Anda di halaman 1dari 564

Dani|el Tuiina / Blagavau-gr

Naklaunik. Ouroboros d.o.o., Zareb, \ij. Irane Gototca 9


Za naklaunika. Domago| Klepac
http://www.ouroboros.hr
E-mail. info@ouroboros.hr
Sunaklaunik. Nota sttarnost, Zareb, Kaptol 21
Za sunaklaunika. Ztoninir Mastrotic
Auroi.
http://www.danijel.org
E-mail. info@danijel.org
Bib/iote/a Darsan
Lekruia i koiekruia. Ljerka Depolo
Piipiema i slog. Donaoj Klepac
Oblikovan|e naslovnice. Danijel Turina
Slika na naslovnici. }asna 8lazicko
Tisak. \arteks d.d. I.}. \arteks tiskara
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Nacionalna i sveucilisna knjiznica, Zagreb
UDK 821.211-13=163.42
294.58
821.211.09-13
BHAGAVAD-gita / prepjev i komentar
Danijel Turina. - Zagreb : Ouroboros,
2002. - (Biblioteka Darsan)
Bibliografija. - Kazalo.
ISBN 953-98824-0-0
1. Turina, Danijel
I. Bhagavadgita -- Tumacenje
420219033
Zagreb, 2002.
prepjev i komentar
Danijel Turina
Bhagavad-g1t0 Bhagavad-g1t0
Bhagavad-g1t0 Bhagavad-g1t0 Bhagavad-g1t0
Sva prava pridrzana.
Ova se knjiga ni cjelovito ni djelomicno ne smije umnozavati, Iotokopirati,
niti na bilo koji nacin reproducirati bez pismenog dopustenja nakladnika.
Ouroboros, Zagreb, 2002.
Stoju dusu i sta stoja tijela postecujen KHIi, Najtisen IuruIi,
najtisen utocistu i cilju stib bica. Njenu, Najtisen, utjecen se,
do kraja trenena i stin stojin bicen.
KHIa Dtaip=yana \y=si, koji je 8baatad-Etu uoblicio i zapi-
sao, odajen ponizno postotanje. Njenu, koji je besnrtnon dubu
stetib spisa dao tijelo, klanjan se, ponoto i ponoto.
Klanjan se pred stopalina stib pretbodnib konentatora oto
spisa. U skladu s potrebana trenena i stojin osobnin utidon,
oni su iz neiscrpno trela noucnosti, koje 8ozansko sadrzata,
klesali draulje stojib nisli, i tin dodatkon oboatili iztornu riz-
nicu koju 8baatad-Et= predstatlja.
Od beskraja se ne noze oduzeti, niti nu se noze dodati. 8ez
zelje za dodatanjen ili oduzinanjen, pribtacan se zadatka slat-
ljenja 8eskrajne 8ozje telicine, koja se kroz 8baatad-Etu izrazila
i otori stijetu.
Mojin ucenicina, kao i ostalina koji su na razne nacine ucinili
noucin noj rad na oton i druin poljina, dajen blaoslot 8oz-
je Duba. Neka njiboti zitoti postanu oltarina postecenin 8ou,
i neka njibota stijest postine oslobodenje od stib niskosti i teza-
nosti, i borati u Njenu, zautijek.
Neka 8ozanska Sttarnost, koja je tenelj i sustina ste postoja-
nja, u stenu ocitotanon postane satrseno tidljita. Neka sta bica
stib stjetota postinu ono, od cea nena tise.
O SrE \=sudetaya Mab= Iarana 8b=atate Nanab.
7
Uvod
Mo| ounos s Blagavau-grom seze uo u uavna viemena mo|eg
osobnog pura; iako ce se piomariacu uciniri ua |e oraua pioreklo
rek nekoliko gouina, re gouine su u mo|em osobnom iskusrvu bile
uo re m|eie ispun|ene zbivan|ima, ua mi se cini kako se uoisra iaui
o uievnim viemenima na pocerku posro|an|a.
Pivi mo| uouii s Crom bio |e u okviiu pii|evoua Malbliare
na livarski. Iako |e ra| pii|evou zbog velikog volumena u|ela skia-
cen, na mene |e osravio uubok uo|am; poiuka Cre u rom |e pii|e-
vouu neokin|ena, n|e se skiacen|e ni|e uoraklo, pa iako |e mo|a
svi|esr u ro uoba bila piegiuba ua bi slvarila beskia|nu suprilnosr
K;inil misli i Ai|uninil piran|a, uubina i moc bili su pievise
viul|ivi, a ua me se ne bi uuboko uo|mili. Nakon rog rienurka,
uvi|ek sam zelio uomoci se pii|evoua Cre ko|i bi bio porpun, a u
|eunako| m|eii kvalireran i uubok.
Zel|a mi se makai u|elomicno ispunila kau sam u kn|izaii naisao
na pii|evou i komenrai pivil 6 poglavl|a, iau Malaiisli Malesl
Yogi|a. Ou svil pii|evoua i komenraia ko|e sam uo saua imao
piilike piocirari, n|egov uizim po mnogocemu na|bol|im. Cesro
sam znao cirari ro u|elo i piomisl|ari, meuiriiari, re oper cirari i
meuiriiari, pokusava|uci piariri K;inu oceansku svi|esr u uubine
ko|e |e uoricala, a u rome bil samo u|elomice uspi|evao. To |e bilo
uoba u ko|em mi |e niivikalpa samuli, sran|e spozna|e Sebe kao
]eunog, bez uiugoga, bilo u iskusrvu, Boz|om miloscu. Ipak, una-
8
Bhagavad-gEt=
roc rome, K;a mi |e izmicao negu|e nakon cervirog poglavl|a, i
nisam ga mogao sli|euiri ma koliko se riuuio. To mi |e, izmeuu
osralil srvaii, bilo porica| ual|n|em uulovnom iasru; ako mi se
ikaua nesro ni|e sviualo, onua |e ro bila mogucnosr ua posro|i nesro
sro |e roliko uuboko i suprilno, ua ro nisam u sran|u uoseci. Koli-
ko gou ua sam zelio piocirari c|elovir pii|evou pieosralil uvanaesr
poglavl|a Cre, mo|e gianice u iazumi|evan|u bile su mi bolno |asne.
]eunom sam rako u anrikvaii|aru pielisravao sipski pii|evou Cre
kakva |esr, u pii|evouu osnivaca uiusrva za sv|esnosr K;e,
Ablaya Claiavinua Blakriveuanra Svm|a, poznari|eg pou ime-
nom Piablupua. Pozelio sam kupiri ru kn|igu, a cak sam za uivno
cuuo imao i uovol|no novaca, ali raua sam posrao sv|esran svo|eg
ogianicen|a |a, naime, nisam bio u sran|u piariri Cru iznau cer-
virog ou sesr poglavl|a ko|e sam vec pos|euovao. Sro ce mi |os
uouarnil uvanaesr poglavl|a spisa ko|i nisam u sran|u iazum|eri
Ciran|e rakvog reksra moglo bi, po mo|em iazmisl|an|u, samo iza-
zvari ololosr i gomilan|e neslvacenog mareii|ala, sro u svakom
sluca|u ni|e pur k piosv|erl|en|u, nego bi se pii|e ualo opisari kao
n|egovan|e zabluua. Tako sam oulozio kn|igu na policu, i obiario
se Bogu. um|esro ua ovo ciram, bavir cu se yogom, a ako ikaua
buuem u sran|u iazum|eri ra| spis u ci|elosri i kau ga buuem uosro-
|an, Ti ces mi ga ionako uari, kao sro mi ua|es i sve osralo. Hvala
Ti.
U rom sam iaspolozen|u zauovol|an napusrio anrikvaii|ar.
Pioslo |e neko vii|eme, nekoliko gouina. ]eunog sam se |uria
piobuuio ispun|en os|eca|em ua ce se uskoio uogouiri nesro po-
sebno, os|eca|em velikog blagoslova ko|i na mene silazi. Nisam
imao blagoga po|ma o cemu bi se imalo iauiri, ali bio sam posve
siguian ua ce se uesiri nesro izvanieuno, neko cuuo. U rom iaspo-
lozen|u orisao sam s iouirel|ima na riznicu. Dok |e mo| orac paiki-
iao auromobil, |euan mlaui piipaunik pokiera Haie Kiisna piisao
nam |e i pokusao nam piouari kn|ige. Buuuci ua ga |e ova| omerao
u paikiian|u, mo| se orac na n|ega neivozno oriesao, ali |a sam mu
zainreiesiiano piisao. Mlauic |e u iuci imao piim|eiak pii|evoua
Cre, i inzisriiao |e na rome ua ga uzmem. Buuuci ua nisam kou
sebe imao uovol|no novaca, piakricki sam |a n|ega uv|eiavao ua
mi |e ne bi riebao piouari po rako nisko| ci|eni, ali buuuci ua |e
usria|ao, piilvario sam, i os|erio ra| posebni os|eca| blagoslova
ro |e bio uisrinu Boz|i uai, ra| piim|eiak Cre sa svil osamnaesr
pieveuenil poglavl|a.
Uvod
9
Da buuem iskien, ni uo uana uanasn|eg nisam posve uv|eien ua
sam u sran|u po|miri ciravu uubinu Blagavau-gre, ali Boz|a poiu-
ka bila |e neuvosmisleno |asna, ne roliko u opisanim uogaua|ima
koliko u neopisanim, u mo|im unurain|im piozivl|avan|ima ko|a
su il piarila. Imao sam sposobnosr iazumi|evan|a Cre.
Isrini za vol|u, piim|eiak Cre u pii|evouu osnivaca Haie Kiisni
ni|e imao uiugil uobiil osobina uo li|epil koiica, kvalirernog
uveza, c|elovirosri, i v|eie clanova pokiera u n|egovu vii|eunosr.
Zapiavo, iaui se o mareii|alu ko|i nazalosr mogu oci|eniri |euino
bi|eunim, buuuci ua svi|esr auroia pii|evoua i komenraia rek ii|e-
rko nauilazi asrial i uorice se menrala, ali zaro obilu|e svim visra-
ma zel|a, sriasri i iusriaci|a ko|e svi|esr n|egovog auroia spiecava-
|u cak i u piavilnom pievouen|u reksra; u silno| zel|i ua Cru iznese
u sv|erlu u ko|em |u |e slvario, auroi iskiivl|u|e pii|evou, piervaia-
|uci ga iz reksra Bozanske Sv|erlosri u ieklamni pamler svo|e sekre.
Ciran|e rog reksra piilicno me iasruzilo. Douuse, cini se ua |e ro
izniman sluca|. Piim|eiice, Malaiisli u svo|em komenraiu uouu-
se pokusava navesri vouu Cre na mlin nauka rianscenuenralne
meuiraci|e, ali ni u |eunom rienurku ne zauiie u pii|evou, ogiani-
cava|uci svo|e inreivenci|e na komenrai, cak i na m|esrima za ko|a
mi se ucinilo ua govoie upiavo supiorno ou onoga sro bi n|emu
ougovaialo. Zbog rog posren|a ga izuzerno ci|enim.
Zbog cega se |a, uakle, piilvacam reskog i zalr|evnog zauarka
komenriian|a |eunog ou na|uubl|il i na|sveri|il spisa ]a ne znam
gorovo nisra ou izvoinog |ezika u ko|em |e pisan sanskir |e meni
nepoznanica, a v|eio|arno ce rako i osrari.
1
Isro rako, |a nisam io-
uen u Inui|i, nisam ramo zivio niri sam skolovan u inui|sko| riaui-
ci|i, ne piipauam niri |eunom ucenickom nasli|euu Inui|e, i sva |e
piilika ua ce ova| mo| komenrai biri a priori pioglasen kiivov|ei-
nim.
Neka.
Cr, naime, ni|e relnicka uokumenraci|a nekog riakroia ili ka-
miona, ua bi u n|enom pievouen|u ou susrinskog znacen|a bile
rakve srvaii. Cr |e sveri spis, a bir sverog spisa |e u rome ua se u
n|emu govoii o piiioui Boga, a Boga |a viuim kao svo|u na|visu
1
U pii|evouu cu se koiisriri vec posro|ecim pii|evouima, kao i ii|ec po ii|ec
pieveuenim srilovima iz Piablupuinog pii|evoua. Mo| pii|evou uakle nece biri
pii|evou znalca sanskira, ali ionako vecina pii|evoua Cre ni|e rakva, vec se iaui o
pii|evouima s engleskog.
10
Bhagavad-gEt=
srvainosr. Yogini, l|uui ko|i su svo|e bice posverili Bogu i pobo-
zansrvili, ci|a svi|esr boiavi u Bogu, oni su ri ko|i su sposobni ia-
zum|eri i rumaciri svere spise, a ne sanskirski skolasrici, panuiri.
Uceni umovi u svo|o| ololosri u sran|u su |euino glouari kosri
sveril spisa, uok se misrici liane n|ilovim mesom. Necu ieci ua
Cru u ci|elosri iazumi|em; K;a osobno u Malbliari, kau ga
|e nakon birke Ai|una zamolio ua mu ponovi ono o cemu mu |e u
birci govoiio, buuuci ua |e velik uio zaboiavio, bio |e nesposoban
ponoviri velicansrvenosr izvoinog u|ela; piiioua Isvaie, na|viseg
Cospoua, ni|e bila nesro sro bi cak i on mogao pozivari kau se
kome uslr|eune, cak ni po vlasriru nalouen|u, nego samo u po-
sebnim rienucima kau |e ro isrinski poriebno i u sklauu s Dlai-
mom. Isrina o rome poznara |e yoginima. Bog ni|e nikau u sluzbi
cov|ekovog ega, cak i kau |e ego u sluzbi Boga. Bog |e ii|eka ko|a
kioz nas ima reci, i mi nismo ovu|e ua bismo |o| ouieuivali rok,
vec ua bismo se s n|im usklauili. Zbog roga, molim cirarel|e za
iazumi|evan|e. mo| komenrai ni|e ovu|e ua bi zami|enio izvoini
reksr, niri ua bi ga nauopunio ili ispiavio, niri ua bi ga piilagouio
neko| mo|o| man|e-vise skiiveno| zel|i. Mo| komenrai rieba slva-
riri na |eunak nacin na ko|i |a slvacam svo| zivor. ]a sebe viuim
kao poosobl|ene Bozanske kvalirere, kao lini|u nepiekiunil izbo-
ia ko|ima sam iz beskia|ne iiznice posro|an|a, iz remel|a svil srva-
ii, kiisraliziiao sebe, u svim siruaci|ama oulucu|uci sro zelim, a sro
ne zelim biri. Mo| komenrai, sroga, govoii vise o meni i mo|im
izboiima, nego o bilo cemu uiugom. Cr ko|u cere imari piilike
piocirari pieusravl|a uviu u mo|e iazmisl|an|e i mo|u svi|esr, u mo|
uviu u Cru, mo| pogleu na Boga. ]a nemam pierenzi|a napisari
Cru kakva |esr Cr kakva uisrinu |esr kiarak |e reksr na sanskiru,
ko|i resko ua moze napuniri sro srianica. Oni ko|ima |e uo auren-
ricnosri |amacno ce cirari upiavo ru i rakvu Cru, a na pii|evoue
resko ua ce se obaziiari.
Ovo, uakle, ni|e piava Cr. Ovo |e mo|e naucavan|e, mo|
uviu, a Cr mi svo|om uubinom ua|e piiliku ua se iskusam, igia-
|uci se lovice s Bogom. mogu li Te piariri, Ceni|e, mogu li slvariri
i opisari Tvo|a u|ela i Tvo|e misli Hocu li Te moci gleuari u uusu,
ramo gu|e si uisrinu, kakav si uisrinu
To cemo ubizo usranoviri.
11
Iako |e Blagavau-gr po mnogocemu zasebno u|elo, i cesro se
o n|o| u rom konreksru i govoii, rieba imari u viuu kako |e ona, u
svom izvoinom obliku, uio sesrog p|evan|a inui|skog epa Ma-
lbliara, piice o velikom plemenu Blaiara, sro ga |e sasravio
K;a Dvaipyana Vysa, a zapisan |e n|egovim kazivan|em u peio
Caese.
To o Malbliari govoii riauici|a. Cini se ua |e isrina ualeko
bliza onome sro govoie moueini inuolozi Malbliara naime
ni|e u|elo sasravl|eno ou |eunog auroia, nego se iaui o skupu piica
ko|e su se piepiicavale i uopun|avale piepiicavan|em, gu|e |e u
osnovnu iaun|u urkano mnosrvo poucnil piica, basni i slicnil
ui|elova, ko|i po mnogocemu mogu sra|ari i kao samosralna u|ela.
Cini se ua |e Vysa bio kompilaroi Malbliare, osoba ko|a |e ou
svil ril segmenara pienosenil usmenom pieua|om nacinila |euin-
srveno, pisano u|elo.
Sro se rice Blagavau-gre, za n|u vazi isro sro i za uiuge svere
spise. kiireii| n|ene aurenricnosri ni|e u nepiekinurosri lini|e zapi-
sivan|a re auroiireru auroia, nego u uubini svi|esri ko|a se ogleua u
n|o|; |eunako kao sro kiscanski v|einik ne uizi ua |e Isus sin Boz|i
zbog roga sro rako pise u evanuel|u ko|e |e l|uuima uano ou Boga,
nego napioriv zakl|ucu|e, zbog uubine i snage samog reksra evan-
uel|a, ua |e Isus |amacno bio sin Boz|i, |ei rakve ii|eci nirko uiugi
ne bi mogao izieci. Iz rog su iazloga u ci|elosri piomasene kiirike
Mah=bh=raia
12
Bhagavad-gEt=
ko|e cil|a|u na nepouzuano poii|eklo oba|u u|ela. |eunako kao sro
se evanuel|ima moze zam|eiiri ro sro su nasrala birno nakon Isuso-
ve smiri, pa se moze nagauari o rome ua |e piolaskom viemena
velik bio| cin|enica iskiivl|en, a ni|e siguino ni u kakvom su ouno-
su bili auroii evanuel|a piema Isusu, i koliko |e n|ilovo kazivan|e
pouzuano, rako se Blagavau-gri moze zam|eiari nelomogenosr
Malbliare, re nepoznarosr srvainog auroia i srvaine cin|enicne
osnove u pozauini u|ela. Iz rakve analize uvo|beno |e |esu li uopce
Dl;rai[ia, San|aya, Ai|una i K;a posro|ali, a kamoli |esu li na
nekakvom bo|nom pol|u K;a i Ai|una iazgovaiali o uubokim
remama.
Kao ougovoi na rakve kiiricaie |avl|a|u se uznemiieni v|einici
obi|u riauici|a, ko|i pokusava|u na rakve, piiviuno znansrvene na-
paua|e, ougovaiari piilicno anaricnim iz|avama o aurenricnosri
riauicionalnil iskaza o poii|eklu spisa.
Meni se pokusa|i obiane aurenricnosri spisa na ro| osnovi cine
|os besmisleni|im i sm|esni|im ou pokusa|a napaua|a na n|il na
isro| osnovi, |ei |e napaua| na ro| osnovi nesro sro se moze oceki-
vari. Nev|einik ce, naime, kiiriziiari oimu nekog spisa, napauar
ce ono sro bi se meraoiicki moglo nazvari kosrima spisa, ne-
kakvom oimom u ko|o| |e cirava srvai iznesena, i uakako ua ce
nev|einik, ako iznese uovol|no srvaii na remel|u ko|il |e s povi|e-
sno-znansrvene peispekrive o Isusu uvo|beno sve osim cin|enice
ua su n|egovi ucenici u n|ega v|eiovali, ili ua |e o K;i uvo|beno
sve osim cin|enice ua ga se u Malbliari spomin|e, zauovol|no
uizari kako |e piiglupom srauu v|einika pokazao svo|e, kako
saua nece imari aigumenara za svo|u v|eiu, a cini se ua |e velik bio|
rakvil analiricaia moriviian vise poriebom ua obiani svo|u ne-
v|eiu, nego zel|om za orkiivan|em srvaine isrine (na sro se bez
iazlike svi rakvi poziva|u).
Ako se nev|einika ko|i rako napaua spis moze iazum|eri, sirua-
ci|a u ko|o| ga v|einik iz re pozici|e biani mene sablazn|ava. Naime,
v|einik rime oua|e kako |e n|egova v|eia u spis u srvaii posl|euica
v|eie u riauici|u, re ua samo| uubini misli sverog spisa piiua|e na|-
man|e pazn|e. Ou kakve vaznosri moze biri napaua| na nekakvu
oimu v|einiku ko|i |e cirao Isusove govoie, i poniiao u n|ilovu
uubinu On ce se na re napaua|e nasmi|ari. Ona|, naime, rko |e
uisrinu slvario uubinu Isusovog naucavan|a, znar ce bez svake sum-
n|e ua |e rakvu uubinu moguce posrici samo uubokim uremel|e-
n|em u srvainosri. Ako |e sauiza| rakav, onua |e posve sve|euno
Mah=bh=rata
13
kakva |e oima. ona| rko |e iziekao Pii|e nego |e Abialam bio, ]a
]esam |amacno moia biri ili Bog ili n|egov sin, a |e li ro bio Isus ili
Ivan, posve |e sve|euno. Ako |e, naime, re ii|eci iziekao Ivan, onua
|e on ra| ko|i |e uremel|en u na|viso| srvainosri, a ne Isus. Buuuci
ua Ivan govoii kako |e re ii|eci iziekao Isus, a ni|e pier|eiano v|e-
io|arno ua bi osoba ko|a |e u roliko| m|eii uremel|ena u srvainosri
moiala svo|e ii|eci piipisivari uiugome, logicki sli|eui ua |e re ii|e-
ci moiao izieci Isus. Time |e srvai ii|esena, iz roga auromarski
sli|eui ua |e Isus bio ra| ko|i |e sebe opazao kao na|visu srvainosr, re
ua |e i sve osralo sro |e o n|emu ieceno u evanuel|ima po svo|
piilici u ci|elosri isrina.
]eunako rako, moze se spekuliiari |e li ii|eci ko|e se piipisu|u
K;i uoisra iziekao K;a ili pak Vysa, ili mozua nerko rieci.
Osra|e cin|enica ua |e nerko re ii|eci iziekao, a uubina ril ii|eci
iazviuna |e iz cin|enice ua |e samo na remel|u ril ii|eci u Inui|i
pievlaualo uv|eien|e ua |e K;a Bog osobno, i |euina spoina roc-
ka izmeuu iazliciril skola |e u rome |e li K;a sam Bog ili n|egovo
ur|elovl|en|e. To uv|eien|e nasralo |e na remel|u uubine Blagavau-
gre, a ne obiarno, |eunako kao sro |e uv|eien|e ua |e Isus Boz|i sin
nasralo na remel|u uubine evanuel|a. ]a sam, sroga, osobno ne-
sklon bavl|en|u iazglaban|ima na remu oimalne aurenricnosri Bla-
gavau-gre, ko|u zbog uubine samog reksra nemam nikakve porie-
be uovouiri u piran|e.
Nakon sro smo ovo ii|esili, viarimo se Malbliari.
]eunako kao i Blagavau-gr, Malbliara se sasro|i ou osam-
naesr poglavl|a, ounosno kn|iga. Ovu|e cu piepiicari, u na|veco|
moguco| m|eii cirarima
2
, sauiza| epa.
2
Svi cirari Malbliare uzeri su iz kn|ige Mab=bb=rata, izuan|e ITRO Augusr
Cesaiec, ISBN 86-393-0155-, izuano 1989., u pii|evouu Coiana Anuii|asevica
i Slobouana Vlaisavl|evica, re iecenzi|i i obiaui Mislava ]ezica. Raui sr|ecan|a uviua
u Malbliaru uubl|eg ou onog ko|i moze piuziri mo| sazerak, svakako piepo-
iucu|em ciran|e ove kn|ige.
14
Bhagavad-gEt=
1. Kn}Iga o poceiku ()dIparvan)
Piva kn|iga, Knjia o pocetku, govoii o slozenim ioubinskim
ounosima u plemenu Kuiua, kao i o nasranku u|ela i slozeno| na-
iarivno| sriukruii. Po|eunosravn|eno, ona glasi ovako.
]eunom |e kial| Paikir
3
u sumi lovio |elene. Ran|eni mu |e
|elen pob|egao i on ga |e bezusp|esno piogonio sumom. Tako,
umoian i zeuan, naiue na |eunog muni|a
4
, re ga zapira |e li viuio
|elena kako piolazi. Buuuci pou zav|erom surn|e, isposnik ne ou-
govoii.
5
Na ro siuiri i umoini kial| uze nekakvu mirvu zmi|u re
mu |e piebaci pieko viara, i oue ual|e. Muuiac |e imao sina po
imenu Siingin ko|i |e |os bio mlau i pii|eke naiavi, re viu|evsi
sran|e svoga oca sm|esra piokle kial|a. Tog giesnog bi|eunika
ko|i |e mo|emu ne|akome i sraiom iouirel|u ob|esio mirvu zmi|u
na iamena poslar ce Takaka, kial| zmi|a, u obiravalisre Yamino
6
,
za seuam uana. Orac rime ni|e bio zauovol|an, uizeci kako |e
kial| inace bio piaveuan, a svo|e |e u|elo pocinio iz neznan|a i
umoian, re ua su sranovnici zeml|e uuzni kial|a posrovari, buuu-
ci ua on biine o n|ilovo| siguinosri.

Bez obziia na ro, klerva


bilmae |e osrala, i kial| se, cuvsi za ro, vilo iazalosri, vise zbog
spozna|e ua |e uvii|euio isposnika pou zav|erom nego zbog vi|e-
sri o vlasriro| smiri, re okupi oko sebe sav|ernike ua mu kazu sro
mu |e ciniri. Uspikos svim m|eiama opieza, klerva se obisrinila i
za seuam uana kial| umii|e.
3
Piica s kial|em Paikirom i bilmainim pioklersrvom isra |e ona s ko|om
pocin|e i Blgavara puia, pa |e ovu|e navouim ne roliko sroga sro bi bila birna
za iaun|u, nego zbog iazumi|evan|a konreksra. Paikir |e naime sin Ai|uninog
sina Ablimanyua, |euini poromak Pgava nakon birke na Kuiukerii, re rako i
nasl|eunik kial|evsrva, ko|eg |e nakon nesierne epizoue s Asvarrlmnovom kler-
vom sam K;a uskisnuo iz mirvil. Piica o Paikiru na neki nacin zaokiuzu|e
Malbliaru; n|ome ona pocin|e, a na izv|esran nacin i zavisava.
4
Isposnik ko|i se zav|erovao na surn|u.
5
Zav|eri se u Inui|i ozbil|no slvaca|u, kao neka visra posvecen|a isrini. Dizan|e
zav|era |euan |e ou remel|a osobne casri, i m|eia neci|e oulucnosri u piian|an|u uz
isrinu, kao na|visi piincip svi|era.
6
Yama |e veusko bozansrvo smiri, a isro rako i peisoniikaci|a ulaime, univei-
zalnog zakona piaveunosri pou ko|im se bica iaua|u i umiiu. Iz re pozici|e Yama
u Ka[la upaniauu govoii Nacikeri.

U veusko| Inui|i kial|, piipaunik kasre kariiya, bio |e zauuzen za zasriru svil
svo|il pouanika. Kial| |e cesro znao sam ili sa svo|om piarn|om obilaziri zeml|u i
isriebl|ivari iazbo|nike ko|i su lurali sumama. Buuuci ua su kariiye, a posebno
Mah=bh=rata
15
Na n|egovo pii|esrol|e raua bi|ase posravl|en n|egov sin ]aname-
|aya, ko|i se, kau |e saznao za suubinu svoga oca, |ako iazl|urio na
Takaku, kial|a zmi|a, okiivivsi ga za ciravu zgouu, i pozvao bil-
mae ua piiieue obieu zmi|ske zirve ko|im ce nagnari Takaku u
smir. Tako su se na ro| zirvi sakupili svi velikouosro|nici, i nakon
sro |e ]aname|aya ipak posreuio Takaku smiri, piiieueno |e veli-
ko slavl|e, na ko|em |e Vysa naieuio svo|em uceniku Vaisampyani
ua ieciriia veliki spis o povi|esri Blaiara, Malbliaru.
8
U uievno uoba zeml|a bi|ase blagoslovl|ena svako|akim obil|em
i na n|o| su l|uui i zivorin|e ziv|eli u savisenom sklauu. Taua, na
viluncu obil|a, pocese se na n|o| u kial|evskim lozama iauari asuie
9
.
Tako |e poiasrao bio| nasilnil mocnika ko|i su cinili sve visre
naopakil u|ela, uok naposl|erku Zeml|a
10
ne zavapi Srvoiirel|u
11
za pomoc. Bialm raua zauuzi sve ueve ua olaksa|u Zeml|i bieme
rako sro ce se i oni iouiri na Zeml|i i poceri zamerari bo| s asuia-
ma. Tako naieui i ganulaivama
12
i apsaiasima
13
ua ucine isro.
Kial| ueva, Inuia, raua se sraue sav|erovari s Niyaom oko
roga kako ce sici na Zeml|u. Posro se uogovoiise, Inuia izuaue
oni mocni|i meuu n|ima u ko|e su kial|evi svakako spauali, vlauali osim obicnim
rakouei i manriickim oiuz|ima, obicni im se iazbo|nici nikako nisu mogli ouu-
pii|eri, bez obziia na n|ilovu bio|nosr, re su rako kial|evi bili znaca|an cimbenik
siguinosri u uiusrvu. Iz rog iazloga su piaveuni kial|evi, kakav |e Paikir zasigui-
no bio, bili |ako ci|en|eni meuu svo|im pouanicima, a iaskos u ko|o| su ziv|eli ni|e
bila posl|euica rlacen|a naioua, vec |e pioizlazila iz uobiovol|nil uaiova ko|ima
su il sranovnici iz zalvalnosri obasipali. Cini se ua |e uievna inui|ska ekonomi|a
bila zasnovana na posve uiugaci|em piincipu ou nase u naso| ekonomi|i |e co-
v|ek po sebi nevol|an nesro uciniri, a kau ga se novcem poumiri, on ipak piisrane,
pioriv vol|e; u Inui|i, cov|ek |e bio po sebi vol|an uciniri nesro sro |e u sklauu s
n|egovim piiiounim sklonosrima, za sro ga se iz zalvalnosri nagiauivalo.
