UDK: 929:14(047.

53) Markovi, Mihailo

NEOBJAVLJENI INTERVJU: PRAXIS KRITIKO MILJENJE I DELANJE

Tokom tri vieasovna razgovora, Bo idar Jaki je 19. januara 2009. godine u pismenom obliku postavio pitanja akademiku Mihailu Markoviu. Svojeruno pisane odgovore akademik Markovi dao je Jakiu 12. februara 2009. Oprema teksta, naslov, napomene i umeci u uglastim zagradama redakcijski su dodaci.

Bo idar Jaki: U prvoj knjizi Juria na nebo (JNN I 541) pie da je Bledsko savetovanje bilo odluujui korak ka Praxisu i Korulanskoj ljetnoj koli (KLJ). Kao tek diplomirani student bio sam uesnik tog savetovanja. Bio sam impresioniran i mislim da je tvoja ocena tana. Mo da me seanje vara, ali su u debati sa zastupnicima teorije odraza bili veoma aktivni Gajo Petrovi, Danko Grli i Ivica Foht. Drugu dvojicu sam zapamtio po veoma duhovitim replikama sa glavnim zastupnikom teorije odraza akademikom Duanom Nedeljkoviem. Ti si u tim raspravama bio nekako pasivan, mada su tvoja uea na razliitim skupovima kojima sam kasnije prisustvovao ili aktivno uestovao bila uvek veoma aktivna i dinamina. Da li je moj utisak taan i kako danas ocenjuje vrednosti tog savetovanja?

Mihailo Markovi: To savetovanje je oznailo prelomnu taku u razvoju nae filozofije i to u dva smisla. S jedne strane, to je bio definitivni poraz naeg dogmatizma, dakle dijalektikog materijalizma sovjetskog tipa i teorije odraza. Istovremeno, na tom skupu je, na jugoslovenskom prostoru, do ivela punu afirmaciju koncepcija stvaralakog marksizma zasnovana na ranim radovima Marksa [Marx]. S druge strane, na Bledskom savetovanju se, kroz borbu protiv dogmatiara, stvorila grupa koja e tri godine kasnije pokrenuti Praxis i Korulansku letnju kolu. Mi smo se sretali ve celih deset godina pre toga, od 1950. do 1960, na raznim skupovima na Beogradskom i Zagrebakom univerzitetu, zatim u Srpskom filozofskom drutvu (koje je obnovljeno 1951. godine) u Hrvatskom i
1

Mihailo Markovi, Juri na nebo, Seanja, knjiga prva, Beograd: Prosveta,

2008.

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2010

Bosanskom filozofskom drutvu koja su osnovana krajem te decenije (pedesetih). Ja se ne seam da sam u razgovorima na Bledu bio pasivniji nego inae imao sam jedan od uvodnih referata. Mogue je da sam bio manje otar prema Duanu Nedeljkoviu koga sam, kao svog profesora, svestranije poznavao nego zagrebake kolege, i od koga sam prvi put uo o Marksovim ranim radovima i o znaaju kategorije prakse. Uostalom, on je prvi u Jugoslaviji govorio o ogranienostima i jednostranostima kod Marksa i Engelsa [Engels] u jednom predavanju na Kolarevom univerzitetu 1952. godine.
B.J: Praxis je nesumnjivo jedna od najznaajnijih institucija u kulturi, posebno filozofiji i sociologiji bive Jugoslavije u drugoj polovini 20. veka. Jedan si od veoma vienih praksisovaca, posebno poznat u meunarodnim krugovima. Kako si do ivljavao Praxis u vreme njegovog postojanja, kako krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina 20. veka, a kako danas, kada je to vreme za nama i deo kulturne istorije, da ne ka em arheologije? Imam, naime, utisak da u tvom osnovnom stavu ima izvesnih kolebanja: Za tebe je u jednom trenutku Praxis primer anga ovanog miljenja, u drugom Sudbina Praxisa uopte nije tragina, ali je njegovo ukidanje Thanatos na delu! (Izabrana dela VIII, 4302) Onda naknadno postavlja pitanja koja u vreme postojanja Praxisa nisi postavljao: zato je Praxis organ FDH-a, zato su u redakciji samo zagrebake kolege (JNN I, 117)? Ja bih pitao zato ti je to naknadno zasmetalo?

M.M: Praxis sam uvek podjednako do ivljavao, od ezdesetih godina 20. veka do danas (januara 2009). To je bio izvanredan, smeo, kreativan asopis. Od njegovih doprinosa se naroito mogu izdvojiti dva: prvi je obogaenje filozofske antropologije idejama o sutini oveka i njegove delatnosti, o prirodi otuenja i razotuenja, tj o univerzalnoj ljudskoj emancipaciji, o humanizmu kao filozofskom pravcu. Drugi je doprinos politikoj filozofiji: teoriji revolucije, demokratije, nacije i nacionalnih odnosa itd. Praxis kao zajednicu do ivljavao sam do osamdesetih godina kao uzorno jugoslovensku i internacionalistiku zajednicu. Onda su neke injenice poele da me demantuju. Poznato je da smo mi u Beogradu izdavali asopis Theoria. Kad smo odluili da izdajemo meunarodno izdanje svi su Zagrepani doli u Beograd da nas nagovore da od toga odustanemo!
2 Mihailo Markovi, Izabrana dela, osam tomova, Beograd: BIGZ, GENES-S tampa, Prosveta, SKZ, 1994. Odsad, izdanje e biti oznaavno skraenicom ID.

