Pravo i politika masovnih komunikacija

dr Dubravka Vali- Nedeljkovi Pravo Masovni mediji od samog nastanka podlegali su dravnoj regulativi pre svega zato to su oni jedna od najznaajnijih spona izmeu drave i graanstva, to utiu na politiki ivot drutva, kreiraju javno mnjenje te tako predstavljaju ili snanu podrku vladajuim centrima moi ili njihovu kritiku savest. Za funkcionisanje medija, prema Lorimeru (1998) postoji devet tipova zakona: zakoni o slobodi komuniciranja zakoni o radio-televiziji, telekomunikacijama zakoni koji podravaju kulturne industrije zakoni o slobodi informacija i pristupu informacijama zakoni koji ograniavaju slobodu govora (zakon o kleveti) zakoni o autorskim pravima (zatita intelektualne svojine) zakoni o javnosti rada zakoni o irenju i korienju tehnologije zakoni o ugovoru i kompanijama.

Meunarodna pravna regulativa

Univerzalna deklaracija o pravima oveka - 10. decembra 2008. je 60. godina od donoenja tog dokumenta; Meunarodni pakt o politikim i graanskim pravima Konvencija za zatitu ljudskih pravima i osnovnih sloboda (znana kao Evropska konvencija o pravima oveka)

Deklaracija je donesena 1948. godine, a osnaena je Meunarodnim paktom o graanskim i politikim pravima iz 1966. (stupio na snagu 1976., ratifikovan od strane SFRJ 1971.) u kojem se u lanu 19 zagovara potpuna zatita misli i miljenja: 1. Svako e imati pravo na vlastito miljenje, bez uplitanja sa strane. 2. Svako e imati pravo na slobodu izraavanja; ovo pravo e ukljuivati slobodu traenja, primanja i razmenjivanja informacija i ideja svake vrste, bez obzira na granice, usmeno, pismeno ili putem tampe, kroz umetniku formu ili bilo koji drugi medij po izboru. 3. Ostvarivanje prava koje predvia stav 2 u paragrafu 19 i povlai posebne dunosti i odgovornosti. Otuda, ono moe podlegati izvesnim ogranienjima, ali samo takvim koja su zakonom propisana i neophodna radi potovanja prava i ugleda drugih lica, zatite

nacionalne bezbednosti ili javnog reda, zdravlja i morala. (Beogradski centar za ljudska prava, 1998, 21). U lanu 10 Evropske konvencije o pravima oveka donesena 4. novembra 1950. godine u Rimu a stupila na snagu 3. septembra 1953. Precizira se: 1. Svako ima pravo na slobodu izraavanja. Ovo pravo ukljuivae slobodu vlastitog miljenja, kao i pravo primanja i razmenjivanja informacija, ideja, bez uplitanja javnih vlasti i bez obzira na granice. Ovaj lan nee spreavati drave da od radio-televizija ili kinematografskih kua trae da pribave dozvole. (Beogradski centar za ljudska prava, 1998, 45). Prvi amandman na Ustav SAD od 15. decembra 1791. glasi Kongres ne moe donositi nikakav zakon koji ograniava slobodu govora ili tampe (prema Kin, 1995, str 12) inae najcitiraniji amandman na svetu. Primeri iz prakse
Prva odbrana slobode tampe smatra se suenje Tomasu Pejnu u Londonu1792. autoru knjige Prava oveka (The Rights of Man). Tomas Erskin, dravni tuilac Princa od Velsa (UK) odbranio je u etvoroasovnom govoru (iz kojeg navodimo samo jedan mali segment) slobodu tampe reima: Svaki ovek sme da preispituje ustavna naela na kojima se vlast zasniva, ukazuje na njene greke i nedostatke, istrauje i obelodanjuje njene grehe, i upozorava sugraane na njihove pogubne posledice svi pojedinci obavezni su da potuju prirodno pravo svojih blinjih na slobodno izraavanje. Jedan od prvih novinara (potomak bogate holandske porodice iz Njujorka Judin ajler) koji je (oko 1880) opozvan iz neke zemlje zbok ogreenja o pravila profesije bio je dopisnik Blackwood's magazina (SAD). Porti (Otomanska imperija) se nije dopao nain na koji je on izvetavao o njenim (loim) postupcima na Balkanu pa je lobirala na diplomatskom nivou da se ajler opozove.

Meunarodna regulativa u oblasti prava manjina na informisanje Preduslov za ostvarivanje svih kulturnih prava jeste pravo na uee u kulturnom ivotu, koje se svrstava u red osnovnih prava nacionalnih manjina kao prava na zatitu njihovog grupnog kulturnog identiteta (Dimitrijevi, 1999, 126). Ovo pravo tesno je povezano sa pravom na slobodu izraavanja koje podrazumeva da se bez obzira na granice trae, primaju, koriste i ire informacije i ideje bilo kojim sredstvima pa tako i mas-medijima. Ovo pravo pretpostavlja razliite obaveze dravnih vlasti, meu kojima je i regulisanje i pomaganje funkcionisanja medija na jezicima nacionalnih manjina u sredinama u kojima su one dominantne. Upravo ti mediji su dobra osnova za saradnju sa zemljama okruenja koje su najee i matine drave nacionalnih manjina.

Meunarodno zakonodavstvo Meunarodno zakonodavstvo ovu oblast je temeljno uredilo i to u nekoliko nivoa. Osnovni nivo utvren je u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacij (1948) lanom 19 koji predvia slobodu miljenja i izraavanja i slobodu medija.