8
Ovime zavisava piilicno opsezan uvou.
9
Asuie su u veusko| mirologi|i piorivnici ueva (bogova, ili rocni|e ieceno polu-
bogova ili anuela), naul|uuska uulovna bica znarne moci, ali ci|a |e piiioua na|-
cesce pou ur|eca|em siuzbe i sriasri, re su zbog roga skloni nasilnickim u|elima i
piorivl|en|u ulaimi. Ur|elovl|en|e asuia na Zeml|i sroga |e los znak i pieuznak
svako|akil nevol|a.
10
Ounosno, bogin|a Zeml|e
11
Bialmi, ounosno Pia|pari|u (piaocu). U veusko| mirologi|i Bialma se uizi
bozansrvom ko|e |e srvoiilo ova| nas svemii, ali ne i rvoicem svega posro|eceg.
Bialm |e, naime, sin Niyae, iouen |e iz lorosa ko|i |e Niyai iziasrao iz
pupka.
12
Visra nebeskil bica ko|a se na|cesce spomin|u kao nebeski glazbenici, a i|eue
i kao iarnici.
13
Apsaiasi su nebeske vile, neka visra zenskog panuana ganulaivama.
)diparvan
16
Bhagavad-gEt=
osralim bozansrvima zapovi|eui, re se ona malo-pomalo pocese
iauari u zemal|skim ri|elima na piopasr asuiama, a na uobiobir
svil rii|u sv|erova.
14
Zivio |e raua kial| Ceui|a po imenu Vasu. Dogoui se |eunom ua
Vasuova supiuga Ciiik uoue kial|u nakon zavisenil obieua ocis-
cen|a nakon m|esecnice
15
, ali isrog uana |avise se Vasuu i n|egovi
pieci
16
i zariazise ou n|ega ua ubi|e |elena n|ima za zirvu. Buuuci ua
|e posrovao pierke, Vasu poue u lov, ali se uspur ciravo vii|eme
piis|ecao vol|ene Ciiike. Opi|en zuun|om, a piis|eca|uci se svo|e
uuznosri, zamoli sokola ua ponese n|egovo s|eme supiuzi.
1
Dok |e
lerio, uiugi sokolovi su pomislili ua se uokopao mesa pa su mu ga
pokusali oreri, nasro on ispusri kial|evo s|eme ko|e paune u vouu.
Tamo ga |e piogurala apsaias ko|a |e zbog klerve iouena kao iiba.
Pioue oraua nekil ueserak m|eseci, i |euan iibai ulvari iibu, i na
n|egovo cuuo iz n|ezina iaspoiena ribula izaue uvo|e u|ece, musko
i zensko. Ribaii ouose kial|u i sve mu iekose, a Vasu raua uze k sebi
musko ui|ere i rako ono posraue vili vlauai kial|evine Marsya.
14
Tii svi|era |e po|am ko|i se znaue svako|ako rumaciri. Na|cesce se pou rim
misle zeml|a, ziacno pouiuc|e i nebo. Klasiikaci|a iazina posro|an|a u Veuama
ni|e bila pier|eiano ueral|na; uizalo se ua osim zeml|e posro|e i ia| i pakao, re ua
r|elesnici nakon smiri, a u sklauu sa svo|im u|elima za zivora, boiave ili u |eunom
ili u uiugom. Ako se ponovo iaua|u na Zeml|i, ro buue na|cesce zbog nekog
iazloga kakav |e piim|eiice ova Inuiina naieuba uevama i osralim nebeskim bici-
ma, ili pak zbog nekakvog pioklersrva, kakvo se zna uesiri nebesnicima kau ne-
koga nepiomisl|eno uvii|eue pa il ra| piokune. To se zna uesiri cak i Inuii, kao
piim|eiice u legenuaino| epizoui u ko|o| |e iouen kao svin|a.
15
Za vii|eme m|esecnice zene su uizane necisrima, re su moiale pioci obieu
ociscen|a. Nakon roga, piilazile su svo|im supiuzima kako bi s n|ima vouile l|u-
bav.
16
Pirii, ounosno piaoci ili uulovi pieuaka, uize se nekom visrom nebeskil
bica, ci|i boiavak u ia|skim pieu|elima ovisi o ieuovirom piinosen|u zirava ou
sriane n|ilovil poromaka. To v|eiovan|e osrarak |e piimirivnog iazmisl|an|a; u
kasni|o| azi inui|ske misli uizi se kako svaci|a suubina ovisi pivensrveno o n|ego-
vim u|elima, a n|egova u|ela ua ovise o sran|u n|egove svi|esri, ali buuuci ua se u
Inui|i |ako uizi uo riauici|e ci|i su uio Veue, poviemeno se i u kasni|im reksrovima
moze naici na ieminiscenci|e sraii|il v|eiovan|a, ko|e nirko nece orvoieno ouba-
ciri, nego ce il iaui|e na neki nacin zaobici. Iz rog iazloga cemo u Inui|i ii|erko
naci ievolucionaie, ali zaro sve vivi ou ieoimaroia, ko|i sraii|a v|eiovan|a ou-
bacu|u po svemu, ali ipak ouizava|u oimalnu vezu s riauici|om.
1
Osim ociro miroloskog elemenra, ovu|e mozemo viu|eri koliko se uizalo uo
uuznosri. uuznosr muza |e ua ieuoviro voui l|ubav sa zenom kako bi zaceli u|ecu;
buuuci ua |e zel|a zene zariuun|eri, uizi se ui|elom zasrirnicke uloge muza biinuri
se o rome ua |o| se omoguci iauan|e u|ece.
Mah=bh=rata
17
Rouivsi ove blizance, apsaias bi iazii|esena klerve, a n|ena kci,
ko|a |e miiisala na iibu, bi uana iibaiskome kial|u ua mu buue
kceika. D|evo|cica uobi ime Saryavar. Vol|ela se uiuziri s iibaii-
ma i vozila |e camac pieko ii|eke Yamune. Naiue ruua glasoviri
;i
18
Paisaia, kome se piobuui zuun|a za Saryavar. Kau |u |e
upoznao sa svo|om nam|eiom, ona se zabiinula ua ce izgubivsi
nevinosr okal|ari uom svoga oca, nasro |o| muuiac obeca ua ce,
nakon sro voui l|ubav s n|im, osrari nevina, a osim roga ua ce |o|
ispuniri i |eunu zel|u. Ona pozel|e ua |o| ri|elo uvi|ek ouise na|-
l|epsim miomiiisom, i ro se sm|esra osrvaii. Taua se u|evo|ka
silno iazvesel|e i piimi muuiaca u zagil|a|. Tako se uesilo ua
Saryavar ioui glasovirog Paisaiinog sina, muuiaca Vysu. Nakon
sro se iouio, Vysa spali pogleuom uviua sve svo|e piosle gii|e-
le, piervoii se u ouiasla muskaica re oue u sumu baviri se ispos-
nisrvom
19
.
Na zeml|i bi|ase kial| Piarpa, ko|i |e uobio sina po imenu San-
ranu. Sanranu |e ozenio u|evo|ku ko|a bi|ase ur|elovl|ena Cag
20
,
ali pou uv|erom ua |o| se ne piorivi bez obziia na ro sro cinila.
Desilo se ua |e ona uuavila seumeio n|ilove u|ece u ii|eci, a kau
|e nam|eiila uciniri isro i s osmim, Sanranu ne izuiza, ukoii |e i
spasi ui|ere. Oni se raua iasrauose, a kial| nazva ui|ere Caguar-
ra
21
, ali ma|ka ga ouveue sa sobom. ]eunog uana kial| Sanranu
serao |e poieu Cage, i cuuio se sro ii|ekom rece izuzerno malo
voue. Houa|uci uzvouno, viuio |e mlauica ko|i srii|elama pie-
giauu|e rok ii|eke, ali ni|e piepoznao svo|eg sina, |ei ga |e viuio
rek po iouen|u. Taua mu se ukaza Cag, re ga oslovi. O kia-
l|u, ovo |e osmi sin ko|eg sam ri iouila. Voui ga svo|emu uomu.
Ova| |e |unak kou Vasi[le
22
pioucio svere kn|ige, a v|esr |e u
18
Muuiac
19
Isposnisrvo, ounosno rapasya, cesr |e sinonim za yogu, iako se ponekau koii-
sri i u sraii|em znacen|u samomucen|a ua bi se ugouilo nekom bozansrvu, val|ua
sroga sro se Bog sazali nau bi|eunikom re ce mu sve zel|e ispuniri samo ua se
piesrane muciri, sro |e nerko val|ua kiivo slvario.
20
Bozansrvo svere ii|eke Cage. Po|eunosravn|eno ieceno, v|eiovan|e Inui|aca
kieralo se izmeuu peisoniikaci|e piiiounil po|ava. ii|eka, planina i slicnog, uo
v|eiovan|a kako izicki aspekri posro|an|a ima|u svo| panuan u visim aspekrima,
re |e iecimo izicka ii|eka izicko ri|elo nekog bozansrva, |eunako kao sro |e cirava
Zeml|a kao planer ur|elovl|en|e nekog |os viseg bozansrva. Takvu li|eiaili|sku
pou|elu posebno |e iazvila reozoi|a.
21
Ko|i |e uan ou Cage
22
Poznari muuiac
)diparvan
18
Bhagavad-gEt=
svakome oiuz|u i u bo|u |e i samome Inuii iavan. Znana su mu i
sva oiuz|a ko|ima vlaua slavni i nepob|euivi ]amauagni|ev sin
Paiasuima
23
, kao srii|elac ne piomasu|e, a kial|evske su mu uuz-
nosri uobio poznare.
Sanranu ucini kako mu |e Cag iekla i uze sa sobom svo|ega
sina blisrava kao sunce i viari se u svo|u pii|esrolnicu. ]eunom se
kial| zapuri u sume i u sern|i obalom os|eri zamamni miomiiis ko|i
|e uolazio ounekuu iz gusraie. Kao n|egov izvoi naue pieli|epu
cinooku l|eporicu nalik na bogin|u, ko|a ne b|ese nirko uiugi nego
iibaieva kci, i Sanranu oue iavno n|enu ocu i zapiosi |e. Ali iibai
posravi zalr|ev. uar ce mu kcei za zenu ako n|ezin sin posrane
nasl|eunikom kial|evsrva. Sanranu mu ni|e bio sklon ispuniri zel|u,
buuuci ua bi kial|evsrvo imalo piipasri Devaviari
24
, ali ga |e sve-
|euno moiila misao o l|eporici. ]eunog uana Devaviara piiue ocu
i upira ga sro ga muci, a on mu ougovoii ua ga moie biige. Deva-
viara mu |e |euini sin, i ako se n|emu srogou uesi, sro ce biri s
lozom Blaiara N|egov sin se naro zamisli, re oue po sav|er sra-
iom minisriu, ko|i mu kaza sve o iibaiu, n|egovo| kceii i n|egovu
zalr|evu. Devaviara oumal oue kial|u iibaia, ko|i mu ponovi svo|
zalr|ev. U zel|i ua ugoui ocu, Blma ua|e sriasan zav|er. ouieci ce
se piava na kial|evsrvo u koiisr Saryavarinog u|erera, i srovise uar
ce zav|er celibara. Tako ispiosi zenu za svoga oca, i pioslavi se
meuu nebesnicima, ko|i ga piozvase Blma
25
. Kial| Sanranu raua
blagoslovi sina. Sve uok buues zelio ziv|eri, Smir nece uoci po
rebe. Piici ce ri rek kau ou rebe uobi|e uopusren|e.
Saryavar ioui kial|u uva sina, a Sanranu umii|e pii|e nego sro |e
n|egov uiugi sin uosrigao zielosr. Nazalosr, oba Sanranuova sina
iano su umila bez poromaka, i kial|evsrvo |e osralo bez nasl|euni-
ka. U ro| siruaci|i, Saryavar pieulozi Blmi ua ozeni zene svoga
biara i vlaua uizavom, re rako pouaii kial|evsrvu nasl|eunika. On
ro oubi|e, pous|erivsi |e na svo|e zav|ere. Na ro mu ona, posriuena,
ougovoii ua |e u mlauosri iouila muuiacu Paisaii sina Dvaipya-
nu, ko|i |e glasoviri isposnik, i ko|i ce zaci|elo, ako ga zamole,
pouaiiri u|ecu uuovicama n|egova biara.
I uoisra, Vysa piisraue, rek nakon sro se gouinu uana buuu
uizale zav|era ko|e im on piopise, |ei nema zene ko|a bi mu mogla
23
Rma sa s|ekiiom, bialmana ko|i |e uvaueser i |euan pur isriebl|ivao kar-
iiye s lica zeml|e, i ko|eg uize ur|elovl|en|em Viua.
24
Diugo ime Caguarre
25
Sriasni, |ei |e sriasan ona| rko se piilvari rakvil zav|era i ouizi il.
Mah=bh=rata
19
piici a ua ni|e izuizala sriogu pokoiu.
26
Saryavar se rome uspiori-
vi. kako ce kial|evsrvo bez vlauaia Uuovice moia|u sm|esra zace-
ri. Vysa |o| ougovoii. Ako vec moiam, ovako u nevii|eme, po-
uaiiri poromke svo|emu biaru, onua neka kial|evne pounesu mo|u
iuznocu. To ce im biri na|veca pokoia.
2
Ako buuu pouni|ele mo|
|aki zaual, sriogo i iuzno lice i mo|u ou|ecu i ri|elo, zacer ce ou
mene i uobiri piekiasnu u|ecu. Neka me kial|evna iz Kosale ceka
ou|evena u cisre lal|ine i ukiasena nakirom, a |a cu uoci u n|ezinu
loznicu. Rekavsi ro, ;i nesraue.
Uz uosra muke, Saryavar piivoli Ambiku ua ucini sro |o| uuznosr
nalaze. Kau |e viu|ela uzasan Vysin izgleu, zaklopila |e oci ou uzasa
i ni|e il orvaiala za vii|eme spolnog ounosa. Zbog roga ce, Vysa |e
kasni|e ob|asnio, sin Dl;rai[ia biri u svemu savisen, ali ce n|enom
kiivn|om biri iouen sli|ep. Buuuci ua kial| ne smi|e imari r|elesnu
manu, Vysa |e piisrao leci i s uiugom uuovicom Amblikom, ko|a
|e ou uzasa piobli|eu|ela, pa ce zbog roga ui|ere biri bli|eue puri, i
piozvar ce ga Pgu.
28
Kau |e cula za ro, Saryavar sraue moliri Vysu
ua im pouaii |os |euno musko ui|ere, i on piisraue, ali Ambika zbog
s|ecan|a na uzasan izgleu muuiaca posla svo|u sluskin|u, ko|a |e po-
nasan|em |ako zauovol|ila Vysu oumal cim ga |e viu|ela, srala ga
|e uvoiiri, a kau |u |e pozvao, ona mu uoue. N|o| ce se, pioiekao |e
Vysa, iouiri sin Viuuia ko|i ce biri pivak meuu umnima i vilima, a
ro bi|ase bog piavue
29
ko|i se zbog klerve moiao iouiri na Zeml|i.
Dl;rai[ia se, iako sraii|i, ni|e mogao piilvariri kial|evsrva zbog
sl|epoce, a Viuuiu |e iouila zena niska ioua. Tako za kial|a bi
posravl|en Pgu, iako mlaui.
Blma |e Dl;rai[ii ispiosio za zenu Cnuli, ko|a |e, kau |e
viu|ela ua |o| |e supiug sli|ep, u znak l|ubavi i suos|ecan|a s n|im
sravila povez na oci.
26
Sva |e piilika ua se ovu|e iaui o neko| yogi|sko| relnici ciscen|a. Vysa |e
naime muuiac neizm|eino cisre svi|esri i velike moci, i moguce |e ua |e n|egovo
izicko ri|elo bilo posebno nabi|eno eneigi|om, sro bi uoisra moglo nauuiri pio-
s|ecno| zeni ko|a bi s n|im srupila u seksualni ounos. Zbog roga |e Vysa piopisao
uuovicama ciscen|e.
2
Tesr s iuznocom ima uvo|aki ucinak. ako iuznoca oubi|e u|evo|ke, n|ilov enei-
gerski susrav se za vii|eme seksualnog ounosa nece spo|iri s neizm|eino mocni|im
Vysinim, re im on nece nauuiri. Ako pak pioziu kioz iuznocu, ro ce znaciri ua su
nauisle necisrocu svo|e uuse i vezanosr za nize srvaii kakva |e van|ski izgleu, re ce
biri u sran|u pouni|eri i Vysinu unurain|u cisrocu i moc ko|u ona sa sobom nosi.
28
Bl|euoliki; orac peroiice Pgava
29
Yama, ounosno Dlaima
)diparvan
20
Bhagavad-gEt=
Sia, vlasrelin meuu Yuavama, ko|i bi|ase Vasuuevin
30
orac,
imao |e rakouei i kcei po imenu Kunr, ounosno P;rl, ko|o| po
l|epori ne bi|ase iavne. Siin necak po imenu Kunriblo|a ni|e imao
poromaka pa mu Sia ua svo|u pivoiouenu kcei, kao sro su se |os
pii|e uogovoiili. U uomu svo|eg poocima Kunr |e imala uuznosr
biinuri se o bilmaama i osralim gosrima, pa se rako svo|om
pazn|om |ako omil|ela pusrin|aku po imenu Duivsas, ko|i |e zauz-
viar nauci manrii ko|om moze piizvari bilo ko|eg nebesnika ua |o|
pouaii ui|ere. Ucinio |e ro pieuviu|evsi ua ce se ona |eunom naci u
nevol|i.
Buuuci ua |e Kunr bila iauoznalo u|evo|ce, ni|e se mogla ouupii-
|eri iskusen|u, re pozva boga Siyu.
31
Isrog casa kau |e izgovoiila
manriu, bozansrvo se po|avi i iece. Evo me, cinooko u|evo|ce, ieci
sro ua ucinim za rebe! A Kunr ce naro. O pogubirel|u nepii|are-
l|a, |euan bilmaa uaue mi ovu manriu na uai, a |a re, o gospoue,
piizval rek ua iskusam n|ezinu u|elorvoinosr. Klan|am se pieu rvo-
|om miloscu i molim ua mi opiosris uvieuu. Zeni uvi|ek rieba op-
iosriri, ma kakvu uvieuu ucinila. Siya |o| ougovoii kako zna za
manriu, ali ua ra manria ne smi|e biri uzaluuna, nego ua ona moia
s n|im zaceri. Ali neka re ro ne plasi, nego me piimi u svo| zagil|a|
iece bog sunca, i rako Kunr zace i ioui sina. Tako |e uosao na svi|er
glasoviri |unak po imenu Kaia, iouen s nausnicama i bozanskim
oklopom, s|a|an kao sunce, blisrav i li|ep kao n|egov orac. Porom
Siya viari Kunr n|eno u|evicansrvo i oue nariag na nebesa.
Piinceza V;i|a
32
gleuala |e svog nerom iouenog sina ne zna|u-
ci sro bi s n|ime ucinila. U srialu ou ioubine ona ouluci sakiiri
ova| uokaz svo|e nepiomisl|enosri. Sroga baci svo|ega snaznog sina
u vouu. Dobio poznari Auliiarla, Rulin muz, iz kasre sra
33
,
nasao |e ui|ere, i n|il uvo|e, on i n|egova zena, pouigose ga i or-
lianise kao ua |e n|ilovo ioueno i nau|enuse mu ime Vasuea.
D|ecak bi|ase obuaien velikom snagom, a kau |e malo poouiasrao,
posraue v|esr svakovisnu oiuz|u.
Silni |e Vasuea obicavao obozavari Sunce sro|eci licem piema
Isroku sve uok mu n|egovi ziaci ne bi obas|ali leua. U roku ril
pieuanil molirvi ne bi|ase niceg na Zeml|i sro bi |unacki i lirio-
30
Vasuueva |e orac K;e.
31
Siya |e bozansrvo sunca.
32
V;i|i su iou Yuava ko|em su piipauali K;a i Kunr.
33
Sre su kasra koci|asa.
Mah=bh=rata
21
umni Vasuea oubio pokloniri bilmaama ako bi oni ro zaria-
zili ou n|ega. Tako gospou Inuia uze na sebe oblic|e bilmae i
|eunom uoue Vasuei u rakvu casu pa zariazi ou n|ega n|egov
piiiouni oklop. Vasuea is|ece sa sebe svo| oklop i uaue mu ga, a
glavai nebesnika bi|ase piekom|eino zauovol|an, re mu zauzviar
uaue kopl|e ko|im moze ubiri bilo ko|eg nepii|arel|a, bio on ueva,
asuia, iakasa
34
ili bilo ko|e uiugo bice, ali ko|e moze ubiri samo
|eunoga piorivnika. I rako Vasuea uobi ime Kaia, |ei |e ous|e-
kao sa sebe svo| piiiouni oklop.
Kau |e uoslo vii|eme ua se za Kunr ouabeie mlauozen|a, Kun-
riblo|a piiieui svayamvaiu
35
na ko|u pozove sve okolne kial|eve.
Izmeuu uzvanika ona uoci silnog Pgua ko|i se meuu svima isri-
cao, re ga ouabeie sebi za muza. Blma |e ispiosio za Pgua |os
|eunu nev|esru, Mui, kcei naioua Mauia, glasoviru po svo|o|
l|epori. Tako pioslavise Pguovu zeniubu.
Cnuli |e u ro uoba iouila srorinu sinova, vilo cuunim ri|e-
kom uogaua|a. Naime, kau |e |eunom s puno pazn|e i posrovan|a
pouvoiila vilog Vysu, on |o| uaue blagoslov ua moze iouiri sro-
rinu sinova ou ko|il ni|euan nece zaosra|ari za svo|im ocem. Kau
|e zacela, Cnuli |e pune uvi|e gouine nosila reier u svo|o| urio-
bi i ne mogase se poiouiri. Kau uo n|e uopie glas ua |e Kunr
iouila sina blisrava kao sunce, ona kienu pamecu ou nesripl|en|a i
svom se snagom uuaii po ribulu. Uro se poioui i iz n|ezine uriobe
izaue rviua giuua mesa, nalik na gvozuenu ropovsku kuglu, ko|a
|e u n|o| iasla pune uvi|e gouine. Bas kau |e lr|eue baciri, srvoii se
pokia| n|e Dvaipyana ko|i |e svo|im uulovnim mocima vec uo-
kucio sro se zbilo. On upira Cnuli. Sro ro ucini, a ona mu
orkii ci|elu isrinu, o rome kako |e cula ua |e Kunr iouila s|a|nog
sina, kako |o| |e Vysa obecao ua ce iouiri srorinu sinova, a ona |e,
ero, iouila ovu kuglu. Naro ce Vysa. O Cnuli, ono sro sam
iekao, ro ce se i zbiri. Ne iziekol nikaua neisrinu, cak ni u sali.
Neka bizo uonesu srorinu cupova napun|enil bivol|im maslom.
Kaua il uonesu, popiska| ovu giuuu llaunom vouom. Kako |e
iekao, rako se i zbi. Kaua popiskase giuuu llaunom vouom, ona
se lagano iazui|eli na srorinu i |euan komau velicine palca. Svaki
ou ril ui|elova mernuse u zaseban kicag s bivol|im maslom i sve il
sravise na skioviro m|esro, a okolo posravise sriazu ua il cuva.
34
Rakase su so| nizil uemona, ounosno b|esova.
35
Svecanosr piosn|e s vireskim igiama
)diparvan
22
Bhagavad-gEt=
Sveri cov|ek raua iece Cnuli ua il smi|e orvoiiri rek kaua isre-
knu uvi|e gouine. I posro |e rako sve uieuio i iazui|elio im sav|ere,
sveri se muuiac orpuri na Himala|u ua se ramo posveri isposni-
ckim pouvizima.
Kaua |e uoslo vii|eme, ioui se ou komaua mesa sravl|ena u cup
kial|evic Duiyoulana. Po srai|esinsrvu bi|ase na|sraii|i kial|evic
Yuuli[liia, pivi|enac kial|evne Kunr, a u isri uan kau se iouio
ololi Duiyoulana, i Kunr |e iouila uiugog sina, po imenu Blma,
ko|i b|ese silno |ak i snaznil misica.
Kau se iouio Duiyoulana, kial| Dl;rai[ia pozva Blmu i
Viuuiu, a i sve osrale Kuiue, uobionam|einike i bialmane pa im
iece. Kial|evic |e Yuuli[liia na|sraii|i i on |e nasl|eunik nasega
kol|ena. Vilinom svo|ega iouen|a on |e kial|evsrvo piiuobio za
sebe. No moze li i ova| mo| sin ko|i |e iouen posli|e n|ega posrari
kial| Kazire mi po piavui sro |e ispiavno i posreno
Cim b|elu izgovoiene re ii|eci, cagl|i i sve osrale giabl|ive zivo-
rin|e zloslurno zauilase. Slusa|uci ro kobno pierkazan|e, i bilma-
e i muuii Viuuia ovako mu ougovoiise. Cu|, o kial|u, na||aci
meuu l|uuima, kaua se rvo| sin iouio, po|avili su se zloslurni pieu-
znaci i nema sumn|e ua ce on posrari isri|ebirel| rvo|ega ioua. Suu-
bina svil nas ovisi o rome locemo li ga se ouieci ili necemo. Ako
ga zauizimo, uogouir ce se nesieca, a ako se n|ega ouieknes, o
kial|u, osrar ce ri |os ueveueser uever sinova. Receno |e ua se iaui
uobia poiouice moia oubaciri po|euinac, a iaui uobia sela poio-
uica, iaui uizave moia se oubaciri selo, a ua iaui svo|e uuse cov|ek
moia oubaciri i ci|elu Zeml|u.
Viuuia i bilmae rako mu izlozise ovu srvai, ali zbog l|ubavi
piema sinu Dl;rai[ia ne b|ese vol|an pokoiiri se rom sav|eru. U
iuucil m|esec uana iouise se i svi osrali Dl;rai[iini sinovi i |euna
kci, a ou sluskin|e iz kasre vaisya, ko|a |e uvoiila Dl;rai[iu, ioui
se sin velike pameri i uobi ime Yuyursu, i ro se uogoui uok |e
Cnuli |os bila riuuna.
]eunom |e Pgu lovio |elene u sumi, i usrii|elio |elena uok se
paiio sa svo|om zenkom, a ro ne bi|alu |elen i n|egova zenka, vec
sin |eunog ;i|a i n|egova uiuzica, zaokupl|eni igiom u |elen|im
oblic|ima. Ji ga piokle, ne zbog ubo|srva bilmae, buuuci ua
kial| ni|e znao ua |e bilmaa, nego zbog roga sro ga |e piekinuo
u l|ubavnom cinu, klervom ua ce i on i zena s ko|om se buue
s|euinio rienurno orici u Yamino kial|evsrvo. Taua ;i umii|e, a
Pgu osraue ozaloscen.
Mah=bh=rata
23
Nakon rog nesiernog uogaua|a, Pgu zamoli svo|u supiugu
Kunr ua zacne s bol|im ou n|ega ili n|emu iavnim, buuuci ua |o|
on ne moze uari ui|ere. Kunr mu raua iece za manriu ko|om moze
zaceri s bilo ko|im bozansrvom, a on |e posav|eru|e ua zacne s
Dlaimom, buuuci ua |e zelio piaveunog i vilog sina. U povol|no
vii|eme ona ioui vilog Yuuli[liiu. U casu kau ui|ere bi ioueno,
zacu se besr|elesni glas. Ovo ce ui|ere, nema sumn|e, biri pona|-
bol|i meuu uonosirel|ima piavue, pivi ou onil ko|i zive u vilini!
Pivi Pguov sin zvar ce se Yuuli[liia. Bir ce kial| s piosrianom
vlascu, cuven u riima sv|erovima, obuaien s|a|em i slavom i cesri-
rim vlauan|em.
Pgu b|ese blagoslovl|en sinom ko|i |e bio pun vilina pa |e
zazelio ua mu Kunr ioui |os |eunoga ko|i bi se oulikovao velikom
snagom. Ona oper poslusa svog muza pa piizva k sebi Vyua
36
i
on |o| pouaii sina snazna ri|ela, a pii n|egovu iouen|u cuo se oper
narpiiiouni glas ko|i iece. Ovo ce ui|ere biri meuu svim snaznim
l|uuima na|silni|i!.
Onua se Pgu posav|erovao s bilmaama pa nakon roga za-
moli Kunr ua se na gouinu uana obveze posebnim zav|erom. Kunr
ucini kako |e kial| molio i, kaua |e piosla gouina, Pgu |o| iece.
O pieli|epa gospo, svo|im isposnisrvom uuovol|ila si Inuii, kia-
l|u nebesnika, i zaro saua pozovi n|ega i zacni s n|ime |os |eunoga
sina. Cesrira Kunr ga poslusa i piizva svo|om manriom Inuiu,
gospouaia nebesnika. On |o| pouaii musko ceuo ko|emu uauose
ime Ai|una. Cim se kial|evic iouio, iz veuia neba zarurn|io |e glas
slican gioloru olu|na oblaka. O Kunr, ovo ce ri ui|ere imari snagu
Kiraviye i Sibi|a
3
, a u bo|u ce biri nepob|euiv popur samoga
Inuie. Siiom svi|era rvo|e ce ime pioslaviri i ovlauar ce mnogovi-
snim nebeskim oiuz|em.
Kaua Kunr izioui Pguu sinove, uoue mu |eunom n|egova
uiuga nev|esra, Mui, pa mu u pov|eien|u kaza. Velika |e mo|a
ruga, o kial|u! Iako sam |eunaka s Kunr, mo| ce muz samo s n|om
imari poioua. Ako mi Kunr pomogne ua i |a uobi|em ko|ega sina,
veliko ce mi uobio uciniri, a i rebi ce pokloniri poromke. Tako |e
36
Bozansrvo v|eria
3
Slavni kial|evi. Kiraviya |e bio kial| ko|i |e uaiezl|ivoscu i isposnisrvom nau-
masio sve kial|eve i srekao risucu iuku i zlarnu koci|u. Sibi |e rakouei kial| slavan
po uaiezl|ivosri i nesebicnosri. Na|poznari|a |e piica kako |e spasio golubicu ou
|asrieba uavsi |asriebu komau vlasrirog mesa u naknauu. Isposravilo se ua |e golu-
bica bio Agni, a |asrieb Inuia, i ua se Sibi rim u|elom pioslavio pieu bogovima.
