Novi Sad Knjiga Telekomunikaciije

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad
14
Hipermedijalna telekomunikaciona infrastruktura Interneta
Poslednjih deset godina intenzivno se razvijaju i usavravaju nastavna sredstva, nastavne metode i oblici rada u funkciji podizanja efikasnosti i efektivnosti nastavnog procesa. Proses osavremenjivanja postojee tehnologije znatno bre se odvija u proizvodnim oblastima, te se s pravom oekuje da kole i fakulteti prate inovativne procese i da obrazuju mlade strunjake u skladu sa potrebama drutva i privrede. Tek u poskednjih desetak godina, sa masovnijim korienjem raunara u kolama, stvoreni su uslovi za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije. Hipermedijalne instrukcije za interaktivni rad se kreiraju za personalne raunare u vidu elektronskih hipermedijalnih interaktivnih udbenika sa integracijom teksta, slike, zvuka, animacije i video klipovima. U potpunom hipermedijalnom mrenom okruenju prilikom interaktivnog rada u individualizovanoj nastavi uenicima su dostupne kreirane instrukcije tako da uenici mogu samostalno da napreduju u ovladavanju nastavnih sadraja, da se vrate na sadraje koji im nisu dovoljno jasni, da dobiju dodatne i povratne informacije u skladu sa svojim mogunostima i interesovanjima. Interaktivnost i kvalitet prezentovanih materijala, uz korienje multimedije i hiperteksta, daje znatno bogatije sadraje u poreenju sa nastavom koja se odvija u tradicionalnim uionicama. Razvoj telekomunikacione tehnologije i masovnije korienje Interneta omoguili su interaktivno uenje na daljinu baziranom na sistemskom pristupu uz koruenje hipermedijalnih elektronskih izvora informacija. Internet kao praktina realizacija povezivanja stotina miliona raunara u jedinstvenu globalnu raunarsku mreu i njegov razvoj je uticao da obrazovanje na daljinu doivi kvalitativni skok i vee prihvatanje. Tehnologija obrazovanja na daljinu, u odnosu na tradicionalne naine uenja, su efikasne, napredne i zanimljive, a istovremeno i sloenije u tehnikom, programskom i organizacionom smislu. Ovaj vid obrazovanja se moe realizovati putem infrastrukture Interneta i servisa Interneta koji mogu biti u slubi obrazovanja na daljinu. Internet ima velike potencijale i zato ga
246
Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija
mnoge zemlje ukljuuju u svoj obrazovni proces. U svetu se donose zakoni koji omoguavaju irenje Interneta u kolama. Obrazovanje na daljinu putem Interneta omoguava sticanje znanja van uionica. Nove mogunosti obrazovanja postavlju nove zahteve. Prevazilaenje tradicionalne nastave koju karakterie masovnost, jednosmernost i pasivnost zahteva sistemsku postavku i pre svega pilot programe koji su irom sveta pokrenuti.
14.1. RAUNARSKE TELEKOMUNIKACIJE

Postoje razni oblici komunikacija. Kompjuterske komunikacije ine osnovu za istraivanje i postupak modeliranja hipermedijalne interaktivne Internet uionice. Predavanje preko telekonunikacione infrastrukture Interneta ini osnovu industrijskog obrazovanja tj. obrazovanja na daljinu. Otuda emo razmotriti koji su osnovni elementi komunikacija zastupljeni u raunarskim mreama i Internetu. Danas se mnogo diskutuje o razvoju novih informacionih tehnologija a najvie o raunarskim komunikacijama i Intenetu. Svet telekomunikacija i raunara doiveo je dosad nezapamen rast. Savremeno poslovanje i komunikacija meu ljudima postala je nezamisliva bez korienja upravo tih resursa: raunara, Interneta, mobilnih i satelitskih komunikacija i dr.
Slika 14-1 Skica telekomunikacija
U ovom opisae se osnove raunarskih komunikacija (komunikacioni medijumi i ureaji), raunarskih mrea (vrste i topologije) i Interneta (adrese, protokoli i servisi). Raunarske komunikacije predstavljaju osnovnu komponentu i tehnoloki preduslov za distantno obrazovanje. Uspostavljanje komunikacije izmeu raunarskih sistema otvara nove mogunosti na polju distantnog obrazovanja. Komunikacije obezbeuju nesmetan protok hipermedijalnih interaktivnih instrukcija izmeu razliitih domena u kiber svetu i oformljenih virtuelnih
247
Internet uionica. Znaaj kompjuterskih komunikacija je evidentan, komunikacija se moe klasifikovati u nekoliko grupa: neposredna komunikacija prenos datoteka pretraivanje baza podataka korienje udaljenih resursa komercijalni servisi
14.1.1. Naini komunikacije izmeu raunara

Da bi raunar mogao da razmenjuje podatke s drugim raunarom, ili nekim drugim perifernim ureajem koji se prikljuuje na raunar, moraju da budu ispunjena tri uslova, tj. potrebno je da postoje: komunikacioni medijumlinije komunikacioni ureajhardver komunikacioni softver
Slika 14-2 Skica komunikacija
Komunikacioni medijum slui za povezivanje raunara s drugim raunarom (ili nekim drugim ureajem koji se prikljuuje na raunar). Od njega zavisi brzina prenosa podataka izmeu raunara, kao i najvea mogua udaljenost meu njima. Brzina prenosa izmeu dve jedinice meri se brojem prenetih bitova u sekundi. S obzirom na to da je, u dananje vreme, broj prenetih bitova u sekundi uvek vei od 1000, a kod nekih medijuma i od milion, to je jedinica za merenje brzine prenosa kilobit, odnosno megabit, u sekundi (Kbps, odnosno Mbps). Komunikacioni medijum moe da bude u vidu kabla ili beini. Komunikacioni (prenosni) medijumi predstavljaju fiziki kanal koji se koristi za povezivanje dva ureaja. Mediji se klasifikuju kao: kablovski (ice, kablovi, optika vlakna), beini gde se veza uspostavlja talasima (radio, mikrotalasnim, infracrvenim) ili drugim signalima koji se emituju. Beine veze se koriste samo u sluajevima kada nije moguno poloiti kabl ili kada je veza na veliku udaljenost suvie skupa ako se ostvaruje preko kabla. Kablovi omoguavaju najveu bezbednost i brzinu prenosa za gotovo svaku primenu.
248
Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za direktno povezivanje, na maloj udaljenosti (do nekoliko metara), dva raunara ili raunara i drugog ureaja. Najee se sastoji od etiri ili vie ica, u zavisnosti od toga koji se ureaji povezuju. Upredena parica (UTPunshilded twisted pair) je prvobitno koriena za telefonske komunikacije i ostala je glavni medijum za mesni i lokalni telefonski saobraaj i prenos podataka.
Slika 14-3 Kablovi za povezivanje
Slika 14-4 Upredena parica
Parica se sastoji od dve izolovane ice, najee bakarne, upredene ravnomernim korakom upredanja. Trenutno je najjeftiniji medijum pa se esto koristi u varijanti vie parica u istom omotau. Osetljiv je na spoljne smetnje jer nije oklopljen. Koaksijalni kabl sastoji se od jednog debelog, najee bakarnog, provodnika oko koga se nalazi izolacija. Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili aluminijumskom mreicom i zatieno spoljnim omotaem. Koaksijalni kabl moe biti tanak i debeo. Koristi se za povezivanje ureaja na vee daljine (do nekoliko stotina metara).
Slika 14-5 Koaksijalni kabl
Optiki kabl pravi se u obliku fleksibilnih staklenih ili plastinih vlakana male mase i dimenzija, du kojih se prenosi svetlosni signal. Oko vlakna se nalazi omota koji potpuno reflektuje svetlost. Nije osetljiv na elektrine ili elektromagnetne smetnje.
Slika 14-6 Optiki kabl
249
Kapacitet mu je nekoliko stotina puta vei od upredenih parica. U komunikaciji preko optikog kabla, elektrini signal se korienjem modulatora pretvara u puslirajuu svetlost koja se prenosi putem kabla. Ova svetlost se na mestu prijema detektuje i ponovo konvertuje u elektrini signal. Veze pomou svetlosnih talasa koriste infracrvene zrake za komunikaciju izmeu ureaja koji su sasvim blizu, ili laserske zrake za komunikaciju izmeu zgrada koje su relativno blizu. Ove veze rade dobro u mnogim uslovima, ali su veoma podlone smetnjama. Veze pomou radio talasa koriste za prenos podataka radio talase. Najee se koriste mikrotalasi. Veze mogu biti izmeu dve stanice na zemlji ili za vezu s komunikacionim satelitom. Mogu se koristiti i druge vrste talasa za komunikacije na manjim rastojanjima. Komunikacioni ureaj je dodatak koji se, najee u obliku kartice, stavlja u raunar i na koji se povezuje komunikacioni medijum. Ovaj ureaj ima dva zadatka. Prvo, da elektrino usaglasi ureaje koji se povezuju, i drugo, da podatke koji se prenose iz raunara pretvori iz oblika u kome su bili uskladiteni u raunaru u oblik pogodan za prenoenje preko komunikacionog medijuma. Komunikacioni ureaji se koriste za sva povezivanja raunara osim u sluaju direktne veze specijalnim kablom (tzv. null modem kabl). Modem je najei medijum za povezivanje raunara su telefonske linije. Pri tome se, u najveem broju sluajeva, radi o linijama sa biranjem (dial up), a ree o iznajmljenim telefonskim linijama (poprena veza). Iznajmljivanje telefonskih linija je skupo i zbog toga se ovo koristi samo u retkim sluajevima kada je saobraaj izmeu dva vora toliki da opravdava cenu plaenu za iznajmljivanje. Veina postojeih telefonskih linija prenosi kontinualne (analogne) signale kojima se predstavlja govorna informacija (telefonski razgovor). S druge strane, podaci u raunarima su digitalni (diskretni). Da bi se ove informacije, koje se inae predstavljaju diskretnim (digitalnim) signalima, prenele preko telefonske linije moraju se prvo na predajnoj strani konvertovati u analogne signale. Podaci primljeni na drugoj strani moraju se ponovo konvertovati u digitalni oblik. Ureaj koji vri konverziju digitalnih u analogne signale (modulacija) i obrnuto (demodulacija) zove se modem (modulator-demodulator). Modem moe biti interni (koji se ugrauje u raunar) i spoljni (koji se spolja prikljuuje na raunar). Kod savremenih modema obino je s modemom integrisana i faks kartica i govorna maina (telefonska sekretarica). Takva kartica se naziva FMV (Fax, Modem, Voice)
250
kartica. Eksterni modemi se prikljuuju na serijski ili na USB port na poleini kuita. Interni modemi prema vrsti slota na koji se ugrauju na matinoj ploi mogu biti ISA, PCI ili AMR (Audio Modem Raiser). Druga podela internih modema bila bi na harverske i softverske. Harverski modemi funkcioniu bez korienja procesorke moi raunara dok sofverski modemi koriste resurse raunara jer nemaju sve neophodne elekronske komponente da bih funkcionisali samostalno. Za korienje softverskih modema neophodan je raunar sa MMX procesorom.
Slika 14-7 Blok ema modemske komunikacije raunara
Kartice mrenih adaptera (mrene kartice) predstavljaju vezu izmeu oienja mree i raunara (radne stanice). Ugrauju se u raunar i time se stvaraju prikljune take na raunaru na koje mogu ga se prikljue mreni kablovi.
Slika 14-8 Mrena kartica
Mrena kartica ima malu koliinu memorije koja se koristi kao skladite za deo dolaznih podataka s mree dok ih raunar obrauje. Neke novije mrene kartice imaju ak i sopstveni procesor koji pomae u obavljanju mrenog saobraaja.
Slika 14-9 Memorija na mrenoj kartici
251
U zavisnosti od topologije i arhitekture raunarske mree, ova kartica moe imati BNC ethernet prikljuak (stara tehnologija), UTP prikljuak (novija tehnologija) ili oba prikljuka.
Slika 14-10 BNC i UTP prikljuak
PC Card. Pored drugih ureaja, u ovom obliku se prave i komunikacioni ureaji. Ova kartica moe imati mreni adapter, modem ili da integrie u sebi oba ova ureaja. Obino se koristi u notebook raunarima. Raunari se povezuju u mreu putem Switchera ili Hub sistema.
Slika 14-11 HUB sistem
Imamo tri Up-link i Down-link. vrste linkova koji su najrasprostranjeniji u svetu. Ove tehnolodije nam omoguavaju vei i bri protok informacija.
Slika 14-12 Up-link i Down-link sistem
Prva vrsta, ujedno najbra, ali i najskuplja, jeste povezivanje na Internet pomou satelitske veze. Ova veza podrazumeva satelitsku antenu prijemnik i satelitsku antenu predajnik. Ovakva veza sa Internetom zasniva se na tome da korisnik moe i da prima i da alje podatke putem satelitske veze, prilikom ega se ostvaruje velika brzina podataka. Druga vrsta, neto jeftinija, takoe se koristi satelitskom vezom, ali sa tom razlikom to se umesto antene predajnika koristi telefonska veza. Podaci se alju pomou telefonsle veze, a primaju se preko satelitske antene. Ovakva veza je veoma ekonomina i iroko je rasprostranjena u svetu.
252
Trea vrsta se bazira na slanju podataka putem satelitske mree. Korisnik treba da ima satelitsku antenu (prijemnik), kojom moe da prima samo one podatke koji se alju na datom satelitskom kanalu. Postoji vie kanala koji neprestano alju razne vrste podataka, tako da korisnik moe da se opredeli za neki od njih u zavisnosti od svojih interesovanja. Neke od mogunosti povezivanja sa Internetom: Modemi brzine 56 kb/s. Ovi modemi su sastavni deo svake konfiguracije ali upotrebljivost zavisi od kvaliteta telefonske linije tj. da li je linija digitalna ili analogna, da li ima filtere za uklanjanje uma itd. Brzina esto oscilira i to utie na rad na mrei. ISDN (Integrated Services Digital Network). Za usluge ISDN-a potrebna je specijalna telefonska linija, i specijalni adapter. ISDN alje podatke u digitalnom obliku kroz telefonsku liniju. Veza je brza i tiha, nema "pitanja" a podaci se nikada ne gube zbog statikog elektriciteta ili uma na liniji. Brzina prenosa podataka je 128 kb/s. Satelitske veze. Najpoznatiji dobljava Internet usluga preko satelita je DirectPC i on moe da obezbedi i do 400 kb/s u dolaznom smeru. U odlaznom smeru komunikacija mora da se vri preko modema jer je satelitska dvosmerna oprema vrlo skupa.
Slika 14-13 ISDN tehnologija
Slika 14-14 Satelitska veza koncept - a
253
Microsoft-ov najnoviji projekat na ovu temu je sistem Teledesic i ima za cilj postavljanje 800 satelita u nisku Zemljinu orbitu.
Slika 14-15 Satelitska veza koncept - b
LMDS (Local Multipoint Distribution Service). Umesto kablova ova tehnologija koristi delove radio-frekventnog spektra, to teorijski omoguava protok od 30 Mb/s. Princip rada zasnovan je na relej stanicama koje od vaeg raunara maksimalno mogu da budu udaljene 3km. Potreban vam je takoe Ethernet prikljuak. Na ispitivanjima se postiu brzine od 500 kb/s. DSL (Digital Subscriber Line). Ovi modemi bre prenose podatke u dolaznom nego u odlaznom smeru. Neke vrste DSL prikljuaka mogu da obezbede protok podataka do 51 Mb/s. Sam modem koristi vie stepena modulacije telefonske linije i od toga zavisi brzina vae veze. Za sve to naravno potrebna vam je asimetricna digitalna linija. to je razdaljina izmeu modema i provajdera vea to je veza loija.
ADSL2 je jedna od novijih tehnologija koja obeava da donese, do skora nezamislive brzine. Ideja je sledea: U zapadnim zemljama su optiki kablovi ne samo poloeni izmeu telefonskih centrala nego su esto provedeni sve do razvodnih kutija za pojedina naselja.
Slika 14-16 ADSL tehnologija
To znai da klasine telefonske ice premouju malu razdaljinu (manje od 3 km), a na tako maloj razdaljini je mogue podatke slati
2 ADSL Asymeric pretplatnika linija. 254
Digital Subscriber
Line
to
znai Nesimetrina digitalna
velikom brzinom (zbog relativno malih gubitaka u mrei). ADSL je samo jedan od standarda koji koriste telefonske ice da bi slali digitalne podatke zaobilazei telefonsku centralu i telefonske aparate u kui korisnika (normalna telefonska instalacija u kui korisnika ostaje nepromijenjena). Brzina prijenosa podataka pomou ADSL-a nije ista u oba pravca (linija je nesimetrina odatle ono A- Asymeric) to znai da je brzina primanja podataka za korisnika vea od brzine slanja. Korisnci mogu primati podatke brzinom i do 9 Mb/sec. U obrnutom smeru, brzina je sprorija oko 640 Kb/sec, ali i dalje mnogo bra od brzine koju ostavrujemo sa standardnim modemom. Prednost ADSL tehnologije je to koristi standardne telefonske ice. Ipak, u mnogim podrujima telefonske linije moraju biti poboljane da bi omoguile ovako brz prenos podataka. Takoe, neophodan je poseban modem. Zadnjih godinu dana svedoci smo razvoja ADSL-a i kod nas. Od nove godine nekoliko provajdera omoguava ovaj nain povezivanja i u Novom Sadu. Brzine koje nude su dosta manje od gore navedene, ali su i te brzine po nekoliko puta bre od brzine koju ostvarujemo pomou standarnog modema. Takoe, kao i distributeri kablovske televizije, uglavnom iznajmljuju svoj modem korisnicima na korienje i u ponudi imaju razliite pakete. Kable Modem (kablovski modemi). Zanimljiv nain da prenesemo podatke do svojih domova je onaj koji stalno koristimo ali nikad o njemu ne razmiljamo na taj nain. To je koaksijalni kabl kojim se prenose TV emisije putem kablovske televizije.
Slika 14-17 Kablovski pristup Internetu
Koaksijalni kabl moe da prenese izuzetno velike koliine podataka, teoretski moe da "upumpava" podatke brzinom od 30 Mb/s. Potreban vam je samo prikljuak za kablovsku televiziju, Ethernet mrena kartica i ugovor sa kompanijom za kablovsku televiziju. Komunikacija u odlaznom smeru odvija se preko telefonske linije a u dolaznom preko koaksijalnog kabla. Bezine veze (Wireless). Neke kompanije nude pristup Internetu velikom brzinom bez bilo kakvih kablova bakarnih, koaksijalnih ili optikih. Ljudima koji ive u zabaenim podruijima sistemi sa beinim vezama mogu da obezbede bri pristup Internetu.
320
CDPD i PCS (Cellular Digital Packet Data i Personal Communication Sustems). Ove dve tehnologije obezbeuju prenoonje podataka za depne raunare, Palmtop-e i sline ureaje. Koriste se u velikim gradovima. WAP, WML i GPRS. Zadnjih godina nismo vie ogranieni da Internetu moemo pristupiti samo preko kompjutera. Pre nekoliko godina pojavio se WAP3, protokol koji omoguuje pristup internetskim sadrajima s mobilnog telefona, bez povezivanja na kompjuter ili neki slian ureaj. Tako svaki WAP telefon ima ugraen program browser pomou kog se mogu pregledati tzv. WAP stranice, ali treba znati da se tu ne oekuje onako kvalitetan grafiki prikaz sadraja kao u sluaju pravih Web stranica. Kod WAP-a se radi uglavnom o itanju posebno nainjenih tekstualnih stranica, za iju se izradu koristi poseban jezik WML4. Osnovni problem za WAP tehnologiju je spori prenos podataka. Uz to cene koritenja mobilnih telefona mnogo su vie od obinih fiksnih telefona. Zadnjih godina pojavila se nova tehnologija GPRS5 koja je poveala brzinu prenosa podataka, a i pristupanija je korisnicima zbog drugaijeg naina tarifiranja. Teorijske brzine raznih naina prenosa Nain prenosa Teorijska brzina Trajanje prenosa fajla od 10 Mb u idealnim uslovima
56Kb modem ISDN Direct PC (satelitska veza) LMDS DSL Kablovski modemi
45 kb/s 128 kb/s 400 kb/s 500 kb/s 9 Mb/s 30 mb/s
29,6 min. 10,4 min. 3,3 min. 2,7 min. 8,9 s 2,7 s
Tabela 14-18 Teorijske brzine prenosa
3 Wireless Application Protocol 4 Wireless Markup Language 5 General Packet Radio System 321
Komunikacioni softver ine programi koji omoguavaju komunikaciju dva ureaja korienjem datog komunikacionog ureaja i medijuma. Tu treba razlikovati dve vrste programa: veznike (drajvere) aplikacione programe
Veznici (drajveri) omoguavaju da komunikacioni ureaj prihvata i izvrava komande koje su zadate u skladu sa odreenim standardom za tu vrstu ureaja. Oni se dobijaju kupovinom komunikacionog ureaja na CD-u (ili disketama). Ovi programi najee zavise od operativnog sistema na raunaru, pa proizvoa daje razliite verzije veznika za razliite operativne sisteme. To znai da izmenom operativnog sistema na raunaru moraju da se zamene i veznici (drajveri) za postojee ureaje. Aplikacioni programi omoguavaju razliite vrste komunikacija meu raunarima ili izmeu raunara i drugog udaljenog ureaja (na primer, tampaa ili faksa). Proizvoa komunikacionog ureaja, pored veznika (drajvera), obino daje i osnovni aplikativni softver da bi njegov ureaj mogao da se koristi. Meutim, program za korienje komunikacionog ureaja moe biti i deo operativnog sistema (na primer, u Windows-u), a mnogo ee postoji vei broj programa na tritu s razliitim mogunostima. Kolekcija programa koji podravaju rad raunara u mrei zove se komunikacioni softver. Sve funkcije znaajne za korisnike mree ostvaruju se posredstvom odgovarajuih programa. Zato je raspolaganje dobrim komunikacionim softverom presudno za rad korisnika u mrei. Komunikacioni softver obezbeuje sledee funkcije:
Postavljanje paramatara za rad u mrei Ukljuivanje raunara u mreu Rad korisnika u mrei Sigurnosne mere Administrativni poslovi Pomo korisniku
322
Komunikacioni softver se moe nai u formi vlasnikog, javnog ili deljenog softvera. Za profesionalnu upotrebu najbolje je raspolagati vlasnikim softverom iza kojeg stoji proizvoa sa svim garancijama i drugim pogodnostima pri unapreenju softverskog paketa. Naravno, za amaterske primene moe se koristiti i softver koji se daje besplatno za javnu upotrebu. Ovaj softver se nalazi u raunarskim mreama i moe se koristiti od strane svih korisnika mree.
14.1.2. Raunarske mree