MIHAILO MARKOVI

B.J: Ne znam da li si primetio najvie si se od svih kolega, ukljuujui i Gaju, bavio filozofskim pojmom praxisa. Praxis definie kao centralni pojam kritiki orijentisane filozofije, kao slobodnu, stvaralaku, umnu delatnost kojom se individua ostvaruje. Praxis je za tebe najtemeljnija filozofska kategorija koja ima svoju ontoloku, gnoseoloku i aksioloku diRe je o projektu Rudija Supeka i Eugena Pusia koji je okupljao saradnike iz Zagreba, Beograda i Ljubljane, a povremeno i iz drugih jugoslovenskih centara. Formalni nosilac projekta bio je Institut za drutvena istra ivanja Sveuilita u Zagrebu. Grupa se sastajala nakon gaenja Praxisa, sve do kasnih osamdesetih godina prolog veka.
3

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2010

Tek tada su, kao kompenzaciju za nae odustajanje ponudili da s nama naprave zajedniku redakciju meunarodnog izdanja Praxisa. Naravno da smo svi morali misliti i o tome zato tek tada? Imali smo jugoslovenski asopis, zajedno smo u njemu saraivali, ali je to bio organ FDH i u redakciji su bili iskljuivo Zagrepani. Zar to tebi danas ne smeta? Pravo pitanje nije zato je to meni naknadno zasmetalo ve kako to mi nije odmah, ve 19631964 zasmetalo. injenica je da, sem Rudija [Supeka], niko od Hrvata nije hteo da na bilo koji nain uestvuje u Meunarodnom Praxisu (Praxis International) iako su svi lanovi Meunarodnog saveta ostali isti, a ista je ostala i orijentacija: humanistiki marksizam i demokratski socijalizam. Desilo se zatim neto u grupi ovek i sistem3 krajem osamdesetih, to je sve nas u Beogradu (i Ljubu [Tadia] i Neboju [Popova] i Zagu [Golubovi] i Svetu [Stojanovia]) odvojilo i od samog Rudija i Vesne [Kolari-Kiur, supruge R. Supeka]. Neboja je predlo io u nae ime da se grupa zalo i za to da se Skuptina Jugoslavije rekonstruie tako da ona, pored Vea naroda, ponovo ukljui i Vee graana, tako da se odluke donose saglasnou oba vea. To je najpre kategoriki odbio [Eugen] Pusi, a zatim za vreme ruka Rudi i Vesna. Argument je bio: u Veu graana bi Srbi mogli da preglasavaju Hrvate. Uzalud sam ja obrazlagao i da sve odluke koje se tiu nacionalnih odnosa mogu va iti samo ako ih donese i Vee naroda. Nismo se mogli slo iti. Ljuba je bio toliko ogoren da je, posle na ulici tako glasno psovao da mi je izgledalo da e nas na kraju milicioneri pohapsiti zbog krenja javnog reda. To je bio kraj. Vie se nismo ni uli ni videli.

menziju. Tome dodaje da praxis iskljuuje nasilje (ID VIII, 152). Meutim, i pojam prakse definie na isti nain, skoro istim reima, samo ga neto ire obrazla e. Shvatanje oveka kao bia prakse smatra filozofskom osnovom ljudskih prava (ID VIII, 240246)! Da li su po tvom miljenju pojam praxisa i pojam prakse istovetni (u engleskom praktino razlika ne postoji) ili preferira pojam praxis da bi se razlikovao od birokratskog i dogmatskog insistiranja na pojmu prakse?

M.M: Ja sam kao i ostali saradnici Praxisa upotrebljavao termin praxis kad god sam imao u vidu normativni pojam (slobodna, stvaralaka itd. delatnost) za razliku od gnoseolokog pojma prakse (delatnost menjanja i preobra avanja ovekove okoline) kao suprotnog od teorije (svesti, saznanja). Meutim nezgodno je trajno u svom jeziku upotrebljavati stranu re (praxis) pa sam esto umesto nje upotrebljavao nau re praksa kad god je u kontekstu bilo jasno da se misli na praxis. Dakle, gnoseoloki pojam prakse nije birokratski i dogmatski on je neophodan u teoriji saznanja. U tome smislu je Marks govorio o praksi kao kriterijumu istine.
B.J: Dejvid Kroker4 je uoio da pojam praxis odreuje normativistiki. Da li smatra ovo Krokerovo zapa anje tanim? Tome bih dodao da, ne toliko kad je u pitanju tvoje odreenje pojma praxis koliko kada je u pitanju pojam prakse, sa obaveznim instruktivnim nabrajanjima, tvoje odreenje u izvesnoj meri mehanicistiko. Mogue je da je u pitanju moj otpor sistematinosti izlaganja i da nisam u pravu, ali me zanima tvoj komentar.

