1

Broz erilov agent

Zoran D. Nenezi | 23. septembar 2010. 19:32 | Komentara: 7 Razlaz sa Staljinom izazvao lavinu optubi na Titov raun. Moa Pijade glavna veza za obnovu loe u Srbiji OPTUBE Staljina i njegovih poslunika na raun Jugoslavije i Josipa Broza bile su kako tzv. principijelne prirode o skretanju jugoslovenskog socijalizma sa pravog, sovjetskog modela ime je izvrena izdaja ideja i ideala proleterskog internacionalizma shvatanog na specifian, samo Staljinov nain - tako i personalne, gde se naroito na udaru napada naao lino Josip Broz, koji je tada od sovjetske propagande optuivan kao izdajnik komunistike ideje i sluga kapitalistikog sistema. Broz je tada optuivan da je bio mason, pod neposrednim engleskim uticajem. To se ne moe do kraja odbaciti uz znanje da su sovjetske vojne i obavetajne jedinice zaplenile vie od dvadeset vagona arhivskog materijala prilikom nadiranja na Nemaku i oslobaanja veih delova Nemake i Berlina od nacista, koje su oni jo od 1939. godine plenili u zemljama koje su osvajali. Taj kontingent arhiva uglavnom se odnosio na masonske loe i njihov rad u tim zemljama. Broz je optuen kao renegat i prevarant, a optuba se zasnivala na mistifikaciji o stvarno nepoznatom identitetu Josipa Broza. Navoeni su dokazi, poput onoga da je stvarni Broz bio ranjen u Prvom svetskom ratu kada je ostao bez jednog prsta desne ruke, zatim, da je stvarni Josip Broz koji je osuen na takozvanom Bombakom procesu 1928. godine u Zagrebu umro za vreme izdravanja zatvorske kazne nekoliko godina posle presude, pa je, na englesku inicijativu, zamenjen novim Josipom Brozom koji se, navodno, zvao Jozef Valter, poljski Jevrejin obuen da uspeno i neprimeeno zameni umrlog Josipa Broza. U ovoj propagandi Broz je oznaen kao erilov plaenik koji je bio na neposrednoj tajnoj obavetajnoj obuci u Finskoj, odmah po njegovom dolasku na elo ilegalne KPJ i misterioznog zadravanja u Carigradu. O tome su, nekoliko godina po smrti Josipa Broza (1980), kontradiktorno pisali Vladimir Dedijer i Josip Kopini; da je bio surovi egzekutor u vreme panskog graanskog rata ne samo za raun NKVD, ve i britanske obavetajne slube, zbog ega je jedna knjiga (jedini primerak), sa autentinim fotografijama i materijalima o tom razdoblju Brozovih aktivnosti, iz fundusa biblioteke CK SKJ ezdesetih godina dvadesetog veka, bila tajno prodata za sumu od preko deset hiljada dolara jednom misterioznom strancu. Dogaaji koji su usledili bili su u suprotnosti sa odnosima Jugoslavije i Sovjetskog Saveza od 1945. do 1947. godine, kada su svi nesporazumi i razmimoilaenja iz NOR bili izglaeni. Izgradnja poruene zemlje odvijala se uz pomo strunjaka, materijala i sredstava iz Sovjetskog Saveza, a jugoslovenska privreda bila je zavisna od sovjetske pomoi. Paralelno sa tim, u Jugoslaviji se oseao staljinistiki uticaj. Otuda je povlaenje sovjetskih vojnih i civilnih strunjaka iz Jugoslavije primljeno sa iznenaenjem.

O isprepletanosti odnosa, ali i o budnosti nove vlasti kada su u pitanju masoni, reito govori i jedna izjava s kraja 1945. godine koju je pisano dao Leo Mates, tadanji visoki slubenik Ministarstva infomacija, a znatno kasnije i jedan od efova kabineta Josipa Broza. Matesu je tadanji pomonik ministra informacija Veljko Kora dao zadatak da, prilikom odlaska u London, preda tri pisma materijala (zapeaeno) koje je sainio Veljko Tomi, nekadanji mason i diplomata, adresovana na Vladimira Ribara, tadanjeg pomonika ministra inostranih poslova i masona, UVL Engleske i Tomiev memorandum (nezapeaeno). ZIDARI MOGU SAMI Iako je obaveten da je sa slanjem pisma upoznat i ministar informacija Sava Kosanovi, Mates je, ipak, zatraio miljenje Vladimira Velebita i Ministarstva spoljnih poslova. Dobio je potvrdan odgovor koji zvui naivno i neuverljivo (... da on misli da mi moemo predati ove stvari, jer slobodni zidari i bez nas mogu doi u vezu sa londonskim slobodnim zidarima). Piui pismo Pijadi, ovoga puta preko gospoe Vasi, efa kabineta predsednika jugoslovenske narodne skuptine, mason Tomi (20. juna 1946.) obavetava da dostavlja i jedan odgovor iz Vaingtona, u francuskom prevodu: Sam pisac je vrlo uticajna linost u tamonjim masonskim, politikim i finansijskim krugovima... Znam da je 1935 god. bio protiv Musolinijeve Italije, zbog marseljskog atentata, kao i protiv Hitlerove Nemake, zbog proganjanja Jevreja. Amerika i britanska masonerija se jako mnogo interesuju za evropske masonerije... Molim Vas da kaete drugu Moi da bi bilo korisno po nau Dravu i njen ugled u svetskoj masoneriji da i Jugoslovenska Velika Loa proradi sa prethodno izvrenim ienjem meu naim Masonima, po primeru u osloboenoj Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Danskoj i Norvekoj. Ako bi se izvela obnova rada Jugoslovenske Velike Loe, sada i pod ovakvim uslovima, to bi bilo korisno, naroito za nae odnose sa Severnom Amerikom, a i sa svim Amerikim dravama. Ali, ako se ovo odloi iz ma kojeg bilo razloga, docnije e ova obnova biti mnogo tea. Sada ne bi imali da ispunimo nikakve formalnosti za priznanje nae Velike Loe, poto bi se obnova predstavila kao produenje situacije od pre rata i koja je ratom bila prekinuta. Piem i Stanoju Simiu u istom duhu... Na poetku pisma dodata je rukom dopisana, naknadna beleka: ika-Janko zna za sve ovo, a pisac ovih pisama je njegov stari poznanik. Marko. Uticajna linost iz Vaingtona iju kopiju pisma Tomi dostavlja Pijadi, preko njegovog efa kabineta, bio je Don Henri Koules, suvereni generalni komander Vrhovnog saveta kotskog rituala june jurisdikcije SAD, koji je na toj funkciji bio od 1921. do 1952. godine. (Nastavie se)

Copyright by Zoran D. Nenezi i Veernje novosti

Reim obnavlja lou

Zoran D. Nenezi | 24. septembar 2010. 20:56 | Komentara: 3 Interes drave da se u svetskoj masoneriji suzbiju tue intrige. Dugaak spisak streljanih slobodnih zidara opirnom pismu, sa naznakom "Hitno i dosta vano" (25. 11. 1946), Veljko Tomi pored svog pisma dostavlja Moi Pijade i kopije pisama koje je razmenio sa komanderom Koulesom, "efom" masona SAD. Ponovo je uporan u predlaganju obnavljanja Velike Loe u Jugoslaviji, jer "iz moje prepiske sa Koulesom moe se videti najbolje da li je ili ne u interesu po nas da u svetskoj masoneriji i pomou nje, naroito u Americi, suzbijamo raznovrsne tuinske intrige i da propagiramo nau tezu, sa naim nacionalnim aspiracijama. Zakljuujem da su, Koules i mnogi drugi u Americi, verovali da jeste (bio mason Draa Mihailovi - prim. autora). Ovo je veto iskoristila zainteresovana propaganda kojom je upravljao Foti. Odgovorio sam namerno ne samo da Draa nije bio mason, nego da kod nas oficiri nikada nisu pripadali masoneriji... Po nas je korisno i potrebno odravanje veze u svetskoj masoneriji, naroito u Americi, ba i zbog raznovrsnih intriga u Londonu, protiv sadanjeg reima u Jugoslaviji. Naravno, u samom Londonu mi ih ne moemo suzbijati. Ovo su sigurno uinili i neki iz nae emigracije. Englezi su ih vrlo rado prihvatili, jer im je izgledalo da je to u interesu engleske spoljne politike na Balkanu. Engleska masonerija ima veliki uticaj u svetskoj masoneriji. I, nama, ostaje jedino da, zaobilaznim putem, preko Amerike i, donekle, preko masonskih organizacija u britanskom dominijumu, koji su mnogo udaljeni od Engleske, a blizu Americi, suzbijemo intrige, koje se stvaraju u Londonu i odatle ih rasturaju po svetu pomou masonskih veza. Zna, masonske su veze u svetu sline komunistikim (!?). Mason masonu veruje, kao to komunista komunisti veruje. PO UGLEDU NA FRANCUZE U PISMU koje je Duan-Lala Tomi uputio Moi Pijadi 18. marta 1946. godine, naslovljenom sa "Dragi iki", istie se: "Imam (da) ti skrenem panju na sporazum izmeu francuske komunistike stranke i masonerije. Korisno bi bilo da se i kod nas neto slino postigne, t.j. da se Jugoslovenskoj Velikoj Loi vrati njen lokal u Garaaninovoj ulici, broj 8, i da joj se omogui obnova njenog masonskog rada. Naravno, jugoslovenski masoni imali bi, prethodno, da izvre njihovu reorganizaciju iskljuivanjem svih onih koji su se pod okupacijom ogreili o nacionalnu ast. Ovako su se reorganizovali i Francuzi, Belgijanci i Holanani..."

Kao drugu mogu da ti kaem i ti mora da mi poveruje da sadanji reim nema razloga da sa nepoverenjem tretira jugoslovensku masoneriju kao celinu. Koliko sam mogao da saznam dok sam bio u Beogradu, meu lanovima upravnog odbora Jugoslovenske

Velike Loe ima ljudi koji uivaju potpuno poverenje dananjeg reima i zaposleni su u nekoj vioj dravnoj funkciji, bilo kao dravnici, bilo kao vii inovnici ili profesori univerziteta, ili su penzioneri zbog starosti jo od pre rata. Naravno, ima i pojedinaca u naoj masoneriji koji su se kompromitovali pod okupacijom... Zna, drue iki... u pogledu pitanja obnove ili i dalje zabrane Jugoslovenske Velike Loe, moje je miljenje sledee: Pre ili posle, ona e se reorganizovati; bilo u zemlji, bilo u emigraciji (!?). Ako to ima da bude u zemlji, onda je bolje to pre i sa potpunim poverenjem u graansku lojalnost lanova. Sadanjem reimu moe d a bude samo korisno da i pomou masonerije naa Drava bude u vezi sa kapitalistikim i buroaskim velikim narodima, a ne samo pomou komunistikih. Ako odugovlaimo sa obnovom Jugoslovenske Velike Loe u zemlji, moe nam se dogoditi da neto slino stvore u emigraciji, u Londonu, i da se tuinska propaganda sa njom slui..." "Politika" je 27. novembra 1944. godine na prve dve strane objavila Saoptenje Vojnog suda Prvog korpusa NOVJ o osuenim ratnim zloincima u Beogradu sa spiskom od 105 streljanih osoba. "Sueno je optuenima izdajnicima i neprijateljima naroda na zasedanjima 26. i 30. oktobra i 2, 6, 10. i 18. novembra 1944. Izreena im je smrtna presuda kao narodnim neprijateljima i ratnim zloincima. Sve presude su brzo izvrene, a svim streljanim kao pratea kaznena mera izreena je konfiskacija celokupne imovine". NARUIVANJE Knjigu Masoni 1717-2010 u dva toma moete naruiti na: www. nenezicfreemasonry.com

Pored stvarnih kolaboracionista i moguih ratnih zloinaca, streljani su bez valjanog sudskog postupka ministri i njihovi pomonici (ak i iz sporednih resora), inovnici, ali i ljudi koji su u vreme okupacije gledali svoja posla i posedovali znaajniji kapital, imali simpatije za etniki pokret, kritikovali i ismevali komuniste i njihovu taktiku, ili su naprosto bili ugledni, kulturni i javni radnici koji nisu prihvatali komunistiku ideologiju. Otrica maa bila je usmerena prema starom graanskom staleu i nasleenoj drutvenoj eliti predratne Srbije. Na ovom spisku streljanih slobodni zidari su bili Milan Horvatski, dr Ilija Pri i dr Petar Zec. Na spisku se nisu nali bivi ministar i lan SDS-a, Juraj Demetrovi koji je stradao u ovim istkama. Kao Hrvat iskrene jugoslovenske orijentacije i prijatelj Srba koga je Paveli prokazao, rat je proveo u Beogradu gde ga je zatvarao okupacioni reim. Ponovo je uhapen odmah po osloboenju i streljan. Takoe van ovog spiska streljani su ili osueni na smrt u ovom talasu: Joji Risto, bivi komesar za prosvetu u vladi M. Aimovia (do jula 1941) i lan Demokratske stranke. Optuen i streljan "za sluenje okupatoru i potpisivanje Apela srpskom narodu avgusta 1941."; Cvijanovi Buda, pomonik ministra poljoprivrede Veselinovia u Nedievoj vladi, to je "kao lan vlade pomagao okupatora i pljakanje roene zemlje"...

(Nastavie se)

Robija bez odbrane!

