Anda di halaman 1dari 4

Aleksandar Lebl

ANTISEMITIZAM
Antisemitizam je s pravom ukljuen u teme kojima e se baviti ovaj skup posveen ekstremizmu, jer gotovo da nigde nema ekstremistike partije, pokreta ili organizacije koji nisu i antisemitski. Poto Jevreji nisu jedini semiti, mnogi smatraju termin antisemitizam neadekvatnim (skovao ga je 1879.ili 1880. godine nemaki novinar Vilhelm Mar, autor mnogih antijevrejskih lanaka) i smatraju da je bolji judeofobija. No i ja se sluim njime, jer je uao u upotrebu irom sveta. Odmah na poetku da preciziram tri stvari. Prvo, kada povezujem ekstremizam i antisemitizam ne mislim samo na desni ekstremizam, danas uglavnom neofaizam i neonacizam (te rei ne smatram potpunim sinonimima). Bilo je i ima levih ekstremista antisemita, Staljin na primer. On je poubijao velik broj Jevreja optuivanih za jevrejski nacionalizam, cionizam, kosmopolitizam, Ovde ne govorim o desetinama hiljada Jevreja stradalih, kao i milioni drugih graana SSSR, lanova SKP(b) i nepartijaca, zbog raznih skretanja ili drugih zloina. Antisemitizma je bilo i u drugim komunistikim partijama. Danas u KP Rusije, kojoj je na elu Zjuganov, ima otvorenih antisemita, kao to je jedan general, lan CK, koji se nije ustruavao da javno usklikne Smrt Jevrejima! Drugo, povezanost ekstremizma i antisemitizma ne znai da ga nema i u demokratskim politikim i ostalim organizacijama, ili kod obinog sveta Predrasude i mrnja prema Jevrejima postoje vekovima, pri emu je najjai bio i najdue trajao, ponegde sve do naih dana, verski antisemitizam. Hrianske crkvene dogme o Jevrejima kao bogoubicama prva i dosad jedina se odrekla Katolika crkva u drugoj polovini prolog veka, na Drugom vatikanskom koncilu. U pravoslavnoj crkvi je jo na snazi, jer se smatra da tu dogmu moe izmeniti samo vaseljenski sabor (koji nije odran od onog u Nikeji 787.godine). Verski antisemitizam esto je bio osnova za njegove druge oblike. Danas je veoma raspostranjen kao anticionizam i antiizraelizam. Ovo potonje ne izjednaavam s kritikom politike izraelske vlade, koja je legitimna i koja, esto veoma estoka, dolazi i iz redova Jevreja u Izraelu i van njega. Sasvim drugo je kada se Izraelu porie pravo na postojanje, ili kada neki koji su doskora tvrdili kako nije bilo Holokausta, gasnih komora i slino, danas tvrde kako su Jevreji u Izraelu od dojueranjih rtava postali delati. Ovo je naroito in u delu intelektualnih krugova Zapadne Evrope. Antiizraelizam je ojaao i u nekim socijalistikim i socijaldemokratskim partijama, koje su nekada davale bezrezervnu podrku Izraelu. Kada je Jugoslavija 1967.godine prekinula diplomatske odnose s Izraelom zbog napada na Egipat (poto je predsednik Naser izdejstvovao povlaenje mirovnih trupe UN i zatvorio Crveno more za izraelske brodove), evropske leve partije prekinule su dotle razvijenu saradnju sa SKJ i SSRNJ , jer je, Jugoslavija osudila Izrael, jedinu demokratsku zemlju Bliskog istoka, a podrala diktatorske i feudalne reime tog regiona. Tree, podsetiu da za postojanje antisemitizma uopte nisu potrebni Jevreji. Ima ga i u zemljama u kojima nema, ili vie nema Jevreja. Jevreje mrze i ljudi koji nikada u

