IT101 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

PREDMET

IT101 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Seminarski rad na temu:

IGITALNA !O ELA

Student: A"eksandar Mi"#k$%i& '( O)ena *

N$%em+ar ,00'-

Seminarski rad: Digitalna podela Kandidat: Aleksandar Miljkovi 65

1!

IT101 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

IGITALNA !O ELA

.%$d
Te"nolo#ka revol$%ija i glo&ali'a%ija id$ &r(e no #to je predvi)ano*Sve se vi#e poveava ja' i'me)$ &ogati" i siroma#ni"+ severa i j$ga+,oni" koji imaj$ i oni" koji nemaj$,*Sada dola'i i do nove podele+ ,digitalne podele-*

!$#am

i/ita"ne 0$de"e1 i/ita"

i%ide2

.Kada govorimo o pojm$ digitalne podele /digital divde0+ naj1e#e mislimo na nejednakost $ mog$nosti prist$pa res$rsima 2nterneta i in3orma%iono kom$nika%ionim te"nologijama*4 dr$#tv$ se sv$da javljaj$ nejednakosti+ali s$ te nejednakosti najvi#e i'ra(ene kad se ti1e in3orma%ioni" te"nologija*Ekonomski 3aktori jes$ jedan od najva'niji" 3aktora 'a ra'voj in3orma%ionog dr$#tva+ ali oni ne mog$ $ potp$nosti da $ti1$ na ra'voj in3orma%ionog dr$#tva* .Ekonomski 3aktori tre&a da imaj$ $log$ smanjenja nejednakost $ prist$p$ kompj$terima i res$rsima koje n$di 2nternet* 5ni tre&a lj$dima da o&e'&ede $niver'alni prist$p+tj* da omog$e prist$p 2nternet$ svim 1lanovima 'ajedni%e* Pored ovoga+ ekonomski 3aktori moraj$ iskoristi jos jedn$ isto tako va(n$ svr"$+ a to je o&ra'ovanje* .5&ra'ovanje je vrlo va(an $slov 'a ra'voj in3orma%ionog dr$#tva* 6j$dima tre&a da se omog$i adekvatna o&$ka i o&ra'ovanje kako &i se $po'nali sa in3orma%ionim te"nologijama+ jer &i to dovelo da poveanja str$kt$re 'nanja+ a i do ra'voja in3orma%ionog dr$#tva*Sve #to se ti1e ra'voja in3orma%ionog dr$#tva+ $sko je pove'ano sa ekonomijom+ali ona nije jedina stvar koja %e resiti 3enomen ,digitalne podele-* Pored ra'lika $ ekonomoji+ javljaj$ se ra'like $ je'i%ima i k$lt$ri pojedini" dr$#tava*Pro%ene ka($ da $ svet$ tren$tno ima vi#e od 1 777 777 777 korisnika interneta* 2ako sam &roj del$je impo'antno+ to 'na1i da je samo oko 168 stanovnika na#e planete privilegovano mog$no#$ da koristi ovaj medij* 4 ovom tren$tk$ najvei deo korisnika (ivi $ A'iji i $ Evropi*Dok $ 'emljama sa visokom stopom kosisnika interneta+&roj korisnika preva'ila'i 958 $k$pnog stanovni#tva+ $ nera'vijenim 'emljama ovi pro%enti s$ naj1e#e jedno%i3reni* .6ogi1no je pretpostaviti da $ti%aj koji internet ima na ra'voj dr$#tva nije isti $ 'emljama sa ovako drasti1nim ra'likama $ &roj$ korisnika* Postoje &rojni ralo'i '&og koji" &i se moglo tvrditi da &i internet do&a moglo da potkrepi ra'like koje postoje i'me)$ ra'vijeni" postind$strijski" dr$#tava koja s$ $ %entr$ i peri3erijski" dr$#tava nera'vijeni" regiona /Ta:lor+ 1;;<0* .4koliko investiranje $ digitalne te"nologije mo(e da podstakne rast prod$ktivnosti+ napredne ekonomije pop$t =vedske+ A$stralijske i ekonomije SAD.a koje predvode te"nolo#k$ revol$%ij$+ mogle &i vi#estr$ko da poveaj$ svoj$ prednost nad veinom siroma#ni" dr$#tava koja ionako o'&iljno 'aostaj$+ optereena d$govima i &olestima+ i koja &i+ gledano na d$(i rok+ mogla da $ potp$nosti i'g$&e #ans$ da ikada $"vate priklj$1ak />orris+ ?7710* .Pokren$t je ni' in%ijativa 'a re#avanje ovog pro&lema+ ali s$ ra'like $ distri&$%iji in3orma%iono. kom$nika%ioni" te"nologija veoma d$&oke #to nam govori da i" nee &iti lako iskoreniti ili &arem $&la(iti* De&ata svetski" ra'mera koja se jo# $vek vodi o pitanjima $ti%aja interneta kako na dr$#tva tako i na pojedin%e+ nije samo od akademskog 'na1aja* Tako+ naime+ kreatori prakti1ni" politika $ ra'nim s3erama neretko o internet$ ra'mi#ljaj$ kao o poten%ijalnom katali'ator$ svestranog so%ioekonomskog ra'voja+ dok korpora%ije $ ra'voj$ interneta vide otvoren$ prilik$ 'a sti%anje pro3ita* Seminarski rad: Digitalna podela Kandidat: Aleksandar Miljkovi 65 ?!