Zoran D. Nenezi | 25. septembar 2010. 18:53 | Komentara: 3 Borislav Peki bez prisustva advokata osuen na 10 godina. Puni zatvori pripadnika Drainog pokreta NEKI od bivih politiara su imali sreu pa su zavrili samo sa vremenskom kaznom, na primer: dr Radenko Stankovi - poznati profesor Medicinskog fakulteta, bivi ministar prosvete i kraljevski namesnik uhapen je takoe krajem 1944, osuen kasnije na 12 godina i poslat na izdravanje kazne u KPD Sremska Mitrovica. Tamo se razboleo i umro 1954. po putanju iz zatvora. Risto Joji, koji je streljan, bio je slobodni zidar, kao i Radenko Stankovi. U tom jesenjem talasu streljanja 1944. godine u Beogradu stradao je i slobodni zidar Niko Bartulovi, Hrvat jugoslovenske orijentacije, koga je kraj rata zatekao u okupatorskom zatvoru u Splitu. Slobodni zidar Risto Joji je sueno u grupi u kojoj se naao i poznati slikar Branko Popovi. U tom sudskom predmetu postoje samo zapisnici sa sasluanja Rista Jojia i Momila Jankovia, koji osporavaju osnovu optube. U arhivi Specijalne policije grada Beograda za Jojia se ak kae da je slobodan zidar nastrojen ka levici to je u suprotnosti sa navodima optube da je bio denuncijant. Optuen je i streljan za sluenje okupatoru i potpisivanje Apela srpskom narodu avgusta 1941. Na osnovu nekih nedovoljno proverenih podataka, slobodni zidar i lan Nacionalnog komiteta izabranog na kongresu u selu Ba dr Dragia Vasi nije tragino zavrio ivot sa velikom grupom etnika na teritoriji Hrvatske, koja se na elu sa Pavlom uriiem povlaila, ve je krajem juna 1945. godine streljan posle kratkog suenja u Banjaluci. I SMRT I UNAPREENJE Istoriar Sran Cvetkovi konstatuje da postoje i neprincipijelnosti. Neke potpisnike Apela iz 1941. preki sudovi su osudili na smrt (J. Tanovi i S. Stefanovi) ili robiju (K. Kumanudi, L. Markovi i dr.) dok je npr. Veljko Petrovi postavljen za direktora Narodnog muzeja. A i Veljko Petrovi je bio slobodni zidar. Prema masonima, pripadnicima pokreta otpora Dragoljuba Drae Mihailovia nije bilo milosti. Osueni su u spektakularnom javnom procesu Mihailoviu (1946) masoni Stevan Moljevi, ura Vilovi, Kosta Kumanudi, dr Lazar Markovi, a Slobodan Jovanovi, Momilo Nini, Radoje Kneevi, Milan Gavrilovi, Petar ivkovi i Boidar Puri osueni su u odsustvu, na dugogodinje zatvorske kazne zbog saradnje sa nemakim okupatorima i zloina nad sopstvenim, srpskim narodom. Na dugogodinju robiju, po istoj osnovi, osueni su neto ranije (avgusta 1945.) i masoni ura urovi i ore Bodi. Tako su se u zatvoru u Sremskoj Mitrovici u isto vreme nali dr Stevan Moljevi, poznati advokat i jedan od istaknutih voa ravnogorskog pokreta, dr ura urovi, iz Nacionalnog komiteta generala Drae Mihailovia, dr Vojin Andri, najmlai doktor nauka u zemlji i voa ravnogorske omladine, dr Kosta Kumanudi, profesor i bivi ministar, kraljevski namesnik dr

Radenko Stankovi, Mustafa Mulali, publicista iz Doboja, predstavnik muslimana u Centralnom komitetu generala Mihailovia, dr Dragi Joksimovi, advokat i branilac generala Mihailovia na montiranom procesu, major arko Vukosavljevi, pilot i knjievnik, dr Dragoljub Jovanovi, predsednik Zemljoradnike stranke, dr Lazar Markovi, profesor i bivi ministar pravde, Metodije Milosavljevi, teolog i profesor, dr ura Vilovi, knjievnik iz Zagreba i lan Centralnog nacionalnog komiteta, kapetan Andra Lonari, Milan Raji, profesor i jedan iz onog besmrtnog Bataljona 1.300 kaplara, dr Nikola Popovi, rektor Beogradskog univerziteta, dr Dragoslav Stranjakovi, profesor Teolokog fakulteta i poznati istoriar, dr Milan ujovi, profesor i bivi dekan Pravnog fakulteta, Dobrica Bojovi, sin vojvode Petra Bojovia. Kako je ivot pojedinaca, poesto, dovoljna potka za najpotresnije romane ili drame, sa elementima tragedije, a istovremeno i odraz lomova i pojedinane elje i istrajnosti da se ne odstupa od principa, po bilo koju cenu, reit je primer knjievnika Borislava Pekia, koji je kao tek svreni gimnazijalac uhapen 1948. godine u Beogradu, zbog organizovanja Saveza demokratske omladine Jugoslavije, iji je bio politiki sekretar. Posle estomesene istrage, provedene u zatvoru i bez prisustva advokata, Peki je osuen 14. maja 1949. godine na kaznu lienja slobode sa prinudnim radom u trajanju od deset godina i sa gubitkom graanskih prava i konfiskacijom imovine. NARUIVANJE Knjigu Masoni 1717-2010 u dva toma moete naruiti na: www. nenezicfreemasonry.com Kazna je posle albe tuioca poveana na petnaest godina, sa gubitkom graanskih prava i konfiskacijom imovine. Pomilovan je 1953. godine, a 1991. godine postao je lan tada ve reaktivirane Velike Loe Jugoslavija. U vreme izdravanja kazne Peki je, bar u toku zatvorskih etnji, bio u prilici da se via i sa predratnim slobodnim zidarima. Umro je 2. jula 1992. godine u Londonu. Svakom slobodnom zidaru je, u skladu sa pravilima organizacije, ostavljeno na njegovu slobodnu volju da se i mimo organizacije oglasi kao slobodni zidar, ali je u obavezi da o drugim lanovima bez njihovog naroitog pristanka to ne ini. Imena upokojenih lanova se, takoe u duhu pravila masonske organizacije, mogu iznositi javno, to ovom prilikom i inim, potujui uspomenu na boravak Borislava Pekia u loi Pobratim pod Velikom Loom Jugoslavija, ne samo zbog toga to je ovaj autor bio njegov garant za prijem, ve u znak odavanja dunog potovanja nepokolebljivom, lucidnom, slobodnom oveku ije e delo tek biti uitavano na pravi nain. (Nastavie se)

Savetovali do smrti
Zoran D. Nenezi | 26. septembar 2010. 19:11 | Komentara: 2 Dugo posle izricanja smrtnih presuda neki su pomagali stvaranje tajnih slubi. Milo Mini nije odgovorio na vapaje svog jataka

PREMA kazivanju Gojka Kneevia, jednog od osuenika iz Sremske Mitrovice, koji je osuen zbog pripadnosti Ravnogorskom pokretu, u zatvor su dolazili Sreko Manola, Brozov general, koji je imao na robiji brata, ustakog majora, i inio je sve da ga zatiti. Andrija Hebrang je obilazio redom sve osuene ustae i inio sve to je mogao da ih spase. Traili su da budu prebaeni u Hrvatsku, to se ubrzo i desilo. Otili su general Simakovi, pukovnici Sabljak, Mesi, ulc, Manola. Svetenik i Brozov ministar Vlada Zeevi imao je brata Marka na robiji, ali ga, budui da je bio ravnogorac, nije spasavao. I Petar Stamboli nije spasavao svoje roake - robijae, ni Voja Luki. Naprotiv, ispoljavali su prezir i mrnju prema svojim bliskim roacima. Lako je, onda, zamisliti kako su tek mrzeli nas koji im nismo nikakav rod. Jedan seljak iz okoline Gornjeg Milanovca skrivao je za vreme rata Miloa Minia, a kad je potom, kao pripadnik Ravnogorskog pokreta, dospeo u zatvor, Mini je bio gluv za njegove vapaje da mu pomogne. Tokom 1945. godine, posebno pri proirivanju AVNOJ-a vanstranakim pojedincima i lanovima politikih partija koji se, prema merodavnim partijsko-policijskim miljenjima, nisu ogreili za vreme rata kolaboracijom, u njegov sastav uli su i masoni Drago Marui, Ivan ubai, Milo Carevi, Aleksandar Beli, Boin Simi, Milan Grol, Savko Dukanac, Nikola onovi, Toma Janikovi, Hinko Krizman, Duan Bokovi, Viktor Novak... MANEVRI NOVE VLASTI NOVE vlasti su formalno ispotovale meunarodne obaveze i sporazume pri sastavljanju vlade Tito - ubai, ali su sutinski principi Atlantske povelje o demokratskom opredeljenju naroda o dravnom ustrojstvu i drutvenom poretku iznevereni raznim manevrima. To tada nije izazvalo prevelike proteste zapadnih demokratskih saveznika, jer je jasna podela interesnih sfera odigrala svoju ulogu. Deklaraciju o proglaenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije kao "savezne drave republikanskog oblika", donela je Ustavotvorna skuptina (izabrana na "izborima" 11. novembra 1945. godine), na zasedanju koje je odrano 29. novembra 1945. godine, a proitao ju je predratni slobodni zidar dr Sinia Stankovi. U ideolokoj dravi, sa odluujuom ulogom komunistike partije, sve to je bilo ostatak starog, posebno srpskog graanskog drutva nije gledano sa blagonaklonou. Konfiskacija imovine, nacionalizacije, otimaine su poravnale raune sa nekadanjim eksploatatorima. Otuda je zanimljivije ta se dogaalo sa veinom nekadanjih slobodnih zidara kada se dobro zna da su oni bili "eksponenti buroazije". Nova vlast nije ispoljila slepo neznanje, jer je u bitkama za meunarodno priznavanje nove, komunistike Jugoslavije, znala da joj ukljuivanje i to veeg broja masona u najvie organe vlasti daje legitimitet i mogui meunarodni kredibilitet. Otuda i ne udi vei broj masona kooptiranih u sastav AVNOJ-a, pred njegovo tree zasedanje. Oni masoni koji su, posle izbora za Ustavotvornu skuptinu shvatili da su nemoni da svojim ueem u politikom ivotu demokratski promene bilo ta, povlaili su se i postajali nejaka opozicija (M. Grol).

U meuvremenu, islednici nastavljaju da obavljaju svoj posao. Svako pokriva svoje podruje, svoju republiku, a na nivo federalnih policijskih organa slivaju se informacije. Zaplenjene su i arhive, a znaaj i broj informacija dobijenih sasluavanjima okupatorskih istinskih saradnika poput Dragog Jovanovia (za vreme okupacije upravnika grada Beograda) nije bio mali. To to su on i jo neki od uhapenih dugo vremena posle izricanja smrtnih presuda bili ivi i sluili kao savetniki kadar u formiranju nove tajne, komunistike policije, druga je tema. Franc Nojhauzen, koji je takoe mnogo ispriao novim vlastima, bio je jo dugo posle presude na usluzi onima koji su ga zaslueno osudili. Herman Nojbaher, prvi nacistiki gradonaelnik Bea, od jeseni 1943. godine specijalni izaslanik za jugoistok, osuen je 1952. godine na 20 godina robije, ali je ve u novembru iste godine bio slobodan i stupio u slubu cara Haila Selasija. Ni saradnja sa mnogobrojnim i monim tajnim slubama tada bratskog Sovjetskog Saveza nije bila beznaajna u saznavanju injenica koje su odluivale o ivotima. Kao rezultat rada mnogobrojnih slubi i analitike obrade podataka, nastali su strogo poverljivi interni materijali, koji su dali, pored ostaloga, rekonstrukciju Nemake obavetajne slube na teritoriji Jugoslavije (1953-1956 u osam tomova, deset knjiga), "Delatnost i organizaciono stanje masonerije u Jugoslaviji izmeu dva rata" i "Istorije graanskih stranaka u Jugoslaviji" ("tampano za potrebe kole za unutranju upravu",1956). I ove rekonstrukcije su sadravale mnogobrojne podatke iz istorije masonerije u Jugoslaviji, o sudbini masona za vreme okupacije i "aktivnosti masonerije posle osloboenja". Verovatno radi lakeg dolaska do podataka i mogue rekonstrukcije doratne masonerije u Jugoslaviji, od 1945. do 1953. godine raen je u jednom naunom institutu u Beogradu poseban projekat ("Delatnost i organizaciono stanje masonerije u Jugoslaviji izmeu dva svetska rata"). Kroz formu naunoistraivakog pristupa, obavljeni su mnogobrojni razgovori - intervjui sa nekadanjim masonima (Damjan Brankovi, Milan Barto, Antonije okorac, Andrej Andrejevi, Milan Anti, Lazar Markovi, Jovan Velji, Petar o, Duan Tomi, Milan Ulmanski, Vasilije I. Jovanovi...). Podrazumeva se da su sva saznanja do kojih se dolo i na ovakav nain bila dostavljena Udbi, jer ih je ona i organizovala. (Nastavie se)

Copyright by Zoran D. Nenezi i Veernje novosti

Neimari novih puteva

Zoran D. Nenezi | 27. septembar 2010. 19:13 | Komentara: 2

Brojni profesori i akademici nastavili i posle rata da igraju vane uloge. KPJ od dolaska Josipa Broza uz slobodne zidare NAPOREDO sa borbom za meunarodno priznavanje nove Jugoslavije, deo slobodnih zidara lanova ranijih loa ukljuio se u politiki, kulturni i javni ivot na razliite naine. Svakako da jednu od znaajnih etapa predstavlja i delovanje, pa i povezivanje sa inostranom masonerijom sa pozicija graanske opozicije u okviru Narodnog fronta (Grol, Carevi, ubai i drugi). Novoj vlasti su se, na svoj nain, prikljuili i znaajniji naunici, kulturni i javni radnici slobodni zidari u Hrvatskoj. Uglavnom su u pitanju intelektualci, ugledni akademici dr Andrija tampar (dugogodinji predsednik JAZU - potpredsednik M. Krlea), dr Marko Kostreni, dr Miroslav Musulin, Marino Tartalja, dr Mihovil Abrami, dr Mijo Mirkovi, dr Stanko Frank, dr Franjo Durst, dr Josip Badali, dr Petar Skok, Gustav Krklec, Milan Marjanovi, Ljubo Babi, Tomislav Krizman, dr Ivo Krbek i drugi. Brojni nekadanji slobodni zidari u Beogradu predstavljali su okosnicu rada na Univerzitetu i Akademiji nauka. Izmeu ostalih, tu su bili: dr Vojislav Arnovljevi, dr Mehmed Begovi, dr Vojislav Mikovi, Mihailo Vukobratovi, dr Viktor Novak, dr Sinia Stankovi, dr Milan Barto, Risto Stijovi, Ivo Andri, Kreimir Baranovi, dr Miodrag Ibrovac, dr Stefan elineo, dr Anton Bilimovi, Veljko Petrovi, dr Milo uri, dr Jakov Hlitijev, dr Bogdan Kosanovi, dr Ilija urii, dr Duan Z. Milai, dr Nikola Saltikov, dr Aleksandar Beli, dr Sinia Tasovac, dr Ksenofon ahovi, dr Miloje M. Vasi. GRINVALD U DVE ULOGE Jevrejin, dr Boidar Grinvald, koji je bio lan loe "Pravednost", podrune loe "Libertasa", iako je pre rata bio lan HSS, od ustaa je bio proganjan, pa se skrivao u jednoj bolnici, pod zatitom ustakog "logornika" Orekovia. Posle rata bio je predsednik Zemaljske komisije za utvrivanje ratnih zloina. Zbog toga to je pravio oigledne propuste i pokuao da sprei utvrivanje ratnih zloina uinjenih od ustaa, bio je smenjen i uhapen, ali je posle nekoliko meseci puten bez suenja. I meu pripadnicima drugih profesija bilo je nekadanjih slobodnih zidara, koji su nastavili da deluju i posle rata - Ljubo Leonti, Pjer Kriani, Milan Vidmar, Duan Timotijevi, Hrvoje Macanovi, dr edomil Veljai, dr Boris Zarnik, dr Miloje Milojevi, Raa Plaovi, Viktor Stari i drugi. Neki od njih su u prvim poratnim godinama odigrali znaajne uloge na raznim poljima drutvenog rada, od obnavljanja obrazovnog i naunog sistema, do zastupanja interesa Jugoslavije u sloenim meunarodnim odnosima. Samo letimini pogled na bibliografije knjievnika, naunika i javnih radnika, nekadanjih slobodnih zidara, uverava da su oni ugradili temelje u oblastima u kojima su radili. Kao ilustracija, valja podsetiti da su oni bili nosioci najviih javnih i drutvenih priznanja, od naunih do nagrade AVNOJ-a. KPJ, posebno od dolaska Josipa Broza na mesto generalnog sekretara, i u uslovima ilegalne borbe, jednim delom svoga rada nala je zajedniki imenitelj sa liberalnim, demokratskim i

