UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914)

Srpska varo Uice (1863-1914)

dr Vladimir Macura
Sva dokumenta, prepiske ili putopisi oznaavaju Uice druge polovine prolog veka kao varo. Ova najvia odrednica u sistemu mree naselja tadanje Srbije oznaavala je ne samo mesto koje je imalo ozbiljan ekonomski i privredni pontecijal, pre svega ariju, ve i naselje sa najviim oblicima vlasti, mesto sa ve razvijenim nainom urbanog ivota, pomalo diferencijalnim slojevima stanovnitva, dakle na moderan nain ustrojenom podelom zanimanja i, razume se, naselje koje se ve svojim likom, strukturom sadraja, sistemom javnih graevina i arhitekturom vanih zgrada izdvajalo iz reda okolnih mesta-varoica i sela. Poetkom polovine prolog veka ni jedna od ovakih odlika, kada se govorili o Uicu, nije dovoena u pitanje. Ovakvo odreenje - da je Uice varo - dolazilo je iz njegovih spoljnih odlika i broja itelja, ali izmeu ostalog, i iz tradicije koja je jo uvek pamtila prie o najmnogoljudnijoj varoi u Srbiji posle Beograda, o Uicu za koje su legendarne prie da je imalo 60.000 stanovnika, o prirodnom poloaju kakav imaju samo dva ehera, Meka i Uice, o malom Carigradu. Pre ovoga, poetkom XIX veka, sigurno je da su i Turci i Srbi, svako sa svojim molitvama, Uicu pridavali poseban znaaj. Jedini jer je to bio i tvrdi grad, kako bi Vuk Karadi rekao, odnosno znaajna taka u odravanju vlasti Carevine na tlu Srbije, drugi jer se budunost zemlje nije mogla ni zamisliti bez jaeg sistema modernih naselja du budue gradince na Drini, meu kojima je Uice moralo imati poseban znaaj. Vojni i strategijski razlozi sigurno su bili dopunjavani i privrednim, to je sve zajedno sa tradicijom, ulogom naselja u prolosti, ali i anticipiranom funkcijom u budunosi, davalo mogunosti da se svakodnevnom komuniciranju i zvaninim prepirkama Uice oznai najviim urbanim stepenom. Planinska gradnja takoe potvruje da je re o varoi. U jednom dokumentu iz 1862. godine Okruno naelstvo nalae da se plan od varoi ove naini. Zatim se pominje plan od izgorele asti varoi, premeravanje izgorele asti varoi, novosainjeni plan pogorele asti varoi idt. U jedanom kasnijem dokumentu, regulacionom planu iz 1891. godine, nalzimo da je ovaj izgraen za okr. varo Uice. Hijerarhijska klasifikaciona mesta u Srbiji nije postajala sve od 1866. godine. Tada, Zakonom o tome koja su mesta u Srbiji okrune varoi, varoice a koja sela, Uice se prvi put i legislativno svrstava u najvii rang, bez obzira to je tadanji njegov izgled jo uvek morao nositi peat stranog poara iz 1862. godine i bez obzira to je Uice tada imalo jedan od najmanjih brojeva stanovnika u svojoj blioj istoriji. Kasnija Dopuna zakona o mestima iz 1885. godine potvruje Uicu statsu varoi. Jezik planova, dopisa ili zakona, po prirodi stvari, nije mogao dublje da se uputa u semantike vrednosti pojma varo. Putopisci, ljudi od pera ili knjievnici ini se da su blii ovome. Uskokovi, koji je nesumnjivo imao istanan oseaj za pisanje urbanog i pesudourbanog, za Uice poslednjih decenija XIX veka kae da su se duboko dole oko zaleene etinje uurile (...) dve-tri gomile kua. To je Uice. Na drugom mestu e rei da Uice uti kao onesvesnuo od jare i besposlice, ili da u Uicu (...) i zdrav ovek moe da umre od dosade i monotonije. Njegova najtea kvalifikacija jeste da je Uice (...) umrla palanka, daleko od talasa ivota. Ovi opisi sutine rei varo, kad govorimo o Uicu s kraja XIX veka, mogu biti dopunjeni signalima srpski Sibir i karakteristina palanka, po Skerliu, ili neverovatno jasnom slikom da su u Uicu make spavale na sred ulice.
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914) Oseenje unutranjeg ivota varoi svakoko treba dovojiti od njenog spoljnjeg, pojavnog vida. F. Kanic, koji je varo posetio u dva navrata, 1860. i 1888. godine, ne skriva svoje oduevljenje uspesima koje su Srbi postigli u razvijanju fizikog lika Uica; Ja sam bio ushien i dodelio sam tom veoma ramantinom Uicu nagradu meu varoima Srbije. Nita manje oduevljenje ne nalazimo ni u opisima Mage Magazinovi pa i na nekim mestima kod Miladina Radovia. No kolebanja u znaenju nisu bila praena zakonskim ili planetarskim dilemama oko toga kakvo je mesto Uice. Tokom itave druge polovine XIX veka ono je varo. Uice tog vremena nije grad ni u modernom ni u Vukovom znaaju te rei, bez obzira to se na nekim mestima gradom naziva. Varoki karakter mesta dolazio je pre sveka do njegove privredne osnove. Tokom itave druge polovine XIX veka Uice nije uspevalo da se otrgne od zanatlijske proizvodnje niti mu je polazilo za rukom da stvori jai kapital na drugim osnovama izuzev trgovakozanatlijskim. Napori na modernizaciji privrede, poev od kupovine maina iz Dravne ohare u Topideru 1867. godine, preko otvaranja Fabrike koe Orlovia i Brauntajna, pa do Radovievih i aevievih ideja o mlinu sa turbinama na etinji, zavrili su se ili samo na zamisli ili siromaenjem. Osnivanje Prve povlaene uike akcionarske tkake radionice, ovog veka ili kasnije, 1904. godine, Strugare, a svakako i prosecanje pruge 1912. i 1925. godine predstavljalo je prve korake ka industrijalizaciji mesta, ali jo uvek nedovoljne da bi se Uice moglo oznaiti kao moderan industrijski grad. injenica je da su se neki od znakova modernog grada javili ak sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka meu promene se moe ubrojiti i besprimerna sea vonjaka i otvaranje mogunosti za erodiranje zemljita tokom hladne 1875. i 1876. godine, na jednoj strani, i tenje ka formiranju modernog parka i ozelenjavanju Uica na drugoj. Razvija se radniki pokret, ali ne fabrikih radnika, dok se na drugoj strani sve okrutnije javlja eksploatacija enske i deje radne snage. Propadaju stare trgovake porodice, a pojaava se migracija doljaka iz neposredne okoline. Raaju se ideje o modernom nainu korienja hidroenergije i jaanju komunalne infrastrukture, i javljaju prve javne graevine. Vea briga se poklanja sredinjim delovima grada, ariji i pijacama, nasuprot