IT101 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA .Sa ra'vojem interneta+ dola'i do porasta kako &roja korisnika+ tako i mog$nosti 'a njegov$ primen$* @eoma &r'o nakon #to se ra'vila svest o tome da internet postaje glo&alni 3enomen+ postalo je tako)e jasno da se ra)a jo# jedna veoma &itna dimen'ija glo&alne podele A digitalna podela+ odnosno digitalni ja' /digital divide0* .Kon%ept digitalne podele naj1e#e se ve'$je 'a neravnomern$ raspodel$ mog$nosti prist$pa internet$ i in3orma%iono.kom$nika%ionim te"nologijama*Tre&a napraviti ra'lik$ i'midj$ pojmova digitalne podele u uem i digitalne podele u globalnom* .Digitalna podela $ $(em smisl$ o'na1ava nejednakosti $ pris$stv$ internet$ koje s$ markirane odre)enim karakteristikama kao #to s$ pol+ $'rast+ rasa+ etni1ka pripadnost+ o&ra'ovanje+ visina pri"oda***Pro#irenjem o&ima pojma digitalna podela na glo&aln$ digitaln$ podel$ $ka'$je se i na ra'like koje postoje prevas"odno i'me)$ 'emalja i regiona sveta $ pogled$ prist$pa internet$*

G"$+a"na i/ita"na 0$de"a

Di3$'ija interneta $ svet$ $ka'$je na postojanje dramati1ni" kontrasta $ okvir$ odre)eni" regiona sveta+ kao i me)$ samim tim regionima* Da &i se ove ra'like #to &olje $o1ile+naj&olje se vidi i' najnovij" podataka koje i'nosi agen%ija,2nternet Borld Stats,*

Odn$s isk$ri3&en$sti interneta i s%etske 0$0u"a)i#e

!$0u"a)i#a 1 ,00'2 4 4S%etske 5r$# k$risnika !$0u"a)i#e 0$0u"a)i#e interneta dat$/ re/i$na 1C*1 8 56*C 8 1?*C 8 ?*; 8 5*1 8 9,:;'(:;00 9*=:>;,:,19 90>:;1,:*09 1*:0,>:=00 ,,*:19>:;0' <*6 8 17*! 8 <!*? 8 17*7 8 6;*1 8 46$risnika s%eta !$rast isk$ris)en$sti interneta 1,0007,00'2 <*7 8 <6*C 8 ?!*C 8 1*! 8 ?1*1 8 6?5*! 8 ?C5*5 8 1;<*9 8 C9;*< 8 11?*7 8

Re/i$n

A8rika A<i#a E%r$0a 5"iski Ist$k Se%erna Amerika Latinska Amerika I 6ari+i Okeani#a I Austra"i#a .ku0n$ u s%etu

;15+?17+;?! <+669+99C+766 !79+?!;+7?7 1;7+7!C+161 <<1+C9<+?96

55<+;7!+6<?