10

antifaistikim slobodnim zidarima. Nije bilo razloga da takvi, nekadanji slobodni zidari ne nastave (ili zaponu) saradnju i u uslovima nove vlasti i poretka. Jo 1922. godine IV kongres Kominterne, donosei rezoluciju o francuskom pitanju, iskljuio je svaku mogunost da lanovi partije mogu biti masoni, da bi ovaj revolucionarno nepomirljiv stav doiveo izvesnu modifikaciju odlukama VII kongresa Kominterne, u vreme narodnofrontovskog antifaistikog organizovanja. Tada je, ak i u Berlinu, postojala jedna loa koja je okupljala, izmeu ostalih Ernesta Tolera, Bertolda Brehta, Ota Bihalji Merina. Mnogo manje spektakularno izvedena su suenja za genocid nad srpskim narodom i otvorenu kolaboraciju tzv. NDH sa faistikom Nemakom, odrana u Zagrebu. Na jednom od takvih, oktobra 1945. godine, kao saradnici ustakog reima i njegova finansijska potpora osueni su masoni iz loe "Libertas" Branko Pliveri, Ivo Moinski i Valdemar Lunaek. Zbog saradnje ili aktivnog uea u ustakom reimu, osuivani su i Ivo Belin, Dragutin Hru, Milovan Pinterovi i Vladimir Koak, osuen u procesu Slavku Kvaterniku 1947. godine. Izvesno vreme proveo je u logoru neposredno po zavretku rata i Ante Drai, zbog sumnji da je bio nemaki saradnik. lan iste loe bio je i Vladimir Oi, koji je u ustakoj dravi bio na mestu naelnika u ministarstvu za trgovinu i industriju, pa je zbog zasluga bio i odlikovan od Pavelia. To nije bila smetnja da i posle rata bude dravni inovnik u istom ministarstvu. Bezbolan nastavak uspenih univerzitetskih i drugih karijera, koje se, uglavnom, nisu prekidale ni za vreme ustakog reima, imali su lanovi nekadanjih zagrebakih loa, kako onih pod zatitom VL "Jugoslavija", tako i onih pod "Libertasom". Njeni kljuni lanovi, koji su mnogo znali, ve su bili nestali, ili su bili u samom vrhu vlasti Andrija tampar, Miroslav Krlea, Marko Kostreni, Miroslav Karulin, Grga Novak, Antun Barac, Fran Tuan, Stjepan Musulin, Marino Tartalja, Mihovil Abrami, Mijo Mirkovi, Stanko Frank, Franjo Durst, Josip Badali, Petar Skok, Gustav Krklec, Milan Marjanovi, Ljubo Babi, Tomislav Krizman, Ivo Krbek, Kreimir Baranovi, Julije Benei, Slavko Batui, Boris Zarnik, Vale Vouk, Vladimir Katii, Milorad Stranicki, Nikola Fink, Marko Bauer, Ivo Mihovilovi, edomilj Veljai, Milan Vidmar, Cvito Fiskovi, iro Gamulin, Sreko ilovi, Juraj Tkali, Marko Tajevi, Josip Horvat, Dane Medakovi... (Nastavie se)

Braa brane Broza

Zoran D. Nenezi | 28. septembar 2010. 19:29 | Komentara: 7 Francuske loe protiv ruskih optubi na Titov raun. Vatikan inspirator viegodinjih progona Srba

11

MASONSKI izvori u inostranstvu donosili su ocene: "Iako disident, Tito je komunista, kao svaki drugi, nastojao da iskoristi masoneriju za sebe. U toku decembra 1951. veliki broj upravljaa francuske masonerije (u stvari, sve stareine loa u Parizu i provinciji) primili su, na kunu adresu, jedno cirkularno pismo, kojim je 'jedan jugoslovenski mason' upozoravao loe protiv staljinistike propagande koja je optuivala Tita." Amerika masonerija, kao i slobodni zidari ostalih zapadnih drava od tada su poeli da vode drugaiju politiku prema Jugoslaviji i svojoj brai. Pored linije pruanja neposredne podrke i pomoi jednoj grupi slobodnih zidara u zemlji i onima koji su se zatekli u politikoj emigraciji, oni menjaju i odnos prema preostalim masonima i Jugoslaviji u celini. Do tada se naroito isticalo, ali od strane francuskih slobodnih zidara, da su masoni u "Titovoj komunistikoj dravi" progonjeni. Tako ve pomenuti masonski izvori govore da "stvaranje FNRJ nee, pak, dovesti do prestanka proganjanja. Unitavanje graanske klase (konfiskacija imanja, hapenja, streljanja na osnovu suenja ili bez njega) obuhvatilo je i masone. Titov reim je napao na masonske kadrove koji su zauzimali suvereni poloaj u nacionalnom politikom ivotu i, u prvom redu, na one koji su aktivno uestvovali u antinemakom pokretu otpora na strani generala Mihailovia". GNUAJU SE KOMUNIZMA NA Konferenciji velikih majstora Severne Amerike februara 1947. godine jednoglasno je doneta rezolucija o komunizmu: "Masonerija se gnua komunizma poto nalazi da joj je u potpunosti suprotan po predstavi dostojanstva linosti, destruktivan po pitanju osnovnih prava koja su uzvieno naslee svih ljudi i ima neprijateljski stav prema osnovnom masonskom naelu verovanja u Boga". Naredne, 1948. godine ova rezolucija je proirena stavom: "Masonerija proglaava komunizam suprotnim integritetu linosti, destruktivnim u odnosu na osnovna prava, koja su boansko naslee svih ljudi i istovetna osnovnim masonskim principima i veri u Boga". Ni drugi inostrani autori nisu nita manje bili glasni u proglaavanju etnikog pokreta u antifaistiki pokret otpora. Neki od predratnih slobodnih zidara bili su optueni od francuskih masona za pruanje pomoi "komunistikom reimu" i povodom suenja nadbiskupu A. Stepincu. Tada je Viktor Novak uputio i pismo "u ime jugoslovenske masonerije" i "zamolio masonski svet da se zainteresuje za akciju jugoslovenskih komunista protiv monsinjora Stepinca." Iz jednog sauvanog pisma koje je Viktor Novak uputio Savi N. Kosanoviu, tadanjem jugoslovenskom ambasadoru u Vaingtonu, moe se videti blia pozadina prethodne optube: "... Vama je poznato, da sam etiri godine radio na jednom velikom delu, koje je na kraju dovreno, i nalazi se u tampi u Zagrebu. Izdae ga Front Hrvatske. Ovaj moj "Magnum krimen", im izae poslau Vam ga, izazvao je interesovanje kod mnogih rodoljuba kojima je problem pred oima u svoj svojoj ozbiljnosti. Oni su miljenja da delo treba da izae i na stranim jezicima, naroito na engleskom, jer je vatikanska propaganda, koja sada protiv nas cirkulie oko itavog globusa, osobitu panju posvetila Engleskoj i SAD. Odatle potreba da se u naunom obliku, sa bezbrojnom dokumentacijom, pokae civilizovanom svetu, kakvi su ti nai neprijatelji bili kroz itava pola veka, da na kraju posle sloma Jugoslavije svi zajedno otkriju svoje maske, kad su

12

verovali da je nemaki agresor reio 1941. pitanje novog poretka za 1.000 godina. Dakako, kad bude delo odtampano, reie se gde da se tampa na engleskom... To je pitanje koje e se reiti prema Vaim savetovanjima, kao i to, da li da se ono prevodi ovde u Jugoslaviji ili u Americi?" U nastavku pisma, koje je napisao 25. januara 1947. godine, Viktor Novak dodaje jo nekoliko zanimljivih zapaanja i molbi upuenih Kosanoviu: "Kako u mom delu ima na tri mesta, gotovo u tri poglavlja i rei o ulozi Vatikana, a u najnovijem periodu, vezanoj s akcijom sadanjeg kardinala Spelmana, to e mene jo dugo interesovati upravo ova zanimljiva linost, kao vanredni vatikanski reiser, ali na alost i most famous speaker of White House. Zato bih Vas molio da prikupljate materijale o njegovoj ulozi, i da mi ga lino poaljete kad budete imali prilike." NARUIVANJE Knjigu Masoni 1717-2010 u dva toma moete naruiti na: njnjnj. nenezic-freemasonry.com Za vreme sudskog procesa Alojziju Stepincu, Viktor Novak, koji je iveo i radio jo od pre rata u Beogradu, obratio se veem broju loa u inostranstvu, molei ih da se zainteresuju za "akciju jugoslovenskih komunista protiv monsinjora Stepinca". Novakov antiklerikalizam bio je odranije poznat, a posebno se zamerio Katolikoj crkvi zbog poznate knjige "Magnum krimen", o katolikoj crkvi u Hrvatskoj kao inspiratoru viedecenijskih progona Srba i izvrenog genocida za vreme trajanja ustakog reima. I povodom objavljivanja ove njegove knjige u Zagrebu 1948. godine, on se obratio veem broju i loa i masona u inostranstvu, pokuavajui da ih upozna sa sutinskim razlozima uinjenog genocida nad Srbima. Naroito je pokuavao da njegova knjiga bude prevedena na engleski jezik. Tako kae navedeni autor. Po svoj prilici, ovde se radi o zameni identiteta, jer je pisma tim povodom pisao agilni Duan Tomi. (Nastavie se)

Krivica na Stepinca
Zoran D. Nenezi | 29. septembar 2010. 20:07 | Komentara: 0 Ponueni dokazi da je nadbiskup bio deo Pavelievog plana jo pre rata. Optube o zaveri masona, Jevreja i komunista MASON Duan Tomi u pismu Moi Pijade od 15. septembra 1946. godine, navodi: "to se tie engleskog izdanja moje druge broure, malo sam zadocnio, jer sam morao da izmenim i dopunim ve sloen tekst i ak posle izvrene korekture. Dobio sam iz Amerike dva pisma. Prilaem kopiju jednog, poto je ovo vanije. U onom drugom me pitaju da li je suenje Stijepincu bilo javno i da li mogu da ga izvestim na osnovu kakvih je dokaza nadbiskup bio osuen na 16 godina robije. Ovo me toliko naljutilo da sam se obratio na sve strane da prikupim sve nae listove iz tog doba i drugu dokumentaciju. Napisao sam dopunu i dao da se prevede. U nju sam

13

uneo i neke dokaze koje nije naveo javni tuilac, niti su bili otkriveni na pretresu, ali za koje se moe pozitivno tvrditi da su postojali (!?), kao, na primer, da je Stijepinac bio ve u Pavelievoj zaveri jo pre rata, poto je otiao da se pokloni Paveliu, u Zagrebu, 16. aprila, kad jo nije jugoslovenska vojska kapitulirala. Uz ovo navodim i sve ostale vanije dogaaje iz Stijepineve saradnje sa Paveliem. A i sam zakljuak sam malo potencirao. Zna, nema smisla da pokvarim postignut uspeh u Americi sa prvom brourom... Najzad, dve-tri rei o postignutom rezultatu u Francuskoj... Centralna Uprava Francuskog Velikog Orijenta donela je rezoluciju kojom trai da se izvidi da li se i francusko vie svetenstvo nije ogreilo pod uticajem Vatikana za vreme rata odnosno pod okupacijom. Inae je moglo da mi se dogodi da mi zamere to vream religiozne oseaje jednog velikog dela Francuza". Poetkom naredne godine Duan Tomi u pismu Moi Pijade, izmeu ostaloga, navodi: "Tebi i drugu Stanoju Simiu aljem ovo saoptenje namenjeno francuskim i amerikim masonima. Dobro bi bilo da mi pomognete sa vaim primedbama za sluaj da tampaju kao dopunu ranijih saoptenja. Sa ovim tekstom drim predavanje u Velikom Orijentu, 21 januara. Naravno, za tampanje ima to ta da se dotera, u svakom pogledu, naroito za Amerikance. Zbog njih u i sam naslov da promenim. Potrebno je da zna zbog ega i u kojem cilju sam ovo napisao. U pariskim politikim krugovima, Masoni ili ne, veina veruje, a mnogi su me i pitali, usmeno ili pismeno, da je Draa Mihajlovi rtva osvete njegovog konkurenta, marala Tita i da je nadbiskup Stijepinac takoer rtva osvete i to iz mrnje komunista i pravoslavnih prema katolikoj Crkvi... Do sada su u Americi bili vrlo predusretljivi prema meni. Moje je da pokuam i sa ovim saoptenjem. Pa, ili, ili"! TAMPAR NEE SARADNJU Nekoliko pokuaja za vrim organizacionim i sutinskim povezivanjima beogradskih i zagrebakih slobodnih zidara nisu dali rezultata. U takve misije dolazio je u Zagreb i Viktor Novak, ali je Andrija tampar, ovek iz senke zagrebakih slobodnih zidara, izbegavao da se nau, razgovaraju i dogovore. "U dopuni mog odgovora na tvoje pismo, dozvoli mi jo samo da ti dostavim priloene kopije cirkularnog sprovodnog pisma koje aljem sa brourom parlamentarcima i tri tipina odgovora. Iz njih e videti da sam postao zastavnik u borbi "nekrstaa" protiv "krstaa". Ovako angaovana moja akcija u inostranstvu mora da bude korisna i po Jugoslaviju", pie Tomi Moi Pijade 16. 4. 1947. godine. Poetkom naredne godine Duan Tomi istie: "to se tie postignutih rezultata sa mojim radom, javljam ti samo da su znatniji od onoga, kad smo, za vreme zagrebake parnice, zajedno pisali po celom svetu, protiv habsburke imperije. Piui ta pisma, ni ti, ni ja, nismo predvideli da e se ta "velika sila" sruiti, ni desetak godina docnije. Prema tome, dozvoljeno mi je da se nadam da u doiveti i da papu najure iz Rima!!! Uostalom, to ne bi bio prvi put u istoriji, ali bi imao da bude definitivan." JAZU je, kroz kontinuirano organizovanje razliitih meunarodnih naunih skupova, uvek sa inicijativom tamonjih vodeih masona, bio okosnica stvaranja intelektualne klime za ono to e uslediti u zvaninoj politici kao "hrvatsko proljee" 1971. godine. Tome je, pored ostaloga,

14

prethodila i Deklaracija o poloaju hrvatskog jezika, gde su, opet zagrebaki masoni, bili inicijatori procesa razgranienja sa Srbima u svakoj oblasti, pa i u jeziku. Napadi sa takvom intonacijom nastavljeni su i u vreme odravanja Drugog Vatikanskog koncila (koincidira da je odran neposredno posle konstituisanja nesvrstavanja kao organizovanog pokreta), kada je Katolika crkva iznalazila puteve za svoju reafirmaciju prihvatanjem izmenjenih realnosti u sukobljenom svetu. Katolika crkva, odravanjem svoga Drugog koncila (1961-1963), kao i njegovim odlukama, a posebno otvaranjem ekumenskog "dijaloga i sa nevernima, pa time i komunistima, nalazila je novu formulu zadravanja svog globalnog poloaja i uticaja. To je bilo vreme kada u njenim redovima dolazi i do sukoba izmeu konzervativnih, ak i reakcionarnih struja sa reformistikim i realnim kardinalima, koji su shvatili potrebu promenjenog delovanja Katolike crkve. Iz krugova protivnika reformi dopirale su optube o masonsko-jevrejskoj zaveri u kojoj uestvuju i neki jugoslovenski "komunistiki lideri", pa su u sledu takvih optubi u masone bili uvrteni i Josip Broz, Edvard Kardelj, Moa Pijade, Ale Bebler i drugi. (Nastavie se)

Zato si smenio Marka?

