Anda di halaman 1dari 3

Antigona je klasicna tragedija starogrcke dramske umetnostiProlog.

Antigona dolazi kod sestre Ismene i govori joj o novom zlu koje se sprema:kralj Tebe,ujak Kreont,izdao je zapovest da se Eteokle,njegov mladi brat,poginuo u odbrani prestola i Tebe,moze sahraniti sa svim pocastima,ali ne i stariji poginuli brat Polinik,koji je usao u Tebu da preuzme presto od brata uveren da njemupripada.Odlukom Kreonta njega niko ne sme niti pokopati,niti oplakati.Ismena ne zeli nista da razresava na svoju ruku jer im je nesrece dosta:otac Edip,kralj Tebe,saznava i da se greskom ozenio svojom majkom i sa njom izrodio cetvoro dece rukama je sebi iskopao oci,a majka im se obesila,dok su braca u medusobnoj borbi izginula.Antigona to dozivljava kao izdajstvo brata i spremna je da kao sestra,umre ali ne ida nosi sveti greh i dopusti da ptice i psi raznose bratovljevo telo.Ismena odbija da ucestvuje u tome.Prva epizoda.Kreont upoznaje podanike sa svojom odlukom da se Polinik ne sme sahraniti na tradicionalan nacin jer u njemu vidi coveka koji je hteo da srusi Tebu i da unisti njen zivot.Dolazi strasar koji saopstava da je neko vec pogazio njegov zakon:Polinikovo telo je prekriveno zemljom.Ta vest u Kreontu je izazvala bes I nareduje da se krivac pronade.Oglasava se hor i ta horska pesma je himna coveku ijedno od najlepsih mesta u drami.Druga epizoda.Strasar dovodi Antigonu pred kralja Kreonta,uhvacenu u trenutkuoplakivanja brata.Iz dijaloga se vidi da ona ne pristaje da ljudski zakoni budu iznad Bozijih i svetih zakona jer su oni stariji i svako treba da ih se drzi.Dolazi Ismena koja bi da podeli odgovornost sa sestrom,no zato Antigona ne pristaje.Horse oglasava pesmom.Treca epizoda.Dijalog izmedu Kreonta i sina Hemona,zaljubljenog u Antigonu.Hemon odvraca oca od namere da je usmrti jer je neduzna i narod je na njenoj strani.Po njemu,mudrost je saslusati sta drugi govore i misle.Kreont tada istice da drzavom upravlja kralj a ne narod i da je strogost nesto po cemu se meri moc vladara.Ondonosi odluku da Antigonu zivu zazidaju,i da hranu dobije tek toliko da pre zivi.Cetvrta epizoda.Antigona,odlazeci u smrt,jadikuje zato umire mlada i neostvarenih snova.Peta epizoda.Na scenu stupa mudrac Teresija;ubeduje Kreonta da odustane od izvrsenja kazne,pozivajuci se na svoje mudracko iskustvo.Kreont oseca da gresi,ali sad je vec sve kasno.Eksoda(zavrsni deo).Glasnik donosi tragicnu vest o ishodu Kreontove odluke:Hemon je usao u grobnicu kod Antigone,ali kasno-ona je vec bila mrtva(obesila se).Kada je naisao otac Kreont sa namerom da zaustavi tragediju,na njega je jurnuo Hemon,da bi se nakon toga probo macem.Majka Euridika,od zalosti za sinom,ubija se,a Kreont jadikuje nad gubitkom sina I zene,kriveci sebe za udes koji ga je snasao.Tragediju zavrsava hor pesmom.kritikaU sredistvu dramskog zbivanja je Antigona i njena sestrinska ljubav a izvor sukobai uzrok Antigoninog stradanja je nesklad izmedunaloga i zakona vlasti,na jednijstrani i naloga ili diktata srca i nepisanih zakona morala,na drugoj strani.Pojedinac 8Antigona)suprostavljen je vlasti u liku Kreonta.U tom suprostavljanju pojedinac je usamljen i nemocan,te je njegovo stradanje neminovno.Glavni junak,Antigona,od