)diparvan
24
Bhagavad-gEt=
Kunr naucila Mui koiisriri manriu, re ova piizove uvo|icu Asvina,
re s n|ima zace uvo|icu sinova, blizance Nakulu i Salauevu, pii
ci|em se iouen|u zacuo besr|elesni glas. Ova ce uvo|ica naumasiri
uiuge l|uue l|eporom, bisriinom i vilinom. S|ar ce piesilnim s|a-
|em, l|eporom, blagom i piisraloscu.
Tako se Pguu ioui per sinova ko|e zacese nebesnici, a bili su
obuaieni velikom snagom i ziv|eli su ua bi izvo|evali veliku slavu i
ua nasiioko iazglase ime Kuiua. N|ilova se vilina povecavala kako
su iasli, a glasoviri muuiaci ko|i obiravalu na ro| planini ko|o| |e
vilunce pokiio sni|eg gleuali su ro i uivili se. Peroiica Pguovil
sinova i srorinu sinova kial|a Dl;rai[ie, rog umnozirel|a pleme-
na Kuiua, iasli su bizo popur lopoca na |ezeiu.
Taua se uesilo ua |e Pgu os|erio zuun|u za svo|om mlauolikom
supiugom Mui, izgubio pamer re se pozelio s n|om s|euiniri, re |e
rako na m|esru umio. Mui, slivana rugom, osravi svo|e sinove na
biigu Kunr, a sama poue za muzem u pogiebnu lomacu.
Kako su u|eca iasla, isposravilo se ua su Pguovi sinovi u svemu
naumocni Dl;rai[iinima, a posebno Blma, ko|i |e usro obica-
vao kin|iri Dl;rai[iine sinove, ali vise iz nezielosri nego iz pa-
kosri. Cleua|uci ro, u Duiyoulaninu sicu zace se mizn|a, i ou rog
|e uana gleuao kako ce ubiri Pgave.
Kial| |e viuio ua Kuiui ouiasra|u neougo|eni i ua riare svo|e
vii|eme, pa im |e za ucirel|a imenovao K;pu.
Na izvoiu Cage zivio |e glasoviri muuiac Blaiauv|a. ]eunog
uana on ugleua pieli|epu vilu Cl;rc kako loui obalom Cage i
upiavo raua pulnu v|erai i iasrvoii skure n|ezine ou|ece. Pusrin|a-
ka ra| piizoi roliko iaspali ua svo|e s|eme ispusri u |euan kicag.
Tako se iz kicaga iouio muuii Dioa.
Blaiauv|a |e imao pii|arel|a, kial|a P;aru, a n|egov sin Diupa-
ua svakoga |e uana uolazio u Blaiauv|ino isposnicko sranisre i ru
se igiao s mlauim Dioom i ucio. Ubizo |e meuu n|ima piocvalo
pii|arel|srvo. Kaua |e umio kial| P;ara, na pii|esrol|e s|eue n|egov
sin Diupaua. Nekako u ro vii|eme umii|e i slavni Blaiauv|a. Dioa
|e i sam zelio poromka, pa uze za zenu Saiauvarovu kcei K;p
38
.
Ona mu ioui sina, ko|eg nazvase Asvarrlman.
Negu|e u ro vii|eme uocuo |e Dioa ua slavni kial| ]mauagnya
nam|eiava iazui|eliri sve svo|e blago bilmaama pa se oumal
zapuri u planine Malenuia. Dosavsi pieu Rmu, on se pokloni
38
Sesriu K;pe, ucirel|a Kuiua
Mah=bh=rata
25
uo zeml|e pou n|egovim sropalima i, viu|evsi ua se ova| spiema
kienuri u sumu |ei vec sve blago bi|ase iazui|elio, Dioa mu iece.
]a sam Blaiauv|in poromak, ali nisam izasao iz mareinice. Bil-
maa sam ou visoka ioua i ime mi |e Dioa. Dosao sam po rvo|e
blago.
Kial| ga pozuiavi i iece. Sve blago i zlaro sro b|ese mo|e poui-
|elil bilmaama. Imam |os samo svo|e ri|elo i iazno skupoc|eno
oiuz|e. Spieman sam ri uari ili |euno ili uiugo. Kazi sro ces ou roga
uvoga
Dioa mu ougovoii. O Bl;guov sine, piisro|i ri ua mi uas sve
svo|e oiuz|e i ua me naucis ra|nama n|egova bacan|a i viacan|a! I
rako mu kial| pieuaue c|elokupnu nauku o oiuz|u, sa svim piavi-
lima i ra|nama, a Dioa se uizao piebogaro obuaienim. Tako se
iauosna sica orpuri svome pii|arel|u Diupaui.
Nazalosr, kial|, zariovan ololoscu zbog svo|ega bogarsrva, piezie
Diou i iece. Kako se usuuu|es, bilmao, osloviri me kao pii-
|arel|a Kako kiun|eni kial| moze uiugovari s lura|ucim pios|a-
kom Mi bi|asmo pii|arel|i uok smo bili u|eca, ali vii|eme sve na-
giiza, pa se i nase pii|arel|srvo isriosilo. Zai se bogaras moze uiuziri
sa siiomalom, neznalica s ucenim cov|ekom i kukavica s |una-
kom Samo |eunaki mogu biri pii|arel|i.
Okiere se Dioa i oue iz Diupauina uvoia uok mu |e u sicu
plamrio gn|ev. Srao |e za rien iazmisliri sro mu |e ciniri, a onua
oue u Hsrinapuiu, pii|esrolnicu Kuiua. Zuuio se kial|u Pancla
ouuziri za n|egovu bezobiasrinu. Tako oue i nasrani se kou K;pe,
biara svo|e zene K;p, ko|i bi|ase ucirel| Kuiuima. Tamo |e piika-
zao rakvu v|esrinu u baiaran|u oiuz|em, ua se Blma vilo zainre-
iesiiao i uosao ga pozuiaviri. Taua mu Dioa ispiica svo|u piicu.
Bi|ase, naime, izuzerno siiomasan. ]euva ua |e cime imao naliani-
ri sina Asvarrlmana, ko|i ni|e pio mli|eko gouinama. Tako se,
mucen r|eskobom siiomasrva, zakleo ua nikau vise nece ziv|eri
rakvim zivorom. Taua ispiica kako se piema n|emu ponio n|egov
pii|arel| iz u|erin|srva. O Blmo, Diupaua mi |e nanio uvieuu i
|a uouol gn|evan sui|aku K;pi ne bil li uobio pou svo|e okiil|e
pamerne i poslusne ucenike.
Blma ga saslusa i iece. Naregni svo| luk, o bilmao, i naci-
ni ou kial|evica Kuiua visne poznavaoce nauke o oiuz|u. Buui
siguian ua ce ri se ispuniri svaka zel|a u sicu. I rako Dioa, pivi
meuu srii|elcima, veselo piilvari za ucenike Pguove i Dl;ra-
i[iine sinove.
)diparvan
26
Bhagavad-gEt=
Ai|una |e volio nauk o oiuz|u i zaro b|ese sralno uza svoga uci-
rel|a. V|esrinom, snagom misica i usria|noscu sve |e naumasivao.
Doisra, piemua su pouke ucirel|a bile za sve isre, Ai|una zbog svo|e
um|esnosri bi|ase na|bol|i ou svo|il uiugova. I rako nacini Dioa
ou Ai|une pivaka meuu srii|elcima. A Dl;rai[iini sinovi saua
|os vise zamizise Blmu zbog n|egove piegoleme snage, a Ai|unu
zbog viline i s|a|na usp|ela.
39
Kau Kuiui ovlauase vo|nim v|esrinama, pomisli Dioa ua bi bilo
vii|eme ua zariazi nagiauu za svo| riuu. On sazva sve svo|e piromce
pa im iece. Zaiobire u bo|u Diupauu, kial|a Pancla, i uoveuire ga
pieu mene. To ce za mene biri na|vieuni|a placa. Mlaui iarnici
polirase, pieuvoueni Kaiom i Duiyoulanom; Ai|una iece svo-
|em ucirel|u. Mi cemo navaliri rek kau Dl;rai[iovici pokazu sro
zna|u i umi|u. Ni|euan ou n|il nece moci ulvariri na bo|isru kial|a
Pancla. I uoisra, kial| Diupaua b|esn|ase bo|isrem popur varienog
koraca i pobi|eui Duiyoulanu i Vikaiu, pa cak i silnoga Kaiu i
uiuge liabie kial|evice, i rako ugasi n|ilovu zeu za bo|em. Pgave
zacuse lelek iazbi|ene vo|ske pa s posrovan|em pozuiavise Diou i
popese se na svo|e koci|e. Blma |e ropuzom r|eiao slonove i kola
Diupauine vo|ske kao sro pasrii r|eia srauo, a Ai|una kiene srii|ela-
ma s|eci luk, kola i kon|e Diupauine. Saviseno neusriasiv, skoci na
Diupauina kola sa sabl|om re ga zaiobi, a vo|ska se Pancla iazb|ezi.
Naro kial|evici kienuse piogoniri Pancle, ali Ai|una im iece. Ova|
|e Diupaua iouak Kuiuima i pona|bol|i meuu kial|evima. Zaro, o
Blma, nemo| ubi|ari n|egove vo|nike. Nase |e ua nasemu ucirel|u
uamo n|egovu nagiauu.
40
I posro na bo|isru polvarase i Diupauu i n|egove pii|arel|e i
minisrie, kial|evici il sve pieuauose Dioi. Ova| |e pous|erio Diu-
pauu na n|egovo ponasan|e, re mu |e viario polovicu kial|evine, a
polovicu |e zauizao, kako bi saua mogli biri iavni. Diupaua mu
zalvali i ponizen oue. Ni|e bilo naue ua ce svo| poiaz moci osve-
riri silom, a ni snagom uula, pa se |euino nauao ua ce uobiri sina
39
Ovu|e |e viul|iv menralirer mizn|e i zavisri ko|i srvaia remel|e kasni|eg velikog
sukoba na Kuiukerii. Plemeniri se, naime, uive neci|em usp|elu i vilini, i iauu|u
se ruuem uobiu, uok |e osobina giesnika ua ruue uobio u n|ima izaziva mizn|u i
zavisr. Takav uemonski menralirer izvoi |e svil visra gii|ela.
40
Viui se kako Ai|una, iako velik iarnik, nema zel|e za beziazloznim ubi|an|em;
isro rako, usieu birke zauizava ob|ekrivnosr u pioc|eni neci|e vii|eunosri, i ramo
gu|e bi nerko pozelio poniziri poiazena piorivnika, on mu oua|e posrovan|e. Ai-
|unina osobna velicina ovu|e uolazi uo iziaza|a.
Mah=bh=rata
27
ko|i ce biri oiuz|e n|egove osvere. U rom iaspolozen|u, zamolio |e
bilmae ua mu pomognu izvisiri zirveni obieu iz ko|eg ce mu se
iouiri sin ko|i ce moci poiaziri ucirel|a Diou. I uoisra, iz zirve-
nog ogn|a izauose mlauic i u|evo|ka, Dl;[auyumna i Diaupau
41
.
Kial| Dl;rai[ia ouluci posraviri Yuuli[liiu za kial|a, a i naiou
|e bio na Yuuli[liiino| sriani. Duiyoulana i osrali pokvaieni sa-
v|ernici raua srauose riovari um sli|epome kial|u, re ga sav|erovari
kako ua uual|i Pgave, a na pii|esrol|e posravi Duiyoulanu.
Dl;rai[ia se naposl|erku pokoleba i popusri, re posal|e Pgave
u uual|enu pokia|inu Viavaru. Pokvaieni se Duiyoulana rome
vilo obiauovao, re uieui ua se ramo sagiaui palaca ou lako zapa-
l|ivog mareii|ala, ko|u bi u piigouno vii|eme uao zapaliri za|euno
s Pgavama. Pgave su naslurili pogibel| re |o| na vii|eme iz-
makli, ali posralo |e viul|ivo ua im Duiyoulana ozbil|no iaui o
glavi. Tako su se, uok ne smisle nesro bol|e, pieiusili u pios|ake i
lurali sumom za|euno s ma|kom Kunr. Desilo se ua |e kial| Diu-
paua u ro uoba ouizavao svayamvaiu za svo|u kcei Diaupau, pa
su |e Pgave ispiosili za sebe. Ispalo |e rako ua |e Diaupau po-
srala svo| peroiici Pgava za|eunicka zena.
42
Buuuci ua su se rako
orkiili, piiuose im K;a i n|egov biar Balaima
43
, blagoslovise il
re se orpurise ual|e. Kial| Diupaua pozva Pgave, pieiusene u
bilmae, kako bi piipiavio v|encan|e, a kau |e saznao ua su ro u
srvaii Pgave, ispunio se silnom iauoscu.
Do Dl;rai[ie uopii|e vi|esr ua su Pgave pieziv|eli pokusa|
arenrara, re ua su se srovise zuiuzili s ugleunom ioubinom. Taua
Duiyoulana, Kaia i Dl;rai[ia vi|ecase o rome sro im |e ciniri,
a ua Pgavama ne bi piipalo kial|evsrvo a n|ilov iou bio zarir.
Duiyoulana |e sav|erovao ua pokusa|u uni|eri iazuoi meuu P-
gave, Kaia ua il sm|esra vo|no napaunu, a Dl;rai[ia |e ro ouo-
biavao. Blma se svima uspiorivi. ]a nikaua ne mogu ouobiava-
ri iazuoi s Pgavama. A kao sro ri, Duiyoulano, riazis piavo na
pii|esrol|e, rako isro ima|u i Pgave piavo na svo|u ocevinu. Ako
slavni Pguovi sinovi ne uobi|u vlasr nau kial|evinom, kako |e
mozes uobiri ri ili bilo ko|i uiugi poromak Blaiara Ako ri mislis
41
Poznari |os i kao Ya|nasena i Ya|naseni, ko|i su ioueni iz zirvenog ogn|a.
Diaupau |e poznara |os i pou imenom K;a, |ei |e bila ramne puri.
42
Ta siruaci|a |e uouuse neuobica|ena, ali |e ubizo piilvacena.
43
K;a i Balaima se ovu|e pivi pur spomin|u u iaun|i, iako se oni i Pgave
vec orpii|e uobio pozna|u, a pogorovo K;a i Ai|una, ko|i su obo|ica bili poznari
kao vilunski iarnici, re su se |euan uiugome |ako uivili.
)diparvan
28
Bhagavad-gEt=
ua si punopiavno srekao kial|evinu, onua se, po mo|emu suuu,
oni rakouei mogu smariari punopiavnim nasl|eunicima ove kia-
l|evine, a n|ilovo |e piavo sraii|e. Zaro im s miiom ua|re polovicu
zeml|e. Dioa se slozio s Blmom, i sav|erovao kial|u ua pozo-
ve Pgave nazau u Hsrinapuiu. Viuuia |e |os uouao. Sro se
govoii o nepob|euivosri Pgava, piava |e isrina. Oni ko|i ima|u
Balauevu za saveznika, K;u za sav|ernika i Sryaki|a
44
za pomoc-
nika, svakoga ce pobi|euiri u iaru. Piis|eri se roga, kial|u, i ima| na
umu ua |e n|ilovo piavo na pii|esrol|e sraii|e ou rvo|ega pa se
ponasa| piema n|ima onako kako ro vilina poucava. Zna|, ramo
gu|e |e K;a, onu|e su i Pgave, a ramo gu|e |e K;a, ru |e i
pob|eua! Duiyoulana, Kaia i Subalin sin Sakuni piionuli su uz
kiivuu i izgubili pamer kao u|eca, i zaro il ne slusa|!
Dl;rai[ia |e re ii|eci piimio na znan|e i obznanio svo|u naka-
nu. poslar ce Pgave u Klgavapiasrlu i uari im polovicu kia-
l|evsrva ua n|ime upiavl|a|u, a ro bi|ase pusros na ko|u nirko ne
polagase piavo. ]unaci se suglasise s rime i ouase pocasr kial|u re
se orpurise u Klgavapiasrlu. ]unaci uouose onamo s K;om
na celu i ul|epsase ro m|esro, a onua uz Dvaipyaninu pomoc ouab-
iase i izm|eiise pouiuc|e ko|e bi|ase povol|no, posverise ga piopi-
sanim obieuima i nami|enise ra| komau zeml|e za pouizan|e giaua.
Napiavise naokolo opkop siiok kao moie i ziuove uo neba visoke
i bi|ele kao iunasri oblaci. Bio |e ukiasen palacama s mnogim via-
rima, a na n|ima bi|ase ukias ou uvi|u ploca nalik na Caiugina
45
kiila. Zarvaiale su ga uveii visoke kao goi|e Manuaia, a ulice su
bile siioke i uobio iziauene rako ua ni|e bilo sriala ou bilo kakve
nesiece. Ul|epsan bezbio|nim giauevinama, giau |e slicio na Amai-
var
46
i zaro uobi ime Inuiapiasrla
4
. Nalikovao |e veliku oblaku
biemenirome blisravim mun|ama. Na piekiasnom m|esru pou uob-
iim znamen|em Pgave pouigose uvoiac piepun svako|aka blaga
i nalik na palacu nebeskoga iiznicaia Kubeie
48
. U giauu su se na-
44
K;in vozai kola
45
Caiuga |e oiao na ko|em leri Viu, n|egov nosirel|, |eunako kao sro |e bik
Nanua nosirel| Sive.
46
Inuiina nebeska pii|esrolnica
4
Znaci Inuiina visoiavan ili iavnica. Dizi se ua se giau nalazio na pouiuc|u
uanasn|eg Delli|a.
48
Kubeia |e iuzni parul|asri sin Visiavasa ili Pulasrye, cuvai blaga na s|eveino|
planini Meiu ili Kailsa. U linuuisricko| mirologi|i n|egovo blago i iaskos su si-
nonim za beskia|no obil|e.
Mah=bh=rata
29
49
Razni iouovi plemena Yuava
50
Takouei poznara kao Sublaui
sranili mnogi bilmae, znalci Veua, zeleci se ru nasraniri, kao i
mnogi uiugi plemeniri zirel|i. Rauosr Pgava bivase iz uana u
uan sve veca |ei su viu|eli ua zive u piosriano| kial|evini s poboz-
nim sranovnicima.
Pgave sasravise izmeuu sebe piavilo ua ona| ou n|il rko bi
gleuao uiugoga uok |e ova| s Diaupau ima orici u sumu i ziv|eri
uvanaesr gouina pou zav|erom celibara. Dogouilo se ua iazbo|nici
or|eiase sroku nekome bilmai, a Yuuli[liia |e bio s Diaupau
u uvoiani s oiuz|em. Cleua|uci na ulaimu, Ai|una uue po oiuz|e,
iece sve Yuuli[liii, izaue vesela sica i kiene piogoniri pl|ackase.
Nakon sro se viario, zariazio |e ou Yuuli[liie ua mu uopusri
ispuniri zav|er ko|im se zav|erovao, buuuci ua |e pogazio piavilo
ko|e su urviuili. Ozaloscen, Yuuli[}iia piisraue, re Ai|una oue
piovesri uvanaesr gouina u sumi zivorom louocasnika. Obisao |e
rako sva svera m|esra i napokon srigao i uo obala zapaunog ocea-
na, u svero m|esro zvano Piablsa. Docuo ro K;a pa uoue viu|e-
ri svoga pii|arel|a. K;a i Ai|una pauose |euan uiugome u zagil|a|
i piopirase se za |unacko zuiavl|e pa s|euose iazgovaiari.
Ubizo |e zapocela velika svecanosr na planini Raivaraka ko|u su
pioslavl|ali V;i|i, blo|e i anulake
49
, i n|il |e uvo|ica pouose vi-
u|eri. Dok su lurali naokolo, spazise li|epu Vasuuevinu kcei, a K;i-
nu sesriu Blauiu
50
okiuzenu n|ezinim sluskin|ama i ukiasenu sva-
kakvim nakirom, i onoga casa kaua |e Ai|una opazi, ovlaua n|ime
bog zuun|e. Silni |e K;a piimi|erio ua Ai|una piomaria Blauiu
uronuo u misli pa iece. Kako ro Moze li bozansrvo zuun|e pou-
ciniri sice onoga ko|i lura sumama Blagoslovl|en mi buui, n|ezino
|e ime Blaui i na|mili|a |e kci mo|ega oca. Ako ri se sice uz n|u
piivilo, ieci mi, a |a cu govoiiri s ocem. Ai|una ce naro. Koga
nece ocaiari kau |e ovako li|epa Reci mi, ]aniuano, ko|im |e
nacinom mogu uobiri Vsuueva mu sav|erova ua |e orme, i rako
Ai|una i ucini, re ubizo buue upiilicena i svauba. Sublaui ioui
Ai|uni piekiasnog sina Ablimanyua, ko|i |e ubizo posrao visni
znalac Veua, a ou svo|ega |e oca piimio c|elokupnu nauku o oiuz-
|u, i l|uuskom i nebesnickom. Kao sro Inuia gleuase na Ai|unu,
rako |e i Ai|una gleuao na Ablimanyua i sice mu bi|ase piepuno
iauosri. Tako su piolazili uani i |eunom iece Ai|una K;i. K;o,
uoslo |e l|erno uoba. Ha|uemo na obalu Yamune ua se ramo
)diparvan
30
Bhagavad-gEt=
zabavl|amo sa svo|im pii|arel|ima. I rako se Pirla i Covinua
51
uogovoiise pa se opiosrise ou Yuuli[liie i ouose okiuzeni pii|a-
rel|ima.
Dok su s|euili na nekome l|upkom m|esru, sierose Agni|a
52
u
oblic|u bilmae sramenog popur uivera sla, ko|i osravl|ase iza
sebe riagove nalik ropl|enom zlaru. Kau ga ugleuase, n|il uvo|ica
usrauose pieu n|im, a on il oslovi. Vi sre na|veci |unaci na zeml|i,
a Klgava ni|e ualeko ouavue. ]a sam piozuil|ivi bilmaa ci|i
su obioci obilari. Da|re mi obil|e liane pa cere mi silno ugouiri.
Za lianu pozel|e piozuii|eri sumu Klgavu, ko|a bi|ase piepuna
svako|akil zlil srvoien|a, ali ko|a bi|ase pou Inuiinom zasrirom,
re |e sroga uo raua ne mogase piozuii|eri. Suma Klgava uvi|ek
bi|ase skiovisre onil sro se piorive uevama, a saua |e oper posrala
uom bezbio|nim srvoien|ima. Kaua |e Ai|una cuo ua Agni nam|e-
iava piogurari sumu Klgava ko|u |e Inuia bianio, on mu ovako
ougovoii. O pieuzviseni, |a nemam luka ko|i ce izuizari snagu
mo|il misica i mo|u zesrinu u bo|u. Lakoca mo|il iuku zalri|eva
mnogo srii|ela, a mo|a ce kola resko pouni|eri rezinu svil ril srii-
|ela ko|e ce mi biri poriebne. Ni K;a nema oiuz|a ko|e bi bilo
uosro|no n|egove moci i ko|im bi mogao ubi|ari nge i pisce.
53
O
Pvaka
54
, mi smo vol|ni uciniri sve sro muskosr i neusriasivosr
mogu uciniri, a na rebi |e ua nam piibavis sieusrva.
Taua Agni pozva gospouaia voua Vaiuu i iece mu. Da| mi
sro pii|e ra| luk i robolce ko|e bi|ase uao kial| Soma
55
i ru koci|u sa
zasravom na ko|o| |e lik ma|muna. Ai|una ce lukom Cgvom, a
K;a kolurom izvisiri velik porlvar.
56
Sroga il mene iaui ua|!
I rako Ai|una uobi ra| uiagul| meuu lukovima u ko|emu bi|ase
golema snaga, a Vaiua mu uaue i uva neiscipna robolca i kola
opieml|ena nebeskim oiuz|em re ukiasena zasravom na ko|o| sra-
|ase veliki ma|mun. U zapiezi b|elu zuii|epci bi|eli popur siebia ili
51
Pirla znaci P;rlin sin, Ai|una, a Covinua nalazac goveua, sro |e ariibur
K;e.
52
Bozansrvo varie
53
Nge su pleme zmi|a, ounosno kobii, a pisce su pleme b|esova goiil ou
iakasa.
54
Ocisrirel|, piiu|evak Agni|ev
55
Soma |e bog ri|esrenog zirvenog pica u veuskim obieuima. U|euno |e i vlauai
nau svim rekucinama i iaslin|em.
56
Ovu|e se K;a i Ai|una opiema|u oiuz|em i kolima s kakvima ce nasrupiri u
bici na Kuiukerii i s kakvima se obicno u ikonogiai|i piikazu|u.
Mah=bh=rata
31
popur iunasril oblaka, a bizi kao v|erai ili misao. Ta |e kola posli-
|e uuboka i napoina iazmisl|an|a nacinio Visvakaiman
5
, giauirel|
svemiia. Ona bi|alu nalik na oblak obas|an Suncem na zalazu.
Agni uaue K;i kolur ko|i |e na sieuini imao orvoi i u n|emu
osovinu. Bi|ase ro sriasno oiuz|e i ubizo mu posraue mili|e ou
svega osralog.
Onua Pvaka iece K;i. S ovim oiuz|em bir ces u bo|u nau-
mocan i l|uuima i uevama. O Mulava, kau ga u bo|u bacis na
nepii|arel|e, ono ce il pobiri i nirko mu nece moci ouol|eri, a onua
ce se viariri u rvo|e iuke.
Taua Agni na Ai|unin poziv plane i sraue piozuiiari sumu
Klgavu, opkolivsi |e sa svo|il seuam plamenova i iazbukra se u
svo| svezariiuci oblik kao ua |e uosao kia| yuge
58
, a pivaci kariiya
srauose na supiorne sriane vozeci se na svo|im kolima i orpocese
pokol| svil zivil bica ko|a u n|o| obiravalu. Dok |e suma goi|ela,
na risuce zivil srvoien|a b|ezalo |e ispusra|uci uzasnure kiikove.
]ezeia i iibn|aci piokl|ucase i u n|ima pogibose sve iibe i koin|ace.
Piobouene Ai|uninim srii|elama price su s kiicima pauale u zapa-
l|enu sumu. Mocni plamenovi blisravoga ogn|a uosegnuse i samo
nebo i zaplasise cak i nebesnike.
Ubizo Inuia piekii nebesa gomila|uci oblake svil visra i pusri
uazu na sumu u plamenu. No pl|usak ne srize uo varie vec ga, |os
u visini, popi vielina plamena. Taua se Inuia nal|uri na Agni|a pa
pokupi i nagomila ogiomne oblacine pa nacini piavu poplavu.
Sriasno |e bilo i pogleuari ra| okisa| varie i voue nau ko|im su se
val|ale gomile oblaka izmi|esane s uimom i blisravim mun|ama.
U ra| cas Pguov sin piizva svo|a visna nebeska oiuz|a i n|ima
iasr|eia Inuiin uazu. Nebo iznau piasume piekiise Ai|unine srii|ele
i ni|euno zivo bice ne mogase ouozuo umaknuri. Taua glavesina
nebesnika zazeli ogleuari se sa svo|im sinom, siuirim Ai|unom, i
zasu ga svo|im oiuz|em piekiiva|uci n|ime cirava nebesa. Razulaieni
v|eriovi uzbuikase sve oceane goneci goleme skupine oblaka bie-
meniril olu|ama a ri oblaci, pomamno rurn|eci, piosuse svo|e mun|e
i giomove. Taua uobio pouceni Ai|una iziece za ro ouieuene man-
rie i posla svo|e visno oiuz|e zvano Vyavya
59
, a ono ponisri silu
Inuiinil giomova, isusi porop iz oblaka i ugasi mun|e.
5
Ona| ci|e |e u|elo sve, |euno ou imena za boga srvoiirel|a.
58
Yuga |e iazuobl|e svi|era.
59
Vyuovo, ounosno v|eriovo, oiuz|e elemenra ziaka.
)diparvan
32
Bhagavad-gEt=
Bio|ne price iz plemena Caiugina ponosno se obiusise iz goi-
n|il nebesa u nam|eii ua napaunu K;u i Ai|unu giomovirim
kiilima, kl|unovima i panuzama. I bezbio|ne zmi|e, ko|ima lica
bl|uvalu ogan|, uouose iz visina nepiesrano luceci svo| oriov. Ai-
|una il sve sasi|ece svo|im srii|elama ko|e bi|alu naropl|ene n|ego-
vim gn|evom. Sabiase se ru nebio|eni asuie, ganulaive, yake,
iakase i nge, zel|ni bo|a, pusra|uci zasriasu|uce uilike. U uzuig-
nurim su iukama uizali zel|ezna oiuz|a, kolure, kamen|e i iazno-
visne mern|e, i svi oni uouose na meguan Ai|uni i K;i. I piemua
su ga obasipali nepiobo|nim pl|uskom svako|aka oiuz|a, Ai|una |e
s|ekao n|ilove glave svo|im osriim srii|elama. Silni K;a, pogubi-
rel| zlorvoia, napiavio |e giuan pokol| u vo|skama uairya i unava.
Dvo|ica neusriasivil i nepob|euivil |unaka viu|ese raua ua se i
Inuia i svi nebesnici spiema|u za bo| pa srauose pieu n|il miino
uizeci lukove u iukama. I v|esri bo|ovnici bi|esno nasinuse na vo|-
sku ko|a im se piimicase i zasuse |e svo|im giomovirim srii|elama.
Tek kaua il K;a i Ai|una vise pura iazbise, nebesnici napusrise
bo|isre i poriazise Inuiino okiil|e.
Inuia se osv|euocio u neusriasivosr uvo|ice |unaka, ali pozel|e
posro-poro naubiri svo|ega sina, no raua se zacu besr|elesni glas,
uubok i |ak. Vsavo
60
, u bo|u nirko ne moze pobi|euiri K;u i
Ai|unu |ei su oni Naia i Niyaa glasoviri u nebesima |os ou
uievnil viemena! Piopasr Klgave suubinom |e ouieuena! Co-
spouai se nebesnika uv|eiio ua su re ii|eci isrinire pa se ouiece
svo|ega gn|eva i l|ubomoie i viari se u nebo.