Zoran D. Nenezi | 30. septembar 2010. 19:18 | Komentara: 1 Ivan Gonjak u pismu Titu otkriva prave motive za smenu Aleksandra Rankovia. Listu masona predvodili Kardelj, Bakari, Krlea, ilas... O jedna knjiga donosi odreen broj okantnih "dokumenata", dodue, bez mogunosti provere njihove autentinosti. I pored ozbiljnih rezervi, nudimo ono to se odnosi na temu ove knjige, bez uputanja u bilo kakvu dalju analizu, mada je i na prvi pogled taj "dokument" manjkav sa nekoliko strana, bar to se tie izvesnih podataka koji se ine, najblae reeno, kontradiktorni. Vjenceslav Ceni je doneo nekoliko izvoda (bez faksimila) iz pisma nekadanjeg ministra odbrane i naelnika Generaltaba, generala armije Ivana Gonjaka, upuenog Josipu Brozu, u knjizi "Poslednja Titova ispovjest" (2001. objavljena u Beogradu). Autor navodi da je pismo imalo 60 stranica, da ga Josip Broz nikada nije dobio, a u njemu je, prema istom autoru, dopisano Kardeljevom rukom: "Ne treba ga dati Titu jer je bolestan i u godinama. O tome treba da razgovara posebna komisija sa Gonjakom." Navodi se da je u pismu Gonjak traio odgovore na dvadesetak pitanja. Prema ovim navodima, pismo je datirano 27. juna 1975. godine: "Drue Tito, piem ti ovo pismo, prvi put ovakvog sadraja i sa ovakvim naslovom", poinje Gonjak. "Od mog prisilnog odlaska u mirovinu, osjeam potrebu da bih elio razgovarati s Tobom u etiri oka. Jer, nakon sastanka Vojnog savjeta, na kojem sam dobio podrku od Demila arca, Radojice Nenezia i oke Jovanovia, a mislio sam da u je dobiti i od Tebe, a nisam, osjeam se ljudski povrijeen, jer je uz Tvoju

15

'dobronaklonost' pobijedila Kardeljeva linija, a ja sam umirovljen, pa se sve okrenulo, zahvaljujui Tebi, u korist konzervativaca, onih koji su i do sada oponiranjem vladali zemljom, i onih koji me godinama ogovaraju." PROTIV LOA U EGZILU Slobodno zidarstvo anglosaksonske tradicije, pre svega velike loe saveznih drava SAD, sve do pada sa vlasti iranskog aha Reze Pahlavija, nije prihvatalo postojanje velikih loa u egzilu, jer je to protivno principu teritorijalne rasprostranjenosti i masonske suverene vlasti nad loama na toj dravnoj teritoriji. UVL Engleske jo ima stav da je, uz ostale kriterijume koje neka velika loa treba da ispunjava, i teritorijalna jurisdikcija neophodan uslov da bi ih oni priznali. Isti autor u nastavku navodi: "Tito, ja znam da e mi zameriti to Ti s mojim smenjivanjem povezuje i Marka, koji je prije devet godina proao jo gore od mene. Samo nas nekoliko, Ti, Lazar Kolievski, Josip Kopini, Koa Popovi, Jovanka Broz i ja znali smo zato si naprosto oterao Marka. I sam zna da je prislukivanje la... Razlog smenjivanja Marka, Ti to drue Tito dobro zna, jeste njegov izvetaj o masonima u Jugoslaviji, odnosno konstatacija i tvrdnja autora izvetaja da masoni vladaju Jugoslavijom. "Drue Tito, zna i to da sam imao prilike proitati taj izvetaj, ali poslije Plenuma, a pisali su ga nai najbolji obavetajci i imao je dva dijela. U prvom dijelu izvetaja pie se o masonima koji su djelovali u Jugoslaviji do 1941. godine, a u drugom, strogo poverljive naravi, - masoni i njihova aktivnost u SFRJ. Taj izvetaj Markove policije kaznio je njega samog, posebno deo izvetaja gde se spominje i Tvoje ime. Naime, Tebe se spominje sa 1961. godinom, kada si bio na putu mira po afrikim zemljama, a kada je dolo do sukoba izmeu Jovanke i Kolievskog, koji je spreio da ide na skuptinu masona koju je organizirao marokanski suveren - kralj, ef Velike masonske loe. Taj, i drugi podaci 'ubili' su Marka, mislim, politiki ga ubili. Mislim da to i druge 'bisere' tog izvetaja Ti dobro zna. "Nisam znao, drue Tito, dok nisam proitao izvetaj (a dao mi ga je Marko), da su i Kardelj, Bakari (pod imenom Kupferstein, zbog tajnosti), braa Dizdarevi, Krlea, Vidmar, dr Novak, dr Savi, Koa, Velebit, Augustini, Z. Kunc, dr Kocbek, Ivan Ribar st., Ivo Andri, A. Beli, Ivan Krajai Stevo, Sran Budisavljevi, Crnjanski, Vasa ubrilovi, O. Davio, D. Bijedi, M. ilas, P. Gregori, Hristi, Isakovi, Mladen Ivekovi, Ribnikar, braa Levi, M. Pijade, H. Macanovi, Ivo Mihovilovi, B. Krajger, Ivo Politeo, Sran Prica, Smodlaka, V. Terzi, A. Bebler, Mika Tripalo, Milan Barto, Gustav Krklec, K. Baranovi, da ne nabrajamo i druge, masoni, kojom je loom 'Nova Jugoslavija' do smrti rukovodio I. Ribar st., a po njegovoj smrti Krlea. Drue Tito, sada mi je jasno zato je Marko morao otii, zato sam ja morao biti smenjen!" Veliki broj slobodnih zidara iz podrunih loa "samouspavane" VL "Jugoslavija", najveim delom iz beogradskih, i pre kapitulacija Kraljevine Jugoslavije 1941, a i tokom rata, izbegao je iz okupirane zemlje. Bili su antikomunisti i nisu se pomirili sa revolucionarnom promenom politikog sistema u Jugoslaviji. Zbog toga su neki dobrovoljno, a neki zbog izreenih presuda za ratne zloine, ostali u politikoj emigraciji, rasuti irom zapadne Evrope i SAD.

16

Kolonija srpskih masona u emigraciji i posle 1945. godine, nije se bitnije umanjila prema onoj iz 1941. godine. Ostali su u emigraciji radikali Momilo Nini, Krsta Mileti, Milo Bobi, "jenesovci" Jovo Banjanin, Bogoljub Jefti, Petar ivkovi (primljen u emigraciji zajedno sa Boidarom Puriem), "zemljoradnik" Milan Gavrilovi, "republikanac" Jovan onovi, kao i Veeslav Vilder, Radoje Kneevi, Ilija umenkovi, Prvislav Grizogono, Boidar Vlaji, Vladimir Ribar, aslav Nikitovi, Aleksandar Avakumovi, Miloje Dini, Slavko Bjelajac, Ranko Brai, Vladeta Bogdanovi, Dragutin Savi, Danilo Zobenica, Ivan Suboti, Duan Nikoli, Jovan Crvenanin, Kosta Pavlovi, Branko Deni, Jakov Davio, ivojin Balugdi... (Nastavie se)

Iluzije velike loe

Zoran D. Nenezi | 01. oktobar 2010. 19:26 | Komentara: 0 Ni masonsko delovanje nije pomirilo podeljenu srpsku emigraciju. Hari Truman podravao srpske zidare OBNAVLJANJE Velike loe i njeno prerastanje u Vrhovni savet kotskog rituala "Jugoslavija" i njoj pripadajue zemlje (u egzilu), otpoelo je 1947. godine u Rimu, sa Vladimirom Belajiem kao velikim majstorom i komanderom, Milojem Diniem, kao velikim sekretarom i Simom Adanjom, kao velikim blagajnikom. Velika loa je imala loe u Rimu, Parizu, Kairu i Aleksandriji. Prvobitno sedite je bilo u Rimu, a kasnije je preseljeno u Pariz. Pokuaji da svojim radom i preko emigrantskih udruenja i organizacija utiu na antikomunistiko objedinjavanje celokupne emigracije nisu uspeli. Pisali su brojna pisma, obraajui se za pomo kako velikim loama, tako i istaknutim masonima politiarima (Hari Truman), pokuavali su da objedine svoj rad sa radom masona iz ostalih politikih i emigrantskih kolonija (Poljska i sl.). Blaga podrka za ovaj pokuaj organizovanog masonskog rada u emigraciji je dobijena od Velike loe kotske. Pred oktobarsko zasedanje Vrhovnog saveta June jurisdikcije kotskog rituala SAD, njegov komander Koules zatraio je od Duana Tomia (5. 4. 1947.) precizne odgovore na niz pitanja o organizaciji i imenima kako Vrhovnog saveta, tako i Velike loe u Jugoslaviji radi podnoenja izvetaja o stvarnom stanju masonskog rada u Jugoslaviji, podseajui da je veliki reprezent VL "Jugoslavija" kod VL Kentakija Dozef Volf, a da je Veliki reprezent VL Kentakija kod VL "Jugoslavija" bio Milan Marjanovi. NEIMARI MOSTOVA MIRA NA planu spoljne politike Jugoslavije, jedan od krupnijih dogaaja je poseta Haila Selasija Jugoslaviji (1954), koja je, uz putovanja Josipa Broza po novoosloboenim zemljama i uee na Konferenciji u Bandungu, utemeljila raanje nove politike - nesvrstavanja. Nesvrstanost, koju su stvarali lideri treeg sveta i na Beogradskoj konferenciji (1961), postala je sinonim politike mira i ravnopravne saradnje. U meuvremenu, dolo je do poboljanja jugoslovenskih odnosa sa Sovjetskim Savezom (1955), kao i do uspostavljanja vre i stabilnije saradnje sa SAD, posebno posle posete Josipa Broza SAD 1963. godine.

17

Duan Tomi, neumorni zagovornik obnavljanja masonskog rada u novoj, socijalistikoj Jugoslaviji, ubrzo je po saznanju o poetku rada Velike loe i Vrhovnog saveta u egzilu, o tome obavestio Ljubomira Tomaia, pismom iz Pariza (23. 2. 1948): "Izveten sam iz Vaingtona da se formirala u inostranstvu masonska jugoslovenska federacija u izbeglitvu sa Vrhovnim Savetom i to u Rimu (!?). Ona je o tome obavestila masonske organizacije u Americi i neki me od njih pitaju ta znam o njoj. Neki dr. Vladimir Belaji navodi u cirkularu da je veliki komander. A, neki Miloje S. Dini se potpisuje kao glavni sekretar i da je takoe 33. stepen. Kao adresu za korespondenciju daju London... Navode da je ova organizacija sprovedena pod zatitom italijanske masonerije. Oevidno je da je ovo preduzee isto politikog karaktera nae emigracije u inostranstvu i da njenim radom moe da napakosti naim masonima u zemlji! Zbog toga je hitno potrebno da se ti sa bratom Androm Diniem, sa Milanom Marjanoviem, Viktorom Novakom i urom Bajaloviem, dogovorite i zajedniki smislite jedno kratko pismo na engleskom jeziku i uputite ga Cowles u Washington (komander June Jurisdikcije kotskog Rituala SAD), avionom... U tom pismu vi biste imali da javite samo da je jo u funkciji uprava Jugoslovenske Velike Loe i Jugoslovenskog Supreme Councila i da, prema tome, nikoga niste ovlastili da sprovede u inostranstvu "Organizaciju Federacije Jugoslovenske masonerije u inostranstvu". Moda bi korisno bilo i da se kae da oni nisu lanovi uprave jugoslovenske masonerije i da vi, u Beogradu, verujete da su ovu organizaciju sproveli politiki emigranti u isto politikom cilju koji moe da nakodi, vama, koji ste u zemlji. Zbog toga se unapred odriete da ste s njima u kontaktu... Kao to vidi, stvar je ozbiljna i hitna!" to zbog starosti i uticaja biolokog faktora, to zbog politikih nesuglasica i razmimoilaenja, pa ak i otrih sukoba, naroito oko kralja Petra II Karaorevia i njegove Kancelarije, a delom i zbog opteg razvoja dogaaja na meunarodnom planu i mesta koju je zauzela Jugoslavija kao tampon zona izmeu dva suprotstavljena vojno-politika bloka, ova Velika loa nije imala anse za uspeh. Uz to je radila izvan teritorije drave ije je ime nosila. Njihovi pokuaji su uivali izvesnu podrku i princa Pavla Karaorevia, a zbog ivota u nematini, na poziv Velike loe vedske, Vladimir Belaji odlazi u Stokholm, gde je i umro 1971. godine. Na mestu velikog majstora pre toga zamenio ga je Sima Adanja, a po obustavljanju rada ove Velike loe 1967. godine, Adanja se preseljava na Kubu (koja ima neprekinuti kontinuitet rada Velike loe, sa nepunih 30.000 lanova, za sve vreme, bez obzira na politike promene koje je donela revolucija i reim Fidela Kastra). Oko ove Velike loe okupljali su se Bogoljub Jevti, Milo Bobi, Boidar Vlaji, Konstantin Foti, Radoje Kneevi, Vane Ivanovi, Ivan Suboti i drugi. Znaajna za rad ovih slobodnih zidara bila je i podrka koju su dobili od Harija Trumana, takoe masona, u pokuajima objedinjavanja rascepkane srpske emigracije na antikomunistikoj platformi. Meusobni razlazi meu srpskom politikom emigracijom nisu mogli biti objedinjeni ni masonskim delovanjem, a Velika loa (u egzilu) ugasila se 1967. godine, kao to je i

