prenosi svoje divljenje prema
nauci i elju da parira samom Ajntajnu, sa teorijom monom kao i
teorija relativiteta . Tokom razvoja ideje sinhroniciteta, razvilo se
neto to Progofnaziva "dvostruki pojam". Na ovo ukazuje i Mari
Luis fon Franc:
Kaaje Jung izeo svoje hipoteze o principima sinhroniciteta, bilo je
mnogo rasprava na temu da li je mogue otkriti neke zakonitosti L
njegovom funkcionisanju, da li on uopte prati neku zakonitost. . . Na
ta pitanja nije bilo mogue odgovoriti pa je Jung, nakon dugog
railjanja i raspravljanja, doao do zakljuka da moramo da prizamo,
koliko god to poniavalo na um, da sinhronizovani dogaaji jedno
stavno spadaju O obine prie.
10
Na prvo javno pominjanje sinhroniciteta nailazimo 1930. u
pismu upuenom Riardu Vilhelmu, u kome se Jung dotakao
pitanja astrologije i njene pozicije kao "potpuno proizvoljnog,
konceptualnog vremenskog sistema":
Na svaku do sada uspostaVljenu pravilnu astroloku dijagnozu,
presudni uticaj nije imalo sazvee, ve vreme u kojem ivimo.
Drugim reima, ta god se dogaalo u ovom trenutku, nosi peat ove
vremenske take.
To je omiljeni citat meu autorima koji piu o astrologiji. Gotovo

uvek se vadi iz konteksta kada je potebno naglasiti znaaj objektiv
nog tenutka raanja. Zbilja, ovaj rani pogled na sinhronicitet je
usmeren na objektivnost, okulti kvalitet vremenskog tenutka na koji
Jung ukazuje i 1 949. u predgovoru za Ji ing:
Ima ak i astrologa koj i vam mogu rei, bez ikakvog predzanja o
vaem roenju, kakav je poloaj Sunca i Meseca tada bio i koji se znak
pojavio na horizontu u trenutku vaeg raanja. U svetlu ovog podatka,
moramo prizati da momenti mogu ostaviti dugorone tragove.
2
Ipak, do ove faze Jung se sa veim arom bavio razvojem ideje
o "hipotetikom vremenu", koja je nagovetavala neverovatne
mogunosti. Pet godina kasnije, 1955, u pismu upuenom
francuskom astrologu Barbau, Jung daje jedan iskaz o sinhro
nicitetu koji ne smero ignorisati. U njemu u potpunosti naputa
svoje ranije ideje o kvalitativnom vremenskom trenutku i distanci
ra ih od koncepta sinhroniciteta:
To jeste bilo moje miljenje, ali sam ga zamenio idejom
sinhroniciteta . . . poto kvalitativno vreme nije nita drugo nego tok
stvari, a to je osim toga isto toliko "nita" koliko i prostor, ova hipo
teza iskljuivo ustanovljava tautologiju: tok stvari i dogaaja prouzro-
k k

d
"
Uje to stvan, lt
Kako i zato je Jung stigao do ove pozicije? Odgovor lei u i
njenici daje on poeo da shvata da njegova ranija stanovit ne odra
avaju adekvato subjektivnu psihiku komponentu u sinhronicitetu.
Cesto u svojim defmicijama, on daje dvosmilene odgovore po pitanju

prirode te psihike komponente i ostavlja otvorenu mogunost
"dvojakog tumaenja". To jejasno vidljivo u predgovoru za Ji ing:
Sinhronicitet koincidencje U vremenu i prostoru ne vidi se kao puki
sluaj, naime, udna meusobna zavisnost objektivnih dogaaja
meu sobom, kao i sa subjektivnim (psihikim) stanjima odjednog ili
vie posmataa.
14
U ovom sluaju dvosmislenost lei u frazi kao i sa. Veza izmeu
objektivne stvarosti i subjektivnih psihikih stanja posmatraa nije
najjasnija. To zapravo omoguava dve verzije sinhroniciteta koje
u ja oznaiti kao sinhroncitet I i sinhronicitet II. Prva naglaava
(znaajnu) meusobnu zavisnost objektivnih dogaaja (sinhroni
citet I). Druga verzija na svetlo dana iznosi subjektivno uee
posmatraeve psihe (sinhronicitet II). Kada se dolo do zakljuka
da se Jungov opis sastoji od dve formulacije, mnoge nedoumice u
vezi koncepta bile su razreene.
Prva verzija (sinbronicitet I) sugerie da postoji veza izmeu
objektivno posmatrane psihe i objektivno posmatrane stvarnosti.
Da je to zaista tako, ta povezanost bi mogla da se prouav
objektivno, emu se Jung na poetku nadao. Dakle, sinhronicitet I
podstie nepristrasnu i objektivnu percepciju kvalitativnog vreme
na i u stanju je da ponudi teoriju i l i zakon. Meutim, druga verzija
(sinhronicitet II), potvruje subjektivno uee posmatraeve
psihe, to je zapravo psiha one osobe koja pokuava da shvati kako
itava stvar funkcionie. To je oito u razuzdanoj, jedinstvenoj,
neobjanjivoj, nepredvidivoj, "insti nktivnoj" prirodi sinhroni
zovani h dogaaja, koje je jedino Jung, prorok, bio svestan. Ovo je
sinhronicitet II.
U eseju na temu sinhroniciteta, 1952, on se namerio da pronae
"zakonitost" poslovne prepiske, ali odbija da napravi razliku
izmeu dve razliite verzie koje se kriju u njegovoj definiciji. On
se neodreeno kree izmeu njih dve, pokuavajui da premosti taj
razdor subjekat-objekat koji je oduvek predstavljao nereivu
razliku u zapadnoj flozoftii. On shvata da ne moe odvojiti "zna
enje", esencijalni sastojak sinhroni stikog fenomena, od delova
nja psihe i odmah je pourio da postavi tezu o "psihoidnom
supstratu", prvenstveno sa potovanjem ljudske svesti, koji lei u
osnovi i objektivne stvarosti i psihe. To je taj psihoidni nivo
stvarnosti - mistino, sjedinjeno tle alhemijskog Unus Mundus-a
kroz koje arhetipovi mogu da se objektivno manifestuju u
spoljanji m dogaajima. To znai da samo sinhronicitet II, koji

zavisi od uea posmatraeve psihe, dozvoljava ostvarenje Unus
Mundus-a. Vi naprosto ne moete ostati izvan, kao puki posmatra
i, jedinstvenog sveta.
Ispostavilo se da je astrologija idealan medijum kroz koji se
demonstrira "meusobna zavisnost stvarih dogaaja meu
sobom". U astrologiji, jedna grupa objekata -planetari niz - izjed
naava se sa drugom grupom - stvarih dogaaja. U sluaju
erobiljske katastrofe, dogaaj se odigrao blizu lunarnog
pomraenja na dan kada je Sunce bilo u opoziciji sa Plutonom,
oigledno nezavisno od bilo ije psihe, to je gledano retrospek
tivno nesumnjivo znaajno. I u raniji m poglavljima, ja sam
povezala raspored planeta u Jungovoj natainoj karti sa dogaajima
u njegovom ivotu. To podrzumeva formulacija "meusobna
zavisnost stvarih dogaaja meu sobom". Poto ne postoji
shvatljiva uzrona veza izmeu planeta i dogaaja, astrolozima je
preko potrebno objanjenje zasnovano na sinhronicitetu. Jung se
nadao, da e kroz svoje eksperimente sa brakom, demonstrirati
sinhronicitet i pronai "neuzroni povezujui princip" kO,i bi bio
"u istom rangu sa uzronou kao osnovom objanjenja".
Vrlo znaajna indikacija Jungove ambivalencije u odnosu na
proricanje jeste da on i u sedamdesetoj godini, decenijama nakon
prvog kontakta sa kraljevstvom simbola i okultnog, kree sa pret
postavkom da moe da usvoji naune metode. On zapoinje:
Samo oni koj i ne vejO u horoskop imaju potrebu da obave takvu
istragu. Nama je za izradu horoskopa dovoljan datum roenja,
astronomski almanah i algoritamska tabela."
Ovo je svakako sinhronicitet l, meusobna zavisnost stvarih
dogaaja meu sobom. Ovde dolazi do podele izmeu naunika i
proroka. Kako naunici mogu otkriti fundamentalni princip koji bi
objasnio koincidenciju i bizarost "instinktivnog" kval iteta ansi
da e se dogaaj odigrati? ll i pronai nauno objanjenje za uticaj
koji astroloki simboli imaju na same astrologe koji ih tumae?
Jung poput oca Duni pera traga za reenjem misterije Mosta kralja
Svetog Luja." Kestier govori o Jungu i Kamereru u svom radu o
"zakonitosti ponavljanja":
Poput teologa koji polaze od premise da Boja miso stoji iza svakog
ludskog miljenja, a onda nasUvljaju da objanjavaju kako fnkcionie
Boja misao, oni postuliraju nezavisni princip i objanjavaju ga
pseudokauzalnom tenninoiogijom.'&
Jungove prvobitne pretpostavke potiu od njegovih ranih
stavova da postoji objektivni kvalitet vremenskog trenutka (sin
hronicitet I), pozicija na kojoj je bio i 1 930. On je ubeen da su:
znaajne koincidencije za kojima tragamo, uoljive U astoiogiji, od
kada su astrolozi izjavili da odreeni astronomski podaci odgovaraju
odreenim karakterim crtama.19
Upadljivo je da Jung ne pridaje vei znaaj svojoj defniciji
simbola. injenica da verovatno nije mogao da prikae neve
rovatnu mo astrologije kao "objektivnu", prema tome skriva
njegovu simboliku, proroku osnovu. ak je i Jung obeleen
objektivnim stavom astrologije, koji proistie iz njene klasine
tradicije. Iz perspektive sinhroniciteta I , Jung je napravio greku
kadaje pomeao astronomske podatke sa simbolima; astronomija
je dovedena u vezu sa karakterim crtama i subjektivnom interpre
tacijom astrologa koji znaenje crpe iz simbola, a nisu stvari koje
bi se mogle izjednaiti.
Tekoa postizanja dogovora oko ocene individualnog
karaktera, dovela je Junga na ideju da istrauje brak, jer je to
veoma znaajan dogaaj u ivotu svakog oveka, i da prouava
sazvea u natainim kartama venanih parova. Izvan raznoraznih
moguih astrolokih kombinacija za ljubav i vezu, selektovao je tri
tradicionalna fakotora za koje Ptolomej kae da ukazuju na brak:
Sunce u konjukciji sa Mesecom, Mesec u konjukciji sa Mesecom i
Ascendent u konjukciji sa Mesecom. Toliko je bio nestrpljiv da
VIdi rezultate, da nije mogao da saeka da podaci budu
kompletirani. Zatraio je od svoje saradnice, Li l ijan Frej Ron, da
analizira prvu gomilu podataka. Rezultati su ili u prilog astrologiji
jer su svi venani parovi imali blizak aspekt - konjukciu
Sunce-Mesec. Meutim, Jung je bio svestan da rezultati nee biti
statistiki validni dok i drugi niz podataka ne bude obraen. Von
Francova nam pripoveda da je Jung sedeo u svojoj bati
razmiljajui o rezultatima kada gaje prepalo:
... avolsko lice koje mu se cerilo iza zida .. . Odjednom je pomislio:
Da li se to Merkr, duh priode, ali sa mnom?"
Njegov instinkt koji mu je govorio da sumnja u rezultate bio je
potvren i narednom alom sa preostalim materijalom. Druga tura
obraenog materijala nije potvrdila prvobitne rezultate, ve je
pokazala visoku prisutnost Mesec-Mesec konjukcie. Trea gomila
je ukazivala na konjukiu ascendenla i Meseca i konano je unitila
svaku verodostojnost prvih rezultata. Ako sumiramo rezultate
obrade sve tri grupe podataka, ne postoji statistiki dokaz da bilo
koja od konfiguracija predstavlja indikaciju braka. Ali, Junguje to
pruilo sasvim drugi dokaz. Statistika je dobila sasvim zanimljiv
obrt. Tri veze za kojima je na poetku tragao, uspeo je da povee sa
ti razliite grupe: konjukcija Mesec-Sunce, konjukia Mesec-Mesec
i konjukia Ascendent-!esec.
Jung nije uspeo da uspostavi statistiki objektivnu vezu izmeu
izgleda neba u trenutku raanja i branih partnera. A to je
predstavljalo i neuspeh u pokuaju davanja znaaja "meusobnoj
zavisnosti stvarnih dogaaja meu sobom" (sinhronicitet I).
Zapravo, izgledalo je da je ukljuen i njegov subjektivni stav, s
obzirom na to da su rezultati neverovatno oponaali njegove
trenutne stavove (sinhronicitet Il). Tada on preduzima potez koji je
vie in proricanja nego nauke. Odluio je da se malo poigra sa
prikupljenim podacima i pokua da prevari sinhronicitet, njegovim
sopstvenim oruem. Jer, ako su rezultati odslikavali njegove sta
vove, ta e se desiti ako promeni posmatrae? U tu svrhu je
izabrao troje ljudi "iju je psihologiju prilino poznavao"." Svaki
od njih je izvukao po dvadeset horoskopa venanih parova, sa
gomile. Zatim su ispitivali pokl apanja sazvea meu parovima.
Prva je poslu pristupila ena koja je bila u "intenzivnom stanju
emocionalnog uzbuenja". Evo ta govore parovi koje je izabrala:
Ako ih uporedimo sa generalnim rezultatima primetna je predomi
nacija as
p
ekta Marsa, to se potpuno slae sa njenim psihikim
stanjem.2
U drugom primeru, ena koja je birala horoskope bila je
"nesposobna da afirmie svoju linost zbog samogueih tenden
cija". Ona je izabrala brane parove sa naglaskom na vezi Ascen
dent!Descendent i Mesec. Jung komentarie da je "ovaj rezultat,
astroloki posmatrano, u potpunom skladu sa posmatraevim
trenutnim problemima", Konano, trea ena ima 'ak unutranji
otpor ije sjedinjenje i pomirenje predstavljaju njen najvei prob
lem". Ona je izvukla parove koji su imali konjukciju Sunca i
Meseca, jasno istiui jedinstvo suprotnosti.
Jungova igra je statistiki, gotovo u potpunosti, pogrena i
nimalo nije slina paljivo osmiljenom glavnom eksperimentu,
ali je ostavila dubok trag u astrologiji. Njegova rasprava o
sinhronicitetu je zauzela svoje mesto pored njegovih studija ESP
fenomena i u ESP eksperimentima koje je radio Rajner, u kojimaje
dokazana umeanost posmatraa. Jung poredi sebe u astrolokim
eksperimentima sa ESP subjektima, prvo sa velikim entuzijazmom,
>
da bi mu vremenom sve to dosadilo. Mnogo vanije jeste to daje,
ukljuivi druge subjekte, dobio rezultate koj i su odslikaval i same
subjekte. [spostavilo se da se znaajna koincidencija ne krije izmeu
samog braka i astronomskih konstelacija (sinhronicitet [l, ve da
sazvea brani h parova refektuju psihiko stanje osobe koja
pravi selekciju (sinhronicitet ll). Citav koncept prvobitno zamiljen

kao "nauni eksperiment" se raspao i otiao u proroke vode, mada
je Jung i dalje pokuavao da se dri nauke i ostane nepri strasan
posmatra. On govori o "opasnostima" koje su neraskidivo vezane
za parapsiholoke eksperimente:
Znam, na osnovu velikog iskustva, da spontani, sinhroni fenomeni
uvlae posmatraa, milom ili silom, Lsebe i postepeno ga pretvaraju U
sauesnika.
Kao naunik u potrazi za principima koji lee u osnovi
objektivnog trenutka u vremenu, Jung se osetio "uvuenim u
astrologiju", ali kao prorok on je nasluivao da nikada i nije bio
van nje. Doao je do zakljuka da astrologija i astrolozi od
pamtiveka:
.. . poivaju na nepouzdanim temeljima. Ali, pretpostavljam da je sa
njima isti sluaj kao i sa mnom, to jest, da izmeu materijalnog i
psihikog stanja astrologa postoji uzajamna tajna veza. Ova veza je
naprosto prisutna, poput svakog drugog prijatnog ili neprijatnog
dogaaja, i za mene je pod zakom pitanja da l i je mogue i nauno
dokazati da ima neko dublje znaenje."
Ova prijatna ili neprijatna veza, optereena emocionalnim
afektom, zapravo je fenomen sinhroniciteta. Al i , ovaj astroloki
sinhronicitet ne moe se u potpunosti poistovetiti sa vezom izmeu
astronomskih konstelacija i realnih injenica, pa ak ni kao veza
izmeu astronomskih konstelacija i neijeg karaktera. Sinhro
nicitet I I ukljuuje aktivno uee astrologa i njegovog ili njenog
emocionalnog i l i psihikog stanja. U astrolokoj literaturi, astro
lozi koji inae rado kradu Jungove ideje, kriti kuju njegove
zakljuke na osnovu eksperimenta o braku!
Ni astrolozima ni Jungu, nauniku, nije lako da shvate ili
objasne ideju "uzajamne tajne veze". U eksperimentu sa brakom,
subjekti pretvaraju astrologiju U predstavu koju imaju o sebi
samima. Projekcija funkcionie tako da:
. . . psiha ne posmatra spoljne objekte, ve gleda unutar sebe."
Da l i je ovo stara magina uzronost, poznata u doba antike?
Jung se ne slae s tim. On ostaje pri ubeenju da se u osnovi
sinhronistikih iskustava nalaze arhetipovi, ali pre e biti da oni
izazivaju procese nego jedan drugog. Oni se manifestuju pomou
emocionalnog afekta i nagovetavaju "nezadriv psihoidni faktor
kolektivne podsvesti". Zato je emocionalno uzbuena ena "proizvela"
parove sazvea Marsa, ena koja je tragala za ujedinjenjem
izabrala Sunce-Mesec parove i tako dalje. I , to je jo znaajnije,
emocionalnost i psihiko stanje posmatraa koj i uestvuje odlaze i
izvan njegove line sfere. Na neki udan nain, to je usklaeno sa
oigledno objektivnim faktorima i moe dovesti u vezu
astronomske podatke i brane parove. Dakle, aktivni posmatra,
brani parovi i fizike, astronomske injenice su poduprti arhe
tipom iz kolektivne podsvesti koji deluje potpuno nezavIsno.
Govorei o arhetipovima i kolektivnoj podsvesti, Jung se kree ka
"transcendentalnom znaenju" koje tako direktno ne ukljuuje
psihu posmatraa. to znai da se ponovo pribl iava stavovima
sinhroniciteta I i zavrava sa "podjednakim znaajem paralelnih
dogaaja", nezavisno od samog oveka:
Postulati sinhroniciteta su prvenstveno vezi sa ljudskom sveu i
oigledno postoje izvan oveka. Takva pretpostavka se najpre
loe
nai U Platonovoj filozofji, koja uzima zdravo za gotovo postojanje
transcendentalnih slika ili modela empirijskih stvari.6
Znaaj, pre svega za ljudsku svest, dozvoljava sinhronicitetu I,
da se dri teze o meusobnoj zavisnosti objektivnih dogaaja, ali,
kako uvia Progof, problem same ideje sinhroniciteta lei i u tome
to moe biti shvaena u razliitim kontekstima:
Da l i je sinhronicitel princip interpretacije koj i se iskl,uivo odnosi na
ljudska iskustva? . . . i U tom sluaju, to Je kona
a tent?nJ, I imtna
delovanjem ljudske vrste. Druga mogunost Je da Je smhromcltet
jedan opti princip koji je primenljiv na sve prirodne fenomene.27
Jungov konaan stav ne razreava dileme u vezi dve mogue
verzije sinhroniciteta. On trai i osnovni princip i objektivni model,
iako zna iz iskustva da se sinhronicitet uvek dogaa sluajno,
nepredvidivo i bez ikakve oigledne zakonitosti. Zakljuuje u
pesn ikom maniru:
... ovi oblici ureenja predstavljaju stvaralaka dela tog vremena . . . mi
ih moramo ceniti kao stvaralaka dela, stalnu kreaciju modela koji
postoj i kroz itavu venost, sporadino se ponavlja i nema nijednog
poznatog pretka .
Moda i jeste stvaralaki akt, al i ko je umetnik?
Ja u sada iskoristiti detalj i l i dva iz Jungovih sinhronicite!a,
koj i bolje od svih teoretskih rasprava ilustruju dilemu dve verzije
sinhroniciteta. Ba u vreme kad je razraivao ideju sinhroniciteta,
varalica sinhronicitet se nekoliko puta poigralo sa Jungom, to je
on i zabeleio u fusnotama svog eseja. On je pisao ovo delo u istom
estogodinjem periodu u toku koga je pisao i A ion. U tom istom
periodu je prouavao simboliku ribe u odnosu na Hrista i doba
Riba, i "niz" i l i seriju incidenata u koje je bila upletena i riba
nazvao je "hranom za glavu":
Zabeleio sam dogaaje od I . aprila 1 949 . Danas je petak. Imamo
ribu za ruak. Neko je pomenuo obiaj da se treba naaliti sa nekim.
(make an "April fsh", eng. - prim. prev.). A tog istog jutra napisao
sam posvetu koja je glasila: "Est homo totus medius piscis ab iro".
Popodne, jedna od mojih bivih pacijentkinja, koju nisam video
mesecima, pokazala mi je impresivnu sliku ribe koju je U meu
vremenu naslikala. Te veeri pokazali su mi vez na kome je bilo
riboliko morsko udovite. Sledeeg jutra druga pacijentkinja, koju
nisam video godinama, ispriala mi je san u kome ona stoj i na obali
jezera i izenada vidi ogromnu ribu kako joj se pribl iava i pristaje uz
njena stopala. Treba napomenuti da sam u to vreme studirao simbo
liku ribe kroz istoriju. Ali, Z to je znala samo jedna od osoba koje su
pomenute ovde.
Sledi najinteresantnija fusnota u Jungovom tekstu:
Kao pandan onome to sam rekao, trebalo bi da pomenem da sam dok
sam pisao ove redove sedeo na jezeru. Samo to sam zavrio ovu
reenicu, proetao sam do lukobrana i tamo naao mrtvu ribu,
dugaku jednu stopu i vidno nepovredenu. Prethodne veeri ona nije
bila tu. (Pretpostavljam daju_e iz vode izvukla neka ptica ili maka.)
To je bila sedma riba u nizu.
Ovi dogaaji ostavi l i su dubok trag u Jungu. Ribe koje poinju
da ga okruuju, ba kada poinje da prouava ribu. Sta sve to

znai? On je niz povezao sa svojim zani manjem Z istorijat
simbola ribe. U Aionu, on zakljuuje da astroloki Ribe simbo
I izuje arhetip sopsta. Iron ija je da je Jung smesta razumeo nj ihovo
teoretsko i bezlino znaenje, locirajui ga to dalje od sebe, u
arhetip sopstva.
Poslednja u nizu riba se pojavila kasnije dok je pisao o
sinhronicitetu. Postoji l i mogunost da se ovaj niz odnosi na
koncept sinhroniciteta? Prva od riba pojavila se na aprilski Dan
ale, dan kada se od ljudi zahtevaju najbudalastije stvari. Neki
izvori ga vezuju za hriansku tradiciju koja potie od Hristovog
raspea. Takoe je kroz istoriju povezivan sa Takom prolene
ravnodnevice. Neverovatno je da je Jung prouavao velika doba i
kretanje take prolene ravnodnevice to jest, njihovu povezanost
sa roenjem Hrista i dobom Riba.
.
Ipak, ako krenemo ka objektivnom i univerzalnom znaenju
moe se desiti da otkrijemo da je jednostrano. Zato je vrlo vano
postaviti pitanje: da li se Jung latio oravog posla sa svoji m
konceptom sinhroniciteta? Da li pokuava da uradi nemogue? Da
li je varalica opet u blizini? Jung je prvih est riba video kao
indikaciju osnovnog zakona za koj imje tragao. esta riba, riba sna,
pliva ka eni i pristaje na njenim stoplima, dok ona stoj i na obali
jezera. S druge strane, Jung, sedei pored jezera, video je gde se
ona nasukala, ali je ostala zagonetka kako je tamo dospela i kako je
uginula. Da l i je sinhronicitet poput mrtve ribe? Izvuena iz vode i
izvan sveta snova, riba ne moe da preivi u vazduhu i na zemlji .
Potreban joj je element vode. Fenomen sinhroniciteta je nepre
poznatljiv u uobiajenim okolnostima i racionalna analiza ga ne
podrava. Tu se ne potuju vi dlji vi zakoni. Sedma riba se pojavila
misteriozno, a zna se i da je sedam mistian broj . Jungu je to
poznato, i to ga je pokrenulo - ostavilo je na njega jak utisak - ali
ipak -ak i u prii o ribi -on nudi delimino racionalno objanjenje:
Prethodne veeri ona nije bila tu. (Pretpostavljam da ju je iz vode
izvukla neka ptica ili maka.)
Moda vodomar? On pokuava da objasni kako je riba dospela
tamo, ali ne preterano ubedljivo. On nije eleo upliv racionalnog,
ali nije mogao ni da ga u potpunosti iskljui. To se stalno ponavlja
kao problem u konceptu sinhroniciteta. On se prihvatio nemo
gueg zadatka da izvue ribu iz vode i odri je u ivotu. To je jo
jedna neloginost koja nam pokazuje Jungovu borbu i ambi
valentan stav prema sinhronicitetu. Dokje on tragao za principima
koji lee u osnovi si nhroniciteta (sinhronicitet l), dogaaji oko
njega su ukazivali na njegovu umeanost i uee u toj tajnoj vezi.
Ipak, ba lo toje uporno u svemu traio zakonitost, dovelo gaje na
kraju do mrtve ribe. Iako je znao da se ranije tu nije nalazila riba,
onje nastavio da traga za prvobitnim znaenjem i istrajao je u stavu
da se dogaaji odnose na arhetip sopstva. Al i, da li se svi dogaaji
podjednako tiu samog Junga? Jungje ptica grabljivica, vodom ar u
potrazi za ribom, kralj ribara.
JUNG I ASTROLOGIJA
1 23
Kao riba u znaku Riba koja pliva u suprotnom smeru, Jungova
borba sa "dvostrukim konceptom" sinhroniciteta je jo jedno polje
gde se ogledaju dva aspekta njegove l inosti, naunik i prorok. I
simbol ribe zapravo predstavlja dve ribe, duh i materiju. Do
njihovog sjedinjavanja dolazi u taki prolene ravnodnevice, u
savrenom jed instvu ekliptike i ekvatora, taki spajanja Platonovih
krugova istog i razliitog, u Danteovoj viziji Bojeg oka . U Aionu,
na svoj jedinstven nain, Jung kreira predivan mitski koncept doba
Riba, koji predstavlja jedno od najimpresivnijih astroloki h dela
naeg vremena. To je projekcija, najveeg mogueg nivoa,
magino delo ljudskog poretka, delo "stvoreno u vremenu". Ali,
ako razmislimo, prvenstveno njegovo potojanje moe biti prvo
aprilska ala, namenjena svima nama. U Skotskoj je obiaj da se
prevarene osobe isprate u lov da "ree kvadraturu kruga". Da li je
Jung mislio dajuje pronaao u krstu i u mandali?
Tokom eksperimenta s brakom, aljivdija sinhronieitet se po ko
zna koji put naalio sa Jungom. U jo jednoj fusnoti, on nam
pripoveda daje jednom prilikom,jedna njegova saradnica napravila
raspored sedenja Z stolom za mnogobrojne zvanice, pozvane na
veeru. U poslednjem trenutku, ispostavilo se da dolazi i jedan
neoekivan, ali vrlo uvaen gost, "koji je po svaku cenu morao biti
smeten" i ceo raspored je hitno promenjen. Jung naglaava:
Kada smo seli Z sto, pred nama se pojavila sledea astroloka slika:
DAMA 0J2 DAMA 0 GOST0 DAMA0
DAMA:J2 DAMA: Gl MUKARAC : DAMA :
Pojavila su se etiri braka Sunca i Meseca. Moja koleginica je,
svakako, bila upomata sa aspektima astrolakog braka, kao i sa
horoskopima ljudi o kojima je bilo rei. Ali rok u kome je trebalo
napraviti novi raspored, nije ostavljao vreme Z razmiljane, pa je
podsvest imala slobodne ruke U ugovaranju ovih "brakovall.10
Uzdizanje Jungovog Meseca u Biku, moda najbolje odslikava
snagu enskog principa u njegovom ivotu, kao i njegovo oduev
ljenje to je za stolom sa est ena. Dogaaj je svakako bizaran; ali
ta to zapravo znai? Jung eli da verujemo da se sinhronicitet
nalazi Uosnovi veze izmeu astrolokih faktora i rasporeda sedenja,
i da uzalud tragamo za znaajem uea pojedinca, razliitim od
onog koji smo utvrdili u branom eksperimentu. Jung nudi
nagovetaj objanjenja - podsvest je bila nesputana u kreiranju
l
rasporeda
-
ali takvo objanjenje ne otkriva arhetipsku osnovu i
samim tim odvlai nam panju od ljudskih situacija koje je Jung
opisao. A sada je na nas red da pitamo, koja je uloga pojedinca u
svemu ovome? Cija podsvestje imala odreene ruke? Ispostavilo se

daje dotina saradnica Li l ijan Fraj-Ron, ista ona saradnica kojoj je
Jung naredio da analizira prvu grupu podataka Uprvobitnom branom
eksperimentu. Setiemo se da je ta grupa podataka ukazivala na
sazvee Sunce-Mesec, i evo je opet Li l ijan Fraj-Ron, posl uuje
isti kosmiki brak."
Dogaaj za stolom predstavlja jo jednom sinhronicitet I I na
delu. Usred potrage za nagovetaj ima koji bi potvrdi l i sinhronicitet
kao princip koji lei u osnovi veze izmeu branih parova i
astrolokih konfiguracija, Jung se, zajedno sa lj udima oko sebe,
naao uparen U kosmiki brak. Sest dama, est riba i sedma koja
dolazi kasnije da ih kompletira -plus Jung. O emu se zapravo radi
u ovoj prii? U kontekstu itavog Jungovog ivota i rada to nas
vraa najojednu linu sagu. Podsea nas na vezu Junga i Frojda i
njihov kosmiki brak, na spajanje Frojdovog Sunca i Jungovog
Meseca u Biku. Da li se ovo ogleda u pojavi "uglednog gosta", jo
jednog Bika? Frojd je, u trenutku kada se dogaaj dogodio, ve
dugo bio mrtav (kao i sedma riba), ali ko zna koliko dugoje razvod
titio Junga? Da l i je, nesvesno, on i dalje tragao za tim razbijenim
spajanjem tako to je prouavao astroloke brakove i Misteriozne
konjukcije?
Jungov "brak" je smeten u Biku i on je smatran lunarom
polovinom. On je okruen enama, petao meu kokokama, ali on
zaista i poznaje jezik ena. Njegova lunarna priroda trai da bude
dopunjena i oploena jakim mukim Suncem. Petao i kokoka,
Frojd i Jung, naunik i prorok, subjekat i objekat, broj I i broj 2. Ne
postoji "konano" tumaenje. Simboli se menjaju. Jungov brani
eksperiment, zajedno sa pronaenim fusnotama, predstavlja samo
epizodu njegove avanture kroz jezik simbola sa svojim zamkama
interpretacie. Ovo je kraljevstvo kojim vlada hennetiko-henneneutiki
bog. Jung prilazi astrologiji kao sinhronicitetu I, ali su ga mnogo-
brojna iskustva uvukla u tajnu vezu. Saljivdija gaje obavezao da

veera sa nenadanim gostom i da ga smesti "po svaku cenu" da bi
napisao svoje poslednje kapitalno delo Misterija konjukeije .
. Ovo nas vraa na temu koju je Jung prepoznao u dvema ribama
koje ine simbol Riba, ribu Hrista i Antihrista, duh i materiju.
Tajanstveno premoavanje raskola subjekta i objekta predstavjia
veliku d i lemu za zapadni nain m iljenja sa svim to je astrolozima
jasno na svakom koraku. Da l i je astrologija nauka (objektivna) i l i
poezija (subjektivna)? Da l i je ono to "vidimo" u horoskopu
objektivna istina i l i proizvod neije imaginacije? Sa materijalom
koji pripada dobu Riba, Jungov nacrt razvoja religiozne i
flozofske misli zapada prouzrokovan je prolaskom take prolene
ravnodnevice kroz dve ribe Riba. Nain na koji astrolozi
premouju podelu subjekat-objekat je vidlj iv u svakom aspektu
astrologije. Mi radimo horoskop i tumaimo simbole unutar
prihvaenog simbol ikog sistema i esto se - na nae iznenaenje
- ispostavi da su ljudski ivoti, njihovi karakteri i postupci,
nezavisni i objektivni, bar koliko i simboli koji i h opisuju. Ako
uzmemo u obzir nedostatak uzrone veze, u iskuenju smo da
posumnjamo da smo otkrili neki univerzalni i l i transcendentalni
poredak. Meutim, dve ribe zodijaka Riba, koje predstavlaju
razdor objekat-subjekat, u nepomirljivoj su suprotnoti sa bi l o
kojim simbolikim projektom u koji smo umeani. Mi esto
misli mo da se suoavamo sa objektivnim pojavama, ali na nae
iznenaenje otkrivamo, kao i Jung u astrolokom branom
eksperimentu, da mi nismo toliko van cele prie koliko nam se ini.
.
ASTROLOGIJA NA DELU
Tumaenje sluajnosti
Jedna od jednostavnih istina do koji h smo doli na osnovu
Jungovih eksperimenata s brakom jeste da astroloki materijal, na
neki udan nain, ukljuuje i astrologa. U svoj oj dugoj istorij i,
astrologijaje razvila relativno sigure metode objektivnog tumaenja
horoskopa i stoga nudi put koji je misteriozan. Kada se suoimo s
udnim sluajnostima, neobinim snovima, telepatskim iskustvima
i slinim, metoda razrade ponekad i ma uspeha u objanjavanju, ali,
kada se koristi izvan granica analitike seanse moe da stvori
konfuziju uzajamne povezanosti koja nas udaljava, umesto da nas
vraa sebi. Jungje poeo da izuava astrologiju paralelno sa svojim
ranim uenjem mitologije, moda u potrazi za si mbolinom
strukturom u svojoj "zemlji tame" dok je Satur bio u tranzitu
preko njegovog meseca u Biku. lako je astrologija oblast neuzronih
mogunosti, ona takoe omoguava onima koji se njome bave jasno
izdiferencirani ciU koji m mogu da objasne ili protumae neobjanj ivo.
Naveu jedan primer za ilustrovanje procesa koji m tradicio
nalne astroloke metode mogu da osvetle i objasne iskustva sinhro
ni citeta, dok ostaju u granicama izvesne objektivnosti. Ali, kao to
u pokazati, u tom procesu je i moje uee ukljueno u igru.
Uzajamnu tajnu vezu do koje je Jung doao ne treba odbaciti kao
nezgodnu, niti prihvatiti kao zabavnu fsnotu. Ona moe i treba da
bude sastavni deo sposobnosti astrologa da tumai simbole.
Ovo je pria o mukarcu koji je doiveo udnu sluajnost za koju
je pretpostavio da "neto znai", iako nije znao ta. Jednog dana
punog obaveza sede la sam za svoji m radnim stolom na poslu i
trebalo je da zavrim gomilu mune administracije. Mukarac koga
u nazvati K doao je u kancelariju i motao se okolo, uv laei me u
razgovor. Govorio je o tome kako vreme prolazi na udan nain. Da
l i sam primetila kako neke nedelje prou sporo, dok druge prou
veoma brzo, kao da postoji neki kvalitet samog vremena?
Shvatila sam da je taj ovek u nekoj astrolokoj dilemi .
Nerviralo me je to to i mam mnogo posla i nisam elela da se
upletem u razgovor na temu astrologije. Pokuala sam da budem
utiva, ali sam nastavila da radim svoj posao, U nadi da e shvatiti
da nije pravi trenutak za razgovor. Nepokolebljiv, nastavio je da
pria o sluajnostima koje se povremeno deavaju ljudima i kako
se, eto, udna sluajnost jednom desila i njemu. Dok je priao o
tom dogaaju, bilo je oigledno da ga je veoma pogodio i da je
pokuavao da shvati njegov znaaj. Nevoljno sam odluila da
prekinem s poslom i sasluam njegovu priu, iako sam znala da ne
postoji garancija da astrolog moe da prui objanjenje za takve
dogaaje.
Jednogjutra pre nekoliko godina, K se posvaao sa sinom zbog
njegovog stava prema poslu. Grdio je sina zbog lenjosti zbog toga
to uzima slobodne dane i nerado ide na posao. Si n je napao K da
mi sl i samo na posao i daje itav ivot naporno radio za male pare.
Rekao je daje K lud to misli da posao zavisi od njega, jer su ga svi
iskoriavali i nikoga nije interesovalo koliko on dugo i koliko
naporo radi, a naroito ne njegove kolege. To je veoma povredilo
K i estoko su se posvaal i .
Kasnije tog prepodneva na poslu, K je jednom kolegi ispriao
jedan stari vic, promenivi neke delove kako bi izgledalo da je vic
na sopstveni raun. Vi c je bio o vojniku koji je poslao par cipela
obuaru na popravku i bio pozvan u boj pre nego to je mogao da i h
podigne. Nekoliko godina kasnije, kada se rat zavrio, vojnik se
vratio kui i setio se svoji h cipela. Preturaj ui po majinoj polici,
pronaao je staru cedulju i otiao do obuara da podigne cipele.
Obuar je uzeo cedulju, skinuo cipele s police, oduvao prainu i
rekao da e biti gotove u utorak.
Tog popodneva, K je morao da odvede suprugu u bolnicu na
pregled zbog proirenih vena. Dok je bi l a na pregledu, sedeo je u
bolnikoj ekaonici i uzeo je stari broj Riders Dajdesta. Panju su
mu privukla dva lanka u novinama. Prvi je bio lanak o
radoholicima. Drugi je bio ala koj u je tog jutra ispriao svom
kolegi. K je bio zapanjen oiglednim odrazom tog jutra, kada se
posvaao sa sinom i ispriao vic.
Kada je K zavrio sa svojom priom, razgovarali smo o tome
kakva je to neobina sluajnost i kako svet pokuava da ti neto
kae, a ti nisi siguran taje to. Rekla sam da astrologija nekad moe
da pomogne time to obezbedi strukturiranu i disciplinovanu
tradiciju koja omoguava tumaenje. U jednom trenutku, proko
mentarisala san1 da iz dogaaja koje je K opisao astrolog moe da
zakljui da zvue kao simbolika Devica-Ribe. Kj e utao i delovao
prilino okirano. Zatim je rekao da, astrolog koji to kae, ne bi
mnogo pogreio, jer je on Devica, a njegov sin Riba!
Bila sam iznenaena to to ujem, jer do tog momenta nisam
bila svesna u kojoj je meri simbolika Device i Riba bila zastupljena
u K-ovoj prii. Poto je otpoela, nastavila je da se razvija. Dan je
poeo svaom oko posla, to je briga Device. Polarnost
Devica-Ribe je pokazana u K -Devici i sinu -Ribama. Sledi vic o
obuaru koji nije popravio cipele posle nekoliko godina. Zanati i
jama vlada Devica, ali cipele i obuar i su simbolika Riba, a odlaga
nje je takoe odlika Riba. K vodi suprugu u bolnicu, jo jednu
simboliku Riba. Ona ima proirene vene, koje se esto sreu kod
lj udi koji stoje dok rade; simbolika Devica-Ribe ponovo se javlja.
U ekaonici, K pronalazi Riders Dajdes!. Koliko Device ima u
tome! Konano, oba lanka u asopisu odraavaju Devicu-Ribe.
Tu je vic o obuaru, a tekst O radoholiarima stvara igru rei s
alkoholiarima i ponovo povezuje pijane Ribe s radnim principom
Device.
Kada je K potvrdio znaaj simbolike Devica-Ribe za svoju
priu, odmah sam shvatila da tu postoj i uzajamna tajna veza.
Simbolika se odnosila ne samo na dogaaje o koji maje priao, ve
i na situaciju izmeu nas dvoje, iako s udnim obrtom. Tu sam bila
ja, Riba, zauzeta s papirima u kancelariji , ljuta zbog K-ovog
prisustva zato to sam imala mnogo posla. On, Devica, razvlaio se
po kancelarij i , priajui prie o dogaaj ima punim emocija, u
potrazi za njihovom istinom i uvidom. Apsolutno apsurdna zame-