MIHAILO MARKOVI

M.M: Naravno da se ni u kom sluaju ne mo e rei da je to odreenje mehanicistiko. Nije re o tvom otporu sistematinosti izlaganja (koje je neopravdano jer je u filozofiji neophodno razlikovanje izmeu delatnosti uopte (prakse) i delatnosti koja je slobodna, kreativna itd. (praxis). Otpor sistematinosti je karakteristian za postmodernizam. Marksovo izlaganje je, razume se, vrlo sistematino dovoljno je pogledati prvu knjigu Kapitala.
B.J: O praxis-grupi pie kao jedinstvenoj, ali dovoljno raznorodnoj, jugoslovenskoj a nacionalno heterogenoj, okrenutoj razliitim izvorima. Takoe si miljenja da Praxis nikada nije bio zajednica istomiljenika, mada su imali dosta zajednikog: Svi lanovi praxis grupe bili su ubeeni socijalisti, praktino anga ovani (ID VIII, 527). Meni se ini da taj anga man ni
4 David A. Crocker, PRAXIS and Democratic Socialism, the Social Theory of Markovic and Stojanovic, New Jersey: Humanities Press, 1983.

po intenzitetu, ni po kvalitetu, a naroito ne po usmerenosti nije bio ni pribli no jedinstven. Deo saradnika Praxisa je veoma vodio rauna o tome ta e drugovi rei, bio anga ovan i u politikim forumima, zauzimao znaajna mesta u partijskom pa i dr avnom aparatu, a deo je bio autonoman i nije se mnogo osvrtao na zvanine stavove. Na primer, Gajo i Rudi u Zagrebu, Ljuba u Beogradu. Sveta je, na primer, svojom idejom o harizmarhu i harizmarhiji izazvao pravu buru konsternacije u politikom aparatu. Dakle, po mom, mo da pogrenom, miljenju, praksisovci su se veoma razliito odnosili prema stavovima politikih foruma i autoritetu politikih voa. I sm na nekoliko mesta u seanjima pominje Gajinu otru polemiku sa Veljkom Valhoviem. ak mu tiho prigovara da je bio preotar u polemici sa Vlahoviem (JNN I, 140). Pomenuo bih i Nebojinu polemiku sa [Duanom] Dragosavcem, kao i Kangrginu polemiku sa Milentijem Popoviem i njegovo dr anje u razgovoru sa Jurom Biliem. Kritiku svega postojeeg kao sintagmu u tvojim anga ovanim radovima nisam primetio, a u obe knjige seanja si je upotrebio svega dva puta i to potpuno skrajnuto. Zato bi me zanimalo kako odreuje svoje mesto u odnosu na politike autoritete u zemlji u vreme postojanja Praxisa, u vreme represije prema beogradskom delu grupe, kao i u vreme tvog politikog anga ovanja devedesetih?

M.M: Nije deo saradnika Praxisa veoma vodio rauna ta e drugovi rei, bio anga ovan u politikim forumima itd. To je bio samo Predrag Vranicki. Niko od ostalih Zagrebana, niko od Beograana u periodu postojanja Praxisa (19631975) nije bio angaovan u forumima. U svakom sluaju, mi u Beogradu smo bili ee napadani i 1975. godine bili iskljueni s Univerziteta (to se u Zagrebu nije desilo). Takoe, nama su svima oduzimani pasoi (meni u dva maha) to se takoe nikom u Zagrebu nije desilo. Po tome se, pre svega, mora ocenjivati stav prema politikim forumima a ne prema tome da li je neko samo dva ili vie puta pomenuo kritiku svega postojeeg ili ko je vie ili manje otar prema Veljku Vlahoviu (jedinom politiaru koji je doao na neki na skup). U vreme Praxisa i represije prema beogradskom delu grupe ja sam, prema posotojeim policijskim izvetajima, smatran najopasnijim lanom grupe. Godine 1987. je u Beogradu dolo je do potpunog zaokreta. Ukinut je verbalni delikt, vie nije bilo politikih zatvorenika, pozvani smo na saradnju, prestale su sve represivne mere. Na Dobrica osi je 1992. godine postao predsednik savezne dr ave. I meni je to [Slobodan] Miloevi nudio kao neto kasnije i mesto pot-