!*5 8

>9:9'>:,0*

15*1 8

9*9 8

<61*C 8

<<+;56+;99

7*5 8

1>:9'=:;;,

5C*1 8

1*9 8

1C1*7 8

6+C;;+6;9+767

177*7 8

1:0>':,(0:*09

16*9 8

177*7 8

?77*; 8 <!

Seminarski rad: Digitalna podela Kandidat: Aleksandar Miljkovi 65

IT101 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Ta&ela 1* Droj korisnika interneta prema poda%ima 2nternet Borld Stats.a /septem&ar ?776*0

.Einjeni%a da i $ onlajn svet$ postoje d$&oke ra'like ime)$ &ogati" i sirma#ni" 'emalja nije svakako i'nena)$j$a A svaka dr$ga1ija pretpostavka &ila &i naivna+ $'imaj$i $ o&'ir postojanje koreniti" ra'lika i svim dr$gim s3erama (ivota A po1ev od 'dravstvene 'a#tite i is"rane do o&ra'ovanja i d$(ine (ivotnog veka*Anali'iraj$i ra'loge 'a ovakv$ sit$a%ij$+postavlja se pitanje da li &i se ovakva sit$a%ija $ di3$'iji interneta mogla smatrati posledi%om neke odre)ene karakteristike interneta+ ili ona odra(ava generalni o&ra'a% ra'lika $ prist$p$ in3orma%ionom dr$#tv$* .4 prvom sl$1aj$+ imalo &i smisla tragati 'a poten%ijalnim $'ro%ima ve'anim 'a spe%i3i1nosti same internet te"nologije A %en$ kompj$terske opreme+ so3tvera+ pove'ivanja na internet+ kompj$tersk$ pismenost i predomina%ij$ engleskog je'ika* Po ovom s%enarij$+ re#enje &i le(alo $ $jedna1avanj$ te"nolo#ki" res$rsa* .Po dr$gom s%enarij$+ o1ekivano je da postoji ve'a i'me)$ ra#irenosti digitalni" te"nologija i dost$pnosti tradi%ionalni" medija koji postoje ve de%enijama A novine+ tele3on i televi'ija* 4 ovom sl$1aj$+ dakle+ pro&lem nije ve'an 'a te"nologij$ interneta+ ve pre 'a neke d$&oko $korenjene pro&leme koji postoje $ siroma#nim dr$#tvima A niske pri"ode+ nedostatak slo&odnog vremena+ nepismenost+ lo#e o&ra'vanje A 3aktore koji ograni1avaj$ i $potre&$ trad%inalni" medija* Sasvim logi1no+ $koliko je ovo osnovni pro&lem+ poveanje di3$'ije interneta ne &i se moglo s$#tinski poveavati kratkoro1nim ak%ijama kakvo je omg$avanje prist$pa A dodela ra1$nara npr+ ve &i se d$goro1no re#enje moralo sastojati pre svega $ pr$(anj$ generalne pomoi+ otpisivanj$ d$gova+ pospe#ivanj$ ekonomski" $laganja $ 'emlje $ ra'voj$* .Re'$ltati anali'a koje je sprovedene+$ka'ali s$ da osnovni ra'lo'i ni(e koris%enosti interneta $ nekoj 'emlji+ ili region$ sveta+ nis$ $ sna(noj ve'i sa karakteristikama interneta kao in3orma%ione te"nologije* 2spostavilo se da ve$ eksplanatorn$ mo imaj$ 3aktori ve'ani 'a op#te pro&leme prist$pa svim kom$nika%ionim i in3orma%ionim te"nologijama: kako novinama+ radij$+ televi'iji+ tako i mre(i* Dakle+ e3ekat koji je internet ostvario tokom prve de%enije svog postojanja mnogo vi#e je $ sklad$ sa o1ekivanjima pesimista A $mesto da vodi preva'ila(enj$ i rede3inisanj$ ekonomski" nejednakosti+ on je samo potkrepio postojee*

i/ita"na 0$de"a u u<em smis"u

Seminarski rad: Digitalna podela Kandidat: Aleksandar Miljkovi 65 C!

