Stojan Srdi

Gr
drama mono-drame u est slika LICA: ENA (33) DEVOJKA (20) TINEJDERKA (16-18) DEVOJICA (12) DETE (7) 1. KOLO, KOLO, KOLCE Prostrana dnevna soba sa ogromnim starinskim zastakljenim vratima. Naspram vrata, slino raen, veliki prozor, zastrt tekom plianom zavesom. Ispod prozora je glomazni koni trosed. Ispred njega stakleni sto. Na stolu poluprazne visoke vinske ae. Sa strane stola isprevrtane kone fotelje. S desne strane troseda je ukljuen televizor i sve vreme s njega dopiru zvuci nekakve parade folk muziara. Televizor stoji na starinskoj vitrini. Pored televizora je telefon. S jedne strane televizora visi reprodukcija Mona Lize, a sa druge veliko ogledalo. I ogledalo i slika su u slinim ramovima. Dosta je razbijenog stakla na podu. Dete, Devojica, Tinejderka i Devojka igraju kolo oko izvrnutog nametaja. DETE, DEVOJICA, TINEJDERKA i DEVOJKA: (Pevaju) Mi nismo ona, mi nismo ona, mi jesmo, mi nismo ona, Ona je samo ona, a mi nismo ona, mi smo samo one, mi smo samo ona, mi nismo ona... nismo mi ona. Otvaraju se vrata. Na njima se pojavi ena, raupane kose, s modricama ispod oiju, raseenih i oteenih usna, u poderanoj kunoj haljini. Igraice stadoe s igrom. Nasmejae se. Prekinue kolo. Ratrkae se po sobi. Dete se sakri iza fotelje ili troseda, Devojica pobee do prozora i zavue se iza zavese, odakle viri i plaljivo posmatra enu. Tinejderka, stade pored vrata, nasloni se na dovratak i negde tuno bludi, a Devojka, besno, dok jo ena nije zatvorila vrata, izae iz sobe. ena jedva zatvori vrata. Nekako doe do stola. Htede da spravi fotelju, ali je previe slaba. Zatetura se, mada ne pade. Uhvati se za fotelju, ali krajem haljine srui au. Prezrivo je gleda. Pljucnu na razbijeno staklo. Polagano, kao da klonu, sede na pod. ENA: (Jedva, kroz tihe jecaje i patnju) Nemam snage... Tako sam sama..... Sama. (Gledajui sru) Mene je mnogo tee polomiti. (Teko se nasmeja. Zabolee je modrice i rane na licu. Ipak, smognu snage. Ustade i ispravlja jednu fotelju. Sede u nju) Kako si udobna!... Boe! Nita me ne boli kad sedim na tebi... na tvom mekanom stomaku... Ba si mekan! udno, svaki dan bilduje, a miii ti kao pamuk. Naglo ustaje. Ne gledajui kuda gazi, ode do prozora. Razmie zavesu. Oslukuje naslanjajui uvo na staklo. Devojica stade pored nje. Uhvati je za krajeve haljine i vue.

ena to ne primeuje. DEVOJICA: Mama!... Mama... I ja sam pored prozora! Zar me ne vidi?! Plaem!... (Plae) O, mama! Ti me nikad ne vidi. Mamaaa! Pokisla je moja lepa kosa... Da, mama. Kia pada. Ulica je mokra.. Neki ljudi prolaze... prolaze... ena zaklanja ui ne elei da uje. Odmie se par koraka i s nevericom gleda u Devojicu. DEVOJICA: Mama! Vidi! Ona teta lii na tebe... na mene lii kad sam bila kao ti! ENA: Ne... Neee! Klonu na pod. Devojica se nasmeja i opet sakri iza zavese. Iza fotelje, ili iza troseda pojavi se Dete. Samo stoji pored i plae. DETE: Nemoj me iati! Nemoj. Moja je kosa tako lepa. Samo negde ide. Zato i mene ne vodi? DEVOJICA: (Iza zavese) Ona te ne voli... Ni tatu ona ne voli... ena je jo uasnutija pojavom Deteta i glasom Devojice. Sve jae zaklanja ui. Potom ustade. Vrisnu. Smiri se. Skoi do troseda, ili fotelje. Odozgo gleda u Dete, koja se lagano uuri i sakri se odakle se i pojavila. Devojica iza zavese se smeje. Tinejderka se premeta s noge na nogu. Dosadno joj je. ena je zabezeknuta. Okree se i trai ih pogledom. ENA: Boe, zar sam dovde dola? Ludim!... Ne. Ovo nije istina... Nikog nije bilo. Sama sam. Sasvim sam sama... Nikog nema... Ljudi prolaze, prolaze... Ovi glasovi su samo privid mene... Ali, otkud likovi? Izgledaju stvarno... (Prilazi ogledalu. Dugo se posmatra) Nikog nema... ak i sebe jedva vidim... Stvarno ludim mama. (Plaljivo odlazi od ogledala. Prie slici) Nikako da me pusti... kuko matora. Misli da i dalje imam sedam godina. DETE: (Iza fotelje; samo proviri) Opet sam sama... a tako se bojim. Uvek je mrak kad mama ode, a tate nema. DEVOJICA: (Razmie zavesu i skoro rugajui se) Samo da onaj tatin drug opet ne doe! ENA: (Kao da doe sebi. Pogladi sliku) Izvini. Opet mi se ini da je neko ovde. (Pauza) Ili mi se ini ili stvarno nekog ima. Ne ini mi se. Neko je ovde. (Pauza) Sigurno su to njegove uhode? Hoe da zna kako se ponaam i posle ovih batina. Tinejderka joj polagano prie. Stade iza nje. Oponaa svaku njenu kretnju. TINEJDERKA: (Dahe joj za vrat... apatom) Ti si luda... Skroz si me poremetila. Nisam znala da u ovakva biti nakon sedamnaest godina... Uasna sam... Uasna si... I treba da te bije... ena se okrenu. Licem u lice je sa Tinejderkom, koja je podsmeljivo gleda. ENA: Ovo su stvarno uhode, im me teraju da se preispitujem... Zato se sada preispitujem? Zato, kad znam da nita ne mogu! Ba nita! Nikome nikad nita nisam mogla. ena se okrenu od Tinejderke. Ovoj bi krivo. Vrati se pored vrata. ena se ponovo zagleda u sliku. Nakon nekoliko trenutaka poe da je miluje. Zagleda prste. ENA: Svata! Odakle praina kad sam sve jue obrisala!? (Pauza) Brisala sam krv sa zidova!? Naravno, i tebe sam obrisala. (Brie prste o haljinu) Moram po krpu... Ako doe