61
K;a opazi kako se iz zapal|ena Takakina boiavisra bi|egom
spasava neki asuia pa uize svo| kolur i zavirla ga, ali u ra| cas asuia
povika. Polira| amo, Ai|uno, i izbavi me! Zacuvsi n|egov piepla-
seni glas, Ai|una ougovoii. Ne bo| se! I posro milosiuni P;rlin
sin iece asuii ua se nema cega bo|ari, K;a ouusraue ou svo|e na-
m|eie, a ni Agni ga ne lr|eue vise piogurari. I rako |e muuii Agni za
pernaesr uana spalio sumu uok su ga K;a i Ai|una bianili ou Inuie.
62
60
Vsava |e voua osmoiil bogova vasua, a ro |e Inuia.
61
Ovu|e |e naveuen li|ep piim|ei samokonriole. koliko gou |e Inuia uopusrio
gn|evu i l|ubomoii ua voue n|egovo ponasan|e, n|egov uiskiiminarivni inrelekr
nau n|ima ima porpunu vlasr, i on moze, kau pioci|eni ua rieba, re srvaii |euno-
sravno iskl|uciri, ouieci il se kao suvisnil. Osoba bez konriole posrupa supio-
rno. um|esro ua se zbog iazumske ouluke ouiekne gn|eva i l|ubomoie, pii|e ce se
zbog gn|eva i l|ubomoie ouieci zuiavog iazuma, i rako sil|ari u gii|el.
62
Ova piica |e birna za kasni|u iaun|u iz nekoliko iazloga. Pivi |e ra| ua pokazu-
|e poii|eklo naoiuzan|a ko|im ce se Ai|una i K;a koiisriri u kasni|im birkama.
Mah=bh=rata
33
Ero, rako se, uz pomoc K;e i Ai|une, o|acalo slavno bozan-
srvo, zesroko i s|a|no, i pioguralo sumu Klgava na uobiobir
svi|era. Onua s nebesa siue Puiamuaia
63
okiuzen maiurima
64
i iece
Ai|uni i K;i. Vi sre ucinili porlvar ko|i ni nebesnici ne mogase
uciniri!
65
Diugi |e ra| ua il oslikava kao velike iarnike osobiro ro volim naglasiri u sluca|u
K;e, buuuci ua |e n|egov aspekr velikog iarnika u riauici|ama na|cesce zanema-
ien uo re m|eie ua ro posra|e smi|esno.
63
Inuia
64
Olu|ni piarioci Inuie
65
Tako zavisava Auipaivan, piva kn|iga Malbliare, ko|u sam ovu|e u veliko|
m|eii pienio, buuuci ua |e u n|o| uana vecina inoimaci|a nuznil za iazumi|eva-
n|e siruaci|e u Blagavau-gri.
)diparvan
34
Bhagavad-gEt=
2. Kn}Iga o sabornIcI (Sabh=parvan)
Taua unava Maya iskaza Ai|uni svo|e posrovan|e, sklopi iuke
pa mu pieu K;om iece. O Kunrin sine, spasio si me ou K;i-
na bi|esa i ou ogn|a ko|i me umalo ni|e piogurao. Reci mi mogu li
isra uciniri za rebe ]a sam znamenir um|ernik, Visvakaiman meuu
unavama, sine Pguov, i uoisra zelim uciniri nesro za rebe.
Buuuci ua Ai|una ni|e ou n|ega nisra riazio, a asuia usria|ase u
rome ua ucini nesro iz zalvalnosri, K;a ga nakon riena iazmi-
sl|an|a zamoli ua ucini nesro za piaveunoga kial|a Yuuli[liiu.
Sagiaui pii|esrolnu palacu ko|o|, ma koliko |e pioucavao, nirko
iz svi|era l|uui nece moci srvoiiri iavnu. Nacini, Mayo, rakvu gia-
uevinu na ko|o| ce se viu|eri i um|ernosr ueva i asuia i l|uui.
Maya se na ro vilo iazveseli, i uoisra ubizo sagiaui palacu ko|o|
ne bi|ase iavne. Ukiasena skupoc|enim pieumerima i uiagul|ima,
piekiasno iziauena, buuila |e zavisr svil okolnil kial|eva.
A posebno |e ro bio sluca| s pokvaienim Duiyoulanom.
Nagleuao se kial| Duiyoulana basnoslovna blagosran|a Pga-
va i obuze ga goicina, a sice mu se piikloni gii|elu i on se uaue na
pur u Hsrinapuiu, ali ono sro |e viuio nikako mu ni|e uavalo
miia. Dl;rai[iin sin bi|ase se uspur roliko uuubio u misli ua ne
iece ni slova u ougovoi Subalinu sinu ko|i mu se nekoliko pura
obiacao. Viu|evsi ga rako zamisl|ena Sakuni ga upira. O Duiyou-
lana, zasro rako resko uzuises
Duiyoulana mu naro ougovoii. U|ace, viu|el svekoliku zeml|u
u Yuuli[liiino| vlasri, poucin|enu Ai|uninim oiuz|em. Viu|el i
zirveni obieu
66
Kunrina sina ko|i bi|ase popur Inuiine zirve i uan
i noc me l|ubomoia sazize. Susim se kao plirki iibn|ak na l|ernome
suncu. Bacir cu se u ogan| ili cu se uuaviri u voui. Meni vise zivora
nema!
Sakuni ce naro. Duiyoulano, ne smi|es biri l|ubomoian na
Yuuli[liiu. Pguovi sinovi uziva|u uaiove svo|e uobie siece.
Oni samo siecom umakose svim rvo|im smicalicama. Dobili su,
kial|u, svo| uio kial|evine i sve sro su posrigli, osvo|ili su svo|im
napoiom. Veliki su iarnici i srii|el|a|u na|vecim lukovima, a birka
im cini iauosr. Ali |a znam nacin kako se Yuuli[liia moze pobi-
|euiri. Kunrin se sin voli kockari. On |e nev|esr u baiaran|u koc-
66
Obieu ia|asuya, caisko posvecen|e.
Mah=bh=rata
35
kom, a buue li pozvan na kocku, resko ce moci oubiri izazov. ]a
sam v|esr u kockan|u i nema mi u rome iavna u svim riima sv|ero-
vima. Zaro ga, sine Kuiua, pozovi na kocku. ]a cu u rvo|e ime
osvo|iri kockom sve n|egovo s|a|no blagosran|e. Samo, Duiyoula-
no, o rome moia znari i kial| Dl;rai[ia. Ako mi rvo| orac naie-
ui, |a cu uzeri na kocki sve sro Yuuli[liia pos|euu|e. Ne sumn|a|
u mene.
Pou ur|eca|em vaialice Sakuni|a i zlog Duiyoulane, povoul|ivi
se Dl;rai[ia slozi, re uaue sagiauiri palacu sa srorinu viara i
risucu srupova, u ko|o| ce se ouizari svecanosr s kockama.
6
Tako se uesilo ua Sakuni i Yuuli[liia zaigia|u. Sakuni |e sralno
vaiao a Yuuli[liia sralno gubio. Kako su ulozi iasli, Yuuli[liia
|e pii|evaiom na kocki izgubio ne samo zlaro i uiagul|e, nego i
svo|u palacu, kial|evsrvo, re naposl|erku i svo|u biacu, sebe i Diau-
pau. Pi|ani ou ololosri, Duiyoulana, Kaia, Dusssana i osrali
giesnici zlosravl|ali su rako Diaupau i Pgave, a Blma, Dioa
i osrali sra|alu pognuril glava i ne ucinise nisra. U rim r|eskobnim
i uzasnim rienucima Dl;rai[iini sinovi pocinili su rakve uvieue,
ua |e posralo posve |asno kako im se svima blizi piopasr; Blma se
zakleo ua nece imari miia uok u bo|u ne ubi|e Dusssanu i Du-
iyoulanu, pa |e iar posrao gorovo izv|esnim. Po|avili su se svako-
|aki nagov|esra|i zle kobi.
Sli|epi kial| Dl;rai[ia, uzasnur u|elima svo|il sinova, viari
Diaupau i Pgavama n|ilovu slobouu i iman|e, re oni napusrise
Hsrinapuiu. Ali, na nagovoi svo|il giesnil sinova popusri, i uo-
pusri im pozvari Pgave nazau ua oper baca|u kocku, kako bi
pii|evaiom isposlovali ua Pgave buuu piognani u sumu na uva-
naesr gouina. Tiinaesru gouinu imali bi piovesri meuu l|uuima,
ali rako ua il nirko ne piepozna. Kolebl|ivi kial| piisraue, i uoisra
rako i buue.
Pieu kial|a Dl;rai[iu, ko|i |e, obuzer sumoinim mislima, s|e-
uio goiko uzuisuci, uoue San|aya pa ga upira. O zemal|ski go-
spouaiu, osvo|io si ciravu zeml|u i sve n|ezino blago. Poslao si
Pgave u piogonsrvo. Zbog cega saua roliko rugu|es
Naro ce Dl;rai[ia. Zai nema|u za cime zaliri oni ko|ima pieu-
sro|i okisa| sa silnim Pgavama na n|ilovim velikim kolima i sa
6
Kocka se uizala znakom Boz|eg suua, |eunako kao i birka. Zbog roga |e kocka
kao nacin iaspou|ele uobaia bila iazm|eino uobica|ena, ali |e zaro vaian|e na
kocki uizano iznimno necasnim.
Sabh=parvan
36
Bhagavad-gEt=
svim n|ilovim saveznicima San|aya ce naro. Kaua bogovi ne-
koga zele upiopasriri i obescasriri, oni mu na|pii|e uzmu pamer.
Kaua piopasr naiue, iazum zariovan gii|elom piilvaca zlo kao
uobio i cvisro piione uz n|ega.
Dl;rai[ia iece naro San|ayi. San|ayo, pogleu o|auene Diu-
pauine kceii moze spaliri cirav svi|er. Ne znam ima li naue ua mi
makai |euan sin osrane ziv
68
68
Tako zavisava kn|iga o saboinici, mozua na|uzasni|a i na|r|eskobni|a kn|iga
Malbliare, s r|eskobnim i zloslurnim ronom.
Mah=bh=rata
37
3. Kn}Iga o sumI (Vanaparvan)
Cim |e saznao sro se uogouilo Pgavama, K;a im sm|esra uoue.
Douose i blo|e, V;i|i, anulake, a srigose ramo i iouaci kial|a
Pancla, i Dl;[akeru, kial| Ceui|a, a i mocna i slavna biaca Kekaye.
Svaki ou n|il se zgiazao i osuuivao necasno u|elo Dl;rai[iinil
sinova. Tuzna Diaupau izaue pieu K;u i sraue mu piipovi|euari
muke i siamoru ko|ima |e bila izvignura, a on se, uuboko uiinur,
riuuio ua |e ur|esi i umiii pa |o| onua iece. Milolika kial|evno, svi
ko|i su re zlosravl|ali lezar ce u samirnim mukama sieu kivave kal|u-
ze na bo|isru izgubl|ene birke. Svecano ri se zaklin|em ua ce rvo|e
nezasluzene parn|e uosro|no biri osvecene. Obiisi oci! Moze se Hi-
mala|a iaspuknuri, mogu se nebesa siusiri, a zeml|a iazuiobiri i bez-
uano moie piesusiri, mo|a se ii|ec nece opovici.
69
K;a |e ispiicao kako ni|e mogao spii|eciri zlou|ela u Hsrina-
puii |ei se upiavo za ro vii|eme boiio s nepii|arel|ima, rako ua |e
zakasnio. Opiosrivsi se s n|ima, K;a il napusri, a s n|im i osrali
kial|evi i bilmae, re rako Pgave osrauose sami u sumi. Taua
Yuuli[liia, slureci buuucu birku, napuri Ai|unu ua se kiene bavi-
ri isposnisrvom kako bi ou bogova uobio nebesnicka oiuz|a, ko|i-
ma ce moci poiaziri Duiyoulaninu vo|sku u buuucem iaru.
Tako Ai|una kienu na s|evei piema vilovima Himala|e, i ramo
se kiene baviri isposnisrvom. Na piekiasnom m|esru u sumi Ai|u-
na se svom zesrinom pieua na|rezim pokoiama. Ou|even u pin|e
ou riave i koze cine sa|ge, sa srapom u iuci, |eo |e uvenulo lisce
popaualo po rlu. Pivil m|esec uana |eo |e voce svake riece noci,
uiugog m|eseca |eo ga |e svake sesre, a rieceg m|eseca |eo |e samo
svakoga cerinaesrog uana. Kaua poce cerviri m|esec, mocnoiuki
Pguov sin ouizavao se na zivoru samo ziakom. Pouignuril iuku,
sro|eci samo na vilovima pisri|u bez ikakva uiugog oslonca, na-
sravio |e svo|e isposnisrvo, a kosa mu |e ou cesra pian|a popiimila
bo|u lopoca ili mun|e. Taua se okupise svi veliki muuiaci, ouose
pieu Sivu, gospouaia bogova, poklonise mu se pa iekose. Ona|
silni Kunrin sin upusrio se u na|reza isposnicka iskusen|a na paui-
nama Himala|e. Zeml|a se oko n|ega pocela pusiri zagii|ana n|ego-
vim zaiom. Ne znamo kakva mu |e nam|eia, ali nam on zaua|e
bol. Ti ga mozes ouviariri ou roga.
69
Uspoieuba s Lk 21,33. Nebo i zeml|a ce pioci, ali mo|a ii|ec nece pioci.
Sabh=parvan-Vanaparvan
38
Bhagavad-gEt=
Umin
0
muz miino |e saslusao muuiace, a porom im gospouai
srvoien|a kaza. Ne biinire zbog roga! ]a znam zel|u Ai|unina sica.
Ne zuui on ni za nebesima ni za blagosran|em, a ni za uugim zivo-
rom. Ono za cime zuui |os cu mu uanas ispuniri.
I slavni vlasnik luka Pinka uze na sebe lik Kiire
1
, blisrava i
golema kao planina Meiu
2
, pa oumal siue na pauine Himala|e.
Piimakavsi se Kunrinu sinu, Siva opazi kako |euan ou unava,
po imenu Mka, sm|eia ubiri Ai|unu piervoiivsi se u uivl|ega
vepia. Ai|una u ra| cas uze Cgivu i nekoliko srii|ela nalik na
oriovne zmi|e, a onua ouapnu rerivu ko|a ispuni ziak svo|im biu-
|an|em pa iece neiasru. Nikakva ri zla nisam ucinio, a ri nava-
l|u|es na mene ua bi me ubio! Zaro ces uanas orici u Yamino
boiavisre!
Kau Siva viu|e ua ce Ai|una ubiri vepia, viknu mu ua ne srii|el|a
|ei |e ro n|egov pli|en, ali se Ai|una ne osvinu na ro, nego orpusri
svo|u srii|elu. U isri rien kao ogan| mun|e si|evnu i Sivina srii|ela
pa ob|e isrouobno pogouise golemo Mkino ri|elo, rviuo popur
auamanra. Taua Mka oper popiimi svo| giozni lik iakase i is-
pusri uusu.
Porom Ai|una pogleua onoga ko|i ga |e pokusao spii|eciri ua
ubi|e vepia i viu|e blisravo bice, s|a|no popur zlara u lovacko| ou|e-
ci. Piarila ga |e zena |eunako ou|evena. Ai|una se naro osm|elnu
pa upira. O zlarno srvoien|e, rko si ri i zasro luras s rom zenom
ovim pusrim goiama Zai se ne bo|ire u ovo| pusrosi Zasro si
gauao ovoga neiasra kaua sam ga |a pivi uzeo na nisan
Lovac se nasmi|a pa mu ougovoii. Ova suma bogara uivl|aci
piipaua nama ko|i u n|o| zivimo. Ne moias se biinuri za mene.
No ri mi ne izgleuas uovol|no cvisr ua bi mogao biri |euan ou
n|ezinil zirel|a. Viuim na rebi riagove uuobna i mekusna zivora.
Pii|e bil |a rebe riebao pirari sro riazis ovu|e. Vepia sam |a pivi
ugleuao i mo| ga |e lirac oboiio rako ua |e mo|e i piavo piven-
srva.
Ri|ec po ii|ec, i izbi piepiika. Kiira na kia|u pouviknu. Ha|-
ue, cuva| se! Pusrir cu na rebe srii|ela popur giomova, a ri piibeii
svu svo|u snagu pa mi uzviari! Ai|una se nal|uri na re ii|eci i zasu
0
Um |e Sivina supiuga Pivar.
1
Kiire su bili planinsko lovacko pleme.
2
Meiu |e neka visra linuuisrickog Olimpa, planina u sieuisru svi|era na ko|o|
pociva nebo.
Mah=bh=rata
39
lovca srii|elama, ali se ova| samo sm|eskao uok su pauale po n|emu
ne nani|evsi mu nikakvo zlo. Ai|una se silno zacuui. Izvisno, izvi-
sno! govoiase on, a u sebi se pirao rko bi ro mogao biri. Ili |e
bozansrvo ili |e yaka, a mozua |e i Inuia, a moze biri ua |e i sam
Ruuia!
3
, govoiio |e sam sebi. Ta, bogovi obicava|u karkau lura-
ri ovom plemenirom planinom. Piemisl|a|uci u cuuu rko bi ro
mogao biri, Ai|una se nasravl|ao boiiri sve uok |e imao srii|ela, a
onua sraue uuaiari Kiiru lukom, ali mu ga ova| ore. Porom nasi-
nu na lovca macem ko|emu ni rviua sri|ena ni|e mogla ouol|eri. Ali
mac se polomi i ou osriice osraue samo baril|ak. A lovac se samo
smi|ao. Ai|uni ne pieosraue uiugo nego ua ga napaune golim iu-
kama. ]aki P;rlin sin napauao |e Kiiru uascuci ou siuzbe. Uuaici
su pauali na ob|e sriane i ci|eli |e kia| ouzvan|ao ou piaska n|ilo-
vil saka, ali ro ne poria|a uugo. Bog u liku Kiire i Ai|una ulvari-
se se u kosrac. Onua se Bog nal|uri i uuaii Ai|unu svom svo|om
snagom. Taua Ai|una onemoca i onesvi|esri se. Ni|e uugo poria|a-
lo, a on uoue k sebi, i sav kivav usra sa zeml|e i spopaue ga l|uri
|au. Taua u mislima paue nicice pieu gospouom bogova, milosri-
vim Sivom, napiavi n|egovo oblic|e ou gline i okiri ga vi|encem
cvi|eca ouavsi mu posrovan|e, kau u ra| cas spazi ra| vi|enac na
Kiirino| glavi i oumal mu laknu oko sica. Paue nicice pieu Sivi-
nim sropalima, a Bog bi|ase vilo zauovol|an n|ime. Viuio |e ua |e
Ai|unino ri|elo iscipl|eno isposnisrvom pa ga oslovi glasom uubo-
kim kao giml|avina. Pllguno, vilo si mi uuovol|io svo|im nepo-
ieuivim porlvarom. Nema rog kariiye ko|i ri |e iavan u neusria-
sivosri i usria|nosri. Tvo|a snaga i neusriasivosr, bezgi|esnice,
gorovo su iavne mo|ima.
Taua silni Bog, ko|emu |e znamen|e bik, uze Ai|unu u zagil|a| i
iece mu. Sve sam ri opiosrio!
4
Sine Pguov, poklonir cu ri svo|e
na|bol|e oiuz|e zvano Psupara.
5
Ti ces |euini moci iukovari n|ime,
baciri ga a ua ri se ono viari!
6
Cak ga ni Inuia ne pozna|e. To se
oiuz|e ne smi|e uporii|ebiri bez val|ana iazloga |ei, bacis li ga na
slabi|eg piorivnika, ono moze iazoiiri ci|eli Svemii. U svim riima
3
Ime Sive u n|egovom unisrirel|sko/isposnickom aspekru.
4
Ai|unu |e mucila r|eskoba gleue roga sro se rukao s Cospouom, misleci ua |e
rime pocinio uvieuu, ali Siva |e ouagnao n|egovu bo|azan.
5
Psuparasria, Psuparino oiuz|e, oiuz|e gospouaia zivorin|a.
6
Zapiavo, rim su oiuz|em rakouei iaspolagali Dioa i n|egov sin Asvarrl-
man, ali |e |euino Ai|una imao snagu uula poriebnu za c|eloviru vlasr nau rim
oiuz|em; on ga |e |euini mogao, |eunom bacenog, povuci.
Vanaparvan
40
Bhagavad-gEt=
sv|erovima nema nikoga rko bi mu mogao ouol|eri. Mozes ga po-
slari na nepii|arel|a misl|u, okom, ii|ec|u i lukom.
Usieuorocen i pazl|iv, Ai|una raua piiue Sivi i iece. Pouci
me! I Cospou mu iece sve ra|ne iukovan|a n|ime. Oraua |e ro
oiuz|e sra|alo na usluzi Ai|uni i Sivi. U rom casu uzuilra sva
Zeml|a sa svo|im planinama, sumama, moiima, selima i giauovi-
ma i zacuse se risuce bubn|eva i riuba. Dulnuse olu|ni v|eriovi i
ziacni virlozi, a bogovi i unave ugleuase ro oiuz|e kako sro|i uz
Ai|unu.
Poui saua u nebesa! iece mu riooko bozansrvo

, a Ai|una
sra|ase pieu n|im i gleuase ga neriemice oua|uci mu uuzno posro-
van|e. Taua mu Cospou svil nebeskil sranovnika viari veliki luk
Cgvu poguban za sve unave i pisce, a porom nesraue pieu
Ai|uninim ocima iasiienim ou cuua.
Silni pob|eunik zlorvoia sra|ase i ual|e ru i uuivl|en govoiase
samome sebi. Doisra, |a sam viuio veliko bozansrvo bogo-
va!
8
Kakav li sam |a siernik kaua sam svo|im iukama mogao uo-
uiinuri riookog Sivu, vlasnika Pinke, i viu|eri ga u n|egovu uob-
iocinirel|skom oblic|u
I uok |e silni Kunrin sin rako iazmisl|ao, uouose onamo bogovi
Vaiua, Kubeia i slavni Inuia sa svo|om kial|icom re sva n|ilova
mnogobio|na piarn|a. Po|avi se i piekiasni Yama, mocni unisrirel|
bica, osvi|erlivsi nebesa svo|im s|a|em, a za n|im su isli pirii, go-
spouaii iauan|a.
Yama mu ovako kaza. Ai|uno, pogleua| nas, zasrirnike sv|ero-
va! Omogucir cemo ri ua nas viuis svo|im uulovnim ocima |ei ri
ro i zasluzu|es. U rvo|emu pierlounom zivoru bio si ;i neizm|ei-
na uula, znan kao veliki Naia. Po Bialmino| zapovi|esri iouen si
u svi|eru l|uui i pobi|euir ces u bo|u na|vili|eg u|eua Kuiua, Blmu
ko|i |e iouen ou Vasua. Tvo|a |e uuznosr ua pobi|euis silne kar-
iiye ko|e voui Blaiauv|in sin Dioa. Sine Kunrin, poubi|ar ces
zemal|ska oblic|a nebesnika, unava i iakasa ko|i su se ur|elovili
na Zeml|i i oni ce se orpuriri onamo kamo ce il ouvesri zasluge

Siva se riauicionalno piikazu|e s orvoienom | cakiom, riecim okom.


Uviu u na|visu srvainosr i ouiican|e ou svi|era remel|ni su ariibur Sive.
8
Cospou Siva uakako ne spaua u nizu karegoii|u bozansrava u kakvu spaua|u
veuski bogovi Inuia, Agni, Vaiua, Vyu i n|ima slicni, vec pii|e u isru s Vi-
uom, kao sinonim za ur|elovl|en|e na|vise srvainosri, bice ko|e u sebi ur|elovl|u|e
rako visoke kvalirere Neocirovanog ]eunog, ua se bez ikakve zauiske o N|emu
moze govoiiri kao o Cospouu Bogu.
Mah=bh=rata
41
n|ilovil u|ela, a rvo|e ce ime zauvi|ek ria|ari na svi|eru. Ti ces uz
Viua olaksari Zeml|i reier. Piimi ou mene ovu palicu
9
ko|om
ces pociniri velika u|ela.
80
Posli|e Yame uouose i osrali nebesnici i svi mu uavalu svo|a
nepob|euiva oiuz|a sriasna popur giomova. Kaua ouose zasrirnici
sv|erova, Ai|una upuri svo|e misli piema Inuiinim kolima ko|ima
upiavl|ase Mrali, Inuiin koci|as, i ona uouose piosi|eca|uci nebo
i rurn|eci popur golemil olu|nil oblacina. Sva nebesa sinuse ou
n|ilova bl|eska. Taua se Ai|una pope na kola, i, opiosrivsi se ou
planine, ou|ezui pieko neba u Inuiin nebeski giau Amiavar re,
boiaveci ramo neko vii|eme, naposl|erku se viari biaci, ko|a ga
iauosno pozuiavise. Tako im u iazgovoiu s ;i|ima i iaznim zgo-
uama pioue uvanaesr gouina boiavka u sumi, re se pieiuseni za-
purise u zeml|u kial|a Vii[e, gu|e ce piovesri i riinaesru gouinu
piogonsrva.
Vanaparvan
9
Yamina palica |e znak vlasri nau zivorom i smicu bica.
80
Ovu|e Ai|una i oimalno posra|e insriumenrom pioveube ulaime na Zeml|i,
ko|em bozansrva ua|u ovlasri ua il zasrupa na svi|eru.
42
Bhagavad-gEt=
4. Kn}Iga o VIr=JI (VIr=Japarvan)
Tako se |unaci pieiusise i srupise u sluzbu kial|a Vii[e. Yuu-
li[liia se pieiusi u bilmau po imenu Kanka, ko|i ce na uvoiu
bacari kocke. Blma se pieiusi u kulaia i mesaia po imenu Balla-
va. Ai|una se pieiusi u eunula po imenu B;lannag, ko|i ce uciri
zene u Vii[ino| palaci li|epu plesu i p|evan|u
81
, uok ce Nakula i
Salaueva biri kon|usai i gonic goveua. Diaupau ce, pak, posrari
kial|icinom sluskin|om. Za ro vii|eme, sakiir ce svo|e mocno oiuz|e
na veliko uivo ko|e iasre pokia| giobl|a.
Tako im |e, pieiusenima, pioslo gorovo gouinu uana, kau |e
zlosierni Duiyoulana, ko|i ni|e imao miia ako ni|e snovao neko
zlou|elo, po sav|eru Susaimana, kial|a Tiigaira, oulucio sakupiri
svo|u vo|sku i kial|u Vii[i ukiasri sraua goveua, i ne slureci ua se
ramo skiiva|u Pgave, re |e piva vo|ska pou vousrvom Susaima-
na poiazena ou Pgava pieuvouenil Blmom. Upiavo |e raua
Duiyoulana uuaiio sa s|eveia sa svom vo|nom silom i opkolio
mnoge risuce goveua ko|a piipaualu kial|u Vii[i. Upiavirel| sraua
|euva pob|eze i uonese vi|esr u piazan giau, mlauome kial|evicu
Urraii, |ei su svi osrali bili na uiugome bo|isru. Taua se mlaui i
nesmorieni Urraia sraue |unaciri kako ce zausraviri nepii|arel|e,
samo ua mu |e naci vozaia kola, za sro mu se pii|avi Ai|una, pieiu-
sen u B;lannagu. Kaua srigose Duiyoulaninu vo|sku, kial|evice-
vo |unasrvo naglo okopn|e pii pogleuu na Blmu, Diou, Kaiu
i osrale velike iarnike, re on pozel|e pob|eci. Uloge se okienuse, re
saua B;lannag sraue bouiiri Urraiu, ko|i ou sriala pob|eze s kola.
Ai|una viu|e ua rako nece ualeko uosp|eri, ulvari ga i nekako pii-
voli ua se viari u kola.
Cleuali su ra| piizoi Kuiui s Blmom i Dioom na celu i sa
zebn|om u sicu slurili ua bi ra| cuuni piiuoslica mogao biri
Dlanan|aya, a Dioa sraue uocavari lose znamen|e, re sav|erova
povlacen|e, ali mu se Kaia uspiorivi.
Za ro vii|eme su Ai|una i Urraia uosp|eli uo uivera na ko|em
bi|ase sakiiveno oiuz|e. Kial|evic skiue ouarle oiuz|e i iazvi omore
81
Ima pouosra iioni|e u ovo| pou|eli uloga. gubirnik na kocki Yuuli[liia glumi
ma|sroia kockaia, kivozeuni iarnik Blma glumi mesaia, a |unacki Ai|una u-
skopl|enika. Osim svega roga, viul|iva |e Ai|unina svesrianosr. on ni|e samo na|-
bol|i iarnik i znalac sveril spisa i yogi|ske uiscipline, on |e rakouei u sran|u zene
poucavari plesu i p|esmi. Ta blaga sriana velikog iarnika ocirava slozenosr i rio-
uimenzionalnosr n|egove osobnosri.
Mah=bh=rata
43
re ugleua, s|a|ne kao sunce, Cgvu i osrala ceriii luka pa upira
Ai|unu. O B;lannago, ko|emu slavnom |unaku piipaua ova| luk
sa srorinom zlarnil okova i blisravim vilovima B;lannag mu
ougovoii. Luk |e za ko|i piras siiom svi|era pioslavl|eni Cgva
i piipaua Ai|uni, a moze unisriri svu nepii|arel|sku vo|sku. Kakva
li cuua, B;lannago, naro ce Urraia, ri kazes ua su ovi lukovi,
macevi i srii|ele vlasnisrvo Pgava, a o n|ima se nisra ni|e culo
orkaua su izgubili kial|evinu na kocki piemua su mogli unisriri
svakog piorivnika!
Ai|una mu raua iece. ]a sam Ai|una, Urraio, |a sam P;rlin sin,
a Kanka, uvoianin rvo|ega oca, ro |e Yuuli[liia. Snazni Ballava,
spierni uvoiski kulai, ro |e Blma. Nakula |e kon|usai, a Salaue-
va nauziie vasa sraua. A zna| ua |e i Saiianuli, kial|icina sluskin|a,
glavom kial|evna Diaupau. Ovo |e mo|il ueser imena. Ai|una,
Pllguna, ]iu, Kii[in, Sveravlana, Bblarsu, Vi|aya, K;a
Savyascin i Dlanan|aya.
