23

Isidora Bjelica
APOSTOLI
URBANOG
BEOGRADA
43
APOSTOLI
URBANOG
BEOGRADA
Copyright 2004 by Isidora Bjelica
Copyright 2007 ovog izdanja LAGUNA
67
SADRAJ
U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM VREMENOM
SRPSKA DECA ENDIJA VORHOLA ili UMESTO UVODA 9
OLIVER MANDI ili KRALJ BEOGRADA NOU . . . . . . 32
OLIVER MANDI ili KRALJ BEOGRADA NOU
PRVI PUT POSLE 13 GODINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
VLADIMIR JOVANOVI SRPSKI VORHOL
ili PREDLOG ZA ULTIMATIVNI INTERNET FAJL . . . . . 39
SRAN PETROVI ZVANI SRLE PANKER
ili NAJLEPI BEOGRAANIN PRED VUKOVAROM . . . . 66
SRBA TRAVANOV ili BEOGRADSKI PROMOTER
DOLE VITA FILOSOFIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
LJUBOMIR IMUNI ili BEOGRADSKI
ZLATNI VOAJER NA PUTU ZA HOLIVUD . . . . . . . . . . . . 80
SRAN APER OD BEOGRADSKOG DAVITELJA
I IDOLA DO GAZDA SRKIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
JOCA JOVANOVI ili MLAD I ZDRAV KAO RUA . . . . 98
Isiuov. B,iiic. 8
9
NEBOJA PAJKI NAJVEI BEOGRADSKI DRKADIJA
ili JEDINI FILMOSLOV KOGA SMO IKAD IMALI . . . . . 102
SLOBA KONJOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
MOMILO RAJIN ili BEOGRADSKI GENIJE IZ SENKE 117
MARINA ABRAMOVI i NEA PARIPOVI
BEOGRADSKI KONCEPTUALNI PAR . . . . . . . . . . . . . . . . 123
KOSTA BUNUEVAC ili BEOGRADSKI
VANZEMALJAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
NEBOJA BAKOEVI BAKO
BEOGRADSKI BUNTOVNIK BEZ RAZLOGA . . . . . . . . . 142
APENDIX / AMERIKANAC U BEOGRADU POL MORISI
NA BEOGRADSKOJ SOFI SA POLOM MORISIJEM . . . . 136
BRANKO VUKOJEVI ili
POSLEDNJI BEOGRADSKI RNR VITEZ . . . . . . . . . . . . . . 173
GILE ORGAZAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
KOJA ili BEOGRADSKI ZELENI ZUB . . . . . . . . . . . . . . . . 183
APENDIX / MALKOLM MUHAREM
ili SARAJLIJA NA KAPIJAMA BEOGRADA . . . . . . . . . . . 194
BELEKA O AUTORU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM
VREMENOM

SRPSKA DECA ENDIJA VORHOLA
ili
UMESTO UVODA
Jebo te Beograd!
Rekao mi je najbezobrazniji sarajevski panker dok smo na
obali plitke Miljacke, koja je liila na reice za prejahavanje iz
loih vesterna, sedeli i na mom velikom vokmenu sluali Paket
aranman. Skinula sam slualice i u topao letnji vazduh je ule-
teo snimak hode sa Begove damije.
Pomerila sam butine ispod svoje londonske ute mini halji-
ne, protegla se po oblom kamenju i odgovorila:
Kako misli jebo me Beograd:
Koka ko ti... koja pola godine provodi po Londonu, Pari-
zu i Madridu tripuje o beogradskim urevima... Jebo mater ako
si ti normalna!
Duboko sam se zamislila nad tom reenicom, zagledana u
Sarajevo koje je i u prolee bilo u ukastoj magli.
Moji pankeri sluali su stalno pesmu Zlatni papagaj Elektri-
nog orgazma i zbog bukvalnog razumevanja te pesme u Sara-
jevu su se i podelili pankeri, minkeri i haiari. Ja, koja sam
Isiuov. B,iiic. 10 Apostoli urbanog Beograda 11
intenzivno i sasvim udarniki uestvovala u kreiranju tog vre-
mena (podravajui Elvisa i Srng et Bembaa projekat) stal-
no sam oseala da proputam ono najbolje.
Tu iz pozicije samog centra Sarajeva inilo mi se da su moji
derneci loiji od beogradskih ureva, da su beogradski koncer-
ti bolji, da su njihovi momci lepi i da je tamo najvanije biti
i piti.
Na prvi dan prolea 99, u oekivanju bombi Nato-pakta sede-
la sam sa Giletom i pokuavala da dokuim misteriju Zlatnog pa-
pagaja. Uvek me zanimalo koja ga je slika naterala da je napie.
Prolazio sam ispred Papagaja i video neke pankere kako
se gaaju sa nekim minkerima koji su tamo pijuckali pie... Ja
sam prvi put uao tu kad smo snimali spot...
Posle, na nau petnaestogodinjicu, dobili smo telegram
podrke od Zlatnog papagaja... Mi smo sa vama, napisali su.
Sluaj Zlatnog papagaja prvi je primer uspene negativne
reklame. Gile je pevao o snobovima kojima tata plaa sve rau-
ne i koji sa urke na urku idu skupim kolima i gazdi je poras-
tao promet.
Mi imamo triest sedam kaa, oni jedan! ponavljala je
moja raja dok smo preko Bjelava juriali po trasi za provod.
Sasvim rano u Sarajevo su doli novotalasni bendovi. Seam
se koncerta Ekatarine jo dok je bila Katarina II, i toga kako su
lokalni momci uzdisali za Margitom koja je i pod zelenom sve-
tlou u sali punoj dima, vie liila na uzorno dete nego na rok
heroinu. Celi koncert proao je u znaku njene duge crne kose,
tada sjajne i svee oprane koju je ona vitlala po zaguljivoj sali.
... Idoli su svoj prvi koncert imali kao predgrupa Bijelog dug-
meta i kada su poeli da izvode svoju pesmu na nemakom
krenulo je opte zvidanje. Sarajlije kultivisane na lmu Val-
ter brani Sarajevo bile su nespremne za taj stepen ironije, pa su
momci vrlo brzo preli na drugu stvar i sve se dobro zavrilo.
Danas, po mnogim damama najlepi Idol Vlada Divljan, u
senci plaa svoje novoroene bebe, poverio mi je da je to pisao
kao Himlerovo ispovedanje Hitleru o svojim seksualnim proble-
mima... Dragi moj Hajnrie...
Posle, smisao se izgubio, ali po zvuku sam znala da je u pita-
nju neto tako.
Sve je to bilo kemp rekao mi je Vlada dok sam na tro-
sedu naspram desetine instrumenata i ica pila hladan i ljut
paradajz-sok.
Tada su me zanimala dva tabua... nemaki i socijalizam...
O, da rekla sam ali neki su to oigledno odsustvo paro-
dijske distance ukapirali pogreno... neki moji prijatelji, istina
nieg IQ-a, su se bespovratno navukli na komunizam i crveni
Oktobar sluajui Maljike i Rusiju...