Evropska konvencija o ljudskim pravima u lanu 10 takoe precizira da svako ima pravo na slobodno izraavanje koje ukljuuje pravo na miljenje davanje i primanje informacija i ideja. U Ugovoru o Evropskoj uniji proiren je u lanu II-71 kojim se precizira da se mora potovati sloboda i pluralizam medija. Ova bazina legislativa ukljuuje i zabranu diskriominacije i jezika mrnje. Pod jezikom mrnje se uobiajeno smatra distribucija informacija zasnovanih na rasnoj, etnikoj, nacionalnoj ili verskoj diskriminaciji, mrnja ili nasilje pre bilo kojoj rasi odnosno grupi osoba razliite nacije, vere ili boje. Prvi nivo meunaronih standarda u oblasti medija odnosi se na slobodu irenja informacija i na zatitu od diskriminacije i to pre svih, gore definisanog, jezika mrnje. Mnogi meunarodni dokumenti definuu jezik mrnje i zabranu diskriminacije uopte i posebno u medijima. lan 3c Deklaracije o slobodi izraavanja i informisanja Saveta Evrope istie da su zemlje lanice odluile " da unaprede slobodan protok informacija, doprinosei tako meunarodnom razumevanju, boljem poznavanju uvjerenja i tradicija potovanju razliitosti miljenja i meusobnom obogaivanju kultura" (Tatalovi, 2004, 11). Prema praktikumu Achieving media responsibility in multicultural societies (2006:14), to su lan 3 UN Konvencije za prevenciju i osudu genocida (1951), lan 20 i 26 UN Meunarodne konvencije graanskim i politikim pravima (1966), lan 4 UN Meunarodne konvencije o eliminaciji svih formi rasne diskriminacije, lan II-81 Ugovora o Evropskoj uniji (2004), lan 7 Evropske konvencije o prekograninoj televiziji Saveta Evrope (1989, amandmani 1998), lan 22a Evropske konvencije o prekograninoj televiziji Saveta Evrope Direktive (1989, 1998). Veoma mnogo se oekuje upravo od ureivanja podruja prekogranine televizije jer je to sektor u okviru kojeg bi mogla da se razvije najkonkretnija saradnja izmeu drava u kojima manjine ive i njihovih matinih postojbina. Drugi nivo su meunarodna dokumenta koja tite prava manjina kojima se posebno bavio Savet Evrope koji je 1995. usvojio najznaajniji: Okvirnu konvenciju o zatiti nacionalnih manjina. Pristup manjina medijima je izuzetan test zatine manjinskih prava i demokratskog ustrojstva jedne zemlje. lan 9 ove konvencije je definisao sutinu prava manjina u medijskom sektoru.

1.

Ugovornice se obavezuju da priznaju pravo svakog pripadnika nacionalne manjine na slobodu izraavanja koje obuhvata slobodu uvrenja i primanja i davanja informacija i ideja, na manjinskom jeziku, bez ometanja od strane vlasti i bez obzira na granice.Ugovornice e obezbediti, u okviru svojih pravnih sistema, da pripadnici nacionalnih manjina imaju pristup sredstvima javnog informisanja bez diskriminacije. St. 1 ne spreava ugovornice da zatrae odobrenje, bez diskriminacije i na osnovu objektivnih kriterijuma za emitovanje radio i tv emisija ili otvaranje bioskopsih preduzea. Ugovornice nee ometati stvaranje i korienje tampanih sredstava javnog informisanja od strane pripadnika nacionalnih manjina u zakonskim okvirima za zvuni radio i televizijske emisije, obezbedie koliko god je mogue, a uzimajui u obzir odredbe st. 1, da pripadnici nacionalnih manjina dobijaju mogunost stvaranja i korienja sopstvenih sredstava javnog informisanja. U okviru svojih pravnih sistema, ugovornice e usvojiti adekvatne mere da se pripadnicima nacionalnih manjina olaka pristup sredsvima javnog informisanja i u cilju unapreenja tolerancije i omoguavanja kulturnog pluralizma.

2. 3.

4.

Drugi izuzetno znaajan dokument je Evropska povelja o zatiti regionalnih i manjinskih jezika. lan 11 ovog dokumenta je kljuan za kreiranje manjinske medijske politike. U tim meunarodnim aktima su uspostavljeni standardi. Prvi standard je da nacionalne manjine moraju imati pristup svim medijima, bez diskriminacije, potom da mogu slobodno i bez ikakvih ogranienja primati i slati informacije, pri tome bez obzira na granice i aktuelne politike vlasti. Drugi standard koji je utvren i naim domaim zakonodavstvom (pre svega u Zakonu o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina Republike Srbije, a i u paketu medijskih zakona Republike Srbije1) je pravo nacionalnih manjina da same nacionalne manjine osnivaju svoje medije i da njima samostalno upravljaju i trei koji okvirna konvencija utvruje, je zapravo obaveza drave da olaka pristup predstavnicima nacionalnih manjina i sredstvima javnog informisanja. To se dakle odnosi na javne radiodifuzne servise. Intencija ove odredbe je da manjine budu ukljuene u ureivaku politiku i izradu programa u javnim radiodifuznim servisima. Poto to nije bilo najjasnije svim zemljama i poto se ovoga nisu pridravale kasnije je Savet Evrope izdao komentare i preporuke koje se upravo tiu ovog lana preporuujui svim zemljama potpisnicama Okvirne konvencije da posebno finansiraju programe na jezicima nacionalnih manjina i da posebno finansiraju programe koji se tiu nacionalnih manjina, a na veinskom su jeziku. Dakle, podjednako je vano da manjine meusobno budu informisane na sopstvenom jeziku, ali da veina bude informisana o problemima i ivotu nacionalnih manjina. E upravo u ovom drugom delu je medijska scena Srbije nedovoljno razvijena i demokratski je nezrela. Dakle, nije dovoljno deklarativno se zaloiti za pravo nacionalnih manjina da budu informisane, nego i obezbediti i finansijska sredstva za takav vid informisanja. Izriito se navodi da je potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva za jezike nacinalnih manjina s obzirom na to da zahtevaju i dodatne trokove. Ono to su druge konvencije zaboravile, a ova istie je potreba da se obezbedi stalno i kontinuirano obrazovanje novinara na manjinskim jezicima i manjinskim medijima, kako bi postigli nivo i standard koji imaju novinari u drugim medijima to se takoe istie i u OEBS-ovim preporukama. To je oblast u kojoj bi se mogla razviti veoma dobra i ozbiljna saradnja izmeu matinih zemalja nacionalnih manjina i zemalja u kojima one ive. Unapreenje meusobne razmene kako novinarskog tako i akademskog kadra koji bi u okviru osnovnog i specijalistikog visokokolskog ali i permanentnog obrazovanja mogao jako da doprinese poveanju profesionalnih standarda u medijima nacionalnih manjina. Isto tako saradnja bi mogla da se razvija i u okviru zajednike produkcije ne samo informativnih ve pre