Raunari se povezuju u raunarske mree s ciljem: zajednikog korienja hardvera (diskova, tampaa i drugih ureaja) zajednikog korienja podataka u datotekama razmene podataka meu korisnicima komunikacije meu korisnicima zajednikog rada korisnika na nekim poslovima
Svaki raunar (ili drugi ureaj) prikljuen u mreu naziva se vor. Podela raunarskih mrea. Raunarske mree se mogu podeliti na razne naine, u zavisnosti od toga da li se posmatra: povrina koju pokriva mrea nain povezivanja raunara u mrei (topologiji) nain komunikacije raunara u mrei (logistikoj organizaciji) odnos meu vorovima u mrei
1. Prema povrini na kojoj se nalaze raunari u mrei, mree se dele na: lokalne raunarske mree LAN (Local Area Network) i globalne raunarske mree WAN (Wide Area Network).
Lokalna raunarska mrea - LAN je mrea koja je ograniena na jednu zgradu, ili grupu zgrada, i u kojoj su raunari obino povezani kablovima. Lokalna raunarska mrea moe da se sastoji od dva-tri raunara smetena u jednoj prostoriji, ili od nekoliko stotina raunara rasporeenih u vie zgrada.
323
Globalne raunarske mree WAN (Wide Area Network) povezuju raunare koji su geografski razdvojeni. Nekada su u podeli postojale i gradske raunarske mree MAN (Metropolitian Area Network). 2. Topologija mree Nastaje geometrijskim ureenjem veza i vorova koji ine mreu. Veza (linija, kanal) je komunikacioni put izmeu dva vora. vor se u topologiji definie kao krajnja taka neke grane mree ili kao zajedniki prikljuak na dve ili vie grana u mrei. Hardver i softver svakog vora odreeni su funkcijama i ueem tog vora u mrei. vorovi meusobno komuniciraju na osnovu nekih fizikih i logistikih veza. Fiziku vezu ini neki od pomenutih komunikacionih medijuma (najee kabl). Logistika veza znai da dva vora mogu da komuniciraju bez obzira da li meu njima postoji fizika veza. Raunarska mrea moe imati: topologiju magistrale, zvezdastu topologiju, prstenastu topologiju, hibridnu topologiju.
Kod topologije magistrale (bus) svi vorovi su pojedinano vezani na magistralu preko koje se obavlja komunikacija meu njima. Prednost ove mree je lako dodavanje i uklanjanje vorova iz mree, a ako neki vor na mrei prestane s radom, to nema uticaja na ostale vorove i rad mree. Mrea prestaje s radom jedino u sluaju prekida na magistrali ili aktivnim komponentama magistrale (pojaavai).
Slika 14-19 Topologija magistrale
324
U topologiji zvezde (star) postoji centralni vor na koji su povezani svi drugi vorovi. Prednost ove topologije je lako dodavanje novih vorova u mreu, kao i to to iskljuivanje nekog vora iz mree zbog kvara ne utie na rad ostalih vorova. Nedostatak je u tome to u sluaju kvara na centralnom voru cela mrea prestaje da funkcionie. U topologiji prstena (ring) svaki vor je povezan s dva susedna vora tako da veze ine krunu konfiguraciju. Poslata poruka putuje od vora do vora u prstenu. Svaki vor mora da bude sposoban da prepozna vlastitu adresu i primi poruku.
Slika 14-20 Topologija zvezde
Slika 14-21 Topologija prstena
Osim toga, svaki vor mora da ima mogunost i da prosledi poruku koja je namenjena nekom drugom voru. Poruke, najee, idu samo u jednom smeru da se ne bi sudarile. Prednost mree je manja kompleksnost, poto su putevi poruka odreeni konfiguracijom mree, tj. poruka automatski putuje do sledeeg vora u mrei. Nedostaci su: teko dodavanje novih vorova (prilikom dodavanja novog vora koji mora da bude povezan s dva susedna vora, neophodno je da se prekine rad mree), kvar na svakom voru, aktivnoj komponenti ili bilo koji drugi prekid konfiguracije prstena uvek dovodi do prekida rada cele mree. Hibridna topologija je nespecifina i njen oblik moe u velikoj meri da varira od jedne do druge konfiguracije. Kod ove topologije, osim veza karakteristinih za druge topologije, postoje i dodatne veze meu nekim vorovima.
Slika 14-21 Hibridna topologija
325
Ove dodatne veze su obino determinisane ekonomskim razlozima. Danas se koristi u lokalnim mreama, kod nas, najee kombinacija topologije magistrale i zvezdaste topologije. Kod ove kombinacije, vorovi koji su direktno vezani na magistralu (kimu) koriste se kao zvezdita (centralni vorovi), na koja se vezuju drugi vorovi prema topologiji zvezde.
3. Logika organizacija mree Prsten sa etonom (token ring). Ovo je najee nain upravljanja komunikacijom kod prstenaste topologije mree, a koristi se i kod magistralnih topologija. eton (token) je mehanizam kojim se kontroliu redosled i pravo raunara da koriste komunikacioni kanal. eton je specijalni niz bitova koji cirkulie u prstenu od vora do vora kada nema prenosa poruka. Posedovanje etona omoguava raunaru koji ga poseduje ekskluzivni pristup mrei za prenoenje njegovih poruka, ime se izbegava mogunost konflikta poruka razliitih raunara. vor koji eli da poalje poruku zadrava eton i alje poruku. vorovi u mrei proveravaju poruku kada ih ona prolazi. Oni su odgovorni za prihvatanje paketa koji je upuen njima, odnosno za prosleivanje paketa upuenih drugim vorovima. Paket obino mora da obie ceo krug dok se ne vrati do poiljaoca s potvrdom prijema od prijemnog vora. Kada vor zavri slanje poruke, on mora da vrati eton nazad u cirkulaciju, ime oznaava zavretak operacije i daje drugim vorovima priliku da koriste kanal. Isti vor ne moe da poalje uzastopce dve poruke da bi se spreilo zauzimanje kanala od strane jednog korisnika. Ako vor ne eli da alje poruku, kada eton doe do njega on ga prosleuje sledeem voru u prstenu. Eternet (Ethernet) tehnika namenjena je za kontrolu saobraaja u topologiji magistrale i zvezde. U ovim mreama, kao i kod prstena sa etonom, u svakom trenutku komunikacioni kanal moe da koristi samo jedan vor. Komunikacioni linija ima specijalni signal, zvani nosilac (carrier), koji je prisutan na liniji i kada nema prenosa podataka. vor koji eli da poalje podatke oslukuje da li je linija slobodna i ako jeste, alje paket. Moe da se dogodi, zbog vremena potrebnog da signal putuje kroz mreu,da dva vora ustanove da je magistrala slobodna u isto (ili priblino isto) vreme i da oba poalju svoje pakete. U takvom sluaju
326
dolazi do sudara dve poruke. Kada vorovi detektuju sudar, prekidaju postupak slanja poruke i ponavljaju sve od poetka. to je na mrei manji broj sudara, to je mrea efikasnija. 4. Prema odnosu meu vorovima u mrei, mree se dele na: klijent/server (client/server) ravnopravne mree (peer-to-peer networks)
Mree tipa klijent/server. Kod ovih mrea postoje dve vrste vorova: klijenti (client) i serveri (server). Klijent je raunar koji koristi resurse mree. Server je raunar koji ima resurse koje stavlja na raspolaganje i prua usluge klijentima. Tako se, na primer, raunar na koji je prikljuen jedan ili vie tampaa koje korisnici prikljueni na mreu mogu da koriste za tampanje naziva print server, raunar na ijim su diskovima uskladitene datoteke s podacima koji se stavljaju na raspolaganje korisnicima fajl server, raunar s modemima preko kojih se pristupa mrei modem server. Ravnopravna mrea (peer-topeer). Kod ovih mrea, kao to im i naziv kae, svi vorovi (raunari) su ravnopravni. Svaki raunar moe da funkcionie i kao klijent i kao server. To znai da svaki raunar u ovoj mrei moe da koristi resurse drugih raunara, kao i da koristi svoje resurse zajedniki s drugim raunarima.
Slika 14-22 Peer to peer mrea
Meutim, ova mrea moe i da se konfigurie da neki raunari samo dele svoje resurse s drugim raunarima, dok drugi samo koriste resurse drugih raunara. Ipak, ak i u ovakvoj situaciji mrea ostaje ravnopravna, jer se svaki raunar u mrei individualno administrira. Razmena podataka u mrei. Podaci koji se alju iz jednog vora u mrei drugom voru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete. U nekim mreama, na primer eternetu, ovakvi paketi se zovu datagrami (datagram). Ovi paketi putuju nezavisno kroz mreu do mesta prijema, pri emu ne stiu na mesto prijema ni istim redosledom, a
327
moda ni istim putevima. Na mestu prijema, po pristizanju svih paketa, raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati. U sluaju da neki paket ne stigne, ili da stigne oteen, od vora koji ga je poslao trai se slanje nove kopije. Svaki paket se obino sastoji iz: polja preambule (identifikatora) paketa, adrese odredita, adrese poiljaoca, oznake tipa podataka u paketu, samih podataka koji se prenose i okvira za proveru ispravnosti prijema. Sva polja imaju fiksnu duinu, osim polja s podacima, koje moe da bude razliite duine, pri emu je definisana najmanja i najvea duina polja. Na primer, kod eternet paketa, paketu prethodi preambula i meuokvirno rastojanje koje slue za razdvajanje paketa i sinhronizaciju prijemnog vora. Adresa odredita i adresa poiljaoca imaju istu ulogu kao i kod obine pote. Saobraaj porukama u mrei ukljuuje pakete koji dolaze s razliitih vorova, razliitih mrenih arhitektura i razliitih protokola. Polje s tipom podataka slui za identifikaciju formata podataka koji su poslati i za odreivanje procesa po prispeu paketa. Stvarni podaci koji se prenose uskladitavaju se u polje za podatke. Okvir za proveru ispravnosti prijema sadri podatke za proveru tanosti informacija sadranih u svakom prenetom paketu. Najmanja veliina paketa koji moe da se prenese prek eterneta je 64 bajta, a najvea 1518 bajta (u oba sluaja bez preambule, ija je veliina 8 bajta). Komunikacija u mrei (protokoli). Svaka mrea sadri razliite ureaje. Velike mree sadre obino veliki broj raunara i drugih ureaja razliitih proizvoaa, koji rade s razliitim programima i operativnim sistemima. Da bi se ostvarila uspena komunikacija ovih ureaja i mree svi elementi mree moraju da se koriste nekim zajednikim skupom pravila (''da govore istim jezikom''). Drugim reima, mree zahtevaju standarde za komunikaciju: standardne protokole i interfejse koji e obezbediti zajednike mehanizme za komunikaciju meu razliitim sistemima, standardni pristup projektovanju mree mrenu arhitekturu, to definie relacije i interakcije meu servisima mree i funkcijama preko zajednikih interfejsa i protokola.
ISO/OSI referentni model Meunarodna organizacija za standarde (International Standards Organization ISO) sagledala je vanosti i potrebu univerzalnosti u razmeni informacija meu mreama i unutar njih, kao i meu geografskim podrujima, i 1978. godine donela preporuku kojom se omoguava lake projektovanje mrea. Ova preporuka je iroko prihvaena. Njom se definie model mrene arhitekture sa sedam slojeva poznat kao referntni model za otvorenu
328
meusobnu komunikaciju (Open Systems Interconnection). Ovim modelom se u mrenoj arhitekturi specifirea hijerarhija nezavisnih nivoa, koji sadre module koji izbode definisane funkcije. Arhitektura specifira funkciju modula i veze meu njima. Time se u zajedniki skup pravila prevodi nain na koji mreni vorovi moraju da komuniciraju i razmenjuju informacije. Arhitektura definie dve vrste relacija meu funkcionalnim modulima: interfejse relacije meu razliitim modulima koji obino operiu unutar mrenog vora. Tipino je da se modul jednog nivoa povezuje s modulom u nivou ispod njega da bi primio uslugu; protokole relacije meu ekvivalentnim modulima, obino na razliitim vorovima. Protokoli definiu oblik i pravila za razmenu poruka.
U ISO/OSI modelu ima sedam slojeva. Svaki sloj izvrava neke funkcije ili usluge, potrebne nivou (sloju) koji je iznad njega. Vii slojevi su rastereeni funkcija koje obavljaju slojevi na niem nivou. U mree moe biti povezan veliki broj razliitih raunara. Da bi se omoguila komunikacija neophodno je da svi raunari prepoznaju podatke koje primaju od drugih raunara. Zato se uvode standardi kojima se definiu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci toko komunikacije. Ovi standardi se zovu protokoli. U svetu postoji vie organizacija koje se bave donoenjem ovakvih standarda.
Najvaniji su sledei:
Udruenje ininjera elektrotehnike i elektronike (engl. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers), Udruenje elektronske industrije (engl. EIA - Electronic Industries Association), Meunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. CCITT - International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) i Meunarodna organizacija za standarde (engl. ISO International Standards Organization)
Podaci koji se prenose kroz mreu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. U nekim mreama (npr. Ethernetu)
329
ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. datagram). U standardu se propisuje izgled paketa. Obino paket ima sledeu strukturu:
identifikator paketa adresa odredita (primaoca) adresa izvora (poiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka
Identifikator paketa omoguava razlikovanje paketa. Kada se prenose velike koliine podataka organizuje se vei broj paketa. Adresa primaoca i poiljaoca ima svrhu kao i u svakoj drugoj komunikaciji. Definisanje tipa podataka ukazuje na vrstu podataka u polju karaktera (npr. ASCII karakteri ili binarni sadraji). Polje podataka sadri podatke koji se prenose. Ovo polje moe imati razliitu duinu u razliitim standardima. Najee duina ovog polja iznosi od nekoliko bajtova do nekoliko hiljada bajtova. Polje za proveru ispravnosti slui za proveru ispravnosti prenosa u mestu prijema. Za ovo se mogu koristiti razliiti metodi. U prenosu podataka postoje razliiti problemi. Jedan problem je organizacija podataka u paket i fiziki prenos paketa. Drugi problem moe biti pouzdanost prenosa itd. Ovi problemi mogu biti razliito reavani u razliitim mreama. Da bi se omoguila komunikacija izmeu razliitih mrea, donet je standard poznat kao otvoren sistem povezivanja (engl. OSI Open System Interconnection). Ovaj standard je donela Meunarodna organizacija za standarde - ISO. Po ovom standardu svi problemi prenosa podataka u raunarskim mreama razvrstavaju se u sedam nivoa: Fiziki nivo (engl. Physical layer) odgovoran je za prenos binarnih sardaja kroz komunikacioni kanal. Podatkovni nivo (engl. Data link layer) raspoznaje podatke i kontrolne signale i oslobaa ih eventualnih greaka pri prenosu. Mreni nivo (engl. Network layer) odnosi se na izbor puteva pri prenosu paketa sa podacima. Transportni nivo (engl. Transport layer) obezbeuje deljenje sloenih poruka u manje jedinice koje predstavljaju pakete podataka u mrenom nivou.
330
Sesioni nivo (engl. Session layer) upravlja razmenom izmeu pojedinih vorova. Ako se veza izgubi pokuava da je uspostavi bez intervencije korisnika. Prezentacioni nivo (engl. Presentation layer) priprema razliite naine prezentacije podataka na sesionom nivou u smislu kompresije i ifriranja. Aplikacioni nivo (engl. Application layer) omoguuje korisnikom programu generisanje podataka za razmenu. Svi drugi nivoi moraju biti podreeni ovom nivou.
Mnogi postojei standardi se odnose samo na neke od navedenih nivoa. Meutim, svaki nivo koji postoji na mestu poiljaoca mora postojati i na mestu prijema.
Slika 14-23 Sedam nivoa OSI - standarda
Za korisnike mrea je najznaajniji aplikacioni nivo. Na tom nivou se organizuju razliiti aspekti rada korisnika u mrei, kao to su elektronska pota, prenos teka, pretraivanje datoteka.
14.2. KONCEPTUALNA TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA INTERNETA

Telekomunikaciona infrastruktura Interneta predstavlja osnovu za distantno obrazovanje. Potencijal Interneta i panorame servisa Interneta otvaraju nove mogunosti u netradicionalnom obliku obrazovanja koji svoje uporite trai u razvijanju modela distantnog
331
obrazovanja. Internet omoguuje razvoj novih didaktikih medija u nastavnom procesu kao i razvijanje interaktivnih hipermedijalnih distribuiranih koordiniranih kiber-nastavnih metoda. Uenje se u saznajnom procesu moe posmatrati kao konstrukcija mentalnih modela modeliranih u Internet okruenju. Razvijaju se uslovi za kreiranje hipermedijalnih interaktivnih instrukcija, kao i za kreiranje individualizovanih okruenja za uenje na bazi hipermedijalnog Weba. Interaktivno hipermedijalno okruenje daje novu dimenziju u miljenju i komuniciranju a sve u funkciji smanjenja saznajnog optereenja uenika. Hipermedija olakava sticanje znanja i nain komunikacije koji se odvija u Internet okruenju pomou multimedijalnih Internet servisa. Internet ini globalnu raunarsku mreu, mreu svih mrea koja u svojoj strukturi obuhvata veliki broj razliitih arhitektura raunarskih sistema PC, Apple Macintosh, Silicon Graphics, Acorn, Sun, Mini, Midi i velike raunarske sisteme. Obuhvata veliki broj razliitih operativnih sistema grafikih i ne grafikih. Obuhvata kompletnu komunikacionu infrastrukturu. Sisteme za distribuciju i transfer Internet signala poput linkova, modema, pojaavaa, skretnica, usmerivaa, sviera, analognih i digitalnih centrala. Obuhvata razliite mrene aplikacije i komunikacione softvere. Obuhvata veliki broj komunikacionih protokola koji obezbeuju slanje, prijem, adresiranje podataka kao i mogunost prepoznavanja raunara na mrei. Obuhvata korienje standardizovanog OSI referentnog sloja za kontrolu svih mrenih sesija. Kompletna komunikacija je standardizovana ISO standardima koji obezbeuju kompatibilnost razliitih implementacija mrenih podsistema u okviru Interneta. Komunikacija, transfer i distribucija podataka ostvaruje se korienjem velikog broja servisa Interneta. Osnovni koncept povezivanja raunara na globalnu mreu ostvaruje se pomou standardizovanih protokola u mrenoj prostornoj topologiji. Povezivanja svih resursa u jedan globalni telekomunikacioni sistem ini celovit informacioni sistem.
14.2.1. Hronoloki nastanak Interneta

Internet je globalna svetska raunarska mrea na koju je prikljuen ogroman broj raunara (vie stotina miliona). Broj raunara i korisnika Interneta poveava se svakog dana eksponencijalnom brzinom.
332
Razvoj Interneta poeo je u SAD, u doba hladnog rata (1969. godine) sa idejom pravljenja mree raunara koja bi obezbedila komunikaciju izmeu vojnih laboratorija, vladinih biroa i univerziteta na kojima su raeni brojni projekti za potrebe amerike vojske. Trebalo je da vorovi mree budu ravnopravni (peer-to-peer), kako bi u sluaju unitenja nekog dela mree ostatak mogao neometano da funkcionie. Na takvoj mrei postojale su redundantne (viestruke) veze i putanje izmeu raunara, tako da bi u sluaju kvara na nekom delu podaci mogli da se prenose drugim putevima. U sluaju oteenja nekog dela mree podaci bi se automatski preusmeravali alternativnim putevima. Razvojem mree rukovodila je Advanced Research Project Agency pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD, a mrea je dobila naziv ARPANET. Mrea je rasla, da bi je 1975. godine u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane, pretvorivi je u Defense Data Network (DDN). Ovakav sistem s visokim stepenom meupovezanosti bio je privlaan i izvan vojnih krugova. Tako je 1980. Nacionalna nauna fondacija (National Science Foundation NSF), na istim principima osnovala mreu nazvanu The Internet, koja je sedam godina kasnije povezana na ARPANET/DDN i tako je nastao NSFNET. Ova mrea je u poetku okupljala uglavnom akademske institucije, a kasnije joj se pridruila NASA, kao i druge vladine agencije. Priblino u isto vreme, krajem 70-tih godina, razvijao se i USENET koji su u poetku koristili nastavnici i studenti amerikih univerziteta. Godine 1977. IBM je osnovao akademsku mreu BITNET, koja je prvo povezivala univerzitetske raunare u Americi, a kasnije, u okviru projekta EARN, u Evropi i drugim krajevima sveta. Uporedo sa ovim mreama razvijale su se mree i u drugim dravama, na primer: JANET u Velikoj Britaniji, NORDUnet u skandinavskim zemljama, FUNET u Finskoj. Godine 1990. NSF je predstavila projekat umreavanja raznih organizacija i mrea, prvo na nacionalnim, a zatim i na globalnom nivou. Tako je u dananjem obliku nastao Internet, ''mrea svih mrea'', kojim su, umesto vorova, u mreu povezivane druge mree. Do 1995. godine najvei finansijer je bila NSF koja je obezbeivala znaajan deo sredstava, resursa i raunarske infrastrukture za funkcionisanje Interneta. Meutim, NSF je znaajno redukovala i sredstva i upravljanje glavnim raunarskim mreama i njihovo funkcionisanje prepustila raznim provajderima, ukljuujui i komercijalne.
333
Ovakav nastanak Interneta uslovio je i nain upravljanja njim. Internet nema vlasnika, tj. ni jedna drava ili intitucija nema vlast nad celinom. Pojedine drave ili firme su vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi. Na Internetu je svako vlasnik svog raunara i ima neogranieno pravo da taj raunar koristi po svojoj volji i da na njemu dri sadraje koje on eli. Svaki vlasnik raunara samostalno bira nain na koji e se prikljuiti na mreu, koje e njene sadraje prenositi ili ta e slati drugima. Internet je mrea bez vlasnika. To je otvoren sistem koji prevazilazi granice zemalja i ne postoji niti jedna organizhacija ili vlada koja ga u potpunosti kontrolie.
Koordinaciju Interneta vre:
National Science Foundation (NSF) Internet Society (ISOC) udruenja koja ine pojedinci i predstavnici korporacija kao u Electronic Frontier Foundation (EFF), koja se brine o privatnosti, pravima lanova i slino. ISOC omoguava: jedinstveno adresiranje Internet Architecture Board (IAB) koordinira sledee aktivnosti: dodelu adresa, i preporuke za standarde
Slika 14-24 Administrativni plan Interneta
334
Jedino to se reava na centralizovani nain na mrei jeste pitanje adresa, poto svaki raunar u mrei mora imati jedinstven identifikacioni broj. Decentralizacija upravljanja i nadgledanja omoguava da se Internet iri i razvija sadanjim tempom. Razvoj Interneta u Jugoslaviji se odvijao u tri faze: Uspostavljanje nacionalne akademske mree zasnovane na TCP/IP protokolima mree SNTIJ u periodu 1992-1996. godine Povezivanje akademske mree na Internet i korienje Internet usluga, pre svega elektronske pote Komercijalizacija Interneta i pojava Internet provajdera (Internet service provider ISP)
14.2.2. Adrese i protokoli na Internetu