Kaua |e ro saslusao, Urraia ga pozuiavi kako ro uoliku|e pa iece.
Mo|e |e ime Blmin|aya, a piozvan sam i Urraia! Velika |e mo|a
sieca, Pirlo, sro re mogu gleuari vlasririm ocima. Buui nam uob-
iouosao, Dlanan|ayo! Snaznoiuki i civenooki |unace, rvo|e su mi-
sice popur slonovske suile! Dolici ri ua mi opiosris sve sro iekol u
svo|emu neznan|u!
82
Tvo|i cuuesni i neuosrizni porlvari iasr|eiu|u
sve bo|azni iz mo|ega sica i ispun|ava|u ga l|ubavl|u! O |unace, poper
cu se na ova oulicna kola i sam cu upiavl|ari n|ima! Reci mi na ko|i
ces ouieu na|pii|e uuaiiri Naieui i |a re ramo vozim!
Omilio si mi, rigie meuu l|uuima, naro ce Ai|una. U rebi vise
nema sriala. Razbir cu u bo|u sve rvo|e nepii|arel|e! Bizo vezi na
kola robolce i iz roga oiuz|a uzmi mac uglacane osriice i ukiasen
zlarom.
Taua Ai|una skiue naiukvice i navuce uivne iukavice piorkane
zlarom pa porom poveza svo|u cinu i kovicavu kosu bi|elom rkani-
nom. S|eueci na svo|im kolima, silni |unak obavi obieu ociscen|a i
ovlaua svo|im uulom lica okienura k isroku pa piizva u s|ecan|e sva
svo|a oiuz|a i ona mu sva uouose i iekose kial|evskome P;rlinu
sinu. Mi smo ru, o pioslavl|eni! Mi smo rvo|i sluge, Inuiin sine!
A Ai|una im se pokloni pa kaza. Buuire sva u mo|emu uulu!
83
82
Ai|unina |e slava rolika, ua se mlaui Urraia pieu n|im moiao os|ecari kao
Ai|una pieu Cospouom Sivom.
83
Ovo |e Ai|una u na|veco| moci i slavi, kao sunce ko|e |e izionilo iz oblaka.
Vir=Japarvan
44
Bhagavad-gEt=
I uobivsi uza sebe sve svo|e oiuz|e, Ai|una se iazveseli i ouape
rerivu na Cgvi. Zacu se sriasan zvuk ou ko|ega se price porie-
sose u leru, a uivece se zan|ila. Po rome zvuku nalik na piasak
gioma Kuiui saznase ua |e ro Ai|una ouapeo rerivu na na|bol|emu
meuu lukovima. Onua silni |unak kienu s Urraiom kao koci|asem
i iazvi nau svo|im kolima svo| zlarni bai|ak na ko|emu bi|ase ma|-
mun s lavovskim iepom, nebesnicko piiviuen|e ko|e |e smislio sam
Visvakaiman. Nezauizivi unisrirel| nepii|arel|a snazno uulnu u
svo|u veliku skol|ku giomovira glasa ou ko|ega se uusmanima uize
kosa na glavi. Bizi kon|i popauase na kol|ena ou roga zvuka, a
kial|evic Urraia s|eue ou sriala.
Za ro vii|eme Dioa |e govoiio Kuiuima. Sve mi ro sluri na
zlo! Cleua|re onoga cagl|a ko|i rici kioz nase ieuove i zloguko
zavi|a! Pob|egao |e a ua ga nirko ni|e srigao pogouiri! Sve ovo
pierkazu|e veliku nevol|u!
Duiyoulana se uspiorivio, govoieci kako riinaesra gouina |os
ni|e isrekla i kako ce Pgave moiari po uogovoiu oper u piogon-
srvo, a s n|im se slozio i Kaia, ololeci se. K;pa i Asvarrlman su
se slozili s Dioom, uouavsi. Ko|i se kariiya veseli pieu svima
zaro sro |e srekao kial|evsrvo vaia|uci na kocki, kao sro ro cini
besriuni Dl;rai[iin sin Tko se, ako ima pameri, lvasra ua |e
srekao blago pii|evaiom na kocki kao ua |e piouavac mesa U
ko|em si uvobo|u ri pobi|euio Ai|unu, Nakulu ili Salauevu A
opl|ackao si n|ilovo blago! Viuimo ua l|uui, pa cak i insekri i miavi,
mogu opiasrari u gianicama svo|il moci, ali Pguovi sinovi ne
mogu opiosriri ponizen|a ko|ima |e bila izlozena Diaupau. Posa-
l|i saua, Duiyoulano, svog muuiog u|aka ko|i rako uobio pozna|e
uuznosri kariiye!
84
Posal|i saua roga kockaia i vaialicu Sakuni|a
ua se boii s n|ima. Ali Cgvom se ne baca|u kockice, nego se
ouapin|u osrie sil|are srii|ele na piorivnike!
Taua Blma piibia vo|sku i iazmiiice piesrauose. Taua Bl-
ma iznese reoii|u po ko|o| zbog nerocnosri kalenuaia svakil per
gouina nasra|e visak ou uva m|eseca
85
, sroga |e sve sro su Pguovi
sinovi obecali ispun|eno. Duiyoulana, pak, usrviui kako nece
Pgavama viariri n|ilovu kial|evinu, i rako birka orpoce. Duiy-
84
Sakuni|a, ko|i |e pievaiio na kocki. Viuimo ua iarnici ko|i se boie s Duiyou-
lanom ro cine vise iz uuznosri, nego iz l|ubavi piema n|emu, buuuci ua ga orvo-
ieno giue i uize zlikovcem.
85
Nekako ne v|eiu|em ua |e inui|ski kalenuai bio roliko nepiecizan, buuuci ua
piim|eiice giegoii|anski kalenuai ima koiekci|u ou |eunog uana u ceriii gouine.
Mah=bh=rata
45
oulana ne bi|ase s osralim iarnicima, nego |e, buuuci slab boiac i
kukavica, kienuo r|eiari Vii[ina sraua. Ai|una ga uosrize i viari
sraua, a porom se nam|eii na velike iarnike. Kaia i Ai|una poui-
|elise meguan. Dvanaesr Kaiinil srii|ela ianilo |e Ai|unu, Urraiu
i n|ilove kon|e, ali |e Ai|una uzviario
86
i zasuo Kaiu silom srii|ela
ko|e ga izbouose po ci|elome ri|elu, rako ua se moiao povuci.
Kau Rulin sin ureknu s bo|isra, osrali iarnici s Duiyoulanom
na celu uuaiise |euan po |euan na Ai|unu piaceni svo|im cerama,
ali, kao sro obala pounosi nalere plime, rako |e i Ai|una ouoli|e-
vao bi|esu re nebio|ene vo|ske posrio|ene za bo| ko|a ga |e zasipala
io|evima srii|ela. Porom pivak meuu iarnicima napaune na nepii-
|arel|a poslavsi na n|ega svo|a nebeska oiuz|a. I nebo i sve sriane
svi|era zasrii|ese bezbio|ne srii|ele ouapere iz Cgve, kao sro
Zeml|u piekiiva|u Sunceve ziake. I nirko ou piorivnika ne moga-
se pouici oci na Ai|unu ko|i |e blisrao silnom sv|erloscu. Bezbio|ne
Ai|unine srii|ele kao ua pou nebom nisu imale uovol|no m|esra.
Piorivnici bi ga uspi|evali samo |eunom izbliza ugleuari |ei bi vec
iuucega riena bili na puru za ona| svi|er za|euno sa svo|im kon|i-
ma. Kao sro su n|egove srii|ele neomerano piolazile kioz ri|ela
n|egovil piorivnika, rako su i n|egova kola |ezuila kioz n|ilove
ieuove. N|egove srii|ele uvi|ek su nalazile cil| kao sro i oko uvi|ek
pociva na onome sro mu se mili gleuari. Tiag ko|i |e osra|ao za
n|im slicio |e na riag kiua slonova kioz piasumu.
Taua navalise na Ai|unu svi veliki iarnici Kuiua i napiegose sve
svo|e sile, a Dlanan|aya, Kunrin sin, pogoui sraioga gospouaia
86
Cini se ua su iarnici bili iznimno orpoini na pogorke, re ua il se moglo ubiri
|euino rako ua im se glava ouvo|i ou ri|ela. Sve osrale iane lako su zac|el|ivale,
v|eio|arno zbog u|elovan|a mocnil manrii. Zbog roga |e glavni oblik napaua na
velikog iarnika izvouen rako sro se pivo pobilo n|egovu zapiegu i koci|asa re rako
onesposobila kola, a n|emu se ogianicilo kieran|e. Porom bi piorivnik napao
oiuz|e, re mu srii|elama sas|ekao luk, a rek nakon roga bi napao samoga iarnika.
Koliko gou |e izv|esno ua u piicama o sposobnosrima kariiya ima puno pier|eii-
van|a, cini mi se piilicno izv|esnim ua su ra pier|eiivan|a remel|ena na isrini, re ua
|e |euan veliki boiac moiao pieusravl|ari vo|nu silu ko|a |e mogla zuiobiri sve
osim uiugog rakvog boica. Slikoviro ieceno, veliki boici popur Ai|une, Blme i
Dioe bili su ekvivalenr ciravim uanasn|im aimi|ama s nukleainim aisenalom.
Iako su na pivi pogleu oiuz|a ko|ima su se iarnici koiisrili piimirivna (luk i srii|e-
la, ropuz, mac i sl.), uuaii rakvil oiuz|a bili su u ro| m|eii po|acani manriama, ua
|e Cgvu muuii|e uspoieuiri sa sesreioci|evnim Carlingovim ropom s eksplo-
zivnom munici|om, nego s lukom kakav bi cirarel| bio sklon zamisliri, buuuci ua
|e okus misli boica igiao roliku ulogu ua |e sama izicka mareii|a oiuz|a posra|ala
maiginalnom. Iz rog iazloga srii|ele slabi|eg boica nisu u sran|u nauuiri |acem.
Vir=Japarvan
46
Bhagavad-gEt=
Blmu s ueser srii|ela u giuui iako se ova| boiio kako |e na|bol|e
mogao. Neouol|ivi i |akoiuki Cagin sin klonu ou l|ura bola i
uugo osraue rako naslon|en na iuuo svo|il kola.
Taua Ai|unu okiuzise sa svil sriana s nebeskim oiuz|em u iuka-
ma zasipa|uci ga nepiesusnom bu|icom srii|ela. On |e svo|im oiu-
z|em suzbi|ao n|ilovo, a onua vlasnik Cgve zazva |euno ou
Inuiinil nepob|euivil oiuz|a zvano izbezuml|ivalo. Svo|im os-
riim srii|elama porpuno piekii sve ceriii sriane svi|era. Biu|an|e
Cgve porpuno zaglusi os|erila piorivnika
8
, a porom Ai|una
uze ob|ema iukama svo|u veliku skol|ku mocna zvuka i siloviro
uulnu u n|u ispun|ava|uci n|ezinom iikom nebeski svou. Ou zvuka
re skol|ke |unaci Kuiua zasrauose osupnuri, a lukovi ou ko|il se ne
iazuva|alu u bo|u poispauase im iz iuku. Kau |e vo|sku Kuiua
rako skamenio, Ai|una iece sinu kial|a Marsya. Iui meuu Kuiue
uok su |os osamuceni i uonesi ovamo bi|ele ouoie sro il nose
Dioa i K;pa i onu li|epu, zuru, sro piipaua Kaii, a uonesi i
plave lal|ine kial|a i Dioina sina.
88
Rekao bil ua Blma ni|e
omaml|en |ei on zna kako ua se supiorsravi ovome oiuz|u i zaro
n|ega obiui!
Naro slavni sin Marsya skoci s kola osravivsi uzue i pokupi ou-
|ecu iarnika pa se viari nariag na svo|e m|esro. Onua pouboue
kon|e i ouveze Ai|unu s bo|isra.
Kau Blma viu|e ua Ai|una oulazi, pogoui ga svo|im srii|ela-
ma, ali mu Ai|una pobi zapiegu i koci|asa i sa svo|im li|epim lukom
u iukama izioni iz roga mnosrva kola kao sro sunce izian|a iz
oblaka. Dl;rai[iin sin
89
uoue k sebi i spazi P;rlina sina kako
sam sro|i na bo|isru nalik na gospouaia nebesnika pa uziu|ano
upira Blmu. Kako se ova| spasio ou rebe
90
A Sanranuov mu sin ougovoii smi|eseci se. Cu|e bi|alu rvo|a
os|erila i rvo|a liabiosr Zasro si oubacio luk i srii|ele Ai|una ni|e
sklon kivolocnosri, niri mu uusa nagin|e gii|elu. Ni za sva rii svi-
|era nece zaboiaviri svo|e sraii|e. Samo nas zaro u ovome bo|u ni|e
8
Da pous|erim, Cgva |e oiuz|e ko|e |e pii|e giaueno ou asrialne nego ou
izicke supsranci|e, re |e zbog roga u sran|u pouni|eri enoimna napiezan|a ko|a bi
rienurno skisila bilo ko|i mareii|alni luk. Srii|ele Ai|una uobiva iz nepiesusnil
robolaca ko|e |e za|euno s lukom uobio ou Agni|a.
88
Ai|una |e naime u|evo|kama na uvoiu obecao uoni|eri lal|ine iz bo|a.
89
Duiyoulana
90
Tipicno za giesnike i zlikovce, Duiyoulani moia nerko uiugi biri kiiv za
n|egove piopusre.
Mah=bh=rata
47
sve pobio. Pivace meuu |unackim Kuiuima, viari se u svo| giau i
pusri Ai|unu ua miino oue pieorevsi sraua. Ne oubacu| uluuo svaki
pur svo|e uobio!
Saslusao |e Duiyoulana re ii|eci sraioga gospouaia, ii|eci ko|e
bi|alu za n|egovo uobio, pa se iazb|esn|e, ali izgubi vol|u za ual|-
n|u birku, uuboko uzualnu i usur|e.
Razuiagani Ai|una viu|e kako Kuiui kiecu k svo|emu giauu pa
poue za n|ima i glavom pozuiavi sraioga Blmu i ucirel|a Diou
ua im iskaze svo|e posrovan|e. Na |eunak nacin pozuiavi i Dioi-
na sina i ucirel|a K;pu i osrale casne osobe meuu Kuiuima. Porom
P;rlin sin |eunom srii|elom iazbi u komauice Duiyoulaninu kiunu
ukiasenu uiagim kamen|em, a biu|an|e n|egova luka ispuni sva rii
svi|era.
Taua se Ai|una i Urraia viarise u pii|esrolnicu, i, nakon sro im |e
isrekao iok piogonsrva, iazorkiise svo|u naiav, a kial| Vii[a uaue
svo|u kcei Ai|uninom sinu Ablimanyuu za zenu.
91
91
Sin Ablimanyua i Urraie bir ce poznari Paikir.
Vir=Japarvan
48
Bhagavad-gEt=
5. Kn}Iga o prIpravama (Udyogaparvan)
Svi pioslavise Ablimanyuovu svaubu, i, posro se oumoiise, K;-
a iece. Svi vi ko|i sre ovu|e znare kako |e u igii kockom kial|
Yuuli[liia bio pievaien, kako mu |e orera kial|evina i kako |e piilva-
rio piogonsrvo. Pguovi sinovi, ko|i mogu silom svo|ega oiuz|a
pokoiiri i svi|er, ispun|avali su ra| sriasni zav|er riinaesr gouina i
nisu ousrupili ou zauane ii|eci. Ovi slavni |unaci pioveli su gouinu
uana sluzeci uiugima. Na vama |e ua sau oulucire sro ce biri piaveu-
no i uobio i za Yuuli[liiu i za Duiyoulanu i sro ce biri pouobno
i piilvarl|ivo i za Kuiue i za Pgave. Casni kial| Yuuli[liia ne bi
bespiavno pozelio ni nebesko caisrvo, a ako ro piavua riazi, pii-
lvarir ce ua vlaua i samo |eunim selom. Dl;rai[iovici ne mogu
nauvlauari Ai|uninu moc. Mi ne znamo sro |e Duiyoulana naumio
niri znamo sro ce se ual|e zbivari. Zaro |e resko ouluciri sro ua cini-
mo. ]a kazem ua bi riebalo poslari izaslanika, cov|eka uobia ioua,
puna vilina i sposobna piivol|eri Duiyoulanu ua Yuuli[liii pieua
polovicu kial|evine ko|a mu piipaua.
Tako |e kial| Pancla poslao Kuiuima svog vlasrirog svecenika
kao piegovaiaca.
Buuuci ua ni|e bilo v|eio|arno ua ce Duiyoulana viariri Pga-
vama zeml|u, pocele su piipieme za iar, re su sukobl|ene sriane
kienule okupl|ari saveznike. Tako su Duiyoulana i Ai|una uosli
zamoliri K;u ua im buue saveznik, i zarekose K;u kako spava.
Duiyoulana |e usao pivi u n|egovu spavacu sobu, a Ai|una uue za
n|im i obo|ica piicekase ua se piobuui. Duiyoulana b|ese s|eo na
srolac kia| K;ina uzglavl|a, a Ai|una osra sra|ari kia| pounoz|a
posrel|e sklopivsi iuke u znak posrovan|a. Kau se K;a piobuuio,
on na|pii|e ugleua Ai|unu, a onua il upira kako su purovali i po-
zuiavi il kako uoliku|e pa il zarim upira za iazlog n|ilova pos|e-
ra. Duiyoulana mu ougovoii smi|eseci se. K;o, svi su izgleui
ua ce meuu nama biri iara, i ro vilo skoio. Ako se ro uogoui, ri mi
moias pomoci. Tvo|e pii|arel|srvo sa mnom |eunako |e kao i s
Ai|unom, a i nase siousrvo pou|eunako |e blisko. ]euina |e iazlika
sro sam |a uanas uosao pivi, a nasi su uobii piaoci uvi|ek posrova-
li piavo pivensrva.
K;a ce naro. Ni na|man|e ne sumn|am ua si ri uosao pivi,
Duiyoulano, ali kaua sam orvoiio oci, mo| |e pogleu na|pii|e pao
na Ai|unu. Buuuci ua si ri uosao pivi, a |a sam na|pii|e ugleuao
Mah=bh=rata
49
Ai|unu, |a cu vam pomoci obo|ici. Piavo pivensrva vam |e pou|eu-
nako. Kaua se ispun|ava|u zel|e, obica| nalaze ua se uvi|ek pocne
ou na|mlauega molirel|a i zaro cu na|pii|e ponuuiri ua biia Ai|una.
Tu |e mili|un mo|il pasriia i svaki mi |e iavan po snazi. Zovu il
Niyae. Svaki se ou n|il umi|e boiiri i u na|zescem bo|u. Ti
vo|nici, nesavlauivi u bo|u, bir ce na sriani |eunoga ou vas, a |a cu,
sasvim sam i ne laca|uci se oiuz|a |ei sam oulucio ne boiiri se, srari
na srianu uiugoga. Ti, Kunrin sine, mozes biiari pivi |ei piema
zakonu imas na ro piavo.
Taua Ai|una ouabia K;u
92
, Niyau glavom, pogubirel|a svil
zlorvoia ko|i iece ua nece biri na bo|isru.
Duiyoulana uobi nebio|enu vo|sku Niyaa, i b|ese izvan sebe
ou iauosri uobivsi ril risucu risuca vo|nika iako K;a ne bi|ase na
n|ilovo| sriani.
93
Kaua |e Duiyoulana orisao, K;a se osm|elnu pa zapira Ai|u-
nu. Dlanan|ayo, zasro si rako neiazumno posrupio
94
Ouabiao
si mene um|esro mo|e uobio opieml|ene i mnogobio|ne vo|ske.
Ai|una mu ougovoii. Zelio bil, K;o, sreci slavu ko|a ce biri
iavna rvo|o|. Ti imas snage supiorsraviri se svim zemal|skim kia-
l|evima i n|ilovim mnogol|uunim vo|skama. Os|ecam ua sam i |a
sposoban za nesro rakvo. Zelim ua mi ri buues koci|as. Ouavno
sam za rime zuuio!
Vsuueva ce na ro. Rekao bil, Kunrin sine, ua si oulucio m|eiiri
se sa mnom. Neka ri zel|a buue ispun|ena! Bir cu vozai rvo|il kola.
Mnogo |e kial|eva okupilo svo|e vo|ske oko Hsrinapuie. Bilo
|e ru |euanaesr akaulii
95
vo|ske. Cio ra| kia| bi|ase piekiiven vo|-
skama.
92
Obicno komenraroii Blagavau-gre iz ne znam ko|eg iazloga pogiesno navo-
ue kako |e Duiyoulana pivi ouabiao vo|sku, a ua |e Ai|uni pieosrao K;a, iako
u epu pise uiugaci|e.
93
Ovu|e |e viul|iv ripican piim|ei plirkog sv|erovnog iasuuivan|a, po ko|em mi-
li|un iarnika ko|i se boie vii|eui vise ou Boga ko|i se ne boii. Duiyoulana ne
uviua ua Ai|uni vise vii|eui n|egov pii|arel|, nego bilo ko|i bio| bilo kakvil vo|ni-
ka, buuuci ua |e sam u sran|u skisiri snagu bilo kakve vo|ske, a pii|arel|a mu nisra
ne moze nauom|esriri. Ai|una, naime, uizi K;u samo pii|arel|em, buuuci ua mu
se ova| |os ni|e iazorkiio kao Cospou Bog, ali unaroc rome mu piisrupa s insrin-
krivnim posrovan|em, ua|uci mu na|vecu vii|eunosr u svo|em zivoru.
94
Ai|una |e posrupio uisrinu neiazumno. Ali, iazumno ni|e sinonim za is-
piavno.
95
Akaulii |e, po klasicno| reoii|i, vo|ska ou 2180 slonova, 2180 bo|nil
kola, 65610 kon|a i 109305 p|esaka.
Udyogaparvan
50
Bhagavad-gEt=
Dvoiski svecenik ko|eg |e Diupaua poslao piomariao |e puru|u-
ci sve re legi|e. Kau |e srigao u Dl;rai[iin uvoi, ugleuao |e ramo
sve velmoze i vo|skovoue Kuiua i n|ilovil pii|arel|a i saveznika.
Docekali su ga s uobiouoslicom i posrovan|em kakvo i piipaua
poslaniku. On im nakon uobiouoslice poce ovako govoiiri. Kia-
l|evi, uobio se zna ua su Pgu i Dl;rai[ia biaca po ocu i ua,
nesumn|ivo, kial|evina n|ilova oca piipaua obo|ici pou|eunako.
Hiabii Pguovi sinovi ne zele se upusrari u iar s Kuiuima ua bi
poviarili svo|u kial|evinu ua ne pusrose svi|er. Zaro viarire, Kuiui,
ono sro se moia viariri, |ei uoslo |e vii|eme za viacan|e i vilina ro
ou vas zalri|eva. Ne uopusrire ua ova piilika uluuo piopaune!
Blma bilmai uaue za piavo, ali u ii|ec mu uisko upaue
Kaia sralno gleua|uci Duiyoulanu. U Duiyoulanino ime Sa-
kuni |e svo|euobno pobi|euio Pgave na kocki. Pguov sin se
ne piiuizava uogovoia, vec se uzua u pomoc Marsya i Pancla. O
veleuceni, ako pokusas zasriasiri Duiyoulanu, on nece uari ni sropu
zeml|e, a ako |e po piavui i zakonu, uar ce i ci|elu zeml|u, pa makai
i nepii|arel|u. Ako zele ua im se viari n|ilovo nasli|eueno pii|esro-
l|e, neka piozive u sumi uogovoieno vii|eme, a onua mogu ziv|eri
pou Duiyoulaninom vlascu u zuiavl|u i miiu. Ako oubace pur
viline, ouluce se za iar i napaunu ove uzoiire Kuiue, s|erir ce se
ovil mo|il ii|eci!
96
Sraiina Blma ni|e se slagao s rime. Sine Rulin, iece on,
govoiis luuo! S|eri se ua |e P;rlin sin sam pobi|euio sesroiicu
velikil iarnika Kuiua. Ne ucinimo li ono sro glasnik ou nas riazi,
izbir ce iar i bir ce nam suueno ua poginemo i mi i Duiyoulana.
Taua kial| Dl;rai[ia kiene smiiivari sriasri, i posal|e San|ayu
kao glasnika Pgavama, ko|i pieklin|ase Pgave neka nasro|e na
miinom i|esen|u, |ei kakav ce im biri zivor ako na bo|isru pobi|u
svo|e iouake Yuuli[liia mu, piesieran, ougovoii ua on i ne zeli
nisra osim miia. neka mu Duiyoulana viari n|egovu pii|esrolnicu
Inuiapiasrlu i pola kial|evine, i vlauar ce mii. On raua piepusri
K;i ua ouluci sro |e na|bol|e, a ova| se ouluci sam orpuriri u
96
Ovakav govoi, lazl|iv, uizak i neuremel|en u srvainosri uziok |e piopasri onima
ko|i se n|ime koiisre, i ouliku|e reske zlocince, ko|i zele govoiom srvoiiri piiviu
iazlicir ou isrine. Buuuci ua se remel|e u lazi, isrina im se na kia|u iazbi|e o glavu,
i oni nesra|u sa svi|era, ronuci u pakao svo|e ololosri. Takvi se piis|ere piaveuno-
sri |euino kau im |e osobni inreies ugiozen, a inace nepiekiuno kise piava uiu-
gil, a s piaveunosri se iziugu|u. Tako su uakle giesni Duiyoulanini poklonici
iazgovaiali, uizeci kako |e n|ilova vo|na sila piemocna.
Mah=bh=rata
51
Hsrinapuiu i pokusari pionaci i|esen|e. Yuuli[iia pak Duiyou-
lani poiuci ovako. Pgave ce sripl|ivo pii|eci pieko svil uvie-
ua nanesenil Diaupau i pieko svega osraloga |ei ne zelimo sve
Kuiue viu|eri pobi|ene. Dovol|no smo mocni ua se mozemo osve-
riri. Mi ipak zelimo mii i bir cemo zauovol|ni ako nam uas svako-
me po |eunu pokia|inu. Cak ce i ro uosra|ari ua se uovise nase
iazmiiice. Suyoulano
9
, ua| peroiici biace makai po |euno selo i
neka se biaca s biacom izmi|esa|u i sraii|i s u|ecom i neka se u
smi|elu i vesel|u mi|esa|u Kuiui i Pancle.
I rako San|aya pienese poiuku Dl;rai[iinu uvoiu, ali nakon
vi|ecan|a Duiyoulanin ougovoi bi|ase sl|eueci. Ili cu il pobiri i
vlauari ovom zeml|om, ili cu poginuri, a oni ce na n|o| uzivari
svevlasr! Mogu zaloziri i blago i kial|evinu, pa i sam zivor, ali s
Pguovim sinovima ne mogu ziv|eri u miiu! Dicni gospouaiu,
necu piepusriri Pgavama ni onoliko zeml|e koliko se moze po-
kiiri vilom igle!
Unaroc osriim ii|ecima Dl;rai[ie, Blme, Cnuli i osra-
lil, ra| bezumnik usria|a u svo|o| ouluci, a raua K;a osobno oue
u Hsrinapuiu, u posl|eun|em pokusa|u miiorvoisrva.
Duiyoulani paune na um bezbozna zamisao. zaiobir ce K;u,
svezar ce ga i baciri u pouium, i V;i|i i Pgave ce mu se poko-
iiri. Na ro se svi sablazne, a Blma izaue iz piosroii|e, ne loreci
vise slusari pogubne ii|eci roga pokvaienog i gi|esnog lupeza.
K;a |e rako uosao i iekao srav Pgava, a Duiyoulana se ru
imao piilike naslusari |os mnogocega sro mu ni|e bilo ugouno
slusari, a sro mu iekose iazni veliki muuiaci, ali on usria|ase u
svo|o| neiazumnosri. Izgubili su svo| uio na kocki i |a im ga oubi-
|am viariri. U svemu rome |a sam porpuno nevin. Ali im ne uam ni
peual| zeml|e! Ne uam cak ni roliko koliko moze srari na vil igle.
Taua Duiyoulana, za|apuien, napusri palacu i sraue smisl|ari neko
zlou|elo. kako ua zaiobi K;u.
Taua se |avi K;a, isriebirel| nepii|arel|skil cera. Obman|u|es
se, Suyoulano, ako mislis ua srigol ovamo sam. Zaro me, neia-
zumnice, nam|eiavas savlauari silom i uciniri suzn|em. Pa ipak,
nisam sam! Evo il uz mene i Pgave i V;i|i i anulake. Tu su
sve i uirye, iuuie i vasui
98
, a s n|ima i svi veliki muuiaci! I ie-
kavsi ro, K;a piasnu u smi|el.
9
]euno ou Duiyoulaninil imena
98
Skupine ueva
Udyogaparvan
52
Bhagavad-gEt=
A uok se rako smi|ao, iz n|egova ri|ela ko|e |e blisralo popur
ogn|a po|avise se bezbio|na bozansrva bl|esrava kao mun|e i ne
veca ou palca. Na celu mu se po|avi Bialm, a na giuuima Ruuia,
na iukama se po|avise cuvaii sm|eiova svi|era, a iz usra n|egovil
izaue Agni, a s n|ime uirye, vasui, Asvini, maiuri i Inuia i visve
99
.
Iz uvi|u n|egovil iuku izauose Ai|una i Balaueva. Ai|una mu sra|a-
se zuesna, a Balaueva sli|eva, Ai|una s lukom, a Balaueva s ialom u
iukama.
100
U svako| ou n|egovil iuku mogla se viu|eri skol|ka ili
kolur ili ropuz ili luk zvan Singa, ialo, kopl|e i sva uiuga oiuz|a,
a svako pouignuro na uuaiac. Iz n|egovil usra, usi|u, oci|u, iz sva-
kog ui|ela n|egova ri|ela, vicale su iskie pomi|esane s uimom a
nalik na sunceve ziake. Ugleuavsi ro srialorno K;ino oblic|e,
svi kial|evi zarvoiise oci uzuilralil siuaca, a gleuali su ga samo
Dioa, Blma, veleumni Viuuia, blagoslovl|eni San|aya i ;i|i ko|i
bi|alu bogari blagom isposnisrva. Bozanski ]aniuana b|ese im uo-
pusrio gleuari ra| bozanski piizoi. Zagim|ese nebeski bubn|evi i
cv|erna se kisa sraue kiuniri na ra| pieuivni lik. U ra| rien uzuilra
svekolika zeml|a, oceani se uzgibase, a sranovnici zeml|e nauose se
u cuuu.