Da, mogue... ali ja... ili mi... smo se uvek obraali onima
koji misle isto kao mi... kad je izala Rusija doao je protest iz
njihove ambasade i posle smo oporezovani kao und...
Prolila sam sok od paradajza po zelenom ebetu. Vladina
prelepa i mlada ena Dina obrisala je sok uz osmeh. Na moja
izvinjenja on je rekao:
Ne, sve je OK, ali da si to uradila mojoj bivoj eni ne bi
se dobro zavrilo...
Cela misterija, ili bolje rei magija tog Beograda osamdese-
tih, bar onako kako smo je mi iz olimpijskog grada videli, vrtela
se oko Idola. Ako je postojala tajna, onda su je danas posvaa-
ni Idoli znali i sauvali za sebe.
Prvo su bili Deaci koje je kontroverzni fotograf Dragan
Papi, opsednut Titom i seksom, pretvarao po Vorholovoj for-
muli od anonimusa u zvezde.
Ovde Isidora Bjelica rekla sam Papiu u 8 i 20 i on me
pitao otkud ja.
Kada sam mu rekla rastuio se.
O, ja ne dajem izjave, ali tebi bih dao rekao je i onda je
poeo da postavlja neke uslove koji su mi liili na konferenciju
za tampu efa Pentagona.
Isiuov. B,iiic. 12 Apostoli urbanog Beograda 13
Ma daj rekla sam ta se ponaa kao ludi politiari...
mene samo zanimaju uspomene...
Tu, u tim minutima dok sam ja stavljala plavu senku na oi,
a Papia drala u slualici na levom ramenu, shvatila sam da
neto denitivno nije u redu sa tim osamdesetim. Lake zabave,
lake ljubavi, teke droge, teke ljubavi, paralelni svet koji je na
kraju doneo previe mrtvih.
Dvadesetominutni razgovor sa prvim yu imid mejkerom i
iznoenje njegove vetrovite skepse u povodu tog celog sluaja
uverilo me u to da izgled vara i da je iza svega stajala neka taj-
na. Njegove uspomene i veltanaung bili su mi nepotrebni, nje-
gov glas i ton, hamletovska dilema govorili su o tom vremenu
vie od uspomena.
Uostalom, kroz sve to tumaranje kroz seanja glavnih aktera
svih tih dogaaja ja sam prola zbunjena. Slike i dijalozi se nisu
slagali, sve mi je to liilo na seanje partizana i etnika koji ne
mogu da se sete ko je napao sa kojeg brda.
Na kraju, poto smo se siti napriali, na uzajamno zadovolj-
stvo smo zakljuili da je bolje da ne razgovaramo. Vorhol bi bio
oduevljen. Papievo tako groteskno pridavanje vanosti neva-
nostima uverilo me da nije naivno to su devedesetih poznati
umirali od posledica osamdesetih, a nepoznati od rata.
Deaci u poseti bolesnoj Marini, Deaci ovamo, Deaci
tamo... Desetine fotograja, sada na ve ukastim i krtim pa-
pirima.
Dragana Papia koga sam ja pre dolaska u Beograd videla
samo jedanput i to u dva kadra kao statistu u Deku koji obea-
va, kako plee sa famoznom starijom Mijatovikom, kerkom
aktuelnog predsednika proturao je fotograje Deaka svugde i
na sve naine.
U omladinskim novinama u aprilu osamdesete, onom aprilu
za koji Divljan kae da je bio najlepi i da je mirisao, i u kome
je Tito oekivao smrt, izalo je pismo budnog itaoca:
Poslednji broj Omladinskih je kulminirao neukusom kada
je na naslovnoj strani objavljena fotograja na kojoj su merce-
des, devojka sa kuetom i uveni deaci koje iz broja u broj
gledam i uopte mi nije jasno ime su oni zaduili SSO Srbije.
Moda ih podravate zbog onih iaranih zgrada na kojima pie
Ko je ubio deake:
Deaci su hrabri itd...
Naravno, budni italac je na kraju teksta zahtevao da nje-
govo protestno pismo bude ilustrovano fotograjom Deaci.
Danas sa ove distance ak bi i najtuplji italac shvatio da se
radi o naruenom protestu i da su ga pisali sami Deaci. Devoj-
ka koja se pominjala Mira bila je kerka predsednika, tada-
nja Krletova devojka.
Kada su me u povodu moje elje da saznam neto vie o njiho-
vim uspomena, moji dugogodinji poznanici, i ex Idoli, pozvali
na ruak, sada kao direktori marketinkih agencija, mislila sam
da e biti zatvoreniji, kao direktori mislim. Ali, aper i Krsti nisu
delili Papievu slatku paranoju. Njih nije zanimalo za koju tajnu
slubu radimo ja ili moj urednik, i koliko e reenica dobiti.
Tu iznad lososa i tnes salate prisvajala sam njihove uspome-
ne o tome kako su se upoznali iznad lea na asu obdukcije, o
tome kako je Krle napisao prvi beogradski grat Srane budi
ovek!, o prvim koncertima, zanosima i pijanstvima. aper je de-
lio svoje decenije prema alkoholu koji je u njima konzumirao.
Krle, popovsko dete, u zalog injenice da je on jedini lekar
kome sam smela da poverim plua i da je svoju suprugu Neve-
nu upoznao na premijeri moje Ozloglaene, gde je ona kao naj-
lepa lanica udruenja Samo Srpkinja Srbina Spasava beala
od udvaraa, poverio mi je svoju ljubavnu priu sa Mirom Mija-
tovi, tadanjom kerkom predsednika, koja je na alost kao i
njena sestra mrtva.
Upoznali smo se u trolejbusu, ja sam iao u SKC da gledam
Kostu Bunuevca, a ona na partijski sastanak gde su raspravlja-
li o radnim akcijama... na uburi... ja sam je ekao...
Isiuov. B,iiic. 14 Apostoli urbanog Beograda 13
O tome kako je Mira, (posle akterka grupe Via talas) na
koncertu Idola u SKC-u bacala bombone u publiku kruile su
legende. Sasvim detaljno raspitivala sam se o Cvijetinovoj kui,
njegovim vunenim arapama i trenaer biciklu. Sasvim pover-
ljivo Sran mi je prepriao razgovor koji je neposredno posle
Titove smrti vodio u njegovoj skromnoj sobici. aper mu je tada
priznao da je bio na dve radne akcije. Da je upao repu u CZ-u
kad su svi pod uticajem hita iz Uike republike pevali sprem-
te se, spremte etnici.
Ranih osamdesetih u na grad je stigao glas o sestrama Mija-
tovi. Posle je stigao i stas. Dole su da obiu noni ivot olim-
pijskog grada.
Nai pankeri, izludeli od uzbuenja i ushienja, suzdrano i
uz puno uzdaha i dvosmislenih pogleda objasnili su nam da su
one fenomenalne i da su... haos.