Internet je mrea od vie desetina miliona raunara meusobno povezanih na razliite naine: u lokalne mree, telefonskim linijama, razliitim vrstama kablova, usmerenim radiorelejnim vezama, satelitskim vezama, vezama kablovske televizije itd. Bez obzira na nain povezivanja na Internet, svaki raunar u ovoj mrei moe komunicirati s bilo kojim drugim raunarom prikljuenim na mreu. Da bi se to obezbedilo, moraju da budu zadovoljena dva uslova: svaki raunar mora imati svoju jedinstvenu adresu u mrei raunari za meusobnu komunikaciju moraju koristiti jedinstveni ''jezik''protokol
Adrese. Svaki mreni prikljuak (na primer, mrena kartica) ureaja prikljuenog na Internet mora imati jedinstvenu adresu koja e dotini prikljuak razlikovati od ostalih prikljuaka istog i drugih ureaja. Ova adresa naziva se IP adresom (Internet Protocol address) zato to je koristi osnovni komunikacioni protokol Interneta IP protokol. Pod ureajem prikljuenim na Internet podrazumeva se najee raunar (na primer PC), ali to moe biti i druga komunikaciona oprema. IP adresa mrenog prikljuka ima formu tridesetdvobitnog pozitivnog celog broja, pa otuda, teorijski, moe postojati 232 (4.294,967.296) prikljuaka na Internet. Radi lake manipulacije, na nivou komunikacionog softvera, IP adresa se zapisuje u formi etiri bajta meusobno razdvojenih takama. Na primer, za prikljuak koji ima adresu 10010011 01011011 00010110 11001001 zapisuje se jednostavnije 147.91.22.201. treba istai da
335
veliina raunara na Internetu ima po jedan mreni prikljuak, pa IP adresa u tom sluaju jednoznano odreuje raunar u argonu obino se kae da raunar ima IP adresu, na primer, 147.91.22.201. Ureaji koji imaju vie mrenih prikljuaka na Internet uglavnom obavljaju poslove rutiranja (ruteri), spajajui razlolike mree i prebacujui poruke sa jedne mree na drugu. Na osnovu IP adrese prikljuka ciljnog raunara, poruka se prosleuje tano tamo gde treba. Na mestu prijema zna se ko je poslao poruku, jer je u poruci sadrana i informacija o IP adresi poiljaoca. Da bi se korisnicima raunara olakalo komuniciranje, uvedene su simbolike adrese koje predstavljaju vii nivo apstrakcije u odnosu na IP adrese. Simbolika adresa sastoji se iz niza imena razdvojenih takama, na primer, IRC.GRF.BG.AC.YU. ovakva adresa preslikae se u procesu komunikacije u IP adresu, na primer, 147.91.22.5. Simbolika adresa ima hijerarhijsku strukturu slino potanskoj adresi, gde se navodi ime i prezime, ulica i broj, grad i na kraju drava. Uvodi se pojam domena i poddomena. Pod domenom podrazumeva se grupa mrea i raunara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i odravanjem. Poddomen predstavlja najee organizacionu podcelinu nekog domena, na primer, ustanovu u okviru drave, odeljenje u preduzeu i slino. Osnovni domen oznaen je krajnje desnim imenom u simbolikoj adresi. Idui sdesna na levo identifikuju se odgovarajui poddomeni. Krajnje levo ime najee predstavlja simboliko ime raunara. Tako u adresi IRC.GRF.BG.AC.YU, YU predstavlja domen koji obuhvata sve mree u Jugoslaviji (deo Interneta u naoj zemlji), AC je poddomen domena YU i predstavlja mree (raunare) akademskih institucija, BG je poddomen domena AC.YU i odnosi se na mree akademskih institucija u Beogradu, GRF je poddomen domena BG.AC.YU i odnosi se na raunare na Graevinskom fakultetu. IRC predstavlja simboliko ime raunara u okviru mree Graevinskog fakulteta. Pored teritorijalne podele (identifikator zemlje) osnovni domen moe biti: EDU obrazovne institucije COM komercijalne institucije ORG neprofitne organizacije i udruenja NET institucije odgovorne za organizaciju Interneta GOV vladine institucije MIL vojne institucije INT meunarodne institucije
336
Na primer, WWW.IBM.COM je simbolika adresa web servera multinacionalne kompanije IBM. Neteritorijalna hijerarhija domena najee se koristi u SAD, dok se teritorijalna hijerarhija esto susree u ostalim zemljama. Prednost korienja simbolike adrese sa stanovita korisnika Interneta ogleda se u injenici da ona u sebi nosi semantiko znaenje pa je samim tim laka za pamenje. Osim toga, korisnik ne mora da vodi rauna o promeni IP adrese raunara na kome se izvrava eljeni servis. Naime, ukoliko se menja topologija mree menjaju se i IP adrese. Auriranjem odgovarajuih tabela preslikavanja IP adresa u simbolike i obrnuto, korisnik e uvek traeni servis nai na istoj simbolikoj adresi. Treba napomenuti da dodela IP adresa nije proizvoljan proces, ve za to postoje odgovarajue procedure o kojima ovde nee biti rei. Slino vai i za simbolike adrese. Za potrebe komunikacije korienjem elektronske pote potrebno je da i svaki korisnik raunara ima svoju adresu. S obzirom da svaki raunar moe da ima vie korisnika to se, u komunikacijama, pored adrese raunara mora navesti i ime korisnika. Ovo ime se od adrese raunara odvaja znakom @ (at sign, ampersand, u argoni ''majmunski znak''). Tako, na primer, adresa pera@grf.bg.ac.yu pripada korisniku ije je korisniko ime PERA na raunaru Graevinskog fakulteta u Beogradu. Protokoli. Skup komunikacionih protokola na kome se bazira Internet naziva se TCP/IP po dva osnovna protokola: IP (Internet Protocol) i TCP (Transmission Control Protocol). IP protokol funkcionie na treem sloju referentnog OSI modela. Implementira se na svim raunarima na Internetu, kao i svi ostali protokoli, kroz softversku komponentu u okviru operativnog sistema raunara. Osnovna funkcija mu je da pakete sa informacijama (datagrame) rutira od izvora do odredita, a na osnovu odrednine IP adrese. Dakle IP je neka vrsta potara na Internetu. Kako u jednoj komunikacionoj sesiji poruke meu uesnicima u komunikaciji imaju proizvoljnu duinu, a praktini i tehniki razlozi ograniavaju duinu paketa, to IP esto prenosi vie paketa koji pripadaju jednoj istoj poruci. Svaki paket u zavisnosti od trenutnog stanja saobraajnica na Internetu moe putovati razliitim putevima nezavisno od drugih paketa iste poruke. IP ne garantuje isporuku svih paketa bez greke, kao ni taan redosled paketa na odreditu.
337
TCP protokol funkcionie na etvrtom sloju referentnog OSI modela. Njegova osnovna funkcija je da obezbedi taan prenos paketa poruke izmeu dve proizvoljne take na Internetu. Naime, on sekvencira pakete (obeleava ih rednim brojevima) i potom ih predaju IP-u da ih prenese do cilja. Na prijemnoj strani, TCP pakete dobijene od IP-a proverava, pa ako postoji greka usled smetnji na vezama, inicira retransmisiju pogrenih paketa. Takoe, vri i slaganje paketa prema rednom broju u redosledu kakav je bio na predaji. Bitno je istai da se na veini raunara na Internetu moe odvijati vie aplikacija (programa) istovremeno. Zbog toga je potrebno omoguiti viestruku simultanu komunikaciju izmeu aplikacija na raunarima. Osim ova dva protokola, na Internetu postoje i drugi protokoli i alati na nivou aplikacija. Opisivanje ovih protokola izlazi iz okvira ovog rada. Zato e ovde biti samo pomenuti najznaajniji: SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) omoguava slanje tekstualnih poruka izmeu dva vora (elektronska pota), FTP (File Transfer Protocol) omoguava prenos datoteka izmeu dva vora, Telnet omoguuje povezivanje na udaljenoj maini (remote login).
Komunikacija u mrei se ostvaruje tako to se podaci koji se prenose organizuju u pakete. Protokol koji obezbeuje prenoenje paketa od poiljaoca do primaoca zove se IP (engl. Internet Protocol). Paket podataka moe imati najvie 1500 karaktera. Ovakvo ogranienje duine paketa spreava zauzee mree od onih koji prenose velike koliine podataka. Pojava velikog broja paketa smanjuje efikasnost mree i svi korisnici trpe. Paket podataka sadri adrese poiljaoca i primaoca. Ako su poruke vrlo kratke, koristi se UDP (engl. User Datagram Protocol) protokol, jer nije potreban TCP za numerisanje poruka. To poveava brzinu slanja i prijema poruke. U mrei moe biti povezan veliki broj razliitih raunara. Da bi se omoguila komunikacija neophodno je da svi raunari prepoznaju podatke koje primaju od drugih raunara. Zato se uvode standardi kojima se definiu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci tokom komunikacije. Ovi standardi se zovu protokoli. U svetu postoji vie organizacija koje se bave donoenjem ovakvih standarda. Najvanije su sledee:
338
Udruenje ininjera elektrotehnike i elektronike (engl. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers) Udruenje elektronske industrije (engl. EIA - Electronic Industries Association) Meunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. CCITT - International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) Meunarodna organizacija za standarde (engl. ISO International Standards Organization)
Podaci koji se prenose kroz mreu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. U nekim mreama (npr. Ethernetu) ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. datagram). U standardu se propisuje izgled paketa. Obino paket ima sledeu strukturu:
identifikator paketa adresa odredita (primaoca) adresa izvora (poiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka
14.2.3. Naini pristupa Internetu

Da bi se pristupilo Internetu potreban je pristup do nekog raunara koji je prikljuen na mreu povezanu na Internet. U principu, postoje etiri naina pristupa: preko preko preko preko LAN mree koja je stalno povezana sa Internetom LAN mree koja je povremeno povezana sa Internetom telefonske linije s biranjem kabla za kablovsku televiziju
Internet je mrea otvorenog tipa. Za povezivanje na Internet je potrebna veza do nekog od raunara koji je ve povezan na Internet. Usluge ovakvog povezivanja nude brojne firme u svetu i kod nas. Te firme se nazivaju Internet provajderi (provide - snabdeti, obezbediti). Krajnji korisnik se obraa upravo ovim institucijama, radi ostvarivanja povezivanja na Internet. Ulogu provajdera u Jugoslaviji danas obavlja nekoliko institucija, meu kojima su Eunet, Telefonija, Informatika. Postoje i podprovajderi i u Jugoslaviji ih ima oko ezdeset.
339
Glavni kriterijumi za izbor provajdera za najveu svetsku raunarsku mreu Internet su: mrena topologija brzina mrenih puteva brzina na ulaznim linijama brzina veze ka ostatku Interneta take prikljuenja tehnika pomo organizacija puna usluga cene
Za ostvarivanje veze sa Internet provajderom potrebno je nekoliko elemenata. Pre svega potrebna je fizika veza do provajdera. Najee se koristi: komutirana linija (PSTN line), odnosno klasina telefonska veza. Zbog iroke rasprostranjenosti komutiranih telefonskih prikljuaka, kao i relativno malih trokova komutirane linije, ovaj nain povezivanja ovaj nain povezivanja je iroko rasprostranjen meu individualnim korisnicima, ali i organizacijama kojima su usluge Interneta potrebne samo u kraim vremenskim intervalima. iznajmljene linije (lased line) se koriste ako je potrebna stalna veza sa Internetom. Zbog relativno visoke cene uvoenja ovakve linije ovaj nain povezivanja koriste uglavnom organizacije koje preko iznajmljene linije povezuju celu svoju lokalnu mreu na Internet. do Internet provajdera moe da se doe i preko javne paketske mree JUPAK, koja je bazirana na X.25 protokolu. Ova mrea je rasprostranjena meu javnim i dravnim organizacijama, bankama. Prikljuak na ovu mreu kao i potrebna oprema je relativno skupa, uz relativno malu propusnu mo do 19200bps. komunikacione mree ISDN, ATM i druge, koje omoguavaju znatno vee brzine komunikacije sa Internet provajderima nisu jo zaivele kod nas. mogu se koristiti i radio veze, kao i drugi tipovi beinih veza.
340
Izbor naina povezivanja zavisi od mnogo faktora od kojih su najznaajniji: obim korienja Internet usluga brzina prenosa podataka tehnike mogunosti za realizaciju veze
Slika 14-25 Naini povezivanja na Internet
Individualnim korisnicima je uobiajeno da se za vezu koristi komutirana linija. Vee firme se opredeljuju za stalne veze preko iznajmljenih linija ili JUPAK prikljuka. Jupak koriste najee ako su ve prikljuene na Jupak mreu. Ako firma ima Jupak prikljuak, za ostvarivanje Internet veze preko Jupak mree, mora se nai i provajder koji ima Jupak prikljuak i nudi uslugu povezivanja na Internet preko Jupak-a. Usluge zakupa linije odnosno povezivanje na Jupak mreu, kod nas nudi preduzee PTT Srbije, odnosno Crne Gore. Postoje dva osnovna tipa veze sa Internet provajderom: terminalski mreni
Terminalska veza predstavlja nain povezivanja sa Internet provajderom u kome se korisnikov raunar koristi samo kao udaljena tastatura i monitor raunara Internet provajdera. Sve rutine, radnje, programi i usluge koje se koriste odvijaju se na raunaru Internet provajdera, korisnikov raunar je samo posrednik tj. terminal. Razvoj komunokacionih puteva, hardvera i softvera je otvorio put za mreni pristup uz korienje modemske , ali i drugih veza za udaljeni pristup. Mrenom vezom, lokalni raunar postaje integralni deo Interneta. Terminalski pristup je jednostavniji za instalaciju, u zahtevima za potrebnim hardverom i softverom i jeftiniji je kod plaanja Internet Provajderu. Mreni pristup nudi pogodnosti povezivanja celih lokalnih LAN mrea na Internet, omoguuje da vie korisnika istovremeno i
341
potpuno transparentno koriste vezu ka mrei i nudi komunikacione i servisne pogodnosti. Povezivanje preko LAN mree koja je stalno povezana sa Internetom. Ovaj nain pristupa predvien je za organizacije koje imaju lokalne raunarske mree. Korisnik prikljuen na ovakvu mreu u svakom trenutku ima pristup Internetu korienjem odgovarajuih programa.
Slika 14-26 Povezivanje preko stalnog LAN-a
Nain pristupa i nivo usluga za svakog korisnika pojedinano, ili za sve korisnike na isti nain, odreuje administrator mree u skladu sa uslovima koje je odredio provajder preko koga je mrea prikljuena na Internet. Ogranienja u pristupu i nekim servisima mogu biti vezana za doba i/ili utroak raunarskih (i mrenih) resursa. Povezivanje preko LAN mree koja je povremeno povezana sa Internetom. Ovaj nain je predvien za organizacije s raunarskim mreama. Uslovi su isti kao u prethodnom sluaju, a jedino ogranienje je vreme kada je mrea prikljuena na Internet. Korisnici u velikim sistemima mogu da se slue Internet uslugama sa jednog raunara, kada je sve isto kao i kod individualnih korisnika. Meutim veliki sistemi (firme, kole) imaju drugaije razloge za pristup Internetu, te je u skladu sa tim i nain pristupa neto drugaiji. Razlozi zbok kojih se veliki sistemi povezuju na Internet su: kontakt sa korisnicima usluga kontakt sa poslovnim partnerima veze sa udaljenim poslovnicama i predstavnitvima ponuda dela usluga preko mree reklama i predstavljanje preko Internet prezentacija (Home Page) korienje baza programa i informacija obavljanje raznih vrsta transakcija poslovna komunikacija
Nain povezivanja je uslovljen i potrebom da se svima ili delu zaposlenih omogui korienje Internet usluga, najee kroz postojeu ili novu lokalnu mreu velikog sistema. Zato se sistemi
342
najee povezuju instalacijom komunikacionih raunara, koji se sa jedne strane povezuje sa Internet provajderom a sa druge strane u lokalnu raunarsku mreu. Na ovaj nain je omogueno korisnicima na svim raunarima u sistemu, a koji su povezani u lokalnu mreu, da preko komunikacionog raunara koriste Internet servise. Svi raunari lokalne mree su direktno povezani na Internet i ine deo Interneta. U zavisnosti od potreba sistem se odluuje za stalnu ili povremenu vezu sa provajderom. Stalna veza se ostvaruje iznajmljenom linijom od sistema do Internet provajdera. Kod nas se trenutno koriste uglavnom analogne linije koje se zakupljuju od PTT organizacije. Na oba kraja ovakve veze stavlja se odgovarajui modem, pri emu se uglavnom koriste 56bps modemi. Na kratkim rastojanjima (nekoliko kilometara) mogu se koristiti i znatno bri modemi, ali je uz njih potrebna i skuplja komunikaciona oprema.
Slika 14-27 Veza sa provajderom
Povremena veza se ostvaruje preko komutiranih linija ili Jupak (X.25) veze. Stvari se mogu organizovati tako da je veza sa Internet provajderom uspostavljena u odreeno doba dana ili po nekom unapred definisanom vremenu, ili onda kada je nekome iz sistema potreban neki od Internet servisa. U tom sluaju se ceo sistem konfigurie tako da se veza automatski uspostavlja ako postoje zahtevi za korienje Internet servisa kao i da se automatski prekida u vreme kada se veza do provajdera ne koristi. Izbor Jupak veze je, zbog visokih trokova uvoenja i korienja , opravdan samo u sluaju da sistem ve ima Jupak prikljuak, ili planira da ga uvede zbog zadovoljenja nekih drugih potreba. Zato se za povremenu vezu uglavnom koristi komutirana linija, dok se Jupak i drugi naini povezivanja ree koriste.
343
Kada je veza uspostavljena, funkcionalno nema razlike u korienju Internet servisa preko stalnih ili povremenih linija za vezu. Kada je napravljen sistem za automatsko podizanje i sputanje veze, jedino to korisnici primeuju je pauza u odzivu u vreme dok se ne uspostavi veza sa provajderom.
Mnogo je ozbiljniji problem korisnika irom Interneta koji ele da pristupe nekom od raunara u lokalnoj mrei sistema, tj. da koriste neki od ponuenih servisa. To se, recimo, deava ako neko eli da pogleda prezentaciju sistema, njenu ponudu, da stupi u kontakt sa nekim od entiteta, zatrai tehniku pomo i slino. Ako je veza izmeu sistema i Internet provajdera u trom trenutku neaktivna, prezentacija i ostale usluge nee biti dostupne. Standardna usluga povezivanja sa provajderom preko komutirane linije pretpostavlja podizanje veze sa strane korisnika usluge. Ali, u opisanom sluaju bilo bi potrebno da se veza podigne sa druge strane, odnosno da provajder pozove sistem. U najveem broju sluajeva, kontakt korisnika irom Interneta se ostvaruje kada ele da pogledaju prezentaciju sistema ili poalju elektronsku potu nekog u sistemu. Ovo drugo nije problem jer se pota moe privremeno uvati na raunaru provajdera, a onda, kada se veza uspostavi, automatski preneti raunarima u sistemu. Nije veliki problem ni sa prezentacijom: uobiajeno je da sistemi koji nemaju stalnu vezu sa provajderom prezentaciju stavljaju na raunar koji je direktno povezan sa Internetom, dakle raunar provajdera. Na taj nain je prezentacija 24 sata na raspolaganju korisnicima irom sveta. Ovu uslugu daju provajderi, ili drugi sistemi koji ve imaju stalnu vezu sa Internetom. Obino sus to oni sistemi koji nude usluge dizajniranja, kreiranja i odravanja prezentacija, a prezentacija moe da stoji na njihovom raunaru. Nedostatak ovakve koncepcije je u tome to za izmene prezentacije moramo koristiti raunar sistema kod koja je sama prezentacija postavljena. Uz to, moramo traiti od provajdera da u odgovarajue
344
tabele upie potrebnu izmenu, koja e ukazati da se prezentacija nalazi na drugom raunaru, a ne na nekom sistemu iz lokalne mree. U sluaju korienja Jupak veze, nema opasnih problema jer je uobiajeno da se veza moe podii i sa strane provajdera i sa strane korisnika sistema, stim to se standardni mehanizam za Jupak mrei tzv. reverse charging, koji omoguava da svi komunikacioni trokovi, bez obzira sa koje strane je podignuta veza, idu na raun korisnika. Integracija lokalne mree. Raunare moemo povezivati u lokalne mree. Za ovakvo povezivanje su pored raunara potrebne sledee komponente: server mrene kartice kablovi za povezivanje i mreni softver
Server je raunar koji stavlja svoje resurse na raspolaganje drugim raunarima u mrei. Usluge koje server ini mogu biti razliite prirode. Server moe staviti na raspolaganje diskove, tampa, modem ili drugu opremu. Pored ovoga, server moe omoguiti izvravanje programa za potrebe korisnika mree. Mrena kartica upravlja kreiranjem i primopredajom poruka u mrei. Za ove funkcije postoje posebni sistemski programi smeteni u ROMu na kartici. Svaki raunar u mrei mora imati svoju mrenu karticu. Kablovi slue za povezivanje raunara meu sobom, povezivanje raunara sa serverom. Kablovi mogu biti: telefonske parice oklopljene telefonske parice koaksijalni kablovi optiki kablovi kao i
Mreni softver odreuje mogunosti mree koje korisnik vidi u mrei. Odluka o izgradnji lokalne mree podrazumeva opredeljenje za jednog proizvoaa mrenog softvera, a sve ostalo mora bit usaglaeno sa odabranim mrenim softverom. Postoji vei broj proizvoaa mrenog softvera. Kod nas je esto u upotrebi Novell NetWare Network ili Ethernet.
345
U lokalnim mreama obino postoje tri tipa korisnika mree. To su: supervizor regularni korisnik operater
Slika 14-29 Mreni hardver
Supervizor je lice odgovorno za efikasan rad mree. U njegovoj nadlenosti je odravanje mree, odreivanje prava korisnika, odravanje sistema teka na serveru, pravljenje sigurnosnih kopija teka na serveru. Regularni korisnici su sva lica koja preko radnih stanica mogu prii serveru. Korisnici dobijaju od supervizora ifru pomou koje mogu prii serveru. Takoe, supervizor odreuje prava korisnika u mrei. U mnogim mreama se pri instaliranju mrenog softvera automatski evidentira korisnik - gost (engl. Guest). Svi korisnici, pre nego to dobiju potrebne ifre od supervizora, mogu koristiti neke ograniene usluge u mrei prijavom pod ifrom gosta. Operater ja korisnik koga je supervizor ovlastio da obavlja neke poslove u mrei. Korisnik se ukljuuje u mreu prijavom (engl. login). Prijava korisnika se vri unoenjem imena korisnika i ifre korisnika. Ovi podaci su prethodno dohovoreni sa supervizorom i korisnik unosi, na primer, komandu: LOGIN ime. Ako u evidenciji sistema postoji korisnik pod ovim imenom, sistem zahteva unoenje lozinke komandom: PASSWORD Posle rei PASSWORD korisnik kuca na tastaturi lozinku koja se ne izdaje na ekran, da je ne bi otkrila i zloupotrebila druga lica. Ako je lozinka bila korektna, korisnik dobija pristup mrei. Sada korisnik moe: slati prii prii prii poruke drugim korisnicima mree datotekama na serveru periferalima na serveru ili aplikacijama na serveru.
Sve ove aktivnosti korisnik obavlja u interakciji sa odgovarajuim programima mrenog softvera. Korisnik se odjavljuje komandom LOGOUT.
346
Postojea lokalna raunarska mrea se moe povezati na Internet uz odgovarajue izmene, zavisno od tipa i organizacije mree. Najpre je potrebna veza do Internet provajdera, koja se prikljuuje na neki od modema na raunaru povezanom na lokalnu mreu - taj raunar je "most" prema Internetu. U tu svrhu moe da se koristi neki od postojeih raunara, ako isti ima odgovarajue hardverske i softverske elemente, ili se dodaje novi raunar koji e preuzeti ulogu komunikacionog servera. Postoje brojne organizacije koje kao komunikacioni server koriste servere pod: Novell NetWare-om Microsoft NT-om IBM LAN Server-om neka od verzija Unix-a
Korienje nekog od postojeih servera je najjeftinije, ali shodno tome i najloije reenje. Razlozi protiv mogu da se nau u pouzdanosti rada, performansama, sigurnosti podataka. Ako se odvaja poseban komunikacioni raunar obino se koristi raunar pod nekom od verzija Unix-a, a odnedavno i Windows NT ili neki drugi operativni sistem. esto se koriste raunari koji rade pod Public Domain verzijama Unix-a: Linux, FreeBSD. Svi pomenuti operativni sistemi su izuzetno rasprostranjeni na Internetu i dostigli sus nivo funkcionalnosti i pouzdanosti dovoljan za ovakvu namenu. Ipak za profesionalne primene se uglavnom koriste moniji i skuolji raunari koje proizvode firme Sun, Digital, Silicon Graphics. Najskuplje, ali najbolje reenje je postavljanje specijalizovanih ureaja koji se zovu ruteri. Instalacija rutera je neophodna kada se uspostavlja brza veza sa provajderom. Analogni ruter se mora nalaziti i na strani porta kod provajdera. Za povezivanje lokalne mree na Internet neophodno je obezbditi numerike kao i simbolike adrese za raunare iz lokalne mree. najpre se formiraju numerike adrese, za ta je potrebna odgovarajua kolekcija IP adresa, usklaena sa postojeim brojem raunara (za svaki raunar je potrebno odvojiti posebnu adresu). Uz to se formiraju simbolika imena za raunare tj. dobijanje odgovarajueg domena. Komercijalni domen npr. ime.com.
347
Trokovi. Vani elementi pri izboru naina povezivanja sa Internet provajderom su komunikacioni trokovi. Treba se uporediti cena zakupa linije sa cenom utroenih impulsa, koja je izraunata na osnovu vremena podignute veze ka Internet provajderu. Naravno potrebno je sagledati i trokove korienja drugih naina povezivanja, pre svega preko Jupak veze i poetni trokovi za opremu i programe. Trokovi koji se plaaju za vezu sa provajderom su samo deo ukupnih trokova veze sa Internetom. Veliki de otpada na plaanje provajderu, za uslugu povezivanja na Internet. Provajderi ovu uslugu naplauju na vie naina: plaanje fiksnog iznosa za odreeni vremenski rok, najee meseno plaanje po koliini saobraaja koja se meri u paketima (megabajtima) po vremenu provedenom na vezi sa provajderom kombinacija prethodno navedenih obraunskih sistem
Povezivanje preko telefonske linije s biranjem. Na ovaj nain se uglavnom povezuju pojedinani korisnici (na primer, pristup od kue). Oni biraju provajdera organizaciju koja ima jedan ili vie raunara povezanih na Internet i telefonske linije kojima se, preko modema, moe pristupiti ovim raunarima.
Razliiti provajderi nude razliite usluge, pa pri izboru provajdera nije dovoljno obratiti panju samo na cenu prikljuka na Internet (najee po satu ili prema koliini prenetih podataka) nego treba razmotriti i druge usluge koje provajder besplatno prua, uz dovoljan broj telefonskih linija za pristup. Za povezivanje na Internet najpre treba obezbediti vezu do Internet provajdera. Individualni korisnici najee koriste komutiranu telefonsku liniju, tj. klasinu telefonsku vezu. Telefonski prikljuak se
348
povezuje s modemom, koji, uz odgovarajui raunar, predstavlja kompletnu neophodnu opremu. Sledei korak je pronalaenje Internet provajdera koji nudi usluge mrenog povezivanja na Internet korienjem SLIP ili PPP veze. SLIP i PPP su protokoli koji omoguavaju da dva raunara razmenjuju podatke preko, modemske veze. PPP je napredniji protokol i ee se koristi od SLIP-a. Provajder e otvoriti korisniki nalog za mreni pristup i dati osnovne podatke neophodne pri konfigurisanju programa na lokalnom raunaru. Potrebni podaci su: korisniko ime (user name, login) lozinka (password) telefonski broj za vezu sa Internet provajderom detalji o IP adresi primarni DNS, opcioni i sekundarni DNS opciona IP adresa mrenog prolaza (gateway IP address) maska podmree (subnet mask) naziv domena i naziv host-a tip korisnikog naloga (SLIP/PPP) procedura za prijavljivanje na sistem dodatne informacije o sistemima za proveru PAP ili CHAP, za korienje PPP veze
Kada provajder otvori nalog, sve ostale opcije moraju se izvesti na lokalnom raunaru. Najpre treba instalirati i konfigurisati softver za ostvarivanje PPP odnosno SLIP veze do Internet provajdera i obezbediti rad TCP/IP protokola, koji je osnova funkcionisanja Interneta.
Slika 14-31 Komunikacioni hardver
349
Podeavanje Dial-up networking-a za Windows XP za individualnog korisnika u pristupu Internetu. Sa Start menija odabrati Control Panel pa Network Connectios. Kreiranje konekcije poinjemo pokretanjem aplikacije Create a New Connection, ime se pokree New Network Connection Wizard. Treba se aktivirati opcija NEXT i dalje podeavanje radimo prema sledeim opcijama:
Slika 14-32 New Conection Wizard
Connect to the Internet
Set up my connection manually
Slika 14-33 Set up my connection manually
Connect using a dial-up modem
Slika 14-34 Connect using a dial-up modem
350
Unos ISP name - ime provajdera
Slika 14-35 Unos imena provajdera
Ukucati broj telefona provajdera npr. 829892 (zarez za pauzu) za Hemo.net
Slika 14-36 Unos broja provajdera
Izaberite da li zelite da konekcija bude dostupna svima koji rade na racunaru ili ne.
Slika 14-37 dostupnost konekcije
351
Prozor trai unos ussername i password-a
Slika 14-38 Unos korisnikog imena i ifre
Potvrditi opciju Finish
Slika 14-39 Opcija Finish
Konekciju mozete startovati ili dva puta kliknuvsi na ikonicu na desktop-u ili ici na Start/AllPrograms/ConnectTo/HEM ONET. Kada startujete HemoNet ikonicu, otvorie se prozor gde e Dial-up networking traiti Username i Password. Nakon upisivanja traenih podataka, kliknuti na Dial Username vae korisniko ime koje ste dobili prilkom registracije Password - ifra za identifikaciju
Slika 14-40 Konekcija na Internet
Dial-up networking nakon uspostavljenja modemske veze daje poruku Verifying user name and password i posle toga Connected at
352
[brzina]. Nakon toga se pojavljuje vreme koje pokazuje koliko ste ve na vezi. Prozor se za vreme sesije moe minimizovati, a na kraju sesije potrebno je prekinuti modemsku vezu klikom na taster Disconnect. Povezivanje preko kabla za kablovsku televiziju. U zemljama u kojima je razvijena kablovska televizija ve nekoliko godina se eksperimentie s umreavanjem raunara pojedinanih korisnika na Internet, korienjem postojeih kablova za kablovsku televiziju. Prenos podataka se vri u opsegu koji se ne koristi za prenos televizijskog signala. Ovakvo prikljuenje omoguava pun pristup Internetu, pa se svaki raunar ponaa kao mreni vor koji vidi druge vorove i oni vide njega.
Slika 14-41 povezivanje na Internet
Brzina prenosa podataka je viestruko vea nego preko telefonske linije uz korienje modema. U ovakvom povezivanju na Internet najdalje su otile Austrija i vajcarska.
14.2.4. Servisi Interneta