zaputenim i do sloma dovedenim zonama na Painovcu i u Ciganskoj mali. Vlada shvatanje da je Uice samo onaj deo naselja koji se prostire sa leve strane reke i vri se devastiranje Meaja i zone Jazova. Sve su to nagovetaji jednog ranograanskog, odnosno ranokapitalistikog urbanog okruja, u ovom sluaju zasnovanog najveim delom na trgovakom kapitalu. Bilo je potrebno da proe skoro pola veka, preseena sa dva svetska rata i jednom ekonomskom recesijom, pa da ne samo privrednom strukturom ve i prostornom organizacijom i nainom izgradnje Uice dosegne stepen modernog grada, svakako drugaijeg od ranokapitalistikog ili kapitalistikog. Za razliku od Nia ili Kragujevca, koji su u fazu modernog gradskog razvoja uli u meuratnom periodu, Uice je sticajem prilika moralo na to due da eka. Razloge ovome svakako treba traiti, pre svega, u ozbiljno poremeenoj privrednoj situaciji posle zatvaranja granice ka Bosni 1878. godine, koja je ak dovela i do blagogo opadanja stanovnitva, a sigurno i u saobraajnoj odseenosti u skoro dve decenije kasnom provlaenju pruge u odnosu na moravski pravac. Prema tome, kada se govori o Uicu druge polovine XIX veka, re je o patrijarhalno - graanskoj varoi a ne o modernom gradu. Varo je 1862. godine teko popaljena. Prema statistikom izvetaju Primiritelnog suda varoi Uica ukupan graevinski fond koji su Srbi drali brojao je oko 370 kua, 190 duana i oko 80 mehana. Izvetaj posle paljenja govori da je poar odneo 44 kue, znai oko osmine ukupnog fonda, zatim oko 100 duana, odnosno preko polovine, i oko jedne etvrtine mehana, ukupno 26. tete koje je pretrpela turska strana bile su manje. To je u osnovnome
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914) bilans ovog dogaaja koji ne samo da je izazvao poroterivanje Turaka za Bosnu i poetak takozvanog zlatnog doba Uica, ve je i iz korena promenio sliku varoi-matricu Uica, nain izgradnje i definisao bitne prostorne repere varokog razvoja za narednih stotinak godina. Putopisac F.Kanic je u vezi sa ovim zapisao: Na ruevinama turskog dela varoi (...) postale su postepeno pravilne ulice sa solidnim dravnim i privatnim kuama. Promena koju je ovaj naumorni istraiva Srbije uoio prilikom svoje druge posete Uicu bila je mogua jedino zahvaljujui optoj tenji Srbije da se to pre, koristei svaku priliku, otrgne od nemilih uspomena dugovekovnog robovanja i da se to pre prikljui Evropi. Varoki izgled, shvaen najire, bio je jedna od takvih prilika. Evropski uzori u uredenju varoi nisu bili strani Srbima. itav pokret izgradnje novih varoi, zaet za vreme kneza Miloa Obrenovia, nastavljen je u drugoj polovini XIX veka kroz rekonstrukciju onih mesta koja su od Turaka nasleena. Pre svega, neumorno su brisani tragovi istonjakog modela varoi i uvoene ortogonalne uline mree. Prava linija za ulicu, prav ugao za raskrsnicu bili su ne samo sinonimi varoke lepote ve i znaci evropeizacije. Ovaj nain ureenja mesta poivao je na planovima. Rekonstrukcioni planovi su se uvek trudili da odgovore evropskim standardima. U tom kontekstu treba posmatrati planiranje i izgradnju Uica. Uobiajeno je da se u dananjoj urbanoj istoriji Srbije kao poetak perioda rekonstrukcije varokih jezgara uzima 1867. godine kada arhitekta Emilijan Josimovi radi plan za Beogradsku varo u ancu. Postojanje plana za rekonstrukciju uikog jezgra iz 1863. godine menja ovu pretpostavku. Vreme rekonstrukcije varoi u Srbiji poinje zapravo sa Uicem. Prostor koji je bio spaljen prema izjavama svedoka i drugim dokumentima protezao se do tadanje pijace kod crkve Sv. ora do Medrese, a sa juga od Kasapia mosta i etinje pa do na Slanuu, do Bojania kue. Vatra je unitila poslovno sredite varoi ili, kako bi to jedan od oevidaca rekao, vatra se je po celoj ariji irila i uz ariju i niz ariju, tako da je po pet-est duana u jedna mah hvatala. Na planu Emanuela Uice, oko 1910 efera, izmeu ostalog, prikazan je i Kasapia most se pomiwe kao most Asan-bega prostor koji je zahvaen poarom. Kasapia i most Mehmed-bega Kasapia. Kljuni planovi za rekonstrukciju (Petar Pruljevi) Uica, plan tadanjeg stanja i plan nameravane gradnje i ureivanja nisu sauvani. Prvi je raen u komisiji koja je odmah iza vatre stiga u Uice i koju je predvodio Avgust Lange, dok su drugi radili uiki okruni inenjer E. efer i okruni inenjer iz aka Josif Klinar. No, kao ne manje znaajno, treba istai da su sauvani ve pomenuti eferov plan iz 1863. godine i jedna radna skica efera i Klinara za plan od 26. avgusta iste godine. Prvi dokumenat sadri tadanje stanje i plan, drugi tri razliite varijante ureivanja prostora najueg jezgra i svedoi o tadanjem odnosu varoi prema vezi arije i pijace. Tako iz ovog vremena imamo, kada se paljivo analiziraju oba dokumenta i razloe preklopljeni crtei, etiri varijante u to doba mogueg reenja uikog jezgra, etiri predloga o kojima se tada razmiljalo. Sve etiri regulacije pripadaju ortogonalnom stilu, ovde neto deformisanom zbog vezivanja s delovima varoi koji nisu popaljeni. To je raeno u stilu koji je tada bio
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914) vaei u Evropi i za koji je efer, kao student tehnikih nauka u Beu i Karlsrueu, bio obuavan. Prvi eferov plan uglavnom se dri nasleene uline mree i starog rasporeda blokova potujui pri tom i tadanju pijacu, koja se pruala od Naelstva okrunog, preko nove crkve i Pravitelstvene kue do poetka arije ka Megdanu. Novo varoko jezgro - nova arija (mapa1), trebalo je da se gradi poev od pijace pa bliskom staroj arijskoj trasi ka Medresi. Kako se veliki deo prometa arije odvijao upravo preko pijace i kontakata koje je ona pruala sa okolnim, vanvarokim stanovnitvom, to nije bila odlika samo Uica ve i veine varoi tog vremena, to su Uiani brzo shvatili da e neki od njih ostati sa manjim mogunostima prometa, jer, kako kae ivkovi, tadanja pijaca nije bila u sreditu varoi. Preko Primiritelnog suda podnet je zahtev da se pijaca preseli negde izmeu Megdana i Medrese, to znai u teite nove varoke izgradnje.