Nevine i edne, sasvim seksualno neiskusne, dok smo posma-
trale sestre Mijatovi i Idole moje drugarice i ja, smo razmiljale
po sarajevskim kafanama i kaima o seksu i bludu, ljubavnim
vetinama i radnjama koje je beogradska elitna mlade upranja-
vala po dedinjskim vilama.
Kada sam u svojoj esnaestoj zatekla mlau Mijatoviku na
jednoj od derneka, ona mi je kroz oblak dima dobacila;
Ovo je puno zabavnije nego kod nas...
Izmuena svojim prekodrinskim kompleksom nisam joj re-
kla da je jedna od lepih kua na Brdu i plac oduzeta mom prade-
di, nisam kukala ni za Ruskim carem koji je drao moj deda ujak.
Takav stav nije bio u modi. Kao da je uostalom bilo bitno ije su
kue bile, tada je bilo samo vano ta se u njima deava.
Nisam sluala njena objanjenja, nisu me zanimala, i jedva
sam, kao i ostale moje prijateljice, ekala da napusti grad i da
mali svet od Ba-arije do engia vile ponovo bude na.
Ako se osea privilegovanim, onda si privilegovan, evo ja
sam iz aka... rei e nekoliko godina kasnije De Stil Markovi
kad bude objanjavao elitizam Akademije osamdesetih.
Ali, gde je aak u odnosu na Sarajevo. Mi smo moda imali
i sto kaa, ali kada je cela Jugoslavija a sa njima i ostali norma-
lan svet pratio venanje Princa arlsa i Dajane u RTV Saraje-
vo su pustili koncert Zehre Deovi. Moja majka, inae anglista,
koja se bila namestila da prati prenos, revoltirano je nazvala
urednika i protestovala. Prvo su joj traili podatke a onda na
kraju otrim tonom rekli da mi Sarajlije ne moemo da gleda-
mo Lejdi Di i Princa jer e na venanju moda biti prisutni la-
novi porodice Karaorevi.
Od tog dana ja sam elela u Beograd.
Osamdesete su bar u Sarajevu bile nevine sa neto parkopa-
na i artana ili kako su se ve ti lekovi, to su ih pankeri gutali,
zvali. Ja nisam poznavala nikoga ko se ozbiljnije drogirao ili ne
daj boe probadao iglom i jedva sam, osim danas jako armisa-
ne sarajevske dizajnerke, poznavala nekog ko je probao na li-
nom primeru pravljenje dece.
Kakav je bio seks osamdesetih u Beogradu: pitala sam
naivno iznad hladne ae martinija.
Zna ta, ranih osamdesetih je bio tragian po mom isku-
stvu rekao je Krle.
Ja i nemam nikakvo iskustvo! dodao je aper.
Mislim tragian u nedostatku... a ne, da je bio lo... bilo je
kako bih reko, devojaka, ena, uzdaha, ali...
Ma gledaj dodao je aper superiorno kao da pregovara
za zastupnitvo Eriksona Krle i ja smo, ako mogu da govorim
u zajedniko ime proli prilino aseksualno do 84. ...Vlada je
iskoristio to...
Ali, zaboga, rekla sam sad ve nanervirana hladnim to-
stom i okolianjima ali vi ste bili predmeti seksualne poude,
moje drugarice su vritale za vama, rasporeivale ko je u koga
zaljubljen...
Interesa da, poude ne... dodao je aper degustirajui
talijansko vino.
Isiuov. B,iiic. 16 Apostoli urbanog Beograda 17
Ma, da ti ja kaem svi su se omrsili oko Idola osim nas, ne
raunam Divljana... Rasveta, ton majstori... alio se Krle iznad
supe od karola.
utali smo minut, a onda je Sran rekao:
I srednju koli smo proli aseksualno... izuzev Vlade Divlja-
na koji je bio napredan...
Ma, idi, bre!!! usprotivio se Krle.
Bio sam s njim na zimovanju, ovek potroio pedest kon-
doma, a ja nisam znao kako se to uopte koristi!!:
Idi, bre... ma kakvi... i dalje je Krle u grozniavom
protestu.
Pa, ekaj, izvini, jesi ti znao kako se koristi:...
Kondom nisam koristio! viknuo je Krle dok je kelner
doneo tnes salatu i urku, ma, ja sam tek krajem gimna-
zije doao u kontakt sa enom... imao sam vezu sa Mikicom
Bobi...*
Da li je to bila neka ozbiljna veza: pitala sam ljubopitlji-
vo, zabovi no u urku,
Ma da, ozbiljna, trajala je nekoliko dana, etali smo po
Kalemegdanu i ja sam stekao ideju da bi mi nekako mogli da
produbimo nau vezu i ona je viknula ti si ivotinja, ti si idiot,
ti si zver!!!
Juuu! uzviknula sam iznenaena ovom sentimentalnom
penetracijom.
Ma je li ba tako rekla!: zapitao je aper zapanjeno kao
da mu padaju akcije na berzi.
Ba tako! potvrdio je Krle, glasom lekara od poverenja.
Ma nije itala Evolu... Metaziku seksa... dodala sam
suutno.
Beogradska arija navodi da je Mikica tom prilikom poce-
pala i neku jaknu mladom Krletu koji je tada itao Pavia i Sina-
na Budovia.
* Autorka drame Suze su O K. (Prim. autora)
Suprotno ideji u medijima o radosti i harmoniji, novotalasni
bendovi se nisu previe meusobno voleli i iveli su u tihoj lju-
bomori. arlo ljubomoran na Orgazam, Orgazam na Idole,..
Idoli, najkomercijalniji novotalasni bend, za svoje kolege
su izgledali ponekad i kao suvie minkerski bend koji je ko-
ketovao sa establimentom. Ali, ene su ih volele. Kult Vlade
Divljana koji je svoje prve oboavateljke imao jo u estom
osnovne bio je ogroman. Dok smo u mom stanu i Sutjeskoj
24a, presluavali Odbranu i imitirali Slobu Konjovia i njegove
Dobre vibracije preko kojih je najbolja muzika stizala iz sveta
do Beograana, naravno da nismo primetili da je irilini omot
tampan u Zagrebu. Bez Zagreba, ne bi bilo novotalasnog Beo-
grada i obrnuto. Gile mi je uz vru nes poverio kako ih je Oliver
Mandi pozvao u PGP, a potom traio da promene naziv benda
u neto civilizovanije i da koriguju pesmu Krokodili dolaze. ka-
rica nije traio nita da se promeni... Posle, ljudi su se navikli
na sintagmu kao da je to neto najuobiajnije. Zove te Gile iz
Orgazma, izgovarao bi ocir svojoj kerci ne primetivi nita
neobino u tome.
Nije to nita udno, rekao mi je Divljan, pa Jugoton je tam-
pao Veernje svetom Savi, koje ovde ni u ludilu nije moglo da
izae.
Odbrana je prola mnogo loije nego druge stvari, prodalo
se oko trideset hiljada. Osim drutva oko SKC-a (M. Rajin, N.