Predavanje i obrazovanje preko telekomunikacione infrastrukture Interneta uz upotrebu panorame Internet servisa obezbeuje realizaciju industrijskog distantnog obrazovanja. Interaktivna hipermedijalna instukcija se lako moe proslediti u distantnom uenju i poduavanju. Hipermedijalni Internet servisi obezbeuju olakanu komunikaciju, sticanje znanja i izvlaenje intelektualne sutine iz elektronske nastavne grae u vidu hipermedijalnog Web-a. Kreirana individualizovana nastavna graa u Internet okruenju obezbeuje novu koncepciju u prenosu i komunikaciji izmeu obrazovnih entiteta. Fleksibilno interaktivno okruenje obezbeuje plasiranje intelektualne obrazovne sutine pomou Internet servisa u
353
novom kiber-didaktikom okruenju. Eksploatacija kreiranih hipermedijalnih interaktivnih instrukcija u okruenju na bazi hipermedijalnog elektronskog Web-a uz korienje Internet servisa daje distribuirano i koordinirano distantno okruenje. Kreiranje i implementacija virtuelne hipermedijalne elektronske Internet uionice za interaktivno obrazovanje na mrei u potpunosti se oslanja na infrastrukturu Interneta i njegovih multimedijalnih servisa. Uporedo s rastom Interneta poveavao se i broj servisa koji su na raspolaganju korisnicima. Od poetne ideje razmene poruka i podataka izmeu korisnika, razvili su se brojni servisi, iji se znaaj takoe vremenom menjao. Prikazaemo meni Internet servisa po grupama:
Tabela 14-42 Servisi Interneta
14.2.4.1. Osnovni servisi

Prisutni su praktino na svakom raunaru koji je povezan na Internet. Da bi smo ih koristili, moramo imati korisniko ime na nekom od servera u mrei i odgovarajuu lozinku za pristup, ime se dobija jednoznana adresa. 1. Elektronska pota (e-mail) je najstariji, najrasprostranjeniji i najkorieniji servis Interneta. Upotrebljava se za razmenu pisanih poruka izmeu korisnika ili grupa korisnika. Kao i kod obine pote, elektronskoj poruci mogu se pridodati dokumenti kreirani drugim programima (tekstovi, crtei, slike, zvune datoteke, programi itd.). Elektronske poruke se alju i primaju preko mail servera raunara
354
koji su posebno namenjeni da procesiraju i usmeravaju elektronsku potu. Kada server primi poruku on je upuuje raunaru na koji je adresovana. Adresa pojedinanog korisnika sastoji se od njegovog korisnikog imena i simbolike adrese njegovog prijemnog servera. Iako je elektronska pota ula u upotrebu poetkom devedesetih godina, ona potie jo s kraja ezdesetih i poetka sedamdesetih godina. To znai da su se mnoge tradicionalne procedure razvijale i popravljale tokom godina, ali su ostale i neke slabosti. Poruke putuju razbijene u paketima. Ovi fragmenti poruka mogu da se nau u razliitim redovima, datotekama, razliitih raunara irom sveta. Svaki raunar koji obrauje poruku pravi nekoliko njenih kopija u cilju prenosa do krajnjeg odredita. Ovakav mehanizam prenosa moe imati znaajan uticaj na privatnost poruke. Pored klasine pisane poruke, savremeni programi za elektronsku potu imaju mogunost dodavanja pismu i govorne poruke (voice mail). Ova poruka se snimi (pomou mikrofona prikljuenog na zvunu karticu raunara) i ide kao prilog pisanoj poruci. Na mestu prijema govorna poruka se reprodukuje zadavanjem odgovarajue komande. Mada je istorijski najstarija od svih servisa Interneta, elektronska pota je i dalje najpopularnija. To je savremeni vid starog dobrog pisma koje je vekovima prenosilo vesti, zbliavalo ljude, irilo kulturu, pomagalo da se dogovore poslovi itd. Isto e-mail radi i danas, samo mnogo efikasnije. Ako smo direktno prikljueni na Internet, poruka koju poaljemo stie za svega nekoliko minuta, a najece trenutno bude isporuena na odredite. Za slanje elektronske pote, ipak nije neophodna stalna veza sa mreom. Mnogo jeftinije a i dalje upotrebljivo reenje je povremena razmena elektronske pote preko modema i odgovarajueg servera, najee protokolom UUCP. Druga prednost elektronske pote u odnosu na recimo faks ili obinu potu je u tome sto se primljeni tekst moe i dalje obraivati, pripremati za tampu i tampati, komentarisati pri odgovoru. Tako se bez tekoa mogu slati slike, crtei, i razni ostali fajlovi koji se uvaju na raunaru. Za razliku od ostalih vidova slanja poruka, e-mail je veoma pogodan za dodatne zatite, pa se moe obezbediti provera autentinosti poruke.
355
Ako se sve ove napomene imaju u vidu, elektronska pota moe da bude vrlo koristan i vaan metod komunikacije u distantnom obrazovanju. Struktura elektronskog pisma. Elektronsko pismo se najee sastoji iz sledeih delova: adrese (ili adresa) primaoca predmeta poruke (subject) potpisa (signature) priloga (atachment)
Prilikom pokretanja programa za pisanje pisma dobija se prozor za dijalog, koji se najee sastoji iz tri dela: za adresu, za predmet poruke (subject) i za tekst poruke. Adresa primaoca pie se u adresnom delu prozora za dijalog. Ukoliko se poruka alje na vie adresak one se sve navode u ovom delu. U ovom delu je moguno navesti i naziv liste adresa primalaca. Predmet poruke (subject) se navodi u nekoliko rei u posebnom delu prozora za kreiranje pisma. On treba to bolje da ukazuje na sadraj pisma, jer se, osim imena poiljaoca i vremena prijema poruke samo sadraj ovog polja pojavljuje prilikom pokretanja programa za itanje pote. Ukoliko primalac dobija mnogo pisama, predmet poruke moe da ima odluujui znaaj u redosledu, odnosno, kada e pismo biti proitano. Pored toga, ovo moe da bude upueno primaocu i drugim sredstvima komunikacije (na primer na pejder). Tekst poruke zavisi od potreba i meusobnog odnosa poiljaoca i primaoca. Treba voditi rauna o tome da li se poruka upuuje nepoznatoj osobi ili dobrom prijatelju. Pri pisanju poruke treba se drati pravila pristojnosti. Ako se odgovara na tue pismo, korisno je u odgovoru citirati mali deo pisma na koji se odgovor odnosi da bi primalac znao o emu se radi. Nikada se u pismu ne koriste samo velika slova jer se to smatra ljutnjom (vikanjem) na primaoca. ale se ne prenose dobro u elektronskom obliku, pa ih treba izbegavati da ih primalac ne bi pogreno protumaio. Nikada se u pismu ne pie neto to ne bi mogle da znaju i druge osobe osim primaoca. Poruka moe da stigne pogrenoj osobi, neko drugi moe da pregleda potu umesto primaoca, stare poruke je mogue izvaditi iz arhive i posle dugog vremena, obrisane poruke se mogu povratiti iz korpe za
356
otpatke, poruka moe biti preusmerena drugim osobama bez znanja i odobrenja autora itd. Potpis (signature). Svako pismo treba da bude potpisano, iako se u zaglavlju svakog primljenog pisma nalaze ime i adresa poiljaoca. Ovde se ne misli na potpis u tekstu poruke, nego na umetanje sadraja posebne datoteke na kraju pisma, s potpisom i drugim podacima o autoru pisma. Prilog (atachment). Pismu se mogu pridodati i dokumenti kreirani drugim programima. Kod nekih programa ovi dodaci idu kao posebno pismo, dok se kod nekih programa ukljuuju u osnovno pismo. Pri slanju ovakvih dodataka, kada su u pitanju dokumenti koji imaju makronaredbe ili programi, treba strogo voditi rauna da s njima ne poaljemo i viruse. Isto tako, pri prijemu ovakvih dokumenata treba obavezno, pre otvaranja, proveriti da u njima nema virusa. Funkcije programa za elektronsku potu. Programi za slanje i prijem elektronske pote mogu biti nezavisni ili u sastavu programa za pretraivanje Interneta. Bez obzira na to o kom programu se radi, svi ovi programi imaju zajednike osnovne funkcije: kreiranje elektronske poruke (new message) slanje poruke (send message) preuzimanje pristiglih poruka (get message) itanje primljene poruke (read message) odgovor na primljenu poruku (replay) prosleivanje primljene poruke na drugu adresu (forward) automatsko prosleivanje svih primljenih poruka na drugu adresu razvrstavanje i arhiviranje primljenih poruka (file) brisanje poruke (delete) tampanje poruke (print) ukljuivanje drugih dokumenata u poruku (attach) kreiranje adresara
U sluaju da je korisnik prikljuen na Internet (provajdera) preko telefonske linije s biranjem, dobra je praksa da pie pisma off line (u vreme kada nije prikljuen). Tako napisana pisma se komandom send later normalno ''alju''. Posle prikljuenja na provajdera, komandom ''Send Unsent Messages'' ova pisma se stvarno alju. Programi za elektronsku potu. Da bi se elektronska pota slala i primala, potreban je odgovarajui program. Postoji vei broj
357
programa za prijem i slanje pote. Programi za elektronsku potu mogu biti samostalni ili u sastavu drugih programa, najee pretraivaa Interneta. Od samostalnih programa kod nas se najee koristi Pegasus mail. Od ostalih uglavnom se koriste dva najpristupanija programa: Outlook Express, koji je ukljuen u Windows Netscape Messenger, koji je deo programskog paketa tj. pretraivaa Netscape Communicator-a
Outlook Express. Ovaj program se obino pokree klikom na ikonu koja se nalazi na radnoj povrini ekrana. Kada se program startuje dobija se slika ekrana prikazana na slici. U prozoru pie koliko ima pristiglih a neproitanih poruka. Pored toga, u prozoru se nalaze sliice (ikone) kojima su oznaene komande za:
itanje pisma (Read Mail) itanje vesti (Read News) pisanje pisma (Compose a Message) formiranje adresara (Address Book) prenoenje pote sa servera (Download All) traenje adresa drugih korisnika (Find People)
Slika 14-43 Program Outlook Express
Prilikom prvog pokretanja programa potrebno je postaviti odgovarajue parametre. Tada se automatski aktivira arobnjak (wizard) za postavljanje parametara koji vodi korisnika. Potrebni podaci su ime korisnika i njegova elektronska adresa. Prethodno, korisnik mora da sazna od administratora sistema ime servera koji palje potu (outgoing server) i servera koji prima potu (ingoing server), jer program zahteva unoenje ovih podataka. Microsoft Outlook Express podeavanje. Program Microsoft Outlook Express slui za rad sa elektronskom potom i news konferencijama.
358
Program se pokree dvoklikom na ikonicu Outlook express (nalazi se na desktopu i u Start/Programs meniju). Kada se program prvi put startuje za odreenog korisnika, program e zatraiti podatke o samom korisniku, kao i lokacije mail i news servera.
Definisanje nove e-mail i news konekcije ovaj segment uputstva namenjen je pre svega dial-up korisnicima. U meniju Start/ Programs/ Internet Explorer otvorite Outlook Express, zatim opciju iz menija Tools/ Accounts
Slika 14-44 Opcija Accounts
U prozoru Internet Accounts izabrati tab Mail, a zatim kliknuti na taster Add /Mail...
Slika 14-45 Opcija Mail
Ovim ste pokrenuli Internet Connection Wizard. U prozoru Your Name upiite vae ime (primer: pera peric)
Slika 14-46 Unos imena i prezimena korisnika
359
U prozoru Internet E-mail Address upiite vau adresu (primer : pera@hemo.net)
Slika 14-47 Unos e-mail adrese korisnika
Izbor Incoming servera Provajder nudi korisnicima dve vrste incoming servera (program koji isporuuje potu sa mail servera na raunar korisnika): klasini POP server i napredni IMAP server, iji je najvei kvalitet mogunost uvanja prispele pote na samom serveru. Korisnik prilikom definisanja svog mailbox-a mora da se odlui za jedan od ova dva servera. Dakle, u ovom koraku se odluujemo za Incoming mail server:
Slika 14-48 Podeavanje parametara
U prozoru E-mail Server Names za Incoming mail server postoje dve mogunosti: U rubrici My incoming mail server is a izabrati - IMAP server, tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vaeg provajdera npr. imap.hemo.net ili - POP server, tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vaeg provajdera npr. pop.hemo.net. U oba sluaja za Outgoing mail server upisati podatke od Vaeg provajdera npr. smtp.hemo.net
360
U prozoru Internet Mail Logon uneti Account name: npr. Pera i Password: koje vam je va provajder dodelio
Slika 14-49 Unos Password-a
U okviru poruke Congratulations pritisnite na opciju Finish. Vratiete se u okvir Internet Accounts. U prozoru e se pojaviti vas proavajder. Selektujte svog provajdera i pritisnite dugme Properties, da bi proverili i eventualno ispravili parametre koje ste uneli u toku podeavanja.
Slika 14-50 Zatvaranje prozora za setovanje
Kada ste proverili postavljenje parametre pritisnite opciju Set as Default. Nakon toga na opciju Close. Postupak podeavanja je zavren. U prozoru ispod linije menija nalazi se linija sa alatkama. Radni deo prozora podeljen je u tri dela. U pravougaoniku s leve strane dat je spisak foldera za arhiviranje: Inbox je folder u kome se nalazi prispela pota. Outbox je folder u kome se nalazi pota koja jo nije poslata. U folderu Sent Items nalaze se kopije poslatih pisama. U folderu Deleted Items nalaze se pisma koja su obrisana, ali mogu vratiti. - U folderu Drafts nalaze se nacrti pisama koji su sauvani tokom kucanja.
361
U gornjem delu prozora nalazi se spisak poruka u folderu koji je oznaen s leve strane (Inbox). U spisku je dat: naziv poiljaoca (From) predmet poruke (Subject) kao i datum i vreme prispea poruke (Received)
Neproitane poruke su oznaene boldovanim slovima. U donjem delu prozora dat je tekst poruke koja je oznaena u spisku. Korienjem alatki u liniji sa alatkama: - kreira se nova poruka (Compose Message) - kreira se odgovor poiljaocu (Replay to Author) - kreira se odgovor svima kojima je poruka upuena (Replay to All) - prosleuje se poruka na drugu adresu (Forward Message) - Alatkom Send and Receive napisana poruka se alje, a ako se poruke itaju, onda se tom komandom preuzimaju nove poruke koje su pristigle sa servera. - Alatka Delete prebacuje oznaenu poruku u folder Deleted Items. - Alatkom Adress Book pravi se ili edituje adresar.
Klikom na alatku Compose Message ili na sliicu (ikonu) s istim imenom dobija se prozor za kreiranje poruke.
Slika 14-51 Prozor za poruke
U prozoru pored rei To: pie se adresa primaoca, pored CC: piu se adrese drugih korisnika kojima se upuuje kopija pisma, a pored Subject: upuuje se predmet poruke. U radnom delu ispod toga pie se tekst poruke.
362
U liniji sa alatkama, pored uobiajenih alatki za sve Windows aplikacije (Undo, Cut, Copy i Paste), nalazi se i alatka Send kojom se poruka alje. Alatkom sa slikom spajalice (Attach) otvara se dijalog za izbor datoteka koje se pridodaju osnovnoj poruci (tekst kreiran procesorom teksta, crtei). U meniju File nalazi se komanda Send Later kojom se poruka napisana kada raunar nije bio prikljuen na provajdera alje prilikom uspostavljanja veze. Svaka e-mail poruka koja se pie ima neke osnovne zajednike elemente koje su iste u svim e-mail programima samo to neki oh njih nemaju sve dolje navedene funkcije , a svaki od njih ima i neto dodatno. To: ovo je adresa osobe kojoj aljemo potu. U njega unosimo punu adresu primaoca e-mail poruke. Subject: ovo je neka vrsta naslova poruke nekoliko rijei kojima se opisuje sadraj poruke. Cc: ovde moemo da unesemo adresu na koju hoemo da se poalje kopija poruke koja se alje na adresu navedenu u To: - redu, a primalac originalne poruke vidi Cc: - red u naslovu poruke. Bcc: ovo je "slepa kopija" (blind copy), isti je sluaj kao sa Cc: redom, samo to primalac orginalne poruke nee moi da vidi da je Bcc: adresa primila njenu kopiju. Attachments: koristi se slanje datoteka zajedno porukom. za sa
A big white area: u veliku praznu povrinu unosi se tekst poruke koja se alje.
Slika 14-52 Opcije To, Cc, Bcc
Netscape Messenger. Ovaj program je slian prethodnom. Moe da se pokrene nezavisno ili iz paketa Netscape Communicator.
363
Ispod linije sa alatkama radni deo prozora podeljen je u dva dela. U gornjem delu je spisak prispelih poruka (ime poiljaoca, predmet, vreme prispea itd.), a u donjem tekst poruke oznaene u spisku.
Slika 14-53 Prispele poruke
Ime foldera s porukama nalazi se u prozoru ispod linije sa alatkama, a folder se menja izborom iz padajue liste koja se dobija klikom na dugme pored prozora. Funkcije alatki su iste kao u prethodnom programu, a i imena alatki su slina. Klikom na alatku New Msg dobija se prozor za pisanje poruke. Adresa (adrese) se piu pored rei To:. Ako ih ima vie, posle svake se pritisne na taster Enter na tastaturi. Predmet poruke se pie u polju Subject:, a sam tekst poruke u donjem delu prozora. Funkcije i nazivi alatki u liniji s alatkama su isti kao kod opisanih alatki u programu Outlook Express. E-Mail na Linux-u. Veina ljudi koji Internet koriste iz svojih domova imaju udaljene potanske sanduie na serverima dobavljaa Internet usluga. Meutim, kada uitavaju pristigle poruke pomou samostalnog programa za elektronsku potu, kao to je Eudora, oni trajno kopiraju svoje poruke u lokalno potansko sandue koje je napravio njihov softver za elektronsku potu. Drugi pristup je itanje pristigle pote neposredno na serveru za potu. Na taj nain sadraj potanskog sanduia ostaje na serveru, a softver za elektronsku potu uitava poruke koje su pristigle bez pravljenja trajnog lokalnog sandueta. Omotnice u formatu Berkeley Mail Folder u kombinaciji sa programom Sendmail i Unix klijentom za elektronsku potu uobiajeno su reenje kojim se korisnicima obezbeuje upotreba elektronske pote. Poruke elektronske pote obino su smetene na serveru dobavljaa internet usluga. Ne postoji nain da softver direktno pristupa tim udaljenim omotnicama kao da su lokalne omotnice u BMF format.
364
Umesto toga, potreban implementiranim: -
je
softver
za
elektronsku
potu
sa
POP3 i IMAP4 protokolima.
U modelu POP3 korisnici uspostavljaju vezu sa Internetom, preuzimaju nove poruke iz svojih sanduia i, ako ele, briu izvorne kopije poruka iz sanduia na udaljenom serveru. Time nastaje lokalno potansko sandue iji se sadraj moe itati i posle prekidanja veze sa Internetom. Korisnici mogu da itaju poruke, da sastavljaju odgovore i nove poruke i zatim da ponovo uspostave vezu sa Internetom kako bi poslali poruke koje su sastavili i oznaili za slanje. Poto je projektovan za rad bez stalne veze sa Internetom, protokol POP3 odgovara korisnicima koji imaju ogranien pristup mrei. Meutim, jednostavnost ovog protokola razlog je nekih njegovih sutinskih ogranienja. U IMAP modelu potanski sanduii nalaze se na udaljenom serveru i tamo ostaju. Korisnici ih otvaraju i pristupaju njihovom sadraju pomou klijentskih aplikacja, ali umesto da poruke kopiraju u lokalne potanske sanduie, oni rade sa udaljenim sanduetom bez pravljenja lokalne kopije. IMAP4 zbog same svoje pririode neposredan rad sa udaljenim sanduetom zahteva da postoji veza sa Internetom kako biste mogli da itate poruke, da odgovarate na njih i da ih obraujete. To znai da je IMAP4 pogodniji za situacije u kojima je veza sa mreom trajna ili gotovo besplatna. 2. Telnet. Sledei korak u razvoju mrea je pristup udaljenom serveru preko mree. Tada izmeu raunara postoji stalna veza, pa korisnik moe da sa jednog raunara odgovarajuim programom pristupi drugom raunaru u mrei i da na njemu izvrava programe kao da sedi ispred tog raunara.
365
Na Internetu se za to koristi program telnet, kome jedino treba saoptiti mrenu adresu raunara kome se pristupa. Telnet se moe pokrenuti iz Windowsa: start, ms-dos prompt, iza odzivnog znaka c: otkucati Telnet. Aktivitae se servis Interneta u tekstualnom reimu
Slika 14-54 Sajt servisa Telnet
Recimo: telnet hosting.hemo.net. Pri uspostavljanju veze raunari "pregovaraju" oko osobina terminala, tako da udaljeni raunar sazna kakav terminal ili emulaciju terminala koristimo. Sledei korak je prijavljivanje na sistem pomou korisnikog imena i lozinke.
Slika 14-55 Unos naziva servera
Znai moramo imati nalog na udaljenom raunaru kao to smo radili na lokalnom, osim sto se sve komande koje se koriste izvravaju se na udaljenom serveru (raunaru). Dobra osobina telnet-a je ta to se na udaljeni terminal moe logovati do 12 korisnika i to je u odnosu na klasine terminale brzina pri radu mnogo vea. Svakom servisu koji je raspoloiv odgovara neki fiksan i poznat broj porta. Recimo 21 za telnet, 23 za FTP, 25 za e-mail, 80 za Web itd. Napredniji korisnici raunara znaju da upotrebe telnet i u druge svrhe, za kontrolu tuih raunara, za neodobren ulazak u tue sisteme i "vrljanje" po njima, za obaranje razlicitih web servera (uz pomo telnet-a i dodatnih programa). 3. FTP. Prenos datoteka je jedan od osnovnih poslova za koji slui mrea. Program FTP je namenjen pre svega prenosu podataka sa servera na na raunar i obrnuto. Pri tome naravno treba imati korisniki nalog na serveru, da bi se pristupalo sopstvenim datotekama.
366
Varijacija na ovu temu je poseban servis Anonymous FTP, do koga se dolazi klasinim programom FTP, stim da se za korisniko ime kuca anonymous a za lozinku svoja e-mail adresa. Na ovaj nain administratori sistema ostatku sveta nude jednostavan pristup do javnih datoteka, pre svega za distribuciju besplatnog softvera i ostalih podataka.
Slika 14-56 Anonymous FTP servis
Razliiti operativni sistemi predstavljaju tekstualne datoteke na razliite naine, to kod prenosa datoteka sa jednog na drugi raunar moe da napravi probleme. Datoteke koje prenosimo mogu biti tekstualne ili netekstualne tj. binarne i one su iste svuda. 4. Finger. Adrese korisnika su precizne, ali su esto toliko kritine da nam ne znae mnogo. Program finger omoguava da saznamo prezime i ime korisnika na osnovu njihove adrese, a takoe i obrnuto, saznavanje adresa svih korisnika koji odgovaraju zadatom uzorku. Da bi finger radio, na udaljenom raunaru mora postojati odgovarajui serverski program, to najee i jeste sluaj. Ima situacija kada naredba finger ne daje rezulatate, iako je e-mail adresa nekog korisnika mree sasvim regularna. Obino se radi o tome da prava adresa korisnika ne odgovara e-mail adresi, to je uraeno da bi email adrese bile krae. Na primer zeljko@smail.fon.bg.ac.yu se transformie u zeljko@fon.bg.ac.yu
Slika 14-57 Sajt Finger servisa
367
Druga mogunost ne funkcionisanja naredbe finger je zatita mree koja se postie fizikim odvajanjem saobraaja ureajem koji se naziva firewall, koji blokira prolaz za izvesne klase adresa i neke protokole, a ostale propusta. Time se postie vea sigurnost mrea ali se gubi deo komfora. Pretraivanje veeg broja raunara naredbom finger se ne mora raditi runo, ve za to postoji program NETFIND, koji pomae da pronaemo adresu nekog korisnika u okviru zadatog podruja. 5. Talk. Internet ima moan ali i jednostavan sistem za interaktivni razgovor koji se zove talk. Uslov je da su raunari povezani na Internet i da su sagovornici trenutno ulogovani. Kao i kod drugih servisa, ako vaa mrea nije povezana na Internet stalnom vezom moete koristiti talk servis izmeu raunara ili samo na jednom raunaru. Neophodan uslov za korienje talk-a je da postoji odgovarajui serverski program na polaznom i odredinom raunaru. Taj server se naziva talk deamon i on za nas upuuje poziv i uspostavlja vezu. Kao i u ivotu, razgovor nije uvek ba jednostavan ima tehnikih detalja koji mogu da zasmetaju. Pre svega, treba da znamo tanu adresu osobe sa kojom elimo da priamo i on mora biti ulogovan u trenutku zvanja. Internet je veoma veliki, ima puno korisnika, pa ima smisla zatite svoje mree od upada sa strane. Administratori za takvu svrhu postavljaju specijalno konfigurisan raunar firewall kao zatitu, a jedna od nedunih rtava te zatite bude ponekad i program talk koji ne moe da proe kroz "branu".
Slika 14-58 Sajt Talk servisa
WinTalk je neto jednostavniji program od IRC-a (etovanje). Da bi se razgovaralo sa nekim koga znate i ko je trenutno na mrei koristiete Talk. Ne zahteva nikakvo predznanje osim adrese korisnika. Kada se pokrene program Talk ne deava se nita - on je
368
aktivan i nalazi se u task baru Windows-a i eka da ga neko pozove. Ako korisnik eli nekoga da nazove aktivira program i iz menija se bira opcija talk i zadaje se adresa sagovornika i vase ime. Kada je Talk pokrenut, drugi mogu da Vas zovu, i tada se uje zvuk za poziv, pa je dovoljno aktivirati ikonu i prihvatiti poziv (accept) ili odbiti (refuse). Ekran se deli na dva dela horizontali ili vertikali, u jednom kucate Vi a u drugom sagovornik. Konfiguracija programa je jednostavna, moe se staviti proizvoljan zvuk za signalizaciju poziva, recimo zvuk telefona. 6. R-servisi. Telnet i FTP sasvim lepo mogu da poslue za pristup udaljenom raunaru i prenos datoteke. Programeri Unix-a na Berkli Univerzitetu su smatrali da to moe i bolje, pa su napravili tri nova servisa: - rlogin (za pristup drugom raunaru, nadogradnja telnet-a) - rcp (kopiranje datoteka meu raunarima u mrei) - rsh (izvravanje programa na udaljenom raunaru) Sutinska razlika izmeu telnet-a i FTP-a je u tome sto ovi servisi omoguavaju pristup udaljenom raunaru bez eksplicitne provere lozinke. Lozinka se provarava, ali samo prvi put, kada se prijavljujete na prvi raunar u mrei. Sistem se dobro pokazao i iroko je prihvaen pa se danas moe nai na mnogim implementacijama TCP/IP-a. Ovako "poverenje meu serverima" moe lako da bude zloupotrebljeno, pa r-servisi predstavljaju jednu od najozbiljnijih pretnji sigurnosti sistema i podataka korisnika. R-servisi olakavaju rad sa vie raunara u mrei. Oni su, isto tako, jedan od opasnih sigurnosnih problema.
14.2.4.2. Javni servisi