na naih uzajamnih sunevih znakova. St je najvanije, K je
istrajao do trenutka kada sam odluila da mu se "posvetim" tako
to u sasluati njegovu priu, s obzirom na to daje izazvao Ribu u
meni. Na sastanak se zavrio njegovom ponudom, na moj zahtev,
da pokua da nae vreme i datum lekarskog pregleda njegove
supruge od pre nekoliko godina - to je za jednu Devicu bila
privlana dunost!
Nekoliko nedelja nisam imala vesti od K. Dan posle naeg
susreta napisala sam beleke o onome do ega sam dola
simbolici Devica-Ribe. Pretpostavila sam da e biti jo takvog
znaenja u K-ovim horoskopima. Astrologijaje povremeno takva,
i u svakom sl uaju, simbolika se ve pokazala u razmeni koja se
dogodila. Simbolika se ve odigrala u vreme prie. Imajui u vidu
igru izmeu mene i K, treba imati na umu moja oekivanja u tom
momentu vezana za ono to moe da ispliva na povrinu u
astrologiji, jer takva oekivanja odreuju ono to je izabrano za
dalje tumaenje. Uzela sam polarnost Devica-Ribe kao centralnu.
Odluila sam da osvetlim samo taj jedan dogaaj za K, bez detaljne
studije o njegovoj ivotnoj prii i natainoj karti . Traila sam snane
dodirne take tranzita pre nego progresija, sa natainim kartama K i
njegovog sina. Konano, pretpostavila sam da e se pojaviti
simbolika Marsa; vojnik koji se bori u ratu, proirene vene, cipele
gotove u utorak, dan Marsa.
K je pronaao vreme i datum bolnikog pregleda i takoe je
proverio vreme svog roenja i sinovljevog. Ve uspostavljena
simbolika Devica-Ribe poj aana je njihovim Suncima koja su na
svega dva stepena od tane opozicije. Simetrija suprotnosti
odigrava se dalje u injenici da je jedan od njih dvojice roen
takorei u zoru, a drugi u sumrak (vidi slike 8. 1 i 8. 2). To im
obojici prua horizont Devica-Ribe. K-ovo sunce u Devici nalazi
se u 1 2. kui, prirodnoj kui Riba. Sinovljevo Sunce u Ribama
nalazi se u 6. kui, prirodnoj kui Device. Paljivo treba razmotriti
razliku izmeu Sunca u Devici u 1 2 i Sunca u Ribama u 6.
Uobiajeno je tumaenje daje Sunce u Devici praktian radnik sa
eljom da slui drugima. Za Sunce u Ribama, sluenje vie potie
iz elje da se dostigne udaljen ideal nego da se ostvare praktine
potrebe. O toj razlici u mestu Sunca u natainim kartama moemo
rei dajedno Sunce radi u smeru zarobljavanja, do" se drugo osea
zarobljenim poslom. K-ovo Sunce u Devici u 1 2 je njegova
sposobnost da "postane neko drugi" putem preteranog rada. Ono
ga defnie kao radoholika. Sinovljevo Sunce u 6 je fleksibilan,
leean stav prema radu. Ono ga defnie kao obuara.
Obuar i radoholik su znatno razliiti, naroito kada se
posmatraju u smislu polarnosti Devica-Ribe. Radoholik, Devica,
otelotvoruje savesnost i diskriminaciju. Ronald Dejvison kae da
Devica eli da slui kako bi mogla da sprovede "Veliki plan"
univerzuma do u detalje i to ini neumoro s pogledom na
praktinu efkasnos!. Devica zaluta zbog skuenih pogleda koji
vode u previe kritiki stav pun predrasuda koji pronalazi greke
kod drugih, al i ne moe da prihvati kritiku na svoj raun. Obuar,
Riba, ukorenjenje u instinktivnom shvatanju da se univerzum koj i
vidimo ne treba uzimati zdravo za gotovo. Sluenje mora da
obuhvati smisao ivota i mora da se sretne sa zahtevom Riba za
plemenitim ciljem koji se bori za budui uspeh.
Bez tog uslova, Ribe ne mogu da uivaju u svom principu
samortvovanja. Riba zaluta u potrazi za izbegavanjem odgovor
nosti i postaje nemetodina, haotina i razoaravajua za sebe i
druge.
1 30

i:
JUNG I ASTROLOGIJA
i:+
Slika 8.1 K 07. OOBST=6.OOGM, 27. avgust 1926, 51N25 OW04.
Do sada, simbolika natainih horoskopa pokrilaje poetno shva
tanje polamosti Devica-Ribe. Poloajem u kuama smo dobili po
etno shvatanje koje je posledica suprotnih sunevih znakova. A
ta je sa simbolikom Marsa i tranzita? U K-ovom horoskopu tog
dana, Jupiter j e tranzitirao nataini Mars. To daje specifino kon
centrisanje na kartu i osvetljava simboliku Marsa, prvobitno
posmatranog kao od sekundarnog znaaja. Prividna simbolika je
bila Devica-Ribe; to odgovara ovim znacima s obzirom na to da su
na horizontu natainih karata i odgovara sunevim znacima. Ali,
znaaj dogaaja i vic o vojniku treba shvatiti na osnovu Jupiterovog
tranzita preko K-ovog Marsa.
aljivi Jupiter prua iskustvo K,

otkrivajui poloaj njegovog natainog Marsa u Biku u 9. polju.
Takav Mars ukazuje na K-ovu fi lozofiju praktine akcije
'
Onje u
detrimentu u Bi ku, principu energije i akcije zasnovanom na
fiksnom elementu zemlje. U najboljem sl uaju, onje kontrolisana i
1 Y< _
O
1'
o
.-
5
L
<" t'3 U
3 C
O -
-
f
W
/.
Slika 8.2 K-ov sin 1 7. 45GM, 24. februar 1959, 5IN24 OW02.
trajna snaga, ali je posesivan i tvrdoglav i nedostaje mu pokretlj i
vost. Moe biti teak kao olovo. Meu aspektima on je deo K-ove
karte i pravi kvadrat s Merkurom, vladaocem karte i dispozitorom
Sunca. Takav Merkur u Lavu moe biti veoma kreativan i organi
zovan u svom razmiljanju; on takoe moe da ispria dobar vic.
Ali, njegova fiksnost mu daje arogantan stav koji ne trpi suprotstav
ljanje. Kvadrat Merkura s Marsom podstie mentalne i fizike
energije. To je klasian simbol miljenja da neko treba neto da uradi,
a potom da previe radi . Karter o tom aspektu kae:
S take gledita morala i karaktera najpotrebnija lekcija, po pravilu,
jeste da se naui da se cene vrednosti i miljenja koji su razliiti od
sopstvenih i da se shvati da nekad svi greimo.
To je naroito teka lekcija Z Devicu, s obzirom na njenu nespo

sobnost da prihvati kritiku od drugih. Ona je naroito nesposobna
da ceni svoj suprotan znak - Ribe. Stoga je adekvatno da tranzit
Jupitera, vladaoca Riba, donese tu lekciju K kroz njegovo vladar
stvo K-ove 7. kue. Jupiter donosi uenje o suprotnom znaku,
Ri bama, obuaru .
Sta se dogaa u sinovljevoj karti na dan ti h dogaaja? Kod

njegaje tranzit Merkura u egzaktnoj opoziciji s njegovim natai ni m
Jupiterom. Jupiter je snano poloen, u dignitetu, angul aran i
dispozitor Sunca. On ukazuje na filozofiju slobode i neposvee
nosti; nalazi se na IC-u i uiva da ostane kod kue. Stoga izaziva
MC, u potrazi za znaenjem smisla ivota. Ako prihvatimo da je
MC znak autoriteta kroz oca, taj Jupiter suprotstavlja njegov
autoritet. Otac e tad biti lociran specifino u sinovljevoj karti
Merkurom koji je vladar MC-a, a tranzitni Merkur u Bl izancima
nasuprot natalnom Jupiteru koji je aktivan tog dana: njegov otac se
s njim svaa zbog toga to ostaje kod kue i ne ide na posao.
Tranziti ponovo aktiviraju polarnost Devica-Ribe. Za Devicu je
to tranzit Jupitera, vladaoca Riba. Za Ribe je to tranzit Merkura,
vladaoca Device. Potencijal za K i njegovog sina da se svaaju oko
posla postoji u drugim takama si nastrije meu kartama. U svojoj
karti, sin ima krst u promenijivim znacima koj i obuhvataju Sunce,
Pluton, Mars i Jupiter. Konjukcija njegovog Plutona s oevim
Suncem moe da nas odvede do oblasti Edipa, ali sin takoe ima
mo da pokrene i transfonnie radoholika u K. To je podstaknuto
sinovljevim natainim Marsom. Ne samo da je u konjukciji s
njegovim MC-om u Bl i zancima, i me daje agresivan i svaalaki
stav prema autoritetima, ve je Mars veoma blizu konjukcije s
K-ovim MC-om. On podstie K kroz svau da se pozabavi
karijerom i smislom ivota. Simbolika Marsaje stoga naglaena u
horoskopima i oca i sina.
Neko shvatanje situacije i sluajnosti moe, stoga, da se
pronae posmatranjem natai ni h horoskopa i njihovih tranzita.
Horoskop za odlazak u bolnicu, kada je i dolo do sinhroniciteta,
moe se smatrati kartom od veeg znaaja. Meutim, osim ponav
ljanja horizonta Devica-Ribe, ta karta ne otkriva mnogo i onaje od
sumnjivog znaaja
'
U izvesnom smislu, karta je razoaravajua
zato to nema snaan potpis. Postoje bliski aspekti u eninoj karti
koje moemo oekivati budui daje to njena poseta bolnici.
'
Ono
na ta karta moe da ukae zbog velike bli skosti tranzitajeste to da
nas astrologija vraa nazad ka natainim kartama, navodei nas da
naroito obratimo panju na akcije K tog dana. Tano vreme
sinhroniciteta ne mora da bude znaajan astroloki momenat.
Dogaaji sinhroniciteta u bolnici su spajanje stvari koje su ve
uinjene; one odraavaju to jutro i zato treba traiti dogaaje od tog
JUNG I ASTROLOGIJA
1 33
jutra. U odsustvu vremena za svau, karta koju imamo je za vreme
kada je K ispriao vic
'
Tu nailazimo na mit, na arhetipsku igru
situacije, na polarnost Devica-Ribe. Tu je trenutak kada, priajui
vi c o obuaru, K aktivno poprima svoju riblju suprotnost.
ak i na prvi pogled, horoskop vica "pada u oi" (vidi sliku 8.3).

Zabavni Lav je u usponu sa Suncem u I I . kui meu prijateljima.
Ipak, tu ima i neto to nije sasvim oigledno u onome to je
reeno. Merkur, prirodni signifikator duha i britkosti je u
Bl izancima i upravlja 3. kuom horoskopa, ali je sagoreo, u
pretesnoj konjukciji sa Suncem, retrogradan i umetnut. Znamo da
to to je reeno nije sasvim tano zato to K pria vic kao da je o
njemu. Izigrava vojnika. Mo Marsove simbolike sada poinje da
sejavlja. Mars, koji vlada 5. poljem ala, u usponu je na O Lava; to
je vic o vojniku. Kada K ispria vic kao da je on vojnik, njegova
zamena uloga je i lustrovana uzajamnim vladarstvom stepena koj i
ukljuuje i njegov horoskop i horoskop vica
.
'
U njegovom
natalnom horoskopu postoji uzajamno vladarstvo Merkura i
Sunca. Kada doe do tog vladarstva, Merkur se pomera na 1 5
stepeni Device, a Sunce na 3 stepena Lava, u konjukciji s
ascendentom horoskopa vica. On pria vic kao da je na njegov
raun.
inei to, on ne samo da pomera svoje Sunce u I I . kuu

svog horoskopa gde moe da sija prijateljski, ve svoj nataini
kvadrat Merkur-Mars pretvara u trigon, time to dovodi Merkur na
I S Device. Taj trigon mu omoguava da vidi sebe kao vojnika i da
pozitivno gleda na svoj nataini Mars. Sa svojim Suncem koje se
s
i
ja u Lavu na ascendentu horoskopa vica, sada moe da vidi sebe u
"dobrom svetlu".
8
Osim toga, iako je vic o vojniku ij i je Mars u usponu, Mars je u
disociranoj konjukciji s ugroenim Saturnom u Raku u 1 2. polju.
Oba svetla su povezana sa Saturnom; Sunce ide u aplikacioni
sekstil, a Mesec u Jarcu je u uzajamnom vladarstvu sa Saturnom. S
aspekta K-ovog vica, . Satur konjukcija Mars simbol izuje
kanjenje; posle nekoliko godina (Saturn), cipele e biti gotove u
utorak (Mars). U odnosu na sl uajnost, Saturn u Raku u 1 2. polju
(bolnice) s Mesecom u 6. polju (zdravlje) ukazuje na enin pregled
u bolnici. Konvencionalan stav prema radu i njegovoj dosadnoj i
munoj prirodi takoe se moe zakljuiti iz ovih poloaja. Ipak,
Saturn u Raku iza Marsa moe da ukae na emocionalno
potiskivanje koje postoji u porodinoj situaciji, kao to je praina
na majinoj polici (Mesec-Jarac, Saturn-Rak). To je dobro
prikriveno hrabrim Marsom u Lavu na ascendentu, vicom o
vojniku.
1 34
JUNG I ASTROLOGIJA

"
'
!
"

Q C
.1
U
lt
>J.'
. G
lZ =
li
Slika 8.3 Vic 10. OOBST=9. OOGM, J 7 maj J 976, London,
51N30 OW10.
.
Klju za horosko.P vicaje ukljuenje retrogradnog Merkura. On
J
e tano u oPoziciji sa si novljevim Jupiterom i astrologija stoga
potvrUje da su prianje vica i svaa povezani. Simbolika nam
tak

prua pravac za tumaenje te veze. Dovedeni smo, zbog
p
zlce Merkura, U situaciju da se bavimo time to nije izreeno i

ije .Clgleno
.
kao mnogo znaajnije. Zatim shvatamo ta je K
uradio IspncavsI VIC. Zamenivi svoj nataini kvadrat Merkur-Mars
za
.
trigon, omoguava procenu vrednosti drugih s kojima, kako
kaze Karter, kvadrat lina tek.e. K misl i da je obuar zabavan.
Dobija uvi d u prirodu obuara i moe to da prihvati bez kritike. U
reduJe ako posao nije zavren, a cipele nisu Popravljene. Meutim,
ije bIO sPosoban da prihvati taj pristup za vreme svae sa sinom.
Takvo prianje vica, simbol izovano Merkurom, odgovara njego
VoJ mltskoJ ulozI glasnika izmeu gornjeg carstva i Podzemlja,
izmeu svesno.g i nesvesnog. Frojd je Po.kazao kako su vicevi izraz
nesvesnog neega to nije prihvatljivo za svest. Dok pria vic, K se
oslobaa svoje zarobljenosti radoholika. Oslobaa svoje Sunce iz
1 2 i oslobaa se svog sina.
K nije osoba koja ima simbol ian stav i mada gaje interesovala
ta sl uajnost, on teko razmi lja bilo na simbol ian i l i analitian
nain. Nije mu palo na pamet, na primer, da sluajnost ima bi l o
kakve veze s njim i l i da moe da ima bi lo kakvog uticaja na svau
sa sinom. Osobama sa simbolinim stavom ovo moe da zvui
udno, ali ja sam esto viala kako se ljudi iznenade najjedno
stavnijom sugestijom da neki dogaaj i l i slika iz sna moe biti o
njima. Bi lo je dovoljno. da se kod K podstaknu problemi njegove
kritike, radohol iarske prirode i njego.vog snanog insistiranja,
kao toje Mars u Biku u 9, da on mora "biti vojnik" o emu god da
je re. Ta pria, u paru s astrologijom, moe se prihvatiti na
nekoliko naina. Meutim, u okvirima u kojima smo di skutovali o
tim pitanji ma, bilo bi sasvim neadekvatno da se oduva praina s
papiria na majinoj Polici.
Ovu priu sam ovde ispriala zato to Pokazuje koliko
tradicionalne astroloke metode mogu da nam omogue fokus i
Pomognu da Ponemo da nalazimo smi sao. u neobjanjiv.m.
Takoe Pokazuje neto od same prirode astrologije. K Devica je
pronaao drugu Ribu, ali ta Riba se maskirala kao Devica, odrau
jui svoje radoholiarsko ogranienje u kancelariji , i zato. je misli o
da je SVoju priu ispriao nekome ko je kao on.
S obzirom na nain na koj i moemo da istraimo K-oVU priu s
astrolokim simbolima, da l i treba da sledimo Junga i traimo
arhetip koji je .buhvaen K-ovi m sinhronistikim dogaajem?
Verujem da to nije neophodan korak za astrologa. Jungu je bil o
Potrebno da dovede arhetip u red kako bi dobio okvir referenci
kroz koji bi Posmatrao. ta se deava. Slike u K-oVoj prii -obuar,
vojnik i tako dalje - mogle su skoro siguro da se razrade kroz
bajke i na kraj u bismo napravi l i arhetipsko tumaenje. Ali, priaje
ve bogata slikama i simbolima i jo vie slika ne bi nam Pomoglo
kao astrolozima. lako metoda razrade, pravilno primenjena, na kraju
Poiva na arhetipu, astrolozima nije Potreban taj proces u mnogim
sluajevima. Umesto toga, moemo primeniti vetinu astrologije
da izaberemo, diskriminiemo i prepoznamo znaaj odvojenih i
razliitih slika koje su se ve predstavile samom K. Astroloka
simbolika - Devica-Ribe, Mars, Merkur, Jupiter - snabdela nas je
jasnom orijentacijom. Osim toga, ona je sposobna da se odnosi ne
samo na K i nj egovog sina, ve i na mene kao astrologa koj i
subjektivno uestvuje. Astrologija deluje kao sinhronicitet I u
prividno objektivnim vezama izmeu horoskopa K i njegovog
sina, njihovih tranzita i tako dalje, ali dodatno postoji astroloki
sinhronicitet koji se dogaa u trenutku kada tumaenje polarosti
Devica-Ribe "zvui istinito" za K i mene, jo jedan Devica-Ribe
duet. To nije sasvim na kraju sinhroniciteta l l, jer horoskopi ostaj u
primarno o K i njegovom sinu i mogu se objektivno prouavati kao
takvi. K je ispriao vic kao da je o njemu. A vic u astrologiji je
takav da, kada priamo priu o drugome, moe se dogoditi da je o
nama sam lina.

9.
SIRENJE NEBESA
Moe l i astrologija da osvetli Jungovu ideju o sinhronicitetu? U
njegovom uvenom
p
ismu Rihardu Vilhelmu, koje je u Minhen
stiglo 1 0. maja 1 930, Jungje prvi put pomenuo koncept sinhroni
citeta kada je diskutovao o Ji ingu koji je ViIheIm preveo na
nemaki. Ta prigoda se podudara s jednim od epohalnih trenutaka
u modernoj astrologiji - Pluton je otkriven neto manje od dva
meseca pre toga . Sumnja da Jung, sinhronicitet i Pluton imaju
neku vrstu veze se potvruje kada se pozabavimo Jungovim horo
skopom. Tokom tog perioda, Plutonje bio u tranzitu preko negove
nataIne Venere. Sto je najudnije, bio je na tano m stepenu i

minutu njegove Venere ( 1 7 stepeni Raka 30) kadaje Pluton dobio
ime ' Kao da su imenovanje Plutona i imenovanje sinhroniciteta
povezanI.
Jungova Venera se ve pokazala u sluaju Spilrajna i Frenka

Mi lerove, a sada se pokazuje u sinhronicitetu. Osim toga, Pluton je
putovao kroz zodijak sa svoje pozicije blizu Jungovog natainog
Meseca, sugeriui da koncept sinhroniciteta treba da se povezuje
sa celom konfguracijom Mesec-Venera u njegovom horoskopu.
To ga locira kao deo Jungovog sveta linosti broj 2, sveta okultnog
i sveta uspavanke koju je otpeva la njegova majka. Godine 1 930, u
vreme uvenog pisma, Jungov Merkur u progresiji se pomerio u
kvadrat s njegovom natalnom Venerom, i jedna od mi sterija ovoga
sveta dobila je ime. Jungov horoskop je u to vreme takoe imao
progresivan ascendent u konjukciji s Mesecom, to je upadljiva
potvrda da je kroz koncept sinhroniciteta, Jung konano dao glas
svetu broj 2. Mesec u Biku, u sekstilu s Venerom u Raku, i njihova
uzajamna vladavina, obezbeuju zanimljiv odraz Unus Mundus-a,
objedinjujueg "jednog sveta" alhemiara. U iskustvu sinhroni
citeta stvari se "deavaju zajedno" i tu postoji nedostatak odvajanja
izmeu pojedinca i sveta. U tom smi l uje svojstveno elji Edipa da
se vrati u matericu i majku (uzajamna vladavina Mesec-Venera,
Rak-Bik). Ali , Jungovo ponovno tumaenje te elje u "Simbolima
promene" je da se elja ne odnosi na njegovu majku, ve za Veliku
Majku, svetsku majku, tako da taj proces oznaava poetak
ponovnog roenja pojedinca. Iskustvo sinhroniciteta je paralelno
sa "povratkom u materieu" zato to se uobiajene granice II
prostoru i vremenu gube i pojedinac nema poseban identitet. To,
naravno, moe biti kamen temeljac na putu u psihozu, al i je takoe
"iskorak sa pola od hi ljadu stopa" koji pojedinac prihvata u
mnogim duhovnim tradicijama. Osim toga, Unus Mundus koji se
otvara s tim korakom nikako nije bezbedan. Tu vidi mo daje Pluton
igra na tom terenu, i kree se u tranzitu S Jungovog Meseca ka
njegovoj Veneri. Pluton vlada jazom i prazninom, on je planeta
razgradnje. Koncept sinhroniciteta koj i podrazumeva Unus Mundus
takoe razgrauje Satur ovo ograniavanje vremena i brie sva
mesta za ivot. U iskustvu Unus Mundus-a, pojedinac sree ono
to Jung naziva Uasnom Majkom i mora da se bori da stvori
odvojen identitet, kao to je sam Jung morao da radi tokom svog
nonog putovanja morem i susreta s plutonskim carstvom senki.
Kada je Jung ovo iskustvo Unus Mundus-a nazvao sinhronicitet,
na umu je imao ideju o "zajedno U vremenu" i centrirao je re i
koncept oko Hronosa, Satura, vremena. Da li je to neto kao
pogreno korienje imena? Njegov nataIni Satur je u kvadratu s
1lutonom i on pokuava da odri kontrolu nad podzemljem, ali
1 930. Satur nije na neki drugi nain istaknut, bi lo u tranzitima ili
progresijama. Jedna od tri kategorije sinhroniciteta koje Jung
opisuje u svom radu iz 1 952. oigledno nije vezana za "istovre
menost". Zato je Jung naglasio sluajnost u vremenu i zato je u
poetku verovao da postoj i kvalitet u trenutku deavanja? Razlog
moe biti u astrologiji. Kada Jung prvi put komentarie si nhronicitet
u odnosu na Ji ing, on jasno ima astrologiju na umu, kao to je
oigledno kako u negovom uvenom pismu tako i u predgovoru Ji
ingu iz 1949. godine. U ovom poslednjem navodi sposobnost
nekih astrologa da izdvoje znake Sunca, Meseca i ascendenta bez
prethodnog znanja o detaljima roenja i tvrdi da "treba priznati da
trenuci mogu da ostave dugorone posledice". Izuavao je
astrologiju od 1 91 1 . i u njegovoj biblioteci postoji odreen broj
knjiga iz tehnike atsrologije koje su tampane tokom dvadesetih
godina 20. veka, a neke od nji h su se bavile odreivanjem vremena u
astrologij i
'
Ipak, uprkos svom obimnom znanju iz astrologije, ini
se da Jung nije radio s horamom astrologijom
'
S obzirom na
njegovu zainteresovanost za Ji ing, mogue je, ukoliko je Jung
doao u kontakt s delotvomim izlaganjem horame metode, da bi se
manje vezao za ptolemejski model posejanog semena koji je
karakteristian za natainu astrologiju
'
U uvenom pismu Vi lhelmu iz 1 930, Jungje takoe izrazio nadu
da e jednog dana biti pronaen statistiki metod zahvaljujui
.
kome
e astrologija moi da prikae koncept sinhroniciteta, a ekspenmentl
na temu braka dvadeset godina kasnije su predstavljali nastavak
njegove nade .
.
Zato je u imenovanju sinhronic)teta upao u Saturo
,
u
zamku. SlediO Je mnoge astrologe u mi sijenju da astrologija
jednostavno ima uspeha zato to je bazirana na objetivnom semenu
momenta u vremenu, to jest vremenu roenja. Da ije bio toliko pod
uticajem ptolemejske definicije kako astrologija deluje, nj
gov
koncept sinhroniciteta ne bi morao da naglaSI kvalitet tacnog
vremena. Bacanje novia Ji inga, otvaranje Tarota, telepatska
razme na, srene okolnosti - o svima njima se moe govoriti, a da se
ne defnie njihovo deavanje u vremenskoj kategorij i.
Ne samo u astrologiji, "vremenska odrednica" naih ivota
poetski je shvaena od mnogih. Vreme za
.
raane, vreme za
umiranje, vreme za smejanje, vreme za plakanje - mlstlcna I sv
ta
dimenzija injenja stvari U "pravo vreme", U hanonJI s
nrodmm
ritmovima, jeste oseaj koji mnogi od nas imaju. AstrolOZI, zato to
se koncentriu na vreme roenja pojedinca, i zato to se samo vreme
meri planetarim kretanjima - dan, mesec, go
.
dina - stoga se
shvataju, a esto sami sebe shvataJU, kao sudije u vremenskOj
odrednici u ivotima ljudi. Astrolog koj i se bavi fnansijama moe
da vam kae kada da neto kupite ili prodate, astrolog koji se bavi
zdravljem moe vam rei kada da uzmete lek ili poaljete po
svetenika, a astro-psiholog moe da vas pita da l i se grevito dite
neega u vreme kada treba da odustanete. Ukorenjenost
strologl
J
e u
kvalitetu vremena esto se navodi od astrologa kao objasnjenje za to
kako astrologija deluje. Ipak, od 1 970. godine naovamo, moj kolega
Defri Kornelijus je ispitivao objektivno tano vreme u astrologiji
kao deo istraivanja astrologie kao naina proricanja
.
Taj rad na
istorij i i filozofiji astrologije je do dams najradikalnij i moderi novI
nain miljenja o prirodi astrologije i tome kako ona delUJe. Ona
e
tiho izvrila uticaj na malu grupu astrologa tokom osanldesetill
godina i ta inspiracija za slobodno astroloko tu
.
maenje na osn
.
o
u
postojeih veza u objektivnom trenutku nalazi se Iza astroloskIh
incidenata koje u sada prodiskutovati.
Kao to smo videli iz eksperimenata s brakom, Jungje otkrio da
astrologija nekad i ma manje veze s planetim r
as
poredom u vreme
roenja, a vie je vezana za uee astrologa kOJ I preuzima sllnbo
liku nekoliko godina kasnije. Ukoliko sinhroniciteti ukljuuju
distorzij u vremena i prostora, onda uporedo s uza
J
3mnom tajnom
vezom astrologa i astrologije takoe moemo oekivati distorzije
vreme-prostor u okviru astrolog ije.
To astrolozi esto pominju, a uzajamna tajna veza moe takoe
biti u igri od trenutka kada smo se upustili u astrologiju. Dok uimo
simbole, uvek postoje neki koje stalno zaboravljamo i l i s kojima
imamo tekoe, a oni se mogu ispostaviti kao znaajno postavljeni
u naem horoskopu. Naredni horoskop (crte 9. 1 ) mi je pokazala
osoba koj a je bila novajl ija u astrologiji i koj a je bila prilino
skeptina. Bi o je to prvi horoskop koji je napravila; kada mi ga je
dala na proveru, prokomentarisala je da je horoskop veoma
znaajan i da treba da pokae neto izuzetno. Sta sam mogla da

vi di m u njemu? Primetilaje da e, ukoliko ne vidim nita izuzetno,
di i ruke od astrologijejer ni ta ne zna. Tipino reagovanje novog
studenta!
Na ta ukazuje taj horoskop? Jarac je u usponu, sa Saturom u
Blizancima u 6. polju, jedinom planetom iznad horizonta. Tu
moramo posluati Li l i n aforizam i primeniti diskreciju zajedno s
umetnou. Izuzetne teme su obino nesrene i sa Saturom
malefikom koji ugroava vrh 6. polja, verovatno je zdravlje bilo u
pitanju. Pitala sam enu da l i je u pitanju zdravlje i potvrdi la mi je
da jeste. Zatim sam razmotrila koja strana tela bi mogla da bude
ugroena i , pretpostavivi da je blizanaka, rekla sam da je neto
to ima veze s komuni kacijom - moda gluvoom. To nije bi o
sluaj, pa sam se prebacila na Merkura, vladaoca 6. polja, deo
grupe umetnutih planeta u Devici U 8. Snaga Device, s oba svetla i
Merkurom u tom znaku, ukazivala je na devianski deo tela,
di gestivni si stem i creva. Zenaje potvrdi l a da se radi o crevima. Da

l i je horoskop dalje razvijao temu? Planete su u 8. kui, kui smrti,
ali treba imati na umu bl isku konjukeiju u grupi u Devici. Sunce,
vladar 8. polja, u tanoj je konjukciji s Marsom. To je takozvana
"cazimi" konjukcija, na 1 7 mi nuta od Sunca i stoga se u
tradicionalnoj astrologiji smatra da ima veli ki dignitet zato to je
planeta u "srcu Sunca". U medicinskoj astrologiji, 8. kua je
takoe kua operacija kao i smrti, a Mars u Devici je jasan
pokazatelj fine otrice hirurkog noa.
Ovaj horoskop je bio za enino dete, roeno s kompl ikacijama
koje su zahteva le operaciju creva koja mu je spasla ivot po
roenju. S obzirom na taj kontekst, horoskop je sutinski radikalan
i veina astrologa bi do tih detalja dola iz itanja naslepo, kao to
sam j a uradila. Prirodno, ena je bila veoma iznenaena to
astrologija moe da prikae ovakve stvari i osetila je da e njen
pokuaj da to naui na kraju biti nagraen. Trebalo joj je dosta
vremena i napora da uradi horoskop zato to se uasava la cifara.
Zelite li da ujete kako horoskop poinje ponovo da govori, u

I I
1
l
r
1 C
Slika 9. Horoskop
<kugom itanju? Jarac u usponu, Satur u Bl izancima u 6. polju,
strah od matematike i tehnike, sva ta Devica zabrinuta u tajnoj 8.
kui, plaei se da ne napravi greku i uradi neto kako ne treba.
Satur je u aflikciji kako s Bl izancima, tako i sa 6. poljem, znakom
brojeva i kuom tehnike, i, u izvesnom smislu, njeni strahovi su se
obisti ni l i zato to jeste napravila greku i uradila netaan horoskop.
Horoskop je nepravilno izraunat za detetovo vreme i datum
roenja. Zabrljani prorauni nejasno se odnose na pozicije planeta
u septembru 1 972. Ipak, tri planete su zajedan dan, eitiri planete
su za sledei dan, jedna p laneta je za jo jedan dan, a jo jedna
planeta je tu jo nedelju dana i vie. Pluton, planeta odsustva, u
potpunosti nedostaje.
Ono to je ovde vano jeste da je taj "pogrean" horoskop u
stvari "pravi" horoskop. On je stvorio konjukeiju Sunce-Mars u
Devici, konjukciju koja se dogodila u septembru, ali ne, kao to je
majka izraunala, na detetov roendan. Ta "cazimi" Sunce-Mars
konjukcija u Devici je sjajan simbol za operaciju creva koja
spasava ivot. Oigledno, novi studenti prave mnogo greaka i
nee svi meu nj ima pronai znaenje koje bi h ja dala ba tom
dogaaju. Kontekst u kome je nastao horoskop bi la je rukavica
baena astrologiji , kao to je izazov Sunce-Mars, koji testira (Sat
urn) njegovu validnost. Izazov je na meni, kao njenom uitelju, i
ako ponovo pogledam horoskop, mogu ga sumirati na ovaj nain.
Astrologijaje tema 9. polja, Venera vlada 9, na samom kraju Raka,
na granici s 8. Moj horoskop i ma dobru sinastriju s tom Venerom.
Ako sam ja njena "astroloka mama" (Venera u Raku, vladar 9.
polja), horoskop postaje simbol njenog putovanja u astrologiju i
mog odnosa prema njoj kao njenog vodia na tom putu. Njen strah
od matematike i tehnike je takoe taj strah koji se esto sree meu
poetnicima kada se za astrologiju iznenada ispostavi da "deluje".
Sigura i apsolutna priroda matematike u merenju nebeske sfere se
prenosi na celinu astrolokih napora. Kada se potom za deo te
simbolike ispostavi daje "tana", novi studenti shvate da astrolo
gija o kojoj su lepo priali svoji m prijatelji ma moe biti zastrau
jue precizna, a to predstavlja izazov za njihovo shvatanje
stvarnosti. Kada "deluje", astrologija moe biti apsolutna i sudbin
ska i jednostavno zastraujua na neki magian nain. Horoskop
ukazuje na to da enin strah od matematike nosi pomeren strah od
onoga to moe da pokrene ako se bavi okultizrom (Satur u
Bl izanci ma u 6. polju, polju zanata i vetiarenja, Devicaje umet
nuta u okultnom 8. polju). To je strah koji ja treba da uputim, a ne
samo zbir njenih greaka. Cemu sve to, u stvari, vodi?
Nain na koji je ena napravila ovaj horoskop je potpuno u
skladu s Jungovim shvatanjem uzajamne tajne veze na koju je
naiao u eksperimentima s brakom. To lii na Frojdovu omaku,
neto potisnuto to sklizne u svest, osi m to je u ovom sl uaju
izraunavanje horoskopa, od koga se svesno i ma strah, takoe bi lo
i nosa jednog nesvesnog faktora i , osim toga, to je prikazano u
simbolici horoskopa. Dalje, horoskop deluje u doslovnom smislu.
On svakom astrologu kae: "zdravlje/operacije/creva", ali -a to je
znaajna stavka - nije baziran na tanom vremenu. Ne postoji
tano vreme kada se planete ovako poreaju. Ovaj horoskop, bar,
ne deluje kroz staru izreku "sve to je roeno i l i uinjeno u ovom
trenutku i ma kvalitet ovog trenutka", jer nemamo taj trenutak.
Umesto njega imamo primer sinhroniciteta I I . Ukljuene strane su
neraskidivo deo onoga to istrauju. Ne tvrdim da astrolozi koriste
"pogrene" horoskope, kao daje sve mogue i prave horoskope za
ljude kako dolaze i prolaze. Objektivno tano vreme je znaajan
. A
astroloki ritual koji nam obezbeuje uobiajenu referentnu taku i
omoguava astrologiji da ue u igru u vi du si nhroniciteta I . Bez
toga, nedostajalo bi nam osnovno pravilo igre, kao kada se mal i
fudbal igra bez lopte. Jedan moj prijatelj i ja smo napravi l i
eksperiment da vi dimo da l i moemo nasumice da pravimo
horoskope. Stavi l i smo u eir komadie hartije za svaku planetu,
znak, kuu 'i stepen i postavi l i horaro pitanje: "Moemo l i da pravi
mo horoskope?". Kada smo izvukli glas neba i z eira i primeni l i .
horarna pravi l a za tumaenje horoskopa koji smo napravil i, odgo
vor na pi tanje je bi l o definitivno "ne"!
'
Objektivno tano vreme je, stoga, u manjoj meri nosa znaenja
i l i kvaliteta, a vie spoljanje sredstvo kroz koje astrolozi.
zapoinju svoje pripisivanje znaenja. I zabrali smo, kao ritual, da
radimo s nekim trenucima koje nae konvencije i na emocionalan: '
ivot oznaavaju kao znaajne - trenutak roenja, horarni
.
trenutak, elektivni trenutak i tako dalje. U knjizi "Astroloki
trenutak", Defri Kornelijus trai od asirologa da razmotre svoje
pretpostavke o nainima na koje je nj ihovo' znaenje ukorenjeno U
vremenu. Zbog toga to tako mnogo radimo s vremenom, lako
postajemo rtva Satura kao malefka koji je simbol
poroboljenosti i pritiska. Osim vremena, moderna psiholoka .
astrologija je poprimila druge Saturove brige, kao to su . .
anksioznost, bol i patnja pojedinca. Ona poku
ava da to provue
kroz Saturnove mere pozajmljene iz analize i dubinske psihologije
- analitiki sat, suzbijanje, granica i tako dalje. Jedna od
najplodonosnijih i najuticajnij ih knjiga u popularizovanju '
astrologije i njenih veza s Jungom jeste knjiga Li z Grin o Saturnu
'
,
i za mnoge astro-psihologe, planetarna simbolika ide od Saturna ka
spolja. Ipak, uprkos uobiajenom verovanju da je, sa spoljanji m
planetama, astroloka si m
b
olika prevazila vremenski ogranieno
.
kraljevstvD Saturna, modera astrologija i dalje sa sobom nosi teret
koji je nasledi l a od klasine tradicije, petposti lVku da pDstoji
objektivan kvalitet trenutka u vremenu.
Ipak, Saturn deluje zajedno s Jupiterom u astrologiji . Znaenje:i
uvid traimo kroz simbole (Jupiter), koristei vreme i objektivnost
da to uradimo{S.atur). Jupiter i Satur su takoe kao prorok i
naunik. Proriem o sudbinu (Jupiter) kroz primenu objektivne
karte neba U datom vreme (Saturn), ali, inei to, moemo lako da
se upletemo u
trl
r
e
u sa Saturom. Poinjemo. da mislimo ' da
znaenje (Jupiter) poiva u trenutku u vremenu (Satur). Jung i ma
Dve planete u bl iskom trigonu i u najboljem sluaju, kao to je
njegovo delo o velikim dobima, obema odaje poast.