Zakon o radiodifuziji (2002, redefinisan 2005), - Zakon o javnom informisanju (2003) - Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja (2004) - Odluka Skuptine APV o prenosu osnivakih i vlasnikih prava za medije na jezicima nacionalnih manjina na nacionalne savete (2004)

svega obrazovnih i zabavnih sadraja to bi takoe doprinelo poboljanju profesionalnih kapaciteta. Trei nivo se odnosi na kulturnu raznolikost i on se jo uvek u meunarodnom zakonodavstvu kreira. UNESKo je doneo 2001. Deklaraciju o kulturnom diverzitetu koja govori o kulturnim razliitostima ali veoma uopteno i navodi sledee ciljeve: ohrabruje digitalnu pismenost promovie lingvistiku razliitost u sajberspejsu ohrabruje produkciju, ouvanje i distribuciju razliitih sadraja u medijima i globalnim informativnim mreama promovie ulogu javni radiodifuznih servisa u razvoju audiovizuelne produkcije sadraja visokog profesionalnog kvaliteta (Achieving media responsibility in multicultural societies; 2006:18).

Medijsko zakonodavstvo Srbije Zakon o radiodifuziji Srbije (18. jul 2002) donesen je nakon veoma ive javne rasprave i devet verzija nacrta. On je prvi u paketu medijskih zakona koje je skuptina Srbije donela nakon demokratskih promena 2000-te. Prvi put na ovom podruju osniva se zakonom javni radiodifuzni servis iji su nosioci republika i pokrajinska radiodifuzna ustanova (lan 76): Radiodifuzna ustanova Srbije (lan 85) i Radiodifuzna ustanova Vojvodine (lan 94. Na ovaj nain je dravnocentrini medij Radiotelevizija Srbije prerastao u nezavisni javni servis svih graana. Duga izuzetno znaajna novina u regulisanju medijske sfere je osnivanje Republike radiodifuzne agencije (lan 6 ovog zakona). Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog dravnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave delatnou proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa. Ona je izmeu ostalog ovlaena da donosi strategiju razvoja radiodifuzije u Srbiji, stara se o primeni ovog zakona, izdaje dozvole za emitovanje, propisuje obavezujua pravila za emitere i nadzire njihov rad. Osim toga ona obavlja poslove koji se odnose na preduzimanje mera u oblasti radiodifuzije u cilju: zatite maloletnika; primene propisa o autorskim i srodnim pravima; spreavanja emitovanja programa koji sadre informacije kojima se podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja odreenoj rasi, veri, naciji, etnikoj grupi ili polu.

Ogranienja prava i dunosti radi zatite optih interesa Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima

lan 20 1. Svaka propaganda u ratne svrhe zakonom e se zabraniti. 2. Svako zagovaranje nacionalne, rasne ili verske mrnje koje predstavlja podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje, zakonom e se zabraniti. lan 20 nije neposredno izvriv, jer se ne odnosi direktno na privatna lica. Ona nee trpeti ogranienja u slobodi izraavanja ubeenja i miljenja tek kada drava ugovornica ispuni svoju obavezu da donese odgovarajue zakone. Bez njih ova prava nisu ograniena i to je slabost ove odredbe. (V. Dimitrijevi, 1997, 331) Evropska konvencija o pravu oveka lan 10 1. Svako ima pravo na slobodu izraavanja. (...) 2. Ostvarivanje ovih sloboda, s obzirom da ono povlai dunosti i odgovornosti, moe podlegati onim formalnostima, uslovljavanju, restrikcijama ili kanjavanju koje zakoni propisuju, a demokratsko drutvo zahteva, u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta i javne sigurnosti, radi spreavanja nereda i kriminala, zatite ugleda i prava drugih lica, spreavanja da se daju informacije dobijene u poverenju, kao i radi odravanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Sloboda izraavanja ograniava se ne samo u sluaju hukanja na meunacionalnu, versku ili rasnu mrnju te potstrekavanja na rat ve i radi zatite ugleda drugih ljudi. To podrazumeva ustvari kanjavanje zbog klevete ili uvrede za koje kazne mogu odreivati i neki drugi, a ne samo krivini zakoni.

Novinarski kodeksi Novinarski kodeksi odnosno pravila ponaanja novinara i vlasnika mas-medija postoje u svim zemljama kojima je stalo do potovanja prava na slobodu govora i prava na informaciju to podrazumeva i pravo na objavljivanje i pravo na pristup informacijama, pravo na zatitu izvora informacije to jest potovanje novinarske tajne. Dakle izvedeni su iz prava na slobodu govora, prava na privatnost i zatitu ugleda, pretpostavku nevinosti, kao i krivinih zakona koji u sebi sadre lanove o kleveti i uvredi. Posebno se bave i pravom na intelektualnu svojinu, pravom na ispravku. Prema podacima iz 1995. (Korni, 1999, 25) u 29 evropskih zemalja na snazi je 31 novinarski kodeks (u Engleskoj se primenjuju 2: Udruenja novinara i Komisije za albe; u paniji 2: Kodeks federacije udruenja panske tampe i Kodeks katalonskih novinara). U Minhenu 1971. godine predstavnici sindikata novinara est lanica Evropske zajednice usvojili su Deklaraciju o pravima i obavezama novinara Evropske zajednice (Lorimer, 1998, 156-158) na osnovu koje su zatim pojedinano sopstvene kodekse kreirala mnoga nacionalna udruenja novinara ali i neke medijske kue - interna pravila ponaanja.