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2010

predsednika savezne vlade. I jedno i drugo sam glat odbio. Ali bio sam uveren da postoje anse da se nae ideje bar delomino ostvare i pristao sam da napiem (na) program za SPS (kao to je From [Fromm] pisao program za Ameriku socijalistiku partiju). Iz toga je sledilo da su me izabrali za potpredsednika SPS-a (19901992). Godine 1994. sam imao dugu polemiku s Mirom Markovi a 1995. sam jako kritikovao Miloevia, zbog ega sam novembra 1995 bio razreen svih funkcija u SPS-u.
B.J: U Praxisu je bilo mogue da lanovi grupe govore kao graani sveta i da jugoslovensku stvarnost cene univerzalnim merilima (ID VIII, 533). Neki saradnici Praxisa su to naelo jo za vreme postojanja Praxisa (Danilo Pejovi, Mladen aldarovi, Muhamed Filipovi) odbacili i radikalno promenili to naelo, a neki su to uinili u vreme krize i raspada jugoslovenske dr ave; nisu vie bili graani sveta niti su univerzalnim merilima merili krizu, a naroito ratne prilike. Zaga i ja smo u jednoj polemici s tobom u Gleditima krajem osamdesetih tu promenu u nekoj formi primetili i kod tebe, a tvoje anga ovanje u SPS-u je, bar za mene, bila potvrda da je re o znaajnoj promeni. U rukopisu druge knjige koju si mi blagonaklono stavio na raspolaganje i koji sam sa velikim interesovanjem proitao, buni se, na primer, to su te mnoge tvoje kolege i neistomiljenici smatrali ideologom SPS-a. Priznajem da mi je nejasno kako drukije nazvati oveka koji je pisao Program te partije i kao potpredsednik bio zadu en za formulisanje njene idejne strategije. Molio bih te za komentar.

MIHAILO MARKOVI

M.M: Mi se u Praxisu uopte nismo sudarali s nacionalnim problemom. U principu, neko ne mo e voleti celo oveanstvo i biti graanin sveta a ne voleti svoj narod, zajednicu iz koje je potekao, iji jezik govori i gde je nauio etika i druga pravila drutvenog ponaanja. Univerzalno i nacionalno mo e da ide zajedno. I to je ono to Zaga i ti nikada niste razumeli. Kad ti ka e da je pisac programa jedne partije (kao Marks i From) ideolog pitam se da li si uzeo u obzir Marksovu definiciju ideologije kao la ne svesti. Dakle, pisac programa da, ideolog ne.
B.J: Unutranje napetosti u Praxisu su postojale skoro od poetka, na primer, sukob sa Pejoviem, pokuaj da se u Filozofskom drutvu Hrvatske Praxis pacifikuje, skandal oko nagrade Bo idar Ad ija5 itd. Spoljni pritiGajo Petrovi i Milan Kangrga, kao i neki drugi naunici i umetnici, dobili su 1966. nagradu Bo idar Ad ija za izuzetne doprinose u kulturi. To je razljutilo Vladimira Bakaria, glavnog hrvatskog politiara u to vreme, koji je pokrenuo
5

sak, naroito na beogradski deo praksisovaca pojaava se posle 68, mada i u Zagrebu nije bio beznaajan (Gajo je bio izbaen iz partije, on i Kangrga, za kojeg ka e da uopte nije bio anga ovan 68, prekrajno ka njeni itd.). Tvoje zapa anje da je tim spoljnjim pritiscima koji su bili jai u Beogradu, dolo do oigledne asimetrinosti drutvenog polo aja (ID VIII, 167) jeste prihvatljivo, ali se pitam da li je tano da to nije bila prepreka da se odr i duh i puni ivot celine zajednice. ini se da je praxis-grupa, naroito njen beogradski deo, vie rezultat spoljnjeg pritiska nego unutranje kohezije. Vranicki je, na primer, reizabran za rektora Zagrebakog sveuilita kada su vas u Beogradu naj ee gonili. (A upravo Vranickog izdvaja kao uzornu figuru jer je ostao dosledan ubeenjima iz mladosti to se za neke druge prijatelje iz Praxisa na alost ne mo e rei. Uz veliko i stvarno potovanje prema Predragu, ipak ne mogu da smetnem s uma da je zaista bio dosledan u jednom. Uvek se pitao, poteno, jasno i javno ta e drugovi rei. Mogue da ti se ta doslednost dopada, tim pre to veoma ceni vlastitu doslednost ak se smatra apologetom doslednosti ali tu ne mo e biti re o onome emu te i poziciji kritikog intelektualca. U tom ludilu je bilo nekog sistema; egzemplarna represija nad praksisovcima imala je, izmeu ostalog, kao cilj da se zastrae iroki slojevi inteligencije, ali i ostalih graana irom Jugoslavije. Kakvo je tvoje miljenje o ovom problemu?