Razlika izmeu Jupiterovog i Saturnovog pokreta u astrologiji
najbolje je ilustrovana primerom horoskopa. Naredni horoskop se
odnosi na iskustvo prosvetljenja koje je Daglas Hardig opisao u
svojoj knjizi inspirisanoj zen budizmom, "O nemanju glave". On
opisuje kako je, za vreme meditace u planinama Tibeta, imao reli
giozno iskustvo koje:
. . . nije bilo san, niti ezoterino otkrie. Upravo suprotno: osetila se
kao iznenadno buenje iz sna obinog ivota i kao kraj sanjanju. Bila
je to samoosvetljujua stvarost konano oiena od svih mranih
umova.
IO
Ako posmatramo horoskop (vidi crte 9.2), vidimo da se
religizoni Jupiter upravo uzdigao, kao jedina planeta iznad
horizonta. On je vladar 9. polja rel igije i inostranstva, i ne samo da
upravlja 5. poljem kreativnog iskustva, ve je takoe u Lavu, u
znaku individualnosti. Podsetimo se da je ovo horoskop o
rel igioznom iskustvu osobe, Jupiter je takoe u bliskom trigonu i
uzajamnom vladarstvu s vladaocem horoskopa, Suncem, koje se
nalazi u rel igiozonom Strelcu na vrhu 5. polja. Stelium u Strelcu s
Mladim Mesecom takoe prosleuje duhovnu poruku. Akcenat je
na Jupiterovoj vezi sa "svetlom", Suncem, i Lavom, dok 5. po)je
opisuje Hardingovo iskustvo "samoosvetljujue stvarnosti". Sta
god to znailo, reeno nam je da nije san, ve iskustvo o i renju i
oslobaanju od "obinog ivota". Harding takoe kae da je:
. . . prestao da misli. . . razum i imaginacija, sve mentalno brbljanje je
zamrlo. Odjednom, rei su mi zaista nedostajale.
"
Vidite kako je Merkur, planeta govora i misli, slabo postavljen u
horoskopu, u detrimentu u Streleu i retrogradan sve do konjukcije s
bezgraninim Neptunom. Harding takoe gubi oseaj za vreme:
. . . prolost i budunost su nestale . . . Bi l o je to kao da sam roen tog
trenutka, potpuno nov, bez uma, nevino osloboen svih seanja,
,2
To se U horoskopu vidi s Mladim Mesecom koji je u separa
cionom kvadratu sa Saturom u Devici, planeti vremena, istorije i
"obine stvarosti". Harding je osetio kao da je "ispustio nepod
noljiv teret" i to je tano kao Mesec koji se odvaja od Saturna. S
obzirom na snagu konfiguracije Sunce-Jupiter, Satur nema uti
caja u ovom horoskopu. Hardingovo religijsko prosvetljenje pruilo
mu je oseaj da je aktivna i kreativna sila, sjedinjena s kosmosom,
koja vidi univerzum kao "nita drugo do isticanje svoje duboke
'"0 f
-
|
w W-
|t]
Slika 9.2 "O neman ju glave ". 21. 16GMT. 30. novembra 1978.
Dan -Jupiter Sal - Sunce
prirode". Pogledajte, takoe, kako Hardingovo opisivanje tano odgo
vara vatrenom trigonu Sunce-Jupiter i njihovom uzajamnom vladar
stvu. Naveu tekst da to i l ustrujem:
Sada se vratio sebi onakav kakav je stvarno (Sunce-Jupiter uzajamno
vladarstvo); kao samo srce (Sunce, Lav) postojanja, u kome se svako
bie (Sunce) ispoljava (Jupiter, vladar 5. pola, u usponu). Ukratko, on
je postao Bog (lupiter, kralj bogova, vladar 9. polja). Postavljen u
jedini izvor (Sunce, S. polje), on uzvikuje: "Ja sam sredite (Sunce,
Lav), ja sam univerzum (Jupiter, Strelac), ja sam tvorac
(Sunce-Jupiter uzajamno vladarstvo)! l l i : "Ja sam uzrok mog bia j
svih stvari (Sunce-Jupiter uzajamno vladarstvo)! " U zen argonu,
"mangy cur", (Saturn-Devica) je postao Lav sa zlatnom grivom koji
rie u pustinji (Jupiter, Lav, 1 2. polje), spontan (Strelac), slobodan
(Strelac, Jupiter), energian, uzvieno samodovoljan Sunce-Jupiter
uzajamno vladarstvo) i sam (lupiter, sam 1 12. polju).
'
Akcenat na usamljenosti je dalje naznaen u horoskopu. Uprkos
svojoj slavi i dignitetu, Jupiter se nalazi u nesrenoj kui, 1 2 .
.
kui
izolacije, ogranienja i "samorazaranja". Hardmgova POZICIJa Je
svemona, bez Saturnovog ogranienja. koja negira oca i bi l o ko
j
i
autoritet osim sopstvenog. U njegovom univerzumu ne postoje
drugi ljudi . Saturn, vladar 7. polja drugih ljudi, izvan je karte, a
Merkur, vladar 3. i l l . kue, koje takoe oznaavaj u druge, Jeste
slab. Venera, univerzalni vladar veza, kljua u detrimentu u
korpiji , naruena uzajamnim vladarstvom s destruktivll
.
im
Plutonom i u aplikacionom kvadratu sa Jupiterom. Ma koliko
prosvetljujui za Hardinga, taj trenutak iskljuuje sve ostale. Al i,
horoskop opisuje njegovo iskustvo i sa veselim Jupiterom u
usponu U Lavu, on se ak i al i. Harding tvrdi da je ova vrsta
religioznog iskustva kao "stanje bez glave" i vidi mo da je Ovan,
znak koji vlada glavom, umetnut u 9. kui religije!
Horoskop nosi jo jednu alu. Mesec je u konjukciji s
Neptullom, suvladarem 9. kue i vi ste, dragi itaoe, upravo
nasamareni. U svojoj knjizi, Harding ne daje vreme ni datum svog
iskustva. Zato bi, ako je ono bi l o sasvim izvan Saturna? Horoskop
nije uraen za trenutak njegovog prosvetljenja na tibetanskoj
planini, ve za vreme male sluajnosti koja se odnosi na ovu
knjigu. Pre nekoliko godina, pohaala sam obrazovni kurs za
odrasle na Fi lozofij i astrologije gde su problemi astroloke prakse
subjekta i objekta bi l i esta tema debate.
J
edne veeri, neko je
pomenuo Hardi ngovu knjigu i, sluajno, neko ju je kupio upravo
tog popodneva. Horoskop koj i smo izuavali nema ni kakve veze s
objektivnim trenutkom na Tibetu. On je uraen za trenutak jedne
kine novembarske veeri u Vonsvortu kada je neko rekao:
"udno da si to pomenuo. Danas sam kupio tu knjigu." Ne moe se
rei daje to neka fascinantna sl uajnost, al i nekoga sa simbolinim
stavom male sluajnosti mogu mnogo toga da naue, kao u
primeru neugledne starice za koju se ispostavlja da je lepa Majka
Boja.
S obzirom na kontekst u kome je horoskop nastao, moe se
tumaiti kao razred studenata (stel ium u 5), koji ue filzofiju
astrologije (Jupiter, vladar 9), zaljubljeni u svog tutora prema
kome postoji takav transfer da je povremeno dobijao dimenzije
gurua (Sunce-Jupiter uzajamno vladarstvo). Neto udno se dea
valo i sa knjigom ( Merkur u Strelcu, retrogradan prema Neptunu).
Ali, u drugom tumaenju, horoskop veoma precizno pokazuje sadraj
te knji ge, kao i filozofske razgovore o razdoru subjekat-objekat u
astrologiji , koji su deo kursa iz astrologije. Planete, poreane u
Vonsvortu, tano opisuju Hardingovo iskustvo nekoliko godina
pre toga. "Pravi" trenutak na Tibetu kada je Harding imao to
iskustvo ostaje petpostavka i, U astrolokom smi sl u, koji je taan
momenat Hardingovog isksutva? Da l i takav trenutak treba da se
ukoreni 1 objektivnom vremenu i l i to moe biti kada astrolog,
zbog toga to ima simbol ian stav, oznaava trenutak kao znaa
jan? Tu moda postoji jo jedna ala. Jednom sam ula daje !leko
rekao da Harding nikada zapravo nije ni imao takvo iskustvo, da ga
je "izmislio" kako bi na di rektan i jednostavan nain preneo neka
kompl ikovana budistika uenja. Akoje to tako-aja ne znam da l i
su to samo prie, kao Merkur u horoskopu - onda je horoskop jo
udniji . Ne samo da je pravlen za tre!lutak u Vonsvortu, ve
opi suje i jedno i zmi ljeno iskustvo!
Osim toga, horoskop, koj i negira objektivan trenutak vremena,
pri kazuje sebe kako to radi ("samoosvetljen") snagom simbola
koji ukazuju na subjektivno, proroko iskustvo (Jupiter) i
odgovarajuu slabost onih koji vladaju objektivnou i vremenom
(Saturn). Sada ponovo moemo da se pozabavimo horoskoponl
zbog njeaovog prorokog stava koji stvara znaenje kroz simbole
(Sunce-Jpi ter, Lav-Strelac, 5-9., uzajamno vl adarstvo), i udaljava
se od granica objektivnog vremena (Mesec u separacionom
kvadratu Saturna u Devici). U tome imamo kretanje od Satura
(naunika) ka Jupiteru (proroku). Moda nas to ostavlja sa
soli psizmom i omoguava astrolozima i prorocima da i zigravaju
Boga, kao "lavovi sa zlatnim grivama koji riu U pustinji". Kakav
god da je na pogled na ovo pitanje, jasno je da astrolokim
simbolima nisu potrebni objektivni momenti u vremenu kako bi
dobi l i smisao. "Sta god bi l o roeno i l i uraeno u tom trenutku u
vremenu" moe se ponovo vratiti i l i moe bi ti jasnije prikazano
simbolima, u nekoj drugoj pri l i ci . Prorok u Jungu je to pretpos
tavio, ali je naunik u njemu doveo ga do toga da se koncentrie na
element vremena, potez za koj i je kasnije shvatio daje pogrean.
Astrolozi su zbog toga sl edi l i Jungovu poetnu nezadovoljavajuu
formulaciju. Meutim, ako dozvol i mo sebi da nas vode njegova
otkria proroka, moemo osloboditi astrologiju njene vezanosti za
Saturna i spremnije je prihvatiti kao sredstvo za proricanje.
Kako emo shvatiti astrologiju kao proricanje? U drugim
oblici ma proricanja, kao to su Tarot i Ji i ng, prorok baca novi
i l i preseca pi l karata i niko ne veruje da komadii metala i l i pi l
karata poseduju neki unutranji "kval itet" od koga zavi si prori
canje. Uestvovanje proroka kao tumaa simbola ve je vi eno i
prihvaeno. Al i, mnogo je kompli kovanije da se astrologija
posmatra kao proricanje, delom zbog toga to astrolog ne treba da
mea ni ti preseca planetarni pi\
'
Planete su udaljene i objektivne i
ine se potpuno izvan psihikog uticaja individue. Nataina karta se
pravi za stvari pol oaj fi zikih planeta, mnogo godina pre nego
toje astrolog ita znao o nj ima, a nj ihova objektivnost kao da baca
u oi postavku da astrologija deluje kao obli k proricanja. Al i , da l i
je tako? Jungje otkrio da su njegovi eksperimenti s brakom bi l i pod
uticajem njegovih elja i astrolozi uvek pronau da tui horoskopi
i maju neke veze s njihovim ivotima.
Prema tome, da l i je astrologija nauka, zato to se bavi objek
tivnom povezanou planeta i ljudskih ivota, i l i je simbol ian
sistem i i n proricanja? Nezgodan odgovor glasi da se ini daje i
jedno i drugo. Pl anete se mogu posmatrati kao nosai arheti pskih
slika, koje na njih projektuje astrolog. Kao i sa svim projekcijama,
projektovani sadraji izgledaju kao da su objektivni i kao da
nemaju nikakve veze s osobom koja i h projektuje. Ipak, prava
tekoa poiva u shvatanju kako nataina karta druge osobe moe
da se smatra inom proricanja astrologa. Kako moe vaa karta,
nacrtana za planetare pozicije pre mnogo godina, da bude nosa
moji h nesvesnih sadraja, dok njeni simboli i dalje otkrivaju
objektivno istinite injenice o vama? Odgovor, za Junga, poiva U
njegovoj pretpostavci psihoidnog nivoa stvarnosti, koj i povezuje
sva bia u Unus Mundus-u i povremeno to ispoljava u vidu
fenomena sinhroniciteta.
To su zbunjuua pitanja i Jungovi odgovori nisu uvek
zadovoljavajui. Ci ni se da se i sinhronicitet I i sinhronicitet \ I
mogu primeniti na astroloko iskustvo. Na poetku, Jung je
napravio greku brkajui astronomske podatke s astrolokom
simbol ikom i , osim toga, zaglavio se s ptolemejskim modelom
astrologije. To je pretpostavilo kvalitet u trenutku roenja - "ambi
jent" - koj i je ostavio peat na novoroenetu. Posledino kretanje
planeta potom je doivljeno kao razvijanje modela koji je dat
roenjem, tako da su astronomski faktori i planetarna kretanja
postali isto to i sudbina. To je sinhronicitet I - meuzavisnost
objekti vnih dogaaja izmeu sebe. Ironino, astro-psiholozi poku
avaju da se odvoje od identifikacije sa sudbinskom, "srednjove
kovnom" astrologijom, ali oni u potpunosti prihvataju vezu
izmeu planetarog kretanja i sudbine koju prua klasina tradi
cija. Kao to Defri Kornelijus pri meuje:
. . . modeme kole, koje sebe ziljaju tako dalekim od starih astro
loga, naslanjaju se na Ptolemejeva iroka ramena.
!4
Konano, ptolemejski pristup omoguava pravo, objektivno
predvi anje, ali ak su i astro-psiholozi puni sumnje o mogunosti
predvianja, dok pripadanje sinhronicitetu I ti pa astrologije ima
druge posledice. Ono odraava sliku astrologa koji, zbog toga to
je di stancirani posmatra kretanja nebeskih tela, moe "znati" o
sudbi ni i l i psihi drugih osoba. Astrolog je, kao Jung, na poetku
svog astrolokog eksperimenta, i mi sl i da e astronomski podaci
bi ti dovoljni . Uostalom, zar on nema svoje efemeride? Zar nije
sposoban da nacrta nebesku kartu, da proe kroz strane Mi elsena
i l i Rafaela i da vi di kako se na njegove oi odmotavaju vremenski
ci klusi ? Saturovi tranziti dou i prou, Sunce u progresijama stie
do Jupitera, "nataini potencijal" je osvetljen i aktiviran dok
ogromni ciklusi stvaranja grade ljudsku sudbinu. Kao Blejkov
Jurizen, astrolog, gospod mera, pravi kartu dubina i dolazi do ivice
preteranog ponosa:
"Zar ja nisam Bog?", ree Jurizen. "Ko se moe sa mnom meriti? Zar
j a ne irim nebesa i l i ih slaem kao odLu?
,, 1
Naravno, znanje o astronomskom poloaju planeta ima malo

veze s inom astrolokog tumaenja. [mamo tradiciju u okviru
simbolinog govora kome je potreban i n tumaenja. Kada bi se
astrologija posmatrala kao zavisna od merenja objektivnih tela i
njihove meuzavisnosti, ona bi se posmatrala samo kao
sinhronicitet I . Svi astro-psiholozi prihvataju ovaj klasian model,
kao da su svedoci transcendentalnog znaenja i principa koj i se
nalaze ispod njih, a iza sveta ispoljenih oblika ivota njihovih kl ije
nata. Kao klasini astrolozi, oni koriste fiziki svet u ritualizo
vanom okviru razgovora o ljudskom postojanju, a potom pretpo
stave da fiziki svet obuhvata objektivnu istinu koja je postojala
pre oveka, a koju su otkrili O oveku.
Svaki astrolog oekuje od drugih ljudi da se "uklope" u
horoskop trenutka svog roenja i svoje vremenske odrednice. Sat
urn u tranzitu preko MC-a donosi pad s vlasti, preko Venere donosi
kraj ljubavi, preko Marsa stavlja elju na probu. Ali, neminovno e
postojati razlika u znaaju kao posledica orijentacije astrologa bi l o
prema svetski m poslovima bi lo prema "unutranjoj" osobi.
Tradicionalni astrolog tumai Saturn na Suncu u 2. kui kao
siromatvo. Astro-psiholog moe to da protumai kao gubitak i l i
ouvanje smisla o sopstvenoj i unutranjoj vrednosti, dokjungijan
ski astrolog moe to da tumai kao moralnu temu i krivicu vezanu
za senku i da je razradi kroz mitove i prie. Kakav god da je
pristup, objektivan stav astrologa ostaje identian. Postoji mala
razlika izmeu toga da l i ja prekrstim va dlan srebrom i vi mi
priate o budunosti, i l i ga prekrstim zlatom i vi mi priate o mojoj
psihi i poaljete me kod psihoanalitiara. Model "sudbinske
maine" astrologije ostaje identian. 1 6 Astrolog i njegov in tuma
enja nisu ukljueni . Astrolog posmatra meuzavisnost objek
tivnih dogaaja izmeu sebe - planetarnil, kretanja i dogaaja u
ivotu, i l i planetarih dogaaja i unutranjeg stanja osobe. Osoba
"ima" izvesnu astroloku konfguraciju i horoskop je prividno
sainjen za osobu kao da nema nikakve veze s astrologom. Osoba
moe tad da radi s tom konfguracijom na pozitivan nain ili ne, ali
to ostaje potencijalan otisak za i vot koj i sledi teleoloki model
koj i se moe identifkovati s planetarnim ciklusima. Jungijanski
astrolog takoe povezuje ove spoljne i objektivne faktore -planete
i drugu osobu - s Jungovom teoretskom konstrukcijom psihe.
Kombinacija moe biti duboko zbunjujua, al i svejedno. Sve to
pripada klijentu i ni ta od toga nije prihvaeno kao da gaje stvorio
astrolog. Astrolog deluje kao nebeski uvar koji, poto sve vidi,
moe da kae kl ijentu kada da odbaci suvino i neguje svoj psihiki
rast. Kl ijent je posaen kao drvo - a ne kao ljudsko bie - u svet
transcendentalnog znaenja.
Osim toga, prediktivno lice astrologije, prividno mogue zbog
stalnog oslanjanja na astronomska kretanja, uspeno je zaobieno.
Sa "kartom psihe" i kretanjem po unutranjem svetu, psiholoka
astrologijaje stvorila udobnu odbranu od sumnjivog prediktivnog
naslea i prividnog sudbonosnog znaenja klasine astrologije.
Meutim, ona je sauvala monu sliku astrologa kao nekoga ko
zna nepoznato iz te tradicije. Jer, ko je moniji od onog koj i
poznaje nesvesno drugog? Takvo znanje nije isplivalo na povrinu,
kao to je moglo u mnogim kolama dubinske psihologije, i z veze
izmeu analitiara i pacijenta, al i je privatno shvaeno od astrologa
pre nego to se odigrao susret meu njima. Astrolngov odnos s
klijentom je postavljen du nekih linija sa poetka ovog astrolokog
modela sinhroniciteta l . On posmatra astroloke konfiguracije pri
roenju i razvijanje vremenskih mera dok se poklapaju sa ivotom
kl ijenta i pokuava da i h povee s modelom psihe. Cinei to,

astrolog radi na psihikom ueu kl ijenta u situaciji i zatvara se za
mogunost sinhroniciteta I I na delu u astrologij i .
Uprkos svemu to je Jung nama kao astrolozima govorio o arheti
povima, simbolici, psihi i prirodi vremena, njegovi najznaajniji
uvidi ni su prihvaeni, a posledice njegovog radajo nisu iznete na
astroloku filozofsku osnovu. Nasuprot tome, astrolozi pod Jungo
vim uticajem podmazali su tokove sudbinske maine i stoje u
iekivanju, dok se ona kree.
Radjar, kad razmilja o sinhronicitetu, vidi ga ekskluzivno u vezi
s kval itetom trenutka U vremenu1 7 i, kao veina astrologa iz skorie
generacije, Karen Hamaker-Zondag jednostavno priziva koncept
kao objanjenje kako astrologija deluje, poput stare ideje o
makrokosmosu-mikrokosmosu. Njena relevantnost za poloaj
astrologa bilo u makro i l i mikrokosmosu nikad nije dovedena u
pi tanje. Meu psiholokim astrolozima, samo Liz Grin je uinila
ozbiljan pokuaj da se pozabavi temom sinhroniciteta. U "Astrolo
giji sudbine", uprkos komplikovanoj diskusiji koja se tie veza
izmeu fatuma, vremena i sudbine, Liz Grin ne nalazi drugu opciju
do da prihvati isti cilj, kvalitativan trenutak u vremenu koj i je u
poetku pronaao Jung. Njen pogled na sinhronicitet je takorei
jedinstven pogled na sinhronicitet J. Diskulujui o astrolokoj konf
guraciji za trenutak smrti kl ijentkinjinog mua, ona kae:
.. . princip sinhroniciteta 1 kvaliteU trenutka jednako je relevantan kao
sinhroni fenomen u odnosu na osobu. Neki trenuci su vie "ispunjeni
smru" od drugih, a to je jedan od nj ih.
1 8
Sinhronicitet se shvata kao usaglaavanje s natalnom kartom i
njegovo vreme se meri unutranjim i spoljanj im razvojem U
ivotu osobe. To, u stvari, nije nita drugaije od tvrdnje klasine
astrologije da je fatum isto to i planetarno ketanje:
. . . te astroloke konfguracje, koje su sinhrone s dogaajima i
u1utranji iskustvima, " odreene su" u trenutku roenja osobe zbog
.
b k
"
preciznog ne es og sata.
Izraz "sinhron" se esto koristi naizmenino s rei "sinhroni
stian" i pretpostavlja se da niko nue potreban kako bi se shvatilo
znaenje. Ne samo da se tranziti i progresije na osnovu sata klasifikttiu
kao sinhroniciteti, ve se tadicionalne astroloke telmike nazivaju
"sinhronistikim", kao to je sinastrua izmeu lanova porodice i
merenje vremena u njihovim kartama za porodine dogaaje.
Ta meuzavisnost objektivnih dogaaja ako je posmatra
distancirani astrologjeste ist sinhronicitet I . U svom ekstremnom
obliku, to ne treba da bude od znaaja za kl ijenta i bilo koja
psihika komponenta je uoljiva samo za astrologa koji, kao
objektivni posmatra, predstavlja svedoka. Kl ijent ne mora da uoi
znaaj zato to je planetaro kretanje isprogramirano tako da ima
efekta. Na primer, tranziti nas pogaaju bilo da poznajemo
astrologiju i l i ne, zato to se podudaraju s urgencijom "arhetipskog
potencijala . . . koji aktivira nesvesno u pravi as". Liz Grin je
ubeena da je:
152
JUNG I ASTROLOGIJA
. . . takvo vremensko poklapanje odreeno U samom roenju orga
nizma, kao to je vreme za biljku paradajza da cveta i proizvodi
plodove u njenoj prirodL
2
Ista pozicija je ilustrovana studijom sluaja "Dejvida Bejtsa" i

porodice:
(u sl uaju) . . . Oejvida Bejtsa, oseaj posebnog znaaja nije bio oigle
dan za osobu. Al i , za astrologa je to bilo oigledno, kada je ivotna
ema povezana s horoskopom, a sinhronicitet se vidi izmeu raspo
reda planeta i unutranjeg i spoljanjeg ivota osobe.21
Ko to vidi? Ovde je problem da se
J
ungova veoma specifina
re, "sinhronicitet", koristi da defnie situaciju koja je uobiajena
u astrologiji i uvek je bila. Nema razlike s onim to su astrolozi
radi li vekovima. Situacija s pomagalima za vid i gubitkom ivaca
moje prijatejice u vreme jednog pomraenja je ista kao kod Li z
Gri n koja opisuje Dejvida Bejtsa. Vidim vezu izmeu poloaja
planeta i unutranjeg i spoljanjeg i vota moje prijateljice. Meu
tim, ako bih tu povezanost nazvala sinhronicitetom bi l o bi to kao
da taj izraz iskljuivo koristim kao sinhronicitet l i tako e ostati
dok god se moje psihiko stanje kao osobe koja uoava incidente
kao znaajne unosi u jednainu. Tek kad to izostane, tada emo
moi da se pomerimo u dinaminij i , nepredvidiv i ivahan svet
simbolike koji je predstavljen iskustvima sinhroniciteta I I .
Liz Grin se slae da astrolog vidi sinhronicite ali njegova
percepcija je percepcija distanciranog posmatraa, koji u nekom
drugom trai fenomen sinhroniciteta. Moderi astro-psiholozi su u
istom poloaju kao klasini asuolozi i od klasine oadicije su nasledili
ideju o transcendentalnom znaenju. Istina o kvalitetu trenutka u
vremenu otkrivenaje astronomskim faktorima i deluje izazovno da se
istina projektuje kao "apsolutno znanje" na astrologiju. Astrolozi
mogu tad lako da osete da su, kao jasnovide osobe:
. . . prevazili obian kontinuitet prostor-vreme i dostigli taj "meupro
stor" u kome se prolost, sadanjost i budunost deavaju odjednom.22
Verovatno moemo da kaemo zbogom "trendovima i poten
cijalima" Margaret Han ako astrolog i ma pristup toj vrsti znanja.
Jungijanski analitiar moe da otkrije dinamiku pacijentove psihe
iz snova, asocijacija rei i l i razrade. lungijanski astrolog ide korak
dalje. On to ve zna i z prouavanja horoskopa. Li z Grin sugerie
da je astrolog u dodiru s "drugim svetom koj i se nalazi iza onog
prividnog" i da je iskustvo tog sveta:
. . . oseaj neke vrste mree s nitima koje zrae nepoznate daljine.23
To namee pi tanje - ko je pauk, a ko muva? Si nhronicitet I pita
da l i je mrea ispletena od kolektivnog nesvesnog i l i je treba na
neki nain identifikovati s astronomskim kretanjem nebeskih tela.
U oba sluaja, kl ijent je upeean dok se svevidei astrolog nigde ne
pojavljuje. Sa sinhronicitetom I I , meutim, postoj i opravdana
sumnja da je astrolog kandidat broj jedan za pauka, koji sedi u
centru astroloke mree. Tu smo naili na dilemu za osobu sa
simbolinim stavom, a to je stav upecanosti u sopstvenu mreu.
Uzajamna tajna veza koja se pojavljuje u praksi natainog
horoskopa ukljuuje fenomene koj i mogu samo da se opiu reima
sinhronieiteta I I i koji obuhvataju uee astrologa. Liz Grin je
talentovan i promi ljen astrolog i zna da dogaaj ili unutranje
stanje mogu bi ti od znaaja kako za astrologa tako i za klijenta.
Granice mogu sasvim nestati tako da se simbolika klijenta nae u
karti astrologa. Li zje shvatila da se situacija klijenta:
. . . esto podudara s nekim tranzitom U mom horoskopu, iako ne
obavezno i s neim 1 horoskopu klijenta.24
Koja psiha ide s kojom kartom? Na to nema odgovora. Kao to
smo videli, horoskop i se mogu raditi na sve mogue naine, neza
visno od vremenske odrednice. Simbolika se javlja na sve strane,
podstiui nae pokuaje da obuhvatimo njene oblike. Astroloka
praksa i iskustvo ne samo dajednostavno ukljuuju astrologa u in
obj ektivnog tumaenja, ve odraavaju i njegovu psi hu. Jungov
komentar postaje veoma znaajan:
. . . psiha ne posmatra spoljanja tela, ve posmatra sebe.25
Si nhronicitet I I nije o izvesnom i stalnom kretanju planetamih
tranzita u ivotima i horoskopima drugih ljudi. On je daleko
nepredvi di vij i i neoekivaniji i on stvara niti u radu sudbinske
maine i sinhronieiteta l . Iskustvo sinhronieiteta I I je delom zna
ajan susret astrologa sa simbolom, a delom je to udan oseaj da
je materijal takoe o sebi. Na nain koji ne razumemo, mi subjek
tivno uestvujemo u si mboli ci dogaaja koji nemaju ni kakve veze
s nama.
U astrologiji se, u veini sluajeva, deava to da vebamo u do
bro uspostavljenoj tradiciji sinhroniciteta l, u okviru klasinog obli
ka objektivne vremenske odrednice. Zati m, u okviru te "posude"
vremena, tradicije i horoskopske vetine, javlja se mogunost
1 54
JUNG I ASTROLOGIJA
sinhroniciteta I I . U veini astroloke prakse, astrolog treba da radi
kao da se bavi "meuzavisnou objektivnih dogaaja izmeu
sebe, planeta i drugog". Meutim, taj nain rada je samo jedna
polovina prie i, sam po sebi, on nas ostavlja sa ivotni m
tumaenjem o karakteru, psihi, dogaajima itd. To to pokree
osobu, izgovaranje istine, uteni gest, najee dolazi od iznenadne
i neoekivane urgencije sinhroniciteta I I , obrta i preokreta, po
novnog uzimanja simbola dok se pretvara u ivol.
.
Igra i kontraigra sinhroniciteta I i sinhroniciteta l i u astrologiji
k
?
Jom se baVImo su odraz Jungovog oseaja za njegove svetove
hcnostl broj I I brOJ 2. Kao i Jung, treba da privi legujemo svet broj I
u naoj praksi kako bismo bil i sposobni da uopte vebamo, a da bi
astrologija imala ivot, takoe nam je potrebno da ostanemo otvo
reni za mogunost tog drugog sveta. Jungovi eksperimenti s
brakom otkrili su neraskidivu vezu ta dva sveta. A taj nezvani gost
kOJI se pOJavIo na veeri kod Junga takoe esto izvodi astrologe
na ruak.
10.
UZAJAMNA TAJNA VEZA
U astrologiji se u veini sluajeva bavimo tumaenjem nataine
karte uz pomo vremena roenja, pretpostavljajui da horoskop za
taj trenutak pripada toj osobi. Tumaimo osobu iz horoskopa, na
isti nain na koji sam j a tumaila Jungov horoskop. Oekujemo i
zahtevamo od astrologije da ona to uradi i ona u tome esto i
uspeva. Bob Dilanje vet na reima, a Merkur u Bl izancima nalazi
se na njegovom descendentu. Samouki guru Krinamurti ima
Sunce u opoziciji s Uranom, a Frojd i D. H. Lorens imaju seksi
korpiju na ascendentu. Astrologija tako deluje i, da bismo je uopte

primenjivali, moramo da koristimo objektivno vreme roenja i da
ga prihvatamo kao da pripada toj osobi.
Objektivno vreme ostaje u sreditu naeg posmatranja astrol
okog rituala i njegova simbolika je pouzdana i uvek valid na.
Mi sterija sutine astrologije jeste pi tanje zato je to tako i malo je
verovatno da emo to ikad uspeti da objasnimo. Ne znamo kako
moemo da posmatramo si m
b
ole i, dosta esto, donosimo istinite
zakljuke, ne samo u odnosu na psihiko stanje osobe, ve i u
odnosu na protekle dogaaje i datum kada su se dogodi l i i,
ponekad, budue dogaaje takoe. Rei da astrologija to moe da
uradi zahvaljujui samom kvalitetu vremena i l i zato to je jezik
simbola, turo je objanjenje kada se suoimo s istinom u praksi.
Ipak, ta "objektivnost" koju svaki astrolog iskusi ima prilino
sumnjiv status. Skoro smo sasvim propusti l i da statistiki
potvrdimo astrologiju i ak i najupeatljivija istraivanja, kao to
su istraivanja Mi ela Goklena, imaju malog oiglednog uticaja na
sutinu astroloke prakse. I, ako smo iskreni prema sebi, praktina
astrologija nimalo nije pouzdana kao to bismo eleli da bude.
Kada bi povratak Saturna redovno izazivao krize kod dvadeset
devetogodi njaka, Ii kada bi tranziti delovali s tanou sata, onda
astrologija sigurno ne bi bi l a tako marginalna. Oni koji je prime-
njuju bi imali bolji status, a nj
i
hov rad bi dobio pravu trinu
vrednost. Apsurdnost astrolog ije je to ona moe znatno da otkrije
istinu i omogui izuzetno precizne predikeije, al i su astrolozi ipak
nesposobni da predvide kada e ona prcdvideti i l i otkriti svoju
istinu.
U astrologiji se dogaa jo neto to nije nebeski sat. U
razgovoru s raznim astrolozima tokom mnogo godina, skoro svi
iskusni astrolozi, ma kako nazvali svoje iskustvo, u sebi priznaju
da postoj i "uzajamna tajna veza" u njihovom radu. Nekada su to tri
Lava koja se javljaju zaredom, nekadaje va problem njihov prob
lem, nekada se ista konfiguracija ponavlja u nedogled u raznim
horoskopima, vodei astrologa, podstiui ga da naui nova
pravila ove umetnosti. Vraamo se na nejasne opise ovog iskustva,
kao to su intui cija, vostvo i l i , ak, duhovni vodii. Kao Jung u
"eksperimentima
.
s brakom", astrolog se D
,
sea umeanim kada
radni materijal ispolji udno raspoloenje. Simboli nastavljaju da
budu o objekti vnoj drugoj osobi ak i ako ' ne postoji objektivan
trenutak, tako da, na primer, horoskop majke ijaje beba bolesna, i
dalje govori o kerki noj operaciji, a horoskop Puer-a B odraava
njegove okolnosti. Al i , horoskop i mogu da budu i o ueu
astrologa i kontekstu u kome se susret sa simbolima deava. Horo
skop se moe tumaiti u mnogim kontekstima, to esto iznenauje
astrologa.
Kada je re o uzajamnoj taj noj vezi, za poetak, to je zai sta
"tajna". Astrolog pretpostavlja da i ma horoskop O nekome, ali se
ispostavlja jo neto. To "neto" je esto sam astrolog. Ako se
uopte s tim suoimo, to nepredvidivo ponaanje je veoma
nezgodno i traimo da horoskop bude o kl ijentu, a ne o nama. U
tom traenju, imamo punu teinu klasine astroiogije iza sebe.
Ipak, ako pozajmi mo analitiku terminologiju, taj otpor prema
vi enju simbolike naeg uea moe biti U vezi s otporom svesti
prema rasvetljavanju nesvesnih sadraja. Ako astrologija ima
efekta, kao to Jung tvrdi, kroz proces projekcije, onda se ispolja
vaju subjektivni psihiki sadraji . Upravo iz razloga to je
projekcija nesvesna, ostajemo nesvesni toga i verujemo da su
projektovani sadraji objektivni i , stoga, pripadaju svetu i l i
drugoj osobi. l , naravno, oni i pripadaju i ne pripadaju. Projekcija
astrologovih linih nesvesnih sadraja ne moe da odgovara za
nain na koj i , na primer, Bob Dil an, kolektivno nosi
merkurijanski arhetip za druge i tako se vraamo pozi cij i
sinhroniciteta l. Ipak, ostaje mogunost nata Ine karte koja pro-
funkcionie na nain si nhroniciteta ll. Ne mogu da znam kada i ,
na taj nain, dok posmatram Di lanovu kartu, to moe da postane
ivot za svaku temu s kojom sam povezan, a koji i moe da otkrije
moj nesvesni nain strukturiranja te situacije. Moda ni kad to ne
uradi, a moda, umesto toga, uvek ostane kao objektivan
fenomen tipa sinhroniciteta l. Astroloko tumaenje sklizne i
proe izmeu dva ekstrema sa senkama jednog i drugog do
izvesnog stepena.
S obzirom na te razne mogunosti, u astrologiji postoji potreba
za odreivanjem objektivnog trenutka. To obezbeuje tlo na kome
simboliki proces moe da se odigra. U okviru priznavanja astrolo
govog uea, opisanog kroz samu simboliku s kojom on radi, on
moe posluiti kao vodi ka shvatanju onog to se deava kako s
astrologom, tako i s kl ijentom.
Situacija u kojoj astrolog, kl ijent, simbol i svet postaju jedno i
prevazilaze granice subjekta i objekta, kao al hemijski Unus
Mundus, najbolje je opisana primerom. Da bi se uklopio u nau
uroborinu temu, ponovo sam izabrala primer iz astrologije koji
obuhvata pomraenje; vreme kada je, prema naim starima, svetla
gutao veliki zmaj na nebu. U natalnoj astrologiji , take vorova u
koj ima se deavaju pomraenja esto su simboli za situaciju
prenoenja zato to su to glava i rep zmaja i ukazuju na to ta
introjektujemo, a ta projektujemo. I z tog razloga, vorovi obino
zauzimaju znaajno mesto u sinastriji ljubavnika. Naredni horoskop
je nastao za vreme jednog vaara. Vaarske izrade horoskopa na
licu mesta predstavljaju zanimljivo iskustvo i, uprkos tekoama,
obino sam dolazila do zakljuka da je taj brzi duh "na krilima"
desetominutnog proricanja sudbine ivahan i plodonosan. Niko ne
moe da garantuje da e protestantska radna etika sa svojim satima
i satima ozbiljnog rada i dubokim prouavanjem biti produktivnija
za kl ijenta od priznanja znaajnog simbola, gde oko astrologa u
prolazu zapaa stvari. Osobe iz publike u istom duhu prihvataju ta
tumaenja, ne oekujui previe za svoji h pet funti i deset minuta

pnce.
Tog dana kada sam uradila ovaj horoskop pomraenje sunca je
bil o na 8 stepeni Ovna, u konjukciji s Jupiterom. Jedna ena je
dola da pita za svoju vezu i pruila mi je horoskop za sebe i
partnera. On nije bio prisutan. Al i, ve sama simbolika dana je
znaajna, utoliko to je Mesec pornraio Sunce -enaje prisutna, a
mukarca nema. Jedna od glavnih konfiguracija u njenom
horoskopu je pun Mesec, ukljuen u T-kvadrat:
1 58
. 1 27o I I I .
JUNG I ASTROLOGIJA
o
2f'
I X 'I
Sunce i Mesec su u opoziciji du ose Ovan-Vaga, osoba i drugi.
Sunce u Ovnu je vatreno, jedi nstveno, nezavisno i samovoljno.
Mesec u Vagi, s druge strane, jeste oklevajui, promenljiv i
oscil irajui . Nepomirljiva priroda ove opozicije moe da se izrazi
kroz planetu na taki T-kvadrata. To je Mars, u detrimentu u Raku
u 1 2 sumoran, neraspoloen, mrzovoljan, u povlaenju. Taj Mars
je di spozitor Sunca u Ovnu i i ni enu nesposobnom da preduzima
odlunu akciju. Njegova snaga je, dalje, umanjena i rokom
konjukcijom sa Saturom, a oklevanje Meseca je potenci rano
konjukcijom s ]upiterom.