IT101 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA .Kada se govori o digitalnoj podeli $ $(em smisl$ govori se o ra'likama i'medj$ Fkorisnika in3orma%ija, i Fnekorisnika in3orma%ija,+po dimen'ijama koa sto s$ rasa+pol+ekonomski stat$s*5vo podela $ stvari ra'matra da li e gr$pa%ije+koje se $&rajaj$ $ sla&o.in3ormisane &iti dodatno $skra%ene $ dr$stvima $ kojima kompj$terske ve#tine postaj$ pres$dne 'a ekonomski i li1ni $spe"+pro3esionalno napredovanje i o&ra'ovanje*

Te$ri#e $ 0ri?%atan#u Interneta 1kri%a) 0$#a%e di/ita"ne 0$de"e2

Postoje dve najpo'natije teorije na ov$ tem$: . Prva teorija na'iva se teorijom normali'a%ije* Prema ovoj teoriji so%ijalni pro3il korisnika interneta &i tre&alo vremenom da se pro#iri tako da po1ne da odra(ava pro3il op#te pop$la%ije* Tako &i $ ra'vijenim dr$#tvima internet tre&alo da stekne pop$larnost koja odlik$je televi'ij$ te &i o1ekivana stopa penetra%ije i'nosila ;7.;58* .Teorija di3$'ije koj$ je ra'vio Everet Rod(ers /Rogers+ 1;;50+ daje mnogo pesimisti1kij$ op%ij$* Rod(ers se po'iva na &rojne anali'e $ti%aja te"nolo#ki" inova%ija A od &ar$ta+ preko telegra3a+ (ele'ni%e i parne ma#ine $ G2G vek$+ do aviona+ a$tomo&ila ili tele3ona $ GG* 5ve st$dije s$ poka'ale da je mog$e napraviti dve gr$pe korisnika te"ologije:one koji rano pri"vataj$ te"nologij$ i one koji 'aostaj$*5snovna ra'lika koja se me)$ ovim gr$pama korisnika $o1ava $p$$je na 'aklj$1ak da s$ oni koji ranije pri"vataj$ i po1inj$ da koriste nek$ te"nologij$ pripadni%i gr$pa vi#eg so%ioekonomskog stat$sa* Pismenost i o&ra'ovanje+ kao i so%ijalni stat$s o&e'&e)$j$ prist$p osnovnim 3inansijskim i in3orma%ionim res$rsima neop"odnim da se prilagodi inova%iji* 4svajanje neke te"nologije+ na dr$goj strani+ vodi poveanj$ ekonomske do&iti* 4 1itavom ovom pro%es$ postojea dr$#tvena str$kt$ra igra veoma va(n$ $log$: $ visoko strati3ikovanim dr$#tvima inova%ije o&i1no poten%iraj$ postojee dr$#tvene ra'like* Posmatrano $ kontekst$ interneta+ teorija di3$'ije predvi)a da e+ &e' dr(avne interven%ije+ doi do prod$&ljivanja pris$tni" so%ijalni" podela A &arem $ ranim 3a'ama+ ali vrlo verovatno i kasnije*