Pajki) i Duboksa (B. Vukojevi) plou je jo jedino podrao
Drago Kalai koji je pustio dva snimka u Petkom u 22. Koliko
mi je poznato, druga stvar koju je Drago podrao oko roken-
rola bila je jo jedino grupa Berliner-trase. Danas Odbrana je
proglaena najboljim rok albumom.
Ja nisam bio zadovoljan, Milan nije bio zadovoljan, Vd nije
bio zadovoljan ponavljao je Koja kad god bi ga pitali za arla.
Kada sam se u hladnom decembru osamdeset este, kao izbe-
glica u e forvardu i prvi yu-urka disident preselila u blok
43 doivela sam ok. Iz centra Sarajeva u stanu u kome sam
Isiuov. B,iiic. 18 Apostoli urbanog Beograda 19
pravila najlepe ureve i napisala svoju prvu knjigu, ja sam sad
bila na samom kraju grada. Jedno poslepodne kada sam na vok-
menu sluala svoju omiljenu pesmu Nemoj da baca betonske
table sa vrha svoje zgrade, prelazila sam po tankoj liniji koja je
delila grad iza mene sa livadama ispred mene i onda sam odje-
danput ugledala Koju. ta li kult nae gimnazije radi u ovom
najudaljenijem bloku pitala sam se i pratila ga. Koja je tad stano-
vao nekoliko solitera od mene i ja sam se umirila i nisam vie
nikada kukala za prababinom i pradedinom imovinom na Dedi-
nju. Sin pisca amatera i najradikalniji momak novog talasa je
bio moj sused. To mi je zvualo prestino umirujue. Da sam
tada znala da je ba tu ispod mog prozora odran mitski blok-
-rok, prvi veliki pank koncert na otvorenom na kojem je nastu-
palo desetak grupa predvoenih lepim Srletom pankerom,
bila bih ak i ponosna. On je ekskluzivno nastupao sa Kozme-
tikom koju je za ovu priliku pojaao i performer Kosta Bunue-
vac. Neki misle da je tu bio i Miko kojeg na ploi Kozmetike
nema jer ga je Vlaja naknadno izbacio poto je bio ljubomoran
na uspeh dua Pea D Boj.
Niko, niko, kao ja, i nikad i niko ja... Pesma arla Akrobate
je najbolje izraavala svu idelogiju mladei osamdesetih. Kada u
Deku koji obeava Slobodan Miloevi, koga igra Aca Berek,
onanie uz tu pesmu i potom uzima papirne maramice mi smo
prestajali da diemo. Posle mi je Mia Radivojevi, reditelj l-
ma ispriao kako ga je bilo sramota kada mu je u kolima, posle
premijere tast zatraio maramicu da obrie nos.
Gledajui taj lm ja sam mislila da je mnogo ee da beo-
gradski bendovi sviraju po urkama, ali koliko sam uspela da
saznam i Idoli i Orgazam su svirali na po svega jednoj urci i
to je sve. Orgazam je svirao kod Emila Holcera na uru, a Idoli
nikad nisu usaglasili stavove gde je to bilo.
Izuzmemo li krug oko Vlaje Jovanovia i asopisa Izgled koji
je raen po uzoru na Vorholov Intervju sutina urki je bila upra-
vo u tome da se to pre ista prezre i ode na drugu.
Osamdesetih je kae moj prijatelj slikar Srba Travanov
poela moda i gradskih ureva a ne samo dedinjskih. Skupili bi
se u Papagaju i onda bi kolona kola krenula sa jednog na drugi.
Bile su to najsrenije srpske migracije i kolone.
Na sledeem bi uli gde jo ima ur i onda bi se tako voza-
li celu no.
To je bilo strano kae mi moja draga prijateljica Vida
Crnevi Basara, odjedanput bi u svom stanu ugledao gomi-
lu nepoznatih ljudi koji su ulazili u buljucima.
Kao glavni ur medijatori osamdesetih upravo guriraju Srba
Travanov i legendarni Jela. Posle je primat odneo i Dela koga
je njegova tadanja supruga Vida Crnevi nokautirala u ape-
rovom kupatilu zatekavi ga sa dananjim plavokosim portparo-
lom Jugoslovenskog dramskog Acikom i potom napustila.
To ko je koga jebo, ko koga zajebo, i ko je kako najebo
poetkom osamdesetih nerazmrsiva je stvar zakljuila sam
malo onespokojena injenicom da je istinuo beogradskim ure-
vima i srenim danima tee sklopiti nego dokumentaciju za
Haki sud.
Polako (iako me to tad nije tako doktrinarno zanimalo) ja
sam uila istorijat svih beogradskih bendova. Znala sam da je
Srle Panker (moj dragi prijatelj koji je jedini od svih bio na rati-
tu kao Arkanov ocir) prvo imao Siroad ulice koji su se morali
prozvati Komar (prvo ime je policija zabranila). Nauila sam
sve o Zvuku ulice, Limunovom drvetu, Kvazarima, Igri staklenih
perli, Peatu. Pre Zvuka ulice Divljanova grupa se zvala Merlin,
pre Orgazma Giletova Hipnotisano pile...
Novotalasni bendovi su se u poetku cepali kao potom poli-
tike partije. Ali faktograja mi nita nije pomogla da shvatim
kako se sve tako naglo promenilo i gde je tajna izgubljenog lep-
eg i srenijeg vremena.
Po brdovitim seanjima svojih sagovornika obila sam sve
beogradske ureve kako one dedinjske tako i one gradske. Skupi-
la sam komadie muzike i slika sa zabava kod Zorana Radovia,
Isiuov. B,iiic. 20 Apostoli urbanog Beograda 21
Jelene iz Du Du A, Ines, Pejanovia, Lole i Vlajka, Ljube i Cane-
ta, Milice Tomi, Pere i Olge Matievi, Nikole Kubatlije, Sole,
ure i Maje Divac, Cicmila i Zvezdane, Gera i Bore iz topider-
sko-dedinjske zone.
Sedamdesetih pria mi Srba u svom ataljeu koji najvie
volim u gradu su ti bile takozvane komunistiko-buntovnie
zabave zna istovremeno su iskazivali bunt prema svojoj pozi-
ciji i uivali u njoj. Seam se da su mnoga dedinjska deca na
primer nosila one sandale to su nosili nosai u Splitu i namer-
no se oblaila sputeno... Posle, osamdesetih u modu dolaze
i gradske urke koje su bile vie anarhoidne...
Kroz probijanje u nona seanja od pre devetnaest godina
shvatila sam da su osamdesete odnele modu zabava na bazenu,
vatri u batama i pucanja iz automata u podrumu i donele jed-
nu novu modu koja bi se mogla izraziti kroz formulu to vie
to bolje.