Zenaje objasni l a da se zaljubi la i daje njen partner mukarac na
koga je ekala itav ivot. Bi o je vatren, nezavisan, snane volj e
upravo kao ona, i sam Ovan. Kao to Li l i kae u pitanji ma
sinastrije, "slinost je majka Ijubavi".
'
Ne samo daje mukarac bio
Ovan, ve je bio roen na pun Mesec u Ovnu, s Merkurom i Vene
rom u konfguracij i s ovom konjukcijom, kao to sledi:
tc
Jes c
: *
1
I . l
C @
.
Merkur je pored Meseca u Ovnu, ali na dan vaara, pomraenje
Sunca na 8 stepeni Ovna je palo na mukarev u konjukciju
Merkur-Mesec. Jupiter je takoe bio blizu ovih pozicija. Sl ika
poinje da l i i na enu koja o njemu ( Mesec-Merkur) pria
astrologu (Jupiter). Al i , tradicionalno, pomraenje je lo znak,
. . ..
naroclto za slI1astnJu.
Hajde da samemo ovaj horoskop na trenutak. Tu je ena,
roena na pun Mesec. Mukarac, roen na mlad Mesec. l astrolog
koji to vidi na dan kada pomraenje Sunca u konjukciji s Jupiterom
prelazi preko mukarevog Meseca. To je trenutak kad poinjem
da se osea m nelagodno U pri sustvu "uzajamne tajne veze", Da l i
pomraenje znai nesreu za ovu vezu? Il i u ja da pomraim
njihovu vezu - svojom priom o pomraenju? Da l i sam ja, kao
astrolog, samo svedok objektivne istine o nj ihovoj vezi? l l i ja, s
mojim simbolima, stvaram probleme za enu i , to je jo gore,
simbolika ima drskost da me prikae kako to radi m, opisujui moje
uee?
To je povezanost u astrologij i i ona dri astrologa u ah-mat
poziciji subjekat-objekat.
'
I zabrala sam ovaj primer zato to se to
nije dogodilo na konsultacij i i l i na astrolokoj seansi. Daje to bi l a
konsultacija odjednog sata, pustila bi h enu da vie govori kako bi
dalje otkrivala simboliku. Al i , s obzirom na to da smo se srele u
okviru tradicionalnog "teiteljskog" oblika astrolokog naslea,
pi tanja koja se postavljaju o prirodi astrologije i astrologovoj
sposobnosti da se nosi sa simbol ikom sopstvenog uea oigled
nije su prikazana. Osim toga, ukoliko astrologija to pokazuje, onda
nema mnogo razlike da l i je nekome potreban jedan sat i l i deset
mi nuta da o tome govori.
U sutini ove dileme, izuavam simboliku za neto drugo to
bih elela da izazovem. Glavni problem izmeu ova dva Ovnajeste
taj da njihova strast moe biti potisnuta zbog toga to oboje imaju
Mars u Raku. Osim toga, mukarev Mars je u konjukciji sa
eninim Saturom na 1 9 stepeni Raka, a to "sagoreva!l njenu

konjukciju Mars-Satur. Ova konjukcija malefika u detrimentu naj
blii je aspekt izmeu ovi h horoskopa. Ukoliko postoji nesrea u
vezi, U ta moemo da posumnjamo s obzirom na simboliku pomra
enja, onda to mora biti to, al i kako to rei zaljubljenoj eni, ak i
kad bi htela da slua.
ta astrolog moe da uradi? Poto oigledno

nije sve ruiasto, ak bi i najhumaniji astrolog morao da se
pomui da preokrene simboliku konjukeije u detrimentu malefka
u 1 2, u paru s pomraenjem na natalnom Mesecu, u lepu sliku. To
je vie nego umee. To je vel i ki problem.
1 60
JUNG I ASTROLOGIJA
Razmiljajui ta da kaem, iz ne znam kog razloga sam
iznenada pitala enu za vreme! Bilaje to udna stvar s moje strane,
kao da sam traila neku objektivnu injenicu koja e me razuveriti.
Ispostavilo se da je 1 .40 popodne i shvatila sam da je to veoma
blisko vremenu pomraenja ( 1 .47). Znala sam da, kao astrolog, ne
mogu da ignoriem simboliku pomraenja i da dam lani savet kako
se ova dva Ovna dobro slau. Ipak, znala sam da sam u potpunosti
ukljuena i da mogu doi u situaciju da iskaem tu nesreu koju sam
simbolizovala. Mogla sam samo da se nadam da e mi Jupiter pruiti
mudar savet. Jupiter je bio u konjukciji sa eninim natainim
Mesecom, i trenutnom solarnom eklipsom. Zato sam nastavila i
pomenula njen Satur u 1 2 na njegovom Marsu u 5. Govorila sam o
krivici i strahu,
.
besu i samovolji, o frustriranoj elji i potiskivanju.
Rekl a_sam da bl to moglo da bude zbog dece (njegovo 5. polje) i tuge
( 1 2). Zenaje glatko odbila tkav scenario. Objasnila je, na slikovit
ovnovski nain, daje taj mukarac bi o najei mukarac s kojim je
ikad bila i da je njihov seksualan ivot sjajan. U svakom sluaju,
nastavi la je, pria o deci nije mogla da bude istinita. On nije eleo
decu, ona je bila starija od njega i, iz zdravstveni h razloga, nije
mogla da Ih ima. U njenom poricanju, njen Saturn u Raku - starija
ena koja ne moe da ima decu - bio je na njegovom Marsu u 5.
Cuvi na koji ga nain ona doivljava, moja uloga je jedino bila da
joj kaem da razmisli da li je ta situacija moda ozbiljnija nego to je
to do sada pret
p
ostavljala. To je n
j
eno "slepi lo" u ljubavi, a slepilo je
povezano sa Simbolikom pomracen
J
a. Ako mogu to da vidim, kroz
moju "vetinu", onda to moram i da kaem, jer, U suprotnom, ena
moe da pomisli da nita ne vi dim. Pomraenje ukazuje na to da se,
ma koliko strastven bio ovaj duet Ovnova, Sunce i Mesec ne
sjedinjuju plodonosno i da se njihova veza ne moe nastaviti. Al i
koji plo

je mogu i z prividno grubog savetovanja tradicionaln
astrologije? Mogu samo da se nadam da u joj pomoi da doe do
jasnijeg uvida u istinu o svojoj situaciji, u istinu koju moe da negira.
I takvih iskustava, astrolog ui slinu istinu onoj koju je Jung
otkno u svo
J
i m ekspenmentlma s brakom, a to je da:
. .. sinhronistiki fenomeni uvlae posmatraa, milom i l i silom, ono
to se deava I povremeno ga ine pomonim sredstvom u deavanju.
4
lako astrol0
l
uvek
p
rati svoje uee i njegovu simboliku, on
mora da se ponasa kao da
J
e horoskop o drugome. Osim ako neko ne
pretpostavi
.
to "kao da", ni
ta drug
?
ne moe da ue u igru da to potre.
U astrologiji moramo vezbati ISti korak kao kod psiho-anal itiara
kO
J
I mora da se pravi daje "onaj koji zna",5 iako, naravno, uopt
ne zna. S astrologijom moramo da se ponaamo kao daje horoskop
o drugome i kao da znamo neto o tom drugom, dok istovremeno
ne dozvoljavamo sebi da budemo zaslepljeni verovanjem daje to
uvek tako. Pravi l a nae umetnosti, igra koju igramo, tradicija koj u
sledimo, moraju se podrediti kako bi se ostvarilo bilo kakvo
istraivan
j
e. Na svakom koraku na tom putu astrolog mora misliti
o svom uticaju i o tome na ta i na koga se simboli odnose. U takvom
proceslI, II tom prepoznavanju uzajamne tajne veze, obavezno smo
delimino slepi i nekad moemo prepoznati ta se dogaalo samo
retrospektivno. Da bih to ilustrovala, sada u relativno detaljno
prokomentarisati kako je jedan horoskop pokazao ta se dogaalo
Izmeu mene i klijentkinje, iako smo, U to vreme, obe bile samo
delimino svesne toga.
Klijentkinja, koju je zanimala astrologija i simbol ian nain
razmiljanja, dolaje po preporuci prijatelja. Poslala mije raz
(
led
ni clI i zamolila me da joj se javim, a ja sam bi la zaintrigirana
upadljivim purpurim mastilom. Pomislila sam na Jupitera koj i
upravlja purpurom bojom i zapazila daje napisala razglednicu u
duhu jupltenjanske slobode, komenlariui:
Nadam se da ste mogli da uivate 1 junim temperaturama prole
nedelje - imala sam slobodan dan i sjajno ga provela na suncu.
Kada sam s njom stupila u kontakt, dogovorile smo se dajoj za
odgovarajui honorar napravim horoskop i da se sretnemo dva
puta kako bismo zajedno prokomentarisale simboliku horoskopa.
I z njenih podataka o roenju, videla sam da ima dvadeset osam
godina i pomislila sam da ovo ba i nijejupiterijansko vreme za nju
s obzirom na to dajoj dolazi Saturnov povratak. U tom momentu,
pitala sam je zajedan i l i dva dogaaja iz prolosti kako bih mogla
da pogledam progresije i ona mi je dala datum u detinjstvu kada je
njena starija sestra umrla.
I z samog datuma roenja sam znala da u imali probleme s
horoskopom. Mesec roenja mi je ve bio poznat, jer je horoskop
iz tog perioda bio jedan od prvih koje sam uradila kada sam
predavala astrologiju prema knjizi Margaret Han. Tada gaje bilo
nemogue protumaiti. Kao to ete videti u postojeem
horoskopu (crte 1 0. 1 ), postoji stelijum od est planeta u Lavu, a
sve su u kvadratu sa Saturnom. Moete zamisliti kako sam se
oseala kao potpuni poetni k koj i primenjuje metodu Margaret
Han . . . Vae Sunce je u Lavu i vaa mo i vitalnost e se ispoljiti
ponosno i velikoduno. Va Merkur je u Lavu i vaa komunikacija
e se izraziti ponosno i velikoduno. Vaa Venera je u Lavu . . . i
tako dalje. Naravno, potreban je drugaiji pristup kako bi se ivot i
smisao podarili tako kreativnoj i dinaminoj grupi Lavova.
.
1
\S'
Slika 10. 1 enski horoskop 1 1. 24BSTlO. 24GMT 8. avgusl
/955. London. 5IN30 OWIO.
Da bi stelijum dobio bilo kakav smisao, moramo da paljivo
krimo put kroz nekoliko drugih faktora koj i su izvan njega. Nema
elementa zemlje, a vazduh takoe nije jak. Dve planete izvan steli
juma, Mesec i Satur, nalaze se ispod horizonta i to u znacima
kojima vlada Mars, ime Mars dodaje snagu grupi u Lavu.
Transsaturnijanske planete su meusobno povezane. Sr stelijuma
je Sunce, u di gnitetu, koje vlada i svim ostalim planetama i koje je
najblie kvadratima sa Satumom. Taj Sunce-Satur kvadratj ejedna
od najznaajnij i h karakteristika horoskopa.
Ako pogledamo progresije zbog gubitka starije sestre,
primeujem daje Jupiter vladar 3 . polja (brae i sestara). Nalazi se
pored Sunca i setila sam se razglednice pisane purpurnim
mastilom, a Jupiter j e vladar 3 . U nekim zemljama, purpurna boja
je boja oplakivanj a i razmiljala sam o tome kako je ta devojka
opla.kivala svoju sestru. Al i , kada sam ispitala progresije, Jupiter

nije bio znaajan Uvreme smrti njene sestre. Glavna progresija bila
je MC prema Uranu-ok i iznenadno saznanje daje ona najstarija.
Do tada, razmiljajui o tom horoskopu, nisam nita tumaila.
Jednostavno sam pokuavala da lociram znaaj i otkrijem ta treba
da pitam. Osim progresivnog lunarog povratka koj i vodi do
Saturovog povratka, nominalni datumi za progresije koje se tiu
naeg susreta u leto 1 983. bi l i su sledei:
29. oktobar 1 982: progresivan Jupiter konjukcija Mars
8. novembar 1 982: progresivan Lunari Povratak
6. jun 1 983: progresivan Jupiter konjukcija Merkur
1 2 . juI 1 983: progresivno Sunce polusekstil Jupiter
Naredna znaajna progresijaje dolazila tek u novembru sledee
godine. Stoga sve progresije pokazuju Jupitera i Jupiter se zaista
ve pokazao u naem prvobitnom kontaktu. Njena razglednica j e
nosila datum 1 2. jula, dana kada je, po moj im proraunima,
progresivno Sunce otilo u polusekSIii s Jupiterom i onaje napisala
purpurnim mastilom: "Imala sam slobodan dan i sjajno sam ga
provela na suncu".
Zato sam odluila da dalje istraim konjukeiju Sunce-Jupiter iz
horoskopa. Postoj i i trenutak kada progresivan Jupiter dolazi u
konjukeiju s nataini m Suncem. Sta je moglo da joj se dogodi, za

vreme leta 1 969? Nadala sam se da e, ako j e pitam za taj period,
sama izneti na svetlost dalje shvatanje simbolike Sunce-Jupiter i da
e nam to pomoi da shvatimo njenu sadanju situaciju.
Sledei korak j e bio susret. Jo nisam bi l a protumaila horo
skop, poto sam odluila samo emu da dam znaaj. Naravno,
jasno mi j e ta ti znaajni faktori mogu da znae. S tako naglaenim
Lavom, oekivali bismo ljubav prema ivotu, vitalnost i smisao za
dramu, lojalnost i organizacione sposobnosti. Poloeni u 1 0. polju,
mogli bi da se ispolje na planu karijere i l i kroz neku ambiciju.
Restriktivan Satur u 2 ukazuje na pitanje novca, posedovanje i
smisao za sve to je vredno. Mesec u Ovnu u 7 j e impulsivan i
tvrdoglav u vezama. I majui u vidu kvadrat Sunce-Saturn moemo
oekivati neku vrstu borbe kako bi se stekla prava vizija i talenat
simbol izovani stelijumom u Lavu. Ali, sva ta tumaenja ostaj u za
razmilj anje dok sama osoba ne oivi horoskop za nas.
Pri prvom susretu pokazala sam joj natainu kartu i objasnila
skicu horoskopa. Takva karta ima upadljive vizueine elemente i s
obzirom na njene knjievne i umetnike sklonosti, brzo je
prigrabila neke od relevantnih simbola poto smo prodiskutovale
njihove kljune koncepte. Nju je prirodno zaintrigirala ta grupa
planeta u Lavu i pitala meje o tom delu neba. Objasnila sam daje
I'
1 64
JUNG I ASTROLOGIJA
to najvia taka, gde se Sunce nalazi u podne, taka ambicije i
vokacije. Rekla sam, rnislei na Jungovu reenicu, da je to "o
odraivanju oevog posla", mislei pri tome na "Boji posao",
njenu vokaciju. Ona je to bukvalno shvatila mislei na svog oca,
koj i je bi o veoma uspean ovek posveen svojoj profesij i . U to
vreme joj je pomagao finansijski dok je poseivala izvestan broj
poludnevnih kurseva s namerom da promeni karijeru. Vi dite kako
je Satur, vladar oca - 4. polja, u finansijskom 2. polju. Mnogo
smo razgovarale o simbolici kvadrata Sunce-Satur, 2. i 1 0. polje,
o novcu, odgovornosti, vokaciji, kontrol i , kreativnosti i moi.
Malo smo razgovarale o njenoj sestri i posle toga sam je pitala za
leto 1 969, period kadaje progresivan Jupiter bio na Suncu. Setila se
tog perioda i ispriala mi je sledeu priu. Bil aje mlada i raspust je
provodila na selu s ocem i braom i uivala je u tome da i m kuva i
izigrava mamu. Bilo je to divno letovanje, s izuzetkom jednog dana
kada su otili u etnju. Vreme je bilo lepo i sunano, ali, kako su se
peli sve vie i vie u brda, vreme se menjalo. Poeo je da pada sneg i
pomislilaje da e umreti. Ipak, "bri lijantno vostvo" njenog oca ih
je spaslo. Primetila je da je njen ivot esto bio takav. Stvari bi
krenule sunano i vedro, a onda bi se navukli oblaci, postalo bi
mrano i sve bi se pretvorilo U "ledeni vrh". Ta tema II njenom
ivotu, koja se stalno vraala: prelazak sa svetlosti na tamu, s toplog
na hladno,
'
ravo je bila kao njeno Sunce u Lavu u kvadratu sa
Saturnom u Skorpiji , ledenom vrhu. U pokuaju da to pokaem kroz
astroloke simbole - u nastojanju da doem do take s datumima u
vremenskim razmerama (Satur) -shvatila sam, ali mnogo kasnije,
da se ista stvar ponovo deava, ali izmeu nas. Seansa je poela
dovoljno sunano, ali smo U izvesnom trenutku dole do oblane
atmosfere. Modaje devojka zato, kadaje otila, zaboravila da plati,
aj a sam zaboravila daje pitam za novac. Kao Satur u 2, opipljiva
stvar, tano izmeu nas, odraava simboliku nataine karte.
Izmeu dva susreta, Saturn je odigrao jo jednu igru. Devojka
se razbolela od gripa i javila se da odloi drugo vienje. Takoe je
rekla da je tokom noi posle naeg vienja imala san koji je bio i
uzbudljiv i zastraujui i bi l o joj je jasno da ima veze S
astrologijom o kojoj smo razgovarale. Javljanje sna ponovo
ukazuje na simboliku Jupitera zato to je u grkim mitovima Zevs
(Jupiter) bio poiljalac snova. Obratite panju kako je, zajedno sa
Saturom, Jupiter stalno-igrao znaajnu ulogu U naem susretu -U
purpurnom mastilu, u progresijama i, sada, ujavijanju sna. Kao to
moemo oekivati iz takve arene i intuitivne kombi nacije
Sunce-Jupiter u Lavu, kl ijentkinja ima matovit unutranj i ivot.
Evo ta je sanjala i ta je tada zapisala:
San U noi (losie prve astroloke seanse
Sanjala sam da etam kroz brdovitu prirodu | prolee, bilo je lu
mnogo ljudi koj i su etali II grama. ali
.
sejasno seam samo !llladog
ui telja (visokog zgono

ozbIlJ
.
I
?
g 1111l>karc !| koga s

uenlc

lao
zaljubljuju) i petogodInje devoJcl cc. * Sl
deca stvar oJe

.
se secall Je
drvo u cvanl - al i bez lia (voka?) i ml SIllO se SVI troje popeli na
drvo kako bismo imali Jep pogled -a zatim smo Jegi
a ston
ak preko
jedne jake grane s rairenim rukama zbo

avnoteze 1 drvo Je poelo
veoma polako da se okree (ulevo), brdovIt I potpuno poznat prelvn
predeo polako je promaka? ispod na

do s,e drvo okretalo, a zatim Je
drvo napravilo pun krug (I mi smo vIdeli Itav predo oko
as)
,
Sledea stvar koje Se seam - iako sam svesna daje san bl ? n
no

detaljniji, a mesta i poseban oseaj prella njin: bi l i sl
.
narot
Ja
.lI 1
stvari - jeste da smo ponovo h
,
odall ula
ecl sv

vIe u peJzaz .
.
sa
livadama i poljima -s veoma blaglll

,brdaCIma -a Is
red nas se naslo

pravo arhitektonsko delo -prazan pijedestal s baldahmom bez statute
je stajao na toj livadi i iznenadaje vazduh tu poeo da k
.
ovltla (ka,o
.
t1
fl movima naune fantastike) i jedna ena se ,11atnJal lzal n1
.
IZ
ega, sila niz stepenice pijedestal i otila, ku
,
l - nJena kuclcaJe bila
u blizini, Bil aje sasvim obina -nimalo mIstenozna za ma kogod nas
_ izoJedaJa je kao da se vratila iz kupovine
,
Sdea slika - doli smo do kuice (sline onoj koju sam ve
videla) ili, pre, nekoliko kuica koje su bile_edna do a...,a du
spoljne strane bati. du kua, i,ao je put
IJak - pr
dlvnl zbun.oy

cvea i u kamenoj bati -sa zlatnun umetnlltlll1 kan
enJem -mozaIcI I
sve vrste radova od srebra i zlata, Rekla sam ostalima da znam da tu
ivi veoma poznat zlatar koj i pravi izuzetno drago,cel nakit, zatin
,
s
atmosfera donekle promeni la i prostor oko
,
ku

Je, p.osta .. I
mraniji, puteljak je polako iao nizbrdo (kra
)
klclca Je I dalje bIO s
desne strane) i plltcljakje sad bI O posut krllpl11m drvecel11 I ograll1
n
ivicama i zavravao se, odnosno prolazio je kl
:
OZ ba
tensku kapIJU
.
kojaje izgledala kao rotaciona v
ata (kao u robIlIm klicama), pomlo

klaustrofobina, pogotovo to J e u t,om . . ll'enutkll postalo saSVUll
mrno i vrt kroz koj i je puteljak prolaZIO niJe se
nno
o raz,aznavao, S
druoe strane mi (devojica, uitelj i ja) i pas >l an "pSll .:pakla" -
lii je na ps Hijeronimusa Boa il i
,
ak sredn
j
ovekovne p
e a slIka
pas opasnog izgleda, potpuno prekriven crim trakama ntall1 , sa
svetloutim oima koje su bile neverovatno prodorne - l,laSI'll
O .1c,
!
,a
nas s irom otvorenimeljustima i, s obzirom na to da n|ko nIJe !lIsta
preduzeo, poela sam
.
a ga ..
del
)\ima
?
de kOje
,
:
3m dral a
.
ll
ruci (kao to su kupacI kosturu I cudnl delOVI donjeg vesa) - pIVO Je
*Zaboravila sam da kaem da, dok S1110 jo stajali ispod drveta .. pe!o
:
godinja devojica mi je vrlo ozbiljno {,ekla da ..da se tld

za \I tLlja 1
j a sam odmah pokuala da je odgOVOrim, tvrdecl da ne
.
moze d

dOI1C
e
takvu odluku pre nego to napuni dovoljno .godina, Jr kasl
lJe 1l10Z

sasvim da promeni mi ljenje; bila a,111 Za.b1
.
nut Za !ljenu SIgurost .
ranj ivost akoje ne budu posavetovah zatnlll.
,
je iz
ledalo ?

nema nikkv
.
og efekla -zatim je pas izgubio svoje lice
psa IZ pakla ! Ispod se pOjavilo mesnato lice oveka -al i oi su i dalje
bile te ,iste u
asne ut

boje i s,cvale su,. a zatim je posteeno njegovo
pravo
lce dos lo I
:
a svoJ
:
mesto I pnovo Je nasrnuo na nas i uopte nisam
znala sta da radml - lllsmo mogli nazad -jer vrata nisu 11100la da se
otvrL s te strne - morali smo nekako da proemo kroz vrt, jr je tuda
vodiO P
,
ut ,da
.
bmo O dr,uge st
,
rane ponovo izali !| prirodu. Probudila sam
se pomisliVI: To je biO IllOj Satu m-Satana (zvui slino).
.
U P?etku, zbog purpurnog mastila i progresija, tragala sam za
Simbolikom
J
upi tera, a ima l i bolje simbolike od ovakvog sna? To
Je Izuzetan san, bogat
.
simbolinim sadrajima i zreo za tumaenje
prema
_
Jun
ovoJ t
"
or
:
I . .
.
Kl ijentkinjI lla bujna mata je preuzela
astroloske Simbole I uCllllla I h svo
J
im. Prema
J
ungovoj pretpostavci
da snovI Imaju etvorostruku strukturu,' kao grka drama, slike
uvoda pokaZUJU dramatIs personae i ispoljavanje di leme koju e
nesv
sno sontl za v
,
reme sna. U tim scenama otvaranja, imamo
predivnu sliku snevalce, mukarca i deteta, koji su svi na granama
drveta kOJe se polako okree ulevo. Prema Jungu, drvo je osnovni
Simbol sopstva, a levo je nesvesno. San ukazuje na to da je sneva
na putu da krene u novu fazu procesa individuacije. Nesvesno,
neizdiferencIrani elementi psihe, "mnogo ljudi koji etaju u
grupama", treba da se osveste i integriu. Tu je i dete, takoe
Simbol
.
sopstva;
.
prolee je i snevaica taman zapoinje ovo
putovanje. Drvo Je u cvatu, ali nema lia. To moe biti voka i to
ga arhetipski poveztije s Drvetom ivota, drvetom U rajskom vrtu.
Snevaica pokuava da zatiti dete od elje da se uda
z
a uitelja, a
pn tome pokuava ca devojicu dri podalje od zabranjenog voa.
Seksualna sl i ka Je pnsutna kao znak coniunctio. Proces indivi
duaCije
.
zahteva illte
raciju mukog i enskog dela njene psihe, sjedi

nJavanJe suprotnostI.
Druga glavna slika je potpuno obina ena koja se pojavljuje
kao t fihl0VlJlla naune fanastike poto je zavri l a s kupovinom.
OnaJe Istog pola kao snevaCIca I to, zajedno s njenom obinou
ukazuje da je ona slika senke. Ona je snaan kontrast "dragoce

ostil! zla
.
tarevog
rta li nar
dn
l
e
i . Zl atareva kua, sa svojim

umetnutIIll zlatl1lm kamenjem CIllI zl atara alhemi arem kopa
m zl a U potra
za "pravim zlatom", Njegova kuicaje c

i
lj indi
VIduacIJe, alhell1lcarsk
(
zlah)

sopstvo. Put koji do tamo vodi je
:
am
roces l
dIVIlIa
lJe,
.
ah Je mraan, opasan i uva ga opasan
pas IZ pakla . BosovI pSI su kao Kerber iz Pakla. On uva ulaz u
Had, II P
?
dzemni svet i II nesvesno, a snevaica lllora da se suoi sa
senk
(
m
.
1
.
tamom kako bi dos
ela do prirode koja je iznad. Njena
soc
JacIJa na Satanu potvrUje mogunost drveta-voke, podse

caJlIel nas na zmiju II vrlu, jo jedno "pakleno" stvorenje.
JUNG I ASTROLOGIJA
1 67
Toliko se moe rei o ovoj vrsti tumaenja jednog sna. Jung
nikada nije voleo da anal izira izdvojen S3n, jer je smatrao da snovi
dolaze u serijama .' Ta "jungijanska" tumaenja i alhemijske slike
snova znaajno SlI povezane s kartom roenja. KI ijentkinja ima
Sunce u Lavu u 1 0, konjukciju Jupitera u stelijumu u Lavu, san o
"veoma poznatom zlataru". StelijuIll U Lavu u 1 0 pravi u-igon s
Mesecom na descendentu - zlato i srebro - "predivni buketi
cvea._. mozaici i sve vrste rada od srebra i zlata". Kameni Satur u
korpiji u 2. kui pravi kvadrat s njenim Suncem u Lavu, "i u
kamenom vrtu . . . zlatno umetnuto kamenje". Prolee je i ona je s
mukarcem i detetom, mi sl i daje dete naivno i da IllU je potrebna
zatita, kao Mesec u Ovnu na descendentu. U snu, sneva treba da
proe kroz vrata) a astroloki, ona se sprema da se otisne u novu
fazu. Upravo je prola progresivan lunari povratak i kree se ka
raskru sa Saturnovim vratima u dvadeset devetoj godini. Si mbol i
kalte i si mbol i i z snova su skoro savren par, kao da je odsanjala
svoj horoskop. To prua oseaj zadovoljstva to je sve to tako, a
razrada potvruje i razrauje prvobitne slike tako da sve izgleda
kao da se uklapa, kao divan komad koj i je izradio nebeski zlatar.
Al i , naravno, moj i pokuaji da dam smisao ovoj divnoj
simbolici mogu biti malo vie od "sastavljanja glava mi tova, bez
dovoenja puta do savrenstva'" To je kao sinhronicitet I u
astrologiji , koj i objektivno usklauje kl ijenta i kartu. Si nhronicitet
I I ukljuuje moje uee i l kao
J
ung S nevaljal i m l i cem ka zidu.
prevarena sam udnim inverzijama u toj si mbol i ci . Od poetka
jurim Jupitera, a
J
upi terov rep je esto vodio do Satura. Progresija
Jupitera ka Suncu donela je Saturovu priu o snegu u planinama,
etnji s ocem i "ledenim vrhom". Taj jupiterijanski san zavrava se
Satanom (zvui kao Satur) i strahom od paklenog psa. Jupiter i
Satur se, stoga, pojavljuju zajedno, aja sam dovedena u situaciju
da ponovo razmotrim kvadrat Jupiter-Satur. Osim toga, ista
simbolika se odigrava izmeu kl ijentkinje i mene. Pria, san i
horoskop su se odigrali izmeu nas, za vreme astroloke seanse.
Dobro smo poele, s naom jupiterskom potragom za smislom, sa
"sjajni m slobodnim danom na suncu", al i smo zavrile s paklenim
psom. Kao da je moje evociranje Sunca i Jupitera nesvesno
ogranieno Saturnol11, ledenim vrhom, nedostatkom novca,
gripom i odlaganjem. Zatim, kroz san (

J
upiter), I ijentkinja mi
pokazuje SatuIll koji je iskusila zbog astrologije. Ci tav san treba
razmotriti kao opisivanje neega to se dogaalo na astrolokoj
seansi. Otvaranje scene je tumaenje njene karte, kao njeno
porodino drvo, njeno poreklo, ljudi "u grupi" - stelijum u njenom
horoskopu. Idemo po krugu horoskopa, malo-pomalo, "drvo se
okretalo i zatim je napravljen pun krug i videli smo svu okolnu
prirodu", kao ciklusi Meseca i Saturna o koj ima smo diskutovali.
San ukazuje na to da je promena situacije u igri tako to se
pojavljuje devojica koj a eli da se uda za uitelja. Devojica je
ranj iva i potrebna joj je zatita, kao kl ijenktinji, i oila trai savet,
kao Mesec u 7, kui drugih i astrologa. I , ta se deava? Pejza se
menja i nailazimo na prazan pijedestal bez statue. ASIIologija je
moda bi l a na pijedestalu, ali, pijedestal je s "baldahinom", ima
prekriva od bogate svile i zlatnog brokata, nebeski prekriva. Al i ,
prazan pijedestal ukazuje na to da postoj i neto prazno u pravljenju
katie. U 5HU, ena se iznenada pojavljuje, slina "onima iz filmova
naune fantastike". "Rat zvezda" ("Osveti i me, Skoti") to potvruje
da je san o zvezdama i astrologiji . Kao ena u snu, kl ijentkinja iz
horoskopa postaje ena koja se materijalizovala "ni i z ega".
Horosop je razoaravajui i "nije neka misterija za bi l o koga od
nas". Zena iz snaje "potpuno obina", za razliku od izuzetnog steli
juma u Lavu. Vratila se iz kupovine i , kao i kupovina, to eje kotati.
Ostatak Sila se bavi onim to sneva mi sl i da je ona unela II san.
Oaravajue, magino mesto na kome se zlatar bavi svim
svoj i m blagom u prednjem delu vrta predstavlja imaginarnu sliku
onoga to astrolozi mogu da urade. Kada poseti te astrologa,
oekujete da dobijete "izuzetno dragocen nakit", tako da vienje
"veoma poznatog zlatara" jeste isto to i izrada nataine karte. I pak,
njegova kuica je uska, mrana, mala, ograniena i, jednom reju,
taj puteljak je naporan. Astroloka iskustvo j e bi l o saturavska,
olovno. Daleko od pronalaen ja zlata, ovaj proces je promenio
zlato u ol(vo, kao to Satur napada Sunce u karti. Satur u
simbolici Skorpije preuzima ostatak sna u sl i ci psa "pokrivenog
crim trakama i ritama"
.
Podsea snevaa na Boove pse, i l i
srednjovekovne, a asocijacija na srednjevekovni period i Boovu
enigmatinu umetnost, punu religioznih, alhemijskih i astroloki h
sl ika, drugaje aluzija na astroloku seansu. Ona sama prepoznaje
paklenog psa kao Satura i mene je doivela kao paklenog psa na
seansi. S moji m vremenskim odrednicama i prividnim vl adanjem
okultnim mi sterijama, pokrenula sani uasne slike o Saturovom

povratku, ime sam ispolj i la ulogu Satura u Skorpiji u njenoj
karti. Pokuala je da Ille odbrani, al i mene to nije smirilo. Pakleni
pas se sprema da naplati - i na drugoj seansi, kada se ona vrati sa
svoji m snom, ja se zaista spremam dajoj naplatim, upravo kao Sat
urn kod vrha 2. polja, polja novca.
Al i , mnogo vaniji izraz Satura je da se "vrata ne otvaraju s
druge strane". To otkriva klijentkinjinu nesvesnu percepciju
astrologije. Videlaje da je, poto je jednom dospela do astrolokih
JUNG I ASTROLOGIJA
169
simbola u svojoj karti, napravljen korak bez povratka. Poto se
simboli evociraju, oni se nikad ne mogu ukloJ1l1i I I ! zaboraVI tI .
Nema povratka - vrata (Satur) se ne otvaraju
:.
druge strane. To
uoavanje znaka koji je ostavi l a takva slIka
.
C11l1
"
m 110g
:
osoe
umorim od simbolinih sistema. Neke astralaske skale uce svoJe
astralage da dre simbole na margini, daleko od kl ijenta, kako bi se
namero izbegao argon, al i i zato, moda, a osi
.
o,ode klijenta
tereta preuzimanja simbola na sebe. Moja kl iJentkll1Ja, zbg toga
to je ve bi l a upoznata S vetinom i slikama I l 1
ala 111tel!
.
ent
n
stav prema simbolima, izborila se s