18

preusmeravanje amerike politike prema Jugoslaviji 1952. godine od ovih masona stvorila "alternativnu" snagu u rezervi koja nikada nee biti aktivirana. (Nastavie se)

Vatikan vesnik Proljea

Zoran D. Nenezi | 02. oktobar 2010. 20:06 | Komentara: 0 Zbog saradnje sa faistima, papa smenio slovenake biskupe, ali ne i hrvatske INOSTRANI masoni i rotarijanci koristili su brojne prilike za privlaenje i ulanjenje Jugoslovena u svoje loe i rotari klubove, posebno od otvaranja granica Jugoslavije i ireg ukljuivanja jugoslovenske privrede u meunarodnu podelu rada. Deavalo se to preko jugoslovenskih privrednih i slinih predstavnitava, meunarodne naune, tehnike i kulturne saradnje i korienjem raznih inostranih stipendija. Tako se jedan broj naih dravljana naao u inostranim loama, pa ne ude ni prezimena kao to su Vukobratovi, Deni, aranovi, Brni, koja se mogu sresti u uglednim masonskim asopisima. SPISKOVI U RUKAMA POLICIJE Slubeni policijski organi u Hrvatskoj imali su podatke o predratnim lanovima loa, jer su im tada u jo centralizovanom sistemu politike policije (do 1966) dostavljeni spiskovi lanova iz zaplenjene arhive VL Jugoslavija iz Beograda. Dopao im je u ruke i deo ustake masonske arhive, kao i deo policijskih materijala koje su sainili Italijani za vreme njihovog boravka u Dalmaciji. Svoje interese u razvoju ondanje socijalistike Jugoslavije i njenim unutranjim protivrenostima nala je i inostrana masonerija, traei kanale za meusobnu komunikaciju sa nekim od lidera nacionalizma, mas pokreta i liberalizma. Jedan od nespornih lidera Hrvatskog proljea Mika Tripalo bio je slobodni zidar, povezan sa grupom hrvatskih intelektualaca slobodnih zidara. Oni su preko nekih naunih aktivnosti oko JAZU jo od kraja ezdesetih godina bili u vezi sa inostranim slobodnim zidarstvom koje je prualo svaku podrku nacionalistiko-separatistikim strujama u Hrvatskoj. (F. Zeller, Trois point cest tout. Paris, 1974). Na naunom skupu Istorijskog instituta SANU (Sukob ili susret civilizacija, Beograd, 9. 12. 1997), istoriar i akademik Milorad Ekmei podneo je referat Sukob civilizacija ili stvaranje svetskog sistema velikih sila. Iz tog teksta za ovu knjigu zanimljivi su sledei navodi: Uloga Katolike crkve u obaranju komunistikog sistema u zemljama istone Evrope je postala nezamenljiva. Jedno vreme se mislilo da je jugoslovenski samoupravni poredak, posle prekida sa Sovjetskim Savezom 1948, najbolje sredstvo za unutranju destabilizaciju komunistikog sveta uopte. Vrlo brzo se uvidelo da je podrka Katolikoj crkvi u tim zemljama daleko dragocenija. Veina ozbiljne naune literature o graanskom ratu u Jugoslaviji 1991-1995. uzima da je Katolika crkva u tome odigrala primarnu ulogu.

19

To se dovodi u vezu s jo nauno neobjanjenom posetom marala Tita Vatikanu 1944. godine. Odmah zatim, usledila je misija lana jugoslovenske vlade Edvarda Kocbeka, koja je zavrena polovinim uspehom, jer je papa pristao da smeni samo slovenake biskupe, a ne i hrvatske, kao ustupak jugoslovenskim zahtevima da se time kazne za saradnju sa faistima. U Vatikanu se tada (1945) shvatilo da je neophodno da se hitno sa Titom uspostavi kontakt i da se on omeka. Poslat mu je ameriki svetenik, ali je zahtev za smenjivanje Stepinca za 20 godina te kontakte poremetio. Konano su se izgladili odnosi tek u pregovorima i sporazumima 1966, 1968. i 1971. Amerika vlada je u ovome bila posrednik, a u naknadu za ustupke je jugoslovenskoj strani davala podrku i novanu pomo. Neki istoriari misle da je graanski rat 1991. u korenu poeo protokolom iz 1966, u kome je navedeno da se osuuje pominjanje uea katolikih svetenika u genocidu nad srpskim narodom u prolom ratu. Tim Titovim sreivanjem dravno-crkvenih odnosa je poelo 'Hrvatsko prolee (1972), u kome je katolika crkva opet odigrala kljunu ulogu. Isti autor, u napomenama ide korak dalje. Kae da je vlada SAD bila u toku ovih pregovaranja i davala jugoslovenskoj vladi, kao potporu, politiku podrku i finansijsku pomo. U tim sporazumima je bio i uslov da se zloini nad srpskim stanovnitvom 1941-1945. ne pominju i zaborave. Za razliku od situacije u Beogradu, masoni u Zagrebu su u prvim posleratnim godinama bili poteeni posebnog tretmana Udbe i slinih institucija. On se, u tim godinama, uglavnom odnosio na aktivnosti onih lanova nekadanjih loa koji su im bili zanimljivi zbog njihove mogue obavetajne aktivnosti za neku od slubi Francuske, Italije, SAD, V. Britanije. Neki od masona iz Hrvatske, pored pomenutih, bili su aktivno ukljueni u partizanski pokret i neposrednu posleratnu obnovu, kao simpatizeri ili lanovi Komunistike partije (ministar Mate Jaki, uro Oberzen, Bogdan Stoisavljevi, Lav Grizogono, Josip Kodl, Ivan Fier, Josip Peteh, Lav Mirski, Vuko Jovanovi, Branko Muaevi, Alear Kraljevi, Armin Borovic, Eduard Mendler, Miho Soljai, Milan Radeka). U jednom materijalu SDB Zagreba iz 1967. godine kae se da su ustae tokom rata imale stav prema masonima priblian nemakom. Takav stav prema masonima ostao je do 1943. godine, kada se poeo ublaavati pod uticajem Nemaca koji su traili kompromis sa zapadom. Poslije toga ustae su sa pojedinim masonima uspostavljali kontakte i davali im zaposlenja. Ovakav zakljuak je u kontradiktornosti sa stvarnim razvojem dogaaja tokom rata u tzv. NDH. Prema tim dostupnim podacima, pored onih masona koji su bili u raznim vezama sa ustakim reimom i koji su i posle rata ostali u zemlji i najee na slinim pozicijama, njih 24 su emigrirali u strahu od mogueg utvrivanja krivine odgovornosti za dela koja su inili u ratnom periodu. (Nastavie se)

Sin u tatinoj loi

20

Zoran D. Nenezi | 03. oktobar 2010. 20:35 | Komentara: 1 Vea koncentracija masona u Zagrebu posle rata bila je u tadanjoj JAZU, na Univerzitetu, u Krleinom Leksikografskom zavodu Pripadali su dvema strujama - jedna je zadrala sve profesionalne pozicije, pa je na osnovu toga imala i izvestan javni i drutveni uticaj, i nije bila saglasna sa politikim ureenjem zemlje i poloajem Hrvatske u njoj. Druga struja je bila u manjini, i inili su je masoni, koji su iz svojih ubeenja pristupili potpunoj integraciji u novi poredak. Posebno zanimljivo mesto bio je Leksikografski zavod, u kome su bili profesionalno zaposleni ili su, na Krleinu inicijativu, angaovani kao stalni saradnici na izradi enciklopedije Jugoslavije i ostalih enciklopedijskih izdanja. Tu su Ivo Belin i Radoslav Horvat imali izvestan uticaj, koji se protezao, posebno Belinov, i na JAZU, gde su bili neprikosnoveni pripadnici ranijih loa u Hrvatskoj poput Andrije tampara, Marka Kostrenia, Mirka Deanovia, Josipa Badalia, Milan urina, Olivera Tarabocija, Natka Katiia, Nikole Finka, Julija Beneia, Vladimira epia... Njihov uticaj je bio znatan i na Univerzitetu. UDBA SVE DOZNA KONTINUIRANO praenje pripadnika nekadanjih masonskih loa, koje je radila Udba, dovelo je i do njenog saznanja da je "jedan deo tih predratnih masona produio svoju aktivnost u posleratnim godinama. Njihova aktivnost oseala se jo 1946. godine u vidu meusobnog sastajanja i pretresanja spoljnopolitikih dogaaja, stanja u zemlji i raspravljanja internih problema masonerije u Jugoslaviji". Kada je posle Brozovog razlaza sa ilasom izvesno vreme posle toga dolo do otrijeg partijskog stava, neki profesori univerziteta su dobili otkaze, a sredstva za Leksikografski zavod iz saveznog budeta su smanjena. To je bila prilika da se nekadanji masoni organizovanije poveu u ove tri institucije, posebno u JAZU i Leksikografskom zavodu, koji su skoro pretvoreni u "loe". Neformalni veliki majstor ove neformalne loe bio je Marko Kostreni, koji je kontinuirano imao stav ouvanja nedodirljivosti Josipa Broza. Posle 1948. godine, zagrebaki masoni imali su punu svest o tome da zapad nema interesa da destabilizuje jaku Brozovu poziciju, ve naprotiv, da im je imperativ uvrivanje njegovog reima radi nastavka pruanja otpora Sovjetskom Savezu. Ni druga strana, koja je krenula putem liberalizma u Srbiji, nije bila bez masonskih uporita u SAD. Tako je tadanji sekretar partijske organizacije Beograda, najbrojnije u Jugoslaviji i sa "svetlim revolucionarnim tradicijama", na raun jedne amerike fondacije "usavravao" svoja znanja na specijalizaciji u SAD. Bio je to sin nekadanjeg slobodnog zidara koji je aktivno radio za interese amerike masonerije i obavetajne slube. Posebnu grupu nekadanjih slobodnih zidara predstavljaju oni masoni, prvenstveno u Beogradu, koji se "ohrabreni tolerantnim stavom drave, a podstaknuti iz inostranstva" povezuju i obnavljaju rad masonske organizacije. Ve 1946. godine slobodni zidari nastoje da se organizuju, okupljajui sinove nekadanjih slobodnih zidara. U ovoj grupi naroito su aktivni bili

21

dr Ljubomir Tomai, Nikola Tomai, Predrag Luki, Mojsije Stojkov... Politika platforma njihovog okupljanja bila je antijugoslovenska i antisocijalistika, a rad ilegalan. Neto kasnije i formalno se organizuje tzv. Beogradska loa na elu sa Damjanom Brankoviem, uz koga su najaktivniji lanovi bili Ljubia Trifunovi, Jovan Aleksi, dr Vasilije Jovanovi, Jovan Velji, dr Vojislav Arnovljevi, Dimitrije Brankovi, Toma Smiljani, dr Petar Samardija. Pripadali su joj i Duan Jovii, Dobrivoje Brankovi, Mihailo Terzibai, Boidar Belopavli, Kornel Horovic i drugi. Sastanci ove loe su odravani bez ritualnih formi, obino u stanovima Damjana Brankovia, Samardije i Arnovljevia. Na njima su razmatrali razna politika i druga pitanja nove Jugoslavije i situacije u njoj. Na osnovu razgranatih veza sa masonima od pre rata, prikupljali su razne podatke iz itave zemlje i u vidu opirnih elaborata slali ih u inostranstvo (vajcarsku, SAD). Brau su izvestili i o tome ko je od slobodnih zidara u novoj Jugoslaviji, kojoj oni nisu bili naklonjeni, zatvaran, osuivan, streljan. Istovremeno, kopije elaborata dostavljali su posebnim kanalima srpskim politikim emigrantima (Konstantinu Fotiu, Nikolaju Velimiroviu, Boidaru Maksimoviu i drugima). Deo tih elaborata korien je u hladnoratovskoj propagandi protiv komunizma u Jugoslaviji. Druga grupa nekadanjih slobodnih zidara, okupljena u tzv. Jugoslovenskoj loi slobodnih zidara, takoe je radila na povezivanju lanova bivih masonskih loa od 1946. godine, ali je njen rad posebno intenziviran posle 1953. godine, kada im se pridruilo nekoliko mlaih slobodnih zidara. Za razliku od starije generacije masona, koji su bili na pozicijama integralnog jugoslovenstva, mlai slobodni zidari iz ove loe su bili u pogledu nacionalnog odreenja srpski orijentisani, ali u granicama Jugoslavije. Na elu ove loe nalazio se dr Ljubomir Tomai, a inili su je, pored ostalih, Boidar Pavlovi, Vojislav Mikovi, Robert Cihler Gaparevi, Stojan Jugovi, dr Dimitrije Perovi, Aleksandar Acovi, ore orevi, Nikodije Bogdanovi, Mika Jankovi, dr Anton Bilimovi, dr Radivoje Kaanin, dr Momilo Mokranjac, Zarije Mati, dr Dragoslav Stranjakovi, Nikola onovi, Rajko Vukovi. Na predlog amerikih masona, a uz saglasnost Tomaia, njega su, zbog starosti, na rukovodeem mestu ove loe zamenili Boidar Pavlovi i Vojislav Palji. (Nastavie se)