Instalirani su na znaajnim serverima u mrei, da bi se svim korisnicima obezbedio jednostavan pristup podacima, obino bez dodatne provere identiteta tih korisnika. Do veine ovih servisa se moe doi iz tekstualnog (MS-DOS Prompt) i grafikog okruenja (Windows). 7. Mailing liste. E-mail se obino alje na jednu ili nekoliko adresa: adrese izvesnog broja korisnika moemo da stavimo pod zajedniki alias (nadimak) i tada slanje poruka nekoj grupi korisnika sa slinim interesovanjima postaje jos lake. Da bi komunikacija bila uzajamna,
369
svaki od korisnika u grupi mora imati definisan isti alias za celu grupu. Postoji i ekonominije reenje: lista za e-mail. Mailing lista nastaje tako to se na jednom mestu uva spisak svih pretplatnika liste. Lista ima svoju adresu, i kad nova poruka stigne na tu adresu, ista se (polu) automatski prosleuje svim lanovima. Na taj nain se omoguava jednostavno organizovanje grupe korisnika sa zajednikim interesovanjima, koji meusobno razmenjuju poruke.
Slika 14-59 Sajt servisa Meiling liste
8. Anonymous FTP. FTP (File Transfer Protocol) je osnovni servis za prenos datoteka, koji je kao takav bio prisutan praktino na svakom raunaru povezanom u TCP/IP (Internet) mreu. Uslov za korienje ftp-a je korisniko ime i lozinka na udaljenom raunaru u mrei, sa koga moemo da aljemo datoteke. Na nekim od servera postoji poseban korisnik pod imenom "anonymous"- anonimac, koji nema lozinku, a u ijim katalozima se nalazi mnotvo datoteka koje svi mogu da itaju ali ne mogu da upisuju. Tako su takozvani Anonymous FTP serveri, kojima se pristupa standardnim programom FTP, uz korienje komandi koje su identine onima koje se koriste u standardnom FTP. Program FTP se pokree naredbom ftp adresa, posle ega se kuca korisniko ime i lozinka na udaljenom raunaru. Kao adresa mogu se ravnopravno koristiti simboliki i numeriki oblik. Za krisniko ime se kuca anonymous, a za lozinku Vasa e-mail adresa. Na ovaj nain administratori nude ostatku sveta jednostavan pristup do javnih dateoteka, pre svega za distribuciju softvera i ostalih podataka. Program ftp sadri veliki broj komandi, mada se u praksi koristi svega nekoliko. Kao neke od najznaajnijih komandi mogu se izdvojiti sledee:
370
dir ls lr cd katalog cd.. pwd lcd katalog ! komanda get imedatoteke put imedatoteke mget *.doc mput * open adresa close quit
spisak datoteka u tekuem katalogu na udaljenom raunaru sadraj svih potkataloga na udaljenom raunaru prelazak u potkatalog na udaljenom raunaru prelazak na nadreeni katalog na udaljenom raunaru prikaz imena tekueg kataloga na udaljenom raunaru promena tekueg kataloga na lokalnom raunaru izvravanje komande na lokalnom raunaru prenos datoteke sa udaljenog na lokalni raunar slanje datoteke sa lokalnog raunara na udaljeni prenos veeg broja datoteka istovremeno slanje svih daototeka istovremeno poetak nove sesije kraj sesije na udaljenom raunaru izlazak iz programa
Pri prenoenju datoteka mora se strogo voditi rauna da li je datoteka tekstualna ili binarna. Zato pre prenosa odgovarajue datoteke treba otkucati ascii (ako je datoteka tekstualnog tipa) ili binary (ako je datoteka binarna). Tako na primer, kada bi se trebalo preneti prezentacija sa lokalnog raunara na server na Internetu postupak bi bio: startovali bismo program FTP otkucali bi komandu open ime servera kao ime otkucali bi korisniko ime (user name) kao lozinku odgovarajuu lozinku (password) uli bi u direktorijum ime komandom cd ime kataloga prvo bi podesili vrstu fajlova na tekstualne komandom ascii sve tektstualne fajlove poslali bi komandom mput *.htm onda bi vrstu fajlova podesili na binarne komandom binary sve binarne fajlove poslali bi komandama mput *.jpg i mput *.gif - vezu sa udaljenim raunarom prekinuli bismo komanod close - iz programa ftp izali bi komadnom quit
371
File Transfer Protocol se moe koristiti iz Windows okruenja. Za ovu namenu postoje posebni programi u kojima je rad sa FTP-om jednostavniji. Jedan od takvih programa je WSftp32. Anonymous FTP serveri su veoma vana i rado poseena mesta na Internetu. Oni predstavljaju najstandardniji nain distribucije softvera i drugih podataka, pa se u skladitima hiljada ovakvih servera u svetu moe nai ogroman broj datoteka. irenjem popularnosti WWW-a, Anonymous FTP nije izgubio na znaaju, poto se tim datotekama sada lake pristupa iz Web Browser-a. 9. Usenet News. Mailing liste o kojima je ve bilo rei imaju i mana. Ako na jednom raunaru ima sto pretplatnika na istu listu, zauzima se sto puta vie prostora na disku nego to je potrebno, a i komunikaciona linija je estoko optereena, poto sve poruke stiu redom i nezavisno jedna od druge. Sistem Usenet News je nastao davno, sa ciljem da izbegne pomenute nedostatke mailing lista. Ime je skraenica od Users Network News, korisnika mrea novosti. Poruke na Usenet News-u se smetaju na mrene servere; im pristupite News-u, Vas klijentski program komunicira sa najbliim serverom. Serveri povremeno razmenjuju poruke meusobno, tako da se svaka poruka prosledi do svih zainteresovanih News servera, a time i korisnika u svetu. Zbog toga ovaj sistem obezbeuje dobar konfor uz minimalno zauzee komunikacionih linija.
Sve poruke se organizuju po diskusionim grupama (news groups) i lancima diskusije (threads). Kada itate poruke, najpre birate diskusionu grupu, zatim lanac diskusije i najzad konkretne poruke u njemu. Diskusionih grupa ima jako mnogo na svetu ali nije neophodno da sve budu dostupne na svim serverima.
Slika 14-60 Usenet News
Svaka diskusiona grupa ima svoje ime, koje sadri segmenata razdvojenih takom. Ime se ita sleva
nekoliko udesno:
372
os.windows.sco spada u konferencije koje se bave operativnim sistemima. U svakom sluaju, Usenet News je sistem koji stavlja ogromnu hipoteku na Vae slobodno vreme pa treba biti veoma selektivan u izboru diskusija koje pratite. To je gotovo idealan nain za razmenu miljenja sa ljudima slinih interesovanja irom sveta, pa nema pitanja za koje se nee nai neko ko na njega kompetentno moe da odgovori. News nije idealan, jer je pronalaenje podataka u njemu sporo, ali su prednosti nesumljive glavna prednost je svakako dostupnost iz svih krajeva sveta. 10. Gopher. Koliko je Internet dinamian najbolje prikazuje primer servisa Gopher. Pre nekoliko godina on je napravio fantastian bum uskoro su svi mreu pretraivali kroz njegove karakteristine menije. Teko je zamisliti neto jednostavnije za upotrebu: samo birate stavke koje mogu biti potkatalozi, datoteke ili veze ka ostalim gopher-ima i drugim servisima Interneta. Danas je Gopher i dalje vrlo bogat informacijama, ali se mnogo tee primeuje, jer se istim podacima najee pristupa preko Web-a tj. ljudi vie vole grafiko okruenje. Svejedno, kada traite neku tekstualnu datoteku, jo uvek ete je najlake nai na nekom od Gopher servera, poeljno uz pomo servisa Veronica kojim se Gopher pretrauje. Gopher ima vrlo sline osobine jer sakuplja datoteke na serverima, kroz koje "rovarimo" etajui se po menijima. Kao i svi ostali servisi na Internetu Gopher radi po klijent-server principu. Kada na nekom raunaru pokrenemo Gopher, on preko mree kontaktira odgovarajui server sa koga dobija menije i datoteke za prikazivanje. Na hiljade Gopher servera irom sveta je smetena nepojmljiva koliina podataka, a u Internet argonu se za to odomaila re gopherspace prostor gophera.
Slika 14-61 Sajt Gopher servisa
373
11. WWW (World Wide Web) je najvei informacioni servis na Internetu. On je zvanino opisan kao ''globalna'' hipermedijalna inicijativa za ciljno (namensko) pronalaenje informacija, koja daje univerzalni pristup velikoj ''galaksiji dokumenata''. Korienjem jednostavnih grafikih interfejsa, Web projekt je izmenio nain na koji ljudi posmatraju i kreiraju informacije. Time je kreirana prva globalna hipermedijalna mrea. Kada neko kae Internet, svi zapravo misle na World Wide Web, lep, hipermedijalni i za upotrebu veoma pogodan servis. Web znai mrea (spiders web paukova mrea), a WWW ini mrea dokumenata koji meusobno ukazuju jedni na druge i omoguavaju brzo i lako etanje ili, kako se to popularno kae "surfovanje" po Internetu. WWW je jedan od najpopularnijih servisa na Internetu. Projekt WWW je zamiljen i razvijen u CERN-u (Evropskoj laboratoriji za nuklearnu fiziku u vajcarskoj) 1989-1994. godine pod rukovodstvom Tima Bernersa Lija (Tim Barners-Lee). Ovaj projekt je korisnicima raunarskih mrea omoguio jednostavan pristup razliitim medijima na konzistentan nain. Lepota Web-a je njegova univerzalnost i nezavisnost od platforme. Kod WWW-a se radi o hipertekst sistemu, to znai da se iz dokumenata mogu referencirati drugi dokumenti. To izgleda ovako: u tekstu je neka re podvuena, to znai da je to link ka nekom drugom dokumentu. Kliknete miem na tu re i automatski prelazite na drugi, referencirani dokument. WWW ima elemente multimedije, jer se iz njega mogu prikazivati i tekstovi, slike, zvuci, video zapisi itd. Kao i ostali Internet servisi WWW je organizovan po klijent-server principu. To znai da se podaci nalaze na serverima u mrei gde se izvrava potreban serverski program koji na zahtev, preko mree, alje dokumente klijentskom programu, koji se izvrava na naem raunaru. Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP (Hyper Text Transfer Protocol), a serverski program se obino zove HTTP deamon (deamon program koji se stalno izvrava). Da bi ste pristupili Web serveru, morate imati instaliran TCP/IP protokol i odgovarajuci program za pristup browser. Dokumenti koje koristi WWW su standardne tekstualne datoteke, sa dodatkom sekvenci za formatiranje teksta. Ovo formatiranje je logiko, tj. definie naslov, naglaenost, spisak i slino, a svako na svom raunaru bira vrstu i veliinu slova. Ekstenzija datoteke je HTML (Hyper Text Markup Language). Ovaj jezik se zasniva na SGML standardu (Standard Generalized Markup Language), ali je za potrebe Web-a prilagoen i pojednostavjen. Osim standardnih opcija, HTML
374
ima podrku za tabele, matematike formule kao i ekranske forme. WWW moe da se koristi i za dvosmernu komunikaciju, kada se na klijentu unesu potrebni podaci koji se prosleuju Web serveru na dalju obradu. Lepa osobina WWW-a je to moe da pristupi i drugim servisima Interneta, drugim WWW serverima, Anonymous FTP-u, Gopher-u, News-u, kao i da pozove Telnet za interaktivni pristup drugim raunarima u mrei. WWW se esto povezuje i sa bazama podataka na mrei, tako da se kroz poznato Web-ovo okruenje dobijaju najrazliitiji podaci sa raznih sistema. Ova opcija se naziva mostom (gateway) i realizuje se pomou ekranskih formi (koje podravaju HTML) i programskog interfejsa Web servera (cgi-bin Common Gateway Interface). Prve vizije ovog sistema imale su za cilj unapreenje nauke i obrazovanja. WWW je imao znaajan uticaj u ovim podrujima, s tim to je revolucionarno uticao i na mnoge druge elemente drutava, kao na primer: ekonomiju, politiku, literaturu. Za popularnost Interneta iskljuivo je zasluan WWW. WWW je fenomen, a razlog za njegov uspeh ne moe da se trai u superiornoj tehnologiji. Tehnologija je samo omoguila realizaciju koncepta. Razlika izmeu Interneta i WWW-a je slina razlici izmeu raunara i multimedijalnog programa koji se na njemu izvrava. Korienjem WWW-a svako moe jednostavno da kreira svoju Web prezentaciju, koja je odmah dostupna svima koj su prikljueni na mreu. Ovakav koncept karakterie: hipermedija unapreene veze izmeu strana distribucija sistem datoteka je ceo svet interaktivnost korisnik moe da radi interaktivno s medijem dinamika implicitna kontrola publikovanja nezavisnost od platforme nije vezana za jednog proizvoaa vie izvora informacija podrani prethodni Internet protokol, implicitni tip podataka MIME obezbeuje tip podataka na serveru nema centralnog upravljanja svako moe da objavljuje nema kritine zavisnosti od jednog servera
WWW je Internet servis koji se najbre razvija. Pomou njega mogu da se gledaju tekst, slike i video sekvence, da se uje zvuk, ili nau informacije iz razliitih podruja. U jesen 1997. godine vie od pola miliona raunara irom sveta je obezbeivalo informacije na WWW-u,
375
procenjeno je da ima preko sto miliona Web strana preko kojih se moglo pristupiti na vie od milijardu pojedinanih dokumenata. Niko ne zna veliinu Web-a. Njegovo godinje poveanje procenjuje se na oko 50%. WWW hipermedija (hypermedia) predstavlja okosnicu Web-a. Ona je nastala povezivanjem principa rada hiperteksta i multimedije. Interaktivna hipermedija omoguava korisnicima da pored gledanja dokumenata i sluanja objanjenja budu i aktivni uesnici interakcijom s prezentacijama. Hipertekst (hypertext) uveo je Ted Nelson 1965. godine. Izraz se koristi da opie ''nesekvencijalne fragmente teksta povezane meusobno pomou pokazivaa nazvanih veze (linkovi)''. Ovi linkovi prebacuju itanje sa jednog fragmenta teksta na drugi. Time se u proces itanja uvodi nelinearnost. Ovo moe da se uporedi sa itanjem knjige (koje je po prirodi sekvencijalno), kada italac pri nailasku na nepoznatu re u tekstu pogleda njeno znaenje u malom reniku na kraju knjige, ili eventualno uzme drugu knjigu (renik ili leksikon) da se upozna sa znaenjem nepoznate rei. Posle proitanog objanjenja italac moe da se vrati na mesto u knjizi gde je stao i da nastavi itanje, ili moe da napusti itanje prve knjige i posveti se detaljnijem istraivanju nepoznatog pojma. Hipertekst dokument moe da se definie kao informacioni prostor koji je organizovan na nelinearan nain da olaka brzo korienje informacija, tako to e omoguiti itaocu pristup informacijama u njegovom sopstvenom pojedinanom stilu, zavisno od ciljeva itanja i prethodnog poznavanja onoga to ita. Ovi informacioni prostori su definisani mnotvom linkova koji povezuju tekstualne i grafike jedinice koje se zovu vorovi (dokumenti, informacione jedinice, kartice, okviri, prozori itd.). Veze (link) su kljuni blokovi u pravljenju hiperteksta. Oni definiu odnose meu vorovima. Sistem hiperteksta dozvoljava autoru da povezuje vorove tak da kreira nelinearni dokument. italac moe da krstari kroz povezani informacioni prostor i pristupa vorovima u nesekvencijalnom redosledu, koristei asocijacije jedinstvene za svakog individualnog itaoca, u skladu s njegovim znanjem i ciljevima itanja. Najvaniji koncept u razumevanju hiperteksta je da je ono to omoguava nelinearnu organizaciju strukture, koja itaocu dozvoljava slobodno kretanje kroz informacije sadrane u vorovima, mogunost povezivanja. Veze mogu biti predstavljene na razliite naine, na primer: markiranje ili podvlaenje teksta, druga boja teksta, sliice (ikone) itd. Ovim vezama mogu biti pridodata i dopunska objanjenja (tool tips) kojima se daju dodatne informacije itaocu pre nego to skoi s jednog vora na drugi. Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje). Za
376
itanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju brauzeri (browser). Multimedija je bilo koja kombinacija u jednom dokumentu: teksta, dvo i trodimenzionalne grafike (crtea, dijagrama, planova, tehnikih crtea, itd.), fotografija, zvuka, animacija i videa. Ako se korisniku dozvoli da kontrolie redosled korienja informacija u raunaru, program postaje interaktivna multimedija. Hipermedija ujedinjavanje koncepta hiperteksta s multimedijalnim sistemima dovelo je do nastanka pojma hipermedije (hypermedia). Hipermedija dozvoljava da informacije na razliitim medijama (kao tekst, grafika, digitalizovani govor, zvuni zapisi, slike, animacije, video zapisi) budu povezani nelinearnom strukturom, da bi se omoguio alternativni pristup informacijama. Same slike mogu biti povezane sa zvukom ili nekim drugim dokumentom. Pored ujedinjavanja koncepta hiperteksta s multimedijom, u WWW-u je uopte i pojam veze. Tako vie veza ne mora da ukazuje na delove dokumenta koji se nalaze na istom raunaru, ve pojedini delovi hipertekst dokumenta mogu da se nalaze na razliitim raunarima u celom svetu. Ovakva veza koja ukazuje na delove dokumenta na drugom raunaru naziva se hiperveza (hyperlink). URL (Uniform Resource Locator). Jednoobrazni lokator resursa (URL) predstavlja mreno uoptenje standardnog koncepta imena datoteka. On ne ukazuje samo na datoteku u nekom folderu, ve ta datoteka i njen folder mogu da se nalaze na bilo kom raunaru u mrei i mogu da se koriste bilo kojom od nekoliko razliitih metoda. Osim toga, URL ne mora da pokazuje na datoteku, ve moe da ukazuje i na: upite, dokumente koji se nalaze duboko u bazama podataka, rezultate komandi zadatih drugim programima i sl. URL se sastoji iz tri dela: Prvi deo informie program za navigaciju koji se protokol koristi za pristup datom resursu Drugi deo je ime vora raunara na kome se resurs nalazi Trei deo je put (staza) do resursa
Za hipertekst dokumente koristi se HTTP (Hyper Text Transport Protocol). Daemo objanjenje sledee adrese http://www.ftn.ns.ac.yu/rad/primeri.html http:// (Ovaj deo URL-a definie Internet protokol za dokument. http:// oznaava da dokument pripada WWW-u.)
377
www.ftn.ns.ac.yu/ (Ovaj deo predstavlja adresu raunara na kome se dokument nalazi. On ukazuje programu za navigaciju kroz WWW s kojim raunarom treba da se povee.) rad/ (Ovaj deo URL-a je put (staza) do foldera dokumenta. On oznaava gde se na raunaru nalazi dokument. S obzirom na to da u listi moe biti navedeno vie imena foldera kroz koje put prolazi, URL-ovi mogu biti dugaki.) primeri.html (Na samom kraju URL-a nalazi se ime dokumenta. Nastavak .html oznaava da se radi o dokumentu u hipertekstu. Ovaj poslednji deo URL-a nekada moe i da se izostavi.)
URL lokatori drugih servisa imaju istu trodelnu strukturu: protokol, ime domena i put do informacije. Struktura adrese je ista kao u prikazanom primeru, jedino mogu da se razlikuju protokoli servisa: https:// - secure HTTP ftp:// file:// gopher:// news:
Programi za navigaciju (Browsers). Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija, krstarenje ili surfovanje. Za itanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju brauzeri (browser). S obzirom na to da je i WWW zasnovan na hipertekstu, za krstarenje po Web-u se koriste Web brauzeri, mada se oni mogu koristiti i za druge hipermedijalne aplikacije. Postoji vie ovakvih programa, ali po zastupljenosti u korienju najznaajniji su grafiki programi: Netscape Communicator (75%) Internet Explorer (16%) dok svi ostali programi pokrivaju 9% trita
Posle instaliranja programa za navigaciju potrebno je izvriti njegovo prilagoenje serveru ije e usluge ovaj program koristiti kao klijent, tj. serveru preko koga se izlazi na Internet. Ovo podeavanje programa moe izvriti iskusniji korisnik i sam, ali je od sistem administratora (ili provajdera) potrebno dobiti odreene podatke (IP broj, gateway izlaz na mreu, imena ulaznog i izlaznog mail servera itd.).
378
Dial-Up pristup podeavanjeprilagoavanje programa Internet Explorer 5.0-6.0 u Windows-u XP Program Internet Explorer se instalira prilikom instalacije Windows-a. Desnim klikom na ikonu Internet Explorer-a dobijate padajui meni sa koga birate tab Properties. Na stranici General u polju Home Page/Address: uneti adresu stranice kojom elite da pone Vae surfovanje svaki put kada startujete IE. Ovde je to http://www.hemo.net
Slika 14-62 Internet Options- General
Na stranici Connections u polju, od postojeih konekcija izabrati HemoNET i postaviti ga da je default. Na istom ekranu opcija Set Default.
Slika 14-63 Internet OptionsConnectionsl
379
Za vrednost automatskog proksija upisati http://proxy.hemo.net/proxy.pac
Slika 14-64 Podeavanje Proxy
Stepen bezbednosti na Internetu. Internet Explorer poseduje PCT (Private Communicativni Layer) ili SSl (Secure Socet Layer) kriptografski mehanizmi podataka, koji omoguavaju odreeni stepen sigurnosti. Visoki stepen zastite predstavljaju takozvani Firewall programi i skoro svi serveri poseduju sline programe. Za personalne podatke koji se alju putem elektronske pote (E-mail) postoje specijalni programi. Jedan takav program je i PGP, koji se koristi za kodiranje poruka, i funkcionie na dva naina: javno tajno
Slika 14-65 Internet Options- Security
Internet Explorer deli svet Internet-a u zone, tako da se Web site moe podeliti u zone sa odgovarajuim stepenom bezbednosti. Na
380
desnoj strain Status Bar-a moe se primetiti koja se vrsta sigurnosti koristi za odreenu stranicu. Postoje etiri razliite zone sigurnosti koje se mogu menjati u Security. Internet zona sadri sve Web site-ove koji nisu plasirani u ostalim zonama, sadri sve ono to se ne nalazi u raunaru ili na Internet-u. Za ovu zonu se preporuuje stepen sigurnosti Medium. Local Internet zona za ovu zonu je karakteristino da nema potrebe za Proxy Server-om koji je definisao provider. Ovde se ubrajaju i site-ovi koji su specifirani u tab Connections i Local Internet. Stepen sigurnosti je Medium-low. Trused sites zona u ovu zonu spadaju site-ovi koji su poznati korisniku i treba da bude siguran da ne stavlja u opasnost svoj raunar ili podatke. Stepen sigurnosti za ovu zonu je minimalan-Low. Restrictd sites zona u ovu zonu se klasifikuju svi nepoverljivi site-ovi. Site-ovi za koje korisnik nije siguran da li moe da pokrene odreenu aplikaciju a da ne stavi u opasnost svoj raunar i podatke. Stepen za zonu Restricted sites je najviiHigh.
Programi mogu da se koriste za krstarenje po Internetu (on line) ili za pregledanje dokumenata hiperteksta (off line). Kod oba programa, u liniji zaglavlja prozora, osim imena programa i standardne dugmadi Windows-a nalazi se i ime hipertekst dokumenta koji se pregleda. Ispod linije zaglavlja, kao i u skoro svim Windows prozorima, nalazi se linija menija. U menijima File, Edit, View i Help nalaze se u oba programa sline komande, uobiajene za Windows programe. U drugom redu, odmah ispod linije menija, nalazi se linija sa alatkama. Ispod ove linije nalazi se polje za lokaciju (Location: ili Address). U sredini se nalazi prozor dokumenta, a sa strane uobiajene skrol trake. Na dnu se nalazi linija progresa (statusna linija), gde se prikazuju informacije o progresu odabranog dokumenta i URL veza. Kretanje kroz dokument u Internet Explorer-u. Izbor dokumenta za pregled vri se unoenjem njegove URL adrese u polje za lokaciju (Location: ili Address). Pritiskom na taster Enter zapoinje
381
kontaktiranje raunara na kome se dokument nalazi, a potom prenoenje dokumenta na ekran. Pri tome se u liniji progresa pojavljuju adresa (IP broj) kontaktiranog raunara, veliina dokumenta koji se prenosi, procenat koji je prenet, kao i brzina prenosa. Brzina prenosa zavisi od optereenja puteva na mrei, a delimino i od hardvera korisnikovog raunara. Po zavretku prenosa dokumenta u liniji progresa pojavljuje se poruka Document Done ili Done. Obino se, ako nije drugaije zadato, na ekranu pojavljuje naslovna strana (Home Page) dokumenta. Dalje kretanje, prelazak na druge strane na koje ukazuje naslovna strana, vri se klikom na rei ili slike oznaene u tekstu ili dugmad za navigaciju datu u tekstu. Pri dovoenju pokazivaa mia na ove oznaene objekte (rei, slike, dugmad) standardni pokaziva mia pretvara se u ruku sa uperenim kaiprstom, to je znak da je u pitanju veza. Na taj nain moe da se prelazi sa jednog dela na drugi, unutar istog dokumenta hiperteksta, ili, ako je u tekstu dat URL nekog dokumenta, na taj dokument na bilo kom raunaru u svetu koji je prikljuen na Internet. Osim na opisani nain (klikom na vezu), prelazak s jednog dokumenta na drugi moe se vriti i klikom na alatke iz linije s alatkama.
Elementi interfejsa su: -
korisnikog
Radna povrina (Desktop) Title bar Horizontalni meni (Pop Up Menu ili Menubar) Vertikalni meniji (Pull Down Menu ili Menubox) Toolbar Prozori (Window) Dijaloki okviri (Dialog Boxes) Status bar
Slika 14-66 Internet Explorer
Radna povrina Desktop je statika nepromenljiva povrina ekrana na kojoj se nalaze ostali elementi interfejsa. Horizontalni meni
382
omoguava kontrolisani pristup osnovnim funkcijama programa. Nalazi se na vrhu ekrana i stalan je. Sadraj horizontalnog menija: File Edit View Favorites Tools Help
Vertikalni meni se karakterie time to je najee izveden kao podmeni horizontalnog menija ili podmeni drugog ili vieg reda, odnosno podmeni vertikalnog podmenija. OPCIJE VERTIKALNOG MENIJA FILE -
Window predstavlja drugu kopiju poetne strane Open alternativa za otvaranje strane pomou URL-a (Uniform Resource Locator tekst koji se koristi za identifikovanje i adresiranje stvari (item) na kompjuterskoj mrei) Edit prebacuje Web stranicu u Microsoft Word Save uvanje fajlova Save As uvanje fajlova pod odreenim nazivom. Moe se snimiti u tekst formatu ili HTML Page Setup omoguava sreivanje karakteristika za tampanje ( ne radi u unix-u) Print tampa sadraj stranice Send slanje strane preko elektronske pote Import and export - Ubacivanje i izbacivanje Web fajlova Properties - Prikazuje se veliina fajla i putanja na kojoj se on nalazi Work offline - opcija kojom se moe raditi izvan mree Close zatvara postojei prozor Internet Explorera. U Windows-u, kada se zatvori poslednji prozor, izlazi iz Internet Explorera.
Edit Cut otklanja markirane delove strane i uva kopiju u clipboard-u
383
Copy uva kopiju markiranog teksta u clipboard-u Paste sadraj clipboard-a stavlja na deo stranice Internet explorer-a koji je oznaen Select All markira sadraj postojeeg prozora Find on this Page pronalazi rei ili delove na postojeoj strani Explorer-a
View Toolbars - omoguuje ukljuenje ili iskljuenje programskih funkcija Explorer bar - sadri explorerove opcije: Search, History GoTo omoguava vraanje na prethodnu stranicu kao i onu iza nje ako smo prethodno prvo koristili opciju Back. Takoe omoguava opciju Home tj vraanje na prvu stranu Stop zaustavlja svaku operaciju koja se u tom trenutku odvija Refresh daje sveu kopiju postojee stranice ali ponovo ne uitava stranicu Text Size - podeavanje veliine texta Encoding predstavlja drugo reenje za menjanje fontova kada je opcija Fonts iz Edit menija nepristupana Fullscreen - maximalna veliina stranice Search - pretraivanje-otkucati eljenu adresu i odabiranje ove opcije i na ekranu e se prikazati ta i adrese sline sadrine. History - omoguava ponovno poseivanje stranica koje ste posetili tj. pamti njihovu adresu
Favorites U meniju Favorites se nalaze opcije koje obezbeuju laki rad na mrei. Svaka stavka u off line listi se moe odrediti kao dostupna ime se pokree "arobnjak" koji Vam pomae da odredite da li e Internet Explorera 5 da snima i linkovane strane, i koliko e pri tom ii u dubinu a onda zakazuje sinhronizaciju strane sa keiranim sadrajem.
Tools Mail and News u kom su dozvoljene opcije:

384
Read Mail - Proitaj potu New Masage - Nova poruka Send Links - poalji Send Massage - Poalji poruku Windows Update - menja opcije Windows-a (dodavanje novih, korekcija starih)
Ikonice-komande u tools baru. Za manipulaciju Web stranama mogue je koristiti ikone sa standardne palete komandi ("toolbar buttons") Internet Explorera. U sledeoj tabeli su te komande prikazane:
Taster Back Forward Stop Refresh Home Search Favourites History Fullscreen Mail Print Edit
Ikone
Funkcija Povratak na prethodnu Web stranu Prelazak na narednu Web stranu Prekid preuzimanja Web strane "Osveavanje" trenutno prikazane Web strane Prebacivanje na poetnu stranu (Home Page) Otvaranje prozora s opcijama za pretraivanje Prikaz liste adresa Web strana koje su oznaene kao esto poseivane Prikazuje listu poseenih Web lokacija, u zadatom vremenskom periodu Prikaz suene palete osnovnih komandi i uklanjanje polja Address Otvaranje programa Outlook Expres, ili Internet News tampanje sadraja Web strane Otvaranje predefinisanog editora za HTML kod
Tabela 14-67 Komande u Tools baru Internet Explorera
385
Komande sa tastature. Pored upotrebe ikona sa standardne palete komandi, mogue je, u cilju izvoenja pojedinih aktivnosti, koristiti i kombinacije tipki s tastature. U sledeoj tabeli su prikazane kombinacije tipki s kraim opisima njihovog znaenja.
Akcija Prelazak na sledeu stranu Prelazak na prethodnu stranu Prikaz menija s izabranim komandama Prelazak na sledei okvir u prozoru Web stranice Prelazak na prethodni okvir u prozoru Web stranice Povratak prema poetku Web stranice Napredovanje prema kraju Web stranice Povratak prema poetku Web stranice, "ekran po ekran" Napredovanje prema kraju Web stranice, "ekran po ekran" Prelazak na poetak Web stranice Prelazak na kraj Web stranice "Osveavanje" sadraja tekue stranice Prekid preuzimanja Web stranice Prelazak na novu lokaciju Otvaranje novog prozora Memorisanje aktivne Web stranice tampa aktivne Web stranice ili aktivnog okvira Aktiviranje oznaene veze (linka)
Tabela 14-68 komande sa tastature
Kombinacija tastera Alt+ Alt+ Shift+F10 Ctrl+Tab Shift+Ctrl+Tab Page Up Page Down Home End F5 Esc Ctrl+O Ctrl+N Ctrl+S Ctrl+P ENTER
Primljeni dokument moe, iz bilo kog razloga, da bude nepotpun ili neitljiv. Osim toga, na korisnikovom raunaru, a i na serveru, postoji takozvani mehanizam keiranja. Stranice koje je korisnik posetio uvaju se na njegovom disku, a i na disku servera, neko vreme (u
386
zavisnosti od toga kako je to podeeno pri administriranju sistema), pa se prilikom svakog novog traenja ve poseene stranice prvo proverava da li se ona nalazi u raunaru korisnika, ili na serveru. Ako se nalazi na jednom od ta dva mesta, stranica se ne preuzima sa udaljenog raunara nego iz kea. Ako se poseene stranice dugo uvaju i/ili esto menjaju ovim mehanizmom, korisnik ne dobija nove, izmenjene stranice nego one koje je ve video. Klikom na alatku Reload, odnosno Refresh, program zahteva ponovno direktno kontaktiranje traenog raunara i prenoenje traenog dokumenta sa njega. Netscape Communicator u svom osnovnom paketu sadri: browser Navigator mail program Messenger program za praenje diskusionih grupa Usenet-a Collabra HTML editor Composer Netcaster program za on-line komunikaciju preko mree Conference
Kao znaajne novine mogu se istai dostupnost opcija preo tastature, zatim Dynamic Font tehnologija (tehnologija pomou koje se pri prikazu Web strane mogu koristiti i fontovi koji nisu instalirani na korisnikovom kompjuteru, ali su zatieni od korienja u drugim aplikacijama), Symantecov JIT kompajler (omoguava drastino bre izvravanje Java apleta), MIME HTML (prua mogunost da se u poruke ugrade kompletne HTML strane, sa slikama, zvucima, animacijama, Java apletima ili JavaScript programima).
Slika 14-69 Browser Netscape Communicator
387
Opera browser. Uglavnom ovaj browser prikazuje stranice korektno, retko se deava da ne prikae stranicu kao i MSIE ili NC.Opera takoe ima i dobru osnovu za Java Script. Opera se preporuuje za grupe koje se bave diskusijama. Za pristup diskutativnoj grupi preko servera UserNet potrebno je otvoriti Toolbar sa opcijama koje imaju mogunost olakavanja rada u ovim grupama. uvanje kompletnih stranica sa tekstom Microsoft je uneo kao novitet u svoj browser dok je Opera ovu opciju imala ve od prve verzije. Ali kod novijih verzija ova opcija vie ne postoji. Bez obzira gde se odabere mesto uvanja stranica, slike e se sauvati tamo gde je instaliran program, da bi se slike videle trebaju se runo premestiti u direktorijum sa HTML stranicom.
Slika 14-70 Browser Opera
Opera je jedan mali program i zbog toga se preporuuje osobama sa skromnim hardware-om. Podrava i plug in-Netscape, i zbog toga klient moe da doda nove mogunosti. Browser-i na Linux-u. Postoji niz Web itaa za Linux-ovo X Windows okruenje : Amaya je Web ita koji je organizacija W3C (World Wide Web Consortium) razvila za testiranje novih Web protokola i formata podataka. Amaya je kombinacija Web itaa i alatke za izradu Web dokumenata koja podrava CSS ( cascading style sheets ulanani listovi stilova) i HTML (HyperText Markup language) zajedno sa novim grafikim formatima, kao to je PNG. Amaya takoe sadri moan editor za matematike izraze. Lynx Web ita je de fakto standard za tekstualne Web itae. Postoje verzije za sve varijante Unixa, za Windows i NT a radi se i na
388
verzijama za Macintosh. U svetu Linuxa on ima vie mogunosti upotrebe : Pretraivanje HTML dokumenata ili Weba na sistemu na kome nema X Windowsa, npr. sa konzole servera ili znakovnog terminala prikljuenog na mreu pod Linux-om Brzo pristupanje Web-u radi preuzimanja podataka bez dodatnog optereivanja sistema koje je neizbeno kada se koristi Netscape ili slian grafiki ita Pristupanje Webu sa nedovoljno snane maine
Xmosaic je nastao u laboratorijama amerikog nacionalnog centra za primenu superraunara (Nacional Center for Supercomputer Applications), bila je prvi nagovetaj da bi Web tehnologija mogla da bude neto vie od obine alternative tada sveprisutnom Gopheru, koji je poetkom devedesetih godina bio glavni sistem za hipertekst. NetScape Communicator za Linux u koji je ugraen Web ita Navigtor, nesporno je najbolji ita World Wide Weba i prvi je ponudio mnoge nove mogunosti koje su danas postale standardne. Iako Microsoft moemo smatrati jednakim suparnikom Netscape-u na tritu itaa, Netscape jo uvek dri prvo mesto po nekim procenama, delimino zahvaljujui odluci da od poetka 1998. godine Communicator i njegov izvorni kod besplatno distribuiraju i dozvoljavaju se njegove izmene. Za pristupanje World Wide Webu pomou Communicator-a nije potrebna nikakva dodatna priprema. Najpre uspostavite vezu sa Internetom, a zatim izdate naredbu: $ netscape Od tog trenutka nadalje Netscape radi veoma slino kao na raunarima pod Windowsom ili na Macintosh raunarima. Snimanje dokumenata na disk. Dokument tj. stranica prikazana na ekranu moe se snimiti u datoteku na disku raunara korisnika na isti nain kao u programu Word. Pri tome treba imatu u vidu da se ovim snima samo tekstualni deo dokumenta. Slike u dokumentu nisu date u istom formatu kao tekst (html), ve u nekom od formata za predstavljanje slika (najee jpg ili gif). Da bi se snimila slika s dokumenta prikazanog na ekranu treba prvo pokaziva mia dovesti na sliku i napraviti klik desnim dugmetom mia. Na taj nain otvara se pomoni meni.
389
Izborom komande Save Image As iz ovog pomonog menija dobija se prozor za dijalog. U ovom prozoru se, kao i kod svih prozora za snimanje dokumenata, odreuje folder u kome e dokument biti snimljen i ime datoteke u koju e dokument biti snimljen. Snimanje programa se vri preko linka sa opcijom Download na sajtu.
Slika 14-71 Opcija Save Image As
Komunikacija preko tastature u Netmeeting-u. Da bi se uspostavila komunikacija potrebno je posedovanje odgovarajueg programa. Jedan od najpristupanijh je Netmeeting. Kada se konektujete na Internet i startujete Netmeeting, postupak za razmenu teksta preko tastature je sledei: preduslov je da se unapred obavi dogovor sa entitetom sa kojim se uspostavlja komunikacija, da se oba entiteta uloguju i svako na svom raunaru uradi iste korake u prozoru Directory sa istoimenom opcijom potrebno je izabrati direktorijum u kome se obavlja razgovor sa entitetom. Direktorijumi su: o o Uls. Microsoft. Com Uls1. Microsoft. Com
aktiviranjem eljenog direktorijum na ekranu u prozoru Directory e se pojaviti listing svih entiteta koji u datom trenutku vre razmenu rei preko tastature. U tom listingu e sigurno nai i entitet sa kojim smo ugovorili komunikaciju preko raunara. kada se listing pojavi, opcije pod kojima emo prepoznati ko je na vezi u direktorijumu u tom trenutku su: o o o e-mail first name last name
390
o o o -
city/state countru comments
aktiviranje opcije Call preko markirane neke prethodne opcije ikonica u gornjem desnom uglu simulira dizanje slualice i simulira okretanje broja osobe sa kojom elimo komunikaciju tada se na ekranu pojavljuje CHAT-program servis za komunikaciju preko tastature koji se sastoji iz dva prozora.
Komunikacija preko mikrofona u Netmeeting-u. Ukoliko posedujemo:
zvunu karticu mikrofon zvunike slualice
ili
Slika 14-72 Netmeeting
Mogue je putem Interneta razmenjivati govor. Kartice Full Duplex omoguavaju slanje i sluanje govora istovremeno. Kada su svi ovi uslovi ispunjeni prilikom startovanja programa Netmeeting e omoguiti da se pria preko linije korienjem mikrofona.
Slika 14-73 Sajt Netmeeting
Konfigurisan Netmeeting program omoguava pomou glasa na principu Chat servisa.