G"$+a"na %irtue"na ku"tura

2 ova tema isto tako polako $la'i $ pro$1avanje e3ekata 2nterneta+ i ra'voja in3orma%ionog dr$#tva* 2nternet je $mnogome doprineo ra'voj$ dr$#tva+ jer je on stvorio mnoge dr$#tvene gr$pe koje do danas nis$ ni postojale* 2nternet olak#ava kom$nika%ij$ me)$ lj$dima+ pogotovo na veim $daljenostima* Hato se mo(e navesti da 2nternet polako pre$'ima $log$ stvarao%a dr$#tveni" i virt$elni" gr$pa+ ok$pljeni" oko ra'ni" ideja+ koje je dao 2nternet* >a internet$ se $ poslednje vreme i ra'vijaj$ mnogi identiteti kako pojedina%a tako i gr$pa* 2nternet se mo'e predstaviti kao jedan dr$gi (ivot+ virt$elni (ivot+ gde lj$di me)$so&no kom$ni%iraj$ i ra'menj$j$ in3orma%ije* Ali t$ je jedna ra'lika+ mi nemamo 3i'i1k$ slik$ o na#em sagovornik$+ ve samo virt$eln$ slik$ oso&e+ koj$ stvaramo na osnov$ oso&ina koje sa'najemo od sagovornika* Ra'voj 2nterneta je mnogo doprineo ra'voj$ pojedina%a i ra'ni" gr$pa+ pored toga+ on je ve do sada stvorio mnogo virt$elni" gr$pa+ koje s$ nastale na lokalnom nivo$* Ali ra'vojem ti" gr$pa+ polako dola'i do stvaranja velike glo&alne virt$elne k$lt$re+ gde 2nternet omog$ava kom$nika%ij$+ nove ideje+ ra'men$ in3orma%ija+ do&ijanje novog 'nanja*

Je<i)i /$%$rnika i #e<ik Interneta 1suk$+ )i%i"i<a)i#a2

Seminarski rad: Digitalna podela Kandidat: Aleksandar Miljkovi 65

5!

IT101 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA .Ie'i%i s$ &ogatsvo sveta*=to i" je vi#e to je &olje+ ali #to je vi#e je'ika+ to je vea podela* Ha stvaranje jedne velike glo&alne virt$elne k$lt$re+ $slov je da postoji jedan $niver'alni je'ik+ je'ik koji %e svima &iti pri"vatljiv+ da kom$ni%iraj$+ vr#e ra'men$ in3orma%ija* .2' statistika se mo'e videli da engleski je'ik polako pre$'ima $log$ $niver'alnog je'ika+ je'ika kojim emo kom$ni%irati preko 2nterneta* Mo(e se navesti jedan primer: lj$di da &i mogli da koriste ra%$nare i operativne sisteme+ morali s$ da na$1e nekoliko kratki" engleski" re1i+ a sada da &i mogli da koriste 2nternet i in3orma%ije koje n$di 2nternet+ moraj$ da na$1e nekoliko d$(i" engleski" re1i* Primer je malo trivijalan+ ali naj&olje do1arava kako engleski pre$'ima $log$ $niver'alnog je'ika+ tj $log$ je'ika 2nterneta* Ha#to je to takoJ Preko 97 8 sadr(aja Ke& strani%a je na engleskom je'ik$+ i lj$di da &i mogli ne#to vi#e da sa'naj$+ da pro#ire svoje 'nanje+ moraj$ da $1e engleski je'ik+ kako &i mogli da ra'$mej$ taj sadr(aj* 4 statistikama se mo'e videti da je najvei &roj korisnika sa engleskog govornog podr$1ja+ i to jos vi#e potvr)$je domina%ij$ engleskog je'ika kao je'ika 2nterneta*Lde god da se okrenemo na 2nternet$+ $vek nala'imo engleski je'ik+ sto potvr)$je domina%ij$ engleskog je'ika* .Pored ovoga+i'dvaja se jos jedn$ veoma 'na1ajn$ pojav$ na 2nternet$+ koja doprinosi smanjenj$ digitalnog ja'a+ a to je da FKe&masteri, van engleskog govornog podr$1ja+ prave dvoje'i1ne Ke& strani%e+ strani%e koje n$de sadr1aj na maternjom je'ik$ i na nekom dr$gom je'ik$+ a to je $glavnom engleski je'ik* Time oni 1$vaj$ svoj je'ik+ i n$de in3orma%ije na lokalnom nivo$+ a svet$ se&e predstavljaj$ na engleskom je'ik$+ i time oni postaj$ deo glo&alne virt$elne k$lt$re* 5vakvi" strani%a tre&a da &$de vi#e+ jer tako doprinosimo da engleski je'ik i 'vani1no postane $niver'alni je'ik+ kojim emo da kom$ni%iramo $ glo&alnoj virt$elnoj k$lt$ri* .5vde se mog$ javiti pro&lemi+ kako e pojedine k$lt$re da pri"vate engleski je'ik* To &i se moglo resiti+ tako sto &i se onda stvorio jedan &olji $niver'alni je'ik+ jedan novi je'ik mre(e+ koji &i &io svima pri"vatljiv+ ali onda &i morali da krenemo i' po1etka+ a to je veliki posao* Hnamo da se mre(a ra'vija na &a'i koja je ve% i'gra)ena vrednostima 3$ndamentalni" parametara: distri&$%ije svetske pop$la%ije+ je'ika+ kapitala i politi1ke moi* ,>ista ne mo'e da $ti1e na ra'voj 2nterneta kao istorijske okolnosti $ samim po1etnim momentima njegovog ra'voja-* 4 tom pogled$+ ako se ve govori o je'ik$+ onda engleski je'ik ima daleko najpovoljnij$ po'i%ij$* Prema tome+ nema s$mnje da e engleski je'ik+ postati $niver'alni je'ik+ je'ik 2nterneta+ je'ik mre(e*