U gradskoj zoni slavni urmejkeri bili su Marina vabi, Jela,
Sonja Savi, Igor Gostuki, Boban Petrovi, Ika Florida, Saa Gli-
gorijevi, Jelena ipevi, Marija Tasovac, Lazar eerovi, Maja
Lalevi, Sran aper, Mustafa Musi, Mia Dimitrijevi, Stevan
i Stanka uti, Marko Pei, Kosta Bunuevac, Mile, Neda Ar-
neri, Vlaja Jovanovi, Oliver Mandi, Vlasta Miki i De Stil
Markovi, Dela, Drago Kalai, Kirila, Radovan Hirl, Pea i
Miko D Boj, Paa, Sonja Vukievi, Selena Vickovi, Bojan Pe-
ar, Miko Plavi, Jovan, Sanda, Milena Todorovi i naravno Srba
Travanov koji je za razliku od veine posetilaca urki koji ne
znaju da prepriaju ta li se, i da li se tu ita deavalo, u svemu
tome video i estetiku i ideologiju i gnoseologiju.
Uostalom, kao to bi to rekao Endi Vorhol, osamdesetih
ur je postao kao poezija, tu radnje nije bilo. Poezija se nije
mogla prepriati.
Kasne sedamdesete donele su hai i opijum, u osamdesetim
pojavio se hors. Postoji teorija da su heroin u Beograd doneli
holandski navijai koji su doli na utakmicu Ajaks Juventus.
Dobri deaci Idoli, nisu u horsu videli izazov i kao jedan deo
zlatne dece osamdesetih koji su bili zadovoljni duvkom i alko-
holom, prezreli su ga i tako ostali u ivotu.
Bog je stvorio ovu opnu od koe da se ne bi probijala
kae Vlada Divljan i pokazuje mi svoju ruku.
Druga deca, od toga neka ve i slavna, u horsu su videla utr-
nue za sve svoje probleme i istu poeziju.
I Koja je, koliko sam saznala, ostao doktrinaran da od lep-
ka ne treba dalje ii. Najtraginiji je svakako sluaj malog Vd-a,
negdanjeg arlovog, a potom Ekatarininog lana koji je kon-
zumirao isti kao da je prikljuen na struju. Posle devet godina
gledam emisiju Rok dezerteri u kojoj su govorili i on i pokojni
Milan Mladenovi. Na Milanu se ne primeuje nikakav trag smr-
ti, ak ni senka... Vd je te devedesete ve izgledao kao starac od
sedamdeset godina, ruke su mu se tresle, jedva je sastavljao ree-
nice, ni u zenicama nije vie bilo traga od onog najslaeg dea-
ka koji je skakutao oko velike lopte i vikao: Niko kao ja!
Najvea vedeta ili diva narkomansko-vorholovsko-beograd-
ske scene Bezideja umrla je pre nekoliko godina i niko se nije
setio da o njoj napie ita. Da je umrla u Njujorku, o Bezideji,
izalo bi bar sedam knjiga. Ovako, mnogi njeni bivi prijatelji
nisu znali ni da je U zemlji, a kamoli da je pod zemljom.
Bezideja ili Biljana Trifunovi sestra je od tetke danas puno
prominentnije feministkinje Jasmine Teanovi (ex supruge Rae
Livade, i ex devojke Davida Albaharija). Sasvim okoline beograd-
ske prie ukazuju da je Jasmina prva mladoj Biljani predstavila
svet arta i dekadencije po Rimu, a da se posle kada je ova zapala
u duboke ponore i kad se o tome proneo glas ovo prijateljstvo pre-
kinulo. Vinovnici dogaaja seaju se Bezideje (kako ju je nazvao
Vladimir Jovanovi) jo iz perioda kada je ekipa lma Pejsai u
magli zatekla kako spava na kauu udruenja lmskih glumaca.
Krhka, crna, porculanskog tena, obuena u tanku indijsku
haljinu, sa sasvim neno provirujuom dojkom i sa punim mej-
kapom na licu spavala je sa lepezom u ruci.
Isiuov. B,iiic. 22 Apostoli urbanog Beograda 23
Ista Lolita! rekao je neko.
Doputovala je iz Indije dodao je neko drugi.
Svi su se odmah zaljubili u Bezideju i ona je polako preuzi-
mala projekat i ak pisala scenario, poto je revoltiran profesor
Pajki izaao iz projekta.
Bezideja je bila prelepa, bezobrazna, slobodna i spremna da
pree sve granice. Vladimir Jovanovi-Vlaja, Endi Vorhol srp-
ske slikarske scene, urednik Izgleda i voa grupe Kozmetika
(Sloba Konjovi, Branko Pei, Goran Vejvoda, Saa Nikoli)
koja je otvorila sezonu rok koncerata u SKC-u odmah se zalju-
bio u nju. Vlaja i Bezideja su tako postali najzanimljiviji beo-
gradski par, eksperti za tarot i ezoterijska pitanja ivota i smrti,
i zajedno su proli kroz najrazliitije skandale, od Vlajinog bega
preko granice bez pasoa, hapenja i deportovanja, do ponov-
nog odlaska u Holandiju i neverovatnog ivota u Amsterdamu.
Bezideja je pored Beirevike koja e zavriti u Plejboju i Kasa-
pike koja je nestala put Londona ostati kao najzanimljivija en-
ska pop-art gura. Mit o njoj je ogroman i ima toliko epizoda
koje ne bi pokrila ni dugaka sapunica sa traginim krajem.
Navodno je Bezideja posle Holandije kada se rastala sa Vlajom,
prenosila drogu iz June Amerike, potom su je uhvatili, i posle
nekoliko meseci deportovali za Jugoslaviju. Njena veza sa Vla-
jom opstajala je sve dok ona nije opsednuta Bregoviem obja-
snila Vlaji da je on broj dva u dravi, a Bregovi broj jedan, to
jest establiment. Iz tog perioda ostao je njen i Vlajin intervju
sa Bregoviem koji bi mogao da se ita kao dadaistika drama.
Njeni najpoverljiviji prijatelji i ljubavnici tvrde da se posle puno
razoarala u Bregovia i da ju je on jednu no pred strahom od
uvenog policajca Amira Latia izbacio na ulicu. Amir, koji je
skembao Ipeta sa kojim je sedeo dan-no, nabavio je ak duple
kljueve od Bregovievog stana i Bregovi se, bar kako je to Bez-
ideja tvrdila, isprepadao da e ga njena loa reputacija dokusu-
riti kod Amira i izbacio Bezideju.
Suprotno Vlaji koji je morao biti ljubomoran na njenu fasci-
naciju Bregom, Brega je sumnjao da je Vlaja poturio Bezideju
njemu da bi uradio korice albuma za Doiveti stotu na kojoj je
trebalo da bude Bezideja sa jugoslovenskom zastavom namin-
kanom preko oka. Navodno je Brega, koji se tada odeven u
maskirnu uniformu poput manekena NATO-a etkao Terazija-
ma, kao lokal-patriota rekao:
Neu da mi beogradska pika bude na omotu!