SVOJ II

neprljatn111l
oseanj ima o prividnom fatumu astrologlje tako sto
J
e zgrabda
simbole i prisvoji l a i h. Ako verujemo samlln sllnboluna, v1
lmo
kako_ kao to Jung kae, imaj u transGendentnu funkc1
J
u .
.
Kl i jent
:
kinj
;
je prevela astrolake simbole na svoj jezik, kako bl na svoJ
nain razm iljala o temama koje je naa seansa pokrenu la. Tako se
karta i san samo u prvi mah odnose na kl ijentkinju. Ako pokuam
da i h veem samo za nju, ispustiu priliku da pokaem da i karta i
san moau da se odnose na ono to se dooaa u vezI Izmeu nas.
_ _ -
Astroloki u mom pokuaju da pronaem Jup,terovo znacen
J
e
naila sam
'
na Satura. Dobre namere i elje nisu dovoljne U poku
aju da se uveaju simboli. One mogu da stvore suprotan e
ekat
razoarenja i straha. Kl ijentkinjina pria o stvaTlma kO
J
e pOC1l1Ju
sunano i pretvaraj u se u vrh leda je ista pria kao njenom snu,
al i , to je znaajnije, ista pria se dogodda na astrolosko
J
seans! . U
to vreme nisam bi l a dovoljno mudra dl dovoljno ,skusna da to
prepoznam jasno kao to to sad i ni m.
Dalje, tek pred kraj eg dr
.
ugog susreta strah koj i je u snu bio
simbolizovan i Satur u Skorp1
J
1 dobd1 su dlTektan.zraz .
.
TaJ strah
je iao mnogo dublje nego to sam shvatila i ,
.
kao Skorp1
J
a

bl O
J
dobro sakriven. Postojal i su neki pravi razloz1 da khJentklll
J
a oset1
kako sjajne i sunane stvari postaju tamne i pretvaraju se u led
1l1
vrh. Na kraju seanse, otknla
J
e dalje lIlfOrmac1Je o
,
svo
J
o
J
porodinoj istoriji . Ne samo daje izgubila stariju sestru, vecJe pre
njenog roenja njena majb rodila jo etvoo dece kO
J
a su
v
umrla dan-dva posle roen
J
3. Meu tlm umrlim
.
eba11la su b1 h 1
blizanci ija imena je ona nasled1la. Dalje, trag1c
,
n '
.
1znenadan
gubitak njene starije sestre, sam po sebi okantan, UC1l110 J t
,
Je, kao
to je primeti la, "sledeom u HZ nasleenog lanca smrt1 . To
.
se
sada vie slae s progresijom MC-a ka Uranu za
ub1tak staTl
J
e
sestre. Oduvek je oseala, nazvana po tO
J
1zgubl
J
eno
J
dec1, da
zamenjuje nekoga i s gubitkom sestre, ose 1l a Je kao da Je postala
neko drugi. Astrologija sada ima v1e sm1sla. Jup1ter vlada 3.
kuom brae i sestara, i svaki put kada
J
e Jup1ter akl1vlTan,
Saturov kvadrat i strah od smrti ulaze u igru. Progresija
j
upitera
ka njenom SunclI poklopila se s priom o srenom letovanju, ali
kvadrat Satura je to ugrozio. "Bri l ijantno vostvo" njenog ocajll
je spaslo, ali moe l i se na njega uvek osloniti, s obzirom na to da
ni j e uspeo da spasi ostalih petoro dece? Ako njen otac ne moe da
je zatiti (Jupiter), onda on mora da plati (Saturn u 2, vladar 4. polja).
Satur U Skorpiji je, stoga, njen otac, ali ni njen strah od smrti,
imajui u vidu protekle okolnosti, nije bio neopravdan. Astrologija
je uveala taj strah zato to se pokazalo da le ona itala izvestan
broj lakih astrolokih tiva o Saturu u Skorpiji i njegovom
kvadratu sa planetam3 II Lavu i naila je na neka mrana i nesrena
tumaenja da e "deca umreti'. Nije mogla da uradi ni ta drugo do
da bukvalno prihvati ova tumaenja. Njen sanjoj govori da se vrata
ne otvaraj u s druge strane. Ako to primenimo na simbole u njenoj
karti, ponovo smo privueni kvadratom Lav-korpija. To je stalno,
kroz itav njen ivot, bilo simbol svetla koj tamni, ivota koji
postaje smrt. Kretanjeje uvek bilo od Lava ka Skorpiji , a 'vrata" se
ne mogli otvoriti s druge strane, od Skorpije ka Lavu, Nain na koji

simbolika astrologije moe da pomogne da se to osveti i jeste da se
pretpostavi da ponekad, .rata ipa mogu da se otvore i s druge
strane. Stvari mogu da se kreu od Skorpije ka Lavu. Tama takode
postaje svetlost, a jz njenih iskustava o smrti ona je izala s
velikom ljubavi Lava prema ivotu.
Sada u se pozabaviti pitanjem kako su san i okolnosti koje ga
okruuju doli kao otkrie o prirodi tajne uzajamne veze u
astrologij i . Ako horoskop ne samo pripada kl ijentu, ve opisuje i
ta se deava izmeu astrologa i kl ijenta, onda je to sigurno nova
dimenzija astroloke prakse. Ako pomislimo da to znai da imamo
objektivnu "kartu konsultacije", ponovo emo izgubiti vezu,jer se
ona moe nai u samom susretu astrologa sa simbolima. Takva
pitanja nas vode ka carstvu tabua i ja sada palj ivo idem drugim
tamnim i preraslim putem koji vodi ka zlatarevoj kuici. Tu
ostajem, jer je iskustvo astrologovog simbol inog uea uobia
jeno, a ipak se o njelllll llglavnolll ne govori II naoj li teraturi. Alan
Leo se dotie te teme kada govori o "prokletstvu i blagoslovu" II
astrologij i . Neki od astro-psihologa prihvataju to iskustvo, ali im
nedostaje odgovarajua teorijska osnova u astrologiji sa koje bi se
di skutovalo i oni, stoga, imaju pozajmljene analitike koncepte sa
koji ma rade. Analitiari su odavno otkrili takve udne monstrume
u svojoj praksi i razvi l i su pristup za njihovo obuhvatanje u okviru
izraza psihoanalitikog miljenja. Astrolozi su uglavnom jedva
poeli da pominju ove probleme i naredno razmatranje ima ci lj da
pominje neke od naih astrolokih tabua.
JUNG I ASTROLOGIJA
1 71
Jedna od karakteristika uzajamne tajne veze u astrologiji je
nestanak granica, tako da astrolog ne zna kome i l i emu simb
?
1
pripada. Ovo esto moe da se pojavi, kao u pomraenju u smastnjl
o kome je prethodno bi l o rei, na nain koji izaziva uas kod
astrologa. U primeru kl ijentkinje i njenog sna, speclfil11 mCldent
se dooodio kod moo pokuaja da rastumaim kartu. Tano pre
nego to je ona dola na drugu seansu, ja sam razmiljala O
simbolici preciznog kvadrata Sunce-Satur kada je
azv01110
telefon. Bi o je to kolega s posla koj i me je nazvao da ml saoptI
loe vesti o naem efu koji je doiveo i nfarkt. Sedela sam tu, u
sopstvenom mraku, s horoskopom u jednoj i slualicom u drugOJ
ruci, sluajui te vesti koje su delovale kao horoskop. U tom
trenutku se zaulo zvono i kl ijentkinja je stigla. To je uza
J
3mna
tajna veza. Predstavnik autoriteta za mene imao je infarkt, Satur u
korpij i kvadrat Sunce u Lavu u 1 0. Pretnja svetlu i ivotu (Sunce)
iz Satura u korpiji ponOVljena je pria o sunan H s
J
3jnl m
iskustvima koja postaju tamna i zastraujua, ah se sada ta shka
deava meni sa samom astrologijom i ja poinjem da se pItam gde
su granIce.
Kao itai sudbine mnogi astrolozi primeuju znake_ i
predznake koj i se javljaju oko horoskopa i voeni su njima. Sta
moe da znai da se tako mraan dogadaj javlja izvan horoskopa?
Da l i treba da to prepoznam kao znak za moju kl ijentkinju i njeno
zdravlje? Nije lako proceniti gde da se povue l i nija.
S
ezbedno
mesto je analitiki rez koj i to tretira kao bolest I konfUZIJU samog
astrologa i dovodi u pitanje svemonu pretpostavku da astrolog
moe imati znak o budunosti. Spremno bi h se prebacila na tako
bezbedno tle kada ne bi postojala injenica da se takvi znaci
nekada ispostave kao istiniti. ta ja treba da mi sl i m kada se tako
udne stvari dogaaju u astrologiji? Sreom, moj ef se pot
?
uno
oporavio, al i dogaaj je momentalno predstavljao po!nracen
J
e
srca. Bi l a sam suoena sa strahom od smrtI (Satur u SkorpljI),
prvobitno u vezi s mojim efom, a zatim u vezi s kl jjentki
jom. U
tom trenutku naravno ni sam znala za smrtI u njeno
J
por091cI I mO
J
strah za nju jtakoe ti o njen prikriveni strah (Satur u Skorpiji ).
To bi moglo da se opie psihoanalitikim jezikom kao "pro
ek

cijska identifikacija". Tu se ona, ipak, odigrava u pSlho-fizlckoj
stvarnosti.
Retrospektivno, uklapa se da ta kl ijentkinja sa stelijumom u
Lavu treba da mi pokae, kroz borbu u svojoj karti, svetlost i tamu,
blagoslov i kletvu, na putu astrologa. Ona je donela san, kao dar
Lava, u vreme mog rada kada sam bila u di l emi oko procepa
1 72
JUNG I ASTROLOGIJA
subjekat-objekat. Koincidencija telefonskog poziva zahteva da se
sltuaClja
"
protumal s potvanjem prema moji m problemima s
astrologijom u to vren
;
e .
.
Slike u snu i simbolika horoskopa mogu
se
,
sada pon
v

tllll13CltJ U odnosu na primenu astrolog ije. Drvo
kOJe se okrece Je horoskop, zlatar je astrolog, mozaik i radovi od
zlata ! srebra su delo tu
!
"aenja, pakleni pas je tajna uzajamna
veza, naen
,
a U samom emu tumaCenj3. Astrolozi, takoe, nailaze
na vra
a kOja I
e mogu da se otvaraju s druge strane. Suoeni sa

psom ! sa vratl
lla, moramo proi kroz njih. Prolaenje podrazu

meva Satura
:
CI11 procene, sposobnost da se oseti gde su granice.
Tek tada mozemo bezbedno da govorimo o carstvu simbola i
vratimo se s naim zlatom obinom svetu prividne objektivnosti.
Kao alhemijski urobor koji guta svoj rep, astroloka simbolika
mora da se
.
okrene
e samo ka onom to se dogaa izmeu

astrologa
.
l
.
kl ijenta, vec I ka astrologu u i nu primene same vetine.
U alhenHI I , duh Merbolest nudi "brilijantno vostvo" zato to nam
govori da je pravo zlato "svuda i da se moe nabaviti za male
pare"
'
,naenj
astrolokog
.
simbola u karti je ne samo tu da nam
bode OCI, IgraJucI se
a samo

seansi; ono je takoe na samom putu
na k
.
om
.
e UZI
lHlmo sl
,
mbole ! IstraJ3vamo II njihovom tumaenju.
To Je Igra ! ontralgra Her
llesa hermetinog-hermeneutinog
Boga. Jung taj veoma poznati zlatar, znao je mnogo o nestanom
Bogu k
?
.I1 Ima razne trikove kojima moe poduiti uenika
astrologije.

11.
SVET ASTROLOGA
Alhemijska slika
Kako se astrologija pretvara u ivot za nas? Svi astrolozi znaju
kako pojedinci ispoljavaju svoje horoskape - Ovnovi s crvenom
kravatom, dok se utljiva korpija na ascendentu pita da li e od
vas saznati neku tajnu. Kao neko ko prorie sudbinu, astrolog
prisustvuje prikazivanju simbola u odnosu na osobu i slua ljude
kako reima iskazuju svoj horoskop. Jednom prilikom sam se
odazvala poruci koju mi je jedna ena ostavi l a na telefonskoj
sekretarici, elei konsultaciju. Kada se javila na telefon, predsta
vila sam se, a onaje uzvrati la: "Saekajte, ostavila sam vrata zamr
zivaa otvorena i moram da ih zatvorim". Zatim me je ostavila da
ekam dosta dugo dok je otila do zamrzivaa, a potom se vratila
da zakae seansu. Kada sam pogledala njen horoskop, k ljuno
astroloko mesto relevantno za taj period bio je tranzit Urana preko
njenog natainog Satura u Jarcu - vrata njenog zamrzivaa zaista
su bila otvorena!
Horoskapi esto oivljavaju na nain koji ukljuuje i astrologa i
klijenta s istim simbolima. U horoskopu snevaice iz prethodnog
poglavlja, simbolika se odnosila ne samo na nju, ve i na mene kao
astrologa, kao i na situaciju u kojoj smo se srele. Jednom prilikom
sam prouavala horoskop mukarca koji je imao Marsa u Raku
tano na ascendentu. To je loe mesto za muku planetu potvri
vanja zato to je direktna i snana ' akcija oslabljena u tom
vodenom, materinskom znaku i ja sam nameravala da s njim po
razgovaram o toj simbolici. Meutim, on nije doao na seansu.
Vreme je prolazilo - deset minuta, dvadeset minuta, trideset
minuta. Konano, posle etrdeset minuta, zaulo se zvono i ja sam
otvorila vrata kako bih u njima videla pokislog mukarca - Marsa u
Raku. Kia je pljutala i on je bio mokar do gole koe, poto se
izgubio. Izvinio se to je "malo" zakasnio, ali je ipak eleo da ue,
osui se i saslua moje tumaenje horoskopa. Dakle, tu je bio,
potpuno mokar, sa eljom da se neko pobrine o njemu, upravo kao
njegov Mars U Raku na ascendentu. I sam bilaja, s besom koj i je
rastao. Do tog momenta sam bi l a potpuno iznervirana ( Mars) zbog
izgubljenog vremena, al i sam osetila i saaljenje (Rak) prema
njemu. Ipak, poela sam da sh\'atam da je to igra koju taj ovek
igra sa svakim. Upravlja svelom (ascendent) tako to izaziva
saaljenje (Mars u Raku) i brani se tako to deluje slabo. Problem
na koji u tome nai lazi jeste da njegova i ndi rektna volja izaziva bes
kod drugih, to su potvrdi l a i moja oseanja besa. Kljuna
simbolika u njegovom horoskopu tako je opisala nas oboje, u
okviru konteksta naeg susreta.
Tumaenje si mbola, stoga, ukljuuje subjektivno uee kojeje
i svesno i nesvesno, tako da je tumaenje horoskopa daleko od
pravol i nijskog, objektivnog procesa. Koliko god se trudi l i da
budemo di stancirani, ne postoji garancija da emo sauvati tu
poziciju. Iskustvo misterije, II kombinaciji sa sudbinskim obrtin1a i
saradnjom s uzajamnom tajnom vezom, esto nas moe ostaviti
nesi gurim II ono to sc deava. U sl uaju mukarca s Marsom u
Raku, nominalna tema horoskopa je i dalje centralna za simboliku,
iako sam ja, astrolog, " potopljena". I pak, kada prihvatimo da
horoskop moe da se izdigne iznad svoje teme i ponovo vrati u
kontekst iz koga potie, tada granice poinju da se gube. U nekim
situacijama, prvobitna tema horoskopa bl edi do beznaajnosti pred
ponovnim bavlj enjem horoskopom u kontekstu u kome je
"
proucaV3n.
Koncept '!uzimanja"', s akcentom na kreativnom inu tuma
enja, bez sumnje ide protiv glavnog toka astrologije koj i j e i dalje
vezan za poziciju objektivnosti naslecenu od nae ptolemejske
tradicije. Meutim, neke moje kolege s.poele novo izuavanje
astrologije. Na kreativnom prikazivanju principa "uzimanja", Defri
Korelijus je pokazao kako je 1 976. napad na astrologiju ti ma od
1 86 vodeih naunika 1110gao da se protumai kroz horoskop
objavljen uz napad. Koordinatori ove bitke prikljui l i su kartu
roenja kojaje itnala za ci lj samo da i l ustruje kako horoskop izgle
da. Za astrologa, horoskop je izgledao tano kao prestini ljudi (Ju"
piter u Lavu u 1 0) koji napadaju astrologiju (kvadrat Merkur,
vladar 9. polja)! Dalje, horoskop raen za neki neodreen trenutak
U 1 907. tano se pok lapa s astolokim vremenom njegovog kasni
jeg objavljivanja. Defri Konel ijus po drugi put tumai taj horo
skop na fundamentalniji nain kao znaajan potpis naeg shvatanja
astrologije j naina na koji , kao retrogradan Merkur u Skorpiji,

astrologija lae o sebi.
JUNG I ASTROLOGIJA
1 75
Poto dozvol i mo sebi da pri hvatimo takve mogunosti, postaje
oioledno da horoskopski si mboli stalno iznova ukazuju na
sitlciju u kojoj Sll prikazani . I ma mnogo takvih sl
ajcva. N

primcr, Vernon Vel sje poeo da radi horoskop ZI konjsku trku, al l
njegove proraune je prekinula svaa sa SusclI11a ok
?
toga gde
treba ostavljati ubre. Besall, sam je uklolllo gonl l l u kesa s
c111bretom, ostavi vi ih na vratima jednog od uvreeni h suseda
potom:

Bes me je proao, otiao sam kui i nastav
.
io da radim horoskop. Na
moje zaprepaenje, otkrio sam da su Mars l Mesec u usponu tl OVllU.
1
Ponekad, horoskop moe potpuno da iznenadi astrologa,
pravei rez kroz sve
.
granice vrel
lena
i P
'ostora ,budeuasan
smisao o onome to J e sveto. Grc
.
lem 1 obm pamti takvo Iskustvo
dokje prouavao horoskop koji je u 1 7. veku napravio Kalpeper za
bolest jedne ene. Kalpeper je naveo taj horoskop kao primer kako
je fizi ko telo bez astrologije kao "l ampa bez
l
asa". lskonstlo J e
horoskop kao bl istav prikaz za javnost kako bl pokazao pnrodu
astrolou-ije. a to se odrazilo na sam horoskop u kome Je Sunce bi l o
u konjkciji s MC-om. Mesec je takode bio snaan u 5. kui i
Kalpeper, razmatrajui od koje bolesti je ena bolesna, se pitao da
l i je ona "s detetom" . Dok je Orejem Tobin prouavao taj
horoskop, on nam kae kako je jedne nedelje za rukom:
. .. mojr supn
ga Rcnske
asekla pOJIIrand i
.
prOl
ala s
.
a
re
lO
oblikovanu, al l znatno manju pOlllorandzlI L vecoJ. MOJa sesuaJe bi la
time pogoena i odmah je to nazvala simbolom plodnosti.
Njegova ena je, u stvari, bi l a bleda i bi l o joj jc muka i on se
pitao da l i da napravi njen horoskop kako bl Video da " Je bolesna
i l i trudna, al i tada muje:
. . . odjednom si nulo da je odgovor ve pred moj i m oim3 1l 1 65 1 .
horoskopu l1a kome radim.
NedeljIli ruak i pomoranda odrazili su Sunce (en
"
gL Sunday ;
nedelja: Sun ; sunce - prim. prev. ) na vc._. .l.nacaJ nIJ"Je
"
bJ ! a
i njenica da su podaci iz 5. kue IlJeg
v
:
zene bdi tl. pl"1licno

si nastrij i s Ka Ipeperovi m horoskopom. 13 l OJ e ubeden da Je trud na
to se i potvrdilo. Njihova kerka Lidijaje rodena onog dana kadaJc
Sunce prelo preko uscelldell/u Kalpeperovog horoskopa. Njen
otac saima ovaj divan primer nstrologijc na sjedei nain:
Tako je astroiogija ponovo primeniia svoje stare trikove: iako je
horoskop uraen 337 godina ranije, bio je radikalan za te dogaaje
1 988. i ostaje kao primer "uzajamne tajne veze" koja moe da postoji
izmeu prividno nepovezanih fenomena i koja omoguava simbo
lino tumaenje
p
rolosti, sadanjosti i budunosti, ako samo imamo
oi da to vidimo.)
Kojaje svrha ovakve astrologije? Ona nema "duboki znaaj" u
nekom psihoanalitikom smislu i njena prediktivna crta ne mora
mnogo da znai, s obzirom na to da bi se zdravlje njegove ene
uskoro saznalo. Niti, prividno, dovodi do sve.sti vitalni nesvesni
psihiki faktor. Tobin, lekar-travar i astrolog, poeo je ca radi na tom
horoskopu bez beba na umu, jednostavno izuavaj u.i Kalpepera .
Cudan "obrt" do koga je dolo predstavlja poetino iskustvo, al i

zbog toga to je beba Li dija zapravo dola na svet u vezi s tom
"poetinou", ponovo dolazimo do tog mesta gde "sudar prirode i
duha postoje stvarost".
Ovaj sluaj poseduje izuzetnu lepotu, ali takva iskustva nisu
neuobiajena u svetu astrologa. Jedinstven, indivi dualan pokret
tumaenju omoguava percepciju koja prevazilazi normalne
mogunosti i ostaje divna i misteriozna. Astrolozi kojima se to do
godi u ma kojoj meri, razvijaju ljubav prema astrologiji i svi slini
si mbolini sistemi mogu biti pravo uivanje za njihove simbole.
Dej ms Hilman, govorei o razl i ci izmeu alhemijskog i psihoana
litikog jezika, kae da postoj i vrednost u metafori sa sopstvenim
pravom. Uestvovanje simbola ima svoju ulogu U tome, a slike
alhemije, zbog toga to su supstanca i materija, poseduju realnost
koju psihoanalitiki koncepti ni kada ne mogu da dostignu:
Uimo o kondenzovanju i zaleivanju oblaka kako bismo dobili
krupne kapi iz njih. Uimo o koaguiaciji i fiksaciji o rastvaranju i
raspadanju, o unitavanju i cmjenju. Sada ujte glavne psiholoke
izraze: anal iziranje transfera, regresija U slubi ega. pomereni afekti,
suportivne mere, iskazivanje neprijateljstva, sintonina identifikacija,
poboljanje, pori canje, otpor i tako dalje. Ne samo da 5!I apstraktni;
oni su neprecizni . . . oni su prokleto bezvredni."
Astroloki jezik ima slinu mo kao alhemijski jezik, ali, kao
nestani duh Mercuriusa, iznenaujue i nepredvidivo prikazi
vanje njegovih simbola takoe moe da pree astrologa, isto kao
to je trik sinhroniciteta iritirao Junga U njegovom eksperimentu s
brakom. Taj trik je esto najnestanui kada astrolog tumai horoskop
za drugog i uiva da se igra haosa sa razlikom subjekat-objekat u
takvim prilikama. Ako pitamo ko je subjekat u horoskopu. onda se
to ne uzima uvek zdravo za gotovo kada horoskop ispred nas
"pripada" klijentu ije roenje nominalno predstavlja. Tradicionalna
astrologija pretpostavlja daje subjekat kl ijent. Horoskop se radI za
vreme roenja i daje kl ijentu, drugome, kao da mu prtpada. Al l ,
poto smo jednom rekli da horoskop pripada kl ijentu, obruli smo
subjekat horoskopa u objekat. I pak, kao to smo vIdelI , horoskop
moe biti i o subjektu i o objektu, na isti nain na koj i je Mercurius
dvostruk i ne pripada nikome. Tek poto napustimo "fiksirani
pogled'" objektivnosti, ukljuujui pojam da je horoskop "karta
psihe", moemo da sluamo korake Mercuriusa na astrolokoj
konsultaciji .
Kada uzmemo horoskop kao simbol za susret, naroito susret
astroloaa i kl ijenta, vano je da budemo svesni dalje suptilne
objektiizacije fenomena. To se ponekad deava kada poinjemo
da
'
istraujemo sinastriju izmeu astrologa i kl ijenta. Sinastrija ima
svoj nain otkrivanja, ali ne smemo da zaboravi mo
.
da m
?
e
postojati i druga "objektivna" tehnika, druga aatk
,
u dl stan
lra
,
nom astrologovom alatu. Ako samo zamenIte kartu pSIhe
"kartom psihikog susreta" to je samo jo jedan pokuaj da
fiskirate pokret tumaenja, ali Mercurius se esto tome odupre.
Ponekad emo imati kartu susreta, nekad neemo. Horoskop se
moe odaovarajue tumaiti du l i nija tradicionalne astrologije, sa
simboli km koja je jasno locirana u "injenicama" kl ijentovog
ivota. On moe da pokae si nastriju izmeu astrologa i kl ijenta.
On moe da pokae odnos astrolog-klijent. Moe se ispostaviti da
on nema mnogo veze s astrologom. l l i kl ijentom. Ne moemo da
pretpostavi mo kako e se horoskop tumai ti. Polazimo od svesne
pretpostavke da e horoskop biti o kl ijentu i odatle emo ii dalje.
Ni ta drugo ne moemo da uradimo, al i moramo da gledamo kako
bismo vi del i ta se dogaa. Si mbolika horoskopa se oivljava uz
pomo astrologa i kl ijenta zajedno. Astrologov nail

pogaanj

ta se dogaa i tumaenje njegove sI mbolI ke bI ce u Igrt I
kontraigri, let koji spaja razdor subjekat-objekat.
U psihoanalizi postoji paralela s tim. Odnos izmeu analitiar

i pacijenta ukljuuje oboje u ono to se tehniki
ove transfe
.
I
kontratransfer. Jednostavno reeno, transfer uklJucuJe prOJekCIJU
odnosa iz prolosti pacijenta na anal itiara, koj i je esto roditeljska
fioura ali nekad moe biti i brat i l i sestra i l i neka druga znaajna
,
s P @
osoba. Nesvesna dinami ka ove veze ponovo se odigra s anahttca-
rem. Izraz kontratransfer se koristi za ukazivanje na nesvesne aspekte
analitiara, projektovane u vezu s pacijentom. Analiza transfera se
obino uzima kao glavni deo analitiareve dunosti, naroito u
Frojdovoj koli . Jungov stav je bi o razliit. On nije tematski
analizirao transfer na nain na koji se on kasnije tumaio pod
Frojdovim uticajem, kao klasini analitiki pristup i , to je jo
vanije, nije smatrao da je transfer neophodan. Naprotiv, smatrao
je da su mnogi pacijenti razvi l i transfer zbog "provokacije od
anal itiara". U Frojdovoj analizi:
. . . njima je usaena da moraj u da doive transfer ili nikad nee biti
izleeni. To je savrena glupost. Transfer i l i ne transfer, to nema
nikakve veze s izleenjelll. 6
Njegovo shvatanje da transfer nije uvek prisutan i l i ak
poeljan odraava se na situacije koje otkrivamo u astrolokoj
praksi. Nekad odnos astrolog-klijent nije naroito relevantan u
simbolici i kl ijentov horoskop ostaje iskljuivo o kl ijentu, a u
drugim sluajevima, kada je odnos transfera U igri, horoskop moe
da ga simbol izuje.
Jung je smatrao da su sinhroniciteti i dogaaj i koji ukljuuju
uzajamnu tajnu vezu ei u analizi u kojoj se razvio transfer i , u
tom smislu, analitiar je trebalo i sam da proe analizu kako bi
shvatio komplikacije koje postoje u kontratransferu
.
Naroito je
pazio na svoje emocionalne reakcije n3 pacijenta, svestan da su
pacijentove emocije zarazne, neke vie od drugih, i da one treba da
se projektuju na anal itiara kada su identine s analitiarevim
nesvesnim sadrajima. Suprotno je takoe tano, i taj kontra
transfer, '''uzajamno nesvesno i zaraza", Zbunjuje i analitiara j
pacijenta tako da:
. .
.
sva orijentacija izgubljena, a kraj takve analize je katastrofa.H
To je razlog vie to, daleko od toga da postanu nezgodne,
neobine koincidencije i uzajamnu tajnu vezu u astrologiji treba da
i spita astrolog. One nisu samo klju za samoreferentnu prirodu
astrologije, ve mogu i da ukau da su taj transfer i kontratransfer
znaajno u igri, koristei astrologa da im prisustvuje i protumai ih.
Jungove vee studije o transferu i kontratransferu su raene u
kontekstu alhemije, okultnog umea koje je bilo usko identifiko
vana s astrologijom. Jungje sainio dugaak pregled zapadne alhe
mijske tradicije i video u njenoj simbolici mnoge paralele sa svoj im
radom s nesvesnim i procesom indi viduacije. U pokuaju da
promeni metalnu osnovu u zlatnu alhemiar je naiao na duh Mer
curiusa. Uzimajui Opus alhemiara kao analogiju za proces indi-
JUNG I ASTROLOGIJA
1 79
viduaciJ
'
e Juno tumai borbu s Mercuriusom kao borbu za dono-
,
C
enje nesvesnih sadraja !! svest.
U svom ranom radu s alhemijom 1 930, Jungje pretpostavio da
astrolog moe da obavi i n sl ian i nu alhemi ara !! kome 5!!
oboji ca projektovali svoje nesvesne sadraje u materijalne s
koji ma su radi l i :
Alhemiar je doiveo svoju projekciju kao vlasnitvo materije
.
;
.
al
.
i,
ono to je stvarno iskusio bilo je njegovo nesvesno .
.
. Astrologija Je
fundamentalno iskustvo slino al hemiji.
Ovo znaajno poreenje u znaku projekcije prolo je bukvalno
neprimeeno U astro!okoj l iteraturi . Meutim, .lungav razvoJ tog
koncepta ostavlja nas b dosta dvosmislenog tumaenja. Da l i su
alhemija i astrologija rezultat sutinski proizvoljne projekcije
"unutranjih" sadraja - l i ni h i l i kolektivnih - o odgovarajuim
slikama !! stvarom svetu? l l i se taj stvari svet sudara i povezuje \!
svoji m dejstvin13 sa slikovitim, na nain psi ho-fi
i
.
ke Stv31110Sti?
Ova poslednja je jasna i mpl ikacija njegovog kaslllj
"
eg rada s Unus
Mundus-om. Ta alhemlja-astrologlJa paralela uklJucuJ
e projekcIJu:
alhemiar projektuje na osnovne metale. a astrolog projektuje na
zvezde i planete u vreme roenja. L duhu prirode projekcije, oboje
su toaa nesvesni, kao da to pripada nekom objektivnom "drugom",
> +
Al hemiar, sa svoji m govorom o "fl ozofskom zlatu", mozda
J
e
bi o u veem skladu sa svojom angaovanou, za razliku od astro
loDa koji su istrajal i u svom verovanju da horoskop prua
"oljektivnu informaciju" o pojedincu koj i se tada rodio, ukljuu
jui informaciju o njegovoj nesvesnoj psihikoj strukturi .
JUll!Ovu paralelu izmeu alhemije i psihologije podrali 5!1
brojni ungijanski analitiari, naroito Mari Luiz fon Franc i
Dejms Hilman, a Liz Gri nje popularizovala tu jednainu u astro
.
:
logiji. U njenom pristupu, nata Ina karta postaje "pnma matena
tako da astrolog-alhemi ar, koji radi na shvatanju horoskopa:
. . . uzima sirov materijal psihe kaoto je portretisan u horoskopu i
transformie ga kroz uec svesti.
Na isti nain na koji mitologija moe da se primeni da uvea
(proiri) simbole u horoskopu:
. . . alhcmijske slike su veoma snani pojaivai 1 pokuaju da
shvatimo sutinsku dubinu astrolokog poloaja. : !
To je moda tako, ali U meavi ni astrologije-alhemije i psiho
logije Liz Grin ostaj u nereene sve tekoe na koje smo ranije naila
zi l i u odnosu na proces uveanja kakav j e prihvaen u psiholokoj
astrologiji. Mo sl ika, naroito alhemijskih stadijuma rada, moe
da pokrene osobu stvarajui oseaj "dubokog smisla" . Alhemijske
slike pruaju ive opise za stanje duha i l i sliku u snu i spremno
omoguavaju uklapanje s astrolokim simbolima - spalji vanje
calcinatio-a i vatru, na primer. Meutim, suvie je lako da se
Mercurius fiksira, tako da on nije prisutan za astro-psihologa dok
se bavi astrolokim opusom tumaenja horoskopa. li i , nestaan
duh je izabran da simbolizuje klijentovo nes
v
esno i nj egov proces
i ndi viduacije. Mi steriozni radovi Mercuriusa su jedi nstveno vezani
za planetarne tranzite ije vreme, kao rad sata, odreuje stadijume
kljentovog opusa, dok astrolog ostaje kao posmatra, koj i vi ri u
retortu.
Alhemiar je morao da radi kroz Mercuriusa zato to je samo
kroz njega mogao da osnovne metale promeni u zlato i srebro.
Njegovo alhemiarsko uvanje blaga di rektno se odraava u
astrologiji kroz tradicionalno planetaro vladarstvo znakova (vi di
crte 1 1 . 1 ). Merkur, univerzalni simbol za duha Mercurius-a, prati
Sunce i Mesec, zlato i srebro, ti me to vlada znacima zodijaka koji
se nalaze sa svake strane Lava i Raka.
l '
Mercurius uva i zlato i
srebro, kralja i kralji cu, psihu i materiju, subjekta i objekta, i stoga
W
Je sam cuvar conIUnctiO.
ta to znai, da radi kroz Mercurius-a?
i vi n metal ima znatnu

sposobnost da pravi amalgame. Jedna alhemijska tehnika je
obuhvatala toplj enje stena u koji ma se nalazilo zlato i l i srebro u i
vi ni m kupkama; ivaje ini la amalgam s dragoceni m metal i ma
1 3
,
iva bi ispari la i, u teoriji, alhemiar bi ostao sa zlatom -i l i se tome
nadao. Jer, kada se iva zagreje, ona oslobaa opasnu, otrovnu
paru kojaje nevidljiva. Radei s Mercuriusom, alhemiar bi fiziki
bio povreden ako bi udisao tu nevidljivu paru.
Stoga je susret s duhom Mercuriusa u naoj astrolokoj praksi
pepoznavanje prirode njegovih amalgama. Najfundamentalnije,
Mercuriusje poscbna medurelacija psihe i matcrije koj a sc nalazi u
naoj praksi, ali se takoe nalazi u ii tumaenja, lukavoj prirodi
simbola i nainu na koji je u naem sudelovanju esto skriven od
nas. U kontekstu konsultacije, amalgam se nalazi izmeu
analitiara i pacijenta, astrologa i kl ijenta, u odnosu transfera i u
tajnoj vezi. Otrov Mercurius-a tada postaje slepa, uzajamna ne
svesna zaraza koju Jung smatra katastrofalnom. Kao Mercuriusova
para, nae uee je nevidUivo za nas same i to je uzajamna tajna
JUNG I ASTROLOGIJA
/-----
/
-"
+
+
W
^
181
W
W
+
.
+
Slika 11. 1 Planetara vladarstva. Planele i njihova vladarstva
znacima il1lQju drugaii i specifian model. Taj model
je kaldejski red koji se zasniva na prosec'nol1/ kretanu
planeta kako se vide sa Zemlje. Poinje sa Suncem i Mesecom.
dvoma najveim svetlima neba. vladarima dalla i noi.
Sunce vlada pozitivnim znakom Lava. Mesec vlada
negalivnim znakom Raka.
Ptolemej nam. skladu s tim. kae:
Oni (stari) su pretpostavljali da je polukrug od Lava do Jarca bio
solari, a od Vodolije do Raka lunari, tako daje u svakom polukrugu
jedan znak mogao da se pripie svakoj od pet planeta kao njen, tako
to je jedan pravio aspekt sa Sucem, a drugi s Mesecom, U skladu sa
sferama nj ihovog kretanja i neobinostiIlla njihove piode.
Red kretanja planeta odre'!ie njihovo vladarstvo znakova,
poinjui s Merkurom ; zavravajui sa Sa/urnom.

