Anda di halaman 1dari 2

Arhetipovi kod Junga Prema Jungu, nesvesno ne sadri samo lino, ve i kolektivno u obliku nasleenih kategorija, ili arhetipova.

Arhetip je jedan od sredinjih pojmova Jungove psiholoke teorije (Jeroti, !!"#. Arhetipovi su iskonske slike, kao najstariji i najoptiji oblik predstavljanja oveanastva. $ne su nataloene i stalno se ponavljaju u iskustvima ljudi. Jung kae da se najvee i najbolje misli oveanstva %ormiraju i&nad iskonskih slika, kao i&nad ski'a. (vek, kada se jedan arhetip pojavi u snu, %anta&iji ili u ivotu, nosi sa sobom poseban uti'aj, ili snagu, &ahvaljujui kojoj deluje %as'inirajue ili podsti'ajno. Arhetipovi se mani%estuju u duhovnim, kulturnim tvorevinama (mitovima, bajkama, religiji, e&oterinim uenjima#, kao i u snovima, vi&ijama, kada se javljaju u individualnom vidu i oni se nasleuju (Jeroti, !!"#. Jung daje u prilog teoriji o naslednosti praiskonskih seanja i dosta primera. )a primer, poto su ljudska bia uvek imala majke, svako dete je roeno sa predispo&i'ijom da opaa majku i da reaguje na nju. *ndividualno po&navanje majke je steeno, jer je ugraeno u mo&ak prolim iskustvima rase. +judi se raaju sa mnogim pradispo&i'ijama &a miljenje, oseanje i opaanje, koje se ostvaruju kro& njihove individualne doivljaje. +judi su predisponirani da se plae mraka, ili &mija, jer se pretpostavlja da su i nai pre'i imali ove strahove. Jung smatra da ovekov ra&um, ma koliko bio savren, uvek sadri neto ira'ionalno, koje se ne poklapa sa sveu. ,o je ono kolektivno nesvesno. -toga se ideja o .ogu odrava vekovima, i jo dugo e se odravati, jer naa svest ne moe da odgovori na neka pitanja, pa ih dodeljuje .ogu, koji u svima nama lei podsvesno kao arhetip, pa makar mi i ne verovali u njega (Jung, /012#. 3. . Persona Persona je maska, koju prihvata osoba kao odgovor na &ahteve drutva, ali i na svoje unutranje arhetipne potrebe. Persona je, u stvari uloga koju drutvo daje nekom oveku, koju drutvo oekuje da e on igrati u ivotu. 4aska ima &a 'ilj da ostavi utisak na druge ljude, i ona esto sakriva stvarnu prirodu te osobe. Persona je javna linost, tj. predstavlja one strane, koje ovek poka&uje svetu, ili koje javnost pripisuje datoj jedinki. 4eutim, i&a drutvene spoljanosti se nala&i skrivena linost (5ol 6 +ind&i, /002#. Persona se ra&vija i& arhetipa. ,aj arhetip potie i& iskustva rase, ali u ovom sluaju se ta iskustva sastoje od so'ijalnih sadejstava, kod kojih je u&imanje neke drutvene uloge koristilo ljudima. Pomou persone ovek eli da bude kao neko drugi, ili se krije i&a neke maske, pa odatle i&grauje odreenu personu kao &atitni bedem. 4eutim, ne moraju uvek spoljni %aktor da i&a&ove promene linosti. Promene linosti, ili personalne promene, mogu nastati i& subjektivnih, unutranjih ra&loga, miljenja i ubeenja, pri emu spoljni %aktori ili ne igraju nikakvu, ili krajnje nebitnu ulogu. ,o je, na neki nain pravilo kod patolokih promena linosti. 3.3 Anima i animus

$davno je usvojeno i prihvaeno miljenje da je ovek u sutini biseksualna ivotinja. -a %i&iolokog stanovita to i jeste tako7 i mukar'i i ene lue &ajedno i muke i enske polne hormone. ,akoe i prema psiholokom stanovitu oba pola imaju i muke i enske karakteristike. 5omoseksualnost je jedan, i to najupadljiviji doka& o ljudskoj dvopolnosti. Jung pripisuje arhetipovima ensku stranu muke linosti i muku stranu enske linosti. 8enski arhetip kod mukar'a se na&iva anima, a muki arhetip kod ene je animus. ,i arhetipi su proi&vodi rasnih iskustava i&meu mukara'a i ena, ali takoe mogu biti uslovljeni polnim hromo&omima i polnim le&dama. Jednostavnije reeno, mukara' je postao %emini&ovan, ivei vekovima sa enom, ali i ena se takoe maskulini&irala, ivei sa mukar'em. $vi arhetipovi ine da pripadni'i jednog pola ispoljavaju odlike pripadnika drugog pola, ali i deluju kao kolektivne slike, koje motiviu polove da odgovaraju jedno drugom, i da se meusobno ra&umeju. 4ukara' shvata prirodu ene &ahvaljujui svojoj animi, a takoe i ena shvata prirodu mukar'a, &ahvaljujui animusu. 4eutim, anima i animus mogu da dovedu i do pogrenog shvatanja i neslaganja, ako se taj arhetip projektuje be& ob&ira na stvarnu prirodu partnera (5ol 6 +ind&i, /002#. -imbol anime se esto javlja u snovima mukara'a i obrnuto, simbol animusa, tj. muke strane enske linosti se moe javiti u snovima ena. ,o unutranje dvojstvo se, prema Jungovom miljenju, esto moe biti simboli&ovano u vidu herma%roditske %igure (Jung, /00"#. 3.9. -enka Arhetip senke se sastoji od ivotinjskih instinkata, koje su ljudi nasledili &ahvaljujui evolu'iji od niih oblika ivota. -enka je olienje ivotinjske strane ljudske prirode. :ao arhetip, senka je odgovorna &a nae shvatanje o i&vornom grehu, jer, kada je projektujemo i&van nas, ona postaje neprijatelj. ;ahvaljujui arhetipu senke u svesti se javljaju ra&ne misli, oseanja i dejstva, koja su &a drutvo neprihvatljiva, pa se &ato sank'ioniu. Persona moe uspeno da skriva ovaj arhetip i on se potiskuje u lino nesvesno. )a taj nain senkina strana linosti proima intimne aspekte Ja, kao i veliki deo linog nesvesnog. -enka sa svojim ivotnim i strasnim ivotinjskim instinktima, upotpunjuje linost (5ol 6 +ind&i, /002#.