Kao i sve raomonijade na liniji Beograd Sarajevo, i ova
se lepo zavrila. Bezideja se zaljubila u Juru Stublia. Ova stra-
sna romansa poela je tako naglo, da kad je Jura otiao za Za-
greb, ona u ljubavnom nestrpljenju odmah vozom otputovala
za njim. Kada je dola do Jurinog stana, u Svesvetama ili nekom
slinom zagorskom zaseoku, vrata su bila otkljuana, ona je ula
i zatekla ga na klozetskoj olji. On joj je pruio ruku i ona se
vratila za Beograd.
Taj poslednji broj Izgleda u kome se pisalo o Goranu je neka-
ko (sluajno!) stigao i u Sarajevo. Seam se kako smo ispred
Narodnog pozorita itali delove telefonskih razgovora sa novo-
talasovcima i Bregine opaske o jedina dva sarajevska gej mom-
ka, Blagojeviu i Demiroviu.
Bezidejina slava i fatalnost ne bi bila nita bez smene i esto
prepriavane anegdote kako je za vreme foto sena sa Lupinom
ukrala od njega aparat i prodala ga Draganu Papiu, pa je posle
izbio skandal. Tada je ona bila u vezi sa Vujom, legendarnim ka-
mermanom i fotografom koji je jedini kamerom snimao skoro
sve beogradske urke a koji je svojom pojavom u Pejsaima u
magli kada demolira stan skrenuo na sebe panju i samog Kven-
tina Tarantina koji je navodno negde gledao taj Jocin lm.
Za razliku od momaka koji su svirali u bendovima i tu se
zavravala sva njihova ideologija, Vlaja je Izgled i sve oko Izgle-
da strogo koncipirao po uzoru na Art Fektori. Tako su po Beo-
gradu prvi put povodom promocije prvog broja pravljene urke
Isiuov. B,iiic. 24 Apostoli urbanog Beograda 23
sa pozivnicama i obezbeenjem na vratima. A na samom otva-
ranju se sluilo iskljuivo mleko on the rock.
SKC se posle velike ekspanzije konceptualne umetnosti kon-
certom Kozmetike denitivno okrenuo rokenrolu. Dunja Bla-
evi, direktor, inae kerka Jakova Blaevia, koja je imala
izvrsne medijske reekse shvatila je da je rokenrol postao naj-
vaniji. Nju umetnost vie i nije interesovala. Umesto gurua
beogradske konceptualne scene Damnjana, za novog supru-
ga proteea izabrala je arka Papia koji je tih godina sanjao,
kao Stamboliev poletarac dananju Miloevievu slavu. Kako
stvari stoje sada verovatno vremeni brani par Blaevi Papi
romantino evocira svoje uspomene brkajui noge u onoj istoj
plitkoj Miljacki. Te prelomne 1977. godine odran je u SKC-
u, zahvaljujui pomenutim Dunjinim medijskim reeksima i
politikoj dalekovidosti, legendarni koncert Pankrta. Pankrti-
ma je tada bilo zabranjeno nastupanje u Sloveniji i ceo Beograd
je eleo na koncert. SKC je bio dupke pun. Moda je u tom tre-
nutku u zgradi bilo vie posetilaca od ukupnog broja pratilaca
SKC manifestacija od trenutka kada je ovu zgradu pod zatitom
drave UDBA dala studentima na uvanje. Oevici govore da
je Milorad Vueli tada zabrinuto hodao hodnicima i drei se
za glavu vikao: Izgoree mi sve! Uhapsie me!
Ja sam o Bezideji ula vrlo kasno i tek posle sam shvatila da
je to devojka o kojoj su priali da je puno uticala na imid Sla-
ane Miloevi.
Gej scena nije bila tako aktivna. Tek sredinom osamdesetih
sam bila na prvom beogradskom gej uru kod Miloa.
Iako je cela ideja oko novog talasa na zapadu koketovala sa
homoerotikom, ovde izuzev performansa Koste Bunuevca i nje-
govog spektakularnog oua sa Oliverom Mandiem nije bilo pre-
velike igre sa travestijom i transvestijom. Zanimljivo je da su sve
galerije u poetku odbijale da izlau Kostine slike jer su kusto-
si bili uasnuti. Onda se desilo da je na jednom Oktobarskom
salonu u Cvijeti Zuzori Kosta dobio nagradu publike i to tako
to su za njegov izloeni secesionistiki objekat glasala sva deca
i srednjokolci koji su dolazili sa kolom na kolektivni obilazak
ove najprestinije dravne izlobe. Odatle kree Kostin uspon
do najekskluzivnijeg slikara srpske post-post-moderne. Izuzev
Kostinih genijalnih slika koje su izgledale kao da su doputova-
le svemirskim brodom iz 22. veka, Kosta je postao kultna gu-
ra preko predstave Teatra Misterija Dragia, ivot je udna stvar
kojim je stigao da okira i makedonsku publiku i serije perfor-
mansa pod mistikovanim nazivom Termin X. Svakog etvrtka
na sceni u SKC-u odigravali su se ludaki hepeninzi u kojima
su uestvovali Kosta, Pea Gavrovi, Bezideja, Vlaja, Srba Tra-
vanov, Ljubica Mrkalj, Bojana Mojos (of kors, Lazarova kerka)
i jo desetine drugih. Jedna od znaajnijih gura bio je i Andr-
la iz Novog Sada (autor pesme Ja sam mamin mali seksualac)
koga je Zijah Sokolovi naroito voleo da citira. Andrla je tada
predavao marksizam u Beu za decu naih gastarbajtera. A u
Novom Sadu je osnovao Vojvoanski dez-bluz bend s kojim
je u poetku kao i Pankrti mogao nastupati samo u Beogradu,
tanije SKC-u.
Koliko je nae graanstvo bilo tada ikoniki samosvesnije
nego leksiki, govori injenica da je nastala histerija oko Kosti-
nog panoa ispred Doma omladine na kojem su se mazile dve
lezbejke, te su oko toga pravljene tribine zbog protesta, a da
zbog velikih zastava poput onih na kojima se reklamirao en-
ski rodoslov Lj. Habjanovi-urovi kada se na njima reklami-
rao Elektrini orgazam niko nije reagovao. Ociri i milicionari,
dedice i domaice sa torbama iz kojih je virio praziluk prolazi-
li bi ispod ogromnog natpisa orgazam ne obraajui na to
panju, kao da na njemu pie iveo drug Tito.
Kada sam sa Saom Loiem jedne veeri ispred kaa Kogo
u Sarajevu raspravljala o Beogradu i beogradskim urevima,
shvatila sam da sutina moje fascinacije istim lei u injenici da
je Beograd ipak i uvek imao vie ekscentrika i ekstravaganata
Isiuov. B,iiic. 26 Apostoli urbanog Beograda 27
od bive prestonice BiH i da u Beogradu niko nije bio cinian,
dok se to u Sarajevu smatralo pod obaveznim.