i vidi ove tragove, onda sam gotova. Odlazi do vrata. Pokuava da ih otvori. Ista su zakljuana. Drmusa ih. Vrata ne poputaju. Oajna, nasloni se na dovratak pored Tinejderke. Vriti. Podrugljivo vrisnu i Tinejderka. Devojica se smeje. Nakon vriska, nasmeja se i Tinejderka. Vrata se nekako otvorie. ena urno izae. Ostavi otvorena vrata. 2. RUGANJE im je ena izala, Tinejderka zatvori vrata, a onda se sve tri okupie oko stola. Kikou se. Gledaju se. DEVOJICA: Ba je dobro namodrio. TINEJDERKA: Hoe da kae da sam dobre batine dobila. DETE: I ja.. DEVOJICA: Dobro, sve tri smo... TINEJDERKA: Ne. Opet grei. Samo sam ja, samo si ti, samo je ona (Pokazuje na Dete) i one (Pokazuje na vrata) Uasno izgledamo. DEVOJICA: Da sam znala da u ovako zavriti, u stvari odrasti, nikad to sebi ne bih dozvolila. TINEJDERKA: ta bi uradila? ta, kad nita nikad nisam mogla? DETE: Ni ja... Znate da sam stalno bila zatvarana. DEVOJICA: Eh, ba mi priaj o tome... Mama... Sad bih je ubila, kad vidim na ta liim posle dvadeset godina... Vrata se otvaraju. Ove tri se vratie na svoja mesta. Ulazi ena. Zbunjena je. Zna da je vrata ostavila otvorena. ENA: (Gleda u krpu) ta e mi ovo? Zato sam je donela? Ah, da... Prie ogledalu. Zagleda modrice i oiljke na licu. Polagano krpom prelazi preko toga. Tinejderka joj prie. Opet stade iza nje. TINEJDERKA: (apatom) Ta krpa nije za to... Donela si je da obrie prainu sa slike, a posle idi kod lekara da ti te rane dezinfikuju... Inficirae se... ENA: Ne mogu. Ne smem. (Nesvesno prie slici. Brie prainu s rama) Unitava me. A ja trpim! (Pauza) Nita mu ne mogu. Sve vidim i trpim. Vidim kako ludim. DETE: (Iza fotelje) Opet sam sama. DEVOJICA: (Iza zavese) Luda si... Stvarno si luda kad to dozvoljava. ENA: Zaista ludim... Ovo mnotvo glasova nije stvarno. Nikog ne vidim, nikog nema, a ujem ih. Puna mi je glava... Sve same slike mene ranije... Uas! (Obrisa ram, pa platno. Zagleda da li jo ima koje zrnce praine) Vidi ta mi radi. Viiidiii! U ludilo me odvodi. Baci krpu. Ode do fotelje koja nije ispravljena. Obilazi oko nje. Zagleda je. Miluje je. ENA: Eh, da sam kao ti, bilo bi mi najbolje! (Pauza) Bilo bi mi toplo. Svi bi sedeli na meni i grejali me svojim zadnjicama. (Ispravlja fotelju. Sede u nju) I ja svojom zadnjicom grejem njegov trbuh, grudi, njegove hladne i duge prste. (Pauza) Boe, kako boli kad ih tamo zavue! (Naglo ustade s fotelje. Poe da je utira) Ovako i on mene. Prvo me utira, potom obori, pa me opet utira, a onda me poliva hladnom vodom. (Klonu, naslanjajui se glavom na fotelju) Hladi mi rane!... Kae da u meni ubija nimfomanku. (Pauza) Posle ode... a mene sve boli... Moram ponovo da se umijem... Izae iz sobe. Vrata zatvori za sobom.

3. KAKO E I TA E Dete iza fotelje ili troseda, plae. Devojica i Tinejderka su nezainteresovane. Vrata se tiho otvaraju. Ulazi Devojka. Ugleda Dete. Prie joj. Pomazi je po kratkoj kosi. Popreko pogleda one dve. DEVOJKA: (Detetu) Nemoj... nemoj... Ceo ivot e plakati. Vidi na ta lii nakon etvrt veka... (Devojici i tinejderki) Vas ba briga. Nimalo je ne teite... Sve njene traume su va ivot. DEVOJICA: Ne mudruj. Da je bila kako treba, ne bi dola, ne bi dole u ovu situaciju. DEVOJKA: Da, ali da si se oduprla onim tatinim prijateljima, nikad nita ne bi bilo. DEVOJICA: Ma nemoj. A ono cupkanje na kolenima, pa pipkanje po gaicama, pa ono kad si se, kada sam se upikila od neeg to mi je bilo lepo, to ne spominje... DETE: (Kroz pla) A moja kosa? Gde je moja lepa kosa, mama? TINEJDERKA: Dosta bre s tom kosom... Nije od nje sve poelo... Nije. DEVOJICA: Poelo je s mojim roendanom... Kada je tata otiao na manevre, a mama mi u krevet onog dovela... Devojka se odvoji od Deteta. Poe ka vratima. Tinejderka joj preprei put. TINEJDERKA: Gde e!? DEVOJKA: (Zbunjeno gleda u Tinejderku. Gri se) Mama, on me stalno tue. Evo i sad me amara! Smejui se, prilazi im Devojica. DEVOJICA: Poludela je... TINEJDERKA: Mora... ta je sve do tada pretrpela... DEVOJICA: A ona? Zamisli kako je njoj. Patnje od sedme godine. Dete poe da vriti. DEVOJKA: Raskrvario me je. Usnu mi je posekao. Krv! Jao! Opet krv curi! Mama, nemoj rei tati. Ubie ga... Hoe, hoe. Veruj mi. Ovog puta hoe. NJega tata ne voli. Ne voli njegove ratne uspehe. Ne voli njega stara komunjara zato to je moj mili za srpstvo i to se obogatio pljakajui. TINEJDERKA: (Devojci, prilazei Detetu) Umiri se. Vidi ta ini s tom priom. Ne moe da se smiri. (Pauza. Miluje dete) Nemoj. To ti nisi osetila. To je bilo davno, a posle tebe... Pre skoro etrnaest godina... DEVOJICA: Da, ona nije, ali jesam ja. TINEJDERKA: Da mi nije bilo lepo, ne bih to radila. DETE: (Polagano prestade s plaem) Zato smo mi ovde? DEVOJKA: Ovde smo zbog sebe; da vidimo kako izgledamo u trideset i treoj... DETE: Boe, koliko je to daleko... i dugo... (Pauza) Tako bih se sada vratila... Ne ostaje mi se. Sve je grozno... daleko... ak je i samoa u tamnoj sobi u kojoj me je mama ostavljala bolja od ovog sada... DEVOJICA: U pravu je. Videle ste na ta liimo i kako ivimo... DEVOJKA: Da... U pravu si. Nije se vredelo ni raati... Eh, tata, tata... Da si bio sa mnom, nikad se ovo ne bi dogodilo... Sve si ti kriv. Sve. Namerno ili ne, ti si me u ruke svojim drugovima i pretpostavljenima dao... TINEJDERKA: Mama je to uradila, a ne on... DEVOJICA: Da, ali on je murio na sve njene gadosti.