M.M: Da Kangrga nije bio anga ovan 1968. priala mi je tada Asja [Petrovi, supruga Gaje Petrovia6]. Ona je bila ogorena to su tada svi ostavili Gaju samog. Ja nikada nisam dr ao Vranickog za uzornu figuru. On je zaista eleo da ostane u relativno dobrim odnosima sa drugovima. Ali je injenica da se on nije menjao kao neki drugi koji su kao marksisti i socijalisti otili u desne partije.
FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2010

B.J: Unutranju napetost u Praxisu izazvala je i pojava asopisa Encyclopaedia moderna7 (EM) i organizacija skupova u Cavtatu (jednogodinji bud et cavtatskog skupa bio je vei nego desetogodinji bud et Korulanske ljetne kole, a sastav urednitva EM-a odreivala su republika
kampanju protiv ove dvojice praksisovaca, tako da su im, nakon rasprave u Hrvatskom saboru juna iste godine, nagrade oduzete. 6 Gaju Petrovia i Milana Kangrgu je sudija za prekraje u Zagrebu, juna 1968. godine, kaznio zbog aktivnog uea u studentskim lipanjskim gibanjima, a Asja Petrovi je u pismu B. Jakiu ovaj navod akademika Markovia demantovala. 7 Encyclopaedia moderna, asopis za sintezu znanosti, umjetnosti i drutvene prakse bio je, zapravo, zamiljen kao kontrapunkt Praxisu i sredstvo irenja zvanine propagande. Prvi broj je izaao septembra 1966. godine.

rukovodstva). Kada se Gajo vajkao da saradnja sa EM-om (Vranicki, ti, [Miladin] ivoti, na primer) nije izraz lojalnosti prema Praxisu, nazvao si ga sektaem. Bilo ti je ao to i nehotino zadaje udarce svojim najboljim prijateljima i pita se da li je opravdano u ivotu hodati kao po jajima da se ne bi povredila neija sujeta i narcisoidno identifikovanje s bilo kojim objektom, ma koliko vrednim (JNN I, 258). Vrlo brzo si ustanovio ono to su Gajo i Rudi znali od poetka da je Ivan Supek notorni nacionalist, mitoman i fabulant. Pismeno si dao ostavku, to ostavlja veoma dobar utisak. Istina, na drugom mestu si svoju saradnju sa Ivanom Supekom objasnio eljom za afirmacijom filozofije prirode za koju praksisovci nisu imali interesovanja. Da li i sada misli da je Gajo u toj stvari bio sekta ili je mo da na vreme video ono to e i sam kasnije utvrditi?

M.M: Represija nad praksisovcima nije bila egzemplarna i niko nije bio hapen, a u Zagrebu ak nikom nije oduzet paso ili radno mesto. Cilj te represije je u Beogradu bio da nas potpuno izoluju, a u Zagrebu ak ni to, ve samo da se prekine s dotadanjom delatnou oko Praxisa i Korule!
B.J: Tim povodom jo jedno pitanje: razumem i smatram znaajnom tvoju kritiku nacionalnog osveenja i nacionalne ostraenosti Ivana Supeka. Meutim, govori i o vlastitom nacionalnom osveenju, ak od deakih dana (razgovor s ocem, na primer, ili jedan odeljak u JNN, knjiga prva, str. 79, koji si naslovio Poetak nacionalnog osveenja). Nisam primetio da si tako strog prema sebi, kao to si s razlogom bio prema Ivanu Supeku. Ivan Supek je do smrti bio veoma uva avan u nacionalnom establimentu, postao je i predsednik HAZU-a [Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti], a i ti si ovde, u nacionalnom establimentu bio izuzetno uva avan. Kao istaknuti lan SPS-a [Socijalistike partije Srbije] uetvovao si i u naunim skupovima koji su organizovali radikali! Imam u vidu da ste i jedan i drugi u novonastalim dr avama pominjani kao veoma prikladni kandidati za mesta predsednika svojih nacionalnih dr ava! Zato njegov nacionalni angaman kritikuje, a svoj anga man u Srbiji u propagiranju SPS u rukopisu druge knjige seanja smatra kontinuitetom i zlatnim dobom socijalizma u Srbiji (JNN II, 272). Da ne pominjem tvoje zalaganje za izbor Milana Martia na mesto predsednika Republike Srpske Krajine!

MIHAILO MARKOVI

M.M: Kako mo e da poredi mene i Ivana Supeka koji je bio kandidat za predsednika proustake Hrvatske (posle 1969)? U Beogradu smo i Ljubo i Sveta i ja postepeno postajali svesni toga da ni Hrvati ni Slovenci ni ostali vie ne ele Jugoslaviju. Meni, Ljubi, Dobrici osiu su to otvoreno rekli Slovenci ve 1985. (kad