Jedan od najzanimljivijih primera je svakako fotograf i redi-
telj Ljubomir imuni o kome je ak i najvei mag svagdanjeg
hrvatskog novinarstva Denis Kulji pisao sa oduevljenjem u
Startu. imetove erotske fotograje i njegovi lmovi oduevili
su i Margaret Diras i Alen Rob-Grijea pa je na ekskluzivnom
lmskom festivalu u nekada aristokratskom a potom monde-
nom letovalitu njihovim uticajem dobio Gran pri kritike za
svoje lmove, Gerdi, zloesta vetica i ta Slavicu oekuje u ivo-
tu. Za taj dogaaj (inae u Jeru koji je najhermetiniji festival
autorskog umetnikog lma, izuzmemo li imunia, od jugoslo-
venskih autora jedino je svojevremeno bio predstavljen ivojin
Pavlovi sa lmom Kad budem mrtav i beo) vezan je i incident
da su pankeri pretili bombom ako se imuniu ne dodeli i glav-
na nagrada strunog irija i zajedno su sa Margaret i Alenom
vikali kroz megafone imunik! imunik!
ime je za Beograd bio ono to je Morisi bio za Njujork. Dok
je Vlaja radio uglavnom sa polaroidom, ime je pored polaroid-
-erotike promovisao i crno-belu ideju sinteze voajerizma i egzi-
bicionizma koja po svom eksplozivnom seksipilu do dan danas
nije prevaziena u svetskim okvirima.
Ljubomir imuni postao je slavan i legendaran u Beogra-
du na neverovatan nain. Kada je ejka pravio svoju izlobu
ubrite u Galeriji grakog kolektiva i kada je zahtevao od sva-
kog posetioca da donese neko ubre te se tako galerija ispunila
raznoraznim raspadnutim predmetima, iznenada su se pojavi-
li ubretari. okiran i zabrinut, ejka ih je pitao otkud oni tu, a
oni su odgovorili da su dobili poziv, da je galerija puna ubreta
i da ga odnesu. Naravno, ejka je odmah pitao ko je to uradio
i ubretari su odgovorili neki imuni. Posle je ejka jurio po
celom gradu da ga upozna fasciniran njegovom intervencijom.
Meutim, nisu ba svi kontakti izmeu vedeta medijale i vedeta
glam-scene zavravali hepiendom. Kada je u drutvu Sloboda-
na ijana Kosta Bunuevac posetio Mira Glavurtia da bi mu na
njegovu molbu demonstrirao vlastiti pil originalnih tarot kara-
ta, smesta je morao napustiti stan smernih rimo-katolika jer je
Glavurti otvorio pil tako da je prva karta bio satana.
Kad je re o beogradskim urkama i toj ideologiji vano je
napomenuti da je beogradska vorholovska scena imala svoje
ekspoziture u svakoj vanijoj evropskoj prestonici. Ne jedan-
put, dok sam bila tinejderka desilo mi se da sam u Londonu
posle koncerta otila na zabavu i tu srela bar dvoje Beograa-
na koji su upravo uvozili nove trendove i izvozili beogradski
pogled na svet.
U Njujorku su Zoran Popovi i Jasna Tijardovi, koji su tako-
e bili sa Vlajom oko Izgleda bili najintimniji prijatelji sa Do-
zefom Kosutom i Robertom De Nirom koji su uvek sa njima
ili na zabave.
Po svedoenju Srbe Travanova, koji se paralelno sa slikanjem
trudio da kontrolie i ostale ur sektore zapadne Evrope u nju-
jorkoj zoni, ostali su zapameni urevi kod Vlaste Mikia i
Ninoslava, Rite Fier, Nine ivanevi i Maje Divac, Ljube iz
Orgazma, Bojane Mojsov, Draka, Marine Perazi.
U Parizu, davne 1983, dok smo jurili neku emigrantsku tam-
pu, ja i moj kum naleteli smo na jednog zgodnog Beograanina
koji nas je vodao kroz miris i razvrat pariskih zabava.
U pariskoj zoni (op. cit.) isticali su se Bata Deli i Lor, Bata
Mihajlovi, Zlatko Glamoek, Nina ivanevi, Pera i Olga
Matievi kao i ekipa oko kafea Sirene...
Kada sam sa jednim koferom i zabrinutim roditeljima 1986.
denitivno prela u Beograd inilo se da je ipak sve polako na
umoru. Umesto SKC-a sada je glavno mesto bila Akademija.
Verovatno je, ako je suditi po seanjima onih koji su tu bili,
Akademija tih ranih osamdesetih bila prestino mesto za ander-
graund omladinu. Meutim, u toj drugoj polovini, kao to e
mnogi potvrditi, ona se polako raspadala. Bilo je tu jo kultnih
andergraund likova poput Aki i Donija pa i mojih kolega sa
Isiuov. B,iiic. 28 Apostoli urbanog Beograda 29
lmske Akademije, ali bilo je jasno da dolazi neko novo vreme.
Legendarna Rupa je gubila svoj smisao i od kombinacije presti-
a, piva i seksa u globalu je ostalo samo pivo.
Kao to je i u Sarajevu celi nju primitivs pokret imao smi-
sla samo dok nisu izdali svoje prve albume, tako je i u Beogra-
du sve sa novim talasom zavreno tek poto je poelo.
Smeno, ali istinito, te 86. ve su se svi sa setom seali osam-
desete i osamdeset prve i jurili za tim izgubljenim vremenom
koje je bespovratno curilo a da niko nije mogao tano rei niti
gde ni kako a kamoli denisati u emu je bila tolika njegova
lepota.
Iako je u drugoj polovini osamdesetih jo uvek trajala uza-
jamna fascinacija izmeu Beograda i Zagreba zbog koje je sve
nastajalo, sve se menjalo. Promiskuitet vie nije bio u modi, poja-
vila se sida i njene prve rtve. ak su i Dubrovaki susreti izme-
u beogradske i zagrebake elite gubili svoj seksipil. Onda kada
seks nije vie bio tako prosta i laka stvar sve je postalo napor-
no. Politika je ulazila u modu i slovenaka andergraund scena
je to najbolje iskoristila.
Zvuk se promenio, Idoli su se raspali, policija se sve vie inte-
resovala za celu tu scenu, a neki su ve bili dokrajeni horsom
ili su pakovali kofere za inostranstvo spremni za pranje sua i
rad u parking servisu.
Jedna od prvih urki na kojima sam bila jo kao sve disi-
dent, je bila kod Igora Gostukog. Bila je guva i ja sam sat tra-
ila sobu u kojoj je sniman Deko koji obeava. Svi su stajali i
priali, bili su tu neizbeni aper i Krle i jo desetine drugih i
nije se deavalo nita. Kua je bila lepa i slavna, Igor je bio stan-
dardno armantan i tu se otprilike sve i zavrilo. Kada smo za
novu godinu Travanov i ja pravili veliki ur i doek 2001. dok
sam krila viski za Igora Gostukog nisam mu ni rekla da je pre
vie od deceniju na svom roendanu imao ozloglaenu Sarajku
a da to nije ni znao. Poto je njih nekoliko na vratima otkrilo
da sam ja Isidora o ijoj su urci pisale sve ozbiljne i neozbiljne
novine stvar se zakotrljala. Ipak, brzo sam u dosadi pobegla.