DETE: Najbolje bi bilo da se vratimo... DEVOJKA: Gde? Kuda? Zato? DETE: Ostavimo je samu. Nestanimo iz njenog ivota... Dosta joj njenih patnji i neka ih sama zavri. TINEJDERKA: Kako si pametna. Nisi takva bila kad si sedam godina imala. Bila si samo jedna plaljivica. DETE: (Kikoe se) Da, ali... od mene izrasle ste u to to je ona. uju se koraci, nekakva lomljava. Ove etiri se pogledae. Sve odoe na svoja mesta, osim devojke, koja na trenutak ne zna gde e i ta e. Napokon sede na trosed. 4. SUROVOST ena ue. Zauena je, kao da nekog trai. Devojka sedi na trosedu. Ne pomera se. Lii na mumiju. ENA: Daba sam se umivala, kad me sve boli... Ni hladna voda ne pomae. (Pauza. Primeti Devojku. Prie blizu troseda. Gleda u trosed. Sede tik do Devojke) Pa neka se tako obogatio. I ostali su... Onaj rat je bio pljakaki... Vi, vi matori ste ga izazvali... Pa ta ako ima mnogo dipova i telohranitelja? I treba da ima. Koliko je samo Srba spasio i izveo u Oluji, pa to treba neko i da plati... (Pauza) Da, da. Treba, treba. DEVOJKA: A kad nije na ratitu, kad doe da se okupa, onda mene bije! (Pauza) Mora, mama, mora. Proi e ga to... To je sigurno sindrom... Svi su njegovi takvi... ENA: Kada se umori, onda mi strgne gaice i odlazi da kupi druge. Samo mi gaice i ostalo rublje kupuje. Posle tue, kad se odmara, voli da me gleda kako se presvlaim iz crnog u roze, iz rozeg u belo, pa u crveno. (Pauza) A najvie voli prozirno, i da se kroz to vide modrice na mom, divnom telu. Tinejderka se odvoji od dovratka. Doe do troseda i sede pored ene. Devojka je prekorno pogleda. TINEJDERKA: A ti mama? Oboava li ga ili ga mrzi? Znama ja, mamice da si ti zaljubljena u njega. Znam. Jesi, jesi. Videla sam ja kako ga gleda. Guta ga oima kao konjak ili kafu. Voli ti sirove brane... One, od kojih si pobegla. Iza zavese istra Devojica. Ona sede na pod ispred troseda, ba do eninih nogu. Pre toga malo razgrnu polomljeno staklo. DEVOJICA: Mama, ti ni mene, a ni tatu ne voli. Ljubomorna si na mene, mama. (Pauza) Jao, jao, jaooo! Tata, nemoj, nemoj me, molim te... (Brani se od nevidljivih udaraca) ENA: Nemoj... Mili moj, boli me! Zato me tue? Zato kad ti nita nisam uradila? Bije me kao psa... Ve drugi put danas... TINEJDERKA: Mili moj tata, nemoj... Veruj mi... Ja nisam to htela. On to sa mnom ve etiri godine radi... Pitaj mamu. Ona sve zna. DEVOJICA: To je bilo pre mesec dana, tata; ba kad sam slavila dvanaesti roendan. Ti si otiao u kasarnu, a on je ostao da prespava kod nas. Dugo su on i mama neto aputali i kikotali se, a onda me je tvoj drug pozvao. Dao mi je crnu, stranu okoladu. Mazio me je evo ovuda i po gaicama. (udan smeh) Upikila sam se. Bilo mi je lepo. Mama nas je gledala i smejala se. ENA: Nemoj. Nemoj. (Dugi, pa isprekidani jecaji) Nemoj vie, mili... To boli. Eto, Ljubiu te. Stvarno hou. Hajde kai gde hoe da te ljubim. Hoe li ruke, lice, noge,

stomak, usne?... I njega u, jer ti je najlepi, najrumeniji. Jeste, samo me nemoj tui... i, nemoj, nemoj ii kod nje! Zato si je naao? (Kako je poela sa jecajima, tako je i prestala) Oh, prokleti Pink i one seljanure ogromnih znojavih sisa, sa golim pupcima i neobrijanim meunojem. (Pauza) Gde li si je samo naao!? Iza paravana, ili u prvom redu publike? Zato ba nju kad nije lepa od mene? (Pauza) Priznaj da nije! Nije!... Doi. Niko te vie od mene ne voli. Zar si zaboravio ta sam sve zbog tebe uradila?... Nisi. Znam da nisi, a mrzi me. Zato me mrzi? Znam da je tako. Vidim to. DEVOJICA: Tata, zato mi ne veruje? (Plae) Ti samo mami veruje, a ona te lae i vara... Tata, slep si... ENA: Mrzim te, jer ona sada miluje tvoje telo... Hoe da me povredi, da me uniti. (Pauza) DEVOJKA: A ja sam te u visoko drutvo uvela. (Pauza. Znaajno, kao da je otkrila istinu svega) Mrzi me jer nita ne zna i jer se osea inferiorno u mom drutvu... Naravno. Inferioran si kao i svaki seljak... (Smeje se) duda... TINEJDERKA: (Gleda u enu. Prstom pokazuje na nju) U ludnicu je treba. ta ona misli? Tata, ti si najednom ostario. Bolestan si, a nje nema. Danima je nema. Sa tvojim drugovima je. U svom ludilu mi je priala kako je sa svakim tvojim drugom bila. Nije birala. Ko je hteo, s njim je bila i provodila se. Rekla mi je da to radi tebi u inat... Kae da to radi zbog ezdeset i osme! Ne znam ta je tada bilo, ali uvek govori da to radi zato... a ti zna zato. DEVOJKA: Izdao je neke studente i otiao u vojsku... DETE: (Iskrada se iza zavese. Doe do njih. Sede devojci u krilo. Uplaena je kao srna) Ja sam sama, a kia pada. Ljudi su mokri. I ptice su mokre. I moja kuca je mokra. Mokro je i lie. Mama, mogla si me odvesti kod bake. Ona je tako dobra. Ona je jedino dobra. Nikog nema! Svi su otili na roendan. Mene nisu poveli. Nisam bila dobra... Plakala sam zbog kose. ENA: (Sagnu se, uze komadi stakla. Besno zapara naslon fotelje. Baci stakli) Sama sam... Nikog nema. TINEJDERKA: Nikog nema. Samo glasovi i zvuci sa odvratne ulice dolaze... (Pauza) A, samo meni niko ne dolazi. Svi znaju za matorog generala, tatinog druga... ENA: Boe, da li u ikada biti normalna? Neu. TINEJDERKA: Meni niko ne dolazi. Zbog njega niko mi ne dolazi! Zbog mene i zbog njega. U daljini se uje pucnjava, pomeana sa gradskim zvucima. ena skoi i pritra prozoru. ENA: To je on... To su njih dvoje. Srpski Boni i Klajd. (Smeje se) Sigurno su opet nekog smakli. (Pripali cigaretu. Nasloni se na zid) Uvek posle svae sa mnom, neko na ulici strada. Sluajnost? Moda?... (Poluispuenu cigaretu gasi o pod) Pih, kako je odvratan! (Pauza) Moda on, bijui mene skuplja hrabrost za posao koji treba da uradi? Ba u da ga pitam... Da li ja njemu za to sluim. Devojka se gri. Sklapa ruke kao da moli. Dete uplaeno sie s nje. DEVOJKA: O, mili moj, ta mi to radi? ta mi to radimo? Gde nam je ljubav? Tvoje oi su divno ledene. (Mazno) Kao igle su! Bodu! Da li si nekad plakao? Nisi. Ti ne zna ta je pla. Ne zna ni ta je bol. Da zna, ne bi ga drugom nanosio. DEVOJICA: (Opet je uplaena kao srna) Tata! Ne ostavljaj me sa mamom. Ona je tako zla. Stalno me u sobu zatvara i zakljuava. Njoj stalno neko dolazi. Posle mene pokazuje i tera me da se skidam. Onda se svi smeju. Vrite! Mama najvie.