Generalni regulacioni plan iz 1891. godine.

U pomo eferu, koji se u meuvremenu razboleo, stigao je aanski okruni inenjer Josif Klinar. Jo dok nije bio definisan zahtev za preseljenjem pijace, razmatrana je nova varijanta uline mree koja se odlikuje simetrijom, trapeznim oblikom blokova i drastinim naputanjem stare turske matrice (varijanta olovka - brisana olovka ). ini se da je odmah po definisanju zahteva za novom pijacom u okviru ove varijante razmatrana mogunost smanjenja jednog bloka, danas onoga sa leve strane Trga partizana pa do ulice Bana Strahinjia. Kasnije je, verovatno zbog suvie male pijace, ova mogunost naputena i u okviru sledeih crtea ispitivano je otvaranje jedne, za to doba velike pijace, koja bi po povrini odgovarala dananjem Trgu partizana. Poslednje reenje, znai ono koje je izvedeno i koje se sree i na planu iz 1891. godine, bilo je simetrino usecanje pijane ravni u tkivo dva bloka izmeu ulica Bana Strahinjia i Petra elovia. Tako je pijaca kroz vei broj proba i niz pogaanja samih Uiana, varokih vlasti, ali i onih u Beogradu, konano dobila svoj oblik. Ova najstarija regulaciona osnova kasnije je sa vie ili manje uspeha realizovana kroz dorade u kojima su uestvovali sigurno i sam efer, ali i Drag. J. Grujii, Stevan aevi, multisoft.rs 4

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914) koji je od 1874. godine radio kao podinenjer i bio prvi kolovani graevinski strunjak rodom iz Uica, i drugi. Generalni regulacioni plan okr. varoi Uica iz 1891. godine potvruje uspenost poslednjeg projekta koji su sainili Klinar i efer. Najvei broj zamisli do devedesetih godina prolog veka bio je ostvaren uz neznatne promene na nekim raskrima (dananje ulice Vite Pantovia, Slanuke i Trebinjske ili spoja Proleterskih brigada i Bana Strahinjia) ili detaljima kakva je bila veza izmeu dananje ulice Petra elovia i same itne pijace (kasnije Rajieva ulica). Za prostor glavne varoke pijace, kao i u kasnijem Josimovievom planu Beogradske varoi u ancu, efer i Klinar su odabrali nekadanje Tursko groblje, Grobnicu, od ijih je spontano nastalih mea 1891. godine postojala jo jedino izlomljena krajnja severoistona trasa. Ona se zadrala u obliku nepravilne uliice Trg partizana, kada je na tom mestu podignut soliter koji je sada na trgu. Uspeh efer - Klinarovog projekta leao je u veem broju injenica. Bili su tu i elja da se sada isto srpsko Uice obnovi, zatim potreba da se ka Bosni ima jako urbano sredite, ali je svakako jedan od inilaca bio i brisani prostor koji je poar za sobom ostavio. Za to Uice jedna Uskokovieva linost e rei: Uice mi se dopada vie nego to sam oekivao. Ulice su iste i prave. San iz poetka ezdesetih godina ostvaren je u roku od dve decenije. Kasniji planerski dokument, Generalni regulacioni plan okr. varoi Uica koji je 1891. godine sainio Vjeislav ihar, inenjer optine Uica, ne donosi nikakve znaajne novine. U to vreme, a poev od donoenja Dopune zakona o mestima iz 1885. godine i Raspisa od 24. 8. 1886. goidne da sve varoi i varoice imaju u roku od tri godine dati izraditi pravilne planove regulacije i nivelacije... mesta irom Srbije rade ovu dokumentaciju. Uice tih godina doivljava depresiju, zaostaje, postaje prognaniko mesto, odseeno od sveta. iharov plan sve to odraava. Ovaj dokumenat, znaajan pre svega to svojim tankim linijama ilustruje tadanje stanje varoi, bitno odudara od ambicioznih planova koji su raeni u to doba i za manje vana mesta, kao na primer Surdulicu ili tek osloboenu Kurumliju. I za Negotin su uraeni vrlo ambiciozni projekti. iharov plan se zadrava na proirivanju postojee krivudave, nasleene i ne retko urbane uline mree. Kako u jezgru Uica nema potreba za intervencijama, ihar se koncentrie na rubne zone varoi. Tenja za potovanjem nasleene uline matrice na nekim mestima je dovedena do apsurda - kao u sluajevima regulisanja postojeih, neprihvatljivo strmih ulica na Painovcu, iznad Uremovca, ili u zoni Gradske mahale. Reklo bi se da ovaj projekat vie zadovoljava zakonsku formu, nego to anticipirajui budui razvoj, pomae Uicu da se bolje prostorno organizuje. Treba sigurno dodati i to da su zone koje je ihar zahvatio planom bile u to vreme preteno nenastanjene i da su mogunosti njihovog prostornog uobliavanja bile velike da je samo bilo vie planerske mate i varokog samopouzdanja. Iz godina bliskih poaru ne postoje, na alost, grafiki podaci o prostornom razmetaju varokih delova ili rasporedu pojedinih funkcija. Lange efer i Klinar su izradili snimke jedino za ire jezgro. Na tim snimcima se pojavljuju Slanuka - zona sadanje ulice istog imena, Tursko groblje, kasnija Nova pijaca. Tu je i Sadanja pijaca ili, kako e je Kanic nazvati, Forum varoi, to je dananji Trg Slobodana Penezia Krcuna i, najzad, Megdan, to bi odgovaralo raskru izmeu dananjih ulica Petra elovia i marala Tita. Pod Megdanom A. Milojevi kae da se poetkom ovoga veka podrazumevao deo Uike arije od Stare pa do Nove pijace. to se tie imena mesta, koja sreemo na eferovom i Klinarovom crteu, to bi bilo sve. Oni su linijama ulica i nekim zgradama prikazali i krajeve ije nazive nalazimo kod Lj.Stojanovia. Zona ispod Nove pijace do etinje i Kasapia mosta nazivala se Tabane, a prostor oko dananje Ulice marala Tita, od Trga partizana pa do blizu Dositejeve ili Viegradske ulice, zvao se Donja arija. Na eferovom planu nalazimo jo jedan putokaz - ka Lipi, znai ka prostoru priblino dananjem spoju ulica
multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914) Marala Tita i Heroja Dejovia u blizini dananjeg Carinskog potoka. Na jednoj Situaciji Pote i Telegrafa u Uicu iz 1931. godine ovaj se potok naziva i Lipski potok. Naznake o poloaju pojedinih varokih krajeva - mahala, koje ostavlja Lj.Stojanovi, moemo povezati sa grafikim informacijama sa Regulacionog plana iz 1891. godine. Ovakvu mogunost dozvoljava injenica da su se toponimi ne samo slabo menjali ve i da nisu imali veih teritorijalnih pomeranja. Prema Stojanoviu, ispod Stare pijace nalazio se Kadinac sa vodom Kadinac koju pominje i Radovi. Ispod Lipe leao je Studenac, a na brdu iznad Dovarje. Tradicionalni srpski delovi Uica bili su sve do 1854. Varo prostor od Rakijske pijace do Carine i Carina na izlaznom i nekada glavnom drumu ka Poegi, Valjevu i Beogradu. Na brdu iznad Varoi lealo je staro srpsko groblje zvano Belo groblje ili Beli grob, kako ga zove Uskokovi. Neto nie, na trasi za Slanuu bio je Painovac. Na krajnjem zapadu Uica nalazila se Gradska mahala ili pod gradom. Ovaj drugi toponim sree se jo kod elebije. Iznad ovog prostora, koji je, cenei prema Planu iz 1891. godine, zahvatao najverovatnije zone oko dananje ulice Gradske i Mihaila Ilia, znai iznad ovoga na severozapad, prema Stojanoviu, nalazile su se Terazije. U potoku ispod njih bila je Kotica, a iznad ove Pora. Sa severne strane Donje arije i Nove pijace bio je Uremovac a neto vie na zapad Rosulje. Ciganska mala leala je na etinji izmeu Gradske male i Donje arije, a sa njene severne strane uz Kotiki potok bila je Dindefin mala, negde oko dananjih ulica Lazara Mutapa i Kurlagine.