Napii da u zadnjih trideset godina nije bilo inteligentni-
jih ljudi koji su se bavili umetnou od Vlade, Krleta i Mene
rekao mi aper uz desert.
Prasnula sam u smeh.
A ko su bili ti tako pametni pre tridesetak: pitala sam
znatieljno.
Crnjanski, Davio, Andri...
I Branko opi dodao je Krle.
Dok sam poslednjih deset dana terala ljude da se seaju onog
to su mislili da nisu zaboravili, bila sam zapanjena kako je sve
to bilo puno drugaije nego to je bilo ko od nas mislio. Izmi-
ljeni po Vorholovom receptu, zbog otvorenosti medija preko
noi pretvoreni u zvezde u trenutku kada su roditelji brinuli ta
e biti posle Tita, ti mladi ljudi su puno vie uspomena ostavi-
li drugima nego sebi.
Dok sam udobno zavaljena prelazila sa Vladom put od nje-
govih prvih koncerata do onog poslednjeg kad je u Ljubljani
slomio Krletovu gitaru, dok sam sa njim uila imena i sluala
kako su nastajale i zbog koga pesme koje sam volela da pevu-
im, setila sam se kako je moja najbolja drugarica zbog njega
dobila keca iz zike. Poto je celu no uzaludno na koncertu
Idola u Skenderiji dozivala Vladu, ona je tako oamuena celu
no proplakala jer ga nije srela i ujutru nespremna dobila jedi-
nicu. To jutro razoarana to to nikada nee uinit sa Vladom
reila je da izgubi nevinost sa prvim iz osvete. Posle me na kole-
nima molila da nikada ne spavam ni sa jednim mukarcem jer
je to strana stvar. Rekla sam joj da je to sve jer nije bilo sa Vla-
dom i ona je opet plakala, sve dok nije nala nekog tipa koji ju
je navukao na sasvim drugi zvuk.
O uticaju Milana Mladenovia, Caneta ili ike na srane
smetnje mladih devojaka mogao bi se uraditi doktorat.
Isiuov. B,iiic. 30 Apostoli urbanog Beograda 31
Molim te da ne zaboravi da napie da sam ja dao ime
Dragani ari, preklinjao me aper, dok sam probadala bana-
nu. Trebalo je da se ja zovem Bo est, ona Bebi Dol i da zajed-
no snimimo plou. Od svega ostalo je njeno ime.
To je fantastino, rekla sam setivi se koliko su Vejvode iza-
zivale panje u sitnim traerskim partijama Prve gimnazije.
Pitala sam Gileta kako danas gleda na svoju izjavu koju je dao
za Izgled u nekom telefonskom razgovoru da je muzika zameni-
la crkvu i svece. Smejao se, naravno da nije vie mislio tako ali
mi je jednostavno objasnio kako su funkcionisale stvari:
to je meni bilo OK, bilo je OK Bili smo mladi i dosta isklju-
ivi, ali smo svi bili protiv tekih droga...
Sasvim udno, mozaik koji se sklapao o ranim, kasnim sedam-
desetim i ranim osamdesetim kada je skoro svaki omladinac
imao svoj bend, pa tako i Sran Dragojevi koji mi je priznao
da tada nije pojma imao ko je Endi Vorhol i da je to saznao tek
na fakultetu (neposredno pred njegovu smrt). I Nenad anak,
kontroverzni vojvoanski politiar, imao je svoju grupu. Oni su
izvodili programsku pesmu protiv marihuane. Posle koncerta,
kriom od pevaice, anak je sa drutvom, ba kao i Klinton,
odlazio na duvku. Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih
po beogradskim salonima doekao me pregrt veselih i naivnih
traeva o tome: kako je vaba maznuo Koroliju za enu koja je
bila inae Kiova ljubavnica, pa kako se Olja Bekovi razvela
od dananjeg akona Ilia zbog Josifa Tatia, pa potom provo-
dila vreme sa Bakoem i ikom, te kako je ljubomorna Olivera
Jeina traila dlake po jastuku Vlade Divljana, a Gile bio zalju-
bljen u Crnkinju iz Surdulice. Ali, onda kada su poetkom deve-
destih protagonisti poeli naglo da umiru nikom vie nije bilo
smeno. Krenula su histerina presliavanja sopstvenih ljubav-
nih avantura i testovi na sidu. Jedan po jedan, istina nekada na
razliite naine, umirali su oni za koje su mnogi mislili da su
besmrtni. Umesto po urkama, beogradski andergraund je sve
vie hodao po sahranama. Isto tako obuen, u koloni, samo sa
sunanim naoarima. udno i strano, umesto prvoborakih
govora koje smo sluali po sahranama partizana i sada su bili
prvoboraki govori u najezdi nadolazeeg turbo folka i nuvo
ri estetike.
Umrli su Milan, Srle Panker, Vd, Bezideja, avke, sestre Mija-
tovi, Pear, Gera... divni slikar Gerzi koji je svirao u Via talasu.
U razgovoru sa svakim novim ovekom po ije sam uspome-
ne dola saznala sam da je jo neko mrtav. Kada sam pokuala
da naem Zagoriev broj iz Du Du A, saznala sam da je i on
umro od posledica jedne saobraajne nesree u Americi... Spi-
sak mrtvih polako se izjednaavao sa spiskom ivih.
O Boe, rekla sam to i Vladi i Giletu i Sranu i Krletu... ne
ini li vam se da je ipak prevelik broj mrtvih!:
Lako je bilo biti disident osamdesetih rekao je aper.
I hors je bio jefin, pomislila sam ja. Svejedno, u sumrak
prvog dana prolea 1999. ve je trinaest godina kako sam bila
u Beogradu. Kao i uvek na Brdu (itaj Dedinju), stare kue pre-
trpele su napad jo jedne nove elite i drugog koncepta zabava.
Stari su prezirali nove, novi su brzo troili svoje minute slave.
Niko od onih koje sam pitala nije znao da mi odgovori u
emu je bila tajna sree ranih osamdesetih i mislim, posle sve-
ga, da je Vlada Divljan bio najblie reenju te misterije kada je
rekao da je osamdesete i osamdeset prve vreme bilo tako toplo
i lepo, vazduh tako miriljav i sladak da nam se svima inilo da
sve ima dubljeg smisla i da smo sreni. A i Tito je ipak izdah-
nuo, rekao je moj suprug, ubeen u svoju verziju ondanjih
zbivanja.
Dok sam odlazila svojoj kui iz oblinje kafane dopirala je
nepodnoljiva Karleuina pesmica Ime mi je Jelena. Ovo prole-
e je bilo hladno, u vazduhu je mirisalo na tomahavk rakete i
bila sam sigurna da e se neko i ovoga seati sa setom.
Posle svega, mogli smo biti mirni, u nebeskoj Srbiji sigurno
prai rokenrol, pank ili nju vejv, svejedno!