ivotu nisu susreli nijednog Jevrejina. Antisemitska propaganda ima globalne razmere i u stvaranju negativne slike o Jevrejima slui se svim moguim sredstvima... Ovim ne elim da Jevreje predstavim kao savrene, bezgrene ljude. Kao i u svakom narodu i u jevrejskom nas ima svakakvih. Prei u sada na Srbiju. Niko ne zna koliko tano Jevreja danas ima u naoj republici. Poslednji zvanini popis, s poetka 2002.godine, daje broj 1158, koliko se popisanih izjasnilo kao Jevreji po narodnosti (po veri neto vie od polovine tog broja, ostali su sekularni). Podseam da izjanjavanje o narodnosti i veri nije bilo obavezno. Za Jevreje i za neke druge etnike grupe, posebno one koje su bile rtve Holokausta i drugih progona (pre svega Rome, za koje najvii dravni predstavnici danas priznaju da ih ima najmanje pet puta vie nego to se izjasnilo na popisu) karakteristino je da nerado pristaju da budu registrovani, jer su razni spiskovi, crkvene knjige i drugo sluili njihovim progoniteljima da ih pronau. S druge strane, u lanstvu jevrejskih optina u Srbiji, njih deset, ima blizu tri puta vie lanova od tog broja. No lanovi optina mogu biti i nejevrejski brani drugovi Jevreja, a mali broj Jevreja uopte nisu lanovi optina. Procenjujem kako nas u Srbiji ima izmeu dve i dve i po hiljade. To je otprilike est ili sedam odsto broja pre II svetskog rata i Holokausta (procenjuje se oko 37.000, od kojih je stradalo oko 82 odsto), s tim to se, s jedne strane, u periodu 19481952. vie od polovine broja preivelih iselilo u novostvorenu dravu Izrael, a, s druge strane, posle II svetskog rata doselio se, pre svega u Beograd, jedan broj Jevreja iz drugih delova Jugoslavije. Jevreja na dananjoj teritoriji Srbije i u okolnim zemljama bilo je jo pre mnogo vekova. Broj je naroito povean od XVI veka, kada se u Otomansko carstvo (ukljuujui na Balkansko poluostrvo), u kojem su bili dobro primljeni, doselio za ono vreme znatan broj Jevreja proteranih iz panije (1492) i Portugala (1496). Antisemitizma je u proteklim vekovima bilo na svim teritorijama koje danas ine Srbiju. Bio je to verski antisemitizam, pre svega Katolike crkve, ili trgovaca, ugostitelja i drugih, kojima je smetala konkurencija Jevreja i koji su traili da im se ogranii nastanjivanje ili bavljenje nekim poslovima. U Vojvodini, na primer, posle isterivanja Turaka iz Budimskog paaluka krajem XVII.veka, tokom XVIII veka poelo je naseljavanje pripadnicima raznih naroda iz Austrijske imperije. Samo je Jevrejima to bilo zabranjeno Oni su u Evropi poeli dobijati graanska prava i ravnopravnost tek posle Francuske revolucije. U Srbiji posle ustanaka u XIX veku Jevreji se dugi niz godina nisu smeli nastanjivati i poslovati van beogradskog anca, jer su bili konkurenti domaim trgovcima. Tek na Berlinskom kongresu 1878. godine postali su ravnopravni graani, poto je priznanje ravnopravnosti svih vera bilo uslov da Srbija postane nezavisna drava. Antisemitizam u to vreme esto je bio uvozni, iz Austrije, odn.AustroUgarske, Rusije itd., ponekad preko Vojvodine. U tom kontekstu pomenuu antisemitsku knjigu vojvoanskog srpskog prvaka Jae Tomia (1856-1922) Jevrejsko pitanje (Novi Sad, 1884) U Kraljevini SHS, odn.Jugoslaviji bilo je antisemitskih ispada, pre svega napisa, u beogradskim revolverakim listovima, ali pred rat i u ozbiljnom Stojadinovievom Vremenu. Pravoslavni bogomoljaki pokret, blizak vladici Nikolaju Velimiroviu,objavljivao je u svojim publikacijama antisemitske tekstove, ukljuujui delove Protokola sionskih mudraca Sam Velimirovi je jo tridesetih godina ispoljavao simpatije za Hitlera i nacistike ideje. U Kraljevini Jugoslaviji se prvi put sreemo s jednim antisemitskim politikim pokretom, Zborom Dimitrija Ljotia.