veza. Cesto samo prepoznamo njeno prisustvo kada iznenada posta-

nemo svesni naeg simbolinog uea, Sh\'3tajui poneto kroz
simbole nae nesvesne motivacije.
Mercurius je takoe relevantna slika za astrologe zato to je
njegov astroloki odraz u ogledalu Merkur, bog govora. Obrai
vanje Mercuriusa je, stoga, obraivanje horoskopa i izrada tuma
enja. Ovde je u drugom ruhu pria o kralju ribara i legenda o
svetom Gralu. Ukoliko Persifal ne progovori i ne da glas misteriji,
kralj ne moe da se izlei. Bez posveenosti tumaenju horoskop
skih simbola, ostajemo samo s matom, muninom i gubitkom.
MerclIrius nas upozorava da L primeni alhemijske umetnosti,
"mnogi spoznaju bol, a izgube bogatstvo i posao". Isto se moe
rei za bi l o koju astroloku praksu koja se odupire amalgamu i
potpuno vezuje za jednu i l i drugu stranu teme psiha-materija.
Humanistika i psiholoka astrologija su izgubile horoskop i svet,
al i su zato uvek postojali astrolozi u potrazi za "prolaznim zlatom",
odbacujui svaki pojam o svom ueu. Njihovi napori su esto
gubljenje vremena, jer se astrologija odupire radu kao sredstvu
koje je samo sebi ci lj i notoro je nepouzdana kao metoda za
dobijanje ovozemaljskih dobara.
To nas dovodi do druge serije alhemijskih slika koje je doneo
Jung. To su stadijumi alhemijskog procesa i lustrovani u alhemij
skoj knjizi iz esnaestog veka, koj a se ve pominje u Drugom po
glavlju, " Rosarium Philosophorum". U toj varijanti opusa, alhemijski
kralj i kraljica se sreu u alhemijskoj lai, spajaju se, umiru i iz
njihove veze se raa hermafrodit. Proces koji je Jung tumaio kao
paralelu ne samo za ljubavnu vezu, ve i za analitiki susret koj i
ukljuuje transfer i sam proces individuacije, predstavlja "unu
tranju" vezu mukarca i ene. Spajanje kralja i kraljice se odi gra
va u Mercuriusovoj fontani, a to ima astroloku podlogu. To je
zvezdano vozilo, koje ine sedam planeta; za alhemiara, astro
loka simbolika je bila sastavni deo tog dela. Jungov izbor OVill
alhemijskih sl i ka u opisu psihologije transfera je, stoga, od
naroitog znaaja za astrologe. Poto brod sainjavaju pl anete on,
stoga, ne pripada nikome i zato je najobjektivnije mogue sredstvo.
Astrologija je, vie od ma kog drugog oblika proricanja sudbine,
ispunjena oseajem transcendiranja, onim celim objektivnim
drugim. Planete 5\! nedodirljive, one su iznad obe strane, nespo
sobne za manipulaciju. Koja god konfiguracija da se pojavi u
neije vreme roenja podvodi se pod bacanje nebeske kocke. Ni ko
ne moe da kontrolie i l i manevrie Saturom na ascendentu i l i
Suncem u Bl izancima, Mesecom u 5. polju i l i ma i m to se
ispostavlja kao naa "sudbina", Planete i zodijak, samim tim, pred-
JUNG I ASTROLOGIJA
1 83
stavljaju najapsolutniji mogui obl ik fizikog dela psiho-fizike
jednaine.
Kada horoskop postane brod i za astrologa i za kl ijenta, ak i uz
povremeno uoavanje "uzajamne nesvesnosti" izmeu njih, tadaje
sam in njegovog tumaenja oslikan simbolima s koji ma astrolog
radi. To je alhemijski urobor, cirkularni pokret, hermeneutiki
krug zmije kojajede svoj rep. U takvom procesu, ta moe delovati
kao vodi? Ni ko drugi do sam Mercurius koji nam kae:
Ono na emu ja poivam i ono to poiva na meni, pronai e u
meni oni koj i slede svoja istraivanja u skladu s pravi l i ma
umetnosti , I 4
Mercurius nam kae da pogledamo u njega, i tu je opet pokret
hermeneutikog Boga, Boga tumaenja. Sama pravi l a nae
umetnosti, nae tradicionalne rnetode tumaenja, slue kao na
vodi - Mercuriusov vodi za Mercuriusove trikove! Znaaj
pravi l a horoskopa se nalazi delimino u primeni kua, mundanim
okvirima koji omoguavaju tumaenje sveta. Astroloka simbo
l ika ima znaenje na isti nain na koji se alhemijske slike bave
materijom. Tek kroz tumaenje (Mercurius) sveta (Saturn) moe
mo stii do zl ata u astrologij i i to esto povlai priznanje naeg
subjektivnog uea (Sunce). Kao alhemiar, kroz Merkura radi
mo kako bismo pretvori l i olovo u zlato, Satura u Sunce, materiju
u duh. Tako su se tradicionalni astrolozi dral i horoskopa zato to
je imanje vere u umetnost najbolji izlaz kadaje amalgam tu negde.
Nasuprot tome, analitiko vebanje ima nedovoljno diskrimina
torne principe vetine koj i vode astrologa i, u tOI1 smislu,
jungijanska praksa, naivna zamena za astrologiju, ostavlja nas s
"beznadenom meavinom" koja preti da zbuni i astrologa i
kl ijenta.
l ako smo do sada prouaval i Mercuriusa u toj paral el i al hemije
i astrologije, koje zlato se dobija iz astrologije? To se ne moe lako
definisati i, kao alhemiaru, astrologu moe biti teko "da to
dostigne". Moda je to u samom govoru astrologije, kao mo
njenih simbola da znae i da pokrene osobu. Ponekad, u odnosu
astrolog-klijent, zlato je istina osobe i tu i tamo moe da se pojavi
neka mrvica u zdruenom priznanju simbola od astrologa i kl ijenta
i nainu na koji se on iskazuje izmeu njih. Na primer, s
mukarcem s mokrim Marsom u Raku, trenutak kada Sino se nali
zajedno, na ulaznim vratima, jeste trenutak u astrologiji kada ja
tom oveku mogu da ukaem na istinu o njemu. Ma kol i ko to bi l o
malo, to je jedina ansa koj u imam da otkrijem njegovog Marsa i
da "spustim zvezde na zemlju" za njega. Kako gore, tako i dole.
t Y=
1
U toj meupovezanosti sveta i simbola, astrolog je esto
iznenaen kao kad klijent treba da otkrije naine na koje se simbol i
svet izraavaju i esto postoji zadovoljstvo i zajednog i za drugog
kada lO uvide. Na primer, jednom sam razgovarala sa enom koja
je izrazito bila nezadovoljna svojim poslom. Radila je u jednoj
firmi u gradu, promenila je nekoliko poslova i nijedan je nije
ispunjavao. Ta situacijaje u njenom horoskopu bila predstavljena
Venerom, vladaocem ID. polja karijere, u detrimentu u Ovnu.
Pitala sam je da l i je u njenom ivotu postojao bilo kakav period
kada je oseala entuzijazam (Ovan) na poslu. Zamislivi se, rekla
mi je kako je, kad je bila mlada, jedno leto uvala ovce na jednoj
farmi . Dokje priala kako se zabavljalajurei ovce i ovnove, nj eno
lice je zablistala od sree i to je oigledno bi o najsavreniji izraz
njene Venere u Ovnu. Takvo tumaenje Venere u Ovnu mi nikada
ne bi palo na pamet. A opet, kada sam to ula, nisam mogla da se
setim boljeg izraza tog simbola i to je za sva vremena obogatilo
moj astroloki reni k. Meutim, joje vanije bi lo to toje enino
nezadovoljstvo u kancelariji razumljivo s takvim simbolom. Shva
tanje njene adekvatnosti za obe nas ima svoj znaaj i to moe biti
glavni cil i l i namera astrologie. Kao pria o Ra i ujedu zmije, j l i pro
palim planovima moje prijatelj ice s pomagalima za vid, kroz
simbolian jezik astrologije osoba se osea povezanom s neim
iznad sebe. To je ponovo Mercurius, bog povezanosti, i kada je
Dejms Hi lman ukazao na terapeutsko dejstvo jezika supstance
koja je pronaena u alhemiji, njegova tvrdnja je jednako odgova
rajua u astrologiji :
To je njen terapeutski efekat: on nam namee meraforu. Ponesen i S!T1O
jezikom pretpostavke, u materijalizaciu psihe i psihizaciju materije,
odjednom, dok izgovaramo svoje rei.
U svom radu o sinhronici tetu,
.
Jung di skutuje o jednom inci
dentu to se tie naina na koji je osoba diruta tim spajanjem psihe
i materije. To jc esto ponovljena pria i ja se izvinjavam to je
ovde ponovo prepriavam, ali to je jedna od najboljih sl i ka do
koji h sam dola izuavajui nijanse ovog problema. On nam kae
daje ena koju je leio imala animus koji je bio "utopljen u karte
zijansku filozofju i rigidno se drao svoje ideje o realnosti".
'
Leenje nije dobro ilo sve do dana kada mu je ena rekla da je u
snu dobila zlatnog skarabeja. Jung nastavlja:
Dok mi je prepriavala svoj san sedeo sam leima okrenut zatvo
renom prozoru. Iznenada sam ttO neki zvuk iza sebe i ugledao sam
insekta koj i u letu udara prozorsko okno sa spoljne strane. Otvorio
sam prozor i uhvatio ga dok je Llazio unutra. Bio je to insekt najsliniji
zlatnoj skarabeju koji se moe nai na naim prstorinJ, bina ru!
na bubica (Cetonia aurata), kojaje suprotno svoJi m uobiajenim navI
kama osetila potrebu da uleti 1 mranu sobu upravo u tmn trenutku
.
l7
Grandioznim pokretom koji se uklapa u njegovo Sunce u Lavu
u 7. polju, Jung je ispruio ruku i uhvatio zlatni skarabej dok je
ulazio unutra i, kao da ostvaruje njen san, dao ga je eni. Bila je
okirana iracionalnom, nemoguom prirodom te koincidencije.
Dok je govorila o svojoj unutranjoj slici i z sna, ona se pojavila u
spoljnom svetu. Njen kartezijanski animus morao je da ozbiljno
ponovo razmi sl i o sebi! Jung je u skarabeji prepoznao sllnbol
ponovnog raanja iz starog Egipta i njena pojava je potvrdila daje
kljuna taka u terapij i enino ponovno roenje.
Ova pria je zanimljiva kao primer sinhroniciteta, al i ona
takoe predstavlja metaforu za otelotvarenje istine koja pokree
osobu. Jung mora da "uzme" skarabej. On prua ruku, hvata ga i
daje ga eni. Ovo "davanje i uzimanje" dogaa se takoe na
astrolokoj seansi, kada astrolog "uzima" horoskop na izvestan
nain i pripisuje ga kl ijentu i l i situaciji. Ali, astrolog ne moe
jednostavno da ispria svoju priu kl ijentu, ve mora da uhvati
simboliku koja se dogaa izmeu njih i pokaeje drugoj osobi. To
se dogaa u letu i, kao skarabeja, mora da se uhvati za krila dok
prolee.
esto ne uspevamo da to vi di mo, a kamoli da ga

uhvatimo.
Ova Jungova pria i l ustruje nain na koj i istina ispl ivava za
vreme seanse i osposobljava osobu da se oslobodi fksne pozicije.
Ali, to takoe pokazuje da mo da se Jungov pacijent pomeri ostaje
ono prvo i osnovno u spajanju rascepa subjekat-objekat. Zlat
l i
skarabej simbol izuje Sunce i njena slika ponovnog raanja vraca
nas centralnoj sl i ci u "Si mboli ma promene". Nocno putovanje
brodom junaka pria istu priu, priu o borbi osobe za odvajanje od
majke i za ponovno duhovno roenje. To se ne odi grava uvek kao
velika drama, kao tamna no due i kao Jungov slom i vaca. To se
ee spoznaje u trenucima u koji ma osoba doivljava dodir
magine realnosti koju joj omoguava metanoia, promena srca i
due.
Kada je Jung pi sao "Simbole promene", prepoznao je da astro
logija, a naroito mitologija Sunca, nude simbol ian opis duhov
nog ponovnog raanja. To za nas otvara centralno pitanJ
:
o
natainoj astrologiji i prirodi "raanja" na koju se odnosI. I klaslcna
i moderna astrologija su traile znaenje u biolokom momentu
roenja, koristei simboliku za opisivanje putovanja osobe u

ivotu. Ipak, momenat biolokog roenja je trenutak odvajanja od
majke, a to odvajanje od majke Jung identifikuje kao neophodan
pokret potreban za duhovno ponovno raanje. Stoga karta roenja
moe biti prvi pokazatelj ponovnog duhovnog raanja osobe.
To nas vraa na vremensku odrednicu u astrologiji . Zaveden
ptolemejski m modelom, Jung konano nije pogrei o kada je
pomi njao trenutak u vremenu. Astrolozi su locirali znaaj u bio
lokom trenutku roenja, al i , pogledajmo ponovo ta Jung kae:
.
.. ta god je roeno il i ui njeno Q ovom trenutku vremena ima kvaJ itet
tog trenutka | vremenu.
Ako to dovedemo u vezu ne s trenutkom roenja i l i njegovim
tekuim tranzitima, ve sa sada i ovde astrolokog tumaenja,
vidimo da sve to se dogaa u kontekstu u kome astrolog pristupa
karti, u ovom trenutku u vremenu, moe biti ono to karta simbo
l izuje. Videli smo ovakve brojne primere u knji zi -moj susret s K u
kancelariji , napad na astrologiju, Bez glave, Puer B, operacija
bebe, snevaica i njen zlatar i pravo zlato koje je Grejem Tobin
otkrio radei s Kalpeperom, U kontekstu astrolog-klijent, osoba se
, simbolino "raa" kada je astrolog dovede do trenutka ponovnog
roenja tako to shvati, kroz mo simbola, ta se dogaa tu i tada.
Taj pristup astrolokoj seansi naglasio je Gordon Votson koj i je bio
pionir u tumaenju nataine karte kao raanja kl ijenta za vreme
astroloke seanse.
"
Takva si mboli ka ponovnog roenja od velikog je znaaja za
astrologe. Modera astrologija je u potrazi za duom i dobila je
dublji znaaj iz kontakta s psihoanalitikom mi sl i . Ipak, iako su
astro-psiholozi inspirisali Junga, njihovo novo tumaenje astrolo
gije do sada ima neke nedostatke kad je re O radu i mogunostima
na koje je Jung mi sl i o u svom radu o sinhronicitetu. Tu je Jung
znaajan za nas, jer, za razliku od Persifala, on je insisitirao na
davanju glasa ovoj mi steriji psihe i materije i na istraivanju
mitskog naina postojanja u svetu. Jungova alhemijska metafora
ostaje kao brilijantan podsetnik na prirodu astroloke umetnosti.
Astrologija kao sredstvo koje ukljuuje astrologovo duhovno bi e
postala je skoro sasvim izgubljena za nas. Alhemiar-astrolog,
El ajas Emol, koji je pisao u sedamanestom stoleu, kae:
Astroiogija (uzmite je sa svim njenim znaenjima) je jednako
tajnovita i li misteriozna kao alhemija i jCdnako teka da bi se potpuno
i savreno razumela.
19
Jungov pokuaj da ujedini suprotnosti kroz alhemijske studije
je neto to je, kao to smo vi deli , bi lo prisutno tokom celog
njegovog ivota. To se moe pronai od poetka U dvem3
dimenzijama due koje je opisao Kant, od koji h se jedna okree ka
zemaljskom postojanju, a druga ka "dahu velikog sveta zvezda i
beskonanog prostora",
"
to su nj egove l inosti broj I i broj 2.
Ove suprotnosti su dve ribe iz doba Riba, mi seriozno ukrtanje
duha i materije, i one se takoe mogu nai kod Junga naunika i
Junga proroka. Odraavaju se u njegovoj "dvostrukoj koncepciji"
sinhroniciteta koji sam ja nazvala sinhronicitet I i sinhronicitet I I .
Simboli zuju i h Sunce i Mesec i u nj ihovom spajanju uvek postoj i
mogunost pomraenja i okultizma. Meutim, takoe smo videl i
da je u kosmikom braku s Frojdom, Jung identifkovan s
lunamom polovinom i on nas ponovo podsea na Frojdov izrazit
doprinos zapadnoj misl i. On je otkrio da racionalnost, sama svest,
moe da se potisne nesvesni m. Jungje pomenuo Frojdov projekat
o okultnim umetnostima gde je on, ironino, doao kui da se
nasloni na astrologiju. Nai svesni, raci onalni napori U
astrolokom radu mogu bi ti nepredvidivo potisnuti nesvesnim u
ma kom stadijumu. Veoma smo naivni astrolozi ako verujemo da
moemo jednostavno da prihvatimo psihoanalitike koncepte zato
to deluju kao da sejasno "uklapaju" u delove i komade planetarne
simbolike. Ako elimo da prihvatimo psihologiju i psihoanalitiku
misao uopte, onda moramo da se angaujemo U radikalnoj reviziji
koja postaje neophodna u okviru astrologije poto smo prihvatili
postojanje nesvesnog. Al i, dok astrologija sledi svoje udvaranje
psihologiji, ona poinje da zahteva da njen nov partner plati danak,
ti me to e prepoznati da su udni fenomeni koj i se dogaaju u
psihoanalizi od "iste materije" kao okultizam. Iza obe discipline,
kao to ih je Jung video, nalazi se religiozno pitanje i to "udno
neto" to se zove dua.
Poto sad stavimo taku na ovaj aspekt Jungovog doprinosa
modernoj astrologiji , vidi mo da skoro ne postoji oblast s tom
temom na koju on nije uticao. U najirem smislu preuzeo je debatu
proricanje-nauka i bi o je fundamentalan za flozofsku poleinu
astrologije u vidu obezbeivanja naina mi ljenja koj i pokuavaju
da objasne kako astrologija "deluje". Njegovo prihvat3l1je mitske
. ' ni
'
isli omoguilo je astrolozima da pri hvate religiozan instinkt i
donelo je mnogima od nji h "duboko znaenje" za koji m su tragal i.
Njegov rad sa simbolima i arhetipovi ma moe da se odvoji od dis
ci pline sistema simbola koj i postoji u astrologiji , ali njegov
naglasak na simbolinom stavu podsea astrologa na njegovo
si mboli no uee U i nu tumaenja. Jungovo delo o psihologiji
188
JUNG I ASTROLOGIJA
transfera i prirodi sinhroniciteta oekuje dalje istraivanje od
astrologa koji trae naine da di skutuju o astrolokom iskustvu.
Jung je ak samu zapadnu kulturu smestio u astroloki okvir ,
pokazujui kroz svoju studiju o dobu Riba simbol ian nain za
pristup naoj filozofskoj i religiskoj istoriji .
[roni
.
no je da je verovatno najvei pojedinani doprinos
astrologI
J
I u dvadesetom veku potekao ne od nekog astrologa, ve
od Junga. Ipak, ta je to tano to mi astrolozi treba da uini mo s
njegovim radom i dalje je irom otvoreno pitanje. Dok se kreemo
napred kroz novi mi lenijum, astrologija nastavlja svoju potragu za
duom.
Dodatak 1
TRNZITI URN-NEPTUN
Dve transsaturnijanske planete, Uran i Neptun, prave kvadrat s
Jungovim natainim Suncem i Mesecom (Sunce kvadrat Neptun,
Mesec kvadrat Uran). O emu one govore? Pokuale su da potisnu
stare kronokratore, Jupitera i Satura, vladare Riba i Vodolije i
zato moemo pretpostaviti da takoe simbol izuju "Zeitgeist", duh
vremena. Otkrivene su 1 78 1 . i 1 846, obuhvatajui datum iz 1 8 [ 7. o
dolasku prolene take na rep druge ribe i stoga se naroito tiu
modere ere. Uran se povezuje s raci onalizmom i naunim
otkriima. U mitologiji je kastriran i zato simbol izuje razvod, a u
vie psihoanalitikom tumaenju simbolizuje odvajanje. Neptun,
bezgranini bog mora, jeste planeta mi sticizma, romantinog
idealizma i razoarenja; moe biti sveobuhvatan i histerian. Te
planete se sastaju na oko svakih 1 7 1 godinu i nae vreme je
obeleeno nj ihovim jedinstvom u Jarcu. Tehnoloka tenja
"virtueine stvarnosti" i ni se odgovarajuim "kadrom" U simbolici
ove jarevske konjukcije.
Od [906. do 1 9 1 0, Uran i Neptun su bi l i u opoziciji devet puta u
Raku i Jarcu i imali su znaajne tranzite sa elementima u
Jungovom horoskopu. Datumi njihovih opozicija, s Uranom u
Jarcu, jesu sledei:
1 906.
1 907.
1 908.
1 909.
1 9 1 0.
I . mart
7. maj
I . februar
1 3 . jun
1 2. januar
23. decembar
2. decembar
23. septembar
28. oktobar
7 42 Jarca
8 I S Jarca
1 0 27 Jarca
I I 33 Jarca
1 3 20 Jarca
1 6 06 Jarca
1 8 S4 Jarca
2 1 1 8 Jarca
21 34 Jarca
Tranzitna opozicijaje napravi la aspekt s Jungovim Merkurom i
Venerom izmeu 1 907. i 1 91 0, s Neptunom u konjukciji i
Venerom opoziciji s tim natainim pl anetama. Kad se opozicija
udalji l a i Uran i Neptun su se pomeri l i tako da predu
J
ungov
horizont i naprave aspekt s njegovim kvadratom Sunce-Neptun
izmeu 1 91 2. i 1 9 1 6. Taj devetogodinj i period poinje u vreme
kada je Jung prvobitno doao u kontakt s Frojdom i pokriva ceo pe
riod odnosa Frojd-Jung. Zavrava se s
J
ungovim oporavkom od
"sloma ivaca".
%
Siroko tumaenje simbolike Uran-Neptun moe se videti u
racionalnom (Uran) i mistinom (Nept"n); nj ihova tranzitna opo
zicija prema elementima u Jungovom horoskopu je stvorila u nje
mu borbu kao naunika i proroka. Njihova simbolika se odraava u
Jungovom prvobitnom stavu prema psihijatriji . Mi sl i o je da je u
psih ijatrij i pronaao . . .
. . . empirijsko polje uobiajeno za bioloke i duhovne inioce, koje
nikad nisam traio i koje nigde nisam pronaao. Ovde je na kraju bilo
mesto gde su sudar prirode i duha postali stvarnost.
Frojdovo odbijanje da se upusti u taj sudar postepeno je postalo
nepodnoljivo za Junga i dilema se za njega odigrala u paranor
malnim okolnostima kao to je incident s bi bl iotekom. Tako
opozicija Uran-Neptun takoe ispoljava paranormaino i susret s
"duhovima". S obe ove pl anete u tranzitnom kvadratu s njegovim
natai ni m Neptunom u Bi ku u 3 . polju, za njegaje to pokrenulo ceo
problem psiho-fizike stvarosti.
Sledee kratke biografske zabeleke su objanjene ovim veim
tranzitom preko raznih faktora u Jungovoj kalti. Osim toga, zabeleila
sam i glavne progresUe za svaki period za astrologe koji ele da dalje
prouavaju ovo vreme razvoja u Jungovom ivotu i radu.
Tranziti s Merkurom: 1907-1908.
Neptun konjukcUa: 1 5. avgust 1 907, 25. decembar 1 907. i 1 5. jun 1 908.
Uran opozicija: 21 .januar 1 908, 6. avgust 1 908, 6. nove mbar 1 908.
U pismu Frojdu, napisanom 1 2. avgusta 1 907,
J
ung je opisao
svoje tekoe u pokuaju da napie rad za konferenciju o
Frojdovim pogledima na seksualnost i histeriju i prvi aspekt
vodenog, neuhvativog i histerinog, Neptuna s njegovim Merku
rom primer je borbi u komunikaciji koje su usled i l e. On pie
Frojdu:
?
ini mi se sasvim nemoguim da razvodnim proizvo tako da bude

manje ili vie pristupaan publici koja nita ne zna . . . Cesto elim da
odustanem U pustom oaju. Ali, na kraju se uvek uteim milju da
nita od ovoga ionako nee shvatiti 99 odsto ljudi, tako da U tom delu
mog predavanja mogu da kaem dosta loga to elim. Niko to ionako

nece raZUI11etl.
Februara 1 908, Jungje poeo da organizuje Prvi meunarodni
psihoanalitiki kongres , koji je odran u aprilu, i imao je brojne
svae i probleme oko njegovog naziva. Te godine je esto bio
bolestan od gripa, oseao se depresivno, iscrpljeno i bolesno i sea
se da su se porodini problemi "igral i avola" s njim (Merkur u
Raku u G. polju). Njegov sin Franc je rode n krajem novembra
(Merkur vladar 5. polja).
Klune progres ie 1907-1 908.
Negde oko Jungovog roendana 1 907, njegov progresivni ascen
dent je uao u Ovna, a njegov progresivni MC je uao u Jarca. Ta
neobina progresija uglova koj i su se poklopi li s takama
ravnodnevica, a koja se dogaa jednom u ivotu, udalji l aje Junga
od psihijatrije i pribliila ga psihoanalizi. To je godina kada je prvi
put stupio u kontakt s Frojdom.
S Venerom: 1909-1910.
Uran opozicija: I G. januar 1 909, 27. avgust 1 909, 27. oktobar 1 909.
Neptun konjukcija: 28. juI 1 909, 25 . januar 1 9 1 0, 28. maj 1 91 0.
Jung je prevideo sastanak za predavaa u Burgholcliju
sredinom januara 1 909. i napustio je svoj posao u martu. U
%
februaru, bio je "pod uasnim pritiskom" zbog afere Spi irajn. Od
25. do 30. marta, poseti oje Frojda u Beu gde se dogodio incident
u bibl ioteci paralelno s Frojdovom ponudom da postane krunisani
princ. Ta poseta se takoe poklopila s Jungovim naputanjem
Burghol cl ija i 25. maja se preselio u svoju novu kuu na jezeru.
Frojd se oncsvestio 20. avgusta, dok su ekali na brod za Bremen
kako bi otputovali u Ameriku, i u Njujork su stigli 27. avgusta.
Vrativi se u jesen, Jung je bio u "top formi". Pre toga je otvorio
privatnu praksu i poto je imao malo pacijenata, gutao je knjige o
Hitologoji i "uivao u ljudi ma i drutvenom ivotu".
Poetkom 1 9 1 0, Toni Volf je postala njegov pacijent i 30.
januara se poalio Frojdu na bezrazlonu ljubomoru svoje supruge
j al io se na raun dozvole za neverstvo kao preduslov za dobar
brak. U martu se ponovo ukljuio u politike borbe u I PA izmeu
Bea i Ciriha. Krajem jula, Jungje otiao na dvonedeljno jedrenje
(MC u progresijama trigon Neptun) i "jurio je kao lud, jedrei
izmeu brojnih ostrvaca u jezeru" (Brom: "Jung, ovek i mi t").
Nekoliko kraih putovanja je usledilo u jesen i to do Londona,
Pariza i Holandije. Njegova trea kerka, Marijana, roena je 30.
septembra i nedelju dana kasnije otiao je na bicikl istiku turu po
Italiji . Za to vreme, u oktobru, Jungje imao san koji gaje naveo da
prekine odmor kako bi nastavio rad na "Simbolima promene" (pe
riod Jupiterovog povratka, 1 4. oktobar).
Klune progresie 1 909-1910:
1 909: 28. januar asc. u progresiama Trigon Sunce
1 4. april Venera u progresijama trigon Mars

u progresI
J
ama
1 91 0: 3 1 . januar Venera u progresijama u Devici
30. jul MC u progresijama trigon Neptun u

progresI
J
ama
1 6. septembar MC u progresijama trigon Neptun

u progresl
J
3ma
Tranzit Urana: 1 912-1913.
Konjukcija sa asc.: 28. februar 1 91 2, 23. jul 1 9 j 2, 20. decembar 1 91 2.
Opozicija sa Suncem: 20. april 1 91 2, 1 7. maj 1 9 j 2, 21 . januar 1 91 3.
Dok se Uran bliio njegovom ascendentu poetkom 1 9 1 2,
Junga su pozval i da odbrani psihoanalizu od serije napada u
novinama. U aprilu je zavravao poslednje poglavlje "Simbola
promene" ("rtva"), paralelno s belekama o Frojdovoj poseti
Bi nsvangeru. U septembru je Jung bio u Americi, gde je drao
predavanja o svom neslaganju s Frojdovim teorijama o infantilnoj
regresij i i fksaciji . Tog meseca je objavljen i drugi deo "Simbola
promene" (prvi se pojavio avgusta 1 9 1 1 ). Na Kongresu u
Minhenu, Frojd je 25. novembra po drugi put pao u nesvest.
Zavrno dopisivanje s Frojdom poelo je Jungovom omakom,
"jednom od vaih", 1 4. decembra 1 91 2, praeno besnim pismom
Frojdu 1 8. decembra. Za vreme boinih praznika, sanjao je san o
beloj ptici i dvanaest mrtvaca. Njegovo pismo Frojdu, kojim je
prekinuto njihovo prijateljsto, napisano je 6. januara 1 91 3 . Zato
tranzit Urana preko ascendenta i opozicija sa Suncem snano
ukazuju na prekid s Frojdom.
JUNG I ASTROLOGIJA
1 93
Greta BaumanJung povezuje tranzit Urana preko ascendenta s
Jungovim si laskom U carstvo mrtvih, ali, prema Jungu, na k
a s
.
e
ne moe uvek osloniti to se tie priseanja na datume, ovaj l\JL!~
dent se dogodio tek 1 2. decembra 1 91 3. Sea se da j
,:
tog dana
pustio da "padne" i daje sleteo na "meku, lepl
J
lvu masu . OselioJe
daje na i vi ci provalije i kae:
Bilo je to kao putova
j

na Mesec i l i
.
s
utanje U prazal
.
prost
?
L Prvo
je dola slika kratera l lmao sam osecaJ da sam U zemlji mrtVih.
(MDR str. 205)
"Leplj iva masa" koja podsea na Frojdovo blato okultizma, kao
daje simbol izovanaJungovom konjukcijom Mesec-Pl uton u Bi ku,
blizu JC-a. Njegove rei to i opisuju -krater na Mesecu, provalija,
carstvo mrtvih - al i ne postoji neka znaajna odred ilica za
Mesec-Pluton za ovaj dogaaj. U tom smi slu, njegova kerka je u
pravu to svrstava ovaj dogaaj u deo prelaenja Saturovih
granica koje su dole u krizu skoro tano godll1u dana pre toga,
kada je Uran napravio svoj konani prelazak preko ascendenta.
Napomena: polupovratak Jungovog Urana dogodio se 6. aprila
1 9 1 S, 7. jula 1 91 S. i 22. januara 1 9 1 6, a to se poklopilo s tranzitom
Neptuna o kome je ranije bi lo rei.
Klune progres ie: 1912-1 913.
1 91 2: I S . jul Venera u progresijama trigon Neptun
1 91 3 : 26. novembar ase. u progresijama kvadrat Merkur
Tranzit Neptuna: 1915-1917.
'
Konjukeija s descendentom: I . septembar 1 9 1 S, 1 3 . januar 1 9 1 6, 2.
ju1 1 9 1 6.
.
Konjukcija sa Suncem: 20. avgust 1 91 6, 30. januar 1 91 7, 2 1 . Jun
1 91 7.
Jungova vizija zaleene zemlje, bez ljudi , poela e 1 91 4, a
njegov susret s carstvom nlltvi h i Filemonom nastavIO se kroz
1 91 4. i sve do 1 9 1 5 . i polupovratka Urana (vidi gore). Posednutost
njegove kue duhovima i sedam zaveta dogodi l o se jedne nedelje
za vreme leta 1 9 1 6. Obratite panju da je u nedeljU 2. Jula, Nep
un
tano prelazio deseendent, a u nedelju 20. avgusta, pravIO
J
e tacan
aspekt s njegovi m Suncem.
1 94
JUNG I ASTROLOGIJA
Klune progresie: 1 915-1917.
1 9 1 5 : 7. jun Merkur pr. Trigon Pl uton
1 9 1 6 :
1 9 1 7 :
3 1 . avgust asc. kvadrat Venera
26. jun Merkur pr. konjukcija vrh 8. polja
1 2. jul asc. pr. trigon Mars
9. avgust 0p*O
Jungov Merkur u progresijama bio je 1 9 1 5 . godine, u trigonu 5
natainim Plutonom i doao je u konjukciju s vrhom 8. polja. To je
savren znak za razgovor (Merkur) s mrtvima (Pluton). Frojd je
imao slinu progresij u kada je naiao na materijal Ane O. i poeo
da radi s "terapij
.
om govora". Vidi moj lanak o "Terapiji govora",
A. A. Journal, zIma 1 985/86.
Dodatak Z
MARS-JUPITER-SATURN
Jung i Frojd
Centralna taka sinastrije izmeu Frojda i Junga je njihova
konjukcija Sunce-Mesec, ali, u Jungovom horoskopu, Frojd se takoe
pojavljuje kao Mars u I I . polju prijatelja, u sekstilu, na pola puta
trigona Jupiter-Saturn, s Jupiterom koji upravlja i Jungovom l l .
kuom. Frojdje u kontaktu s ovom konfiguracijom kroz svoj juni
vor koji je u bliskoj konjukciji s Jungovim Jupiterom - moda
oekuje ast i potovanje (Jupiter) kroz Jungovu promociju (Jupi
ter) njegovog "prljavog posla" (juni vor). Osim toga, Mars u
Frojdovoj I I . kui u bl iskom je sekstilu s Jungovim Suncem, a u
tome vidimo Frojdovu elju (Mars u I I ) da Jung postane njegov
vladar i krunisani princ (sekstil Jungovo Sunce u Lavu). Osim
Jungovog progresivnog Sunca u trigonu s NepWI)om one godine
kada su se sreli, Jungove progresije za poeJa: k njihovog dopisi
vanja pokazuju njegov progresivni Mars u sekstilu s progresivnim
Jupi terom. Uz to, progresivni Mars je i sam u kvadratu s progre
sivnim ascendentoll.