Tajno protiv reima

Zoran D. Nenezi | 04. oktobar 2010. 19:43 | Komentara: 2

22

Na strani komunista Ivo Andri i Gustav Krklec. Pisma iz ilegale slata na adrese udovica nekadanjih zidara IDEJA o ujedinjavanju nije dobila podrku Beogradske loe na dva sastanka u martu 1956, pa je to oznailo i poetak sukoba u kome je Jugoslovenska loa imala podrku inostrane masonerije. U meusobnom obraunu korieni su razliiti metodi diskreditovanja i blokiranja, a zahvaljujui inostranoj podrci, Jugoslovenska loa je postala stvarni centar obnovljene, ilegalne masonerije, koja je radila sve do 1967. godine. Masonerija je, preko Jugoslovenske loe, reaktivirana po planu i uz podrku amerike masonerije, koja je ila preko vajcarske. Za oivljavanje rada masonerije u drugim gradovima Jugoslavije zaduivani su pojedini lanovi. Uspostavljen je kontakt sa Brankom Tokinom i Ivanom Jovanoviem u Vrcu, dr Miloem Pavloviem, Kolomanom Vidakoviem, dr Aleksandrom Magaraeviem i drugima iz Subotice, dr arkom Kapamadijom, Vojislavom Jankulovom i drugima iz Novog Sada, dr Antom Draiem, Vladom Mugoom, Kostom Mladenoviem, Jakovom Vivodom i drugima u Zagrebu. Inicijativu za reaktiviranje slobodnih zidara u Splitu preuzeo je Ivo Bonai. Ova loa je raspolagala i odreenim novanim fondom, formiranim od priloga iz inostranstva, lanarine i priloga ostalih masona. U to vreme samo je pomo iz inostranstva prelazila iznos od 500.000 ondanjih dinara, dobijenih zamenom dolara. Fond je sluio za pomaganje materijalno nezbrinutih slobodnih zidara (ime su onda oni vezivani za rad loe), kao i za pokrivanje trokova rada loe i oivljavanje rada masonerije u zemlji. Iz ovog fonda slata je i pomo nekim od slobodnih zidara, koji su zbog svog antikomunistikog i nacionalistikog rada bili osueni (ura urovi i drugi). Paralelno postojanje dve "loe" trajalo je nekoliko godina, a poetkom 1956. godine u Beogradu se obreo Vilijam Goldberg, izaslanik Vrhovnog saveta iz Vaingtona sa predlozima o ujedinjenju obe "loe", koje bi, u tom sluaju, mogle postati okosnica organizovanog rada masonerije u Jugoslaviji, sa priznavanjem od strane ne samo amerike masonerije. Budua moralna i materijalna pomo uslovljena je njihovim ujedinjenjem. Najuporniji zastupnik ideje o ujedinjenju bio je Boidar Pavlovi. Inicijativa je propala zbog odbijanja vostva beogradske "loe" - D. Brankovia i B. Tomia. Jugoslovenska "loa" nastavila je da radi, agilno voena od Vojislava Paljia, oprezna u selekciji slobodnih zidara koje e ukljuivati u svoj budui rad. Uspostavljena je direktna komunikacija sa masonima u vajcarskoj i SAD i to preko vajcarskog komandera irera do komandera June jurisdikcije SAD Lutera Smita. Sa inostranom, vajcarskom i amerikom masonerijom kontakti su odravani preko visokih asnika irera, Smita i Kolea. Dobro razraena konspirativna tehnika dopisivanja i susreta sa njima odavala je njihovu brigu za ilegalan rad, usmeren protiv postojeeg sistema u Jugoslaviji. Pisma su dobijali na adrese udovica nekadanjih slobodnih zidara, a povremena slubena putovanja zaposlenih u dravnim i drugim institucijama bila su pokrie za ovu masonsku aktivnost.

23

Na redovnim sastancima, obino odravanim u stanu Boidara Pavlovia, govorilo se i o onim slobodnim zidarima koji su preli na stranu komunista. "Po kriterijumima loe, u ovu kategoriju svrstani su redovni profesori i akademici Aleksandar Beli, Sinia Stankovi, Ilija urii, Milan Barto, Aleksandar Deroko, profesor Filozofskog fakulteta Viktor Novak... Knjievnici Veljko Petrovi, Gustav Krklec i Ivo Andri, kompozitori Kreimir Baranovi i Mihailo Vuk Dragovi i drugi." "Po oceni loe, izvestan broj masona je "politiki siguran", ali, nekima od njih nedostaje "hrabrosti i odlunosti", pa stoga, prema njima treba biti oprezan. U tu grupu svrstani su vajar Risto Stijovi, profesor graevinskog fakulteta ure Bokovi itd. Interesantno je da je Milan Barto, i pored toga to su ga smatrali nepouzdanim, po kazivanju Pavlovia, davao novane priloge Jugoslovenskoj loi. Posebno mesto su zauzimale elje da se masonerija jo vre povee i organizuje na Beogradskom univerzitetu i u SANU, gde je jedno vreme delovao i masonski "veni", na ijem se elu nalazio dr Vojislav Mikovi. Pojedini lanovi Jugoslovenske loe pripremali su, uz pomo spoljnih saradnika Akademije, posebne elaborate, koji su zatim obavetajnim kanalima dostavljani amerikim masonima. Ova aktivnost odvela je nekoliko slobodnih zidara i u zatvor (ura urovi).

VELIKE SEOBE NARODA "I pre nego komunistima doe kraj, Srbi treba blagovremeno da zauzmu pozicije kako nam sutra opet drugi ne bi krojio kapu. Vie se ne sme dozvoliti da izmeu Srbije i Hrvatske bude uspostavljena istorijska granica. Tu treba fiksirati etniku granicu, pa onda iseljavati Srbe iz Hrvatske u Srbiju, a Hrvate iz Srbije u Hrvatsku. Jer, danas nema zajednikih interesa. Od amerike pomoi, est milijardi je dato za izgradnju Istre. Zar nema nikakvih potreba da se ovde u Srbiji neto sazida. Koliko su tek Hrvati i Bosanci dobili. A mi, samo za ovaj most i za hotel "Metropol", svega milijardu dinara..." Koliko je i meu lanovima ove loe jugoslovenski unitarizam evoluirao u svojevrstan izolacionizam ponovo svedoe rei Vojislava Paljia: "I zato Jugoslaviju treba rasturiti tek kada Srbi uzmu vlast u svoje ruke i kada od njih bude zavisilo gde e biti njihove granice. Treba u stvari da budemo mudriji, da doekamo vreme da imamo vlast u svojim rukama, jer smo dovoljno moni da Srpstvo ouvamo u jednoj dravi i da joj stanemo na elo." (Nastavie se)

24

Nemci vraaju dugove

Zoran D. Nenezi | 05. oktobar 2010. 19:48 | Komentara: 5 Zakletva Ernstu Valteru prilikom rituala u Sava centru 23. 6. 1990. Miloevi se zanimao za Titovu ulogu u masoneriji POECI obnavljanja VL "Jugoslavija", posle nekoliko uzaludnih pojedinanih pokuaja, konano su se desili u jesen 1989. godine. Tada je dr Zlatko Lemberger, u komunikaciji koju smo imali od 1985. godine u kontinuitetu, prepiskom, telefonom i lino, pokrenuo pitanje ponovnog organizovanja VL "Jugoslavija" i mogunosti mog angaovanja na tom poslu. Njegova ideja je bila prihvaena od tadanjeg Velikog majstora UVL Nemake Ernsta Valtera, sa kojim je on imao i bliu, prijateljsku komunikaciju. Valterovi motivi su, od prvog dana, bili jasni, moralni, masonski i asni. To je i posle obnovljenog rada VL "Jugoslavija" prisutnim jugoslovenskim novinarima nedvosmisleno iskazao - da je to vraanje samo malog dela duga koji Nemci imaju prema Jugoslaviji, jer je, u spletu istorijskih okolnosti, politika nemakog faistikog Rajha dovela do "samouspavljivanja" VL "Jugoslavija" 1. avgusta 1940. godine. Procesi secesionistikog razgraivanja jugoslovenske dravne zajednice bili su u zavrnoj fazi, pa je to i uslovilo potrebu da se poslovi oko reaktiviranja VL "Jugoslavija", dogovorno sa UVL Nemake ubrzaju, mada je masonsko, nepisano pravilo nalagalo sporije aktivnosti i postupnost. Pored priprema vrenih u UVL Nemake, u Jugoslaviji su stvarani potrebni preduslovi za formiranje (reaktiviranje) VL "Jugoslavija". Pokuaji da se jedna loa registruje u Zagrebu, a druga u Ljubljani nisu uspeli zbog izrazito negativnog stava dravnih organa prema toj inicijativi, ali i zbog straha tamonjih lanova od mogue dravne represije. Sve tri loe, koje ine minimalan broj kao osnovu za Veliku lou, stoga su registrovane kod dravnih organa u Srbiji, kao i Velika loa, njihova asocijacija za teritoriju SFRJ. Posle nekoliko razgovora sa Slobodanom Vuetiem, tadanjim lanom Predsednitva Srbije, uz njegovo posredovanje, krajem marta 1990. godine, susreo sam se, u ime organizacionog odbora za formiranje VL "Jugoslavija", sa Slobodanom Miloeviem, predsednikom Predsednitva Srbije. Informisao sam ga o inicijativi za osnovanje VL "Jugoslavija", koja e biti izvrena juna te godine, uz pomo UVL Nemake koja je prihvatila da to uradi pod uslovom da se ona prostire na tadanju SFRJ, za razliku od austrijske inicijative, koja je bila vezana za Sloveniju i Hrvatsku i gde izvesne uticaje ima i Ante Markovi. TRI BEOGRADSKE LOE NEKOLIKO dana posle razgovora sa Miloeviem, nadleni organi MUP-a Srbije izdali su reenja o upisu u registar udruenja graana za tri beogradske loe - "Pobratim", "Sloga, Rad i Postojanstvo" i "Maksimilijan Vrhovac", sa lanovima samo iz Beograda, a GSUP je odobrio odravanje osnivake Skuptine VL "Jugoslavija" u junu mesecu te godine u beogradskom Sava centru.

25

Ukazao sam da na Zapadu vlada pojednostavljeno poimanje demokratinosti nekog drutva i u pogledu slobodnog rada masonske organizaciji. Zato je ovo bila prilika da se, poto se u Ljubljani i Zagrebu ne mogu izvriti registracije, slika o Srbiji donekle popravi, jer je vladalo uvreeno miljenje da je ona jedini komunistiki bastion u Jugoslaviji. Kao mogui budui Veliki majstor istakao sam da je masonerija patriotska organizacija koja se odrie tajnih politikih i prevratnikih ideja, da je humanitarna organizacija koja radi u korist svoga naroda i svoje zemlje. Proces reaktiviranja masonerije u istonoj Evropi, zapoet sa Maarskom, nastavie se i smatrao sam da, kad je ve pokrenuta takva inicijativa i u Jugoslaviji, da bi je valjalo okonati u skladu sa neminovnom demokratizacijom. Saglasili smo se da o razgovoru i njegovom sadraju ne bi bilo uputno upoznavati javnost, zbog tadanjih zaotrenih politikih procesa u zemlji. Miloevi je, uglavnom, sluao. Postavio je samo nekoliko pitanja na koja sam odgovorio pitanje Brozovog lanstva u loi "Libertas", odnosima komunista i ustaa pre Drugog svetskog rata preko te divlje loe, odnos masonerije i Rimokatolike crkve, pitanje odnosa sa francuskim masonima i poreklo ove inicijative nemake masonerije. Izrazio je svoje oekivanje da e dravni organi, radei u skladu sa svojim ovlaenjima, doneti pozitivno reenje po zahtevu za registraciju VL "Jugoslavija" i da ne vidi razloge za drugaije reenje, posebno ne za organizaciju sa izrazito humanitarnim i patriotskim ciljevima, kako je on doivljavao slobodno zidarstvo. Osveivanje, reaktiviranje i instalacija VL "Jugoslavija" obavljeno je 23. juna 1990. godine na posebnom ritualu u Sava centru u Beogradu. UVL Nemake je, preko svog Velikog majstora Ernsta Valtera reaktivirala, "probudila" do tada "uspavanu" VL "Jugoslavija", o emu je izdala posebnu povelju. Ovom inu je prisustvovalo i vei broj masona jugoslovenskog porekla iz Nemake, Luksemburga i Kanade, koji su i inili privremenu VL "Jugoslavija", a za Velikog majstora sam izabran njihovom odlukom. U funkciju Velikog majstora VL "Jugoslavija" uveo me je Ernst Valter, kome sam poloio zakletvu na vernost Starim masonskim dunostima i Konstituciji VL "Jugoslavija". Sve to je, sa stanovita masonskih naela, oznailo poetak ponovnog rada VL "Jugoslavija" kao samostalne, suverene i jedine velike masonske vlasti na teritoriji tadanje SFRJ, sa pravilima na osnovu kojih je radila i pre Drugog svetskog rata. Na improvizovanoj konferenciji za novinare VM UVL Nemake Ernst Valter je rekao "da VL 'Jugoslavija' moe ponovo da zapone rad na svojim principima humanizma, u korist i za dobrobit ljudi i oveanstva". (Nastavie se)

Strah od velike loe

26

Zoran D. Nenezi | 06. oktobar 2010. 19:47 | Komentara: 1 Hrvatima ne prija nita to dolazi iz Beograda, pa ni obnova rada masona. Nai ljudi u Kaliforniji zabrinuti potezima SPC AVNI odjeci obnovljenog rada VL Jugoslavija bili su relativno korektni u veini medija u Srbiji, dok su mediji u Hrvatskoj bili podeljeni. Komentar hrvatskog "masonologa" Ivana Muia bio je reit, jer mu je "bilo jasno da se pod jugoslavenskim masonstvom moe obnoviti velikosrpsko masonstvo". Autor iz Hrvatske D. Grakali je tada dao ocenu stvaranja VL Jugoslavija na nedvosmislen nain: "... mnogi izvori potvruju da je Jugoslavija nastala kao masonska tvorevina. Valja pretpostaviti, dakle, da bi i masoni, a ne samo Ante Markovi, mogli na sebi svojstven nain braniti Jugoslaviju... i samo centralizirano irenje slobodnozidarskog jedinstva odvie smrdi na 'Srboslaviju', ili barem Organizaciju jugoslavenskih nacionalista..." Velika loa Jugoslavija, koja deluje na teritoriji SFRJ, dobila je 10. jula 1990. godine reenje o upisu u registar graana. Reaktivirana VL Jugoslavija, stvorena je u trenutku kada su procesi raspadanja drave ve zapoeti, a to je bio oteavajui momenat vezan za uspostavljanje meusobnog priznavanja sa drugim velikim loama u svetu. Poetkom marta 1991. godine u neposrednom razgovoru sa Ernstom Valterom u Vupertalu (Nemaka) otklonjeni su nesporazumi, izazvani "interpretacijom" nekih masona jugoslovenskog porekla, koji nisu razumevali masonske prilike u Jugoslaviji. Ovaj sastanak je rezultirao naim razmimoilaenjem sa jednim od inicijatora i osnivaa obnovljene VL Jugoslavija, Zlatkom Lembergerom, zbog njegove tenje da iz Nemake upravlja radom VL Jugoslavija. Na tom sastanku Ernst Valter je pruio podrku radu VL Jugoslavija i njenom VM u skladu sa njenom konstitucijom i njenom samostalnou. OSNIVAI U PRAGU Novembra 1990. godine u Pragu je delegacija VL Jugoslavija prisustvovala osnivanju VL ehoslovake. Ovo prisustvo je imalo i izvesnu simboliku, jer je 1923. godine tadanja VL Jugoslavija svojom poveljom osnovala VL ehoslovake. Delegacija VL Jugoslavija je i ovaj skup iskoristila za uspostavljanje neposrednog i neformalnog kontakta sa svim delegacijama. Zahvaljujui radu na izgraivanju sloenog unutranjeg sistema koji podrazumeva velika voa, kao i Bazinim principima za meusobno priznavanje velikih loa, UVL Nemake je maja 1991. godine pisanim dokumentom potvrdila da je formiranje VL Jugoslavija 1990. godine izvedeno u skladu sa svim masonskim principima i da je regularno stvorena velika masonska vlast na teritoriji Jugoslavije, koja samostalno nastavlja rad. Boravak delegacije VL Jugoslavija u Kaliforniji na konferenciji velikih majstora Severne Amerike februara 1991. iskorien je i za susret sa Amerikancima masonima srpskog porekla.