i/ita"na 0$de"a i m$de"i ra<%$#a in8$rma)i$n$/ drust%a

Konven%ijom odr'anom $ @asingto$n 1;;;*godine/,T"e Llo&al Mo$rse o3 t"e 2n3ormation Revol$tion: Politi%al+ E%onomi%+ and So%ial MonseN$en%esO0 predstavljeni s$ nekoliko modela ra'voja in3orma%ionog dr$#tva* Modeli s$ ra'vijeni s o&'irom na so%iok$lt$rne+ ekonomske i politi1ke karakteristike sistema /dr(ava0 $ kojima se odvija di3$'ija interneta: -Nacije koje uspeno prate informacionu revoluciju (IR4 Achievers). Radi se o na%ijama koje s$ $ velikoj meri ve ra'vile osnovne karakteristike in3orma%ionog dr$#tvaP rad $ in3orma%ionom sektor$ i in3orma%ioni radni%i predstavljaj$ 'na1ajan pro%enat ekonomije i radne snage koji je $ stalnom porast$P elektronska trgovina i poslovanje kro' in3orma%ione sisteme s$ 'na1ajno 'ast$pljeniP vei deo stanovni#ta ve je $mre(en* A$stralija se $'ima kao primer na%ije koja $spe#no prati in3orma%ion$ revol$%ij$* -Nacije koje predvode informacionu revoluciju (IR Drivers). 4 ov$ gr$p$ spadaj$ na%ije koje ne samo da $spe#no $vode sve &itne karakteristike in3orma%ionog dr$#tva+ ve daj$ i ne#to preko: kreiraj$ nove karakteristike 2 mesto s$ pojave novi" mani3esta%ije in3orma%ione revol$%ije* Sjedinjene Ameri%ke Dr(ave predstavljaj$ naj&olji+ mada ne i jedini primer ovakve na%ije* -Nacije koje pokuavaju da susti nu informacionu revoluciju (IR !trivers). Primer 'a ov$ gr$p$ na%ija je Tajvan+ a karakteristike koje odlik$j$ %el$ gr$p$ s$ jasno opa(anje 'na1aja ra'voja in3orma%ionog dr$#tva i napor da se no ra'vije+ ali sa jo# nepotp$nim re'$ltatom i nejasnim krajnjim is"odom* Seminarski rad: Digitalna podela Kandidat: Aleksandar Miljkovi 65 6!