DETE: (Vriti sklupana na podu. Ui je prekrila dlanovima. Ludo trese glavom) Mama, mama, otvori. ta to radi? ta ti taj ika radi? Meni se piki! Otvori mi. DEVOJICA: (Odjednom prestaje vrisak. Poinje da se brani kao kad neko eli da je siluje) Mama, bar ovom iki reci da me pusti. Ogroman je. Jaooo! (Lei na podu. Presavija se od muke) Boli me. Sve u rei tati. ENA: Mili, nemoj u stomak. Drago ti je da me ovako bespomonu vidi. Ti si ludak! I mene hoe da otera u ludnicu... Od kad te znam ti si bio lud. Ti si kukavica. Sve sam ti dala da ti pomognem, a ti tako. Ubija me... Ceo moj ivot je tvoj hir. (Ustaje. Pribrana je. Prkosna) TINEJDERKA: Ja moram da pobegnem od vas zlotvora. ta sam ja vama? Ne. Nisam ja vaa ki. Tata, ja sam tebi neroeni sin od kojeg hoe da napravi vojnika. (Pauza) A tebi mama? ta sam tebi? Nee da kae. Dobro. Ja sam tebi... (Zagrcnu se) ja sam njoj mili moj tatice, igraka. ENA: (Prie trosedu) Moja prva udaja je zbog njih dvoje i zbog tebe. Pobegla sam od vas. E, da zna, bio je dobar ovek. Tada mi je bio neto najlepe to mi se u ivotu dogodilo. Izvukao me je iz vaih odvratnih eljusti i kandi. Voleo me je mnogo lepe nego to ti voli... Tek sada sam svesna gluposti koju sam uradila. (Pauza) Zbog tebe sam se razvela, a on mi je hranu u krevet donosio. Zna, ljubio me je onako kako sam ja htela, ba onako kako to rade mukarci u srednjim godinama... Pa ta ako je bio stariji dvadeset godina? (Pauza) Nije bio perverzan kao ti... A tebi sam se (Tiho) zbog tvojih perverzija vratila. Zlo si ti! Zlo!... Njegova majka je bila divna ena! Vikontica. TINEJDERKA: (Ustade. Prie vitrini na kojoj je televizor. Podie telefonsku slualicu. Utiava televizor) Da... Mama, ja sam.... Mama, zato me nikada nisi posetila? Stalo ti je do mene! Lae! Lae mama... Nije ni sad!... Pa ta ako sam maloletna? Jo maloletnija sam bila kad si me onom starkelji gurnula u krevet, a nisi nita rekla... (Pauza) Ne pravi se da nije tako! Tebe ljubomora izjeda, mamice moja mila... Da. Dobro sam. Divni su prema meni. Oh, on je bogat. Sutra idemo u Nicu. ao mama. (Baci telefon) Kuka. Uinilo mi se da me je zvala. Boe, roena mi majka zavidi! (Vie) Kako te mrzim, mama! Vidi li ta si od mene napravila? Oni su divni, a ti si zlo, mama! Mama! Mama! O, mama! (Pla, potom nagli muk) Spolja se uje lave psa. ena otra do prozora. Pokuava do to vie-gue navue zavesu na prozor. ENA: (Uplaeno) I on laje na mene. Svi laju na mene. Ja ne znam da lajem. Ne znam ni da ujedam. Oh, kako boli neiskren dodir! Kao komar, kao ubod igle... Kao pucanj iz tvog uzija.! Mili... DEVOJKA: Zato si pucao na svoj narod 91. i pendreio ga? Pucao si na svoj narod, bre!!! I na mene si pucao. Bila sam kod staklenca, kad ste onu jadnicu mrkovima mrvili... Zato? Je se tebe mnogo bojim. Mnogo se bojim. Jednog dana e me ubiti... Nije trebalo da ti se vratim. Neu da budem ovde. Neu! A tata je tenkove preko Slavije na narod vodio, a vi ste onog milicionera bacili kod robne kue i izgazili ste ga. I mrtvog ste ga gazili... (Pauza) Ne. Mama nije ovde. Rekla je da e brzo doi. Zato ja moram tebe da volim? Zato su ljudi zli! Svi su zli, samo ja nisam. DETE: Tata onaj ika tue svoju enu. Tue je, a ona se smeje... Voli ga, rekao si! DEVOJKA: (apatom) Zato li mi je to rekao kad on mamu nikad nije udario, a ta mu je sve radila? ENA: Zato si mi to rekao? Kai mi, zato ena mora da voli onoga ko je bije? Zato?