27

Iako je poziv za ovaj susret upuen i slobodnim zidarima hrvatskog porekla, oni su odbili da mu prisustvuju. U regionu june Kalifornije, u velikom broju tamonjih loa, ima nekoliko stotina masona srpskog porekla, sa kojima su tada uspostavljeni bliski odnosi. Iako su veina od njih pripadnici ratne politike emigracije, imali su stalnu komunikaciju sa zemljom i posebno ih je pogaalo povremeno antimasonsko istupanje u Jugoslaviji ljudi bliskih Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pogotovo to je veina od njih sve vreme emigrantskog ivota jedinu vezu sa zemljom imala upravo preko crkve. U jeku dezintegracionih procesa u Jugoslaviji, koji su se ubrzavali iz dana u dan, s prolea 1991. godine, jo vie su komplikovali optu situaciju u zemlji. Masoni iz SAD su i dalje davali snanu podrku VL Jugoslavija. Poetkom juna 1991. godine, jedan broj slobodnih zidara iz VL Jugoslavija je u Pragu, zajedno sa masonima iz tadanje VL ehoslovake, pod okriljem Vrhovnog saveta June jurisdikcije kotskog rituala SAD, uao u kotski ritual (u 32 stepen), ime je stvorena pretpostavka za formiranje VS R Jugoslavije. Iniciranju jugoslovenskih masona u kotski ritual prisustvovao je i komander June jurisdikcije SAD Fred Klajkneht, ime je dat poseban znaaj ovom inu. Pri svemu valja znati da je poloaj June jurisdikcije R SAD u ovom sistemu vrlo slian poloaju UVL Engleske u simbolikim stepenima, odnosno da on predstavlja maticu iz koje su potekli, direktno ili indirektno, svi vrhovni saveti R u svetu. Godinja skuptina VL Jugoslavija odrana je 29. juna 1991. godine u Beogradu, nekoliko dana po zapoinjanju "slovenakog rata za nezavisnost". Zbog toga ovoj skuptini nisu prisustvovale najavljene delegacije veeg broja evropskih VL, pri emu je posebno nemasonski delovalo obrazloenje VL Austrije, koja je VL Jugoslavija izjednaila sa "srbo-komunistikom vojnom intervencijom" na Sloveniju i Hrvatsku. I pored svega, skuptini je prisustvovao veliki majstor UVL Nemake Ernst Valter, zamenik VM VL AFAM Nemake Klaus Hornefer, zamenik VM VL Luksemburga Jozef Niles, veliki besednik VO Italije Gustavo Rafi i izaslanik VL Kalifornije Arnold Herman. Konano je na toj skuptini saopten stav UVL Nemake da je formiranje VL Jugoslavija proteklo u skladu sa svim masonskim pravilima i da je ona od 23. juna 1990. godine samostalna, jedina i nezavisna velika loa na teritoriji SFRJ.

Zavere sa dve strane

Zoran D. Nenezi | 07. oktobar 2010. 19:27 | Komentara: 1 Kampanja po receptu nemake slube liila na poziv na lin masona u Srbiji. Skandalozan stav katolika prema krizi u Jugoslaviji U VATIKANU je 1990. pod neposrednim rukovodstvom pape Jovana Pavla II formiran "krizni komitet" za praenje i borbu protiv razvoja masonerije u zemljama istone Evrope, posebno u Jugoslaviji. To je podrazumevalo bezrezervnu podrku secesiji Slovenije i Hrvatske i

28

aktivnostima sraunatim na onemoguavanje ostvarivanja "srpskog masonskog uticaja" na meunarodne faktore ukljuene u reavanje jugoslovenske politiko-dravne krize. Kada je jugoslovenski politiki vrh prihvatio "dobre usluge" Evropske zajednice i kada su misije "evropske trojke" (ani de Mikelis, Hans van den Bruk i ak Pos) u Jugoslaviji uestale, usledila je i snana reakcija Vatikana, javno obelodanjena u maniru njene hiljadugodinje tradicije, posredno, preko dvoje katolikih novina ("Il sabato" i "Familiglia Cristiana") i nekoliko glasnogovornika, lanova Demohrianske partije Italije. Povod za saoptavanje vatikanskog antimasonskog stava bila je izjava italijanskog ministra inostranih poslova anija de Mikelisa (septembra 1991), koji je istakao da je svestan da pri Svetoj stolici postoji snaan hrvatski lobi, "ali sam zapanjen i skandalizovan nainom na koji su katolici zauzeli stav prema krizi u Jugoslaviji". Prilikom razgovora sa jugoslovenskim politikim zvaninicima, nekoliko dana pre formiranja VL "Jugoslavija", De Mikelis, italijanski ministar inostranih poslova je, prema pisanju ljubljanskog "Dela" (26.6.1990), saoptio novinarima da je "obavestio svoje jugoslovenske sagovornike o mogunosti veih investicija jugoslovenskog kapitala, ako se obnove masonske loe". Podrka amerikih slobodnih zidara VL "Jugoslavija" i masonskom pokretu u Jugoslaviji rezultirala je stvaranjem Vrhovnog saveta kotskog rituala Jugoslavije (23. novembra 1991. godine u Pragu, zbog tadanje zabrane amerikim dravljanima da putuju u Jugoslaviju), kada je formiran i Vrhovni savet R ehoslovake. Na zajednikoj sveanoj ceremoniji u Vrhovni savet R Jugoslavije uveden je potreban broj lanova najvieg, 33 stepena, a za Komandera sam izabran, na predlog F. Klajknehta i odlukom jugoslovenskih lanova, kao to je na njegov predlog za ekog komandera izabran VM Jiri Silaba. MITERAN UZ BEOGRAD Bivi generalni sekretar UN, Ksavijer Peres de Kueljar, koji je transparentno izraavao svoje suprotstavljanje osamostaljivanju Hrvatske i Slovenije, takoe je slobodni zidar. I francuski predsednik Fransoa Miteran je odavno dovoen u vezu sa loom Veliki Orijent Francuske. Miteran se u jugoslovenskom pitanju vrsto drao beogradske karte. Uoi izglasavanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 757 o potpunoj ekonomskoj blokadi i suspenziji svake naune, kulturne i sportske saradnje SR Jugoslavije (30.5.1992), antimasonska kampanja u domaoj javnosti doivela je kulminaciju. Pojedini prvaci tzv. nacionalnih stranaka, ali i znaajni predstavnici vladajuih socijalista, kao i glasnogovornici obavetajno-propagandnih centara, ponavljali su svoje teze o masonskoj zaveri protiv srpskog naroda. Zanimljivo je da je argumentacija u ovim istupima najee bila slina ili identina onoj koju je poetkom te godine plasirala nemaka obavetajna sluba preko bekog "Kurira". Zbog javnog stvaranja atmosfere koja je liila na poziv na lin masona, VL "Jugoslavija" je donela odluku o privremenom obustavljanju ritualnih radova. Tada se i vei broj lanova jugoslovenskih loa, iz svojih razloga, privremeno ili trajno iselio iz zemlje.

29

Od blagonaklonih slobodnih zidara iz SAD, sa kojima smo imali dnevnu komunikaciju, savetovano nam je da se odmah privremeno prekinu sve masonske aktivnosti u Jugoslaviji. "Smatramo da problemi u Jugoslaviji nee jo dugo trajati i da e ovo biti samo privremena mera... Budite spokojni jer, svi mi vrsto stojimo iza vas. Vi niste sami! Ovakve stvari su se mnogo puta deavale i ranije u drugim zemljama, ali je slobodno zidarstvo preivljavalo sve napade i postajalo jo vre" (iz pisma D. H. Lemonsa, upuenog 5.6.1992.). Uoi odravanja vane Londonske konferencije o Jugoslaviji, uz punu saglasnost i pomo komandera Klajknehta i Vrhovnog saveta R June jurisdikcije SAD, trolanu delegaciju VL "Jugoslavija" je 25. juna 1992. godine primio tadanji predsednik SR Jugoslavije Dobrica osi. Upoznavi ga sa nekoliko naih obraanja istaknutim slobodnim zidarima u SAD, kao i sa tekstom naeg Apela VL SAD, izrazili smo nameru da u predstojeim privatnim razgovorima u Vaingtonu pokuamo da objasnimo, sa stanovita naih i univerzalnih masonskih principa, tragino teku situaciju u naoj zemlji, istovremeno molei za pomo u mirnom reavanju ratnih sukoba u BiH, kao i konanom reavanju krize na prostorima bive Jugoslavije. Od Dobrice osia sam bio ovlaen da njegove stavove kao predsednika SR Jugoslavije o najaktuelnijim pitanjima jugoslovenske krize, mogu slobodno koristiti i svim amerikim sagovornicima preneti njegovu spremnost i odlunost za pruanje punog doprinosa Jugoslavije mirnom i hitnom reavanju ratnih sukoba, ali i obezbeivanja prava srpskom narodu na samoopredeljenje. U Vaingtonu sam boravio od 10. do 22. avgusta 1992. godine i obavio veliki broj privatnih razgovora sa slobodnim zidarima. Sa veim brojem lanova Senata i Kongresa SAD razgovore je obavio i sam komander Klajkneht, prenosei im rezime mojih linih vienja, a svima je dostavljen i poseban pisani materijal. Obavio sam razgovore i sa nekoliko generala i admirala, takoe, slobodnih zidara, koji su svi bili protiv vojne intervencije radi uspostavljanja mira u Bosni i Hercegovini. (Nastavie se)

Nemci nali majstora

Zoran D. Nenezi | 08. oktobar 2010. 19:36 | Komentara: 1 Na skupu u Riminiju stvorena nova loa radi smene dotadanjeg vostva. Optube zbog "tragine" sudbine Hrvata i njihove crkve POETKOM 1993. godine objavljen je "programski" lanak u zagrebakom nedeljniku "Danas" sa "senzacionalnim" otkriem ve naznaenim u naslovu da "Srpsku agresiju potiu masoni". Prema autoru tog teksta, masoni Srbi, i masoni uopte, najvei su krivci za istorijski "traginu" sudbinu hrvatskog naroda i Rimokatolike crkve.

30

Uz nabrajanja srpskih masonskih "grehova", poput atentata na Franca Ferdinanda 1914. godine u Sarajevu, Aleksandar iroka navodi i sledee: "Tono godinu dana prije otvorene agresije Jugoslavenske vojske na Hrvatsku, u subotu 23. lipnja 1990. u Beogradu je sveano otvorena Velika loa Jugoslavije... Tom je zgodom na tajnom obredu inauguriran u velikog majstora jugoslavenske loe Zoran Nenezi, jedan od rijetkih bradatih masona". Dalje se navodi i drugi "brat", Venecijanac ani de Mikelis, ministar inostranih poslova Italije, koji "u to vrijeme tajno pregovara s buduim predsjednikom Jugoslavije Dobricom osiem o novoj podjeli hrvatskog teritorija. U isto vrijeme snano se opire priznanju Hrvatske u Europskoj zajednici uz pomo pripadnika iste masonerije lorda Karingtona. kotskom obredu June jurisdikcije, uz lorda Karingtona i de Mikelisa, pripadaju i Dord Bu, Dejms Bejker, H. Kisinder i Iglberger... Hoe li otkrie i kampanja sveenika Bevela, suborca slavnog M. L. Kinga zaustaviti Junu jurisdikciju kotskog obreda u stvaranju 'novog svjetskog poretka', teko je zamisliti". Posledice formiranja VL Bugarske i pretnje UVL Nemake da e posle toga bitno preispitati svoj stav prema VL "Jugoslavija", osetile su se veoma brzo. Dva iskljuena lana iz sastava loa pod VL "Jugoslavija", zajedno sa sedam suspendovanih lanova, kao i sa jo nekoliko lanova koji su im se pridruili, uz orkestraciju UVL Nemake i asistenciju Velikog Orijenta Italije, sa nezaobilaznom koordinacijom dvojice slobodnih zidara jugoslovenskog porekla (S. eran iz Italije i V. Pavlovi iz Nemake), koji su, kao dotadanji poasni lanovi VL "Jugoslavija" imali pravo prisustva, odrali su svoju "skuptinu" u Riminiju, 14. 3. 1993. godine, proglaavajui je "redovnom" skuptinom VL "Jugoslavija". U PISMU NOVO IME PODRKA novoj loi sadrana je u pismu UVL Nemake 14. novembra 1993. godine, poslatom evropskim VL: "UVL Nemake je primila obavetenje o injenici da je VL 'Jugoslavija', osnovana pomou UVL Nemake, nedavno promenila ime u Regularna VL 'Jugoslavija' i da je shodno tome promenila svoju Konstituciju i pravne akte. Od marta 1993. RVL 'Jugoslavija' vodi potpuno odgovarajue izabrani brat Dragan Tanasi kao njen veliki majstor. UVL Nemake nastavie da prua svaku neophodnu pomo RVL 'Jugoslavija' i cenie slino delovanje ostalih velikih loa..." Na tom ilegalnom skupu izvrili su izbor svog VM i velikog sekretara. Ta mesta zauzeli su upravo prvi iskljueni, tada ve bivi masoni, D. Tanasi i S. Perovi, a u "svoju" tzv. VL izabrali su jo nekoliko lanova iz VL "Jugoslavija" koji za to nisu imali uslova - bili su suspendovani i pred iskljuenjem. Ponaanje UVL Nemake, pokazae vremenom da je osnovni motiv odravanja tzv. Skuptine u Riminiju bila promena vostva VL "Jugoslavije". Zato su godinama ulagali napore, da jednu grupu neovlaenih lanova iz VL "Jugoslavija", promoviu kao lanove Skuptine VL "Jugoslavija" koja je donela odluku o promeni imena u "Regularna". Time su izbegli da toj novoj organizaciji daju svetlost, to je, u skladu sa bazinim principima, bilo neizvodljivo.