10

Miloevia jo nije bilo). Kljuni momenat samoosveivanja bila je Titova izjava 1964. da je on Hrvat (mislili smo da je Jugosloven). to se tie radikala, uvek sam bio njihov idejni protivnik (oni su, na primer, bili za potpunu i nasilnu privatizaciju o tome sam, ba na Filozofskom fakultetu, negde devedesetih, imao estok okraj sa eeljem). Ipak sam o [Tomislavu] Nikoliu i [Aleksandru] Vuiu mislio da su lino poteni i dobri patrioti. U dva maha sam uestvovao na naunim skupovima koje su radikali organizovali (kao to sam u prolosti uestvovao na skupovima koje su organizovali staljinisti, a nedavno na jednom koji su organizovali liberali Koste avokog).
B.J: Na vie mesta pominje da si Gaju smatrao svojim najveim prijateljem. Primetio sam da u mnogim svojim radovima Gaju ni ne citira, niti na neki drugi nain pominje. Pominje i Gajinu sujetu, mada je Bog, ako ga ima, sujetu dosta ravnomerno podelio ljudima. Posmatrau ili savremenom istra ivau se ini da je vae prijateljstvo bilo protkano i sna nom dozom rivaliteta. Da li je to pogrean utisak? Tvoj odnos s Gajom je bio oigledno vrlo blizak, ali i veoma slo en. Primetio sam da od ideje da je ovek bie prakse koja vam je zajednika dalje idete u razliitim pravcima: Gajo ide ka afirmaciji filozofije kao miljenja revolucije i ideji ljudske slobode, a dobar deo svog stvaralatva poseveuje Hajdegeru [Heidegger]. (Tvoj komentar o dvadesetogodinjem Gajinom bavljenju Hajdegerom je na alost! Valjda si zaboravio da nije samo Gajo izabrao Hajdegera, nego i Hajdeger Gaju kao linost vrednu da mu poveri deo svoje literarne zaostavtine.) Ti se orijentie ka elaboraciji ideje samoupravljanja, kritici birokratije, odnosu etike i politike, istra ivanju budunosti i veliki deo svog stvaralatva posveuje filozofiji kao struci. Na primer, pojam slobode ti vie tretira kao pitanje struke, filozofije i drutvene teorije, dok je Gajo pojam slobode tretira kao ontoloko i egzistencijalno odreenje oveka. Autoriteti vlasti, i kada te progone, imaju u vidu tvoj nesumnjivi i veliki meunarodni ugled i raunaju kako bi te upotrebili (na primer u nastojanju da Tito dobije Nobelovu nagradu za mir). Ti si tu (zlo)upotrebu oveka s dobrim razlozima i indignacijom odbio, ali si kasnije prihvatio da igra znaajnu ulogu u partiji (SPS) koja je nastala, izrasla iz SKS-a i SSRNS-a [Savez komunista Srbije, Socijalistiki savez radnog naroda Srbije]. Taj svoj anga man smatra zlatnim dobom socijalizma u Srbiji, a ja se pitam da li se partija koja likvidira levicu i leviare mo e smatrati levom partijom?

M.M: Gaju sam s pravom smatrao svojim najboljim prijateljem, ak i poto smo se razili oko Praxisa (Posle je njegovo mesto zauzeo Ljubo).
11

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2010

Nikad nisam mislio (kao ti) da prijatelji treba da se uzajamno citiraju. Ni Marks ni Engels se nikad nisu uzajamno citirali. Gajo i ja smo o nekim stvarima imali razliite poglede, uvek smo meusobno polemisali, ve od pedesetih godina, pa do kraja. To nije nimalo uticalo na nae prijateljske odnose. Pretpostavljam da se ne bi moglo govoriti o sna noj dozi rivaliteta. Nikad nisam voleo administrativne poslove, pa mi je sasvim odgovaralo da Gajo sve vreme bude glavni urednik Praxisa. Primetio si valjda da sam ja urednitvo Praxis International posle pet godina prepustio Sveti Stojanoviu. Moj odnos sa Gajom uopte nisam do iveo kao vrlo slo en. Mi smo, naravno, u filozofiji ili razliitim putevima. Za tvoju informaciju, evo kako je Gajo izabrao Hajdegera (ne obrnuto! Hajdeger je bio vrlo polaskan kad je saznao da Gajo misli da posveti njegovom celokupnom delu). Ja sam 1959. boravio na Klinici Rebro u Zagrebu, jer sam bio oboleo od hepatitisa. Gajo me je redovno poseivao i jednom me je obavestio da je odluio da za temu svog postdoktorskog rada uzme Hajdegera. Jasno mi je bilo ta je bio razlog. Njega su Danko i Kangrga redovno ismejavali to je pozitivist i bavi se tako nekim verificiranjem i slinim glupostima. Gaji je dosadilo i hteo je da im se revanira na njihovom terenu filosofiji egzistencije. Naravno da alim to je Hajdeger Gaji uzeo sve preostalo vreme u ivotu. Mogao bih ti dokazati da je SPS 19881992. zaista bio leva partija. Druga je stvar to su sve leve partije u dosadanjoj istoriji gonile ili ak likvidirale leviare. Ima li ti neki izuzetak?
B.J: Tu se za mene kao istra ivaa otvara jedan znaajan problem: pie s puno potovanja i simpatija o kolegama i telima Filozofskog fakulteta i Univerziteta u Beogradu, ali i kolegama iz drugih delova Jugoslavije, kada su osmoro nastavnika praksisovaca branili od politikog progona i birokratske samovolje. Kasnije si se s nekim ljudima koji su vas gonili i o kojima si s razlogom zadr ao loe miljenje naao u vrhu iste partije (Milan Milutinovi, [Vladimir] tambuk, a ne samo oni). Na Univerzitetu si takoe imao znaajnu funkciju predsednika Saveta BU-a. Tada si se drukije odnosio i prema Univerzitetu, a i prema nekim kolegama koji su ti u doba progona bili bliski. O toj svojoj funkciji na univerzitetu devedesetih godina u obe knjige seanja ne ka e ni jednu jedinu re. Devedesetih godina, kao funkcioner SPS-a nastojao si da sprei politiki anga man Univerziteta, a u isti