Uice, oko 1917 Stari Uremovaki potok ili Uremovac, danas je on pokriven i na njegovom toku je nastala dananja Ulica Marije Mage Magazinovi. (Petar Pruljevi)

Ovaj poslednji toponim se sree jedino kod Stojanovia i nije iskljueno da je re o imenu iz turskog vremena koje kasnije Srbi nisu prihvatili. Nasuprot, ini se da se u drugoj polovini XIX veka kraj od nekadanje Musale - lokacija sadanje kole Andrija urovi, pa do mosta na Kotikom potoku neto ee nazivao Terazijama, kao, uostalom, i itavo brdo iznad Kotikog potoka, padina kojom se pruaju dananje ulice Bosanska i Hercegovaka, kao i sam prevoj ka Turici. A. Milojevi kae sa kraja varoi od Terazija, sa zvonare stare osnovne kole i na drugom mestu na kraju Donje arije, kod Drvarske pijace, nalazi se terazijska osnovna kola. Mogue je da je re Terazije koriena sa dva znaenja - jedno je bilo topografsko - kada je oznaavan prevoj ka Turici i kosa ka Uicu i, drugi kada se njime oznaavao kraj varoi iz koga se izlazilo na kosu i prevoj. 6

multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914) Svi ovi krajevi Uica nisu bili podjednako znaajni za varo. Ako bismo pratili uestalost javljanja toponima u pisanoj grai ili lepoj knjievnosti, jasno bi se uoilo da se neki od njih, kada je re o funkcionisanju varoi, skoro uopte ne pojavljuju. Pora, Rosulje, Gradska mala, Ciganska mala, Kotica, imena su koja sa stnaovita svakodnevnog funkcionisanja varokog sistema ne znae mnogo. Bili su to tradicionalno turski krajevi Uica i sa njihovim odlaskom urbani ivot na tim prostorima je praktino zamro. Na drugoj strani se sree aktivno i ivo Uice koje se protee od Lipe, preko Stare pijace, Megdana, Nove pijace, do Donje arije, Terazija, u Milojevievom oznaavanju, potez na kome je praktino i danas koncentrisan svekoliki ivot grada. Snimak iz 1891. godine jasno pokazuje i potvruje da je Uice druge polovine XIX veka pomerilo svoje poslovno sredite od Donje arije ka Megdanu i, s druge strane, da je redukovalo svoju aktivnu varoku teritoriju praktino do linije Kotikog potoka. Bie potrebno da proe skoro itav vek, sve do promena posle drugog svetskog rata, pa da se grad vrati ovim prostorima. Desna obala etinje je takoe bila i slabo koriena i slabo nastanjena. Srbi su ovaj prostor, u ijem je sreditu za elebijinog vremena leala nadaleko uvena Meajska musala, shvatali kao prostor nunih komunalnih aktivnosti varoi. Tu su se nalazili Jazovi sa dve poznate, do danas sauvane vodenice, neto siromanih kua i Konjsko groblje, jedan urnisima i zaputenou ispunjen prostor na kome e kasnije, sedamdesetih godina, poeti da se formira Veliki park. No taj prostor e takoe biti vien i za provlaenje prve eleznike pruge uskog koloseka i izgradnju stanice. Vergovi kae da se tada iz osnova menjao ivot priblinog Begluka, da su se nitili batovanluci, crepane i ciglane. Uz etinju, na istoj obali, poetkom ovoga veka bie izgraena prva hidrocentrala. Sve je to govorilo da Srbi nisu umeli da shvate prednosti aktivne varoi na obe strane reke na nain kako su njene obale umeli koristiti Turci neki vek ranije. Tokom druge polovine XIX veka ova zona je imala tako nizak stepen iskorienja zemljita, tako male gustine stanovanja i radnih mesta, da bi slobodno mogli rei da je Uice tog vremena napustilo i ovaj prostor.