101
Porom K;a oper uze na sebe svo| pivobirni lik i iuku pou
iuku sa Sryaki|em i K;ravaimanom izaue ouarle nakon sro ro
piisurni muuiaci uopusrise.
Tako iar posraue posve izv|esnim. Pgave posravise Dl;[a-
uyumnu za zapov|eunika, po Ai|uninom i K;inom sav|eru, bu-
uuci ua |e on iouen iz zirvenog ogn|a ua uonese piopasr Dioi, i
ua moze srari i pieu Blmu, ko|eg |e za zapov|eunika posravio
Duiyoulana. Vo|ske se konacno sierose na bo|isru.
99
Svi osrali ueve
100
Balaima, ounosno Balaueva, K;in biar, koiisrio se plugom kao oiuz|em,
re se s n|im piikazu|e u riauicionalno| ikonogiai|i.
101
Ovu|e se K;a po uiugi pur ociru|e kao Bog osobno. Pivi pur se ro uesilo
kau |e kao ui|ere |eo zeml|u, pa mu |e ma|ka Yasoua orvoiila usra zeleci iz n|il
izvauiri zeml|u. U n|ima |e raua ugleuala sveukupnosr svil sv|erova. (Izvoi. Si-
mau Blgavara puia, 10. p|evan|e)
Mah=bh=rata
53
6. Kn}Iga o BhEImI (BhEImaparvan)
Taua Kuiui, Pgave i Somake urviuise meuu sobom piavila
iarovan|a i uogovoiise se kako ce se boiiri. riebali su se sukobl|a-
vari samo oni ko|i su |eunaki i riebali su se boiiri posreno.
Taua sveri ;i Vysa pokloni San|ayi nebeski viu, kako bi mogao
iz Hsrinapuie piariri zbivan|a na bo|isru, re o n|ima obav|esravari
kial|a Dl;rai[iu. Vysa kaza kial|u o mnosrvu zlog znamen|a
ko|e pioiice piopasr svil Kuiua re velik pokol|, i iekavsi ro, oue.
Zapov|eunici posrio|ise vo|ske na sverom pol|u Kuiukerii, pii-
piavne za bo|. K;a i Ai|una popese se u kola i zapurise se na celo
vo|ske Pgava.
102
102
Ovu|e pocin|e Blagavau-gr.
Udyogaparvan - BhEImaparvan
Bhagavad-gEi=
57
1 Dh(faryra rece:
O San|aya, okup|eni na po|u dharme, na po|u Kuruskom,
sfo ucinise mo|i sinovi i Pqave, ze|ni borbe.
Kao sro |e iz sazerka Malbliare viul|ivo, vo|ske Kuiua ko|u
voui Blma, re Pgava ko|u voui Dl;[auyumna sierose se na
Kuiukerii, kako bi u orvoieno| boibi iazii|esile spoi oko nasl|eu-
srva. ]eunako kao i kocka, birka se uizala oblikom Boz|eg suua;
buuuci ua zakon piaveunosri upiavl|a svim srvaiima, re ua|e snagu
piaveunima a slabi nepiaveune, uizalo se kako ce piaveuna sriana
uvi|ek pobi|euiri.
San|aya, ko|eg |e ; Vysa blagoslovio sposobnoscu uviua u
srvaii na ual|inu, a rakouei i u pioslosr i buuucnosr, u svo|srvu
sav|ernika sro|i kia| sli|epog kial|a Dl;rai[ie u pii|esrolnici H-
srinapuii, re se saua sraii kial| pivi pur kou n|ega piopiru|e o sra-
n|u na bo|isru.
2 San|aya rece:
Vid|evsi vo|sku Pqava posfro|enu u bo|nom porefku, kra|
Duryodhana prisfupi svom ucife|u i izgovori ove ri|eci:
Prvo pogIavI}e
103
103
Poglavl|ima Cre u iaznim se riauici|ama ua|u imena, ali buuuci ua mi se cini
kako su ra imena pioizvol|na (naime, iazliku|u se ou komenraia uo komenraia),
oulucio sam il ispusriri.
58
Bhagavad-gEt=
Duiyoulana |e lazac, kukavica i poulac. ]euina n|egova v|esrina
sasro|i se u rome ua nekako uspi|e srvoiiri uo|am ua |e laz isrina a
isrina laz, i ro ramo gu|e |e ro birno i gu|e se uonose ouluke, re
rako uspi|eva upiavl|ari bol|ima ou sebe, ako oni nisu izuzerno
oulucni u rome ua mu se supiorsrave, makai i po ci|enu svo|eg
uobia. Iako muuai i ugleuan, ucirel| Dioa |e vezan za obil|e u
ko|em zivi na Duiyoulaninu uvoiu, i, iako po iouen|u bilmaa,
bavi se uuznosrima iarnika. Na ii|ecima, Dioa ce, za|euno s Bl-
mom, pivi osrio osuuiri Duiyoulanino ponasan|e i neu|ela, ali
kau uoue uo poriebe za u|elovan|em kako bi se zlikovca zausravi-
lo, n|il ce uvo|ica, um|esro ua ga svezu i pieua|u Yuuli[liii, kako
su pii|erili, po svo| piilici samo oboiiri pogleu. Posl|eun|i susier
velmoza u Hsrinapuii zavisio |e osriom i zucnom kiirikom Du-
iyoulane, re slurn|om reskog pokol|a ko|i ce nasrupiri n|egovom
kiivn|om, a zamisao ua se Duiyoulana ubi|e ili pieua Yuuli[liii
|os |e ziva u umovima israknuril iarnika. Sroga se Duiyoulana
koiisri laskan|em i ulizisrvom, svo|im na|mocni|im oiuz|ima; la-
skar ce velikim iarnicima, pocevsi ou Dioe, i rako il vezari uz
sebe, re il nar|eiari ua zaboiave na srialoru birke i n|en nepo-
sieuni uziok.
3 Ce ovu sinu vo|sku Pquovih sinova, ko|u |e u bo|ne redove
posfro|io fvo| umni ucenik, sin Drupade.
Duiyoulana cil|a na Dioino svo|srvo iarnika. obiaca|uci mu
pozoinosr na vo|sku i n|enu sriukruiu, ouviarir ce mu pozoinosr
ou uzioka birke. Duiyoulanina vlasrol|ubl|a i nepiaveunosri. Ako
iarnik viui samo vo|sku ko|a mu se supiorsravl|a, on ce iazmisl|ari
o rome kako se s n|ome boiiri i pobi|euiri |e. Ako, pak, iazmisl|a o
uzioku pieusro|eceg kivopiolica, ko|i |e Duiyoulana, mogle bi
mu pasri na um iazne zamisli o rome kako ua piaveuni|e i koiisni-
|e uporii|ebi svo|u iarnicku v|esrinu i moc, nego sro bi ro bilo u
sukobu s piaveunim Pguovim sinovima. Duiyoulana, uakako,
ne moze uopusriri ua uo roga uoue.
Spomin|an|em Dl;[auyumne kao Diupauinog sina rakouei
pous|eca Diou na uavne uvieue ko|e mu |e Diupaua, pii|arel| iz
u|erin|srva, nanio, re na ciravu piicu o Dioino| osveri i ponizen|u
kial|a Pancla, ko|i |e u zel|i ua uobi|e sina ko|i ce biri oiuz|e n|e-
gove osvere Dioi nacinio zirveni obieu u ko|em |e iz ogn|a io-
uen Dl;[auyumna na piopasr Dioi. Pous|ecan|em na ru zgouu,
Prvo poglavlje
59
Duiyoulana u Dioi izaziva r|eskobu i zel|u za samoobianom, re
rako posve uspi|eva skienuri n|egov gn|ev sa sebe.
4 Ju su |unaci, mocni sfri|eci, u bo|u ravni Bhmi i Ar|uni:
Yuyudhna
104
, Vira, a fakoder i Drupada, veiki borac s
koa.
Iako se na pivi pogleu cini ua |e pioglasavan|e ovil iarnika
iavnima Blmi i Ai|uni komplimenr n|ilovo| v|esrini, ro |e zapia-
vo pokusa| srvaian|a laznog uo|ma kako su Blma i Ai|una ualeko
slabi|i nego sro uoisra |esu. Duiyoulana uakle liabii Diou laga-
n|em. nakon sro |e u n|emu piobuuio iarnicki poiiv, re zle slurn|e
gleue Diupauinog sina, saua pak u n|emu srvaia uo|am kako ce
vo|sku Pgava biri iazm|eino lako pobi|euiri. Naime, ako su S-
ryaki, Vii[a i Diupaua, ko|i su vec znali biri poiazeni i ko|i |eu-
nom Dioi ne pieusravl|a|u nikakav pioblem na bo|isru, iavni
Blmi i Ai|uni, onua |e birka unapii|eu uobivena, samo se rieba
malo obouiiri, ouiauiri posao i pioblem |e ii|esen.
Isrina |e, pak, ua srvaii sro|e sasvim uiugaci|e. Cirava vo|ska
Kuiua pou Blmom ne moze se m|eiiri ni sa samim Ai|unom,
ko|i |e svo|u moc pokazao bianeci sraua kial|a Vii[e, gu|e |e bez
ikakvil reskoca uo kol|ena poiazio sve na|vece iarnike Kuiua. Osim
roga, Ai|una iaspolaze rakvim bozanskim oiuz|ima, ua bi mogao
n|ima unisriri ciravu piorivnicku vo|sku u |eunom rienurku ako bi
ro pozelio. Da |e Duiyoulana pous|erio ucirel|a Diou na re ci-
n|enice, sva |e piilika ua bi Dioin gn|ev ponovo poceo piebivari
na n|emu, a ro se uakako ni|e moglo uopusriri.
5 Jakoder Dh(yakefu, Cekifna i |unacki kra| Ksi|ski, pa Pu-
ru|if, Kunfibho|a i Saibya, |unak medu |udima.
6 Jamo |e i odvazni Yudhmanyu, i sini Uffamau|, i Subha-
drin sin
105
i sinovi Draupadini. Sve su fo sini borci, mocni na
bo|nim koima.
Dakako ua nabia|an|e ril imena ni|e moglo u uulu ma|sroia
oiuz|a Dioe izazvari nisra uo pieuos|eca|a lake pob|eue.
104
Sryaki
105
Ablimanyu
2 - 6
60
Bhagavad-gEt=
7 Pocu|, prvace medu dvapuf rodenima: reci cu fi imena zapo-
v|ednika nad mo|om vo|skom. O n|ima fi govorim da ih bo|e
upoznas.
S Ji si prvi medu n|ima, zafim Bhyma, Kara i K(pa, pob|ednici
u bifkama; fakoder i Asvaffhman, Vikara i sin Somadaffe.
Laskavac znaue svo| posao. Pocin|uci niz velikil iarnika s n|im
osobno, srvaia u Dioi uo|am ua |e on osobno ougovoian za po-
b|euu nau Pgavama, a nabia|an|em velikil iarnika kakvi su Bl-
ma i Kaia ra| uo|am samo se ucviscu|e. Clavni iarnici na sriani
Duiyoulane su Blma, Dioa, Kaia i Asvarrlman. Oni su |e-
uini u sran|u zauari ozbil|ne glavobol|e Ai|uni i Blmi. Svi su osrali
man|e-vise kulise.
9 Mnogo |e |os drugih |unaka, vicnih mnogobro|nom oruz|u,
znaaca vo|nog umi|eca, spremnih u bo|u dafi zivof za mene.
Nakon sro |e Diou naveo ua se iuenriiciia s vo|skom i uplere
u iazmisl|an|e o neposieuno| opasnosri birke, um|esro o srvaino|
opasnosri Duiyoulane, ova| zavisava svo|e izlagan|e navouen|em
sebe kao onog kome |e vo|ska ougovoina. Iionicno bi se moglo
napomenuri ua nigu|e sebe i svo|u biacu ni|e naveo kao auroiirere
za iarovan|e, buuuci ua n|ilovi ralenri leze u uiugim seiama. koc-
kan|a, lagan|a, ubo|srava u pora|i, manipulaci|a i vii|euan|a posro-
van|a vii|eunil osoba. Saua im osra|e nauari se ua il ri ralenri nece
napusriri uok se uiugi boie u iaru ko|i su oni svo|om nepiaveu-
noscu izazvali i poveli.
10 Neizm|erna |e nasa vo|ska ko|om zapovi|eda Bhyma, dok |e
snaga vo|ske Pqava ko|om zapovi|eda Bhma ogranicena.
Voueci se svo|im sv|erovnim umovan|em, Duiyoulana uizi kako
|e bio|ni|a vo|ska nesro sro rieba uli|evari siguinosr. U rom umo-
van|u mu, uakako, piomice mnosrvo srvaii. ]euna ou n|il |e ua u
boibi velikil iarnika bio|nosr ne igia nikakvu ulogu. Diuga srvai
ko|u zaboiavl|a |e Cospou K;a, ko|i |e na sriani Pgava, a ko|eg
on, buuuci ua |e bezboznik, ne piepozna|e u n|egovo| izvoino|
naiavi. Kau bi mu ro usp|elo, slvario bi ua za n|egovu srianu nema
nikakve naue.
Prvo poglavlje
61
Blmu kao zapov|eunika vo|ske Pgava saua moze navesri, bu-
uuci ua se Dioa ne bo|i roliko Blme koliko Ai|une, a pou ur|e-
ca|em laskan|a vec se uosrarno o|unacio.
11 Posfavife se sad svi u bo|ne redove, na raznim pooza|ima nase
vo|ske, sfifeci pona|pri|e Bhymu.
Laskavac ne piopusra piiliku uoraci Blmu, naglasava|uci n|e-
govu vaznosr i vouecu ulogu, obiaca|uci se ciravo| giupi velikil
iarnika ko|a |e sra|ala poieu Dioe i slusala ova| Duiyoulanin
monolog.
12 Uvecava|uci radosf Duryodhane, hrabri Bhyma, d|ed Kurua,
fad riknu popuf ava i puhnu u svo|u sko|ku.
Buuuci ua |e sravl|en pieu rakav oblik ocekivan|a, Blma se
poceo ponasari popur vo|skovoue, unaroc svo|em cvisrom uv|eie-
n|u ua se Pgave nikako ne mogu pobi|euiri, re ua |e Duiyoula-
na pogani zlikovac. Vezan uuznoscu, Blma rako, iako piave-
uan, posra|e oiuuem u iukama poiemecene zle buuale. To govoii
o rome kako uuznosr ni|e nesro cega bi se riebalo apsolurno piiui-
zavari, nego ua val|a ciravo vii|eme piosuuivari svo|im umom, re
uonosiri svo|e ouluke, nevezane riauici|om, obica|ima i konvenci-
|ama. Takve srvaii su pur u piopasr, pa il sroga rieba izb|egavari.
Da su Blma i Dioa slusali svo|u sav|esr, uavno bi ubili giesnoga
bi|eunika Duiyoulanu i rako spii|ecili veliki pokol| vo|ski.
Douuse, ua svi|er ni|e bio pun zlil uusa u ri|elima l|uui iz kasre
kariiya, ne bi Zeml|a moiala vapiri Srvoiirel|u ua |e ou n|il oslo-
boui, i ne bi se K;a, ueve, ganulaive i apsaiasi moiali iauari
n|ima na piopasr, ali ro |e vec uiuga piica. Siii, globalni plan ne
ua|e ispiiku za osobne piopusre i pogiesne ouluke. U ovom sv|er-
skom sukobu uobia i zla, svarko |e imao mogucnosr srari na srianu
ili uobia ili zla, a oni ko|i su srali na srianu zla zbog obica|a i
uuznosri, oper su na sriani zla, a ro |e ualeko veci gii|el s n|ilove
sriane, nego bi ro bilo kisen|e obica|a i uiusrvenil konvenci|a.
Blma i Dioa su zaboiavili ua cov|ek uugu|e zalvalnosr pona|-
pii|e Bogu, porom univeizalnom zakonu piaveunosri ko|i upiav-
l|a svi|erom, a rek porom kial|u ili nekom uiugom obliku zemal|-
ske vlasri, pa ako |e kial| u sukobu s Bogom ili zakonom
piaveunosri, nirko mu ni|e uuzan poslusnosr, nego ga se napioriv
7 - 12
62
Bhagavad-gEt=
moze miine sav|esri svignuri. Da su, uakle, Blma i Dioa posru-
pili po svo|o| sav|esri, re Duiyoulanu uobio izmlarili, zavezali i u
vieci ouni|eli piaveunome Yuuli[liii, pokazali bi svo|u usklaue-
nosr s Bogom i ulaimom, a ako bi iara i bilo, oni ne bi bili na
sriani piokleril nego na sriani blagoslovl|enil. N|ilov gii|el uakle
osra|e, i ni|e nikako opiavuan uuznoscu. Na|visa uuznosr cov|eka
|e pieuanosr Bogu i sklau s Bozanskim zakonom, ulaimom. Sve
osralo moia biri u sklauu s rime i rome |e pouieueno.
13 Jada se od|ednom ogasise sko|ke, veiki i mai bubn|evi, fim-
pani, rogovi, fe se zacu zagusan zvuk.
14 S|edeci na bornim koima sa zapregom kon|a bi|eaca, Mdha-
va
106
i Pquov sin
107
puhnuse fada u svo|e nebesnicke sko|ke.
15 H(ykesa
10S
frub|ase u Pnca|anyu, a Dhanan|aya u Devadaffu.
Veiki Bhma vuc|eg frbuha puhnu u veiku sko|ku Pauqru.
16 Kunfin sin, kra| Yudhiyhira, puhnu u svo|u sko|ku Ananfa-
vi|aya, a Nakua i Sahadeva u Sughoyu i Maipuypaku.
17 Veiki sfri|eac, kra| Ks|a, i Sikhaqn, veiki borac, Dh(ya-
dyumna, Vira, a fakoder i nepob|edivi Sfyaki,
1S Drupada, Draupadini sinovi i Subhadrin snaznoruki sin, fe
mnogi drugi puhnuse fakoder u svo|e sko|ke, o gospodaru
zem|e.
19 Sfrahovif zvuk, gasno od|eku|uci nebom i zem|om, razdirase
srca Dh(faryrovica.
]unacen|e se vo|sci Kuiua obilo o glavu, |ei se iluzi|a o n|ilovo|
snazi, ko|u |e pazl|ivo ispieuao Duiyoulana, iazbila o rviue liiui
vo|ne moci Pgava, pieuvouene K;om, Ai|unom i Blmom, re
|e sau vo|ska Kuiua os|erila zebn|u u sicu i sa srialom gleuala u
buuucnosr.
106
K;a
10
Ai|una
108
K;a
Prvo poglavlje
63
20 Vid|evsi Dh(faryrine sinove poredane za bo|, s oruz|em ko|e
samo sfo ni|e poef|eo, Pquov sin
109
, sfo|eci na bo|nim koi-
ma sa zasfavom s ikom Hanumna, podize svo| uk na borbu.
21 Jada, o kra|u, on ovako rece H(ykesi: O sfameni, pof|era|
mo|a koa izmedu vo|ski,
22 Da pogedam one, ko|i famo sfo|e zudeci za bifkom, i s ko|ima
mi se ogedafi u bo|u.
23 Da| da vidim one ko|i se okupise ovd|e, spremni za borbu,
zeeci dobro opaku Dh(faryrinu sinu.
Pii|e pocerka birke, K;a |e Ai|uni sav|erovao ua molirve upuri
Duigi, bogin|i ko|a, iecimo ro rako, pieusravl|a eneigi|u svil ueva
ob|euin|enu u iarnickim napoiima, re mu |e ona, ukazavsi mu se,
pozel|ela siecu i pierkazala pob|euu. Nakon rog uogaua|a, cini se
ua se Ai|una nalazi u piilicno oulucnom iarnickom iaspolozen|u.
24 San|aya rece:
O Bharafo, H(ykesa posusa Cuqkesu, fe poveze prekrasna
koa i zausfavi ih medu vo|skama.
25 Ispred Bhyme i Droe i svih onih zema|skih vadara on rece:
Prfha, pogeda| ove Kurue, ko|i se ovd|e okupise!
Suueci po blagom ronu ko|im se K;a obiaca pii|arel|u, |asno
|e ua saua za n|ega ima u viuu nesro posve uiugaci|e ou |acan|a
iarnicke oulucnosri molirvama Duigi. Naime, |euno |e boiiri se
pioriv obicnil nepii|arel|a, piim|eiice ruuina ko|i uolaze pl|ackari
i ubi|ari, a uiugo |e boiiri se pioriv vlasrire poiouice i ucirel|a.
Sroga saua K;a zeli upozoiiri Ai|unu i na ra| aspekr siruaci|e.
Blagim ronom pii|arel|a, gorovo kao na poiouicnom skupu u pii-
surnosri Ai|unine ma|ke P;rle, u|eua Blme i ucirel|a Dioe, K;-
a govoii. evo nase poiouice! Dakako ua ro moia imari ucinak
na Ai|unino iaspolozen|e.
26 P(fhin sin vid|e famo sfa|afi svo|e oceve, d|edove, ucife|e, u|ake,
bracu, sinove, unuke, mnoge pri|afe|e,
12 - 26
109
Ai|una
64
Bhagavad-gEt=
27 Jasfove i dobronam|ernike u ob|e vo|ske.
Jada Kunfin sin, vid|evsi sve fe rodake prisufne,
2S Obuzef suos|ecan|em, u veiko| fuzi rece:
Kad vid|eh ova| svo| rod, o K(ya, okup|en ovd|e radi bo|a,
29 Odmah konuse svi mo|i udovi, a usfa mi se suse!
Ji|eo mi drhfi, koza mi se |ezi,
30 A Cqva mi kizi iz ruke. Cini mi se da gorim u ogn|u!
Noge me vise ne drze i, rekao bih, razum me osfav|a.
Ai|unino se iaspolozen|e viul|ivo piomi|enilo, ou sran|a ouluc-
na iarnika ko|i oulazi izviu|eri sran|e nepii|arel|a, uo sran|a biiz-
nog iouaka ko|i biine za svo|u biacu. Iz re pozici|e Ai|una ne moze
ni zamisliri ua bi pocinio nekakvo nasilno u|elo pioriv ril l|uui
ra, on il |e cirav zivor bianio i sluzio im, a sau bi il riebao ubi|ari
Nezamislivo. Ai|una |e sroga u rakvo| neuoumici ua mu orkazu|u i
um i ri|elo. Boiba mu se cini posve pogiesnim i|esen|em, i on
poiouicne iazmiiice, cak i reske uvieue i zlosravl|an|a uizi posve
zanemaiivim sirnicama u uspoieubi s u|elom ko|e bi saua imao
pociniri.
Dakako, iaui se o sran|u svi|esri ko|e |e nesro vise ou pierlounog,
kau bi bez iazmisl|an|a bio spieman ubi|ari l|uue a ua se ne osvine
na ro kakvi su ro l|uui i kakve ce biri posl|euice n|ilovog ubi|an|a, ali
oper |e ro sran|e ispou zauovol|ava|uceg. Naime, kau bi piaveuni na
ra| nacin popusrali, nirkovi popur Duiyoulane neomerano bi vla-
uali svi|erom i svi bi imali ziv|eri u paklu ko|i bi rako nasrao. Ako ne
zelimo ua se ro uogoui, riebamo se pobiinuri ua na svi|eru nepiav-
ua ne pievlaua, a u nekim siruaci|ama |e nuzno i nasil|e kako bi se ro
osiguialo. Douuse, u ovakvo| siruaci|i bilo bi uosrarno i ogianiceno
nasil|e usm|eieno pioriv Duiyoulane ua se pokol| izb|egne, ali kao
sro smo vec pii|e viu|eli, pioblem |e viseslo|an.
31 O Kesava, za znamen|a sufim i ne vidim nikakva dobra ako u
bo|u ubi|em svo|e rodake.
Ai|una iue iz pozici|e ua |e ubo|srvo iouaka zlo, i ua bi |euino
uobio ko|e bi iz roga pioizaslo bilo viacan|e kial|evine Yuuli[li-
ii. Ali, kakva bi ro bila kial|evina ako bi svi l|uui iz n|e, pocevsi ou
Prvo poglavlje
65
n|ima na|mili|il, izginuli na puru uo roga Zaro Ai|una ima piavo
kau kaze ua ne viui nikakvo uobio ko|e bi imalo izaci iz rakve
siruaci|e.
32 Ne zeim pob|edu, o K(ya, nifi carsfvo, nifi zadovo|sfva.
Sfo nam vri|edi carsfvo, o Covindo, zadovo|sfva pa cak i sam
zivof.
33 Oni zbog ko|ih zeimo kra|evsfvo, radosfi i zadovo|sfva ovd|e
su na bo|nom po|u, odricuci se zivofa i bogafsfva:
Ai|una, buuuci veliki sverac, ne zivi iaui sebe nego iaui uiugil,
ko|ima |e posverio cirav zivor, a zauovol|srvo nalazi u visen|u svo-
|il uuznosri na nacin na ko|i ce povecavari siecu na svi|eru. Cak i
u veliko| bici kou Vii[inil sraua s|erio se uzeri slavnim iarnicima
lal|ine kako bi il poklonio u|evo|kama na uvoiu, re il obiauo-
vao. S|erimo se samo ua u ro| bici ni|e ubi|ao velike iarnike kau |e
mogao, nego il |e samo onemogucio u kiaui, re porom pusrio.
Ai|una ni|e okiuran, ne rezi nasil|u, a n|egova vo|nicka velicina
samo |e |euna sriana n|egove velicine kao c|elovire osobe, i u sluz-
bi |e re c|eline. Ta c|elina, pak, u sluzbi |e uobia na svi|eru, i na|ve-
ce zauovol|srvo nalazi u sklaunom uiuzen|u s pii|arel|ima. ]asno
|e, uakle, ua Ai|una ni|e bezumni vo|ni auromar ko|i ce na poziv
izvisiri neviueni pokol|, nego uiago i uobio l|uusko bice ko|e |e u
sran|u sririri uiuge neviuenom snagom ako zarieba.
34 Ucife|i, ocevi, sinovi, kao i d|edovi, sfricevi, u|aci, fasfovi, unuci,
sur|aci i osfai rodaci;
35 N|ih, o Madhusdana, ne zeim ubifi, cak i da me ubi|u, ni za
vasf nad sva fri svi|efa, a kamoi nad samo ovim!
Buuuci ua Ai|una u iarnim polouima nepiesrano izlaze sebe
pogibel|i zbog svo|il iouaka i pii|arel|a, on uakako ne viui zasro bi
saua za piom|enu riebao izlagari n|il pogibel|i zbog sebe. Ako vec
rieba zirvovari neci|i zivor, zirvovar ce pona|pii|e svo| vlasriri.
36 Kakvo zadovo|sfvo mozemo sfeci ako ubi|emo Dh(faryrine
sinove, o ]anrdana. Samo gri|eh mora pasfi na nas ako ubi|e-
mo fe napadace.
27 - 36
66
Bhagavad-gEt=
37 Ni|e dake pravo ubi|afi nasu bracu, sinove Dh(faryrine.
Kakvu srecu mozemo posfici ubi|an|em vasfifa roda, o
Mdhava.
Ai|una saua iazmisl|a iz pozici|e zauovol|srva. kakvo ce sreci
ako ubi|e napauace, a kakvo ako il ne ubi|e Kau ubi|e obicne
napauace, sr|ece zauovol|srvo zbog roga sro |e sacuvao uv|ere za
noimalno unkcioniian|e svo|e poiouice i pii|arel|a. On na ra| na-
cin uopiinosi n|ilovo| za|eunicko| iauosri i svi zive u sieci i zauo-
vol|srvu. Ako, pak, ubi|e svo|e iouake kao napauace, raua iz roga
ne pioizlazi nikakvo uobio. um|esro ua sriri okiuzen|e siece, on
ga iazaia i um|esro n|ega srvaia pakao ko|im ou|eku|e naiican|e
zena i plac u|ece. Iz pozici|e osrvaien|a siece uakle za ra| iar nema
opiavuan|a. Tako bai, naime, umu|e Ai|una.
3S Iako oni, zasi|ep|eni pohepom, ne vide nepravde u unisfen|u
obife|i, nifi gri|eha u izda|i pri|afe|a,
39 Zar se ne bismo mi, ko|i |asno vidimo nepravdu u unisfen|u
obife|i, znai odvrafifi od gri|eha.
Sau se Ai|una sam uomislio mogucem piigovoiu. n|egovi ioua-
ci iaru|u pioriv n|ega zbog pollepe, nepiavue i izua|e Duiyoula-
nine. Zbog ril su se iazloga okienuli pioriv n|ega i n|egove biace,
re il saua na bo|nom pol|u zele ubiri.
Ako su vec oni oulucili pociniri rakav gii|el, misli Ai|una, zbog
roga sro su zasli|epl|eni i zaluueni, ne moiam onua i |a, ko|i viuim
i iazumi|em, ciniri rakva zlou|ela. Cov|ek |e, naime, ougovoian za
svo|a u|ela, a ne za ruua; n|ega ouieuu|e nacin na ko|i ce se u ro|
siruaci|i, ko|u su uiugi srvoiili, on posraviri.
Cleuano iz yogi|ske peispekrive, Ai|una saua iazmisl|a koii-
sreci se sicanom cakiom, uok se pii|e koiisrio nizim riima
cakiama, ko|ima su svo|srvene ieakci|e reiiroii|alnosri, samoza-
srire i agiesi|e. Saua se koiisri cakiom piomisl|an|a na osnovi
l|ubavi i blagosri, i sve n|egovo iazmisl|an|e piozero |e n|eznoscu
sica. To |e piilicno nezgouno u n|egovu poloza|u, buuuci ua |e
pozici|u iarnika nauisao, a pozici|u muuiaca uuboka uviua |os
ni|e uosrigao, a nalazi se na bo|nom pol|u izmeuu vo|ski ko|e
samo sro nisu uuaiile |euna na uiugu. Ta siruaci|a moiar ce se na
neki nacin ii|esiri.