(Pauza. Vraa se do troseda. Sede) Eh, tata, i da si jo iv, nita ne bi bilo drugaije. DETE: (Smeje se ludo. Cii od radosti, jurei po sobi, veto preskaui nametaj, staklo i njih etiri. Tri,kao da nekog juri) Tri! Tri! Ako Trideset krugova optri, bie ti bolje. Ajde! Ne cmizdri, balavice jedna... Ako tri, tvoje e srce ozdraviti. (Stade. Gleda u patos kao u nekog ko se bori za vazduh. Smeh) Ustaj bre!... Ustaj. Taaako! Tri ponovo. Bre. Jo bre. Tri, tri, tri, triii!... Opet si stala? Sad u te tui. Rugobo mala, trae, trae ti dok ti srce ne prepukne! (Smeje se grohotom) Da upamti ko sam ja! Vie nikad nee uzeti moje lutke. Ne dam ti ih. Ne dam ti nijednu moju igraku. Neu da ih prlja! Tri, rugobo, triii! (Ozbiljna je. Kao da se bori) ENA: Neka umre!... Ne podnosim je... Neu da je ovde, u mojoj kui, od estradnog pijanstva i raspojasanosti lei. Ba me briga to je pevaica. Pih! Ona je drolja, a ne pevaica. DETE: (uurena iz fotelje) Zato me grdite?! Nita joj nisam uradila. Sama je htela da tri. Ja je nisam naterala. Kako sam mogla kad je starija i jaa od mene!... Ba me briga za njenim srcem. Neu da se igram s njom. Ne dam joj svoje lutke. Neu da se igra sa mnom!!! Neu! (Ustaje, prkosna je) Niko ne sme da se igra sa mnom. Niko... Njen tata dira i ljubi mamu... Eto. Zato neu... DEVOJICA: Niko nee da se igra sa mnom, svi kau da vie nisam za igru; da sam to prerasla... DEVOJKA: Nikad se nisam igrala. Nikada se niko sa mnom nije smeo da igra... Evo, ni ti ne sme, a govori da ti niko nije ravan u junatvu... Kae da se zenge useru kad se spomene tvoje ime, a mene se boji. (Pauza) Da, zato me i tue, jer... jer, ne sme u oi da me pogleda. (Pauza) Nisi ti jedini. Nisi, ali me jedino ti u ludilo vodi... Samo mi ti zlo ini... ENA: Zna, nisi mi ti jedini mukarac od kad sam se udala za tebe... (Smeje se) Dok si ti bio na ratitu, ja sam morala da budem s nekim... Pogaa te ovo to sam ti rekla?... Misli da se bojim tvojih batina... Ajde, udri me srpska junaino... Gedo, bre sa tvojim pajtaima sam bila... TINEJDERKA: Kao mama je. DEVOJICA: Da. DETE: Ne. DEVOJKA: Kako!? I mama je sve isto radila kao i ja. DETE: Ali tata nije tukao mamu... Mama nikad nije dobila ni amara od tate, a kamoli batine... Nju je tata oboavao. DEVOJICA: Zato je tukao mene... TINEJDERKA: I mene. DETE: Znam... Boli me to i sada... ENA: I svi su bolji od tebe... I svi me vole. Da, dok me vole, ja ih alim... (Pauza) Dok oni vole mene i ele me, ja smao tebe hou. Zato!!!? (Pauza) Kako se ti igra sa mnom, ja se tako igram s njima, ali oni to nisu zasluili. Niko ovo nije zasluio. Niko. Ni oni, ni ja. Ja se njima zbog tebe svetim, a ti se sa mnom igra kao sa detetom. (Pauza) Tvoje batine nisu nita, nita... nita... Zaborave se. Mili, sve se zaboravi to je lepo... Sve osim moje kose. Ustaje. Prilazi ogledalu. Ogleda se. Skuplja kosu, ini da bude to kraa. TINEJDERKA: Mama, ja sam zaboravila ono ianje. Ne veruje! Evo, vidi. Kosa mi je kratka i ria, i crna... Izgleda ba onako, kako ja hou... Pa zna da ja od onda uvek nosim

kratku kosu. I farbam je. Na maturi u biti glavna. Pa ta ako nisam najbolji ak? Ako nisam ak, onda sam najbolja u ostalom. Svi to znaju. Tata, tvoji su me drugovi tome nauili... Jesu, jesu... Rekla sam ti. Pitaj mamu. Zna li mama zato je farbam? Ne zna! Boe, kako ne moe da se seti?! Ja ne elim da vidim moju kosu. Ne treba mi! Ne treba mi. ta e mi? Opet je raspustila kosu, Gleda je, skuplja, plete mrsi, upa je. ENA: Oiao si me. Do glave si me oiao... Rekao si da se tako radi kad je rat i da se ene zbog neverstva iaju. Boe, a ta bi onda trebalo da se radi s tobom i takvima kao to si ti, kad mi u kuu onu golu kretavu, raskreenu, znojavu, smrdljivu seljanuru dovodi, pa se na moje oi, na mojim krevetima, u mom kupatilu kao psi parite. Ona je nezasita kuka. (Mazno) Ne elim te igre u troje. Gadno mi je to. Sve volim, ali to ne... Ne sa njom. Vidi kakva je. Dlakava je gde god hoe. Uh! DEVOJICA: Tata. ta e meni moja kosa kad vie nije kao onda to je bila. Nema je? Hou da na mojoj glavi bude druga... Zna, im se pojavi onaj moj plavi loknasti uperak, tata, ja ga ovako, makazama: tric, tric, triiic! Opa, i uperka nema. ENA: Noem si me oiao... DEVOJICA: Tata, onda ja gledam kako odlazi. Kako nestaje. ENA: Stojim pred ogledalom i gledam kako prolazi i odlazi moja divna kosa...Stojim pored prozora i gledam prolaznike. Oni mene ne vide. Ma zato da me gledaju? U mojoj kui niko nema pravo da me gleda. Gledaju me u autobusu, na poslu... Svi gledaju moje usne, oi, noge... A ja se, o boe, od televizora ne smem da odmaknem... Moram da gledam zlatne i ruiaste ljokice tvoje pevaljke i njeno uvijanje pored pijanog voditelja i ostalih idiota. Gledaj kako joj so izbija ispod znojavih pazuha. (Smeje se) DEVOJKA: Svi koji me gledaju, ele me. To je dobro, zar ne mama? Ljudi vide kakva sam, ta na meni valja i ta im mogu dati. Misle da sam podatna, pa svi potre... A ja se tako i ponaam. Izazivam ih! Stvarno to radim. Koketiram. Flertujem. Muim ih. Svi bi da me imaju! Svi... (Doe do ene. Unosi joj se u lice) Mama, i mukarci i ene me ele. Da. I ene me ele. Sa jednom sam i bila... Bilo mi je lepo. Ne onako lepo, kao to misli, ali je bilo, kako da ti kaem uzbudljivo. Lepo me je milovala i ljubila. Mislila sam da su to tvoji poljupci, mamice moja. Tvoji, koje mi nikad nisi dala. Nikaaad! Zna li to? Eh, kako je ona to umeno i izazovno radila. Ali, ubrzo sam prekinula... Ta ludaa se zaljubila u mene. Proganjala me je. Bila je gora od mukarca, a ja sam samo htela da probam... Igrala sam se... ENA: (Pomilova Devojku, ali to je bilo nesvesno milovanje) Lepo je kad se s nekim igra, a on to ne zna... Moe da uiva koliko hoe... I lepo je, kad te neko eli. Samo nije lepo kad ti nikog nema i kad nikog ne moe da ima. A tebe dragi esto nije bilo pa sam morala da te varam. Devojka se uasnu. Odmae se od nje. One tri besciljno tumaraju po sobi. DEVOJKA: Morala sam. To je meni u krvi. Volim to. Volim mukarce... (Pauza) Boe, sa koliko sam njih legla i vodila nekakvu ljubav s njihovim telom. Ne s njima, ve ba s njihovim telom. Ja to radim vrlo veto. Celu no to mogu da radim, a da se ne umorim... A oni, boe, kako su glupi! Misle, da ja to zbog njih... (Pauza uz podrugljiv osmeh) da uivam dok sam s njima. (Pauza. Smeh je prestao) Svata! Ja ih uopte ne vidim. Ja samo grlim njihovo meso. Zato to radim. Ne znam. Moda traim nekog. U stvari, mene uopte nije briga za njima... Ja nita ne oseam! Ja hou samo da ih imam! Da ih imam! Imam... Ve svata govorim! Boe, koliko me je njih imalo, i koliko su svog semena