Deklaracija o pravima: 1. Novinari polau pravo na slobodan pristup svim informacijama, kao i pravo da slobodno istrauju sva dogaanja od uticaja na javni ivot. Stoga, tajne koje se tiu javnih ili privatnih poslova (povezanih s javnim ivotom) mogu se od novinara zatajiti samo u izuzetnim sluajevima i uz jasno naznaen motiv; 2. Novinari imaju pravo da odbiju potinjavanje bilo emu to je protivno optoj politici organa informisanja iji je on/ona saradnik, onome to je u njegovom/njenom ugovoru o zapoljavanju pismeno navedeno i inkorporisano, ili tom optom politikom jasno obuhvaeno; 3. Novinari se ne mogu prisiliti na profesionalni in ili izraavanje miljenja protivno njegovim/njenim ubeenjima i savesti; 4. Redakcijski sastav mora biti informisan o svim vanim odlukama koje mogu uticati na ivot preduzea. Kao minimum treba da bude konsultovan pre donoenja konane odluke o stvarima koje se tiu sastava redakcije, tj. angaovanja, otputanja, premetanja i unapreenja; 5. S obzirom na svoju funkciju i odgovornost, novinari imaju pravo ne samo na prednosti koje proistiu iz kolektivnih sporazuma, nego i na individualni ugovor s poslodavcem, koji im obezbeuje materijalnu i moralnu sigurnost za rad, kao i mesto u platnom sistemu koje odgovara njihovom socijalnom poloaju, i garantuje njihovu ekonomsku nezavisnost. Deklaracija o obavezama Sutinske obaveze novinara, angaovanih na prikupljanju, prireivanju i komentarisanju vesti, jesu: 1. Da potuju istinu, ma kakve bile posledice po njega/nju, zbog prava javnosti da istinu dozna; 2. Da brane slobodu informisanja, komentara i kritike; 3. Da iznose samo injenice iz njemu/njoj znanog izvora; da ne zatakavaju bitne informacije i ne menjaju tekstove i dokumenta; 4. Da se ne slue neasnim metodama radi pribavljanja vesti, fotografija ili dokumenata; 5. Da potuju privatnost drugih lica; 6. Da isprave svaku objavljenu informaciju za koju se pokae da je netana; 7. Da potuju profesionalnu tajnu i ne odaju izvor informacija dobijenih u poverenju; 8. Da tekim povredama profesije smatraju plagijat, blaenje, uvrede, klevetu i neosnovane optube, primanje mita bilo radi objavljivanja bilo radi zatakavanja informacije; 9. Da nikada ne meaju profesiju novinara sa profesijom prodavca oglasa ili propagandiste da odbija sve direktne ili indirektne naloge oglaivaa; 10. Da se opiru svakom pritisku i da ureivake naloge primaju samo od nadlenih lica iz redakcijskog saveta.

NUJ-ov PRAVILNIK PROFESIONALNOG PONAANJA (NATIONAL UNION OF JOURNALISTS CODE OF PROFESSIONAL CONDUCT)

NUJ= Nacionalno Udruenje Novinara

1. Novinar/ka je duan da zadri najvie profesionalne i etike standarde. 2. Novinari e u svako doba braniti principe slobode tampe i ostalih medija u odnosu na prikupljanje informacija i davanje komentara, kao i kritike. On/ona e teiti da sprei izvrtanje, zatakavanje i cenzuru. 3. Novinar/ka e teiti da uveri auditorijum da je informacija koju on/ona iri prava i tana. Izbegavae da predstavlja komentare i pretpostavke kao utvrene injenice. Nee lano izvetavati o dogaajima izvrtanjem injenica, odabiranjem nebitnog i pogrenim plasiranjem elementa dogaaja. 4. Novinar/ka e brzo ispraviti netanosti ije objavljivanje je subjektima nanelo tetu, uverie se da ispravka i izvinjenje dobiju dunu panju u mediju i omoguiti pravo na odgovor osobi koja je kritikovana onda kada je u pitanju stvar od velikog znaaja. 5. Novinar/ka e obezbediti informacije, fotografije i ilustracije samo legalnim sredstvima. Upotreba ostalih sredstava moe biti opravdana samo naglaenim optim interesom. 6. Novinar/ka nee uiniti nita/odnosno nee objaviti nita to bi nekoj osobi direktno nanelo bol ili tugu. 7. Novinar/ka e tititi poverljive izvore informacija. 8. Novinar/ka nee prihvatiti mito, niti e on/ona dozvoliti drugima da utiu na izvravanje njegovih/njenih profesionalnih zaduenja. 9. Novinar/ka nee po nalogu oglaivaa izvrtati istinu. 10. Novinar/ka e navoditi podatak o rasi, boji, veri, nesposobnosti, nelegitimnosti, materijalnom statusu, polu ili seksualnoj orijentaciji samo ukoliko je ta informacija striktno relevantna za temu teksta i osobu o kojoj pie. 11. Novinar/ka nee objaviti informaciju koju je privatno saznao/la dok ona ne bude javno objavljena. 12. Novinar/ka mora razluiti reklamu od informacije. (Boyd, 1995, 181-182). Od specijalizovanih novinarskih kodeksa posebno su u svetu danas raireni oni koji se odnose na rasizam. Prenosimo kodeks nerasistikog novinarstva Udruenja novinara Engleske (Branston, 1996, 87). IZJAVA O NEDISKRIMINATORNOM IZVETAVANJU (STATEMENT ON RACE REPORTING) 1) NUN veruje da podstrekivanje rasistikih stavova i porast broja faistikih partija predstavlja pretnju demokratiji, pravima sindikata, slobodnoj tampi i razvoju drutvene harmonije i opte dobrobiti. 2) NUN veruje da njeni lanovi ne mogu izbei odgovornosti u borbi protiv zla rasizma izraenoj putem mas-medija.