Uice, 1906 Zgrada hidrocentrale na etinji, graena u periodu maj 1899. avgust 1900. godine po projektu ing. Aima Stevovia. (Narodni muzej - Uice)

multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914)

Uice, oko 1920 Zgrada stare, druge po redu, uike hidrocentrale u Velikom parku putene u rad 1913. godine. (Radovan Vujovi)

Jedini kraj koji od odlazka Turaka pa do poetka ovoga veka nije napredovao, ali ni ozbiljnije nazadovao, u kome je tekao jedan skroman ivot, bio je onaj pruen uz Carinski potok - Varo i Carina. Ovu poslednju etvrt M.S.urii je nazvao mumificiranom varoi iz vremena Hadi-Kalfe ili Evlije elebije. Najkrae reeno: Uice druge polovine XIX veka ivi najaktivnijim ivotom upravo na prostoru koji je posle poara rekonstruisan. Dalje, ono zaboravlja na desnu obalu reke isto kao to ne mari ni za prostore koje su na zapadnoj strani nekada nastanjivali Turci i, najzad, njegova najstarija hrianska varoka etvrt sa crkvicom Sv. Marka polovini XIX veka bilo podeljeno na Varo, Glavnu ariju, Donju ariju, Gornju ariju, Cigansku malu, Lipe i Terazije: Prostorno skuena varo u odnosu na vreme pred prvi srpski ustanak

Uice, 1960 Stara crkva na Rakijskoj pijaci (crkva Svetog Marka). (Narodni muzej - Uice) multisoft.rs

Uice, oko 1960 Drveni zvonik Stare crkve (Sv. Marko), istona strana. (Narodni muzej - Uice)

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914) Godine 1860, prema Kanicu, u Uicu je ivelo oko 5.700 osoba od kojih je 2.000 bilo Srba. Naredne godine, prema statiskikom izvetaju Primiritelnog suda varoi Uica, broj srpskog ivlja je porastao na 2.310, to bi znailo da je Uice mogli imati oko 6.000 stanovnika. Posle iseljenja Traka, 1863. godine, kada je sproveden popis stanovnitva u itavoj Srbiji, Uice ima 2.490 itelja. Drugim reima, varo se prepolovila. Ovaj broj se uz nepoznata opadanja u vreme krize posle zatvaranja granice ka Bosni 1878. godine sporo penje do nekih 6.000 - 6.200 stanovnika u 1910. godini. Ovo stanovnitvo je tokom itave druge polovine XIX veka radilo i oko raznovrsnih i razdraganih arijskih poslova. Tek sa prvim prodorom industrizacije poetkom veka, javie se i neznatan broj fabrikih radnika. arije srpskog Uica su bile delimino nasleene iz vremena pre poara ali su, ipak, najveim delom formirane na novim regulacijama evropskog tipa. Sistem je inila ne mogo sloena mrea lokacija pojedinainh radnji i nizova duana o kojima imamo i grafike i pismene izvetaje. Prema Kanicu, u sistemu su se izdvajale tri osnovne arije od kojih su dve pruene du pravaca koji su vezivali Uice sa drugim mestima. Jedna arja je bila locirana na ulica prema Bajnoj Bati, to bismo mogli oznaiti kao Donju ariju. Druga je bila na ulici prema Poegi to bi odgovaralo tradicionalnoj srpskoj ariji u Varoi i ka carini.

Uice, oko 1920 Deo glavne ulice, tanije raskre koje se nekada zvalo Megdan. Danas je na ovom mestu levo zgrada "Obnove" (Banka Intesa), a desno apoteka. Kua na sprat je bila vlasnitvo trgovca Dragog Vukosavljevia (Petar Pruljevi)

Uice, oko 1930 Izgled glavne ulice (Radovan Vujovi)

multisoft.rs

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914)

Trea, koju Kanic naziva Glavna, bila je ona koja se pruala od Stare pijace i Megdana ka Donjoj ariji. Na poetku ovoga veka ovaj sistem se i dalje zadrao. A. Milojevi kae da glavnom ulicom od Stare pijace pa sve od Nove pijace nastaje Megdan (...) od Megdana, odnosno od Nove pijace pa sve do Drvarske pijace prua se tzv. Donja arija, u svemu slina Megdanu. Tu su, kao i na Megdanu, bile glavne radnje i duani i uiki korzo. U to vreme arija ka Carini u Varo i dalje postoji i ove (su) kue kao i obino, sa spratovima; dole radnje, moe ih biti i po dva pa i po tri, a gore na spratu je domainov stan. U prepisci s poetka ezdesetih godina, u vezi sa otvaranjem Nove pijace, pominju se tri duana na Lipi, to bi znailo da je jedan ogranak arije, svakako ree izgraen, postojao i na ovom izlaznom pravcu. Ovaj pravac, koji je predstavljao poseban ogranak uike arije, datirao je iz starijeg vremena kada su se ovde ovde nalazili i jedna damija i jedna turska mehana. Nije iskljueno da su neki od duana postajali i u zonama koje su imale vie stambeni karakter a koji su se nastanjivale na samo jezgro. Da bi se dobila kompletna slika uike arije u drugoj polovini XIX veka, treba pomenuti da su pored etinje po esnafima grupisane zanatske radionice kovaa, opanara, saraa itd. jedna od ovih kovakih kua, sa radionicom u prizemlju i stanom, podignuta 1877. godine od nekog Jovana Bjelia, sauvana je i danas u ul. Jugovia br.5.