Poslednje jeseni pred rat, 5.oktobra 1940.godine Vlada Cvetkovi Maek donela je dve antijevrejske uredbe: o zabrani Jevrejima da trguju nekim namirnicama i o uvoenju numerusa claususa za upis Jevreja u prvi razred srednjih kola i na prvu godinu studija. Vreme od aprila 1941.do kraja rata bilo je vreme Holokausta, dakle masovnog unitavanja Jevreja bez obzira na uzrast, pol, veru (ukoliko su je oni ili njihovi preci promenili). To su, na teritoriji okupirane Srbije, ukljuujui Banat, koji je u njoj zbog velikog broja etnikih Nemaca imao poseban poloaj, sprovodili pre svega nacistike institucije (Es-es i Gestapo), ali i jedinice regularne nemake vojske. Pomagala im je prvo Aimovieva komesarska uprava, a potom Nedieva vlada i njena policija i oruane formacije. Pomo se sastojala u uvanju po zatvorima i logorima (Banjikom i drugim), pronalaenju i hapenju skrivenih i sl. Pomagale su i Ljotievi odredi. U Pirotu, koji je bio dat Bugarskoj, u unitavanju Jevreja nacistima su pomagale bugarske vlasti. U Sremu, dodeljenom Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, likvidaciju Jevreja sprovodile su direktno ustae. U Bakoj, koja je pripala Maarskoj, Jevreji su bili rtve nekoliko masovnih ubistava u tzv.racijama (Novi Sad januara 1942. i dr.), slati su u radne bataljone na istonom frontu, ili na prinudni rad u Borskom rudniku, a u leto 1944,.zajedno sa Jevrejima iz same Maarske, odvedeni su u Auvic. Posle zavretka rata malobrojni preiveli iz logora smrti, iz logora za ratne zarobljenike, iz JNA, iz skrovita itd. ponovo su se okupili po svojim optinama. Od predratnih 57, rad su, veinom nakratko, obnovile samo 24, da bi se danas broj sveo na samo devet (uz onu iz Pritine, koja je u izgnanstvu). Jevreji kao verska i etnika grupa imali su isti tretman kao i sve druge. Vlasti su se borile.protiv nacionalizama; nije bilo dozvoljeno irenje nacionalne, verske, ili rasne mrnje, pa ni antisemitizma, ak ni u periodu posle prekida diplomatskih odnosa s Izraelom. To ne znai da je antisemitizam definitivno bio eliminisan. I dalje je postojao latentno i poev od sredine osamdesetih godina prolog veka poeo se sve vie ispoljavati. Tada su, na primer, ponovo tampani Protokoli sionskih mudraca, koji su otad objavljeni u jo desetak izdanja. Obnavljanje viepartijskog sistema i demokratizacija drutva omoguili su otvoreno ispoljavanje antisemitizma, uz pozivanje na slobodu miljenja i rei. Obrazovan je niz nacionalistikih, ovinistikih, rasistikih i slinih oganizacija i pokreta koji otvoreno ire mrnju prema Jevrejima. Vratili su se iz emigracije ili izali iz podzemlja pojedinci koji su pre i za vreme II svetskog rata simpatisali i propagirali faizam i nacizam, a za vreme okupacije saraivali s okupatorima. Zbivanja devedesetih godina i stanje stvoreno posle njih doprineli su umnoavanju takvih organizacija, porastu broja njihovih lanova i simpatizera, kao i njihovoj radikalizaciji. Upostavlja se kontinuitet sa stanjem pred II svetski rat i tokom njega. Mlake reakcije vlasti, ako ih je uopte bilo, doprinele su tome da je stanje danas u toj oblasti veoma loe i tetno po interese i ugled zemlje u svetu. Gotovo sve politike partije, kako one na vlasti tako i one u opoziciji, naelno osuuju, uz ostale devijacije, i antisemitizam, a ponekad verbalno reaguju na pojedine incidente, kao to su ispisivanje grafita, ruenje spomenika na grobljima, slanje preteih pisama (fizikog nasilja zasad nije bilo). Meutim, kada je nedavno donet Krivini zakon Srbije, nije uvaen zahtev Saveza jevrejskih optina da se u njega unesu nova krivina dela, poput negiranja Holokausta, gasnih komora i slino, velianja nacistike ideologije i voa (Hitlera, na primer, Ratibor urevi otvoreno slavi kao velikog vizionara, ije vreme