3) NUN ponovo istie da osuuje cenzurisanje, ali podjednako potvruje uverenje da sloboda tampe mora biti uslovljena odgovornou. Neophodno je da se ne dopusti zloupotreba slobode tampe, klevetanje dela zajednice ili propagiranje rasizma. 4) NUN veruje da bi metodi i lai rasista trebalo da budu javno izneseni i energino osueni. 5) NUN veruje da novine i magazini ne bi trebalo da objavljuju materijal koji ohrabruje diskriminaciju na osnovu rase i boje kao to je i izraeno u NUN-ovom Pravilniku i Kodeksu ponaanja. 1) NUN priznaje prava lanova da zadre svoje zaposlene na osnovu prigovora savesti. 2) NUN veruje da bi urednici trebalo da obezbede da reportae/lanci o rasistikim temama budu stavljene u uravnoteen kontekst. 8) NUN e nastaviti da prati objavljivanje medijskih reportaa/lanaka u ovoj oblasti i da daje podrku lanovima traei da podstiu vie ciljeve. NUN=Nacionalno Udruenje Novinara

NEDISKRIMINATORNO IZVETAVANJE U ODNOSU NA RASU (RACE REPORTING) 1. Spomenite neiju rasu samo ukoliko je to za tekst jako bitno. Upitajte se da li bi spomenuli rasu da je u pitanju belac/belkinja? 2. Ne piite senzacionalistiki o odnosima meu rasama; teti crncima, a moglo bi i vama. 3. Paljivo razmislite o reima koje koristite. Nekada rei koje su se upotrebljavale svakodnevno, danas se smatraju uvredljivim, npr. melez i obojen. Umesto njih koristite rei pomeane rase i tamnoput. Tamnoputi mogu podrazumevati ljude Arapskog, Azijskog, Kineskog i Afrikog porekla. Pitajte osobe kako sami sebe definiu. 4. Emigrant se esto upotrebljava u negativnom smislu. Ne koristite tu re osim ako osoba zaista nije emigrant. Veina tamnoputih u Britaniji je i roena tu, a veina emigranata su belci. 5. Ne nagaajte o kulturnom poreklu osobe - bilo da je njeno/njegovo ime u pitanju ili je to neki religiozni detalj. Pitajte njih, a tamo gde to nije mogue proverite u lokalnoj administraciji ili organizaciji koja se time bavi. 6. Ispitajte postupanje sa tamnoputima u obrazovanju, zdravstvu, zapoljavljanju i stambenim pitanjama. Ne zaboravite ergare i Rome. Piite o njihovim ivotima i brigama. Potraite gledita njihovih predstavnika. 7. Zapamtite da su drutva tamnoputih kulturno raznolika. Pribavite potpune i ispravne informacije od njihovih udruenja i organizacija. 8. Zaloite se za jednake mogunosti zaposlenja za tamnoputo osoblje. 9. Budite svesni dezinformacija. Samo zato to je izvor tradicionalan, ne znai da je i taan.

IZVETAVANJE O AKTIVNOSTIMA ANTIRASISTIKIH ORGANIZACIJA

(REPORTING RACIST ORGANIZATIONS) 1. Kada intervjuiete predstavnika/cu rasistike organizacije ili izvetavate sa njihovog skupa/ sastanka, trebalo bi da proverite sve tvrdnje da biste bili sigurni da su navedni podaci tani, kao i da traite osobe koje imaju suprotno stanovite i drugaije podatke ili suprotne komentare. Anti-drutvena priroda takvih gledita trebalo bi da bude obelodanjena. 2. Ne izvetavajte senzacionalistiki; ne objavljujte reportae, fotografije ili portrete linosti koje bi se mogle protumaiti kao afirmacija aktivnosti rasistikih organizacija. 3. Traite da objavite ili emitujete materijal u kojem se jasno razotkrivaju mitovi i lai rasistikih organizacija i njihovo anti-drutveno ponaanje. 4. Ne dopustite da rubrike iji sadraj ine pisma italaca i da programi koji su otvoreni za telefonska ukljuenja budu upotrebljeni za irenje mrnje. Uputstva za pisanje O ROMIMA ERGARIMA (GUIDELINES ON TRAVELLERS) 1. Spomenite re Mandov, Cigan ili ergar samo ukoliko je to izuzetno bitno ili tano. Inae koristite re Rom. 2. Objavljujte uravnoteene reportae traei od Roma ergara njihova gledita, kao i od onih drugih (Roma), konsultujui lokalno stanovnitvo romskog porekla gde je to mogue. 3. Odolite iskuenju da senzacionalistiki pristupite temama koje ukljuuju Rome ergare, posebno njihov odnos prema ureenom drutvu i temama kao to su stambena pitanja, programi dovoenja u red po meri veinskog stanovnitva i kolovanje. 4. Probajte da ponudite iru reportau o ivotu Roma ergara i problemima s kojima se oni susreu. 5. Teite da unapredite realizaciju ukljuivanja romskog ergarskog drutva u celokupno stanovnitva Velike Britanije i Irske ija graanska prava su retko adekvatno zastupljena, koji esto trpe mnogo bola i nanesene tete od strane medija i koji imaju pravo da daju svoj sopstveni doprinos irskom i britanskom ivotu, naroito u muzici i zanatskim delatnostima, kao i drugim kulturnim aktivnostima. Smatramo da su navedeni kodeksi, posebno Uputstvo za pisanje o Romima ergarima primenljivi i u naoj sredini. Uputno je pridravati se svih navedenih pravila (kodeksa) iako nisu obavezujua za novinare naeg podnevlja jer time se svaki pojedinac deklarie kao osoba koja se zalae za tolerantnost, istinitost, nezavisnost, znanje, kritinost u mas-medijima to su aksiomi profesionalizma svuda u svetu pa i u Jugoslaviji.