prosuli u moju utrobu, a samo sam dvojicu ili trojicu volela! Ko zna? Moda ba ovu trojicu nisam volela? Moda sam, moda sam volela sva ona prolazna lica! One prolazne oi, dlakave i rune ruke. Volela sam grenje njihovih znojnih telesa. Sigurna sam. Volela sam ta prolazna lica, koja su me svojom ljubavlju muila. Da... Ba tako. Oni su me muili. Mene su svi muili. Ti ponajvie. I sada to radi. I sada. Dete doe do televizora. Pojaa muziku. ena stavlja ruke na ui. ENA: Ne mogu da sluam tu dernjavu koju ti voli. (Pauza) Oh, boe kao sam nekad na divne koncerte ila. Od kad sam sa tobom, operi nisam prila, a kamoli da sam je... (Pauza) Ne mogu to da izgovorim... Moram. Od kad sam sa tobom legla, sve se lepo izgubilo. Ne. Neee! Ne mogu da sluam muziku! Molim te. Ugasi to! Devojka je udno pogleda. ENA: Zato me tako gleda?! Ugasi to, molim te. Ovog trena mrzim bilo kakvu muziku... Mrzim tebe. Ne boli mene to si me u grudi, i u... stomak udarao. Ne bole me ni ove modrice na obrazima. Nita me ne boli... Devojka iskljui televizor. ena zbunjeno skoi i ponovo ga ukljui. ENA: Kao da nekog ima!... Kao da nisam sama. Dete, Devojica i Tinejderka prioe trosedu. Stadoe pored Devojke. TINEJDERKA: Samo to nije. DEVOJICA: Fali mali trenutak. DETE: Ve je. DEVOJKA: Nije... Jo nije... Jo se bori. DETE: Najbolje bi bilo da odemo. DEVOJICA: Da. TINJEDERKA: I ja mislim. DEVOJKA: Jo ne. elim da vidim kako u da zavrim. DETE: Ja znam. DEVOJICA: Ma nemoj!? Otkud zna? Jo nisi odrasla, i jo nita ovako slino nisi videla. DETE: Eto, znam... Ovaj, eto, gledajui vas, one, u ta sam izrasla, ne moram biti ni odrasla ni pametna pa da ne mogu da naslutim... TINEJDERKA: Dobro pametnice, kai nam. DEVOJKA: Kai, mada i ja slutim. DETE: Ubie se. DEVOJICA: (Devojci) I ti tako misli? DEVOJKA: Da. Ne mislim, ve znam. Odluila sam to davno, vrlo davno, jo kad sam bila ti, mislila sam da u to da uradim malo kasnije... Dete poe da plae. Devojka je zagrli. Nju obgrlie Tinejderka i Devojica, koja takoe poe da plae. DEVOJKA: Dobro... prestanite. TINEJDERKA: Kako da joj pomognem da to ne uradi? DEVOJKA: Kome? TINEJDERKA: Kako kome!? Pa nama. DEVOJKA: Nema nam pomoi. Sve nae slike su ova jadnica kraj nas, ali ostaemo da se vidimo do kraja... DETE: (Tiho, isprekidano) Ajmo bar da se vode napijemo... edna sam od ovolike prie... Celu no tumaram, tumaram, tumaram... Krijem se iza fotelje ili troseda... Bez

veze... Samo jo mama fali... Izvue se iz zagrljaja. Poe ka vratima. I ove tri pooe za njom. Izaoe. 5. TUGA PRE KRAJA Stoji pored televizora i kao da straari da se ne bi ugasio. Ponovo je ista muzika i ista slika, kao na poetku. Samo je zvuk sada jo jai. ENA: Kako ih mrzim... a ne smem da ga ugasim. Ako bi se kojim sluajem sada vratio i video ugaen televizor, odrao bi mi kuu... (Pipajui se po obrazima, usnama) Kako to da me nita ne boli, a nikad me kao danas nisi tukao? (Pauza) Nisam smela da mu gvorim o njegovim oajno loim pesmama i ulozi pesnika u ivotu... Boe, on i umetnost!... Ubica i umetnost... Delat, a pesnik!... Zar to moe?... Pesnik ne moe biti zloinac, ubica. Onda su te pesme lane, i sve je lano... I ja sam lana, (Klonu na pod pored vitrine. Nasloni se na nju) i on to zna... (Pauza) Zato i ne zna ta e sa mnom... U stvari zna. Polagano me ubija. Ima stila. Pravi je muitelj sa dugim i hladnim prstima. Eto ta je on. Ne. On je obina gologuzija. Objavio je jednu knjigu pa sada misli da je najbolji srpski pesnik... Bre, nemoj meni da ita te krabotine. itaj ih onoj svojoj novokomponovanoj graanki, koja ne zna ni da govori, ali zato zna da iri sve svoje otvore i da se zlatom kiti. Sve to si mogao da ima nestalo je. Sav svoj talenat si potroio u Kninu, Slavoniji, Bosni... Kosovu... Tamo si klao i sa jevtinim kurvama spavao, pa se sada na meni iivljava, umesto da si u Avganistan ili u Irak otiao... Tamo takve trae. Tebe bi odmah uzeli... Bi sigurno... Utra Devojka. Ugleda enu sklupanu pored vitrine. TINEJDERKA: (Koketno) Zato te gledam? Nemoj da se ljuti. Dopada mi se. to si iznenaen? E, pa ja sam takva. Direktna sam. Dopada mi se tvoj hod i tvoje ruke. Ima udne ruke. Umetnike i koljake. udno! Jo takve prste nisam videla. Hoe li sa mnom? Kako gde? Pa kod mene. Ah, ne boj se. Nisam maloletna, a moji nisu tu. Tata je na manevrima, a mama u Rimu. Nee! Crveni! Zato? Zar ti do sada nijedna devojka neto ovako nije predloila? Nije! Ne verujem. Tebi, tako zgodnom! Eto, ja te zovem. Hoe. Moemo mojim kolima. (Smeh) Naravno da imam kola. Ulaze Devojka i Devojica. DEVOJKA: Udau se za onog Italijana i gotovo. Pa ta ako je stariji... Nije mi prvi... Stalno sam sa starijima bila... Ti si jedini koji je mojih godina... Ne vredi ti da me moli. Ne vredi. Moram da pobegnem od tebe i od mojih. DEVOJICA: Od starijih se sve naui. ENA: (Ustade. Nekako je odluna) Kako li te odmah nisam shvatila!? Sva ona tvoja snishodljivost, prenemaganja i sklanjanja su bila samo igra. Prouavao si mene i moje. Gledao si kako da se uvali. (Pauza) Eh, kasno sam to shvatila. DEVOJKA: (Plae) Ugrizao si me za usnu. Vidi, krvarim. (Jauknu) Ti si lud! Lud... lud... lud! TINEJDERKA: (Smeh, malo podrugljiv) Ve si se umorio! Tako brzo! ENA: Zato odlazi? Ne eli da gleda kako se previjam i kako liem modrice koje si mi napravio. TINEJDERKA: Ja kuja! Odakle ti to!? (Jauknu. Presavi se. Brani se od nevidljivih