Prvo poglavlje
67
40 V|ekovne obife|ske dharme nesfa|u unisfen|em obife|i. Kad se
izgubi dharma, adharma prevada u cifavo| obife|i.
Obirel|ska ulaima |e piincip po ko|em se u ouieueno| poiouici
ur|elovl|u|u uuse sa sklonosrima kakve pievlauava|u u ro| poioui-
ci. Piim|eiice, u poiouici resaia iauar ce se resaii, u poiouici iarni-
ka iarnici, u poiouici svecenika svecenici. Piincip obirel|ske ulai-
me osnova |e susrava kasra. ra| piincip |amci nasl|eunosr ouieuenil
osobina l|uui. On |amci ua ce se u poiouici bilmaa iauari bil-
mae, u poiouici kariiya kariiye, u poiouici vaisya vaisye, a u
poiouici suia suie. Kau ne bi bilo rog piincipa, susrav piipau-
nosri kasri piema kiireii|u iouen|a bio bi neizm|eino nepiaveuan,
kao sro on ro i |esr u uanasn|o| Inui|i, gu|e |e ra| susrav iuglo i
velika smern|a napierku. U iuealnom sluca|u, ra| bi susrav bio samo
konsraraci|a zarecenog sran|a u uiusrvu. piema iazini uulovnog
iazvo|a, naime, posro|i nekoliko osnovnil giupa l|uui, ko|e ima|u
ouieuene sklonosri.
Posro|e l|uui ko|i ima|u rezn|u bavl|en|u uulovnom uisciplinom,
pioucavan|u sveril spisa i slicnom; posro|e oni ko|i ima|u rezn|u
bianiri uiuge ou nasil|a i ouizavari ieu na svi|eru; posro|e oni ko|i
ima|u rezn|u pioizvouiri iazlicire napiave i pieumere ko|ima ce
povecavari uobiobir u svi|eru, a posro|e i oni ko|i su u sran|u pii-
uoni|eri svi|eru izickim iauom, ali za nesro vise im neuosra|e spo-
sobnosri. U iuealnom sluca|u poiouicnil ulaimi, slicni se iaua|u
meuu slicnima, i rako nema rizavica unurai poiouica zbog roga
sro bi ui|ere ioueno u poiouici iarnika zel|elo sruuiiari meuicinu,
ili zaro sro bi se ui|ere iz poiouice piavnika zel|elo baviri slikai-
srvom. Takve siruaci|e znarno sman|u|u ucinkovirosr uiusrva i |ako
orezava|u obiazovan|e l|uui, buuuci ua |e iskusrvo iouirel|a u n|i-
lovu zaniman|u piakricki posve beskoiisno u|eci. Znan|e i isku-
srvo rako piopaua|u i moia|u se uvi|ek nanovo sr|ecari u svako|
geneiaci|i; buuuci ua u|eca ne zive vise s iouirel|ima, moia|u ou
nicega sebi izgiauiri uv|ere za egzisrenci|u, kao sro su kuca i izvoi
piiloua.
Sve ro srvaia siruaci|u popur uanasn|e, u ko|o| l|uui moia|u res-
ko iauiri popur iobova u inuusrii|i u ko|o| i ne viue neposieune
iezulrare svoga iaua; zene moia|u napoino iauiri kao i muskaici,
|ei nikaua nema uovol|no novaca, a kau uouu s posla, moia|u |os
obaviri i kucanske poslove i ouga|ari u|ecu. Takav kaorican zivor
iavan |e paklu, i rakvo |e sran|e resko izuizari.
37 - 40
68
Bhagavad-gEt=
41 Kada prevada adharma, o K(ya, zene u obife|i posfa|u po-
kvarene, a s pokvarenoscu zena, o Va(yeya, doazi do mi|esa-
n|a kasfa.
Duznosr |e muskaiaca ua se biigom o van|skom svi|eru pobiinu
ua unurain|i kiug obirel|i moze osrari uomena zene, u ko|o| ona
moze neomerano unkcioniiari. Muskaiac se uakle rieba pobiinu-
ri za inanci|ske poriebe obirel|i, kao i za zasriru ou porenci|alnil
pii|ern|i. Kau se ulaima pocne gubiri, unurain|a |ezgia obirel|i u
sve veco| m|eii posra|e izlozenom svi|eru, i na kia|u zena posrane
piinuuena biinuri se i o inanci|ama, i o pieliani obirel|i, a i o
zasriri. U rakvo| siruaci|i, zena biva izlozena svako|akim iskusen|i-
ma, a buuuci ua vecina zena, kao ni vecina muskaiaca, ni|e roliko
cvisra i posro|ana ua im ouoli, |asno |e ua se u zenama ko|e biva|u
izlozene rakvim piiriscima gubi unurain|a |ezgia neuuznosri i ne-
vinosri, re n|ilova uusa posra|e povii|euenom i iskvaienom. Takva
zena ce u|ecu ouga|ari na pogiesan nacin re il izloziri svako|akim
riaumama, a u|eca ce kau ouiasru maniesriiari pobunu pioriv au-
roiirera iouirel|a, rako sro ce izmeuu osralog pokazivari zaniman|e
za sva pouiuc|a u|elarnosri osim onil ko|ima se bave iouirel|i. Taua,
uakako, poiouicna ulaima posve nesra|e, a rakva u|eca ouiasra|u
u pioblemaricne iouirel|e, ko|i svo|e uisunkcionalne obiasce pie-
nose ual|e svo|o| u|eci.
42 Mi|esan|e kasfa vodi i obife| i n|ene unisfife|e u pakao, a n|i-
hovi praoci propada|u bez prinosen|a zrfava.
]asno |e ua rakve uisunkcionalne obirel|i pieusravl|a|u pakao i
svo|im clanovima, a u pakao piervaia|u i svi|er, u ko|em se mnoze
sve visre iusriaci|a, nasil|a, nepiavui i pil|avsrina.
43 Zod|eima unisfife|a obife|i, ko|i uzroku|u mi|esan|e kasfa,
gase se bezbro|ne dharme kasfa i obife|i.
Piopasr obirel|ske riauici|e kiivica |e n|enog unisrirel|a. Piim|e-
iice, ona| rko ubi|e oca obirel|i piisil|ava zenu ua se ili sama pobii-
ne za egzisrenci|u cirave obirel|i, ili ua poriazi uiugog muza. Ako
sama na sebe pieuzme sve uuznosri, izlozir ce se velikom piirisku,
|ako ce pariri i zivor ce |o| biri pakao ispun|en reskim iauom i
biigama. Ako pak pionaue uiugog muza, ro moze biri veliki sok i
Prvo poglavlje
69
za n|u i za u|ecu, a rakouei |e i kisen|e zav|era v|einosri ko|i |e uala
svo|em pivom muzu. Sve re srvaii povieuu|u nevinosr uuse i ia-
n|ava|u |e, osravl|a|uci uuboke ozil|ke.
44 Cui smo, o ]anrdana, da propascu obife|ske fradici|e |udi
mora|u ziv|efi u paku.
Kiivci za ro sran|e reski su giesnici, ci|e |e sran|e svi|esri pakao, a
oni ci|e su obirel|ske riauici|e nesrale, zive u kaoricnom svi|eru
ispun|enom sukobima i nesiguinoscu, re rako i oni zive u paklu
|os za zivora.
45 ]ao! Veik gri|eh nam|erismo pocinifi |er smo spremni ubifi
rodake iz pohepe za uzicima kra|evsfva.
46 Bo|e bi mi bio da me naoruzani sinovi Dh(faryrini ubi|u,
nenaoruzanog i bez ofpora u bo|u.
Ai|una sroga zakl|ucu|e ua bi posl|euica ubi|an|a iouaka na bo|-
nom pol|u bila opca piopasr ciravog uiusrva, i cini mu se ua nema
roga cime bi se ro moglo opiavuari. Nakon sro su mu na um pale
sve visre riageui|a ko|e bi izazvao iarovan|em, oulucio |e ua ce se
iaui|e uari ubiri nego ua u rakvom zlu suu|elu|e.
47 San|aya rece:
Rekavsi fo uoci bifke, odbacivsi od sebe uk i sfri|ee, Ar|una
s|ede na s|edisfe bornih koa, shrvan fugom.
Ai|una rako uonosi ouluku, ali |e uuboko ispun|en r|eskobom,
buuuci ua u n|enu ispiavnosr ni|e uv|eien, re sau ceka sro ce na
n|egov monolog imari ieci n|egov pii|arel|.
41 - 47
71
rugo pogIavI}e
1 San|aya rece:
Vid|evsi ga fako shrvana samioscu, punog fuge, zaosnih oci|u
punih suza, Madhusdana prozbori ove ri|eci.
Ai|una |e govoiio iz sran|a uula ko|e |e svo|srveno sicano| cak-
ii. Razmisl|a|uci sicem, kako se ro p|esnicki kaze, uosao |e uo
zakl|ucka ua bilo kakvo n|egovo u|elovan|e u unkci|i kariiye, ubo-
|ice nepii|arel|a, pieusravl|a kia|n|u nepiavuu, re ua ce na svi|eru
izazvari pakao.
Po imenima, cakie su sl|euece.
Ma-adhra, koii|en-porpoia, koii|enska |e cakia, sm|esre-
na u pouiuc|u meuice i anusa, i u eneigerskom ri|elu visi piocesi-
ian|e pie onog ripa ko|i |e ougovoian za upiavl|an|e izickom
mareii|om, re cov|ekovo poiman|e sebe kao ri|ela i n|egov os|eca|
r|elesnosri. To| cakii piipaua|u os|eca|i siguinosri, pos|eua i reiiro-
ii|alnosri, i ako |e n|eno unkcioniian|e naiuseno, cov|ek ima pio-
blema s os|eca|em siguinosri, ko|i pokusava ponovo usposraviri
iazlicirim visrama kompenzaci|a, ou uziman|a piekom|eine koli-
cine liane i uebl|an|a, uo pokusa|a vlauan|a uiugima i pos|euova-
n|a velikil kolicina srvaii, ko|ima se pokusava ispuniri unurain|i
os|eca| nesiguinosri i piaznine.
Sva-adhiyhana, vlasriri oslonac, uiuga |e po ieuu cakia, sm|e-
srena u pieu|elu ispou mokiacnog m|eluia, i ougovoina |e za
72
Bhagavad-gEt=
upiavl|an|e piom, ounosno ezoreiicnim elemenrom voue. N|o|
piipaua os|eca| zivornosri, viralnosri, zivorne eneigi|e, re upiavl|a-
n|e rekucinama u ri|elu. Kao sro mlaulia upiavl|a izlucivan|em
izmera, rako svuli[lana upiavl|a izlucivan|em mokiace, a rako-
uei i svim seksualnim unkci|ama. Kao cakia pie, ona upiavl|a
rakouei i piorokom eneigi|e ou cov|eka piema van|skom svi|eru,
baiem na nizo| iazini, a rom pouiuc|u piipaua i govoi; ro |e sroga
cakia isrine, ounosno lazi. Lagan|e, ounosno nev|eia u seksual-
nim ounosima iezulriia|u zapil|an|em re cakie i poiemeca|ima u
n|ezinu unkcioniian|u.
Mai-pra, biseini giau, cakia |e sm|esrena u pouiuc|u solai-
nog pleksusa, i ougovoina |e za upiavl|an|e asrialom, ezoreiicnim
elemenrom varie, ounosno supsranci|om misli i os|eca|a nizeg ieua.
Ona pieusravl|a uomenu umovan|a, inrelekra, re svil misaonil i
os|eca|nil akrivnosri okupl|enil oko vlasrirog ega. Svi aspekri po-
sro|an|a u ko|ima |e |a u sieuini nalaze svo| okus u ovom enei-
gerskom cenriu. Razliciri ilozoski susravi ko|i su remel|eni na
sebicnosri i nebiizi za uiuge voue poii|eklo iz ove cakie.
Viuimo, uakle, ua su u sluca|u Ai|une sve ove nize cakie savise-
no cisre i u savisenom sran|u, re ua n|egovim iazmisl|an|em ne
uominiia n|egova vlasrira izicka egzisrenci|a, buuuci ua |e spie-
man ouieci se svo|eg zivora, iman|a i uobiobiri iaui uiugil i iaui
visil inreiesa, re ua ni|e sklon gomilan|u bogarsrva i vlauan|u iaui
vlauan|a. Sklon |e isrini i izb|egava laz, a seksualno unkcioniian|e
mu |e saviseno cisro. Misli i os|eca|i nisu mu uremel|eni na sebic-
nosri, i sam |e sebi piilicno nebiran, re ciravo vii|eme piomisl|a sro
bi bilo uobio za uiuge, a sebe viui |euino kao slugu, ounosno kao
insriumenr pioveube ulaime na svi|eru. Takva cisroca omogucu|e
mu unkcioniian|e iz sicane cakie.
Anhafa, neozl|euiva, cakia |e sm|esrena u pouiuc|u pisnog
kosa, i upiavl|a sriu|an|em menralne supsranci|e, re ezoreiicnim ele-
menrom ziaka. Os|eca|i l|ubavi, zal|ubl|enosri, nesebicnosri, uava-
n|a sebe, siien|a vlasrirog bica piema svi|eru, re biige za uiuge, ima|u
remel| u ovo| cakii. Ovo |e cakia ko|a ne opaza sebe, vec misli |eui-
no na uiugoga i n|egovo uobio. Ona ne kiiriziia, ne povi|euu|e, ne
zeli nanosiri bol, a uziva |euino u blagosri, l|ubavi i mislima okienu-
rim sveopcem uobiu. Ovo, uakako, ni|e cakia uviua u na|visu isri-
nu, kao ni cakia izgovaian|a na|vise srvainosri. Ti cenrii nalaze se
vise. Anlara |e uosrarna za izb|egavan|e nize l|uuske piiioue i bo-
iavak u viso|, ali l|uusku piiiouu |os ne nauilazi, re, nesv|esna uub-
Drugo poglavlje
73
l|il Bozanskil zakonirosri ko|e sro|e u pozauini uogaua|a, cesro buue
povii|euena i piozivl|ava sran|e parn|e zbog uogaua|a i sran|a ko|i su
naizgleu zli, i ko|i naiusava|u blagi svi|er sica.
Visuddha, saviseno piociscena, cakia |e ko|a se nalazi u pou-
iuc|u gila, i ougovoina |e za uouii sa supsranci|om kauzala, ou-
nosno uziocnosri, uuboke svi|esri ko|a iazumi|e uzioke i remel|e
srvaii, i sv|euoci n|ilove posl|euice bez vlasrire piosuube i uplira-
n|a. Ovo |e cakia govoia, ali onog govoia ko|i pieusravl|a sv|euo-
cen|e Boz|e vol|e u svi|eru, ii|eci ko|a |e ri|elom posrala i nasranila
se meuu nama. Cov|ek visuuule ne pioc|en|u|e sro |e za n|egovo
uobio, kao ni za ruue. On |eunosravno sv|euoci Bozanski plan i
u|elu|e s n|im u sklauu. Bilo kakvo umovan|e, sebicno ili nesebic-
no, ovu|e |e posve suvisno, buuuci ua |e viul|ivo kako se vec sve
uogouilo u Boz|em uulu, i ua |e svi|er Boz|om piisurnoscu savi-
sen. Tako samo opaza|uci Boz|e srvaian|e svi|era, yogin ko|i zivi u
gilenom cenriu zivi u sieci ko|a nauilazi l|uusko poiman|e.
|n, ceona cakia, nalazi se nesro ispou rocke uouiia obiva, na
koii|enu nosa, a n|eno ziacece pouiuc|e mozemo os|eriri po cira-
vo| povisini cela. To |e cakia uviua u na|visu srvainosr, cakia Bo-
zanskog viua. N|ome se viui svi|er onako kako ga Bog viui, savise-
nog u svim aspekrima, i u n|o| piesra|u sve bo|azni, gase se sve
nesiguinosri i pieosra|e samo nev|eio|arna cisroca, moc, l|epora i
srvainosr.
Sahasra-ara, risucularicni loros, cakia |e ko|a se nalazi u|elo-
micno na r|emenu a u|elomicno iznau n|ega, i pieusravl|a sran|e u
ko|em piomarian|e Bozanske srvainosri usrupa m|esro bivan|u re
srvainosri. Zapiavo, u uulovno| se simbolici iazlika izmeuu pou-
iuc|a u|elovan|a ceone i r|emene cakie opisu|e iazlikom izmeuu
sran|a uula inuigoplave, re l|ubicasre bo|e, gu|e bo|a oznacava
uubinu svi|esri. Bez iziavnog iskusrva ril sran|a, n|ilove opise ni|e
moguce slvariri.
Iznau glave izickog ri|ela nalaze se |os vise cakie, o ko|ima u
ovom konreksru nema smisla ni govoiiri. Na|veci yogini pomocu
iuenriikaci|e s iazinama ko|e cakie uouiiu|u, re n|ilovim nauia-
sran|em spozna|u sve suprilni|e Bozanske aspekre, re ou nizil, zi-
vorin|skil bica gon|enil iusriaci|ama, srialovima, r|eskobom,
mizn|om i pollepom na|pii|e posra|u isrinskim l|uuskim bicima,
kakvo |e piim|eiice Ai|una, a porom nauiasra|u ro sran|e kako bi
posrali muuiacima. Nauiasra|uci i sran|e muuiaca, uugoria|nom
zel|om za Bozanskim i pieuanoscu Bogu popiime roliko ou kvali-
1
74
Bhagavad-gEt=
rera neocirovanog Apsolura, ua posra|u Bozanskim osobama. Takva
Bozanska osoba |e K;a, ci|a |e svi|esr neuosrizna i pieusravl|a
na|veci uoseg; ona|, rko uspi|e K;u os|eriri, uokuciri n|egovu
isrinsku naiav, re mu se posve i bez osrarka pieuari, posrize n|ego-
vu naiav, uosrizuci rako u pieuanosri Na|visem savisensrvo po-
sro|an|a, re zarvaia kiug evoluci|e. ou nesavisene emanaci|e iz sa-
visenog, ali neocirovanog Apsolura, pieko iazliciril giauaci|a
suprilnosri ocirovan|a, uo posve ocirovanog na|viseg savisensrva,
ko|e |e Na|visi Puiua, Cospou K;a. N|emu, Na|visem ou veli-
kil, ko|i |e urocisre muuiima i piaveunima, ko|i ispun|ava sve zel|e
i zauvi|ek il gasi, N|emu rakvom |a oua|em svo|e na|uubl|e posro-
van|e, i pieu N|egovim se sropalima klan|am.
On, Na|visi ou velikil, raua se obiario svome pii|arel|u. Tesko
|e i slvariri ogiomnu iazliku u n|ilovu poloza|u; Ai|una se muci s
reskocama na sicano| cakii, a Cospou K;a osrvaiu|e na|visi Bo-
zanski plan na Zeml|i, i u svo|o| osobi ur|elovl|u|e i okusiia na|vi-
se kvalirere bica, ko|e su uiugima samo cil| ne|asno posravl|enil
rezn|i. N|emu se, uakle, Ai|unina r|eskoba moia ciniri piilicno smi-
|esnom, ali mu |e |asan n|en izvoi. Kau bi Ai|una iarovao iz pozi-
ci|e nizil cakii, iz nizil moriva ko|i piipaua|u vise zivorin|skom
caisrvu nego uomeni l|uuskosri, pocinio bi rezak gii|el i uual|io se
ou iueala savisensrva. Kako bi ga sacuvao ou re pogibel|i, K;a |e
pii|arel|a na|pii|e pazl|ivo smisl|enom inreivenci|om uoveo u uo-
menu anlare, a saua ga, ako zeli ua ova| suu|elu|e u n|egovom
planu, moia ouarle izvuci |os vise, u seiu uuboke spozna|e. Taua
ce i Ai|una moci gleuari na pieusro|ecu birku ne kao na poiouicni
sukob u ko|em se iouaci meuusobno isriebl|u|u zbog niskil pobu-
ua, nego kao na insriumenr pioveube Boz|e vol|e, u |eunom uale-
ko siiem konreksru i smislu.
2 Svevisn|i Cospod
110
rece:
Odake dode fa mana, sfrana casnim |udima, sfo ne vodi ne-
110
Si Blagavn, kako sro|i u izvoiniku, moze se pievesri i kao blazeni Cos-
pou, kao blagoslovl|eni Cospou, Svevisn|i ili rome slicno, ali pii pievouen|u
sam imao na umu sl|euece. iako se ii|ec Blagavn ponekau iabi u oslovl|ava-
n|u velikil ugleunika, kombinaci|a Si Blagavn se u uulu onoga rko |e cu|e
pievoui sa Cospou Bog, pa nisam lrio uvouiri zabunu uman|u|uci snagu ovog
oslovl|avan|a. ]eunako kao sro se i ii|ec Isvaia ponekau moze uporii|ebiri za moc-
nog vlauaia, ona uoslovno znaci Cospou, a n|ome se oslovl|ava Bog, na|cesce
u aspekru Sive, uok se Bog u aspekru Viua na|cesce oslovl|ava kao Blagavn.
Drugo poglavlje
75
besima vec donosi sramofu, na febe, o Ar|una, u ovom presud-
nom casu.
3 O Prfha, ne podi|ezi maodusnosfi, ko|a fe ni|e dosfo|na! Ofre-
si sa sebe |adno maodus|e! Usfani, o unisfife|u nepri|afe|a!
Cospou K;a saua zapiavo piov|eiava Ai|uninu uremel|enosr
u uomeni sica; laganim poubauan|em zeli piov|eiiri n|egovu ou-
lucnosr i iazmisl|an|e.
4 Ar|una rece:
Kako cu se |a borifi s Bhymom i Droom, vri|ednima obozava-
n|a, sfri|eama na bo|nom po|u, o Madhusdana.
Ai|una osra|e nepokolebl|iv. osobe vii|eune obozavan|a ne rieba
ubi|ari, |ei |e ro besmislica i luuosr, re izvoi nesiece.
5 Zasigurno |e bo|e ziv|efi od miosfin|e u ovome svi|efu, nego
ubifi ove veikane. Neka su oni i ze|ni dobifi; ubivsi n|ih uzivao
bih samo u krv|u upr|anim zadovo|sfvima na ovome svi|efu.
On rakouei porviuu|e i svo|u nevezanosr za nize rii cakie, ouii-
cuci se vlasrirog uobia iaui|e nego ua naskoui uiugima. Zauovol|-
srvo posrignuro nausrib ruue parn|e on uizi umil|anim kivl|u, ne-
cisrim, i ouiice ga se.
6 Ne znamo sfo |e bo|e, pobi|edifi ii bifi pobi|eden. Ako ubi|e-
mo sinove Dh(faryrine, zivof ce nam omrznufi. Ipak, oni sfo|e
pred nama na bo|nom po|u.
Ipak, Ai|una |e sv|esran cin|enice ua |e suocen s naoiuzanim
iarnicima, a kariiyi se s rakvima uuznosr boiiri, bez obziia na ro
|esu li mu iouaci ili nisu. Tako |e on suocen s reskom uilemom iz
ko|e uoisra ne viui izlaz.
7 Pogoden saboscu, ne znam vise sfo mi |e duznosf. Uf|ecem se
sfoga febi: reci mi sfo mi |e cinifi. ]a sam fvo| ucenik, pouci me,
|er u febi naazim ufocisfe.
Izlaz mu se neocekivano ukazu|e. nakon sro |e vlasririm snaga-
ma pokusao naci i|esen|e i ni|e uspio, pieuar ce se svome muuiom
1 - 7
76
Bhagavad-gEt=
pii|arel|u ua ga upuri u ro sro |e ispiavno. Na ra| ce nacin izaci iz
siruaci|e u ko|o| ne zna sro mu |e ciniri, i u ko|o| bi mogao i mimo
svo|e vol|e neakrivnoscu napiaviri neko zlo.
S Ne vidim, zaisfa, sfo moze odagnafi zaosf sfo mi susi os|efia,
makar dosfigao na Zem|i kra|evsfvo bez premca, a fakoder i
vasf nad bogovima.
9 San|aya rece:
Rekavsi fako H(ykesi, Cuqkesa, pokorife| nepri|afe|a, rece
|os: "Covindo, |a se borifi necu!, i zasuf|e.
Nakon sro |e iscipio sve srvaii ko|ima se mogao uomisliri, on
piepusra K;i ua ga pouci, ne pokusava|uci se vise sam uomisliri
i|esen|u.
10 O Bharafo, n|emu ko|i fugovase famo medu vo|skama, H(y-
kesa sa smi|eskom prozbori ove ri|eci.
Ai|una se nalazi u pozici|i pioblema, n|ega |e pioblem savlauao
i on |e sroga slivan rugom. Onome rko |e u pozici|i pioblema
uakako ni|e moguce uoci uo i|esen|a, buuuci ua i|esen|e zalri|eva
iauikalan iskoiak iz onog iazmisl|an|a ko|e |e uovelo uo paiauok-
sa. Ai|una |e iznio zaokiuzeni susrav iazmisl|an|a, ko|i u sebi ni|e
piorui|ecan, ko|i sve ob|asn|ava na zauovol|ava|uci nacin, ko|i |e
visoko moialan i iz pozici|e ko|eg i|esen|e ni|e viul|ivo. Zbog v|eie
u val|anosr n|egova piomisl|an|a, Ai|uni se cini ua za n|egovu uile-
mu ne posro|i i|esen|e, ali on |e uovol|no muuai ua u ro| siruaci|i
ne kaze i|esen|a nema, nego napioriv govoii ono sro uoisra |esr
isrina. |a i|esen|e ne viuim, re ono sro uoisra |esr piavi izlaz.
rebi se ur|ecem; ieci mi sro |e ispiavno. Buuuci ua se nasao u
pozici|i u ko|o| on sam ne viui i|esen|e, na|pamerni|a srvai ko|u |e
mogao napiaviri |esr posav|erovari se s muuii|im ou sebe kako bi
mu on pokazao izlaz.
K;a, pak, govoii iz pozici|e onoga ko|i |e slobouan ou uvo|bi.
On nasrupa sa smi|eskom pioblem za n|ega na posro|i. Pioblem
|e za n|ega beznaca|an.
11 Svevisn|i Cospod rece:
Ji zais one ko|e ne freba zaifi, a govoris ri|eci mudrosfi.
Mudri ne zae ni zive ni mrfve.
Drugo poglavlje
77
K;a u ci|elosri zanemaiu|e ciravo Ai|unino izlagan|e, buuuci
ua ni|e v|eio|arno ua ce se i|esen|e pioblema naci u seii u ko|o| |e
pioblem nasrao. On pomice ciravu peispekrivu na nacin ua Ai|u-
nini aigumenri posranu bespieumernima. Ai|una se, naime, roli-
ko upleo u sv|erovno iazmisl|an|e, u ko|em |e cov|ek ri|elo ko|e
zivi i umiie na ovom svi|eru, i u ko|em su ou na|vece vaznosri
uogaua|i u rom n|egovom sv|erovnom zivoru, ua mu |e posve pio-
maklo nesro ou beskia|ne vaznosri. zivor u ri|elu samo |e mali,
beznaca|ni u|elic siieg zivora uuse. K;a ovu|e govoii. ri ne go-
voiis iz pozici|e onoga rko pos|euu|e isrinski uviu u srvainosr.
Ai|unino umovan|e |e naizgleu muuio, ali buuuci ua mu piomice
uubl|i smisao i ieu srvaii, n|egova muuiosr |e samo piiviuna, re
ono zapiavo pieusravl|a zabluuu ko|u rieba oubaciri.
12 Nikad ne bi|ase vremena u ko|em |a nisam posfo|ao, ni fi,
ni svi ovi vemoze,
nifi ce bifi vremena u ko|em cemo presfafi bifi.
13 Kao sfo f|eesnik u fi|eu prozivi d|efin|sfvo,
madosf i sfarosf,
fako zadobiva i drugo fi|eo.
Mudroga fo ne zbun|u|e.
T|elesni zivor ima pocerak u iouen|u i kia| u smiri. Dusa ni|e
ouieuena viemenom i piosroiom, nema pocerka i nema kia|a. Iz
sub|ekrivne pozici|e r|elesnika, ounosno sranovnika ri|ela, n|egov
sran se mi|en|a ou iouen|a uo smiri, piolazeci iazlicire aze iazvo-
|a. ]eunako kao sro su re iazlicire aze iazvo|a uio zivora ri|ela,
rako |e i cirava r|elesna egzisrenci|a samo uio |eunog siieg plana, re
|e smir |eunog ri|ela samo koiak uo novog iouen|a, a iouen|e |e
samo koiak uo smiri.
Osoba ko|a gleua na zivor kao na nesro sro pocin|e iouen|em a
zavisava smicu pauar ce u svako|ake zabluue. Pokusava|uci uieuiri
svi|er piema svo|em viuen|u uobia, iz pozici|e u ko|o| |e zivor l|uui
kiarak i piolazan, osrar ce iusriiiana cin|enicom ua |e svi|er naiz-
gleu uieuen kao izvoi svil mogucil visra parn|e i izvoia smiri za
bica, re ce iz roga izvuci zakl|ucak ua |e rvoiac rog svi|era ili iavno-
uusan piema zivoru i uobiobiri l|uui, pa uopusra parn|u i piekiu
egzisrenci|e bica, ili |e pak zao, ako |e nam|eino srvoiio rakav svi-
|er ko|i |e izvoi svil visra parn|e. Moguce |e i ua |e nemocan pieu
7 - 13
78
Bhagavad-gEt=
piiiouom svi|era, pa ga ne moze bol|e uieuiri U svakom sluca|u,
cov|ek ko|i na rakav nacin umu|e ne moze biri pomiien s Bogom,
on ce s n|im biri u zavaui, zam|eiar ce mu i u svakom ce sluca|u
uizari kako bi on napiavio bol|i posao. Napiavio bi svi|er bez par-
n|e, u ko|em bi l|uui ziv|eli v|ecno.