IT101 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA -Nacije koje modifikuju informacionu revoluciju (IR modifiers). 5vde je e1 o na%ijama koje nis$ 'adovoljne nekim karakteristikama in3orma%ione evol$%ije ili slikom sopstvenog ra'voja $ in3orma%iono dr$#tvo+ te ok$#avaj$ da aktivno o&lik$j$ ovaj ra'voj i modi3ik$j$ osnovne karakteristike prema svojoj volji* Singap$r je primer ovakve na%ije /pok$#ava da ostvari sve prednosti ra'voja in3orma%ionog dr$#tva $ ekonomskoj s3eri+ali striktno kontroli#e ra'voje $ so%iok$lt$rnoj s3eri0* -Nacije sa otrom podelom u ra"voju informaciono drutva (IR #eneer !ocieties). 5vde je re1 o na%ijama $ kojima je mali pro%enat pop$la%ije $veliko O$mre(enO i poprimio karakteristike in3orma%ionog dr$#tva+ dok s$ odlike velikog pro%enta ostatka stanovni#tva karakteristi1ne 'a ind$strijsko ili 1ak poljoprivredno dr$#tvo* 2ndija se isti1e kao 1ist primer ove gr$pe na%ija* -Nacije koje "aostaju u informacionoj revoluciji (IR $eft-%ehinds) * Radi se o na%ijama koje s$ totalno 'aostale $ ra'voj$ in3orma%ionog dr$#tva+naj1e#e i' so%ioekonomski" ra'logaP Hair se navodi kao primer i' ove gr$pe na%ija -Nacije koje se protive informacionoj revoluciji (IR $uddites). 4 ov$ gr$p$ spadaj$ na%ije koje se i' najra'li1itiji" ra'loga protive ra'voj$ n3orma%ionog dr$#tvaP Severna Koreja se navodi kao primer* - Nacije koje su u&itnici informacione revolucije (!ore IR $osers). >a%ije koje s$ d$&oko 'aostale $ ra'voj$ in3orma%ionog dr$#tva i koje nis$ 'adovoljne '&og togaP 1;;;* godine+ $ vreme odr(avanja kon3eren%ije nije &ilo jasno da li i koje na%ije pripadaj$ ovoj gr$pi*

@ak"#uAak
Preva'ila(enjem digitalne podele+odnosno njenim iskornjivanjem i' svetskog dr$#tva+do#lo &i se do 3ormiranja nove+-%:&er, na%ije+ali 'a sada to 'v$1i 3$t$risti1ki*4 takvom okr$(enj$ svaki pojedina% &i &io jednak*Samim tim &i se ra'like $ visini o&ra'ovanja 'natno poni#tile+a samo o&ra'ovanje &i se podiglo na jo# vi#i nivo+#to &i sa so&om pov$klo glo&alni napredak i prosperitet*Digitaln$ podel$ jeste veoma te#ko iskoreniti+ali njenim nestankom svet &i 'asig$rno do(iveo jo# jedn$ renesans$+ne samo $ pogled$ in3orma%ioni" te"nologija ve i $ svakom dr$gom segment$*

Re8eren)e
1*KKK*Kikipedia*org ?*KKK*ed$topia*%om <* KKK*internetKorldstats*%om C* Ta:lor+ P* I* /1;;<0* Politi%al Leograp":* 6ondon: 6ongman 5* >orris+ P* /?7710* Digital Divide: Mivi% Engagement+ 2n3ormation Povert:+ and t"e 2nternet BorldKide* Mam&ridge+ 4K: Mam&ridge 4niversit: Press 6*Rogers+ E* M* /1;;50* Di33$sion o3 2nnovations* Ct" ed* >eK Qork: Rree Press* 9*KKK*&os*org*:$ Seminarski rad: Digitalna podela Kandidat: Aleksandar Miljkovi 65 9!

IT101 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA !* S$ndle:+ R* 5*+ Anderson+ R* S*+ Dikson+ T* K*+ DeKar+ I* A*+ Lreen+ I*+ 6i&i%ki+ M* and >e$+ M* R /?7770* Pro%eedings o3 an 2nternational Mon3eren%e*T"e Llo&al Mo$rse o3 t"e 2n3ormation Revol$tion: Politi%al+ E%onomi% and So%ial MonseN$en%es*

Seminarski rad: Digitalna podela Kandidat: Aleksandar Miljkovi 65

!!