udaraca) Zato me udara!?... Boli me to... Rei u tati... Mene tvoje perverzne igre vie ne interesuju. Ne interesuju me vie ni tvoje prie ni tvoje pesme... Nikad nisam uivala u njima. Nisam uivala ni u seljakom seksu s tobom. Ti to ne zna da radi. Ja nisam krava ni koza sa tvojih planina. DEVOJKA: Ne veruje mi da u se udati. Misli da bez tvojih grubosti ne mogu. I te kako mogu. Samo da zna kako je Italijan nean. Pravi latinski ljubavnik. ENA: (Prkos koji izaziva) Ti sada ne pie. Ti sada nita ne radi osim to ubija po narudbi, i to spava sa kojekakvima. Zato si ga ubio? Pa ta ako je doao da me vidi? S njim sam provela najlepih pet meseci mog ivota... DEVOJICA: (Moleivo) Zato mi ne veruje tata? On je uvek s nama kad ti nisi tu. Ja ga zavela? Kako moe to da kae? Ti njemu i mami veruje veruje! Oh, boe! On je neniji od svih vas. On me ljubi, pazi i mazi kao da mi je on, a ne ti otac! Idem s njim u krevet. Da, ali mama me je u njegove ruke gurnula. ENA: Zato? Nisam legla s njim... Nisam. Veruj mi, niiisaaam! DEVOJKA: To to sam sa nekim legla, to meni nita ne znai! Ja sam tog momenta samo to htela, a tebe nije bilo... Ti zna da ja bez seksa ne mogu. DEVOJICA: Volim to, tata. ENA: Razume li? Nisam. (Pauza) A moda i jesam... ne seam se... Da, dao mi je novac... TINEJDERKA: Ti mi tata nita nisi dao. Novac, kola, to nije nita. Gde je ljubav, tata? Gde je? To je vanije od novca. Utra Dete. Usplahirena je. ena sede opet na pod pored vitrine. DETE: (Kroz pla) Kia pada! Pada kia! TINEJDERKA: Ne veruje mi! Naravno, ti meni dragi moj tata, nikad nisi verovao. Nikad. Kako se nisam rodila kao muko, ti u meni nisi gledao svoju ker, ve jo jednu slinu mami. (Samo to ne zaplae) Ne. Ja nisam kao mama. ENA: Sveti mi se! (Pauza. Gleda ove etiri, ali ih ne primeuje) A ona no kad sam te sa onom kurvom zatekla, je li i to osveta? Je li osveta i to godinama nita lepo nisam kupila? Sve pare si onim kurvetinama dao. DEVOJICA: Neu pare, mama. ta e mi? Imam sve. Onaj tatin drug mi kupi sve to elim. (Pauza) I tebi kupuje, zar ne? (Jauknu. Tre glavu u stranu kao da dobi amar) Zato!? Pa istinu govorim... Znam. Znam da je tako... Tebi tata nikad pare nije dao. ENA: (Pridie se na kolena. Izvlai ladice iz vitrine. Iz njih izbacuje razne stvari) Ne trebaju mi ni haljine, ni cipele. Meni od toga nita ne treba. Nita! Meni treba ljubav. (Na trenutak zastade. Zagleda se negde) Nikad je nisam imala. Svi ste me samo koristili i naslaivali mojom lepotom. Ponovo izbacuje stvari iz ladica. Pobacane prevre, zagleda, cepa arape, gaice... Dete najednom uze komadi stakla. Prie slici Mona Lize. Poe da je para. Radi to histerino. Plae. DETE: (Pla. Smeh, Pla. Smeh) ta je? I ti si se iskezila na mene. Te tvoje boje su otrovne. Mrzim te. Oduvek sam te mrzela. Ukrala si moj osmeh i zaledila si ga na tom platnu. Pa ta i ako si mamina najdraa slika? Vrati mi moj osmeh. Vrati mi moju kosu. (Baci staklo. Skide sliku. Gleda je, a onda s udnom mrnjom tresnu sliku o televizor) Mama, ja znam da si ti uzela moju kosu... Misli da ne znam. Uzela si je za svoju prokletu periku. Od prvog uvojka pa do zadnjeg ianja, ti si to, gaduro jedna uzela. (Sede pored ene. Plae) Jeste tata, veruj mi da jeste. Moja je kosa bila jako lepa. Duga.