Uice, oko 1950 Jugovieva ulica, od Zelene pijace do Osnovne kole, danas Prva osnovna kola Kralja Petra II - poznatija kao ulica kovaa i kolara. (Istorijski arhiv - Uice)

Vie puta pominjani Generalni regulacioni plan iz 1891. godine, iako se ne bavi posebno opisivanjem same arije, na dobar nain ilustruje opisane pravce. Na nekim mestima bili su to vrsti duanski nizovi, kao u zoni Stare i Nove pijace, dok su na drugim mestima kue meusobno bile i neto odvojene, kao u Varoi ili na Lipi. Sve varoi Srbije druge polovine XIX veka imale su vrlo prisan kontakt arije i pijace, ali se taj kontakt u Uicu posebno istie. Za razliku od ostalih varoi - Jagodine, Kraljeva, Poege, Zajeara i drugih, koje su mahom imale jednu ili dve pijace, Uice je tokom druge polovine prolog stolea uspelo da razvije vrlo bogatu skalu pijanih prostora. Na planu iz 1891. godine nalazi se pet otvorenih, velikih prostora. U Varoi je leala Obilieva pijaca (Rakijska), kod nove crkve Pijaca Sv. ora, a u njenom neposrednom nastanku Karaoreva pijaca, u jezgru arije Knez Miloeva pijaca (Nova pijaca) i , najzad, na kraju arije na Terazijama bila je Svetosavska pijaca (Drvarska). Treba naglasiti da je sistem arija i pijaca Uica jednim delom spontano nastao -Stara pijaca koja je osnovana 1854. godine i arijski prostor Varoi, a da je drugim delom planiran-efer i
multisoft.rs

10

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914) Klinar predviaju i Novu pijacu i Drvarsku. Posebnost uikoj jezgra je upravo u toj smeni arija i pijaca razliite funkcije. Koliko je poznato, ovakav sisatem nije posedovala ni jedna druga varo u Srbiji. Pored nesumnjivih ekonomsko - privrednih prednosti, ovakve prostrane organizacije - prednosti koje su se zasnivale i na mogunostima kontrastiranja ponude ali i na komuliranoj atraktivnosti povezanih duana iste strukture, jezgro Uica je imalo i nesumljivo lepu matricu. Smena otvorenih pijanih povrina i uskih arijskih tokova u mnogome podsea na zahteve koje e krajem prolog stpolea istai jedan od poznatih teoretiara grada Kamilo Zite. Ovaj sistem je u isto vreme otvarao i velike mogunosti za budui razvoj samog jezgra Uica za podizanje novih zgrada, to takoe predstavlja posebnost ovog grada. Feliks Kanic je zapisao za Staru pijacu da je forum varoi. Odreenje je krajnje precizno i za varoi u Srbije krajem XIX veka krajnje neuobiajno. Na ovom su se prostoru sticali nova crkva Sv. ore (1842), Naelstvo okruno (1862), zgrada Optine, Grki konzulat, prodavnica gotovog nametaja bekog stila i otmena Janieva kafana za strane putnike. Nad svim ovim bila je zgrada Realke (1894) za koju Uskokovi kae da se svojom simetrijom, optom sladnou i prijatnim stilom moe meriti sa najveim i najlepim zgaradma u unutranjosti Srbije pa i Beograda, to je nesumnjivo bilo tano. Na drugom kraju varoi, na Donjoj ariji, na samoj Drvarskoj pijaci podignuta je 1884. godine Narodna osnovna kola, jedno za svoje vreme volumenom i izradanjom znaajno zdanje. Reklo bi se da je izgled Nove, kasnije itne , a jo kasnije Knez Miloeve pijace bio najskromniji. Milojevi opisuje ovaj prostor poetkom ovoga veka sledeim reima: Na novoj pijaci bilo je naokolo samo nekoliko kua, prizemnih i na sprat, inae su bile veinom piljarnice sa povrem, voem i belim mesom. Ovome treba dodati i jednu apoteku, zatim kafanu Tome Naumovia i jednu gvoarsku radnju. To je sve. No ovaj je prostor daljem razvoju Uica omoguio da formira jedan od najvanijih gradskih trgova u Srbiji novijeg vremena -Trg partizana. Ono to je u jednom periodu urbanog razvoja bilo pomalo periferija sedita, u drugome vremenu postaje njegov centar. U periodu druge polovine XIX veka nesumnjiva ia Uica jeste prostor Stare pijace sa okolnim zgradama. Slika uikog jezgra ipak ne bi bila potpuna kada se ne bi dodirnula sadrajna struktura arije. Jesno je da je njen osnovni sadraj dalje bio duan - skroman ili otmen ili nasleen iz pretpoarnog doba, u zgradi koja je mogla da bude prizemna ili spratna - ali u svakom sluaju to je i dalje duan. Izvetaji o tome ta su Srbi izgubili u velikom poaru 1862, ali i kasniji opisi, meu kojima su oni od Mage Magazinovi najupeatljiviji, govore nedvosmisleno da je uika arija u toku itave druge polovine prolog stojea bila proarana i stanovanjem. Ovo je u novijim gradanjama najee bilo na spratu zgrade u kojoj je bio i sam polsovni prostor, ali je moglo da bude smeteno i u posebnoj kui na samoj arijskoj parceli. ako je ta Uicu davalo predvaroki, ruralni karakter, onda to nije bila izmeanost stanovanja i poslovanja, ve karakter samog ivota domainstva, koje se jo uvek nije odreklo dranja stoke. Vergovi kae da vei deo imunijih kua i tek po koja sirotinjska dri po kravu-dve koje svakoga jutra odmiu glavnom ulicom put optinskih utruna. Maga Magazinovi se sea da su njeni u kui na ariji takoe drali kravu. Ovaj preurban spoj su poznavale i druge varoi Srbije, nesumljivo je davalo Uice neto od onoga to je Kanic nazivao romantikom. Depresija koja je zahvatala Uice posle 1878. godine i zatvaranja trgovine ka Bosni, nesumnjivo je uticala i na raanje jednog drugog lika varoi o kome postoje izrazito slikovita svedoanstva. Na suprotnoj strani jezgra, u rubnim pojasevima grada, na nasleenim turskim, ali i srpskim ulinim mreama, raalo se Uice siromanih. Uskokovievi opisi bednih etvrti na Painovcu, delu Slanue, ili u Ciganskoj mali, predstavnjaju podjednako teke optube kao i tekstovi radnikih prvaka. O stanovanju iza krajnje granice bede piu i drugi, meu kojima
multisoft.rs