samog pocetka zna da ce tako biti,ali,i pored toga ne odustaje od svojih namera koje su uzvisene.Iz tih razloga je i ovo stradanje glavne junakinje poprimilo oreol tragicnosti,jer ona se bori za pravo na ljubav prema bratu koja je starija od svakog zakona,za pravo da sama odlucuje kako ce postupati.Iako strada i ispasta ,Antigona ne mrzi.Izmedu ljubavi i mrznje ona bira ljubav jer kako kaze za ljubav,ne za mrznju,ja sam rodena.U borbi za slobodu odlucivanja a za ljubav,za to prirodno pravo da bratu oda dushu postu,Antigona pokazuje hrabrost,odlucnost i doslednost,ali ujedno i neznost i pozrtvovanost.Snagu joj daje i uverenje da postupa casno I da se zalaze za pravednu stvar koja ne povreduje drustvene norme.Medutim ona ipak strada.U tome i lezi njena tragicka krivica-svesno je izabrala ono sto je zabranjeno.Naravno,na njenoj strani su i bozji zakoni,za koje ce sama reci da su nepisani alivecni.Dramski tokovi,zbivanja,ispoljavanja ostalih junaka drame i nastupi hora razotkrivaju svu tragiku junakinje.Lepota Sofoklove drame je i u tome sto ni Kreonta,uzrocnika Antigoninog stradanjai tragike,ne prikazuje kao suvise mracnu i izopacenu licnost.Kraj drame ,narocitonjegova jadikovanja pokazuju da je i sam veliki stradalnik i najveci gubitnik.pisacSofokle(oko 495-406/5)je jedan od trojice grckih tragicara,koji su u ovoj dramskoj vrsti ostvarili najvise domete.Prvu pobedu u takmicenju tragicara odneoje mladi Sofokle nad sezdesetogodisnjem Eshilom.Bio je vrlo plodan dramski pisac:u dvadeset sedmoj godini napisao je Triptolemu I pobedio Eshila,u devedesetojgodini napisao je Edipa na Kolonu.Pripisuje mu se 130 drama,114 je poznato po imenu.Sacuvano je samo sedam drama:Ajant,Elektra,Car Edip,Antigona,Edip na Kolonu,Trahinjanke i Filoktet.ANTIGONAMit koji je Sofokle dramatizovao u "Antigoni"pripada krugu tebanskih legendi i ne moze se naci u Homerovim epovima;mozda ga je Sofokle preuzeo iz nekog epa za koji mi ne znamo.Poslije Edipovog odlaska iz Tebe,njegovi sinovi,blizanci Poliniki Eteokle,izabrani su za tebanske vladare.Trebalo je da Tebom upravljaju kao suvladari koji ce se svake godine smjenjivati.Medjutim,Eteokle,koji je prvi stupiona vlast,odbio je da bratu ustupi presto kad je godina istekla.Uz pomoc svog tasta Adrasta,Polinik je sakupio vojsku I krenuo na Tebu..Opsjeli su grad,ali ih sreca nije posluzila.Vidjevsi da njegova vojska gubitku, a da bi sprijecio daljekrvoprolice,Polinik je predlozio da pitanje vlasti u Tebi odluci dvoboj izmedjunjega I Eteokla.U tom dvoboju su,medjutim,obojica poginuli.Njihov ujak Kreont jepreuzeo komandu nad vojskom I uspio da odbije napadace.Teba je odbranjena,Kreont je postao novi vladar.On nije dozvolio da se pokopaju mrtvi napadaci-dakle,niPolinik,Antigonin brat.Izdavanjem zapovjesti da Polinik ostane nesahranjen,Kreont slijedi atinski zakonkoji ne dozvoljava pokop neprijatelja drzave,zatim onih koji skrnave hramove ili kradu zrtvene darove iz njih.Porodica preminulog ima obavezu prema njemu:mrtvimoraju da budu sahranjeni,makar I simbolicno,kako to I Antigona cini,pokrivanjem tijela tankim slojem zemlje.Mrtvi pripadaju podzemnom svijetu I bogovima kojionde vladaju,a da bi se dusa umrlog smirila u svijetu

mrtvih,sahrana je neophodna.Dusa nasahranjenog ne moze da dodje do Hada,carstva mrtvih,nego luta unaokolokao avet.Otuda je moguce da se gnjev takve duse usmjeri prema onima koji nisu izvrsili svoju obavezu,pa zabrana sahranjivanja ima gore posljedice za onoga ko sahranu sprjecava nego za onoga kome je uskracena.Tu obavezu mora da izvrsi porodi