Zlatna kao suneva svetlost. Presijava se. Kako mi drugarice zavide. Devojica ne moe da slua Dete. Stavlja ruke na ui. I ona poinje da plae. DEVOJICA: Neu da idem u tu bolnicu. Meni nita ne fali. Potpuno sam zdrava. Tata, ne daj me. Ja nikad drogu osim onda, kad si me bez svesti naao, nisam uzimala... (Vriti) Neu u bolnicu. Neuuu... DEVOJKA: Ja neu tebe. Ja hou LJubav! Hou... da... me... n e k o... voooliii! Voli, voli, voliii. ENA: Svata priam! Mislim svata i priam svata, inim svata. (Ugleda pocepanu sliku. Die sliku, brie je, potom je ljubi) Oprosti mi... Ne znam kad sam ovo uradila... Ne znam. Eh, da nisi slika, ve da si iva, poljubila bih te. Da zaista bih to uradila... Tada me niko ne bi prezreo to ljubim jednu enu. Oh, kako bih to volela! I spavala bih s tobom. Svu no bih te grejala svojim telom... (Privija sliku na grudi) Oh, kako te ljubim. Nikog, nikog do sada nisam ovako ljubila. A ja ljubim odavno. Od moje dvanaeste godine. TINEJDERKA: Ne veruje mi, tata! On me je svemu nauio. Ta matora, brkata, smrdljiva vojniina, tvoj drug i mamin ljubavnik, svemu me je nauio. Da. Sve dok me nisi odveo u bolnicu-ludnicu, skoro svaki dan sam bila s njim. Sve to je znao, pokazao mi je. Svaku svoju perverznu elju sa mnom je oprobao... DEVOJICA: Tata. ta e ti pitolj!? Zato hoe da ga ubije? Nemoj. Nemoj tata, molim te. ena popravlja poderotine na slici. Vraa je na zid. ENA: Sutra te nosim u muzej... Popravie te... Bie sve kao to je bilo... Da. Nita se nee primetiti... Isto kao rane na mojim obrazima... DEVOJICA: Tata ja u rei da ga je mama ubila... Trebalo je to ranije da uradi, a ne sada kada je sve kasno i kada ja to volim. I mamu, zajedno s njim je trebalo da ubije. Ona je svemu kriva... Davno sam ti rekla da me je ona njemu i drugima ponudila, a on mi je to samo jednom dao. Rekao je da sa ovim stimulie vojnike. Probala sam. Dopalo mi se... Dobro. Idem u bolnicu. Idem. ena se vrati vitrini i razbacanim stvarima. U ispranjene fioke vraa stvari, a nedirnute fioke izvlai, uurbano vadi stvari. ENA: Nema ga... Odneo ga je sa sobom. Kako ga je mogao nai kad sam ga dobro sakrila!? Sve je fioke preturila i vratila nazad. Ustaje. Razgleda po sobi. Pojaa zvuk na televizoru. Muzika treti. Ove etiri se pogledavaju meu sobom. ENA: Ne, nije ga mogao nai, a ne mogu ni ja... Boe, gde li sam ga stavila? (Pauza) Znam! Jurnu iz sobe. 6. KRAJ Njih etiri sede na trosedu. Poreale su se po godinama. Do vrata je Devojka, potom Tinejderka, do nje Devojica, pa Dete. Staklo je pokupljeno s poda. Fotelje nametene. Fioke sve uvuene. Sve je uredno. One su mirne. Sve etiri zure u vrata. TINEJDERKA: Moda se smirila? DETE: (Dete odmahujui glavom) Smirile samo se mi, njene protekle godine. Ona je pukla...

DEVOJICA: Moda i nije. Ja sam joj koliko sam mogla pomogla. TINEJDERKA: Pih... One odvratne prie o tatinim prijateljima nikom ne pomau, a kamoli njoj. DEVOJICA: Ni tvoje nisu bile bolje. TINEJDERKA: Nisu. Naravno da nisu. Nastvaljala sam tamo gde si ti prekidala. DETE: I bez nas ona je sve znala. I ona je priala ono to i mi... Boe, da sam mogla da se ne rodim. DEVOJKA: ta je tu je. Mirno saekajmo sudbinu... TINEJDERKA: Moda nee nai onaj avolji pitolj? DEVOJKA: Hoe. Setiu se gde sam ga stavila... Pa ja nita ne zaboravljam. DETE: ekaj. Je li to ti govori kao ti ili kao ona? DEVOJKA: Ne znam... DEVOJICA: udno. Nikad nisam mogla da shvatim da u se moi videti u budunosi i da u znati ta e biti i ta u uraditi. DEVOJKA: Ipak mi ne postojimo... Mi smo samo njena uobrazilja. DETE: I privid... DEVOJKA: To je isto... TINEJDERKA: Zato je dosad nema!? DEVOJKA: to pita kad zna? Dete i Devojica ih upitno pogledae. U sobu bojaljivo ulazi ena. Ni traga modrica i rasekotina na njenom licu. Sve je to prekrila minka. ena je sasvim uredna. Haljina je fino vezana i zategnuta oko tankog struka. Kad ugleda ureenu sobu, zgranu se. ENA: Boe, ili sam luda ili tako izgledam! Kad sam ovo pospremila... Ovde nekog ima... (Prie slici. Skida je. Primie je sebi dri je kao da dri partnera u igri) Oh, kako si ti neki udan ovek. Zna li da igra? Ne zna! Nema veze. Prati moj korak. Ja u te voditi... Ma nije vano. Niko to ovde i ne zna... Ovo su sve seljaci... (Poinje da igra) Ne, nije to kolo... Zaboravi ovu muziku s televizora... Rekoh ti, prati moj korak... Nemoj da me stiska tako jako... (Smeje se) Nije moj struk lopata. Neno, neno, taaako... Vidi da zna... Ba ima oseaj za muziku... Lae da prvi put ovo igra... Uh! Kako su ti usne slankaste. Jeim se. Najednom baci sliku. Vriti. Lomi, baca to stigne. Jurnjava. Ugleda-primeti-zapazi one na trosedu. ENA: Zato si doao? Prokletnie! E, nee! Nee me vie ni dotai, a kamoli tui... (Vriska prelazi u uasan smeh) Tata, daj mi pitolj. Daj meni. Ja u ga... Ja u ga... Ja Prie vitrini. Pomeri televizor. Iza njega kutija. Uze kutiju. Otvori je. Pojavi se revolver. Zgrabi ga. Kutiju baci. Revolver uperi u vrata. ENA: Misli da neu. Misli da te se bojim i da se foliram... Nisi znao da ga imam. Nisi. Ovo je tatin trofej. Dobio ga je od Tita kao najbolji pitomac, a on ga je meni poklonio... (Prilazi trosedu. One etiri su mirne kao da se nita ne deava) Ne prilazi mi... Naini li jo koji korak... Neee... Neeee. Nikad ti vie mene nee udariti. Nikad. Nisam ja bilo ko. Dete vrisnu. Devojica joj rukom zaklopi usta. ENA: Ja sam uvek radila to sam htela. I sad u. I sada u! Okrenu pitolj sebi. Pogleda u cev, nasmei se, potom ga prisloni na slepoonicu. Devojka skoi. Odvi televizor do kraja. Muzika je zagluujua. Pucanj nadjaa muziku. Ona se stropota kraj fotelje. I one etiri, istovremeno kad i ona, klonue... nestadoe.

Kraj