Ti aspekti potvruju da Frojda u Jungovom horoskopu simbo
l izuje sekstil Mars-Jupiter, a primer toga-se moe videti pre nego
to su se sreli u njihovoj ranoj prepisci (q. Erold/Jung pisma,
pismo br. 9J, 29. decembra 1 906). Jung je tlaiti Fro}dovo milje
nje o snu koji je pripadao "Gospodinu X", a koj i je "
{
lal iziran i
objavljen u knjizi "Psihologija Dementiae Praecox". t snu se
javlja snaan arac koji visi u vazduhu podignut <
'
debelim
konopcima, al i, konopci pucaju i on pada na zemlju. koivi na
noge, udaljava se opasnim galopom, vukui jedng de.blo za sobom,
sve dok ga konano jaha na malom konju s kOI im" ,ne uspori tako
to polako ide ispred zastraenog konja. Jedno a Frojdovih
kljunih tumaenja je bilo da se san ticao
braka". Tek poto je ovo tumaenje uraeno
on sneva. Uraen je prilian broj raznih <uu
1 96
JUNG I ASTROLOGIJA
Slika A2.! Slika A2.2
veina nj ih se koncentrisala na simboliku debla i penisa i Jungovih
branih problema. Brom pominje J ungov komentar da se san tie
"nedozvoljene seksualne eUe za koju je bolje da ne ugleda
svetlost dana" i razmatra je u homoseksualnom kontekstu. Jungje
kasnije rekao Frojdu da su nj egova oseanja di vljenja prema njemu
u vezi s injenicom da je, kao deak, bio rtva seksualnog zlo
stavljanja "mukarca koga sam nekada oboavao" (pismo br. 49J, 28.
oktobra 1 907).
U svim gore pomenutim faktorima mOemo videti Jungov
sekstil Mars-Jupiter koji se tie 1 1 . i 8. kue: san o konju (Mars u
Strelcu, vl adaru 9. polja, sekstil Jupiter), elja za veom seksual
nom slobodom u braku (Mars sekstil Jupiter u Vagi u 8), nezako
nita i prikrivena seksualna elja (Jupiter, vl adar I I . polja elja,
umetnut u tajno, seksualno 8. polje, sekstil Mars), i seksualno zlo
stavljanje (Mars) od mukarca koga je nekad oboavao (Jupiter).
Jungje video istinu u Frojdovom tumaenju sna. Njegova supruga
je bi l a izuzetno bogata (Jupiter u Vagi u 8, poUu partnerovih
sredstava, vl adar njegovog 2, pl us Mesec u Biku), i njegov brakje
bi o kli mav. Al i , s druge strane, Frojdovo tumaenje ovog sna na
poetku prijateljstva meu dvoj icom mukaraca se ispostavlja kao
proroki tano. San se jednako odnosi na Frojda i Junga, kao i na
Junga i njegovu suprugu, u smislu da "neuspeh bogatog braka"
takoe moe da se vidi kao neuspeh Frojdovog i Jungovog
"bogatog" (bi kovskog) kosm ikog braka.
Isto kao tranzit Urana u opoziciji s Jungovim descendentom i
Suncem koji se pominje u drugom poglavlju, razdor s Frojdom je
prikazan i progresijama Marsa. Politike razmirice, naroito one
koje se tiu objavlj ivanja razni h psi hoanalitikih novina, vide se u
Jungovim progresijama s njegovi m progresivnim ascendentom U
kvadratu s natalnim Merkurolll i progresivnim Merkurom U kvad
ratu s natainim Marsom. Frojd je ak pominjao bacanje "bombi"
na kamp jungovaca kada je napisao polemiki lanak u kome je
napao Jungov poloaj (Merkur kvadrat Mars). Ova progresija
takoe pokazuje kraj Jungovog uenja (Merkur u 6, vl adar 8. polja)
i poetak njegovog samostalnog rada (Mars, vladar 1 0. polja).
Druge dve glavne progresije su se poklopile s incidentima koj i
su konano doveli do zatvaranja poglavlja s Frojdom. Jung se
povukao kao predsednik [PA maja 1 91 4, na dve nedelje od svog
progresivnog ascendenta U trigonu s UranoJll, ponavljajui tranzit
Urana. Tog istog meseca, odjednakogje znaaja i trenutak kadaje
spora i teka progresija Satura u sekstilu s natainim Marsom
postala egzaktna. Ove progresije koje se tiu Marsa daju konanu
potvrdu Jungovog Marsa kao znaajnog za Frojda. Klasino
frojdovsko tumaenje da je Jung ubi o oca nije nezanimljivo u
svetlu ove Saturn-Mars progres ije, udruene s progresijom
Merkura, vl adara 8. polja (smrti) u kvadratu s Marsom, vladarom
1 0. polja (otac). Ove progresije su podrane tranzitom Satura
preko IC-a izmeu juna 1 91 2. i marta 1 91 3 . kada je dolo do
razdora s Frojdom.
Prijateljstvo Frojda i Junga je zapoelo s velikim nadama i
zajednikim snom kada je progresivni Mars napravio sekstil s
Jupiterom u Vagi. Zavri l o se kada se sam Satur pomerio u sekstil
s Marsom u Strelcu i Frojd pominje "brutalnog Junga s lanom
verom". Tako, osim tranzita Urana i Neptuna i progresija ka
Neptunu pomenutim u poglavlji ma 2. i 3, Jungova avantura s Froj
dom takoe se moe videti u svetlu njegove nataine konfiguracije
Mars-J upi ter-Satur.
Dodatak
FROJDOV ASTRO-BLIZANAC
.
Znaajna astroloka koincidencija jeste da je istraiva Robert
Pi n roen u Isto vreme istog dana kao Frojd, iako na drugom
kO
ltll1entu ( 1 2.04pn

LMT, 6. maj 1 856, Kreson, Pa, Mesec na 1 4
Bhzanaca 32, podacI od Lois Roden, American Book ojCharts).
Piri, prvi ovek koji je stigao na Severi pol, uinio je to 6.
pnla 1 909 .
.
- na nekohk
?
dana od "kata l i tike eksteriorizacije" u
FroJdovOJ bl bh
?
tecl. Mozda Je pitanje okultnog osa oko koje se
vrti proJekat
y
slhoanahze. Nesvesno, okultno, Severi pol - ta je
metafora za sta?
Dodatak 4
ASTROLOGIJA CIV ANTO PE LA
"Si mboli promene" je prvo
J
ungovo kapitalno delo i ono takoe
oznaava njegovo odvajanje od psihoanalitikog projekta kako ga
je defnisao Frujd. Ono je izgraeno na analizi tri poetina i vizio
narska i skustva jedne Amerikanke, Frenk Mi ler. Prvo se dogodilo
kada je bi l a na putovanju morem; jedne noi, iznenada se probu
dila i automatski napisalajednu pesmu - "Himnu stvaranja" - koja
joj je potpuno obl ikovana pala na pamet. Drugom prilikom, putu
jui nou vozom, druga pesma joj je pala na pamet dok je
posmatrala moljca kako leti oko svetla i ponovo je automatski
zapisala pesmu. Trea prilika, dve godine kasnije, donelaje mnogo
iru viziju. Ta vi.zija je od posebnog znaaja: re je o jednom
Asteku po imenu Civantopel . Srea je to je Frenk Mi lerova zapam
ti l a vreme te "hipnagogike drame", kako ju je nazvala:
Opservacija 1 7. maja, 1 902. Pola sata posle ponoi .
("Simboli promene", str. 457).
Koji astrolog bi odoleo ovakvom izazovu? Verujem da ovaj
intrigantan horoskop nudi bar tri nivoa tumaenja i bez sumnje e
uviavni itaoci pronai druge naine na koje karta moe da se
protumai. Horoskop, prema mom miljenju, nudi astroloki opis
kako Frenk Mi lerove tako i dramatis personae u njenoj prii. On
takoe pokazuje Jungov pristup i njegovu analizu nje !! "Simboli
ma promene", i kao takav tie se svae izmeu Frojda i Junga.
Horoskop moe da se shvati kao da prikazuje Jungov nov koncept
"arhainih sl ika" i zato sam sklona da ga navedem kao astroloki
potpis Jungovog shvatanja arhetipova.
Frenk Mi lerova je otila na spavanje veoma umora, ali nije
mogla da zaspi i osetila je da e se dogoditi neto znaajno. Rei
"Govori, Gospode, tvoje sluge te sluaju -otvori ui moje" pale su
joj na pamet, a zatim se pojavi la slika sfnge. Tome je usled i la
pojava jednog Asteka s perjanicom na glavi ija je aka, s velikim
prstima, bi l a sasvim otvorena. Postepeno se stvorilo i njegovo ime,
I
I
200 J UNG I ASTROLOGIJA
"Ci-van-to-pel". Posle toga, pojavile su se razne slike - gomile

ljudi, konji, bitka, stena i konano, "zbrka zvukova koj i su l i i l i na
Va-ma, Va-ma itd". Civantopel se pojavio jaui jednog konja u

um i, al i, iznenada, jedan ratn i k Ind ijanac je pokuao da ga pogod i
stre lom. Nestao je kada je Civantopel otkrio svoje grudi izazivajui
ga. Civantopel je zatim izgovorio dugaku alopojku o mnogim

sujetnim, praznogJavim i ispraznim enama koje je oboavao, al i
koje ga nisu razumele. Zalei to nije naao srodnu duu, uzvikuje:

Dua kao njena raa se jednom u deset hilada Meseca'
U tom momentu, zelena otrovnica ga ujeda za ruku i napada
njegovog konja. Konj umire, pojavljuje se vulkan iz koga izbija dim,
nastaje zemljotres i dok ga kl izite prekriva zemljom, Civantopel

nestaje s poslednjim reima: "Ja-ni-va-ma, Ja-ni-va-ma, ti koj i me
razume!"
Pn'i kadar: Frenk Milerova - Hipnagogina drama
Sta Frenk Mi lerova ini od svega ovoga? Naziva to "hipnago-

gina drama" zato to nije spavala i sanjala, vejejednostavno bila u
stanju polusna. U kontekstu Flurnoaove kritike duhovnosti, ona to
vi di kao primer graninog fenomena koji, inteligentno. prouen,
moe da se racionalno objasni. Za medijuma, ivantopel bi bio
duhovni voa, kontrola, ali Frenk Mi lerova veruje da njene slike
nemaju nikakve veze sa "duhovima" i "izmatanim izletima"
medijuma. Ona kroz svoje asocijacije dolazi do njegovog imena, do
Indijanaca, vulkana i tako dalje, i vidi dramu kao mozaik "dnevnih
ostataka", koji su preostal i od njenih poluzaboravljenih dnevnih
utisaka. Ona ne pridaje nikakav znaaj slikama i ne tumai ih kao
simbole koji pokuavaju da joj ma ta kau. Oni se jednostavno
javljaju zato to Frenk Mi lerova, racional izuje svoju viziju, veoma u
duhu svog natainog Jupitera u Vodoliji (vidi crte 3 . 1 ). Ne postoje
znaajni tranziti za vreme njene vizije, ali najblii aspekt s njenom
natalnom kartomje povratak Jupitera u Vodoliju svega 4 stepena od
njenog povratka Jupitera. Kada pogledamo horoskop za pola sata
posle ponoi kada ova drama poinje (vidi crte A4. 1 ), vidimo daje
Strelac u usponu. Ovo je znak snova i vizija, tako da je Frenk
Milerova, vizionarka, oznaena Jupiterom u Vodoliji u 2. kui.
U grozniavom ivotu koji se vodi u Njujorku, hiljadu razliitih
elemenata su esto pomeani L opte utisku jednog dana.
JUNG I ASTROLOGIJA
:
1303
IT

'
201
Slika A4.1
ivanlopel 00.30EST=05. 30GMT 1 7. mari 1902.

Njujork. (Izvor: Simboli promene, Frenk Milero
y
a)
Gde se u horoskopu nalaze sl ike koje ona vidi? "Drugi" koji se
javljaju mogu biti prikazani 7. kuom i ona je upad ljiva, jer sadri
Mesec i dve spoljne planete, Neptun l Pluton. ,
!
o su
J
edIlle planete
iznad horizonta. Pluton je u irokoj konjukcI
J
I s descendentom,
izvan orbisa do bliske, ali separacione, konjukcije Mesec-Neptun.
Mesec je prazan na samom kraju Bl izana
a. S
rema se da pree
preko take ravnodnevice u Raku, gde e bitI u d,gl1tetu , tek posle
tog ulaska e ponovo postati plodan.
Sl ike otvaranja u Frenk Mi lerinoj drami su lepo simbol izovane
konjukcijom Mesec-Neptun, dvostruke pnrode, (Bl izanc.), kO
}
,
a
postavlja trik-pitanja (Bl izanCI). Druga slika C,,
antoela, s
otvorenO akom s vel ikim prstima" je drugI OpIS Bl izanaca.
Slede ga l unarne slike - ljudi, grad, zaliv - koje vode do "zbrke
zvukova koji l i e na Va-ma, Va-ma"
.
- zbrka (Neptun) zvukova
(Blizanci) i ponavljanje "ma-ma" (majka-Mesec).
Za Frenk Mi lerovu, ove slike su "dnevni ostaci" - Mesec, II
pozadini, vladar mrane kutije 8. polja, prazan na kraju Bl izanaca.
Za medijuma, ovo bi bila komunikacija s duhovnim svetom -
Mesec, vladar 8. polja mrtvih, u konjukciji S Neptunom, carstvom
duhova, u 7. kui. Meseeva pozicija na kraju Bl izanaca, na
Mlenom putu, znaajna je stoga to ta taka prelaska Zodijaka i
Mlenog puta predstavlja nebesku taku u kojoj se due mrtvih
oprataju od ovog sveta. "Prisustvo" mrtvih je dalje oznaeno
Plutonom, vladarem senki, u konjukciji s desecendentom. Za
Frenk Mi lerovu, ovi odsutni "drugi" ni su niko drugi do zaborav
ljena seanja. Dnev(i ostaci i l i duhovne voe? Koji god pristup da
usvojimo, poruka Civantopela je jasna: "sujetne i praznoglave
ene" ga ne razumeju - konjukcija Mesec-Neptun u Bl izancima II
7. kui. Moda su ove praznoglave zene ts`. lp spiritualisti
(Mesec-Neptun u Blizancima).
Gde je sam ivantopel u horoskopu? On je asteki ratnik, koji
otkriva svoje grudi izazivajui, pun enje i lako obeshrabren.
Dobro je opisan Suncem u Ribama, vladaocem 9. polja vizija, u
konjukciji s Marsom. To su vrele, herojske muke planete, al i su
one razvodnjene i oslabljene pozicijom u Ribama, enskom znaku
tuge i rtve. One su skoro na kraju Zodijaka i nj ihov izraz je
umanjen time to su umetnute i U promenljivoll1 znaku. Njihova
akcija je takoe oslabljena njihovim aplikacionim kvadrati ma sa
Neptunom. Civantope\ tei za srodnom duom koja e ga razumeti

( Sunce-Mars kvadrat Mesec-Neptun u 7. polju). Ci vantopelovo
nazivanje samog sebe i njegov monolog o razoaravajuoj ljubavi
simbolizovan je Merkurom, vladaocem 7. polja, koji je dispozitor
konjukcije Mesec-Neptun. U tom Merkuru vidimo kako
Civantopel veno trai nedostinog drugog. Merkur je u

aplikacionom trigonu s idealnim Neptunom, ali, U znaajnijem
horoskopskom detalj isanju, postoji prekid. Mars see kvadrat
Neptuna pre nego to Merkur odradi trigon i time se umee i
spreava dostizanje "idealizovanog drugog" (Merkur, vladar 7., sa
Neptunom u 7). Simbolika ovog kvadrata Mars-Neptun potom se
manifestuje vulkanom i zemljo'esom (Neptun kao "onaj koji trese
zemlju"), odnosei ivantopela. Videemo, kada ponovo razmo
trimo horoskop u drugim kontekstima, da je ovo presecanje Mer
kura i Neptuna Marsom odigrano na vie naina.
Drugi kadar: Palate mate
Poto je karta uraena kao radikalna za originalnu viziju, moemo
prei na drugi kadar. U kojoj meri ona zastupa potpis Jungove
analize i tumaenja materijala? Jung je verovao da je amaterska
JUNG I ASTROLOGIJA
203
autoanaliza Frenk Mi lerove promai l a cilj. Ona je sujetna i
praznog lava ena koja ne razume znaenje

.
Civantopela .
.
On je
povezao sva tri njena vizionarska dogaaja rekao. da su Izraz''l
istu potisnutu erotsku elju. Na primer, njeno prvo Iskustvo, kO
J
e
se tie automatskog pisanja pesme dok je bila na brodu, shvatIO Je
kao povezano s njenom potisnutom eljom prema italijanskom ka
petanu broda.
J
ung to vidi kao vezu s kompleksom oca I to se pre
rueno manifestuje U njenoj "Hirnni stvaranja". Jungova analIza
moe biti sasvim uverljiva dok nam pokazuje kako je mor
reva
pesma, koja se iri kroz no, pozajmljena i preruena u n
eno
J
pesmi kao to jutarnje zvezde z
Jedno peva
J
u. U tumacenju
seksualnosti i potisnuto" \ibida kao Izvora n
J
emh fantaZIJa, JungJe
blizak Frojdovom miljnju. Njegovo odvajanje od Frojda u pret
postavci da je psihika ener
ija povezana s potIsnutoI

'
seks
al
nou Frenk Milerove ne poclva na tabuu 1Icesta na Ilcan nac1l1.
Incest110zna elja je predstavnik osnovne elje za ponovnim
duhovnim roenjem.
.
U tom smislu, Jung se pita da \ije, kao umelik i l i
esnik, Frenk
Mi lerova uspela u stvaranju neega od kulturog znaca
J
a. MI si r da
nije; njena poezijaje "etiki potpuno bezvre
na". Jungovo Vienje

Frenk Mi lerove simbol izovana je konjukcIJom Mesec-Neptun u
Blizancima. Onaje ena s fantazijama koje, kao praznil.la Meseca,
nikuda ne vode. On vi di sva tri njena doivljaja kao introverziju
libida, koji se vraa:
. . . subjektivnom svetu, gde vladaju vazduaste i krhke palate mate.
On zakljuuje da je introverzija Frenk Milerove predznak za
gubitak realnosti i za izofreniju:
= iz magle zarobljenih ostataka libida die sc t
tna fantazmago
ija
koja tako skriva stvamost da pri lagoavanje postaje skoro nemoguce.
Jungov govor o krhkim, vazduastim palatama, I
:
agli i velo-
vima, ukazuje na konjukciju Mesec-Neptun u vazdusnnn Bl i zan
cima. Njegovo razumevanje potisnutog libid

Frenk Mil erove moe
se videti i u simbolici horoskopa. Za
J
unga, mtrovertova01 IIbldo
J
e
delom seksualni, delom opti i on ide unazad ka "objektu u du
binama nesvesnog koji ga mono privlai". Konjukcija Sunce-Mars,
umetnuta, u Ribama u 3 . polju, s Marsom kao vladarem 4. pol
J
",
vetje opis introvertovanog libida. Onje delom seksu alan (Mars)
!
a delom opti (Sunce). S. obzirom na to da, kao to
:
mo vlgell, OVI
simboli opisuju samog Civantopela, Jungovo tumacenje CI
anto
pela kao introvertovani libido Frenk Mrlerove astroloskI
J
e
mogue. Dalje, Mars je vladar 4. polja, polja korena, porekla i
roditelja. On moe da simbolizuje oca i l i majku i budui daje Mars
u enskom znaku i u aseektu s Mesecom, Mars tu moe da ukae
na majku. Jung tumai Civantopela kao sliku koja je povezana sa
"uasnom majkom" za Frenk Mi lerovu, predstavljajui detinjast
stav (razmetanje otkrivanjem grudi), koji ona mora da rtvuje ako
eli da se oslobodi majke. Odvajanje od majke je kljuna tema u
horoskopu. Mesec je u separacionom kvadratu s Marsom, vlada
rem 4. polja, to oznaava presecanje (Mars) pupane vrpce
(Mesec). Mora se odrei onoga to Jung vidi kao linost s detinja
stim razmetanjem (Mars u Ribama), povezano sa eljom za majkom
(Mesec-Mars). Mars je u aplikacionom kvadratu s Neptunom,
planetom odricanja i rte. Pratei ovo odricanje, Sunce takoe pravi
kvadrat s Neptunom i nono putovanje morem moe da pone.
Kvadrat Sunce-Neptun opisuje borbu za individuaciju i moou-
.
nostI matanja, gubitka stvarosti i izofrenije.

Ipak, u preseku Marsa na putu ka Neptunu, vidi mo korak koji
sam Jung pravi ka Frenk Mi lerovoj. Merkur u Vodoliji u 3 . polju,
kao dispozitor Meseca i Neptuna, takoe se moe protumaiti kao
racional izacija slika Frenk Mi lerove u smislu dnevnih ostataka.
%
Jung se potom bavi Marsom, tumaei Civantopela ne kao dnevne
ostatke, ve u odnosu na seksualnost Frenk Mi lerove. Odbacuje
njeno tumaenje (Merkur u Vodoliji u 3. polju) seksualnom
teorijom (Mars). Meutim, apsolutno je mogue da je kvadrat
Sunce-Neptun na nonom putovanju morem izraen U Civantope
lovom horoskopu zato to je taj kvadrat pronaen u Junoovoj
natalno karti. Zato se Jungovo tumaenje njene vizije, nenog
predstojeeg izofrenog kolapsa, odnosi na njegov kasniji kolaps.
Imajui u vidu da su se Frojd i Jung razdvoji l i posle tog rada, i daje
nj ihova glavna si nastrija bi la konjukcija Sunce-Mesec, zapaamo
u tom horoskopu separaciju Meseca od kvadrata sa Suncem.
Izgleda da je u ovim simbolima Jung traio svoje Sunce, al i je
Sunce u ovom horoskopu u konjukciji s Marsom i Frojc je taj koji
ostaje sa seksualnom teorijom. Mesec je na Neptunu, spreman da
pree u Raka, i Jungje ovim talasom okultizma ponet na more.
Trei kadar: Arhetipovi
"Granino" iskustvo Frenk Mi lerove se odigralo one noi kada
je Sunce, kljuni simbol heroja i libida, pravilo sekstil sa
Saturnom, planetom ogranienja, oblika i vr
e
mena. Saturova
dugovenost naglaena je njegovim dignitetom u tradicionalnom
Jarcu. Frenk Mi lerova nam kae daje otila na spavanje u 23.30, ali
JUNG I ASTROLOGIJA
205
se oseala nemirno i nije mogla da zaspi u narednih sat vremena.
Sunce je napravilo sekstil sa Saturom nekoliko minuta posle
ponoi, tokom nemirnog sata Frenk Mi lerove. Ova konfiguracija
je simbol za viziju koju i ni - Sunce, vladar 9. polja, sekstil sa
Saturnom, vladaocem obl ika,jakom u Jarcu i konanim dispozito
ram horoskopa. Ali, postoje dalji detalji koji ovaj aspekt ine
izuzetno znaajni m. Upravo kada se aspekt dogaa, (0047a.m.
EST), Sunce je bilo tano na njujorkom meridijanu. Tao, aspekt
Sunce-Satur se poklopio s pravom lokalnom ponoi. Sto je jo
vanije, prava pono 1 7. marta je trenutak kada poinje dan Svetog
Patrika.
Na poetkU svoje v izije, Frenk Mi lerova uje rei: "Govori,
Gospode, da te tvoje sluge uju". To je u horoskopu prikazano Sun
cem kao v ladarem religioznog 9. polja. Bi bl ijska referenca potie
od Samjuela, koj i je, kada ga je posetio Gospod, nekoliko puta
zamenio njegov glas glasom starog proroka El ija.
Dok se Sunce udaljava od Satura i ide ka Neptunu vidimo ta
Jung podrazumeva pod "arhainim ostacima". Za Junga, slika
ivantopela Frenk Mi lerove (Sunce) nalazi se u istom redu sa

kolektivnim i istorijskim sl ikama koje je oveanstvo stvaralo kroz
istoriju (Saturn). Ideju o ovim ostacima kasnije je Jung potpuno
razvio u arhetipove. Kao to smo videli u S. poglavlju, arhetipovi
su nesposobni da se manifestuju sami od sebe, kaQ umetnuto Sunce
u ovom horoskopu. Ipak, oni su univerzalni i poznati kroz s like i
mitove svih doba, kao Sunce u Ribama, u sekstilu sa Saturnom u
Jarcu. Ovaj astroloki opis pitke istorijske prirode arhetipova
takoe se dobro uklapa u kasniji Jungov opis nji h. On je rekao da
su kao "sistem ose kristala (Satur), koj i kristalnu strukturu (Sat
ur) prerauje u majku tenosti (Sunce u Ribama u aplikacionom
aspektu s Neptunom, u konjukciji s Mesecam)".
Horoskop moe dalje da pokae Jungovu teoriju O arhetipo
vima. Devica, znak modela i sistema, umetnuta je u 9. polje znanja
i njen vladar Merkur je u Vodoliji u 3. polju. Jungova teorija
(Merkur u Vodaliji) o arhetipovima podrana je neoplatanskim
idealizmom. Svet ideja i ideala, si mbolizovan Merkurom u trigonu
s Neptunom, ni kada se ne moe ostvariti, na isti nain kao to
trigon Merkur-Neptun nikada nije savren. Arhetipovi sami po
sebi nikada nisu manifestni zato to Mars stvara presek tako to
stie do kvadrata s Neptunom pre nego to Merkur napravi trigon.
Ovaj astroloki pokret divno opisuje kako je prisustvo arhetipa
poznato kroz ispoljavanje nesvesne elje u emocionalnom afektu
Mars umetnut u Ribama.
206
JUNG I ASTROLOGIJA
Horoskop
ivantopela moe, stoga, da se vidi kao astroloki

potpis za Jungov koncept arhetipova. Njihova astroloka inspi
racijaje potvrena stepenom astrologa (26 Lava) na vrhu 9. polja.
Sunce, kao vladar 9. kue, za Junga je bilo centralni "simbol
promene". Ipak, Sunce je ovde na pononoj taki, u sekstilu sa
Saturnom, arhainim ostatkom. Gospod koji govori u Samjuelovoj
prii je sam Bog, a ne stari svetenik El i . To moe biti paralela s
Jungovim tumaenjem Edipa i incestnog motiva u vezi s Frenk
Milerovom. Za razliku od Frojda, Jung je smatrao da iza line
incestne elje postoji religiozna i duhovna elja za ponovnim
roenjem. To je Bog koji govori, ne El i . Prelazak Sunca preko
ponone take zaistaje simbol "tamne noi due", ali u vi zij i Frenk
Mi lerove, heroj (
S
unce) je pobeen otrovnicom (Satur, Satana).
Njena pria se razvija tano posle ponoi na Dan Svetog Patrika i
pokazuje udni obrt uspeha Svetog Patrika u izvoenju zmija iz
Irske. Ovde otrovnice poraavaju heroja i moda je arhaian
ostatak koji je Jung nasledio iz materijala Mi lerove staro doba
stara bitka izmeu paganizra i hrianstva.

Dodatak 5
PUER B: AMALGAM
Vidi diskusiju o horoskopu Puera B 5. poglavlju
Pria o Pueru B deo je predavanja Liz Grin u "Razvoju
linosti". U prvom izdanju ove knjige ( 1 987) i u njenim skoriji m
reprintovima, objavljen je horoskop za Puera B koji ne odgovara
komentaru Liz Grin u njenom predavanju. Ona oigledno govori O
nekom drugom horoskopu, a ne tom odtampanom. Planete su iste,
ali, uglovi i kue su raliiti. Ona govori O horoskopu s Jarcem na
ascendentu, MC-u u Skorpiji i Suncem u S. polju, a objavljeni
horoskop ima Bl izance na ascendentu (vidi crte AS . I ). Iz komen
tara napravljenih za vreme diskusije, ponovo sam uradila horoskop
za Puera B u skladu s tekstom sa predavanja (crte S. I na strani 8S)
i moji komentari u S. poglavlju se odnose na taj horoskop.
Nedostatak kompletnijih podataka znai da ascendent moe da
bude nekoliko stepeni dalje, ali se to u materijalnom smislu ne
odraava na komentar.
Otkuda se pojavila "pogrena" karta, objavljena kao Puer? Za
vreme diskusije o karti, saznajemo da astrolog Puera B i ma ascen
dent na 1 9 stepeni Bl izanaca i to je ascendent za pogrenu kartu.
ini se da su, u nekoj meavini podataka, astrologovi vrhovi kua i

kl ijentov datum roenja spojeni i oni su proizvel i taj udni amal
gam. Kao retrogradni Merkur u trigonu s Neptunom, horoskop ima
zakoljicu, tajnu, i on nije onakav kako izgleda. Meutim, imajui
u vidu znaaj konteksta u astrolokom tumaenju, naroito u
takvim omakama ove umetnosti, horoskop moe da postoji kao
potpis za moje ponovno razmatranje razlike izmeu razrade i
procene, kao to je prodiskutovano u S. poglavlju. Konjukcija
Venera-Jupiter je na vrhu treeg polja - razrada i uspeno itanje
a konjukcija Sunce-Satur je u usponu, sa Saturnom kao vladarem
9. polja- tradicionalne astrologije. Kao Merkur, vladar ascendenta,
kao neko ko ponovo izuava horoskop, ja se vraam ka sekstilu
Venera-Jupiter (ali, paite, Merkur direktno ide prema 27 stepeni
Bika O I ) .
#
208
JUNG I ASTROLOGIJA
11
Slika AS.1 Puer B: Amalgam,
Na isti nain na koji je stvoren, analgamski horoskop takoe
ukazuje na problem s metodom razrade kada se uvede u astro
logiju, Planete i znaci su apsolutno korektni za Puera B i oni su uni
verzalni u metodi razrade, Meutim, kue su pogrene i to ukazuje
na zanemanvanje detalja u tekuoj psiholokoj astrologiji , i me se
odraava nain na koji ona privi leguje unutranji svet na raun
spoljanjeg,
Dodatak 6
KONACAN TRK
Jung je pred kraj svog ivota radio s alhem ijskom metaforom,
Umro je 1 96 1 , i njegovo poslednje delo je bilo iz alhemije, "Myste
rium Coniunctionis", Jungje u njegovim slikama, naroito onim o
venanju kralja i kraljice, video personifikaciju suprotnosti koje e
se nai kako u linoj tako i u kolektivnoj psihi oveanstva, Ovaj
rad se tie svi h dimenzija odvajanja i si nteze suprotnosti,
Kada vi dimo Jungove line okolnosti i njegov horoskop tokom
tih nekoliko poslednjih godina, pojavljuje se znaajan niz vremen
skih odrednica, Period izmeu 1 955, i 1 957, bio je oznaen tranzi
tom Urana preko descendenta i Sunca, vodei ka Uranovom povratku
1 95 8/59, Prvi tom "Mystcrium Coniunctionis" napisan je 1 955, i u
jesen te godine, Jungova supruga je umrla kada je Uran napravio
prvi od svoji h ruilakih aspekata s descendentom, Setiemo se da
je, kadaje Uran preao preko ascendenta nekoliko godina pre toga,
to oznailo razdor s Frojdom, njegovim "kosmikim" partnerom,
Juog sada ima osamdeset godina i posle Eminog gubitka, kau da

je postao "drugaiji ovek" (Zafe, "Zivot i delo"), Sruivi se posle
Emine sahrane, zajecao je: "Bi l a je kraljica! Bi l a je kraljica!"
(Zafe), Radio je da zavri svoje delo o alhemijskoj coniunctio

kralja i kraljice, ali s Uranom koji se bliio njegovom Suncu i
Punim Mesecom u progresijama, njegovo carstvo je bilo skoro
gotovo,
Postoj i jo jedan kljuni oblik simbolike koj i deluje u njegovoj
karti kroz itav Jungov poslednj i rad o alhemiji i nije iznenaujue
da ukljuuje Merkura, astroloki simbol za duh Mercuriusa, Dokje
Jung pisao "Mysterium Coniunctionis", njegov progresivan
Merkur u Skorpiji ("zmaj koji bljuje otrov"), bio je u trigonu s

njegovim Merkurom i u kvadratu s nata Inim Uranom, Ova
poslednja simbol ika moe da ukae na pomeranje njegovog bola
na pisanje, al i je to i pokuaj da se govori o tom neuhvativom, spolja
njem, izdvojenom elementu, udnom okultnom svetu linosti
broja 2, Mesecu u kvadartu s Uranom koga je Jung nasledio od
svoje majke. Kroz Mercuriusa, Boga koji i uva i dozvoljava
cOnIUnctIo,
.
JUI
gJe pokuavao da da glas misterioznoj vezi kralja i

kralj Ice, pSIhe
.
matenje. A ll, dok
J
e progresivan Merkur krio svoj
put ka OPOZICIJ I s 11
J
egovlm natainim Mesecom, sproveo je svoj
poslednjI trik na nJemu. Na
.
svega etvrt stepena od progresivne
OPozIcI
J
e, stajao Je nmno I Isao retrogradno i nije zavrio aspekt s
Mesecom.
Jo jednom, Mesec u Biku, zlatni pehar, Gral, pokazao se kao
neuhvatljiv i n
mogu
.
za izr,avanje. J
ngje priznao svoju uasnu

borbu da IzrazI pSlhlckl znacaJ alhemljskog braka koj i je takoe
VIdeo kao problem suprotnosti i razdor subjekat-objekat u naoj
zapadnoj kulturI. PoredIo Je sebe S alhemiarima koji su, posle go
dina borbI, Iskreno priznali da ni su proizveli ni zlato ni filozofov
kamen. Nesposoban da "rei zagonetku mysterium coiunctionis-a"
posle ivotnog dela sa 82 godine, Jung je komentarisao:
M
ano sam s
y
estan stvari k?je vrebaju u pozadini problema -stvari
kOJ

su prevlle
,
a
.
nae honzonte .. . avljenje coniunctiom ljudskim
eJa bunJuJu
.
cl Je zadatak, s obZirom na to da ste prinuCni da
I
azlte I formuhete proces koj i se odi orava "u Mercurio-u" a ne na

nvo Iudske misli i ljudskog g!vor, to jestq ne u okviu sfere
dlsknmmatorske svesti. ("Pisma", 2. tom, 1 5. oktobar 1 957).

DRUSTVO ASTROLOGA
Drutvo astrologa je osnovano 1 983. i promovie bavljenje
tradicionalnom astrologijom kao nainom uvida i znanja o sebi. U
tom smislu, ono nudi pun program uenja od kursa za poetnike do
profesionalnog nivoa, kao i forum za podelu astrologije.
Uz svoj godinji program, Londonska letnja kola u julu i
avgustu nudi intenzivne nedeljne teajeve i dnevne seminare. Na
kurs o horamoj korespondenciji ukljuuje studije o psiholokoj ho
ramoj astrologiji i dostupanje onima koji su ve upueni u osnovu
astrologije. "Bilten druta ", koj i sadri lanke i preglede knjiga,
objavljuje se godinje.
Za detalje o aktivnostima drutva moete nam pisati na sledeu
adresu:
The Secretary,
The Company of Astrologers
6 Queen Square
Bloomsbury
London
WCI 3AR
BELESKE
l. Doba Riba
I . Jung, K. G. ( 1 95 1 ), Ai on - Istraivanja fenomenologije
sopstva, CW9 I I deo (London, engleski prevod R, F. C, Hai,
izdanje iz 1 974, str. 95).
2. Jungovo obrazovanje iz astrologije bil o je znaajno. Bio je
verzira
!
' u Ptolemeja, Albumasara, Kardana i Fi rmicusa Mater
nusa. Citao je Albertusa Magnusa i Keplera i napravio je
paljivu studiju predikcija Pjera d' Ajia i Nostradamusa. On
takoe poznaje nemake astrologe od devetnaestog sto lea do
danas i kroz svoje studije je otkrio astrolozima malo poznate
izvore njihove tradi cije.
3 . Svaka konjukcija Jupiter-Saturn kree se napred u odnosu na
prethodnu za oko 1 23 stepena, i l i etiri znaka. Zato, u duim
vremenskim periodima, konjukcije se dogaaju u istom
elementu. Na primer, od 1 842. (Jarac) do 1 96 1 . (Jarac) one su
se bez prekida dogaale u zemljanim znacima. Stoga 200
godina ostaju u jednom elementu pre "mutiranja", kada se
pomere u sledei element. Konjukcija i z 1 98 1 . u Vagi bi l a je
promena u vazduni element, iako se ciklus privremeno vratio
nazad u zemljani element s konjukcijom u Bi ku 2000. godine.
4. Ai on, op. cit. , str. 78, fn. 39.
5. Konjukcija Jupiter-Saturn iz 7, veka pre n. e. u vodenom znaku
Riba shvaena je kao oznaavanje zavretka 800-godinjeg
ciklusa kroz etiri elementa. Za vreme promene elemenata,
p
osto j i prelai period kada se konjukcije pomeraju napred-nazad
Izmeu dva elementa, u ovom sl uaju izmeu vode i vatre.
Konjukcija od pre 7. veka pre n. e. pala je u vatreni znak (na 3
stepena Lava u 26. veku pre n. e.), al i , pre toga, konjukcije su
bile u vodenim znacima. Konjukcija posle 7. veka pre n. e.
takoe je bila u vatri (na 4 stepena Streica u 14. veku n. e.), ali
poslednja konjukcija u vodenom znaku se dogodila na 24
stepena Riba u 54. veku n. e. Posle toga, ciklus se ustalio u vatTi.
Tokom ovog prelaznog perioda, konjukcija iz 7. stolea pre n. e.
mora se raunati kao najznaajniji dogaaj u 800-godi njoj
"Velikoj promeni" zato to je re o trostrukoj konjukcij i . To bi
bil o i mpresivno za astrologe iz tog vremena, bilo da su koristili
i l i ne koncept promena kroz elemente. Trostruka konjukcija
n ije est fenomen, i ta iz 7. veka pre n. e. je prva posle 1 46.- 1 45.
god. pre n, e. (u Raku). Druga se dogodila tek 332.-2. n. e. (u
Vagi). U kombinaciji s injenicom da se dogodila u Ri bama,
poslednjem znaku zodijaka, treba slediti Keplera i izdvojiti
konjukciju iz 7. veka pre n. e. kao "Veliku konjukciju"
prelaznog perioda. Tri konjukcije iz 7. veka pre n. e. dogodile
su se 27. maja (20 stepeni Riba 56), 29. septembra ( 1 7 Riba 25) i
3. decembra ( 1 5 Riba 34). (Podaci iz tabela planetarih
fenomena, Ni l Majkisen, ACS 1 990). Za dalju di skusiju o
zvezdi iz Vitlejema pogledajte Dejvida Hjuza, "Misterija
Vitlejemske zvezde" (London:Dent, 1 979). Vidite i radove
Dona Adija o roenju Hrista i magiji ma u "Odabrani m
tekstovima" ( 1 976, AFA, Tempe, Az.). Da li su "Tri mudraca"
trostruka konjukcija iz 7.veka pre n. e.?
6. Aion, op. cit., str. 77.
9. Aion, op. cit., str. 4 1 .
1 0. Aion, op. cit., str. 43.
I I . Aion, op. cit., str. 97.
1 3. Za diskusiju OJungovom razumevanju sopstva, vidite rad Majkla

.
Fordema u The Joural of Analytical Psychology ( 1 96:) .
*
1 5 . Nikolas Kempion tvrdi da nije pronaao astroloki izvor za

precesiju veli kih doba pre knjige "Udbenik astrologije"
( 1 879) A, J. Pirsa-vi di "Mundana astrologija", M. Bejgent, N.
Kempion, C. Harvi ( 1 984, Aquarian Press, str. 1 27).
1 6. Ha, M. E., ( 1 95 I ), "Moderan udbenik iz astrologije" (London,
Fauler, str. 276-80).
1 7. Radjar, D. ( 1 936), "AstologUa linosti" (Njujork, Lucis). Preesija
take prolene ravnodnevice nastala je "uvorenjem" polae
ose. Nebeski pol pravi vor sa naredni m zvezdama pola tokom
ciklusa od 25. 868 godina. Velika Doba stoga mogu nastati iz
simbolike razliitih zvezda pola.
1 8. Hend, R. ( 1 982), "Eseji iz astrologije" (Rockport, mass, Para
Research, str. 1 58). Podaci na crteu 1 . 3 potiu od Henda.
1 9. ibid. , str. 1 48.
20. ibid., str. 1 52. Videti takoe Jungovu nesigurnost s tim u vezi,
Aion, op. cit., str. 93.
2 1 . Kornelijus D., predavanja o novoj fil ozofiji na Centralnom
Vondsvort institutu za obrazovanje odraslih, Mejfild, 1 979,
Privatne beleke.
22. Mjurej D. ( 1 935), "Pet stadijuma grke religije" (London,
Vots, str. 42). Ovaj period doba Ovna jednako je bio znaajan
za judeizam.
2. Jung, Frojd i okultizam
1 . Bauman-Jung, G. ( \ 974), "Razmiljanja o horoskopu K. G.
Junga". Predavanje odrano u Psiholokom klubu u Cirihu,
oktobra 1 974, ponovo objavljeno u Spring Journal-u.
2. Jung, K. G. ( 1 963), "Seanja, snovi, razmi ljanja" (M DR),
(Fontana Library edition, 1 967), str. 59.
3. MDR, op. cit., str. SO.
4. MDR, op. cit., str. 26-30. Jungov najraniji san u dobu od tri i l i
etiri godine bio je san o "ritualnom" falusu koji sedi na zlatnom
prestolu iznad zemlje. Njegovo znaenje zanimalo je Junga
.
cltav ZIVOt.
5. MDR, op. cit., str. 1 07.
6. Nekoliko varijanti Jungovog horoskopa date su u "Amerikoj
knjizi horoskopa", Lois Roden (Astro Computing Services,
1 980). Jedna varijanta daje vreme 7. 20pm LMT (MC na 28
korpije 1 4, ase O Vodolije 07). Minut ranije u odnosu na ovo

vreme dao bi ascendent u Jarcu. Druga varijanta se bazira na
vremenu od 7. 37pm LMT (MC O Strelea 29, ase 3 Vodolije 1 6).
Izabrala sam horoskop koj i je koristila Jungova kerka. Onaje
o horoskopu diskutovala s ocem i najverovatnije je to horoskop
koj i je sam Jung koristio.
Postoj i nekoliko pogrenih horoskopa za Junga koji oslikavaju
Neptuna na vrhu treeg polja. Megi Entoni je u knjizi
"Valkirije - ene oko Junga" ( 1 990, Element) reprodukovala
pogrean horoskop. On j e zasnovan na vremenu 7. 32pm koje
je koristila Jungova kerka, ali je pogreno izraunat
korienjem standardnog vremena umesto LMT, dajui ascen
dent od 24 stepena Jarca. Taj isti nevaljali Neptun je napravio
trik u verzij i njegovog horoskopa Kristine Valantajn u "Slikama
psihe" ( 1 991 , El ement). Osa 3-9. polje je nestala, ostavljajui
samo deset kua. Drimo paleve da se u ovom izdanju ne
pojave greml ini na vrhu treeg polja!
JUNG I ASTROLOGIJA
7. MDR, op. cit., str. 49.
21 5
9. Jung, K. G. , ( 1 983), "Predavanja na Zofingiji" ( London, R,
Sabrana dela, Dodatni tom A), str. 34.
1 0. ibid., str. 29-30.
I I . MDR, op. cit., str. 1 26.
1 2. Jung, K. G. , ( 1 902), "O psihologiji i patologiji takozvanih
okultnih fenomena", (CW I ) reprodukovanih u "Psihologija i
okultizam" (Prinston N. J. , Princeton University Press, 1 977).
Postojalaje ozbiljna debata ujungovskoj l iteraturi o Jungovom
bavljenju ovim delom. Videti Dejms Hi l man u "Spring"
( 1 978) i debatu u "Spring" ( 1 985/86)
1 3 . Bauman-Jung, G., op. cit.
1 4. "Predavanja sa Zofingije", op. cit., str. 23.
1 5 . Frojd, S. i Jung, K. G. ( 1 974), "Pisma Frojda i Junga",
(Prinston, N. J., Princeton University Press, Harvard edition,
1 979). Pisma 2 ] ] i 24J.
1 6. Frojdov i Jungov kompozitni horoskop ima Sunce, Mesec,
Merkur i Veneru u Bl izancima, s Merkurom na kompozitnom
descendentu na 1 9 stepeni Bl izanaca.
1 7. "Pisma Frojda i Junga", op. cit., pismo SOJ.
1 8. MDR, op. cit., str. 1 72.
1 9. MOR, op. cit., str. 1 73.
20. "Pisma Frojda i Junga", op. cit., pismo 1 3 8J.
2 1 . MOR, op. cit., str. 1 79.
22. "Pisma Frojda i Junga", op. cit., 1 39F.
23. op. Cit, pismo 1 381.
24. Jung i njegova supruga Era poseti l i su Be od 25. do 30. marta
1 909. U MDR, Jung datira razgovor o mranoj strani blata kao
"tri godine kasnije" u odnosu na njihov prvi susret u februaru
1 907. I pak, ne postoji dokaz daje Jung posetio Be posle 1 909.
Za diskusiju o tome, videti "Pisma Frojda i Junga", op. cit., str.
2 1 6.
25. MDR, op. cit., str. 1 73 .
26. Douns, 1. , ( 1 957), "Sigmund Frojd: Zivot i delo", tom 1Il

(London, Hogarth), str. 402.
27. Ajzenbad, J. ( 1 983), "Parapsihologija i nesvesno" (Berkeley,
North Atlantic Books).
28. Karotenuto, A. ( 1 984), "Tajna simetrija" (London, R), p.