Domaa praksa u Srbiji

Domaa praksa je raznovrsna i bogata. Novinarski kodeksi su u poslednje dve decenije esto donoeni. Uglavnom su svi liili jedni na druge. Novi nisu pretpostavljali stavljanje van snage starih, a novinari i medijske kue najee se ponaaju po svojim unutranjim pravilima. Mnogi novinari nisu u svojoj medijskoj kui nikada dobili primerak profesionalnog etikog kodeksa da bi ga konsultovali kada god su u dilemi, niti ga, na alost, imaju na primer u linoj biblioteci. ETIKI KODEKS NOVINARSTVA Nezavisnog udruenja novinara Srbije (26.mart 1994) U Uvodnoj napomeni se navodi da je ovaj dokument zasnovan na uvaavanju profesionalnih i etikih normi i vrednosti u obavljanju novinarskog rada u javnim medijima. Sadri 10 Naela u kojima se navodi da su injenice obavezne a stavovi slobodni; kao i to da e se novinari boriti protiv spreavanja slobodnog opticaja vesti, protiv iskrivljavanja injenica i protiv cenzure; da e omoguiti ispravku i izvinjenje odnosno objaviti odgovor lica i institucija koji su u mediju kritikovani; da e prikupljati informacije na odgovarajui i nediskriminatoran nain vodei rauna da javnost dozna relevantne injenice. Shodno odredbama Deklaraciju o pravima i obavezama novinara Evropske zajednice i ovaj kodeks upuuje novinare da sem ukoliko je to neophodno za sam tekst nee u svojim izvetajima i informacijama pomenuti rasu odreene linosti, boju, versku pripadnost, nacionalno opredeljenje, legitimnost roenja, telesnu nesposobnost, brani status i seksualne sklonosti. KODEKS NOVINARA JUGOSLAVIJE O profesionalnim i etikim normama i vrednostima u obavljanju novinarskog posla u javnim glasilima Savez novinara Jugoslavije (28.oktobar 1998) Ovaj Kodeks sadri tri poglavlja Opta naela, Prava i drunosti i Zavrne odredbe. U Prvom se istiu osnovne vrednost poput slobode, demokratije, potovanje dostojanstva i prava graana, ravnopravnost svih. Drugi deo ini 14 odredbi o pravima i dunostima. Osim onih koje ve postoje i u NUNS-ovom Kodeksu tu su jo i odredba po kojoj novinari imaju pravo da objave injenicu da su spreeni da dou prave informacije, zatim da su i sami podloni kritici i sudu javnosti. U ovom dokumentu se precizira da novinari ukoliko im urednitvo izmeni tekst u toj meri da vie ne odgovara autorovoj ideji ima pravo da ga ne potpie ili da ga povue. Nepotpisani tekstovi se smatraju stavom redakcije. Predvia se i zatita informacija, ali i osoba koje su pod istragom. Zabranjeno je i objavljivanje informacija iji je cilj nezakonito sticanje line materijalne koristi. Plagijat se takoe po ovom Kodeksu smatra krenjem etike.

U Zavrnim odredbama se precizira da Ovaj Kodeks obavezuje sve novinare Jugoslavije. Pretpostavlja se ipak da se ovo odnosi samo na lanove Saveza novinara Jugoslavije koji je dokument i usvojio u Beogradu 28.10.1998. ETIKI KODEKS ELEKTRONSKIH MEDIJA Organizator pisanja ovog kodeksa bio je ANEM uz podrku Saveta Evrope. Tekst je bio na irokoj javnoj raspravi u elektronskim medijima. Osnovni tekst je usvojen februara 2002, preveden je na maarski, albanski, rumunski, rusinski, slovaki jezik i tampan u maju iste godine. Kodeks su prihvatila i preporuila sledea udruenja: NUNS, ANEM, Udruenje za razvoj privatne radio-difuzije Spektar. Kodeks je otvorenog tipa to podrazumeva dopunjavanje i menjanje osnovnog teksta kako se budu menjale prilike u zemlji i kako bude sazrevala ovdanja profesionalna svest. Kodeks sadri 7 poglavlja: tanost; pravednost; lina etika; vlada,politika interesne grupe nezavisnost ureivake politike; izvetavanje o etnikim i drugim drutvenim zajednicama; javni interes; odnos medija prema terorizmu i nasilju. Manjkavost ovog teksta je u tome to nije obavezujui za sve novinare, urednike i vlasnike elektronskih medija i to ne predvia mehanizme za reagovanje ukoliko doe do krenja odredaba ovog kodeksa. Poslednji je donesen pore dve godine. Re je o KODEKSU NOVINARA SRBIJE Prema odluci i ovlaenju Skuptine NUNS-a, Izvrni odbor NUNS-a je u oktobru 2006. godine usvojio Kodeks novinara Srbije, a isti dokument je i UNS usvojio na svojoj Skuptini, krajem decembra 2006. godine, tako da je Kodeks postao vaei dokument. Saddri sledea poglavlja: Preambula, Istinitost izvetavanja, Nezavisnost od pritisaka, Odgovornost novinara, Novinarska panja, Odnos prema izvorima informisanja, Potovanje privatnosti, Potovanje autorstva, Zatita novinara. Ova poslednja verzija profesionalnih etikih pravila veoma je koncizna, obuhvata kljuna pitanja novinarske svakodnevice ali istovremeno je manjkava u oblasti veoma znaajnim za izvetavanje u multietnikim, multikulturnim i multikonfesionalnim zajednicama kava je Srbija. Ovaj Kodeks se samo sporadino dotie izvetavanja o razliitosti to se u prethodna dva jasno naglaava i to u poglavljima Drutvene grupe (2003) i Izvetavanje o etnikim i drugim drutvenim zajednicama; Odnos medija prema terorizmu i nasilju (2002). Upravo su to teme na kojima se najee uoavaja diskriminatorno izvetavanje pa bi se stoga u kodeksu moralo jasno izneti ta se smatra etikom normom u ovoj oblasti. Samo jedan pasos ( Novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da ire mediji i uinie sve da izbegne diskriminaciju zanovanu, izmeu ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljneju, jeziku, veri, politikom i drugom miljenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu) u okviru IV poglavlja Novinarska panja je isuvie deklarativan posebno kada se imaju u vidu razmere etnikih i verskih netrpeljivosti i uestanost konflikata uzrokovanih upravo diskriminatornim ponaanjima a i ne kritikim izveatavnjima medija o razliitostima u Srbiji. Poslednja taka ovog Kodeksa je uputstvo za delovanje Svako ko smatra da je novinar povredio neku od odredbi ovog kodeksa, moe se obratiti Sudu asti i Savetu za medije.