tek dolazi). Ni Srpska radikalna stranka, koja vai kao ekstremno desniarska, ne propagira antisemitizam. Njen voa dr Vojislav eelj jo pre odlaska u Hag izjavio je kako ima dobrih i loih Jevreja, kao to ima dobrih i loih Srba. Dodue, SRS je, dok je bila na vlasti u Zemunu, za poasne graane tog grada proglasila antisemite Lepena, irinovskog i enhubera, a u njenom organu Velika Srbija objavljeni su Protokoli (mali broj preostalih primeraka, u vreme dok je SRS bila u opoziciji Miloeviu, policija je zaplenila, na osnovu jo u SFRJ donete zabrane tog spisa. Drukija je situacija kad je re o raznim pokretima i organizacijama, naroito mladih, meu kojima ima izrazito antisemitskih. Takvi su Obraz, Justin Filozof, Dveri, da ne govorim o skinhedsima, uvek spremnim na fiziko razraunavanje sa manjincima, obojenim strancima itd., sve do ubistva. Neki od njih sebe smatraju vernicima, pozivaju se na pravoslavlje, mada se Srpska pravoslavna crkva u vie navrata distancirala od njih i osudila antisemitizam. Predstavnici Jevreja u Srbiji imaju dobre odnose sa SPC. Jedino sporno meu njima jeste proglaenje za svetitelja vladike Nikolaja Velimirovia, autora jednog od najgrubljih i najogavnijih tekstova o Jevrejima, napisanog za vreme njegovog kratkotrajnog boravka u poasnom zatvoru u logoru Dahau pred kraj II svetskog rata. Antisemitizam se iri putem medija, u emu se istiu neki beogradski tabloidi, i knjiga (pored obaveznih Protokola tu je Jevrejsko ritualno ubistvo, ili Hazarsko kraljevstvo, u kojem je antisemitizam kamufliran kao kritika Hazara, i na desetine, ako ne i stotine drugih), koje se prodaju u knjiarama, na ulicama, na sajmovima. Posebno se u izdavatvu istie nekadanji ideolog i propagandista prvo Milana Nedia, pa Drae Mihailovia, Ratibor urevi, koji je uspeo da izbegne u SAD i odande se vratio devedesetih godina. Osnovao je svoje izdavako preduzee Ihtus - Hrianska knjiga, koje je objavilo na desetine njegovih ili prevedenih antisemitskih knjiga. Nedavno se u glasilu SPC Pravoslavlje javio jo jedan relikt iz doba okupacije,ljotievac ore Peri, inicijator antimasonske izlobe u Beogradu prve ratne godine, prikazom starih pesama, meu njima antijevrejskih, uz preporuku da one budu ponovo objavljene. Antisemiti idu u korak s vremenom: recimo Nacionalni stroj, kako se tvrdi iz Jagodine, koristi Internet, aljui svoje antisemitske poruke preko sajtova u SAD. Ne prestaju prie o antisrpskoj zaveri Jevreja, nekada samih, nekada zajedno s raznim drugim neprijateljima Srba: Vatikanom, islamskim zemljama, SAD, Nemakom, Hrvatima, Albancima ... Objavljuju se liste s imenima neprijateljskih Jevreja iz zemlje i sveta, na kojima mnogi uopte nisu Jevreji. Naravno, ne pominju se Jevreji koji su bili na strani Srba, poev od najuglednijeg intelektualca dananjice Noama omskog. iri se tvrdnja kako su Jevreji izabrali Srbiju da u nju premeste svoju dravu ako budu isterani s Bliskog istoka, pa zato ovde kupuju zemlju i naveliko grade. Nema antisrpske zaverenike akcije zaete u neijoj mati koja se ne pripisuje Jevrejima.