11

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914) su posebno dragocena svedoenja M. S. uria o izgledu, kako se danas kae, slamova koja su poetkom veka postojali na Ciganskoj mali, Gradskoj mali, Rosuljama, Pori i opet Slanui. Bila su to mesta na kojima su ivele garave zanatlije, dronjavi radnici, nosai i poluseljaci, ljudi u zacrnelim bluzama, prosijaci, slepci, bogalji, gatare, gluvonemi, devojke-majke i lude. Bile su to kue i kuerci, zidani od blata i prua, niskih prozora, pokrivene poaavelom trskom, useeni u padine strmog terena, krova naslonjenog na kaldrmu, gde u kutovima njihovih smetlita vrebaju prolaznike smrtonosnom zarazom, kue koje nisu imale dvorita, kue oko kojih se rasprostranjivao zadah na kuvano ito, na tajman, na strvine. Neto od ovog graanskog fonda postaji na Painovcu i danas: kue br. 1 i 3 u Nerandievoj, ili kua u Hadi - melentijevoj broj 7, ili u ulici Kosanievoj, koja spaja Painovac sa Varoi.

Uice, 1964 Sokak koji polazi iz Nerandieve ulice. (Narodni muzej - Uice)

Preplitanjem bogate i siromane varoi bilo je pravi odraz stepena modernizacije Uica poetkom ovoga veka. S jedne strane, postojao je jo uvek stari arijiski oblik preplitanja siromatva i bogatstva, u kome je radniki svet - mahom pomono osoblje - iveo pod bednim uslovima na istim parcelama na kojima su bile gazdinske radnje ili kue. Na drugoj strani, postojala su naselja bede kao izolovana ostava, o kojima arija uglavnom nije elela nita da zna. Dimitrije Tucovi opisuje jednu radniku povorku sa poetka druge decenije ovoga veka koja je izazvala na samo zgraanje graanstvam ve ih je bilo i koji su se sklaljali jer nisu mogli da gledaju sirotinju koja je naalost u njihovom gradu ivela, a za koju oni nisu znali. Mogue je proceniti - sabiranjem Tucovievih podataka o broju zanatlijskih radnika u 1911, godini i preduzea - da je ukupna radnika populacija oko 1910. godine iznosila 10% stanovnitva Uica. Negde oko treine ovoga broja stanovalo je i hranilo se kod svojih gazda, to bi znailo da je negde oko 400 osoba ivelo u sopstvenim kuama ispod praga bede. Najbolje opise najeih, znai jednostavnih uikih domova, koje nam otkrivaju i fotografije s poetka veka, ostavila je M. Magazinovi. Ona govori o dve kue u kojima je provela svoje detinjstvo. Varoki krajevi u kojima je stanovao prosean svet, inile su pojedinane parcele na kojima je pored graevina postojao i manji vrt, bata, ponekad venjak sve to uz ne tako retku staju. Novo Uice posle poara prekinulo je izgradnju potpuno drvenih kua i prelo na neto bolji nain u kome je postojala i dalje kombinacija lakih bondrunih konstrukcija i tvrdih, mahom prizemnih, partija zgrade. Kako se bliio XX vek,
multisoft.rs

12

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914) to se i pokriva menjao od indre ka eramidi. Nekadanju osaanku varokog tipa polako smenjuje tvrda stambena graevina. Iako Uice nije poznavalo palatu beogradskog tipa, niti vilu, bilo je nekoliko stambenih zgrada koje su stajale na vrhu piramide bogatsva i stamdarda. M.S. urii opisuje jednu zgradu u dananjoj ulici marala Tita, kuu koja jo uvek postoji (i u kojoj je, peko puta sadanje pijace, prodavnica Tara) za koju kae da se moe meriti sa onim koje se podiu u Krunskoj ulici u Beogradu. Kua je imala veliku i prostranu batu, mermerni vodoskok sa zlatnim ribicama, voke i retka drveta, aleje rua, cvetni ilim, mozaik-travu, sve to naravno ograeno gvozdenom ogradom iji su vrhovi bili svetlouti kao pozlaeni. Izmeu Slanue i gravne ulice Uskokovi opisuje jednu drugu, bogatakog ambijenta, zgradu, punu bujne flore, zidova prekrivenih puzavim ruama, raznolikog voa i istonjakih kioska povuenih u hlad buna od belog jorgovana. Pa ipak, kada se oduzmu najuglednije stambene graevine i one druge koje su stajale na dnu, Uice s kraja prolog veka je bilo jedno relativno skromno zidnao naselje u kome nije bilo znaajnijih kontrasta. Za Uice s kraja prolog veka Uskokovi kae da nema palata koa u Beogradu, ali ni onih artlja koje se podiu pored tih palata. Kue su proste; ipak nisu turske... Gustina stanovanja, cenei na osnovu plana iz 1891. godine, kretala se ismeu svega 20-30 osoba na 1 hektar u perifernim zonama varoi, pa do nekih 80 ili 100 stanovnika po 1 hektaru u delovima blie jezgru. Bila je to u svakom sluaju retko zidana varo. Iako je Uice tokom itave druge polovine XIX veka, zahvaljujui oslanjanju na trgovinu i zanatsku proizvodnju, bilo varo, ipak se u njegovom tkivu postepeno javljaju zone koje su , kao to je ve reeno, obeleja modernog grada. Polako formiranje jednog preteno proizvodno-industrijskog pojasa uz etinju, koji e kansije biti iskorien i kao najvaniji saobraajni koridor, i prvi znaci pojave modernih rekreativnih zona- velikog gradskog parka, bili su sigurni znaci da se Uice krajem veka polako transformie ka ranom kapitalistikom gradu. Zona oko etinje, pogotovu njena desna obala, reklo bi se da tokom XIX stolea Srbima nije bila posebno zanimljiva za naseljavanje, ali je zato postala atraktivna za podianje proizvodnih objekata, radionica i fabrika. Na prostoru desne obale jo ranije su, zajedno sa jazovima, bile izgraene dve vodenice - jedna je pripadala Radoviu, druga Zrnjeviu. Na ovom prostoru kasnije je od jedne turske kue napravljena i jedna tabakana, zgrada koja na Zrnjova vodenica Jazovima i sada postoji. Pored Uice, 1960 ovih objekata piminje se da je du Vodenica u Meaju na pola puta izmeu dananje Buvlje pijace i autobuske stanice. jazova bilo jo nekoliko vodenica. (Narodni muzej - Uice) Reklo bi se da itav taj sadraj deluje krajnje siromano u odnosu na opise vodenica koje daje Evlija elebija. No Srbi e uskoro postati zainteresovnai za korienje i ove strane reke i to e postati privalno tek sa prvim prodorima moderne industrije.
multisoft.rs