Kao i u prethodno navedenim kodeksima i ovo je jedna od osnovnih manjkavosti jer se podrobnije ne razlae mehanizam koji bi spreio nepridravanje kodeksa. Model koji nude i drugi kodeksi u svetu prihvaen je i u pisanju ovog, a to je kratkoa i konciznost teksta. S jedne strane to jeste njegova prednost, ali istovremeno je i mana jer je ostalo nedefinisano jako mnogo vanih oblasti za dobro funkcionisanje dnevne medijske prakse. Tranziciona zemlja u kojoj jo nije, na alost, ureen medijski sektor ne poseduje automatizam modela dobre prakse, tako da se sve jasno mora definisati. Tako da sve to nije napisano u sutini je, u naem neureenom medijskom prostoru, dozvoljeno. Sopstvene kodekse donele su i pojedine medijske kue nakon 5. oktobra 2000. Meu prvima to je uinio Radio Beograd. Kodeks sadri preambulu i 11 naela. U naelima se insistira na nediskriminatornom novinarstvu (prema naciji, polu, rasi, jeziku, ideologiji, partijama, veri, ubeenju), zatim na nepristrasnom, blagovremenom i objektivnom novinarstvu, kao i na negovanju jezika i optih kulturnih standarda.

Jeziki kodeksi pisanja u medijima Novinari imaju nameru neto da saopte i time to saoptavaju, ele da postignu odreeni cilj. Takav cilj se moe ostvariti diskriminatornim i nediskriminatornim jezikim izrazom. Na primer: Petar Lukovi u "Naoj borbi" u podnaslovu teksta koji govori o relativnosti izbornih rezultata pie "....Jebe Beograd..." Namera uglednog novinara prestinog opozicionog dnevno-politikog lista (prestao da izlazi septembra 1998) bila je da omalovai izborne rezultate vladajue partije. Da bi postigao taj cilj odabrao je psovku kao jeziki izraz. Da bi jedan izraz bio kontekstualno i situaciono adekvatan, neophodno je poi od namere i cilja jezikog izraza smatra lingvistkinja Svenka Savi: NAMERA novinara ----> ODABRANI jeziki izraz---->Cilj Nediskriminatorno pisanje = TOLERANCIJA Diskriminatorno pisanje = NETOLERANCIJA Rasizam Nacionalizam Seksizam Etnicizam Konfesizam Jeziki strunjaci su nekoliko puta do sada (druga polovina osamdesetih i poetak devedesetih) pokuali da normiraju jezik medija (Jezika orijentacija "Politike", Jezika orijentacija RTV Beograd, Jeziki kodeks TV Novi Sad) zadravajui se na gramatikim reenjima i zalaui se za standardni srpskohrvatski jezik urbane sredine ostavljajui mogunost za upotrebu dijalekata, lokalizama i argona u takozvanim life reportaama

ili umetnikim formama. Insistiralo se takoe na ravnopravnosti jezika i pisma. O nediskriminatornom pisanju medija u tim uputima za medijsku praksu nije bilo rei. Meutim, na alost pokazalo se da je poslednja decenija ovog veka markirana upotrebom govora mrnje (hate speech) u gotovo svim medijima na teritoriji prethodne Jugoslavije. Iako o pogubnosti diskriminatorne upotrebe jezika u medijima ve postoje mnoga relevantna istraivanja (lingvistika, pragmatika, socioloka, komunikoloka...) do sada nije sainjen opti kodeks nediskriminatorne upotrebe jezika u medijima koji je naoj svakodnevnoj medijskoj praksi neophodan. Pionirski zahvat je normiranje jezike upotrebe u odnosu na pol. Kodeks neseksistike upotrebe jezika medija sainila je Svenka Savi. U svetu se smatra politikom korektnou kada su u tekstu jasno jeziki vidljiva oba pola. Pod seksistikom komunikacijom Svenka Savi (predavanje odrano u NN 13. Decembra 1997) podrazumeva ofanzivan ili netolerantan govor ili komentar koji vrea dostojanstvo ene, a bazira se na njenim polnim karakteristikama pri tome komunikatori odbijaju da prihvate prigovor da je to uvredljivo za enu. Seksistika komunikacija podrava odnos dominacije i subordinacije na polnoj osnovi. Seksizam je odbijanje da se raspravlja o dokazima protiv potcenjivanja i govora mrnje meu polovima.