391
voenje
dijaloga
Razgovor nalikuje telefonskom razgovoru ali je mnogo jeftiniji i povoljniji. Komunikacija se odvija tako da kada pria jedna osoba nju druga uje preko zvunika kompjutera i obrnuto. Moe se kombinovati kucana re i "iva " re. Gledanje slika preko kamere u Netmeeting-u. Razvojem modernih tehnologija dolo se i do mogunosti prenosa ive slike, tzv. videofonije preko Interneta. U ovu svrhu razvijene su posebne kamere prilagoene raunarima, najee se montiraju na gornjem delu ekrana. Pomenute kamere se isporuuju u crno beloj ili kolor varijanti u kompletu sa interfejsom i softverom za korienje. Video konferencija se sprovodi kombinacijom programa Netmeeting i softvera koji se isporuuje uz kameru. Raunari za pretraivanje WWW-a (Searching Engines). WWW je ogroman informacioni prostor sa, prema trenutnim procenama, vie od pola milijarde Web strana i svakodnevnim enormnim poveanjem ovog broja. On je revolucionisao komunikacije i smatra se najveom inovacijom u podruju izdavatva. Ali on nije planiran, organizovan i regularno odravan. Njegova veliina je beskonana, nema standardizovanog jezika i kontrolisanog renika. Promene u njemu su stalne i brze, poloaji (Web site), URL adrese i alati za pretraivanje se menjaju bez upozorenja. Svako moe da stavi na Web ta eli. Zbog toga snalaenje u ovom prostoru predstavlja tekou i za iskusne korisnike. Najjednostavniji nain pristupu informacijama je ako se zna URL adresa hipertekst dokumenta. Ova adresa se jednostavno zadaje u adresno polje programa za navigaciju. U dananje vreme svaka firma koja iole dri do sebe ima na svim svojim materijalima odtampanu i adresu svoje prezentacije. Dalji put je jednostavan. Slede se linkovi i/ili, eventualno, polja za postavljanje upita u okviru prezentacije. Meutim, ovakav put je najsporiji ako se trai neto specifino. Za pronalaenje konkretnih podataka koje zanimaju korisnika koriste se maine za pretraivanje. Svaka od ovih maina odrava svoju baza podataka, a korisnik pretrauje tu bazu i dobija adrese na kojima se pominje podatak koji ga zanima. Uspeh pretraivanja zavisi od toga koliko se kljune rei koje je zadao korisnik podudaraju s reima u dokumentima u bazi.
392
Programi ovih maina, kompjuterizovani roboti zvani paukovi (spiders), tumaraju neprekidno po Web-u i pronalaze nove strane, auriraju postojee i briu zastarele. Vre klasifikaciju pronaenih strana. Oni zahtevaju minimalne intervencije od strane korisnika.
Najbolje su velike maine. Svaka od njih ima izmeu 80 i 150 miliona strana. Najpoznatije maine za pretraivanje su: Yahoo (www.yahoo.com) Alta Vista (www.altavista.com)
Subjekt traenja otkuca se u okviru a zatim se pritisne na dugme Search. Klikom na neki od markiranih delova teksta u rezultatu otvaraju se novi dokumenti.
Slika 14-74 Sajt Yahoo.com
Poto kao rezultat pretraivanja moe da se dobije vie stotina, hiljada pa i stotina hiljada dokumenata, pretraivanju treba pristupiti s odgovarajuom panjom. Pre poetka pretraivanja treba razmisliti o tome koje specifine rei, izrazi, fraze ili imena treba da se pojavljuju u dokumentu koji traimo (jedinstveni izrazi, imena organizacija, fraze ili nizovi rei). Koji su ekvivalentni izrazi ili sinonimi. Pokuajte da mislite kako je autor stranice razmiljao. Budite specifini. Za pretraivanje treba ukljuiti nizove od vie rei. Fraze se stavljaju pod dvostruke navodnike (''). Bolje je koristiti mala slova. Proveriti da li maina za pretraivanje pravi razliku izmeu velikih i malih slova (kao, na primer, Alta Vista). Treba koristiti Bulove (Boole) operatore: AND (i) zahteva sve rei i fraze, OR (ili) dozvoljava bilo koju re ili frazu, AND NO (i ne) iskljuuje re ili frazu. Varijacije standardnih Bulovih operatora su + koji zahteva i koji iskljuuje re ili frazu ispred koje se nalazi.
393
Nikada se ne treba osloniti na samo jednu mainu. Najvee maine indeksiraju manje od 40% Web-a. Priblino 60% sadraja u svakoj maini za pretraivanje je jedinstveno. Pre upotrebe dobijenih podataka, treba proveriti: ko je napravio stranu, da li je data e-mail adresa za kontakt, da li znate ''izdavaa'', da li ima datum, i da li je datum dovoljno ''sve'', da li autor ima predrasuda u tekstu, da li ima linkova prema drugim stranama i gleditima, da li objavljeni deo predstavlja nemodifikovanu verziju, pod kojim uslovima autor dozvoljava dalje korienje svojih podataka.
12. IRC (Internet Relay Chat). Pored servisa talk postoji i druga vrlo atraktivna mogunost za razgovor preko raunara u kome mogu uestovovati hiljade ljudi irom sveta istovremeno. Nalik na chat na BBS-ovima, IRC nudi mogunost da se u bilo koje doba dana sretnemo sa novim ljudima bilo gde u svetu. IRC je organizovan na vrlo zanimljiv nain.
U svetu postoji veliki broj servera koji meusobno, direktno ili indirektno, razmenjuju poruke. Klijentski program koji pokreemo na svom raunaru komunicira sa najbliim serverom i preko njega sa celim svetom. Ceo sistem je organizovan po kanalima (channels) na koje se korisnici prikljuuju u zavisnosti od svojih interesovanja i tema za razgovor.
Slika 14-75 Program IRC
394
Osim za razgovor, IRC moe da poslui za prenos podataka. IRC je svakako najjednostavniji za to. IRC je, sve u svemu svet za sebe i za one koji slobodnog vremena imaju na pretek. 13. Mail gateways. Namenjeni su pristupu javnim servisima elektronskom potom. Ovim se omoguava pristup podacima i za one korisnike koji nemaju stalnu vezu sa Internetom, ve samo povremenu razmenu elektronske pote. 14. Java. Programeri firme Sun Microsystems su primetili da se HTTP protokolom, kojim Web prenosi tekstove i slike, mogu preneti i programi koje bi Web browser interpretirao. Tako je nastao sistem Java koji Web-u daje efikasno programersko okruenje nalik na C++, otvarajui tako vrata mnogih novih primena. Java je trenutno prisutna na Web-u i na Internetu, a mnogi misle da je to sistem koji ima mnogo vee potencijale od onih koji su u prvom trenutku vieni. Korisnicima je oigledno da se Java-om postiu efektne animacije i trea slova u okviru prezentacija, to moe da bude znatno efikasnije od standardnih slika koje Web nudi. Sutina Jave je mnogo radikalnija. Inicijalno je to bio projekat kojim je trebalo da se automatizuju kuni aparati, tako to se programi prenose preko mree na odredite i tamo izvravaju.
Na Web-u se Java javlja u dva osnovna oblika:
Prvi su mali, prevedeni programski moduli koji se zovu klase. Oni su potpuno portabilni, jer Web Browser-i umeju da ih interpretiraju nezavisno od operativnog sistema i raunara. Druga, jednostavnija, varijanta su Java Script-ovi, programski moduli koji se distribuiraju u izvornom obliku kao deo HTML dokumenata i izvravaju na Browser-u.
Sa View Source komandom u Internet Explorer-u moete videti kako jezik Java izgleda. Pomou Jave moe da se crta po ekranu, kontroliu ekranske forme, ispisuju tekst i slike itd. Sve se to obavlja na lokalnom raunaru, to je bre nego kad se radi preko mree. Java je pravi programski jezik, jedina razlika u odnosu na neke klasine je interpretacija: browser izvrava komande jezika vieg nivoa od mainskog. Brzina rada je i pored toga prihvatljiva i nije znaajno manja od brzine prevedenih programa.
395
14.2.4.3. Servisi za pretraivanje

Omoguavaju pronalaenje odgovarajuih dokumenata na javnim servisima. Bez njih bi krstarenje Internetom bilo znatno sporije i manje efikasno. 15. Archie. Iza Anonymous FTP-a prirodno sleduje servis za njegovo pretraivanje Archie. Ime je dobio po analogiji sa engleskom reju arhiva (archive) jer predstavlja svojevrsan katalog svega to se na Anonymous FTP serverima irom sveta moe nai. Zamisliemo ga kao jednu veliku bazu podataka koja se periodino usaglaava sa tekuim stanjem svih poznatih Anonymous FTP servera. Kada Archie-u zadate ime datoteke koju traite, dobijate spisak svih lokacija u kojima se ta datoteka nalazi.
Slika 14-76 Sajt Archie.com
Kada nam neka datoteka zatreba, obraamo se Archie serveru da bismo saznali gde sve ista datoteka moe da se nae, koje je veliine i kog datuma je postavljena. Bitno je izabrati Anonymous FTP prema kome imamo najbru vezu, pa odatle prenositi datoteke. Do Arhie-a se moe doi na puno razliitih naina. Ono to je gotovo uvek na raspolaganju ako ste povezani na Internet je interaktivno logovanje na odgovarajui server. Za to vam je potreban program telnet, korisniko ime je Archie a lozinke nema. Kada dobijete komandni promt Archie, treba zadati opcije i uslov pretraivanja, a kao rezultat se dobija spisak adresa servera gde je taj fajl pronaen. 16. Veronica je namenjena pretraivanju Gopher-a. Otkucamo deo naslova koji se pojavljuje u gopher menijima i dobijamo spisak gopher lokacija gde se isti pojavljuje, takoe u obliku menija. 17. WAIS. (Wide-area Information Server). Servis WAIS je nastao da bi pomogao u pronalaenju dokumenata, na osnovu dela njegovog
396
sadraja. Pretrauju se kompletni tekstovi (fulltext search) na osnovu zadatog uzorka: re ili kombinacije rei. Kada se zada upit, WAIS proverava unapred pripremljenu bazu podataka, pronalazi dokumente koji se preklapaju sa zadatim upitom i ispisuje njihovu listu, zajedno sa svojom ocenom o nivou poklapanja. WAIS baze se prave na osnovu raznih izvora dokumenata (source). Na Internetu je uobiajeno da se na ovaj nain pretrauju Web dokumenti, Gopher, Usenet News i slino, mada je isti sistem sasvim upotrebljiv i za neke specijalizovane namene. Cilj nastanka ovog servisa je bio da obezbedi komforan sistem za izbor informacija za svakog pojedinanog korisnika, koji tedi vreme, ivce i novac. Nesto poput linih dnevnih novina, u kojima piu samo podaci koji nas lino interesuju. Ideja nije nova trenutno se ulau veliki napori sa se sistemi slinih karakteristika razviju i primene. WAIS je danas samo jedan od mnogih sistema za pretraivanje mree. Poznati sistemi poput Lycos-a, AltaVista-e, Yahoo-a i slinih imaju ogromne baze i veoma brze raunare koji non-stop eljaju mreu i rasporeuju vesti. A opcija SEARCH je postala nezaobilazna za ozbiljnije pretraivanje i pregledanje Web-a.
Slika 14-77 Sajt servisa WAIS
18. Netfind. Ovaj servis slui za pronalaenje e-mail adrese korisnika na osnovu imena i prezimena. Pretraivanje se vri komandom finger. Kad se izabere manje podruje pretraivanja postoji ansa da se adresa zaista i pronae.
14.2.4.4. Sigurnosni servisi

Neophodni su kada poelimo da pomou Interneta prenosimo podatke koji imaju posebnu vanost. Saobraaj na Internetu je u velikoj meri otvoren, pa se ne moe garantovati tajnost podataka. Uz ove
397
posebne servise, neki od programa za pristup odgovarajuim javnim servisima, npr. Web-u imaju opciju za zatitu komunikacije.
19. PGP (Pretty Good Privacy). PGP je vrlo dobar javno dostupni program za ifrovanje elektronske pote i drugih dokumenata. Zasniva se na RSA algoritmu sa javnim i tajnim kljuem. Upotreba je relativno jednostavna, a zatita poruka veoma snana.
Program PGP je raspoloiv za razne operativne sisteme i ima mnotvo opcija. Oko njega se podigla velika praina, zbog toga to je pomou njega tehnologija za pouzdano ifrovanje postala iroko dostupna i to je RSA algoritam zatien patentom. Rezultat svega je da se program sme koristiti, osim u zemljama gde postoje drugaiji lokalni propisi.
Slika 14-78 Sajt servisa PGP
20. Kerberos je sistemski servis koji obezbeuje vezu sa jednom sigurnom mainom, na kojoj se vri provera identiteta servera i korisnika, kao i kriptovanje komunikacije. Da bi ste koristili Kerberos, on mora da bude instaliran na sve servere u mrei, a programi koji obezbeuju ostale servise moraju da budu na odgovarajui nain prilagoeni.
21. SSH (Secure Shell). Dosta dobro reenje za ifrovanje komunikacije je program SSH (Secure Shell), koji koristi RSA algoritam za proveru identiteta (korisnicko ime i lozinka), a u toku rada ifruje komunikaciju brim IDEA algoritmom ili nekim iz skupa od pet raspoloivih.
398
SSH je nastao po ugledu na rlogin, rcp i rsh koji objavljuju isti posao: interaktivni rad na udaljenom raunaru, prenos datoteka preko mree i izvravanje komandi na udaljenom, raunaru. Da bismo koristili SSH, on mora biti instaliran na raunaru od strane administratota sistema. SSH, tamo gde postoji, obavezno treba koristiti umesto naredbe telnet.
Slika 14-79 Sajt servisa SSH
14.2.4.5. Sistemski servisi

Namenjeni su uglavnom administratorima servera i mrea, a ponekad mogu da budu od znaaja i za korisnike, pre svega kako bi proverili da li je neki raunar trenutno prikljuen na mreu ili postoje problemi na vezama.
22. Ping. Servis Ping sluzi za proveru postojanja i kvaliteta tj. brzine veze meu raunarima u mrei.
Slika 14-80 Sajt servisa Ping
399
23. Nsf obezbeuje deljenje mrenih diskova. Vei broj raunara moe da pristupi istim delovima diska na serveru.
Slika 14-81 Program Nsf
24. Traceroute poput ping-a, proverava vezu i uz to ispisuje putanju kojom paketi putuju od servera do servera. Koristi se kada postoji sumlja da paketi "lutaju" ili se gube zbog loeg rutiranja.
25. Netstate prikazuje trenutno aktivne mrene veze na serveru.
Slika 14-81 Sajt servisa Netstate
26. X-windows je distribuirani prozorski sistem. Program startovan na nekom raunaru moe svoje rezultate ispisivati na nekom drugom raunaru u mrei.
400
15
KORIENJE WIRELESSWiFi-WLAN BEINOG PRISTUPA INTERNETU
Beini (wireless) Internet je sistem povezivanja raunara ili raunarske mree sa Internetom bez potrebe za telefonskom linijom ili iznajmljenim vodom. Komunikacija se obavlja beino, radio talasima. Ureaji rade po meunarodnom standardu IEEE 802.11b i koriste frekvenciju od 2.4GHz, koja je u celom svetu namenjena za civilne potrebe, odnosno za njenu upotrebu nije potrebna nikakva dozvola.
15.1. PREDNOSTI WIRELESS TEHNOLOGIJE

Beini LAN danas postaje sve popularniji u krugu poslovnih ljudi. Kroz godine beini (wireless) LAN je proao standardizacije, poboljanja u brzini i postao pristupaan ekonomskom cenom. Bez obzira koji se standard koristi, za beini LAN nije potrebna iznajmljena linija (npr. ako na lokaciji nematehnikih mogunosti za dobijanje iznajmljene linije, ova tehnologija je idealna da se taj problem rei). Bez ikakvih prekida u radu korisnik se individualno spaja na mreu, bez kablova i utinica. Korisnik moe biti za svojim stolom, ili se seli po kancelarijama, skladitima, napolju ili unutra, uvek je spojen na mreu. Preseljenje opreme, ako jednog dana firma promeni adresu, ureaj se moe premestiti na novu lokaciju i na njoj dobiti Internet za jedan dan. Novi mreni korisnici se mogu dodati bilo kada, bez ica. Beini LAN moe biti korien kao privremena mrea na mestima gde je standardno umreavanje teko ili nemogue. Velika brzina pristupa do 2Mb/s. Domet do 40Km uz upotrebu odgovarajuih antena. Za pristup beinih korisnika bazi podataka na serveru ili tampau u preduzeu, sve to je potrebno je Access Point pristupna taka. Taj ureaj omoguuje integraciju beinih korisnika sa postojeim ianim Ethernet mreama. Znai prednosti su: mobilnost, fleksibilnost, lako spajanje na klasinu mreu, lako proirenje.
401
15.2. SIGURNOST BEINE (WIRELESS) TEHNOLOGIJE

Pitanje sigurnosti je jedno od najee postavljenih kada su u pitanju beine mree. Moda e to mnoge iznenaditi, ali brojni analitiari i eksperti za sigurnost mrea smatraju beine mree sigurnijim od klasinih mrea. Za to postoje jaki argumenti. Kada je u pitanju sigurnost, glavne razlike izmeu LAN (Local Area Network lokalna raunarska mrea) i WLAN (Wireless Area Network beina lokalna raunarska mrea) mrea potiu od razliitog fizikog nivoa. Beini ureaji imaju ugraene opcije za kriptovanje (ifrovanje). Standard IEEE 802.11b, standardno predvia sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korienju kljua i algoritma RC4 za ekkripciju (deifriranje). Korisnici koji ne znaju klju ne mogu pristupiti WLAN-u. Enkripcija se neuporedivo lake implementira kod WLAN-a, to je rezultovalo dosta nezavisnih proizvoaa za WLAN Security software (zatitni softver). Da bi neko pristupio WLAN mrei mora imati informacije o radio opsegu, korienom kanalu i podkanalu, sigurnosnom kljuu i iframa za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. To je mnogo vie podataka nego kod klasinih ianih mrea i ini WLAN mree veoma sigurnim.
15.3. WLAN TEHNOLOGIJA

Beini ureaj za svoj rad koristi neki frekventni opseg ijom irinom nazivamo broj frekvencija koje su nam na raspolaganju u tom opsegu. Standardom 802.11b predviena su tri naina realizacije prenosa signala (fiziki sloj OSI modela) u proirenom spektru: Prvi je IR (Infra Red) i bazira se na prenosu u infra crvenom opsegu. Na tritu praktino ne postoje WLAN ureaji koji koriste IR. Drugi nain se zasniva na prenosu podataka u proirenom spektru upotrebom tehnike frekvencijskih skokova, tzv. FHSS (Frequency Hopping Spread Spectrum). Predajnik u toj varijanti emituje signal na uskim kanalima oko centralne frekvencije "skaui" sa kanala na kanal po prethodno utvrenoj, pseudosluajnoj sekvenci. U poslednje vreme je sve manje zastupljen na tritu.
402
Trei, za nas najinteresantniji, jeste metod prenosa kod koga se spektralno irenje signala obavlja upotrebom direktne sekvence DSSS (Direct Sequence Spread Spectrum).
Slika 15-1 Metod prenosa DSSS
Ista tehnologija se koristi kod GPS satelitskog sistema za navigaciju. Signal se XOR funkcijom kombinuje sa pseudosluajnom numerikom sekvencom koju, prema 802.11b standardu, ini 11-bitni Barkerov kod. U literaturi se obino kod opisa ovog koda umesto bita koristi termin chip kako bi se pokazalo da, sam za sebe, Barkerov kod ne nosi nikakvu binarnu informaciju. Rezultat je 11 Mchips digitalni protok sekvence koji se sada modulie korienjem digitalne fazne modulacije. Ako se koristi diferencijalna binarna modulacija DBPSK (Differential Binary Phase Shift Keying), brzina prenosa je 1 Mbps dok se 2 Mbps postie korienjem diferencijalne kvarternarne modulacije DQPSK (Differential Quarternary Phase Shift Keying).
15.4. WLAN ARHITEKTURA