MIHAILO MARKOVI

12

mah smatra da je politiki anga man SANU-a po eljan! Zanimalo bi me da li ti je ljudski lake bilo kao progonjenom, u meunarodnim okvirima veoma uglednom filozofu, praksisovcu, anarholiberalu, ili kasnije kada si pokuao da uvodi red u Savetu Univerziteta i meu kolegama s kojima si bio progonjen i onima koji su te tridesetak godina pre branili.

M.M: Stvaranje partija bilo je fatalno i za Srbiju i za Jugoslaviju. (Ti, Zaga, Neboja ste s vaim UJDI-jem bili prvi!8) Razili smo se 1990. Ja sam tada bio uveren da e SPS braniti ideju socijalizma jer to bi inae od mene tra io da mu piem program? Razume se program nije jedino merilo za odreenje karaktera jedne partije, ali jeste jedno od bitnih. U vrhu tada nije bio ni tambuk a pogotovo ne Milutinovi (on je sve vreme bio u diplomatiji). Moj uslov da uem u Glavni odbor je da u njemu ne bude tambuk. On je u stvari bio kod Mire Markovi u JUL-u [Jugoslovenska levica]. U Savetu Univerziteta sam se raziao s kolegama koji su ve 1990. otili udesno. Nije tano da sam nastojao i bio u situaciji da spreim anga man Univerziteta. Da sam mogao uinio bih sve da Univerzitet ne ode udesno gde se i danas nalazi. Isto tako sam se u SANU 1992. ogoreno borio da ne ode udesno. Ja, [Duan] Kanazir, Kosta Mihailovi, Dejan Medakovi, Vasilije Kresti i neki drugi smo u tome do nedavno i uspevali. Sad u Akademiji vlada Krunski Savet (nepostojee monarhije, masoni, rotarijanci i slini). Naravno, zalagao sam se i danas se zala em da se SANU anga uje u odbrani nacionalnih interesa (npr. protiv agresije NATO-a, protiv otcepljenja Kosova i sadanjeg novog Statuta Vojvodine).
FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2010

B.J: Korulanska ljetna kola bila je veliki otvoreni prostor slobode u Jugoslaviji prema svetu. Veoma je doprinosila ugledu zemlje. Verovatno se sea naslova u zapadnoj tampi Svetski duh na Koruli i slinih. Ne znam s im bi poredio te dane slobodnog duha u zemlji koja se veoma trudila oko svog meunarodnog ugleda. Oficijelna propaganda prema inostranstvu, kao to su bili skupovi u Cavtatu, nisu ni bleda slika tog oseanja slobodnog duha. Mo da ima preterivanja u ovoj mojoj proceni, pa bi me zanimalo kako ti gleda na meunarodni ugled kole.

M.M: Sla em se i u oceni meunarodnog ugleda Korulanske kole i kritici onog pobaaja koji se zove Cavtat.
8 Zagorka Golubovi i Bo idar Jaki nisu pristupili Udru enju za jugoslovensku demokratsku inicijativu.

13

B.J: U Juriu na nebo, [knjiga prva,] str. 116 i druge9, na primer, sea se atmosfere Korulanske ljetne kole i pominje neke svoje kolege u ne ba prijatnom kontekstu ([Veljka] Koraa i Kangrgu, na primer). Ja sam gledao spiskove pozvanih uesnika KLJ i slatko se smejao, jer u tim sposkovima nema predstavnika jedne kategorije uesnika koju bih na svom bosanskom, ha, ha, jeziku, nazvao taster efendijama, dakle ljudi koji su za UDB-u [Uprava dr avne bezbednosti], ideoloke komisije, marksistike centre pravili izvetaje o referatima i diskusijama, uesnicima i njihovim neformalnim razgovorima, ukljuujui i fotografije uesnika. S obzirom na veliku sposobnost i otrinu tvojih uvida, pretpostavljam da si i sam takve tipove zapa ao. Da li misli da ih je neformalna atmosfera kole zbunjivala i da su u osnovi njihovi izvetaji bili sasvim bespredmetni?