XXXII.
29, "Tajna simetrija", op, cit., p, xxi,
30, Rustang, F" ( 1 976), "Vladanje kockom" (Paris, John Hopkins
University Press, 1 982, prevod na engleski Neda Lukahera),
3 1 , Jung, K. G" ( 1 952), "Simboli promene" (CW5) (Prinston NJ,
Princeton University Press, Bol l i ngen ppbk, Izdanje 1 976):
Prvobitno objavljeno kao "Promene i simboli libida" ( 1 9 1 2),
32, Za dalju di skusiju o Jungovom Marsu videti Dodatak 2,
33, Jung, K, G" ( 1 954) "Psihologija transfera" (CW 1 6) (Prinston,
Bollingen 1 969), str. 85,
34, "Pisma Frojda i Junga", op, cit., str. I I L
35, "Tajna simetrija", op, cit., str. 1 1 2,
36, MDR, op, cit., str. 1 49,
37, MDR, op, cit., str. 1 49,
38, "Pisma Frojda i Junga", op, cit., 1 33J.
39. MDR" op, cit., str. 1 30,
40. Frojd Ferenciju, I I . maja 1 9 1 1 . Zapisano kao beleka uz pismo
2541, "Pisma Frojda i Junga", op, cit.
3. Zemlje tame
l . "Pisma Frojda i Junga", op, cit., pismo 1 75J,
2. Antonia Volf, roena 1 8 , septembra 1 888, vreme nepoznato,
Pl anete za podne po GMT:
0 25 m 58, I 5 ) 40, ' 1 5 "07, ' 1 4 38, d 5 l 1 0, l I
02, 1 1 5 53, '1 1 6 1 6, 2 : 1 7R, oko 5 :35,
3 , Samdasani, S. , ( 1 990) "Zena zvana Frenk" u Spring Journal-u .
4, Zafe, A" ( 1 968), "O ivotu i delu K. G, Junga" (Cirih: 1-I0dder

& Stoughton, prevod na engleski R, C. Hai, 1 972), str. 1 1 9,
5, Bauman-Jung, G" "Razmiljanja o horoskopu K. G. Junga",
op, cit. 2, poglavlje,
6, Brom, V., ( 1 978), "Jung -
ovek i mit" (London, Scientific

Book Club), str. 252,
7, MDR, op, cit., str. 1 28.
8. "Simboli promene", op. cit.
9. Mi ler, F., "Nekoliko injenica o podsvesnoj kreativnoj imagi
naciji", Archives de Psychologie V (
eneva), ( 1 906) 36-5 1 .

1 0. Za disk
!
,siju o Frenk Mi lerovoj kao Jungovoj slici anime,
videti "Zena zvana Frenk", op. cit.
I I , "Jahrbuch fur Psychoanalytische und Psychopathologische
Forschungen", objavljivan od 1 909. do 1 9 1 3 , Glavni urednici
Blojler i Frojd, objavio Jung,
1 2, "Si mbol i promene", op, Cit, str. 1 40,
1 3 . ibid, str. 1 27.
1 4. ibid, str. 43,
1 5, "Simboli promene", op, cit., str. 43.
1 6, "Zena zvana Frenk", op. cit.

1 7. ibid,
1 8, ibid, Samdasani navodi nekoliko izvetaja iz novina o tim

kostimiranim performansama: "[nteresovanje je podstaknuto
pojavom predavaa u kostimu bojara iz srednjevekovnih dana,
a kasnije u kostimu seljanke iz severne Rusije" i, dalje, "Bio je
to odlian rezime moderih grkih umetnikih, drutvenih,
l iterarnih i politikih uslova". Grki konzul joj je rekao da je
publika bi l a oarana",
1 9, Frenk Mi lerova, roena l l . jula 1 878, u Mobilu, Alabama,
Planete u podne po GMT:
0 1 9 1 4, I 1 6 1 I I, ' 27 34, ' 1 2 :55, d I I , 45,
l.03 ::57R, T2 r54, i27 20, 0 (32, W26(07, .1 4::29,
20. "Zena zvana Frenk", op, cit.

21 . Jung, K. G" ( 1 958), "Psihogeneza mentalne bolesti,
izofrenija"; CW3 (Princeton, Bol ligen Series, izdanje iz
1 982). Cak i 1 958, Jungje verovao u mogunost metabolikih

otrova i drugih biohemijskih uzroka izofrenije i njegova
di kusija je daleko od okultne stvarnosti.
'
22. MDR, op. cit., str, 1 86,
23. Jung, E., "Pisma Frojda i Junga", op, cit., pismo 254J,
24, ibid. , pismo 259J
25. ibid" pismo 259J
26, "Zena zvana Frenk", op. cit.

27. ibid,
,
28. ibid,
29, "Simbol i promene", op. cit., str. 25 1 ,
30. Za diskusiju o ovome, vidi Brom, "Jung -
ovek i mit", op.

cit., str. 1 58,
3 1 , "Pisma Frojda i Junga", op, cit., pismo 260F,
32, "Pisma Frojda i Junga", op. cit., str. 462,
33. "entralblatt fur Psychoanalyse", urednik Frojd, objavi l i Adler
i Steke!.
34, "Pisma Frojda i Junga", op. cit., pismo 338J.
35, "Simboli promene", op. cit., str. 1 6 1 .
36. Solara eklipsa na 7 Bika 30 pala je tano na Frojdov deseen
dent koji je na 7 Bika 26, 28. aprila 1 91 1 . Dva dana kasnije, Ju
piter i Satur napravi l i su opoziciju na 9 Bika. Pomraenje na
Frojdovom descendentu biloje, stoga, u konjukeiji sa Saturnom
%
i opoziciji s Jupiterom u Skorpiji koji je prelazio preko
njegovog aseendenta.
37. MDR, op. cit., str. 1 95.
38. MDR, op. cit., str. 207.
39. MDR, op. cit., str. 207.
40. MDR, op. cit., str. 1 30.
4 1 . Vi di Dodatak r za detalje o tranzitu Neptuna.
42. MDR, op. cit., str. 1 88.
43. Jung, E. i Fon Franc, M. ( 1 960), "Legenda o Gralu" (Boston,
Sigo Press, englesko izdanje 1 986), 1 1 poglavlje.
44. MDR, op. cit., str. 207.
45. MDR, op. cit., str. 21 3 .
46. MDR, op. cit., str. 2 1 3 .
47. MDR, op. cit., str. 21 6.
48. Vi di Dodatak I za detalje o tranzitu Neptuna.
49. Fon Franc, M. ( 1 975), K. G. Jung - "Njegov mit u naem
vremenu" (London, Hodder&Stoughton), str. 36.
50. MDR, op. cit., str. 2 1 7.
5 1 . MDR, op. cit., str. 21 7.
52. MDR, op. cit., str. 225.
53.Vilson, K. ( 1 984), K. G. Jung, "Vladar podzemlja" (London,
Aquarian Press).
4. Jung pevao simbolian stav
I .
afe, A. ( 1 968), "O ivotu i radu K. G. Junga" (Cirih,

Hodder&Stoughton, prevod na engleski R. C. Hai, 1 972), st. 1 06.
2. Jung, K. G. , ( 1 968), "Analitika psihologija" (London, RKP),
prvobitno objavljena na engleskom ( 1 935) kao "Predavanja iz
Tavistoka", predavanje br. etiri, str. 1 1 5 .
3 . i bi d, str. 1 1 6.
4. Jung, K. G. , ( 1 92 1 ), "Psiholoki tipovi", CW6 (London, RKP,
prevod na engleski 1 971 ), poglavlje I I , paragrafi 8 1 4-829.
5. ibi d.
6. i bi d.
7. i bi d.
JUNG I ASTROLOGIJA
8. ibid.
%
9. Zafe, A. , op. cit.
21 9
1 0. Kornelijus, G. K. , ( 1 984), "Trenutak u astrologiji", I I I deo,
"Astrology Quarterly", tom 58. br. I .
I I . Jung, K. G, "Pisma", tom l 1 906- 1 950. (London, RKP), pismo
dr Kunkelu, 1 0. jul 1 946, str. 430.
1 2. Vi di Kari, P. ( 1 989), "Predvianje i mo, astrologija u ranoj
moderoj Engleskoj" (Oxford, Polity Press).
1 3 . Vidi pesmu Roberta Cendlera "Conjuction" u "Bulletin N. 3 "

(Ieto 1 990), Drutvo astrologa.
1 4. Vi di Kornel ijusa, D., "Trenutak u astrologiji - predvial1je i
razdor subjekat-objekat", V deo, op. cit. 1 0. beleka.
1 5 . Treba uzeti ma koji broj asopisa "Correlation", istraivaki
urnal Drutva astrologa, da bi se ovaj problem video na
pnmeru.
1 6. Jung, K. G. , ( 1 949), "Predgovor J i i ngu", Vi iheim, prevod
(London: RKP, 1 95 1 . englesko izdanje).
1 7. Entoni, M. ( J 990) "Valkirije", (Element Books), str. 85.
1 8. Jung, K. G. , "Pisma", op. cit., pismo G. N., 25. oktobra 1 935. ,
str. 20 I .
1 9. Crkva Sent Dejms, Pikadi l i , 1 984.
20. Ovo je prodiskutovano kao "znaaj uestvovanja" Defrija
Kornel ijusa u "Trenutku astrologije", J I l deo, op. cit.
2 1 . Pomraenje Meseca, petak 9. februar 1 990, 7. 1 7 pm GMT.
22. Elvel, D., ( 1 987), "Kosmiko tkanje (London, Anvin Hajman),
str. 3 .
23. Radermaher, L. , "Horoskopi -mrtvi i l i ivi?", u asopisu "As
trology Quarterly", tom 59 br. 2, leto 1 985.
24. Jung, K. G. , "Pisma", op. cit., pismo Andre Barbou, 26. maja
1 954, str. 1 75.
5. Psiholoka astrologija: Potraga za dubljim znaenjem
1 . MUf, T. ( 1 982), "Unutranje planete" (Great Barrington, MA,
Lindi sfame Press izdanje 1 990).
2. Leo, A. ( 1 909), "Kako proceniti kartu" (London, Women's
Printing Society), uvod.
3. Karter, K. ( 1 974), "Astroloka loa londonskog teozofskog
drutva", objavljeno u "The Best i n Astrology" od IN
SEARC'I Vol. l (Drutvo za istraivanje u kozmekologiji,
izdanje Carl s Dejn).
4. Bejl i, A. "Ezoterina astrologija" (London, Lucis Press, izda
nje 1 95 1 ).
5 . Karter, K. ( 1 924), "Enciklopedija i z psiholoke astrologije"
(London, Theosophical Publishing House).
6. Radjar, D. ( 1 976), "Astrologija okrenuta osobi" (Njujork, Au
rora Press, izdanje I 980), str. 42.
7. Op. cit., str. I OO.
8. Grin, L. ( 1 984), "Astrologija sudbine" (York Beach: Weiser,
London: Mandala), str. 4.
9. Korelijus, D. ( 1 99 I ), "Psihoanal iza, proricanje, astrologija"
u "Bulletin" br. 4, (London: Drutvo astrologa), str. 2.
1 0. Fon Franc, M. ( 1 972), K. G. Jung - "Njegov mi t u naem
vremenu" (London, Hodder&Stoughton, 1 975, englesko
izdanje), str. 1 3 1 .
l l . Jung, K. G. , ( 1 95 1 ), "Psihologija arhetipa deteta" u "Arheti
povi i kolektivno nesvesno" CW9, I deo (Prinston, Prince
ton-Bol l i ngen, 1 980, pbk izdanje), str. 1 57.
1 2. Jung, K. G. ( 1 964), "
ovek i njegovi simboli" (Njujork, Dell

Publishi ng), str. 87.
1 3 . ibid. , str. 87.
1 4. Jung, K. G. , ( 1 954), "Pisma" (London, RKP), pismo Andreu
Barbou, 1 6. maja 1 954. , str. 1 75- I 77.
1 5. ibid.
1 6. Hamaker-Zondag, K. ( 1 980), "Psiholoka astrologija" (Well ing
borough, U. K. , Aquarian Press), str. 1 3 .
1 7. Jung, K. G. , ( 1 954),' "Psiholoki aspekti arhetipa majke" u
"Arhetipovi i kolektivno nesvesno" CW9, I deo, op. cit., para.
1 56, str. 8 1 .
1 8. Grin, L.&Sasportas, H. , "Razvoj linosti" (London, R), str.
3 1 3.
1 9. Grin, L., "Astrologija sudbine", op. cit., str. 1 4.
20. Konferencija Uranija Trusta, 8-9. februara 1 986, I mperial Col
lege. Ovo je objavljeno u izvetaju Defrija Kornelijusa u "As
trology Quarterly", vol. 60, br. I : "(Liz Grin) je polarizovala
postojee miljenje u Ujedinjenom Kraljevstvu u toj oblasti na
estoko suprotstavljene strane time to je rekla daje astroloka
konsultacija kod astrologa koji nije i sam na psihoterapiji isto
to i "primena loe prakse".
2 I G L "R
.
I
" ' .
"
.
?23 . rm, " azvoJ 1enostl , op. CIt., str. -
22. Grin, L. , "Razvoj l inosti", op. cit., str. 306.
23. ibid., str. 3 1 3 .
24. ibid. , str. 3 I 1 .
25. Odreivanje znaenja je izraz koji se koristio u Drutvu
astrologa kako bi se opisao pristup tumaenju horoskopa. On
ima za ci lj da pomogne studentu da uvidi klju horoskopskih
tema i da uredi i razjasni razliitu simboliku koja se nalazi u
karti.
26. Za objanjenje razvoja ideje o "Kadrovima" u astrologiji, vidi
sledea dva lanka:
Vels, V. ( 1 983), "Kadar - Supermen", "Astrology Quarterly",
Vol . 57, br. 2, str. 46.
Votson, D. ( 1 983), "Kadrovi i astroloko tumaenje", "As
trology Quarterly", Vol . 57, br. 4. Ovaj lanak objanjava
istoriju razumevanja horoskopa kao "kadrova", ime se
usvojio izraz iz fl mske industrije: "Kao to razliiti uglovi
kamere otkrivaju razliite aspekte iste fotografske teme, tako
razliiti 'kadrovi' iste karte nude tumaenj a iz razliitih
konteksta". Gordon Votson takoe podvlai uslove koj i
omoguavaju "kadrove" zato "to ne treba zakljuivati da je
astroloka karta 'prazan papir' koji moe da znai bilo ta."
27. Koen, E. D. , ( 1 976), "K. G. Jung i nauni stav" (Totowa, New
Jersey, Littlefeld, Adams&Co). Koen se poziva na Hil manov
komentar, bez dodatnih detalja, str. 1 46.
6. Mapa psihe
l . Dekobi, D., ( 1 942), "Psihologija K. G. Junga" (London,
.
RKP izdanje 1 968), str. 5.
2. Jungova tendencija da vidi "drugog" kao "sebe"
si mbolizovanaje njegovim Suncem u Lavu na descendentu.
3 . Grin, L., ( 1 977), "Odnosi" (London, Coventure), str. 25.
4. Grin, L. , "Astrologija sudbine" , op. cit. str. 3 1 6.
5. Arojo, S. , ( 1 975), "Astrologija, psihologija i etiri elementa",
(California, CRCS). Obratite panj u na Arojov prelaz s
holistikog pristupa na energetski pristup, str. 43.
6. Morel, M. , "Astrologija i moderna psihologija" u "U potrazi",
tom II nos. I i 2.
7. ibid.
8. Bend, R. , ( 1 98 1 ), "Horoskopski simboli" (Rockport, Para re
search), str. 1 84.
9. Jung, K. G. , ( 1 955/56), "Mysterium Coni unctionis", CWl 4
(Prinston, Princeton University Press), para. 222, str. 1 78.
1 0. Radjar, D. , ( 1 976), "Astrologija i modera psiha" (Davis,
CRCS Publications). Vidi poglavlje 5, Anima i animus u
jungovskoj analizi i simbol Meseca u astrologiji .
I I . Morel, M. , op. cit., str. 1 96.
1 2. Hend, R., op. cit., str. 1 96.
1 3 . Dete ima Pluton na ascendentu, u konjukciji s ascendentom!
Vidi moj lanak "Zene Grinem", u "Astrology Quarterly", tom

58, br. I , prolee 1 984.
1 4. Jung, K. G. , "Mysterium Coniunctionis", op. cit., para.
228-232.
I S . Fon Franc, M. &Hi l l man, J., ( 1 971 ), "Predavanja o Jungovoj
tipologiji" (Cirih, Spring Publ i cations). Predavanje IV od fon
Franca, "Uloga i nferiorne funkcije u psihikom razvoju": "U
naoj superiornoj aroganciji (mi) gledamo s visine na
' nerazvijene zemlje' i projektujemo nae inferiorne funkcije na
nji h! Nerazvijene zemlje su u nama! Inferiorna funkcija se
esto pojavljuje kao divlji crac i l i Indijanac", str. SS.
7. Sinhronicitet
I . Jung-Fordem, izdavaka prepiska.
2. Jung, K. G. , ( 1 952), "Sinhronicitet - akauzalni princip
povezivanja" (London, R 1 972. englesko izdane, str. 36).
Takoe u CW8.
3 . ibid, str. 1 45.
4. ibid, str. 1 45.
S. Vidi beleku 26, poglavlje 2.
6. Frojd, S. , "Uvodna predavanja o psihoanalizi" (London, Pen
guin - The Pelican Freud Library). Vidi 2. predavanje,
Paraprakse ( 1 9 1 6), st. 39.
7. "Sinhronicitet", op. cit., str. 89.
8. Fon Franc, M. , ( 1 972), "K G. Jung -njegov mit u naem vre
menu", (London, Hodder&Stoughton, englesko izdanje iz 1 975).
9. Progof, L ( 1 973), "Jung, sinhronicitet i ljudska sudbina" (New
York, Julian Press), str. 1 52.
1 0. Fon Franc, M. ( 1 980), "O proricanju i sinhronicitetu" (To
ronto, Inner City Books).
1 l . Jung, K. G. , ( 1 930), "U seanje na Riarda Vi l heima", memo
rijalno pismo napisano u Minhenu, 1 0. maja 1 930. Vilhelmova
"Tajna zlatnog cveta" objavljena je 1 93 1 , ali Jungovo memori
jalno pismo nije uvreno u Jungov predgovor i komentar sve
do S. izdanja 1 957.
1 2. Jung, K. G., ( 1 949), "Predgovor Ji ingu", (London, R

izdanje 1 95 1 ).
1 3 . Jung, K. G. , ( 1 954), "Pisma" (London, RKP), pismo Andreu
Barbou, 26. maja 1 954., str. 1 75-1 77.
1 4. "Predgovor Ji i ngu", op. cit. Napomena: ovo je u originalu
pisano na engleskom.
I S. Progof, L, "Jung, sinhronicitet i ljudska sudbina", op. cit., str.
1 52.
1 6. "Sinhoricitet", op. cit. , str. 56.
1 7. Vajider, T., ( 1 927), "Most kralja svetog Luja", (London, Pen
guin edition).
1 8. Kestier, A. ( 1 972), "Koreni sl uajnosti" (London, Picador),
str. 98. Vi di takoe pomonu razliku koju Majki Salis pravi
izmeu opisne i nauke koja objanjava sinhronicitet u "O
vremenu", ( 1 982, Burett Books).
1 9. "Sinhronicitet", op. cit., str. 53.
20. Fon Franc, M. , "K. G. Jung - njegov mi t u naem vremenu",
op. cit., str. 238.
2 1 . Navodno, psiholoki status ovih osoba bio je "tano poznat"
samo Jungu!
2? "S' h
.
.
"
.
79 H rOnJCltet , op. CIt., str. .
26. "Sinhronicitet", op. cit., str. 1 1 8.
27. Progof, I ., "Jung, sinhronicitet i ljudska sudbina", op. cit., str. 7.
28. "Sinhronicitet", op. cit., str. 1 42.
29. "Si nhronicitet", op. cit, str. 1 4.
30. "Sinhronicitet", op. cit. Osim sedam riba, obratite panju daje
Jungova diskusija o sedam gostiju kao fusnota 7 na strani 77!
Imao je 77 godina kada je prvi put objavljen njegov esej o
sinhronicitetu. Obratite panju, takoe, daja, kao Riba, stalno
plivam izmeu tih ribljih fusnota.
3 1 . Jung, K. G., ( 1 958), "Astroloki eksperiment", u asopisu
"Simbol ian ivot", CW 1 8 (London, RKP izdanje 1 977), para.
1 1 77, str. 495. Zato se ak i prvi element u tom "naunom eks
perimentu" odrazio na psihu uesnika!

8. Astrologija na delu
I . Dejvison, R. , ( 1 963), "Astrologija" (London, Granada).
2. Takoe prikazuje K-ovu istrajnost (Mars u Biku) u
pronalaenju znaenja (9. polje) ove sluajnosti.
3 . Karter, K., ( 1 930), "Astroloki aspekti" (London, Fowler), str. 85.
4. Sastanak u bolnici: 2pm, 1 7. maja 1 976, London.
5.
Zenino vreme roenja nije tano poznato. Pominje se kao

"kasno uvee, skoro u sledeem danu" , 3 1 . maja 1 927, Lon
don.
6. K nije mogao da se seti vremena svae. Kada sam ga pitala u
koje vreme je ispriao alu, odmah je odgovorio da je to bilo
"oko 1 0 sati pre podne".
7. Tehnika uzajamnog vl adarstva prema stepenu horama je
tehnika koju je izmislila Ajvi Goldstin-Dejkobson u svom
delu "Pojednostavljena horama astrologija". Takoe ima efekta
sa povremenim natainim kartama. Planete s uzajamni m vla
darstvom su prebaene U svoje znake digniteta, ali imaju isti
stepen. To omoguava stvaranje novih aspekata i, horamo,
simbol izuje mogue naine akcije koju osoba moe da izabere
da kadrira, u zavisnosti od prirode tako nastalih novih aspekata.
Derek Eplbi je znatno oiveo ovu tehniku i on nairoko
i l ustruje njenu praktinu primenu u svom delu, "Horama
astrologija" (London, Aquarian Press, 1 985).
8. Sunce na ascendentuje simbol "ponovnog raanja", al i K-ova
ala je takoe ponovno roenje kroz simboliku. To je u
potpunosti u skladu s Jungovim shvatanjem funkcije simbola.
Obratite panju daje ascendent karte ale i K-ovo Sunce na 3
Lava, to je isti stepen Jungovog natainog Sunca.
9. Sirenje neba
1 . "U uspomenu na Riharda Viiheima", ibid. Vidi poglavlje 7,
napomena 1 1 .
2. Pluton je otkriven 1 8. februara 1 930. u 4 pm 2300 UT,
Louvel Opservatorija, Flegstaf, Arizona.
3. Pluton je dobio ime 1 4. marta 1 930, u 8am u Oksfordu. Vi di
diskusiju o podacima o Plutonu u "Astrology Quarterly", tom
58, br. 4, zima 1 984/85.
4. Meu Jungovim knjigama iz astrologije iz kasnog devetnaestog
i ranog dvadesetog stolea nalaze se naredni tomovi engleskih
astrologa:
Alan Leo, "Astrologija za sve" ( 1 904), "Kako da procenite
nataini horoskop" ( 1 908), "Klju za va nataini horoskop"
( 1 9 1 0), "Progresivan horoskop" i "Satur koj i melje".
Sefarial, "Novi prirunik iz asu'ologije" u etiri toma.
Pirs, "Udbenik iz astrologije" ( 1 9 1 1 ).
Karter, "Enciklopedija i z astrologije" (1 926) .
Imao je i odreen broj nemakih tekstova objavljenih 1 920,
naroito o vremenskim odrednicama.
5. Jungovi tekstovi na latinskom bi l i su pisani u skladu s
ptolemejskom tradicijom i on ni je posedovao kopije bi lo kog
veeg autoriteta i z horare astrologije.
6. Kornelijus, D., ( 1 983), "Trenutak u astrologiji - trenutak u
astrologiji u ptolemejskoj tradiciji", I deo, "Astrology Quar
terly", tom 57, br. 3. Vi di i napomenu I 0, 4. poglavlje.
7. Korelijus, D., ( 1 978), "Stari komadi stene - konceptualne
osnove astrologije", Kalterovo memorijalno predavanje 1 978.
na konferenciji Drutva astrologa.
8. Horoskop je imao Mesec na kraju Strelea na vrhu 6. polja, pol
ja tehnike, u opoziciji s Venerom u Bl izancima u 1 2.
9. Grin, L., "Satur", (Njujork, Weiser).
1 0. I -Iarding, ) E., ( 1 961 ), "Bez glave", (London, Drutvo
budista). Sezdesetih godina, Hardingova vi zija inspirisala je
Majka Hirona i z Incredible String Band da napie pesmu
"Douglas Trahere Harding", koja poinje reima:
Kad sam se rodio ni sam imao glavu.
Imao sam jedno oko i moje telo je bilo ispunjeno svetlou.
I I . i bid .
1 2. ibid.
1 3. ibid.
1 4. Komelijus, D., "Trenutak u astrologiji", I deo, op. cit.
1 5. Bl ejk, V. , ( 1 797-1 800), "Vala i l i etiri Zoe", Night the Third,
(London, Longman izdanje 1 97 1 ).
1 6. Korelijus, D., "Trenutak u astrologiji - metafziki dravni
udar nata Ine astrologije", IV deo, "Astrology Quarterly", tom 58,
br. 2, vidi napomenu 1 0, 4. poglavlje.
l

1 7. Radjar, D. , ( 1 936), "Astrologija linosti" , (Njujork, Lueis Pub
lishing). Vidi 2. poglavlje, "Astrologija i analitika psiho
logija" .
1 8. Grin, L. ( 1 984), "Astrologija sudbine" (Njujork, Weiser, Lon-
don: Mandala), str. 295.
1 9. ibid. , str. 3 1 2.
20. ibid., str. 277.
2 1 . ibid., str. 3 1 3 .
22. ibid. , str. 286.
23. ibi d. , str. 3 1 2.
24. ibid., str. 283.
25. Jung, K. G. , "Si nhronicitet", op. cit. str. 89.
10. Uzajamna tajna veza
I . Hiton, J. , ( 1 990), "Metis - Divi nation, Psychotherapy and
Cunning Inteligence" (London, Drutvo astrologa).
2. Lili, W., ( 1 647), "Hrianska astrologija" (London, Regulus
izdanje 1 985), str. 627.
3. Vi di Pirsig, R. M. , ( 1 974) "Zen i umetnost odravanja
motocikla" (London, Bodley Head) za razreenje dileme
razdora subjekat-objekat.
4. "Si nhronicitet", op. cit., str. 86.
5. Votson, G. , ( 1 991 ), Drutvo !strologa - opis kursa. Pod
uticajem dela psihoanal itiara Zaka Lakana, Gordon Votson
kae daje horoskop "takoe onaj koj i treba da zna".
6. Vidi Dekobi, J., ( 1 942), "Psihologija K. G. Junga" (London,
RKP izdanje 1 980), str. 82.
7. Sneva je kasnije rekao da ovaj san nije bio deo serije.
8. Plotin us.
9. "Aurelia Occulta" u "Theatrum Chemicum IV" ( 1 659), str.
501 , Jung ju je naveo ( 1 942) U "Alhemijskim studijama",
CWI 3, (London, RKP izdanje 1 967), para. 267, str. 2 1 8.
l l . Svet astrologa: alhemijska slika
I. Kornelijus, D. ( 1 978), "Antiastroloki potpis", "Astrology
Quarterly", jesen 1 978.
2. Vels, V. ( 1 990), "2. 1 5 u Kateriku", "Bul letin br. 3", Drutvo
astrologa.


3, Tobin, G" ( 1 991 ), "Predznak u svetlu astrologije", "Bulletin
br. 4", Drutvo astrologa,
4, Hilman, D" "Terapeutska vrednost alhemijskog jezika" u
"Metodama leenja u analitikoj psihologiji", Baker izdanje,
5. Votson, G. , ( 1 981 ), "Astrologija kao duhovno sredstvo", "As
trology Quarterly", jesen 1 98 1 .
6. Jung, K. G. , ( 1 935
)
, "Analitika psihologija-teorija i praksa":
Predavanja sa Tavistoka (London, RKP 1 968. englesko
izdanje), peto predavanje, str. 1 70. Obratite panju da sa
svoj im lekarskim poreklom, Jung pretpostavlja da je analiza
ukljuena u "leenje".
7. ibi d. , str. 1 57.
8. ibi d. , str. 1 57.
9. Jung, K. G. , ( 1 944), "Psihologija i alhemija", CW 1 2 (London,
RKP izdanje 1 953), para. 346, str. 245.
1 0. Grin, L. i Sasportas H. ( 1 988), "Dinamika nesvesnog" (Lon
don, Penguin Arkana).
I I . ibid., str. 324.
1 2. Hajd M. , ( 1 984), "Planetarna vl adarstva: staro i novo",
"Zuma I astrolokog drutva", jesen 1 984.
1 3 . Kolerstrom, N. , ( 1 984), "Astrohemija - studija o afinitetima
izmeu metala i planeta", (London, Emergence).
1 4. "Aurelia Ocu Ita" u "Theatrum Chemieum V" ( 1 659), str. 50 I ,
navodi Jung ( 1 942) u "Alhemijskim studijama", CWI 3, (Lon
don: RK? izdanje 1 967), para. 267, str. 2 1 8.
1 5. Hilman, D., ibid.
1 6
:
Jung, K. G. , "Sinhronicitet", op. cit., str. 33.
1 7. ibi d. , str. 3 1
1 8. Kursevi u Drutvu astrologa
1 9. Emol, E. , ( 1 652) "Theatrum Chemicum Britannicum", Lon
don.
CIP - KaTanOrH3aHja y ny6naUHjH
Hapo 66oHa Cp6Hje, EeorpaA
133 . 52
159 . 964 . 26 JYHr K. r.
)J, WI
Jun
g
i astrologija I Megi Hajd ; s
engleskog prevele Marina Furlan i Ivana
Mireti . - 1 . izd. - Beograd :
Esotheria, 2005 (Beograd : M3 ) . - 227
str . : ilustr. , 21 cm. - (Alpha crucis :
edicija spiritualne astrologije)
Prevod dela: Jung and Astrology I Maggie
Hyde . - Tira 1 . 000. - Beleke : str .
212-227 .
ISBN 86-7348-205-4
a) JYHr , Kapn ryCTaB ( 1 875- 1961 ) -
ATpnorja b) AC
TpO
norHja
COBISS . SR-ID 126015244

Megi Hajd - Jung I Astrologija

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Megi Hajd - Jung I Astrologija

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

1

takoe imaju naviku da ih ignoriu. Sto vie tragam za shvatanjem

ta je precesija? Naih dvanaest znakova zodijaka

Slka 1.1 Konstelacie Ovna, Riba iVodolie

Slika 1.3 Doba Riba

a su Izvedena doba jednakih trajanja, 2. 1 56

ove il11plikacije polako pol

ao kao linost broj I i linost broj 2. U koli, linosti broj

taje sa linou broj 2? Jung opisuje predstavu o sebi u detinj

Sunce otkriva Uran, suvladara Moi -"Ja sam se sreo sa sam

udno je, Neto se odvaja od tela, Neto to sadri volju za ivotom . . .

mena".11 Greta Bauman-Jung ne!vosmisleno tvrd+daje to t

anormalnih iskustava koje je doiveo . " Znai, od samog

llosti", esec nosi snagu vida, aj i tajanstvenog

ija, pa i nauka U povoJu parapsIhologIJ_ do sada

m momentu zauo se zagluujui prasak iz

ltl na nas. Rekao sam Frojdu: "Eto. to je primer

vao vezu Izeu

sebno zatvoren prema

Sabinu Spii rajn, rusku Jevrejku, Jungu su poslali njeni roditelji

n ponaanju bi lo "tragova prljav

e. JungJe znao za njegovu vezu sa snajom Martom

cml da Frojd toga nije bio svestan. Da su skrivene

mo - "kao gvoe","uaren" - plantu Mrs,

o"a sa okultnim fenomenom poput ormana koj i

bacltl takav dogaaj kao "delo aveti"?

ma na neki nain povezana sa sesualnoll i moemo je

' u vezu sa nJegovonl aferOl

ov pristup. U svetlu dodeljene mu

nara oznaeava centralIll momenat u razvoju psiho

zumevanJ3 pnrode dus.

som prema l elglj

ovaj drugi da ga dopuni. Sabina Spilrajnje uvidela ovo i nadala se

,aterijalima Mi lerove samo je kulminacija

vljen je u Jarbuhu, avgusta 1 91 1 . i nije odstupao mnogo od

. Osnovna predstava ponovnog raanja i l i transformacije

orer", upadom U Udovite

jega. Borba za osloboenje od uticaja majke podrazumeva

Meutim, novija studija Son

egovog pomonika naui engleski. Suprotno Jungo

to znai daje Jung imao potpuno pogrenu sli ku o Frenk Mile

ak se i u njegovim poslednji m delima O izo

evu di lemu.' Egerje fant

zirae e Judi nej izdaji i pitao

1 dodir na Svom ramenu", Posle nekog vremena, svetenik

on prIbejavao da za "nebeski ded ir", keji je en

g peneda. Njiheve kesmike jedin

u. Ona Je, zapravo, bi l a svesna da se njegev rad

lJegove sopstvene slim nje" i zahteve samoana lize. Em ina

na u braku i trail a je savet ed eveka keji je bio

.|oaaa| .ze, o.|

.ez.a . z aae ae.eaa.ae

l?je maje kak

nj ima. Cita sudbine, traei znamenja, preduzima dalje mere u

sa sekirom i umobolnim izrazom lica. Sta smo mogle da uradimo?

rata i l i pril ikom odluivanja o drugim nacionalnim pitanj i ma. Sta

va!1 ,J I ll1g pre ! tok

amenja imaju autonoman autoritet to ih stavlja izvan politikih

rsovu konjukciju sa Jupiterom 13

Ci ni se da smo mi ljama daleko od duboke psihologije. Ipak,

ta nam, u stvari, pri kazuju

nena definie ta bi taj organizam (ili organizovano polje

Jung je izaao iz ovog centralnog jezgra znaenja u potrazi za