Mehanizmi kontrole primene etikih normi Ombudsman Najoptija definicija odreuje ombudsman kao savest redakcije (prema Korni, 1999, 33) i predstavnik/predstavnica italaca. Zadatak ove osobe, uobiajeno je da je to linost od izuzetnog medijskog i drutvenog ugleda i kredibiliteta, je da prikuplja pritube medijskog auditorijuma, selektuje ih, procenjuje i nakon toga diskutuje o problemu i moguim reenjima sa pojedinanim novinarima na koje se alba odnosi. Veoma esto ombudsmani piu kritike osvrte u medijima koje urednici imaju obavezu da objave. Zadatak ombudsmana je da sve nesuglasice izmeu medijske publike i medija rei pregovorima van suda. Saveti za tampu Uloga saveta za tampu, kao nevladinih institucija, je da titi javnost od manipulacija informacijama, da titi novinare od pritisaka centara moi i politikih i ekonomskih elita, da bude posrednik izmeu onih koji produkuju i ire informacije i recipijenata i da tumai profesionalne novinarske norme. Savet proklamuje modele dobrog novinarstva i stara se da se oni potuju. Postoje lokalni, regionalni i nacionalni saveti za tampu. Formiraju ih najee sami novinari a u njih ulaze osim predstavnika profesije jo i izdavai, vlasnici medija, ugledne javne linosti. Finansiraju se na razliite naine. Delimino iz dravnog budeta, iz donacija novinarskih organizacija i medija, ili od kazni koje izrie onima koji se ogree o profesionalnu etiku (npr. vedska)

U Srbiji je uobiajeno da mediji imaju savete ali ti saveti nemaju znaajan uticaj niti na ureivaku politiku niti imaju uopte ulogu koju imaju Saveti za tampu u svetu. Po tom modelu je nedavno osnovan Etiki savet Radio Beograda iji je zadatak da ocenjuje program, daje svoje miljenje o tome da li je pojedinac ili grupa novinara povredila Etiki kodeks Radio Beograda. Osobe imaju pravo da svoj lini stav o nastalom problemu iznesu pred lanove saveta. Ukoliko savet odlui da njegova odluka treba da bude objavljena Radio Beograd e je emitovati u svim vodeim informativnim emisijam na svim programima. U Etikom savetu Radio Beograda su predstavnici: novinarskog udruenja, novinarskog sindikata, Udruenja knjievnika, univerziteta, FPN, SANU, Srpske pravoslavne crkve, Udruenja dramskih umetnika Srbije, Udruenja kompozitora Srbije, NVO sektora, Advokatske komore Srbije. O emu novinari ne piu tajne Draavna tajna (podaci, dokumenti, odluke koje nisu za javnost i jasno su obeleeni kao takvi); vojna tajna (broj i sastav jedinica, naoruanje, strategijske odluke itd.); slubena tajna (dokumenti sa naznakom slubena tajnauglavnom su iz domena dravne administracije); poslovna tajna (poslovanje privrednih organizacija, razvojni programi, novi proizvodi jo nezatieni, ponude za javnu licitaciju...); profesionalna tajna (ukljuuje pravo da se odbije svedoenje); na uvanje pozivne/profesionalne tajne obavezni su: lekari, babice, nie medicinsko osoblje, advokati, branioci, i svi oni koji obavljajui svoj posao saznaju profesionalno neku tajnu; novinarska tajna podrazumeva pravo novinara da ne otkrije izvor informisanja ak i kad je u pitanju zahtev organa krivinog gonjenja. Naa pravna nauka ovom pitanju nije posveivala panju. U novinarskim kodeksima ona je bila zastupljena. Na kraju valja rei da je pitanje novinarske etike jedno od najvanijih od kojeg sve poinje u medijima i sa kojim se sve zavrava. Ugled medija, ugled pojedinaca, ugled javnosti, potovanje demokratskih principa i naela svakog drutva i svake zajednice, tolerancije prema drugom i drugaijem sve reeno zasniva se na striktnom uvaavanju profesionalne novinarske etike. Stoga je korisno pre nego to se odlui za objavljivanje informacije, koja je kontroverzna i ambivalentna ili kada ne postoji ba sasvim jasno opredeljenje da bi neto (ne)trebalo objaviti, da novinar/novinarka odgovori sam/a sebi na barem pojedina od sledeih pitanja: - ta o tom problemu zaista znam, a ta bi jo trebalo da saznam? - Ko je sve zainteresovan da ta informacija bude objavljena a ko nije i zato? - Da li neko manipulie samnom? - Da li koristim mo medija da izravnam line raune? - Da sam na mestu uesnika u itavom dogaaju kako bih tada reagovala/o, ta bi me najvie povredilo i zato? - Koje su posledice objavljivanja informacije i to ne samo kratkorone ve i dugorone, da li su posledice vredne objavljivanja informacije? - Da li je vea dara nego mara?

Da li je pravo javnosti da bude obavetena u tom pojedinanom sluaju jae od prava pojedinca na privatnost? Da li je izvor informacije dovoljno kredibilan i lino nezainteresovan za ishod eventualne medijske kampanje i njene posledice? Da li je moj motiv saoseajnost prema (npr. rtvi) ili elja da se zadovolji ureivaka politika (npr. senzacionalizam po svaku cenu) ili neto sasvim drugo? ta? Mogu li imati neke line (npr. materijalne, politike) koristi od toga koje bi se mogle smatrati krenjem etikog kodeksa? Da li posedujem dovoljno jasne i jake argumente koji opravdavaju objavljivanje?