31

Tzv. masonska RVL je svoje ime promenila 1. 6. 1993. godine, kada se prvi put registrovala kod Saveznog ministarstva pravde kao potpuno novo udruenje graana, to dodatno potkrepljuje ceo ovaj "projekat" kao nemasonski i kao falsifikat. Prema pismu tzv. RVL na petnaest stranica, od 10. 3. 1995. godine, preko UVL Nemake dostavljenom UVL Engleske, tu organizaciju su tada inili: D. Tanasi, V. Pavlovi, S. eran, D. Kosti, J. Vasiljevi, Lj. Draki, S. Perovi, M. Pavi, Nenad Manojlovi, Zoran Milutinovi, Dragan Stojkov, Mahmut Buatlija, Vojislav Berberovi, Novica Jovovi, Branko Kaanegra, Aleksandar Mumovi, V. Desimirovi, Mile Grozdani, Mladen Vratonji, Konstantin Babi, Stanko epi, Saa Meterovi, Milan Davidovi, Milan Markovi, Jovan ainovi, B. igi, Milan Popovi, Miroslav Gai, Nenad Duki, Boko Jaki, Milan Krsti, Sran Stojanovi, ore Zeevi, Branko Smrzli, Slobodan Patrnogi, Sava Petkovi, Dalibor Strnad, Milomir Mia Brki, Milenko Dlaki, Novak Jaukovi, Miodrag ivkovi, Dragoljub Vukovi, Milan Kovaevi, Vladimir Komneni, Branislav Radoji. Ti iskljueni ili izbrisani lanovi, sada ve bivi masoni, uz nemaku podrku su nastavili da primaju nove "masone", meu kojima su bili: Slobodan uki, Miodrag orevi, Vladimir Marjanovi, Milorad Stevanovi, Dimitrije Golemovi, Milan Mihailovi, Ivan Mladenov, Ved Ahuja, Boris arkovi, Dragan Momirov, Ivan Zlatanovi, Zoran Petrov, Vladimir Petrov, Jovan Dai, Dejan Popovi, Obrad Miki, Zoran Jerkovi, Zoran Joki, Dejan Miladinovi, Duan Mihailovi, Vojislav Andri, Branko Dedakin, uro Kovaevi, Ninoslav Stojadinovi, Nika Stipevi, Raa Livada, Milorad Simi, Milan Boi, Mirko otri, Dejan Kosti, ore Avramovi, Radoslav Petkovi, Boo ibali, Dragan Veliki, Vlastimir Mateji, Sran Stankovi, Neboja ukeli, Petar ukovi, Rade Tufegdi...

Prvaci u novoj loi

Zoran D. Nenezi | 09. oktobar 2010. 19:11 | Komentara: 6 Stav VL Nemake presudan za priznavanje i uspon novih masona. Na dugoj listi lanova najvie glumaca PRIBEGLO se novom manevru, poto je bilo jasno da VL Jugoslavija regularno radi u kontinuitetu od 23. 6. 1990, pa i posle marta 1993. godine. Ujedinjene VL Nemake su znale da ne mogu da izdaju novu povelju o unoenju svetla u novu tzv. Regularnu veliku lou Jugoslavija. Ta tzv. RVL Jugoslavija je podnela zahtev za upis u registar udruenja koji se tada vodio kod Saveznog ministarstva pravde SRJ. Prilikom prevoda reenja o upisu u registar udruenja RVL Jugoslavija, koji je sainio V. Berberovi, a namenjeno slanju velikim loama u svetu, napravljena je mala omaka. U prevodu je napisano na osnovu zahteva Velike loe Jugoslavija, tako da se onaj ko ima taj prevod uverava da se Velika loa Jugoslavija sama registrovala i promenila ime u Regularna velika voa Jugoslavija, danas sa novim imenom tzv. RVL Srbije. U tom reenju nema 23. juna 1990. godine kao datuma osnivanja te organizacije.

32

To to su se ostale VL u svetu rukovodile stavom UVL Nemake oko ove raomonijade, jeste prirodno jer su pretpostavljale da je ona najvie upoznata sa situacijom u VL Jugoslavija. UVL Nemake su, konano, posle niza unutranjih nepovoljnih dogaaja u UVL Engleske, uspele da dobiju priznavanje za tzv. RVL Jugoslavija od UVL Engleske (2001). Koristei se zamagljenom slikom, a objektivno sa priznavanjima od VL iz sveta, RVL Jugoslavija je postala neosporni mamac za nove lanove. Tako je tokom 2003. godine preko devedeset lanova nekadanje Velike nacionalne loe primljeno u RVL Jugoslavija. U periodu posle dobijanja priznanja od UVL Engleske i deo lanova loe Sloga, rad i postojanstvo pod zatitom VL Jugoslavija se opredelio za prelazak u tu lou. Masovnije se to desilo i koju godinu kasnije kada je etrdesetak lanova loe umadija, koja je tada radila pod vedrim nebom, uinilo isto. OBAVETAJAC NA DELUU nekoliko navrata je mason Arnold Herman dolazio u Beograd i Jugoslaviju, uvek pod drugim imenom, sa novim pasoema i razliitim zanimanjima, kao jedan od kljunih ljudi amerikih tajnih slubi za ovaj deo Evrope, sa seditem u Bukuretu. Pod imenom Georgiju Joanesku, uao je u Jugoslaviju 10. februara 1996. godine, boravio u Beogradu, Novom Sadu, Crnoj Gori, Dubrovniku... Sledei put je doao kao Stefan Dragulesku. Svaki put je profesionalno dobijao jugoslovenska dokumenta! Neki od lanova VL Jugoslavija su ga prepoznali jo iz vremena kada su bili dobrovoljci u ratu za odbranu Republike Srpske Krajine, gde je Dragulesku (Joanesku), svojim ueem, doprineo traginom kraju RSK. Na tom vetru u jedra tzv. RVL Jugoslavija, odnosno tzv. RVL Srbije, moglo se desiti da u nju ue i ne mali broj novih lanova koji su imali samo ovu propagandistiku predstavu o toj organizaciji. Ovde se navode neka imena onih koji su bili, ili su jo lanovi tzv. RVL Jugoslavija, odnosno tzv. RVL Srbije: ore Andrejevi, Vojislav Berberovi, Aleksandar Crevar, Zoran, Dragan Jovanovi, Vladimir Kosti-Divac, Duan Kovaevi, Milovan Rakoevi, Dejan Sinadinovi, Branislav Boovi, Ilija Jorga, Milo Karanovi, Branislav Petkovi, Sran Popovac, Dragan Mandari, Dimitrije Tasi, Duan Kosti, Miodrag Zagorac, Mia Luki, Milan Mii, Predrag Dokmanovi, Branko urovi, ore Vuini, Milan Komneni, Ilija Radulovi, Ivan Bender, Milovan Popovi, Aleksandar Nikoli, Aleksandar Andrejevi, Dejan Bokovi, Krsto Perovi, Slavia Simovi, Dragan Popovi, Nenad Backovi, Sinia Mitrovi, Darko Stani, Zoran Flori, Goran Opai, Vojislav ii, Milo Jovanovi-Freni, Zdenko Toji, Ivo Berisavac, Ivan tajnberger, Svetislav - Bata Preli, ore Terzin, Slobodan Ili, Miljan Vuksanovi, Saa Joki, Dragan Krnjetin, ore Petrovi, Branislav Borovac, Mladen Vratonji, Ratko Luki, Borivoj Sajko, Milenko ivulj, Jevrem Popovi, Aleksandar Ranatovi, Dragan Veliki, Sran Ivanovi, Raa Livada, Velibor Milovanovi, Branko Smrzli, Aleksandar Nekovi, Darko Stevanovi, Ivan Tasovac, Zoran Popovi, Velimir Baltazarevi. Tu su i Dragan Jovanovi, Dragutin Kecmanovi, Milorad Pavi, Branko Dimitrijevi, Aleksandar Popovi, Slobodan Vuievi, Goran Vraar, Leon Lukman, Milan Petrovi, Miroljub Filipovi, Orhan Nevzati, Gojko Mati, Bratislav Pei, Aleksandar uri, Vojislav Berberovi, Vladimir Desimirovi, Branislav Dimitrijevi, Dragan Mijanovi, Zoran Mielji,

33

Boris Labudovi, Sinia Kouti, Duan S. Kouti, Igor Ili, Ljubomir Draki, Borislav Kapamadija, Bora orevi, Vladimir uri, Nika Stipevi, Milan Staji, Aljoa Vukovi, Dragan Stevovi, Jovan Kovai, Dragan Petrovi, Aleksandar otar, Dejan Novakovi, Dragan Bjelogrli, Bogdan Dikli, Svetozar Cvetkovi, Branislav Lei, Goran uljik, Aleksandar Vlahovi, Ranko Vujai, edomir Anti, Milan Markovi, Milan Vujani, Duan Zupan, Miodrag Stojkovi, Goran Taka, Slobodan G. Markovi, Tahir Hasanovi, Goran Svilanovi, Miloljub Albijani, Marko Blagojevi, Slobodan Milosavljevi, Predrag Miki Manojlovi, Milan Jankovi, Vojislav Vukevi, Svetolik Kostadinovi, Svetozar ijai, Nenad Proki, Ivan orevi, oro Antelj, Dragan Karleua, Sinia Nikoli, ivojin Stjepi, Milan Boi, Stevan Nikevi, Milan Parivodi, Bogoljub ijai, Duan Mihajlovi, Vojislav Andri, Bojan Pajti, Svetozar ipli, Neboja Bradi, Dragor Hiber, Goran Kneevi, Zoran ivkovi, Milan Boi, Milorad-Miki Savievi, Vojislav Milovanovi, Milko timac, Duan Bajec, Igor Jovii, Goran Jovii, Dragan Trivan... (Nastavie se)

Zidar u fotelji vlade

Zoran D. Nenezi | 10. oktobar 2010. 19:17 | Komentara: 3 U resorima Vlade Srbije sede i brojni lanovi masonske loe. Represije nisu retkost u srpskoj masoneriji Ukoliko se neko tokom dugog niza godina usuivao da postavi nezgodna pitanja o nastanku, ili bi traio potovanje pravila, najee bi bio iskljuen ili bi se sam povukao. To to je odreeni, relativno ui krug te tzv. Regularne VL Jugoslavija, sada tzv. RVL Srbije, koristio selektivne informacije, moglo je dovesti samo do situacije da se odreen broj njihovih lanova, oseti manipulisanim, pa se, ili povlaio, ili uputao u sizifovske pokuaje uticanja na regularnost rada, to se, poesto, zavravalo represijama. Najsveiji primeri samovlaa i sprovoenja torture su sluaj sa suspenzijom Nenada Prokia (iskljuen u septembru ove godine), njihovog nekadanjeg velikog besednika i stareine njihove loe Pobratim, ili sa suspenzijom njihove loe Amadeus (ukinuta ovih dana), iji je lan i njihov nekadanji VM Jovan Vasiljevi. Poslednja u nizu je suspenzija Leona Lukmana, zbog javno iskazanog nezadovoljstva stanjem u njihovoj organizaciji (i njegova suspenzija je povuena ovih dana). STVORENA LANA SLIKA Pitanje je ta se to dogaa u tzv. RVL Srbije? Samo ono to joj je imanentno od prvog dana, od tzv. skuptine u Riminiju (1993) - po svaku cenu se drati prevare o preuzimanju identiteta VL Jugoslavija, koja i dalje postoji i radi, dobiti priznanja od VL iz inostranstva i fingirati stvarni masonski rad u Srbiji. Poueni tim priznanjima, veliki broj ljudi koji su lanovi te organizacije, imaju utisak da se zaista nalaze u masonskoj organizaciji, ali su u situaciji da im se servira lana slika o sutini te organizacije, sa meunarodnim priznavanjima kao krunskim dokazom. Tako su i ti njihovi lanovi u situaciji da budu manipulisani i da izigravaju kulise za ko zna kakve interese.

34

Nenad Proki je u pismu upuenom kao odgovor na suspenziju napisao, izmeu ostaloga: Onaj ko je zamislio da mahinacijama ukrade jo ko zna koliko mandata, koji je spreman da vas sve suspenduje i iskljui, namerava u krajnjem sluaju da ostane sam u svojoj fotelji sa eventualno tri loe - u kojima je skupio sav podrepaki ljam, koji je naao utoite i sigurnu kuu u RVLS kako bi prao svoje mafijake biografije pred svetom. Spreite irenje brzih loa Srbije. Vladimir Desimirovi, jedan od uesnika skupa u Riminiju, jo je u pismu od 3. septembra 1996. godine tzv. RVL napisao da su protekle tri godine otkrile da su stare masonske tendencije jo prisutne u bratstvu. tavie, zlo se uveava, naroito od 24.4.1995. Nagomilani nepoeljni dogaaji od marta 1995. do danas, nagnali su me da razmotrim uzroke ovih poremeaja. Shvatio sam da problemi ne proistiu samo iz nepogodnih linosti, nego se u sutini radi o odreenim interesima kojim se slobodno zidarstvo ne bi smelo baviti. Tim interesima, stranim naelima SZ, diktirano je tvrdo, neprikladno i nametljivo ponaanje jednog broja lanova. Lomei sva pravila pristojnog ponaanja, ova grupa je uspela da se nametne i preuzme kontrolu nad organizacijom... Puistiko ostvarivanje dominacije, uz apsolutno pokoravanje nemasonskim interesima, bilo je omogueno mnogobrojnim prekrajima... (V. Desimirovi je kasnije preminuo). Neto vie svetla u pravu sutinu svih manevara oko razloga za stvaranje tzv. RVL Srbije, mogu uneti dva naizgled nepovezana dogaaja. Prvi je uee tadanjih i buduih lanova te organizacije (Duan Mihajlovi, Ivan orevi, Tahir Hasanovi, Dragor Hiber...) na skupovima u Beu i Atini 1999. i 2000. godine, na kojima su formulisani osnovni principi autonomije Vojvodine, koji neverovatno podseaju na reenja ugraena u Statut Vojvodine, usvojen u Skuptini Srbije 2009. godine. Drugi je skoranjeg datuma, kada je formalno poela da radi organizacija East Njest Bridge u Beogradu, iji je predsednik Petar Kosti, VM tzv. RVLS, a potpredsednici su takoe lanovi te organizacije Jovan Kovai i Dejan Novakovi, dok su lanovi i Goran Svilanovi, Tahir Hasanovi, Ranko Vujai, Marko Blagojevi, Slobodan G. Markovi, Milan Vujani, Miodrag Stojkovi, Aleksandar Simi. Vea koncentracija lanova tzv. RVL Srbije u odreenim ministarstvima Vlade Srbije, nezavisnim regulatornim telima i odreenim politikim partijama svakako nije sluajna i ona je u direktnoj korelaciji sa injenicom da je njihova organizacija priznata na istovetan nain od inostranih VL kao to je priznata i samoproklamovana i lana drava Kosovo od odreenog, ne malog broja uticajnih drava. Poto tzv. RVL Srbije nema vrsto uporite u osnovnim masonskim principima nastanka, onda je indikativno da se tzv. priznavanja inostranih loa mogu povui u bilo kom trenutku, koji moe biti i onda kada ona kao sistem ne ispunjava oekivanja onih koji su ih priznali. A to nije slobodno zidarstvo ni samostalna i suverena velika loa. Kraj