M.M: Ja sam te ljude zvao careve oi i ui. Ne znam kakvi su to bili izvetaji ali bi ih razlikovao po stepenu malignosti. Najgori su bili onog sarajevskog dripca, Fuada Muhia, zatim [Prvoslava] Ralia, pa onda Kardeljevih slu benika (kakav je tada bio Zoran Vidojevi, koji je danas sasvim ozbiljan nauni radnik). [Edvard] Kardelj je iz tih izvetaja pomalo kraduckao ideje.
B.J: Na sastanku u Zagrebu 9. juna 1979. godine, povodom razmatranja mogunosti obnove Praxisa ili pokretanja novog asopisa donet je zakljuak koji su potpisali uesnici da oni koji ele mogu pokrenuti novi asopis Praxis International (ili pod bilo kojim drugim imenom) a da sami saradnici odlue da li e ili nee saraivati u tom asopisu. Taj papir nisam imao prilike da vidim, ali ne sumnjam da je postojao. Pretpostavljam da e se sigurno nai u Gajinim papirima koji jo uvek nisu dostupni javnosti. To je ini se, definitivni razlaz! Da li je tako?

MIHAILO MARKOVI

M.M: To je bio korak ka razlazu. Do konanog razlaza je dolo kad su, kasnije, Zagrebani odbili da na bilo koji nain uestvuju u Savetu i sarauju svojim radovima, napokon, kad su odbili da nam stave na raspolaganje spisak pretplatnika zajednikog asopisa Praxis. (To smo svi ocenili kao ru an nekolegijalan gest.)
B.J: Zagrebake kolege, izuzev Rudija Supeka, bile su protiv pokretanja novog asopisa koji bi asocirao na Praxis i odbile su saradnju u tom novom asopisu, ak poremetivi odnose sa Rudijem. Navodili su i tri razloga za svoje stanovite koje ti korektno izla e i u JNN, kao i u rukopisu druge knjige. Meutim, u rukopisu druge knjige dodaje da su njihovi razlozi slu ili samo kao pokrie njihovog prethodnog pristanka na obustavu
9

Videti str. 112117.

14

Praxisa i KLJ koju im je ponudilo hrvatsko politiko rukovodstvo u zamenu za opstanak na Sveuilitu. Taj svoj stav ne potkrepljuje argumentima niti navodi izvore ili dokaze. S Rudijem sam bio veoma blizak i jako sam ga dobro poznavao, a i Gajo mi ni na koji nain nije bio stran. Apsolutno sam uveren da njih dvojica na takav dogovor nisu mogli pristati ni pod kakvim uslovima. Naveu jedan primer: kada se Rudi posvaao sa KP Francuske, iji je lan bio, i vratio se u Zagreb, Vladimir Bakari mu je ponudio da od zagrebakog sveuilita napravi hrvatsko sveuilite. Rudi je to sa indignacijom odbio i doao u Beograd, zaposlivi se u Institutu drutvenih nauka. Kao uesnik pokreta otpora i logora iz Buhenvalda dobio je i francusku nacionalnu penziju. Smatrati da e takva linost svoja uverenja prodati za mesto na univerzitetu je prosto nepojmljivo. A Gajina stamenost apsolutno govori da je takva nagodba bila nemogua.

M.M: Nemoj se ponaati kao vernik. Istra uj pa e se uveriti. Sve to ka e o Rudiju je tano ali on u ovome nije uestvovao. Gajo jeste stamen ali je ovde bila re o tome da li e moi da odr e vezu sa studentima i da produ e da rade na univerzitetu ili da budu baeni u potpunu izolaciju. Ja njima nita ne prebacujem niti je za moralnu osudu to to su radili. A oni su faktiki sami odluili da prekinu i dalje izdavanje Praxisa i dalje odr avanje Korulanske kole. Kako to objanjava? Ja i ostali lanovi Beogradske Praxis grupe im zameramo to nas nisu obavestili ta je bio stvarni razlog obustavljanja, ve su nam davali izmiljene razloge koje smo lako obarali i celo vreme se udili ta se to deava s njima.
B.J: Praxis International, pokrenut 1981. godine pod tvojim urednitvom, gasi se desetak godina kasnije. U poslednjem broju objavljeno je jedno saoptenje tim povodom. Tome je prethodila otra tvoja rasprava sa Maarima u Njujorku. Bio bih ti zahvalan da mi ka e neto vie o toj raspravi i kako gleda na zavrnu informaciju o gaenju tog asopisa, pod urednitvom Svetinim i ejle Benhabib [Seyla Benhabib]!

M.M: Maari (Agne, Andre Arto i drugi [Agnes Heller, Andrew Arato]) tra ili su promenu identiteta asopisa, novu platformu i novi savet. Smatrali su da smo Sveta i ja reform komunisti i da asopis ne mo e vie biti marksistiki i socijalistiki. Neko mi je uzeo taj poslednji broj i ne seam se ta pie u saoptenju poslednjeg broja. Kraj asopisa je bio neminovan, ne toliko zbog ovog sukoba ve zato to je razbijena zemlja i desio se rat. U viepartijskom sistemu ovakav asopis vie nije bio mogu.

15

FILOZOFIJA I DRUTVO 1/2010

MIHAILO MARKOVI

16