Arhitektura 802.11b mrea najbolje se moe opisati kao serija povezanih elija. eliju ini jedan ili vie beinih klijenata koji komuniciraju sa AP-om (Access Point pristupna taka) i naziva se BSS (Base Service Set). Ta komunikacija se odvija unutar podruja koje je odreeno dometom AP-a i naziva se osnovna servisna zona BSA. Kada se klijent nalazi unutar osnovne servisne zone, on moe da komunicira sa drugim lanovima BSS-a. BSS se pojavljuje u dva oblika: Ad-hoc mrea (nezavisni WLAN, Independent WLAN) i Infrastrukturni WLAN (Infrastructure).
403
Ad-hoc mrea sastoji se iskljuivo od beinih klijenata koji su konfigurisani kao ravnopravni i komuniciraju svaki sa svakim (peer-topeer). Prema 802.11b standardu oni ine IBSS (Independent Basic Service Set).
Slika 15-2 Ad-hoc mrea
Beini klijenti mogu biti prenosivi ili fiksni raunari kao i drugi prenosivi ureaji sa odgovarajuim hardverom (beine mrene kartice i sl.) IBSS sa dva klijenta predstavlja ujedno i najmanju 802.11b mreu. U praksi, IBSS je obino sastavljen od manjeg broja klijenata koji su povezani zbog nekog specifinog zahteva i na krai vremenski period. Otuda i potie naziv ad hoc mrea. Infrastrukturni WLAN se javlja kada je BSS posredstvom AP-a povezan na oieni deo mree. Klijenti su posredstvom APa povezani na oieni deo mree koji se u 802.11b standardu naziva distribucioni sistem (DS). Access Point se ponaa kao bazna stanica u sistemu mobilne telefonije i obavlja funkciju beinog haba ili mosta prema oienom delu mree.
Slika 15-3 IBSS sa dva klijenta
Slika 15-4 Infrastrukturni WLAN
404
Da bi bio u stanju da koristi mrene usluge, svaki klijent mora biti pridruen AP-u (Access Point-u). Vana karakteristika ove mree je to da se kompletna komunikacija odvija preko APa. Infrastrukturni WLAN ipak ima mnogo prednosti u odnosu na ad hoc mree. Na prvom mestu je mogunost realizacije mnogo kompleksnijih mrea klijenti mogu da budu na znatno veem meusobnom rastojanju i izmeu njih nije neophodna optika vidljivost.
Slika 15-5 Access Point
Korienjem dodatnog AP-a u repetitorskom modu to rastojanje se moe znaajno poveati. AP nam stavlja na raspolaganje vei broj mehanizama za zatitu i upravljanje mreom kojih kod ad hoc mrea nema.
15.5. UREAJI ZA BEINO UMREAVANJE

Beine LAN mree poseduju sve osobine tradicionalnih oienih lokalnih raunarskih mrea, ali bez potrebe da se obezbedi ina veza za svakog uesnika u mrei. Da bi se realizovala jedna takva mrea potrebni su ureaji koji omoguavaju prenos podataka radio talasima. Na tritu se umreavanje: nudi veliki broj razliitih ureaja za beino
beine kartice, ruteri, print serveri, kamere, bar kod skeneri, i dr.
Svaka WLAN mrea realizovana je upotrebom dva osnovna tipa ureaja koje nazivamo gradivnim elementima beine raunarske mree. To su:
405
AP (Access Point) tj. pristupne take Klijenti tj. beine stanice
Slika 15-6 Ureaji za beino umreavanje
Ova izuzetno fleksibilna tehnologija omoguava povezivanje dislociranih (udaljenh) jedinica preduzea brzinama koje omoguavaju izgradnju i razvoj modernih informacionih sistema. Ovi ureaji su zasnovani na korienju Orinoco beine tehnologije koju je razvio najvei svetski proizvoa telekomunikacione opreme Lucent Technologies (sada u vlasnitvu firme Proxim), a pravo na korienje kupili su i Agere, Avaya i HP, te se ovi ureaji mogu nai i sa njihovom nalepnicom, omoguavaju najbolje performanse beine mree. Druga vana komponenta svakog kompjuterskog sistema je softver. TurboCell vrhunski softver izvlai maksimum performansi iz Orinoco ureaja i prua maksimalnu bezbednost beinoj mrei. KarlNet je kompanija koja kao OEM projektant stoji iza najveeg broja Wireless outdoor reenja koja se mogu nai na tritu. Njihov TurboCell protokol za outdoor wireless bazne stanice je trenutno najkvalitetnije i najzastupljenije reenje na tritu outdoor wireless reenja. Neke od kompanija koje koriste njihova reenja u svojim proizvodima su Lucent, Avaya, Dell, Compaq, Motorola, Speedcom, Buffallo, Gateway, C-Spec, Pinnacle Communications, i mnogi drugi...
406
Bazna stanica je ureaj koji je centar svake beine mree. Najee se povezuje na "omni" antenu, odnosno antenu koja emituje signal u radijusu od 360 stepeni. Vrlo kvalitetan softver omoguava autorizaciju svakog korisnika, 128 bitnu enkripciju saobraaja, automatsku regulaciju brzine veza, rutiranje saobraaja i sve ostalo neophodno za stabilno i kvalitetno funkcionisanje mree.
Slika 15-7 Bazna stanica
AP (Access Point). Pristupno mesto je ureaj ijim posredstvom beini klijenti pristupaju mrei. Pristupna taka je ureaj koji meusobno povezuje beine i iane korisnike mree. Pojednostavljeno zamisliemo ga kao jedan mreni HUB. Access Point moe da komunicira sa beinim klijentima, sa oienom mreom ili sa drugim APom. Na sebi ima integrisan najmanje jedan LAN port, po pravilu Ethernet prikljuak za povezivanje na oienu mreu i najmanje jedan WLAN port, konektor za antenu za komunikaciju sa drugim beinim ureajima. Multifunkcionalnost koju poseduje daje mu mogunost da igra razliite uloge u raunarskim mreama. Zavisno od toga kako se konfigurie menja se i njegova namena.
Slika 15-8 Access Point
407
Orinoco AP (Access Point) je neto naprednija i skuplja varijanta povezivanja na beinu mreu. On poseduje ethernet port koji mu omoguava prikljuivanje direktno na HUB lokalne LAN mree. Specijalni software omoguava svim raunarima pristup beinoj mrei bez potrebe da jedan raunar bude posveen tome kao to je sluaj sa PCMCIA klijent-om. Jo jedna prednost ovog reenja je da je pristup beinoj mrei mogu sa svakog operativnog sistema pa i sa Macintosh raunara.
Slika 15-9 Orinoco AP
Na raspolaganju su sledei naini konfigurisanja: Obian AP (root mod) Repetitor Most (bridge) izmeu dva ili vie LAN-ova, za povezivanje dve fiziki razdvojene mree AP klijent (opciono Access Point moe se koristiti i kao beina mrezna kartica za umreavanje pojedinanog raunara klijent)
Obian AP mod koristi se kada je AP povezan na kimu oiene mree preko Ethernet porta. Beini klijenti koriste AP da bi pristupili oienoj mrei ali i meusobnu komunikaciju obavljaju preko AP-a. Vrlo esto postoji potreba da se povea domet AP-a ili da se obezbedi povezivanje klijenata sa kojima ne posoji optika vidljivost. To se reava korienjem dodatnog AP-a koji se konfigurie tako da radi kao repetitor. On se, kao neka vrsta klijenta povezuje na centralni AP i pri tome omoguava da se drugi klijenti, koji zbog konfiguracije terena ne vide centralni AP, preko njega poveu na mreu. Mada je u nekim situacijama to jedini spas, upotrebu repetitora treba izbegavati postoje problemi preklapanja, a propusna mo posredne veze je dosta niska. Na klijentskoj strani se to registruje kao spor pristup mrei i povremeni zastoji. Mali broj AP ureaja na tritu podrava rad u repetitorskom modu. U Bridge (most) modu AP se koristi za meusobno povezivanje udaljenih LAN-ova. Ovako podeen AP moe da komunicira samo sa AP-om koji je konfigurisan na isti nain i pridruivanje beinih klijenata nije mogue. Postoje dve pod varijante podeavanja zavisno
408
od konfiguracije mree. Treba napomenuti da nije neophodno da centralni AP bude povezan na LAN mreu. To moe da bude nezavisan AP koji se nalazi na lokaciji izabranoj tako da ga svi drugi AP-ovi vide. Na taj nain moe da se rei povezivanje LAN-ova izmeu kojih ne postoji direktna optika vidljivost. Ureaj podeen kao AP klijent ponaa se kao "obian" klijent pomou koga se raunar povezuje na AP u root modu. Veza ka raunaru je Ethernet kabl ija duina moe da bude 100m, a sa raunarom se povezuje posredstvom Ethernet kartice. Ovaj nain povezivanja klijenata ima smisla samo kada je neophodno korienje antene koja se montira negde napolju (krov, terasa). Najznajnija prednost ovakvog reenja je to skrauje rastojanje izmeu antene. Beina mrena kartica je u principu klasina mrena kartica jedino to kao medij koristi vazduh, a ne kabl. U raunaru se takva kartica posle inicijalnog podeavanja i bez dodatnog softvera ponaa kao klasina mrena kartica. Orinoco PCMCIA klijent je najjeftinije reenje na tritu za povezivanje korisnika na beinu mreu. Instalira se unutar raunara pomou PCI ili ISA adaptera za samo par minuta. U sluaju da je raunar koji se prikljuuje na beinu mreu deo postojee LAN mree, da bi ostali raunari mogli da koriste beinu konekciju potrebno je da raunar na koji se instalira PCMCIA klijent ima instaliran i podeen softver za rutiranje. Ova kartica je idealno reenje i za notebook raunare.
Slika 15-10 Orinoco PCMCIA kartica
Antene. Antene konvertuju visoko frekventni signal predajnika u radio-talase i emituju ih u odreeni prostor, da bi se na prijemnoj strani deavao obrnut proces. Veina WLAN ureaja dolazi sa ugraenim antenama koje su obino sasvim dovoljne ako je re o nekoj in door instalaciji. Najei domet ureaja u zatvorenom je od 50 do 70 m, a na otvorenom od 200 do 300 m. Kod svake radio-veze se tei da se sa to manjom snagom emitovanj ostvari to jai signal na prijemnoj strani. Za postizanje ovog cilja koriste se razliite vrste antenna sa razliitim karakteristikama zraenja. Pokazalo se da sve antene imaju osobinu da u odreenim pravcima zrae intenzivnije nego u drugim. Zavisno od vrste antene
409
zraenje se moe vie ili manje usmeriti. Imajui na umu ovu karakteristiku, antene se mogu podeliti u tri osnovne kategorije: omni direkcione antene, poluusmerene antene i usmerene antene.
Izbor antene ima veliki uticaj na rang i upotrebljivost kompletnog sistema. Ironino govorei, dizajn gotovo svake spoljanje 802.11b kartice postavlja antenu u najgori mogui poloaj: bono i vrlo blizu raunaru. U tom poloaju dijagram zraenja je esto iznad i ispod samog raunara. To dovodi do preklapanja signala sa signalima raunara. Na sreu proizvoai raunara, naroito laptopova, su odgovorili na nabolji mogui nain ugradili su antene u same okvire ekrana i kuita. Primetie se vrlo velike razlike u snazi signala ako se postavi mala omnidirekciona spoljanja antena na klijentsku karticu i orijentiete je na odgovarajui nain. Koji je nain odgovarajui, to zavisi od okruenja. Antena se treba tako podesiti da signal bude najjai. Moe se postaviti iznad monitora, pored kuita ili ak na kolenima, ako taj poloaj daje zadovoljavajui signal. Nemora se beati od ustruavanja da se antena "proeta" po raspoloivom prostoru nebi li se dobio najbolji signal. Pre nego to se pone sa postavljanjem antene u mreu potrebno je pogledati da li kartica moe da zakai spoljanju antenu. Naime, mnoge jeftine kartice ne poseduju konektore za povezivanje. Zato je potrebno pogledati parove konektora koje kabl mora da sadri. Tih kombinacija ima mnogo. Potrebno je kupiti najkrai mogui kabl, jer postoji gubitak signala kroz kabl. Firme CISCO, Senao, Zcom koriste MMCX konektore. PCMCIA kartice su vrlo tanke pa su i konektori mali i lomljivi. Kada se zakai antena na karticu potrebno je pronai nain da se na drugom kraju vidi pristupna taka (Access Point). tada se kae da postoji linija na lokaciji ili Line of Sign (LOS). LOS za male razdaljine nije kritina stavka, ali je za velike daljine izuzetno kritina, naroito kod linkova point-to-point. Idealna putanja za dve antene je izmeu vrhova visokih zgrada sa dolinom izmeu, to se u praksi retko nalazi, ali treba nai najbolju moguu. Za spoljanju upotrebu, drvee je najvei ometa signala
410
(slede matal, beton i dr.). Zimi moe sve biti u najboljem redu. Meutim, u prolee se mogu javiti smetnje olistale kronje dtvee dovode do gubitka signala. Karakteristike signala. Teoretski gledano, izotropske ili idealne antene bi imale polje zraenja koje odgovara lopti. Kod omnidirekcionih antena to bi liilo na torus. Ali u praksi nije tako. Slino tome, dijagram zraenja usmerenih antena je poput ragbi lopte. Antene ne daju jai signal (tome slue pojaivai). One fokusiraju raspoloivi signal u odreenom pravcu. Fokusiranje kod antena daje jai signal na manjoj povrini. Sve antene su mahom direkcione, a mera ove usmerenosti se naziva dobitkom. to je vei dobitak bolji je opseg (u pravcu u kome antena najbolje zrai) Omni direkcione antene. Obino se kae da ove antene zrae u svim pravcima podjednako, to nije tano. Ako se posmatra horizontalna ravan, antenezaista podjednako zrae na sve strane (360 stepeni) ali je u vertikalnoj ravni ugao pod kojim zrae ove antene znatno manji od 180 stepeni. To je dobro za pokrivanje velikih povrina, kada se nezna iz kojih pravaca dolaze klijenti. Loa strana ovih antena je to skupljau um sa svih strana, tako da nisu efikasne kao usmerene antene. Omnidirekcione antene se primenjuju tamo gde je potrebno iz jedne centralne take pokriti to vei prostor.
Slika 15-11a Omni antena
Ove antene lie na tanka koplja (od desetak santimetara do par metara). Omni antene se se montiraju vertikalno uperene prema nebu.
Slika 15-11b Omni antena
Poluusmerene antene. Kod ovih antenna je zraenje u jednom pravcu neupotrebivo jae od zraenja u svim ostalim pravcima.
411
Postoji veliki broj konstrukcionih reenja za ove antene. Na tritu se obino nude: patch panel sektorske yagi antene
Najee se koriste za LAN-to-LAN veze na kraim rastojanjima. Poto je ugao pod kojim zrae prilino veliki (kod nekih antena preko 120 stepeni), mogu da se koriste umesto omni-antena. Ako se pomou antenskoh splitera kombinuje nekoliko antena dobija se antenski sistem koji mnogo kvalitetnije pokriva odreeni prostor nego bilo koja omnidirekciona antenna. Sektorske antene. Ako se nacrta omni antena sa ogledalima sa strane, dobie se dijagrami zraenja sektorske antene. Sektori zrae najbolje u jednom pravcu, pod uglom manjim od 180 stepeni. One su zgodne za point-to-multipoint aplikacije, gde vie klijenata pristupa beinoj mrei iz istog pravca. Sektorske antene se pojavljuju u obliku konstruktivnih reenja, od ravnih omni (dugake, tanke ili pravougaone) do malih, etvrtastih kvadrata ili krugova. Neke su samo prenika od 20-ak centimetara. Neke se montiraju na krovovima da bi pokrile prostor sala za razgovor, uionica ili tandova na sajmovima. Jagi (Yagi) antene lie na stare TV antene. To je ravno pare metala sa poprenim cevicama. Tipina irina snopa varira od 15 do 60 stepeni, zavisno od tipa antene. kao i kod omni antena, dodavanje vie elemenata, znai vie dobitka, duu antenu i vie cene.
Teina 3.5 Kg Dimenzije 1000 x 89 mm Polarizacija horizontalno 15, vetrikalno 15 Impedansa 50 (Oma) Signal 18 dBi Frekvencija 2.4GHz
Slika 15-12 Jagi antena 412
Konekcija na D-link DWL-900AP+, ili DI-614+, ili DI714P+, ili DWL-900AP
Neke jagi antene lie na boine jelke; druge se montiraju u dugake cevi. One obezbeuju vea pojaanja od sektorskih antena.
Slika 15-13 Dijagram zraenja jagi antene.
Veoma usmerene antene. Prostorni uga pod kojim zree ove antene je veoma mali tako da ono to one emituju ini veoma uzak snop. Obino je re o uglovima od 7 stepeni u vertikalnoj i 8 u horizontalnoj ravni. Na neki nain tanjir je suprotan od omni antene. Tanjiri fokusiraju vrlo tanak snop. Tanjiri imaju najvei dobitak i najveu usmerenost od svih antena. Oni su idealni za linkove tipa point-to-point. Mogu da prenose signal na daljinu veu od 30 Km. U pogledu dobitka, tanjiri su najjeftiniji tipovi antena. Mnogi korisnici satelitskih TV linkova koriste ovu opremu za pojaanje signala na 2.4 GHz. U pogledu pojaanja nema bitnih razlika izmeu reetkastih i vrstih tanjira. Tanjiri mogu da budu puni ili reetkasti. Konstukcija ovih antenna podrazumeva metalni reflektor koji moe da bude realizovan kao: puni tanjir ili reetkasti tanjir tj. reflector grid (reflektor mrea) antena.
413
Antene sa punim tanjirskim reflektorom obino imaju vee pojaanje. vrsti tanjiri primaju mnogo vee optereenje usled snage vetra od reetkastih tanjira.
Slika 15-14 Antene sa punim tanjirom
Dok prednost reetkastih tanjir reflektora lei u veoj otpornosti na vetar (vetar lake prolazi kroz nju). Koriste se za point-to-point vezena najveim rastojanjima. Instalacija usmerenih antena je komplikovana poto je obino re o velikim rastojanjima. Za usmeravanje antena mora da se koristi specijalna oprema. Za potrebe korienja sistema za beini Internet, najee se koriste "15 dbi grid" antene (na slici). One su male, a dovoljno snane da omogue dobar prijem signala na razdaljini od par kilometara.
Slika 15-15 Reetkasti tanjir
Za vea rastojanja koriste se vee 24 dbi antene. One se koriste i za "point-to-point" linkove kada je mogue povezati take i na razdaljini od 30 do 50 kilometara.
15.6. OSTALA OPREMA ZA WLAN MREE

Kada konano doe do realizacije WLAN mree i kada treba da se meusobno poveu svi WLAN ureaji, pokazuje se da su neophodni razni: kablovi, konektori, antenski spliteri i slino.
414
Sve te komponente moraju biti izabrane tako da slabljenje signala bude minimalno i to je najvanije da svi spojevi budu korektno izvedeni i pouzdani. Antenski kablovi. WLAN mree rade na veoma visokim uestanostima (2,4 GHz ili 5 GHz) a karakteristike kablova nisu iste na svim uestanostima. Najvie nas tangira slabljenje signala koje unosi antenski kabl. Kablovi koji se sasvim uspeno koriste na uestanostima do 10 MHz obino su potpuno neupotrebljivi na 2 GHz. Poslednja, ali svakako ne najmanja vana stavka - kabl. Iako je re o kvalitetnom kablu sa niskim gubicima, poto je re o visokim frekvencijama (2.4GHz) pravilo "to krae, to bolje" je u ovom sluaju zakon. U praksi do 15m kabla je maksimum jer je i tada vei deo signala "pojeden", a sve preko toga anulira efekat antene i praktino onemoguava konekciju.
Slika 15-16 Antenski kablovi
Konektori za antenske kablove. Za konektore koji se koriste u WLAN mreama vae slina pravila kao i za kablove. Postoji veoma veliki broj vrsta ali se najee koriste SMA, N i TNC.
Slika 15-17 Konektori za antenske kablove
Antenski spliteri. Spliteri se uglavnom koriste kada imamo poterebu da na jedan AP poveemo vie antena. Obino su to usmerene antene (sektor) koje na ovaj nain ine antenski sistem koji optimalno pokriva odeeni teren. Druga vana primena splitera je u konfiguraciji sa AP-om u repetitorskom modu. To je obino situacija kada treba povezati dve lokacije izmeu kojih ne postoji optika vidljivost.
415
15.7. BEZBEDNOST BEINIH MREA

Jedan od glavnih nedostataka WLAN mrea je njihova naglaena ranjivost kada je re o napadima spolja. Moe se rei da beine raunarske mree u samoj svojoj osnovi nose problrm bezbednosti. Za razliku od tradicionalnih oienih mrea koje je mogue fiziki obezbediti, kod beinih mrea je to neizvodljivo. Radio-talasi se ire na sve strane pa je ak i kada je re o indoor instalaciji ogranienoj na jednu poslovnu zgradu veoma teko obezbediti da se ti talasi ne prostiru i van zgrade. Kada je re o nekoj outdoor (LAN-to-LAN) instalaciji problem je jo izraeniji. Bilo ko sa notebook raunarom i usmerenom antenom moe sa dovoljno velikog rastojanja ne samo da prima ono to emitujemi, nego ima mogunost da prodire u nau mreu. Prvi vid zatite predstavlja korienje SSID-a (Service Set Identifier) stringa duine 2-32 karaktera koji predstavlja zajedniko mreno ime ureaja u beinomj segmentu mree. Korienjem SSID-a omoguava se pristup bilo kog klijenta koji nema isti SSID. Drugi vid zatite predstavlja filtriranje MAC adresa. Ovaj vid zatite zasniva se na njenici da svaki ureaj u Ethernet mrei ima jedinstvenu MAC adresu. U AP-u se napravi lisa MAC adresa kojim je dozvoljen pristup tako dea sve druge, pri pokuaju konektovanja, bivaju odbijene. Na prvi pogled to izgleda kao veoma dobra zatita, ali je problem u tome to se MAC adrese na klijentima veoma lako menjaju. Trei i najozbiljniji vid zatite predstavlja korienje WEP (Wired Equipment Privacy) protokola. Protokol je napravljen tako da obezbedi bezbednost beinih mrea koja bi bila, u najmanju ruku, jednaka onoj kod ianih mrea.
416

Novi Sad Knjiga Telekomunikaciije

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Novi Sad Knjiga Telekomunikaciije

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Hipermedijalna telekomunikaciona infrastruktura Interneta

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

14.1. RAUNARSKE TELEKOMUNIKACIJE

Slika 14-1 Skica telekomunikacija

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

14.1.1. Naini komunikacije izmeu raunara

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 14-3 Kablovi za povezivanje

Slika 14-4 Upredena parica

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 14-7 Blok ema modemske komunikacije raunara

Slika 14-8 Mrena kartica

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Slika 14-12 Up-link i Down-link sistem

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 14-13 ISDN tehnologija

Slika 14-14 Satelitska veza koncept - a

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Slika 14-15 Satelitska veza koncept - b

Slika 14-16 ADSL tehnologija

znai Nesimetrina digitalna

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

45 kb/s 128 kb/s 400 kb/s 500 kb/s 9 Mb/s 30 mb/s

Tabela 14-18 Teorijske brzine prenosa

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

14.1.2. Raunarske mree

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Slika 14-19 Topologija magistrale

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 14-20 Topologija zvezde

Slika 14-21 Topologija prstena

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 14-22 Peer to peer mrea

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 14-23 Sedam nivoa OSI - standarda

14.2. KONCEPTUALNA TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA INTERNETA

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

14.2.1. Hronoloki nastanak Interneta

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Koordinaciju Interneta vre:

Slika 14-24 Administrativni plan Interneta

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

14.2.2. Adrese i protokoli na Internetu

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

14.2.3. Naini pristupa Internetu

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 14-25 Naini povezivanja na Internet

Visoka poslovna kola strukovnih studija, Novi Sad

Slika 14-26 Povezivanje preko stalnog LAN-a

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 14-27 Veza sa provajderom