13

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914)

Uice, 1966 Stare turske kue: gore levo kua popa Gliga na Carini, desno: kua Trifunovia iznad Artiljerijskog kruga, dole levo: kua abadije Radulovia - Golubovia, rodom iz Ribaevine. (Istorijski arhiv - Uice)

Prve pokuaje modernog korienja ovog prostora nalazimo jo 1867. godine kada se raa zamisao da se Topiderska fabrika ohe, ije su maine otkupljene i prenete u Uice, obnovi na etinji. Lokacija za izgradnju ovog pogona izabrana je uz sam tok, u zoni zvanoj biser voda, koju Spasojevi ubicira ispod sadanje Fabrike koa. Ova zamisao je kasnije propala. injenica da je Uice bilo mesto sa znatnom sirovinskom bazom, relativno jeftinom random snagom i mogunostima korienja vodene energije bili su osnovni razlozi da se od ideje podizanja pogona koji bi radio na preradi vune ne odustaje. Godine 1868. Stojan Popovi, otkupivi maine od prethodnih vlasnika, osniva novu fabriku za koju e biti podignuta zgrada, brana i jaz sa desne strane reke, juno od klanice i severozapadno od Vaarita. Na planu iz 1891. godine objekat i jaz za njega su ucrtani. Ova fabrika je radila do 1885. godine. Najznaajniji, ne samo sa privrednog, drutvenog i tehnikog stanovnitva, ve i korienja varokog prostora bio je sigurno trenutak otvaranja Tkake radionice koja je bila vlasnitvo akcionarskog drutva. Godine 1901. etiri godine posle osnivanja drutva, radionica je putena u rad. Dve godine docnije podignuti su magacini sirovina, gotove robe i kancelarije radionice. Godine 1904. uz radionicu je podignuta i strugara, a 1906. izgraena nova fabrika hala. Za lokaciju radionice izabran je prazan i ravan prostor ispod gradskog brda i blizu reke, prostor koji je u to vreme bio na krajnjoj periferiji varoi. Pored nesumnjivih prednosti koje je sa ekonomskog stanovnitva imala ova pozicija, blizina hidrocentrale i blizina vode, ovaj varoki kraj nosio je u sebi negativan znaenjski naboj - bila je to lokacija nekadanjeg turskog Uica, podalje od arije, podalje od foruma varoi, podalje i od tradicionalne Carine. Izbor ovog prostora za smetaj industrije bio je jedan od dobrih znakova da je re o delu varoi bez ugleda i prestia, o siromanoj etvrti, o delu varoi koji je bio najzaostaliji. Godine 1912. Uice je purgom vezano za ve formirani sistem eleznikih puteva Srbije. Prirodno i ovaj je objekat, zajendo sa svojim prateim postrojenjima - stanicom i odvojcima, bio izgraen u dolini reke. Tako je dolina etinje, u roku od svega nekoliko decenija poela da izrasta u komunalno -industrijsku zonu varoi. U njoj je bilo locirano sve
multisoft.rs

14

UICE NEKAD I SAD Uice u obnovljenoj Srbiji Srpska varo Uice (1863-1914) ono to je arija smatrala neistim. Ta vrsta funkcije - opsluivanje grada u specifinim sektorima, koja je roena na prelazu dva veka, ostae sve do danas dominantna. Pojam rekreacije u dananjem smislu rei, ili ak u onom u kome su ga poznavali Turci, kao teferi, Uicu XIX veka je bio nepoznat. U uslovima kada je radni dan za neke trajao i po 18 sati, kada je slobodno vreme omaldine bilo strogo kontrolisano, kada su stariji dokoliarili u kafani, u uslovima malovaroke patrijarhalne sredine, teko da je bilo moguno govoriti o provoenju slobodnog vremena kakvog e Uice tek kasnije upoznati. No za vreme praznika ljudi su odlazili na neku vrstu izleta do Ade ili Pore. Prvo mesto, - Ada - ostrvo u etinji, ako bi tako moglo da se nazove, imalo je opremu dosta slinu dananjem poimanju. U sredini prirodnog, prijatnog ambijenta nalazila se mehana, sa kaldrmom pred ulazom, batom i venjakom iza. Pora je bila mnogo arhainija. Njena jedina rekreativna oprema bila je najverovatnije paganskog porekla: na velikoj kruci, na njenim najviim granama nalazila se ljuljaka, sredstvo rasterivanja zlih ini i vetica. Uskokovi kae da je o Pokladama i staro i mlado izlazilo da se ljulja jer se to valja. Tree vano izletniko mesto bilo je Veliki park zasaen upornou nekolicine entuzijasta. Posle see voaka 1875/1876. godine formiran je na devastiranom i strmom zemljitu Malog Zabuja park koji je ubrzo dobio opremu srodnu onoj koju su poznavali evropski parkovi: kupatilo na etinji, ureene etnice sa klupama, mesta za predah i zaklon od nevremena, neku vrstu kafane, jednom reju stvori od pustinje bau kako to slikovito opisuje Radovi. injenica da se ovo mesto pominje esto i sa simpatijama, govori o tome da je onovremeno postalo jedna od vanih posebnosti Uica. Uice druge polovine XIX veka je zrela, zaokruena varoka formacija kakve su se u to vreme sretale irom Srbije. Njegova prostrana organizacija izrasta iz potpunog razaranja islamske varoi, stvara se na planski zasnovanoj rekonstrukciji, tei uzorima koje nudi evropsko planiranje sredine XIX veka. Sadrajna struktura varoi je jednostavna. Ona se iscrpljuje u svega nekoliko funkcija - u ariji i stanovanju pre svih. Tek krajem prolog i poetkom ovog veka Uice e pokuati da du etinje formira jednu novu vrstu prostora industrijsku zonu, i da uvede tipino gradske sadraja - slam i park. No, do potpunog prerastanja u savremeni grad bie potrebno da protekne vie od pola veka.

multisoft.rs

15