Ha|uemo pogleuari kako bi rakav svi|er izgleuao. Recimo ua l|uui
zive v|ecno. L|uusko ri|elo i um ogianiceni su, i nakon nekog vie-
mena posrali bi izvoiom parn|e, buuuci ua bi se ri|elo pocelo iaspa-
uari, a um bi oslabio, pa bi piouul|en|e rakve egzisrenci|e, ako bi cak
bilo i moguce, pieusravl|alo samo piouul|en|e parn|e i pakao. V|e-
can zivor, u l|uuskom ri|elu kakvo imamo saua, pieusravl|ao bi, uakle,
ili nemogucnosr, ili nocnu moiu. Tiebalo bi, uakle, izmi|eniri ri|elo
na rakav nacin ua ria|e v|ecno, ua ne buue sklono piopauan|u, a i
um bi riebao biri ualeko mocni|i, |ei um ko|i zaboiavl|a srvaii ko|e
su se uogouile i ni|e neka piemi|a, buuuci ua ce bice ko|e v|ecno zivi
reziri samousavisavan|u, rezir ce rome ua posrane bol|im. Tesko |e
napiaviri izicko ri|elo ko|e zivi v|ecno. Zakoni izike, piim|eiice
uiugi zakon reimouinamike ko|i kaze ua uieueni susravi reze kaosu,
piorive se svakom pokusa|u srvaian|a v|ecnog oiganiziianog susra-
va. Tesko |e zamisliri rakav susrav ko|i bi ria|ao i mili|un gouina, a
kamoli v|ecno. Telnoloski pioizvoui l|uuske civilizaci|e, srio|evi i
iacunala, ima|u iksno posravl|en iaspoieu molekula i vecil eleme-
nara, i zbog roga |e n|ilova ria|nosr mala; zbog uiugog zakona reimo-
uinamike mikioskopske komponenre elekrionickil uieua|a pii|e ili
kasni|e ce posrari neuporiebl|ivima; zbog kieran|a aroma i molekula
u mareii|alu cipova, elekriicni vouovi ce se pii|e ili kasni|e pomi|e-
sari ili piekinuri, a veci srupan| inregiaci|e komponenri na sve man|i
piosroi cini pioblem sve vecim. Sro |e rakav susrav slozeni|i, n|ego-
va ria|nosr |e man|a. Tesko ua |e moguce zamisliri iacunalo onog
ripa kakvim se uanas koiisrimo, a ko|e bi ria|alo uul|e ou l|uuskog
zivornog vi|eka, a bez peiiouicke zam|ene uoria|alil ui|elova. Cini
se, sroga, ua iksni susravi, ko|i su ou pocerka srvoieni u konacno|
oimi, pieusravl|a|u slabo i|esen|e, re ua pieusravl|a|u |os piopaul|i-
vi|e i|esen|e ou zivil bica. Iue|a o rome ua se l|uusko ri|elo zami|eni
nekom visrom srio|a na pivi pogleu izgleua suvisla, ali se cini ua bi
rakav srio| zalri|evao nepiekiuno ouizavan|e i veliku relnolosku
bazu ko|a |e za ro poriebna.
Alreinariva lezi u uiugaci|em piisrupu. Za iazliku ou nase rel-
nologi|e ko|a srvaia srvaii u konacnom i iksnom obliku, ziva bica
se srvaia|u nepiekiunim nizom piom|ena. ne samo sro evoluiia|u
Drugo poglavlje
79
ou samo |eune sranice kou zaceca uo bili|una sranica u ouiaslo|
uobi, nego i nepiekiuno iazm|en|u|u mareii|u s okolnim svi|erom,
re se rako giauevni mareii|al ri|ela nepiekiuno zam|en|u|e i nauo-
giauu|e. Takav oiganizam u sran|u |e u ouieueno| m|eii nauo-
m|esriri vlasrire isriosene ui|elove novima, a piiiounu rezn|u slo-
zenil susrava kaosu neurializiia na izuzerno ucinkovir nacin svo|om
piilagoul|ivoscu. Douuse, rakav susrav s viemenom posra|e sve
man|e eikasan u popiavcima vlasriril isriosenil ui|elova, re u rak-
vom piocesu sraien|a ucinkovirosr susrava posrupno opaua sve
uok ne nasrupi smir zbog roga sro |e neki viralni uio u ci|elosri
orkazao. U ounosu na iksne susrave, rakvi, uinamicki susravi, ima|u
i pieunosri i neuosraraka. Piim|eiice, iacunala se mogu iazmnoza-
vari samo purem izuzerno slozenog inuusrii|skog piocesa, uok se
ziva bica mogu iazmnozavari na vilo |eunosravan nacin i bez ikak-
vil van|skil sieusrava. Racunalo |e moguce popiaviri oper samo
van|skom inreivenci|om, uok ziva bica ima|u ugiauen susrav po-
piavl|an|a man|il povieua. Mali kvai |eunog ui|ela iksnog susra-
va na|cesce uovoui uo porpunog orkaza ciravog susrava, uok pii-
m|eiice mali kvai |eunog ui|ela zivog oiganizma moze biri ili
izli|ecen, ili n|egovu unkci|u moze pieuzeri uiugi uio susrava.
S uiuge sriane, zivi oiganizmi zbog svo|e kaoricne oiganizaci|e
ima|u man|e piecizno ouieuenu unkci|u; n|ilov iazvo| |e poulo-
zan evoluci|i generskog mareii|ala, uok |e iazvo| srio|eva ualeko
bizi |ei ovisi pona|pii|e o iazvo|u umnil koncepara. ]euan mlazni
ziakoplov leri ualeko bize ou bilo ko|e price ili insekra; rikace
vozilo iazvi|a ualeko vecu bizinu ou bilo ko|eg zivog rikaca. Sve-
miiski biouovi mogu ler|eri u piosroiu u ko|em slozeni zivi oiga-
nizmi ne mogu pieziv|eri, a iacunala mogu obiauivari pouarke
ualeko bize i u veco| kolicini ou bilo ko|eg zamislivog zivog bica.
Ipak, i zivim oiganizmima i srio|evima za|eunicka |e neumirna
piopaul|ivosr. Iako neke |eunosravne bil|ke zive i po nekoliko ri-
suca gouina, nakon rog viemena neumirno piopaua|u. Sva osrala
bica zive ualeko kiace. Zbog svega roga, moze se zakl|uciri ua
sami zakoni po ko|ima |e izicki svemii usrio|en onemogucu|u srva-
ian|e oiganiziianog susrava ko|i bi ria|ao v|ecno; cak i zvi|ezue
nakon nekoliko mili|aiui gouina piesra|u posro|ari kao rakve. Svi
oiganiziiani susravi su piopaul|ivi, buuuci ua |e i sama mareii|a
oiganiziiana kioz niz nepiekiunil piom|ena sran|a, i u svemiiu
nema niceg cvisrog i nepiom|en|ivog; u svakom aromu izicke rvaii
nepiekiuno se uogaua ogioman niz piocesa i meuuu|elovan|a
13
80
Bhagavad-gEt=
iaznil sila oubi|an|a i piivlacen|a. Ta piom|ena, kao konsranra
svi|era, cini nemogucim v|ecno ria|an|e susrava. Ona|, rko bi po-
kusao u izickom svi|eru kao rakvom osrvaiiri besmirnosr, suocen
|e s nemogucim porlvarom.
Besmirnosr ri|ela |e uakle neosrvaiiva. Iizicki svemii |e ra| ko|i
|e cini nemogucom. Ali, ako vec ne mozemo uciniri ri|elo besmir-
nim, zasro ne bismo nacinili susrinu bica, uusu, besmirnom kako
bi mogla nauziv|eri piom|ene sran|a izickog ri|ela ko|e piivieme-
no nasran|u|e Takva uusa uakako ne moze biri ui|elom izickog
svi|era, |ei se on piorivi ria|nosri i v|ecnosri, ali ako za rienurak
pocnemo iazmisl|ari, pasr ce nam na um ua ova| izicki svemii ni|e
|euina srvai ko|u |e Bog mogao ouluciri srvoiiri. Ako |e mogao
srvoiiri svemii s |eunim skupom zakonirosri, zasro ne bi srvoiio i
pioizvol|an bio| uiugil svemiia s iazlicirim zakonirosrima U
|eunom svemiiu remel|ni giauevni elemenri mogu biri mareii|a,
eneigi|a i iazliciri oblici sila. U uiugom, giauevni elemenr mogu
biri misli i os|eca|i. U riecem, sve moze biri izgiaueno ou cisre
spozna|e. U Boz|em uulu, ko|i ouizava sve srvaii, svi ri sv|erovi
zauzima|u isri piosroi, |eunako kao sro iazliciri piogiami ko|i se
isrouobno izvisava|u na iacunalu zauzima|u isri piosroi. O pio-
sroiu |e i u |eunom i u uiugom sluca|u resko govoiiri i misliri, ali
ro |e analogi|a ko|a nam |e na|bliza. Ako su svi ri sv|erovi isrouob-
no piisurni u Boz|em uulu, onua |e |amacno Boz|i uul ra| ko|i
pieusravl|a remel|nu srvainosr u svim rim sv|erovima; |eunako kao
sro |e u snu |euina ob|ekrivna srvainosr ona| ko|i san|a, kao sro |e u
iacunalnim piogiamima |euina ob|ekrivna srvainosr iacunalo, rako
|e |euina ob|ekrivna srvainosr u svemu srvoienom Bog. Svaki os|e-
ca| srvainosri ko|i |e bice u sran|u uoziv|eri, svaki pozirivni ele-
menr u svemu, sve |e ro nekakav aspekr Boz|e srvainosri ko|a cini
sve osrale srvaii mogucima, |eunako kao sro sve srvaii u snu pieu-
sravl|a|u nekakav aspekr san|aca. Mozemo ieci ua posro|i l|uusko
ri|elo ko|e |e smirno i piolazno. Mozemo ieci i ua posro|i l|uuska
uusa ko|a nauzivl|ava zivor ri|ela. Mozemo govoiiri o rome ua
uusa mi|en|a ri|ela, ua nasran|u|e ri|ela, i ua ri|ela pieusravl|a|u samo
piolazne epizoue u v|ecnom zivoru uuse. Ali, ako |e uusa v|ecna,
onua |e |amacno Bog susrina n|ene v|ecnosri, |ei kako su svi sv|e-
rovi uani i ouizava|u se u Boz|em uulu, |euino |e Bog srvaian i
uoisra v|ecan, i rako moiamo zakl|uciri ua |e v|ecna uusa zapiavo
samo nacin kako gleuamo na Boga. Bog |e bir uuse, n|ena nepio-
lazna i v|ecna |ezgia.
Drugo poglavlje
81
Zna|uci sve ro, Cospou K;a govoii pii|arel|u sa smi|eskom.
zalis ramo gu|e ne rieba zaliri, a rvo|a muuiosr |e plirka. Muuii,
ko|i zna|u isrinu, ne zale ni zive ni mirve. To su sve samo igie, nizi
uogaua|i, piolazni, a bir srvaii ne nalazi se u n|ima.
14 Os|efini podraza|i, o Kunfin sine,
donose fopinu i hadnocu, radosf i pafn|u.
Nesfani, oni doaze i proaze.
Sv|edoci ih posfo|ano, o Bharafo!
Os|erilno opazan|e sasro|i se ou nekoliko koiaka, u ko|ima se
izicki svi|er pieslikava na uul piomariaca. Uzmimo za piim|ei
os|erilo viua. Na|pii|e imamo izvoi sv|erlosri, neki izicki ob|ekr
ko|i ili ziaci sv|erlosr (kao piim|eiice Sunce ili elekriicna iasv|era),
ili ou sebe ouiazava sv|erlosr nekog svi|erleceg ob|ekra (kao pii-
m|eiice M|esec ko|i ou sebe ouiazava sv|erlosr Sunca, ili srol ko|i
viuimo kau ga obas|a sv|erlosr elekriicne iasv|ere). Takvi pieumeri
isi|ava|u elekriomagnersko ziacen|e u spekriu ko|i l|uusko oko moze
opazari, re ro ziacen|e kioz pioziinu mareii|u oka i n|egove opric-
ke komponenre uolazi uo mieznice, ko|a |e po svo|o| sriukruii
vilo slicna senzoiima sro se nalaze u viueokameiama. Na miezni-
ci se, |eunako kao i u kameii, sv|erlosr oroelekriicnim eekrom
piervaia u niz elekriicnil impulsa; mieznica se sasro|i ou ogiom-
nog bio|a viunil sranica, ko|e u uouiiu sa sv|erloscu pioizvoue
slabu elekriicnu sriu|u, ko|a se porom viunim zivcem pienosi uo
viunog cenria u mozgu. Tamo se, nizom piocesa, elekriicni im-
pulsi piervaia|u u sliku ko|u opaza l|uuski um. Tu sliku opaza
svi|esr, re na osnovi n|e sr|ece pieuouzbu o izickom svi|eru. Opa-
zan|e svi|era ni|e nuzno uziok uznemiien|a uula; uul moze opa-
zari svi|er bez iuenriikaci|e sa svo|om ulogom u n|emu, ali |euna-
ko rako moze se u ci|elosri poisrov|eriri s rom ulogom, gu|e ce
os|erilni uo|movi izazivari nepiekiuan niz uznemiien|a na ko|a ce-
mo nepiekiuno ougovaiari.
Malo ui|ere opaza svi|er na nacin ko|i u na|veco| m|eii slici opa-
zan|u kameie. Di|ere viui zlaro, ali nema po|am o n|egovo| vii|eu-
nosri. Ono opaza samo s|a|ni zuri pieumer. Kau uoue lopov i ukia-
ue zlaro, ui|ere se ni u na|man|o| m|eii ne uznemiiu|e rim
uogaua|em. Ono samo sv|euoci ua |e uosao cov|ek i uzeo s|a|ni
pieumer. Ako |e iauo gleualo s|a|ni pieumer, mozua ce os|eriri
zal|en|e zbog roga sro |e pieumer nesrao i zaplakari. Zal|en|e, uakle,
13 - 14
82
Bhagavad-gEt=
nasrupa zbog vezanosri uula za sran|e u izickom svi|eru. Pieumer
|e na|pii|e bio na |eunom m|esru, a sau |e na uiugom. Razlog za
zal|en|e ni|e uakle u pieumeru, nego u naso| zel|i ua pieumer buue
u neko| vezi s nama, ili ua buue na |eunom m|esru iaui|e nego na
uiugom. Ali, u osnovi, posve |e sve|euno na ko|em |e m|esru zuri
s|a|ni pieumer. On, kao rakav, |eunosravno |esr, a mi sv|euocimo
n|egovo posro|an|e, piom|enu i nesranak. U svemu rome, veza-
nosr za srvaii uziok |e i iauosri i parn|e. Di|ere se veseli kau zuri
pieumer sv|erluca, a pari kau ga neki cov|ek ounese. Tako |e u
osnovi sa svim os|erilnim opazan|ima.
15 Uisfinu, ona| ko|eg oni ne uznemiru|u,
posfo|an u pafn|i i radosfi,
dosfo|an |e besmrfnosfi, o na|bo|i medu |udima.
K;a sav|eru|e Ai|uni nevinosr u|erera, ko|e u uouiiu s pieu-
merima os|erila zauizava mii uula. Di|ere o srvaiima nema pieu-
uv|eien|a, niri im piipisu|e svo|srva ko|a one po sebi ne pos|euu|u.
Oni, ko|i u srvaiima viue ne srvaii kao rakve, nego niz znacen|a
ko|a su im s viemenom i zbog iaznil uv|erovan|a piipisali, skloni
su pariri kau svemii iznev|eii n|ilova ocekivan|a i ugiozi n|ilove
vezanosri za vlasriro poiman|e svi|era. Ona| rko nema ocekivan|a,
ne moze biri iazocaian. Sroga rieba sv|euociri isrinu svi|era kao sro
plarno u pio|ekci|sko| uvoiani sv|euoci ilm; ilmovi pocin|u, ria|u
i piesra|u. Plarno nema slike, ono |e bi|elo i |eunolicno, i na n|emu
se ilmovi u ci|elosri ouiazava|u. Ono, pak, ne namece ilmovima
svo|e slike, nego sv|euoci n|ilovo ouvi|an|e. Kau ilm piesrane,
plarno ne zauizava na sebi niri |eunu sliku, vec osra|e bi|elo i |eu-
nolicno. U svim ilmovima, plarno osra|e sv|euokom n|ilova ou-
vi|an|a, i ne piosuuu|e n|ilov sauiza|.
Cov|ek ko|i sv|euoci zivorna uogauan|a kao sro plarno sv|euoci
ilmove, bez vezanosri za ob|ekre ko|e piomaria, ko|i osra|e v|eian
svo|o| isrinsko| piiioui sro osra|e posro|anom u svim uogaua|ima i
srvaiima, ko|i uian|a u mocvaiu svi|era ali iz n|e izian|a popur
cvi|era lorosa, cisr i neuiinur blarom i vouom, ko|i ciravo vii|eme
u svim srvaiima osra|e sv|esran na|uubl|e srvainosri, uisrinu |e uo-
sro|an besmirnosri.
Besmirnosr |e svaci|a isrinska piiioua, ali sro vii|eui ra isrinska
piiioua ako |e nikaua nismo sv|esni, vec pou ur|eca|em iazliciril
uogaua|a u svi|eru nepiesrano mi|en|amo svo| srav o sebi i svi|eru,
Drugo poglavlje
83
ako zuuimo i zalimo za piolaznim srvaiima, ako se iuenriiciiamo
s piolaznim srvaiima, re ako smo u zabluui ua |e nase ria|an|e
omeueno ri|elom i n|egovim ogianicen|ima, re ua |e ro isro sluca| i
s uiugima Dogaua|i u svi|eru, ko|i se na nas uul pienose purem
os|erila, pii|ere u ci|elosri pomuriri i zamagliri nase opazan|e isrin-
ske srvainosri, re mi svo|e isrinske piiioue kao v|ecnog i nepiola-
znog remel|a svekolike srvainosri nikaua, ili gorovo nikaua nismo
sv|esni. Sroga K;a kaze ua |e nismo uosro|ni. ona| rko piezie
blago i kial|evsrva ua bi zivio u sriacaii na v|eriomerini ni|e uosro-
|an kial|evsrva. ]eunako rako, ona| rko piezie besmirnosr uuse
iaui smirnog svi|era ni|e uosro|an svo|e isrinske piiioue, |ei |o|
ni|e uisrinu v|eian. Tek kau, okiuzen svi|erom, buue posro|ano
boiavio u besmirnosri svo|e isrinske naiavi, bir ce |e uosro|an.
16 Nezbi|sko ne posfo|i;
zbi|sko nikada ne presfa|e posfo|afi.
Isfinu o fome dokucii su vidioci kra|n|e zbi|e.
Ovo |e |euna ou na|mocni|il iz|ava uopce, i sauizi u sebi znan|e
o piiioui na|vise srvainosri. Nisra ou onoga sro |e srvaino ni|e
poulozno piolaznosri. Ono, pak, sro |e nesrvaino, roga uopce i
nema, ro |e popur aramoigane u pusrin|i. Isrinu rieba riaziri u
onome sro |e srvaino. Piomaria|uci piolaznosr pieumera, opaza-
mo ua oni ne pieusravl|a|u susrinu srvainosri, |ei su uremel|eni u
necem uiugom. Sve sro |e piolazno, ni|e vilovno, nego ima re-
mel| u necem uiugom. Vilovno |e ono sro ni u cemu nema reme-
l|a, vec |e samouosrarno i samosrvoieno, v|ecno i nepiolazno. Oni,
ko|i su svo| zivor posverili riazen|u onoga sro se ne mi|en|a, sro |e
uvi|ek posro|ano u svemu, sro ne ovisi o okolnosrima, i ko|i su ro
pionasli re se u rome cvisro uremel|ili, viuioci su kia|n|e zbil|e,
muuiaci posro|anog uviua.
Cleua|uci svaku srvai, riebamo pirari. |e li ova srvai vilovni
piincip, ono na cemu |e sve sazuano, ili |e pak uana u necem uiu-
gom, ovisna o necem uiugom. Tako, u poriazi za vilovnim,
na|pii|e usranovl|avamo ua su sve srvaii ko|e opazamo os|erilima
zapiavo samo slike ko|e se pio|iciia|u na nas uul. Oubacu|uci il
kao vaike, ko|e ima|u remel| ne u srvaiima nego u nasem uulu,
riazimo ual|e. Orkiivamo raua misli, lance misli i os|eca|a ko|i se
meuusobno poricu; |euna misao rvoii uiugu, a umiian|em |eune
srvaia se mareii|al za nasranak sl|euece. Misli su uremel|ene u os|e-
14 - 16
84
Bhagavad-gEt=
ca|nom nabo|u, u onome sro se naziva vasanama i samskiama.
Vasane su, u osnovi, suprilne zel|e zbog ko|il ua|emo pieunosr
|euno| srvaii pieu uiugom. Samskie su impiesi|e, urisci polia-
n|eni u naso| svi|esri, a piavilno il |e oznaciri i kao pieuiasuue.
Iskusrva srvaia|u uo|move ko|i osra|u polian|eni u naso| svi|esri.
Piim|ei samskie |e naiouna poslovica ko|a kaze. koga su zmi|e
giizle, i gusreia se bo|i. Ugiiz zmi|e srvaia urisak, s|ecan|e na neu-
gouno iskusrvo, i rakvo s|ecan|e bo|i sva sauasn|a i buuuca isku-
srva; pogleu na gusreia piiziva u svi|esr iskusrvo zmi|e, re izaziva
os|eca| sriala ko|i |e povezan s rim iskusrvom. U poriazi za na|vi-
sim, u sebi cemo naci goleme kolicine rakvil samskia i vasana,
ko|e nepiekiuno bo|e sva nasa iskusrva, ua|uci inreipieraci|e sa-
uasn|osri na remel|u pioslog iskusrva. Tako, um|esro ua uozivl|a-
vamo ono sro zapiavo |esr, mi uozivl|avamo resko iskiivl|enu i
obo|enu sliku roga, uvi|enu u bezbio| slo|eva inreipieraci|e, ko|i
na kia|u u ci|elosri onemogucava|u opazan|e isrine o necemu kao
rakvom. Zbog roga se poriebno iazlicirim yogi|skim relnikama,
kakve su iecimo relnike iezonanci|e, up-srieam kiiye i unurain|eg
piosroia, ko|e sam osmislio u svo|em susravu yoge, piobi|ari kioz
naslage rakvil srvaii, sve uok ne uopiemo uo cisre srvainosri ko|a
|e remel| svil iskusrava. Ta srvainosr |e miino plarno cisre svi|esri,
na ko|em se sve srvaii ouiazava|u, ali na ko|em nema niceg ou
n|il. Ta srvainosr |e ono sro ne mozemo iskusiri, |ei pieusravl|a
iskusirel|a u pozauini svil iskusrava. To ne mozemo oubaciri, |ei
pieusravl|a onog ko|i oubacu|e. Ne mozemo ga viu|eri ni curi, |ei
|e on ra| ko|i pieusravl|a remel| viua i slula. Oko ne viui samo
sebe. ]eunako rako, |asrvo, na|uubl|a srvainosr bica, uvi|ek |e isku-
sirel| a nikau iskusrvo. Sran|e u ko|em iskusirel| iskusava sebe, u
ko|em |asrvo posra|e sv|esnim sebe, naziva se u yogi sran|em s|eui-
n|en|a, sran|em samuli|a. U rom sran|u piesra|e pouvo|enosr iz-
meuu onog ko|i opaza, piocesa opazan|a re onog sro se opaza, |ei
]a ]esam. U rom sran|u, iskusirel| |e pieumerom iskusrva, re se
iazlika izmeuu n|il gubi; svi|esr se sazima u sebi, um|esro u svi|eru
piiviua, re iz svi|era mnosrva pielazi u svi|er |euinsrva, iz ielariv-
nog, u ko|em posro|i mnosrvo srvaii, pielazi u svi|esr Apsolura,
ko|i |e ]euan i nepoui|el|en, |euan u svim srvaiima, remel| svil
srvaii, ko|i |e |asrvo svil bica, |ezgia i remel| svil bica, i srvainosr
kao remel| svil srvaii. ]eunako kao sro |e mareii|a remel| svim
mareii|alnim srvaiima, rako |e Apsolur remel| svemu bez iazlike. U
svem mnosrvu, On |e |euini ko|i |esr, |euina srvainosr. To |e isrin-
Drugo poglavlje
85
ska poiuka ovog srila. ono sro ni|e Apsolur uopce ne posro|i,
nikaua ne posro|i. Ono sro |esr, ono sro |euino |esr, Apsolur, ko|i
]a ]esam, ]asrvo svil bica, remel| svekolike srvainosri, On, ko|i
|euini ]esr, nikaua ne piesra|e posro|ari, |ei nikau ni|e ni nasrao.
On |e remel| svega, a uremel|en |e |euino sam u sebi.
17 Neunisfiv |e, zna|,
Ona| sfo sve prozima.
N|ega unisfifi ne moze nifko.
Temel| svekolike srvainosri, ko|i |e |euina zbil|a, ne moze biri
unisren. Ono sro ni|e u n|emu uremel|eno ne posro|i, |ei nema
remel|a u srvainosri. Ono, pak, sro |e srvaino, ne moze ga unisriri
|ei ako pokusa, samo ce sebe uual|iri ou na|vise srvainosri. Poku-
sa|em boibe pioriv srvainosri sebe ce uual|iri ou srvainosri, re ce
ili nesrari u nezbil|skom ako se u ci|elosri ouiekne srvainosri, ili ce
se poka|ari, obiariri i piigiliri srvainosr. Sro gou ua cini, remel|
srvainosri ne moze ugioziri niri ono sro |e srvaino, niri ono sro |e
nesrvaino. Sro |ace i siloviri|e nerko piian|a uz srvainosr, ro srvai-
ni|im i mocni|im posra|e, a sro |o| se |ace piorivi, ro vise bli|eui i
nesra|e u uomeni nezbil|skog. Srvainosr |e, uakle, neunisriva. Oni
ko|i pokusa|u ubiri Boga, ubir ce na kia|u sebe, |ei ce se piorivl|e-
n|em Bogu uual|iri ou srvainosri, i rako nesrari. Oni, pak, ko|i se u
Bogu uremel|e, posrar ce mocni|ima i srvaini|ima. To se moze us-
poieuiri s Isusovim naucavan|em. Sotona je lazac i otac lazi, i ne
stoji ctrsto u istini jer u njenu nena istine.
111
Isro rako, onaj tko
ljubi stoj zitot, izubit ce a, a tko nrzi stoj zitot na otone stije-
tu, sacutat ce a za zitot tjecni.
112
Naime, ona| rko se u sebi reme-
l|i, nema cvisrog remel|a u Bogu, ko|i |e |euina srvainosr, nego u
piiviuu vlasrire osobnosri ko|i |e nacin|en ou iazliciril iluzoinil
srvaii, kakve su srialovi, zel|e, kiiva uv|eien|a i osralo. Ona|, pak,
rko sve re srvaii oubaci iaui Boga, re se cvisro u n|emu uremel|i,
taj ce inati tode istinsko zitota i nece nikada ozednjeti.
113
Kao
sro sveri Augusrin u u|elu O uizavi Boz|o| kaze, uziok piopasri
palil anuela bi|ase ra| sro su se uremel|ili u sebi, ko|i nisu birak, a
ne u Bogu, ko|i |esr birak, uok uziok slave uobiil anuela bi|ase u
111
Iv 8,44
112
Iv 12,25
113
Iv 4,10
16 - 17
86
Bhagavad-gEt=
rome sro su se oni cvisro uizali Boga re ga slavili, i svo|u slavu
uobivali ne ou sebe, nego ou Boga.
1S Sva su fi|ea unisfiva;
V|ecan, kazu, neunisfiv i beskonacan
Sfanovnik |e fi|ea.
Sfoga se bori, o Bharafo!
Sranovnik u svim ri|elima |euan |e. ]asrvo |e Apsolurni Sub|ekr,
|euan i nepoui|el|en, on sv|euoci svi|er u svim bicima. Rouen|e,
ouiasran|e, zielo uoba, sraiosr i smir pio|iciia|u se na n|ega. Na-
sranak i nesranak ri|ela n|emu su kao sviran|e i sumiak. samo pio-
lazni uogaua|i ko|i se ponavl|a|u. Nema mu ni pocerka ni kia|a.
Nepoui|el|en, sve piozima i ouizava. Tko ga moze ubiri i kako
Zaci|elo ne Ai|una srii|elama.
19 Ni ona| fko misi da |e ubo|ica,
ni ona| fko misi da |e ubi|en
ne vide isfinu.
On nifi ubi|a nifi |e ubi|en.
U ielarivnom pol|u, bica bez spozna|e Apsolurnog Sub|ekra, ko|i
|e remel| svekolike srvainosri, opaza|u smir bica, re iz roga izvlace
zakl|ucke o piolaznosri egzisrenci|e. Bez uviua u srvainosr, oni su
u zabluui. ]asrvo |e, naime, neuiinuro uogaua|ima u svi|eru; ono
zivi u svim ri|elima, svima ua|e srvainosr i posro|an|e, |eunako kao
sro plarno u pio|ekci|sko| uvoiani ua|e porpoiu svim ilmovima
ko|i se na n|ega pio|iciia|u. Ali, |eunako kao sro uogaua|i na ilmu
ne mogu nauuiri plarnu, rako ni zbivan|a u svi|eru, u ko|ima igia|u
uloge ri|ela u ko|ima zivi ]asrvo, ne mogu nauuiri ]asrvu.
20 On se ne rada, nifi On umire;
Nifi ikada nasfa|e, nifi presfa|e posfo|afi.
Neroden |e i v|ecan, uvi|ek posfo|eci, drevan,
Nikada ubi|en smrcu fi|ea.
Armn, ]asrvo, ni|e suuionik piocesa ieinkainaci|e, nego n|e-
gov sv|euok. ]asrvo ni|e ouieueno ri|elom, niri |e n|ime omeueno.
Tocni|e bi se moglo ieci ua ri|elo ouieuu|e |euan moguci pogleu
na ]asrvo. ]asrvo |e rianscenuenralno pol|u ielarivnog, a oper ua|e
Drugo poglavlje
87
rom pol|u posro|an|e i srvainosr. Ono |e zbil|a ko|a ua|e svim srva-
iima srvainosr, ali |e u ci|elosri izvan uosega srvaii, n|ima neouie-
uena. Armn sv|euoci zivor i smir ri|ela, ali sam |e neiouen i be-
smiran. On sv|euoci nasranak i piesranak srvaii, ali sam |e v|ecan i
nepiolazan; bez rvoica i unisrirel|a. Ne samo, uakle, ua ni|e ubi|en
smicu ri|ela, nego se i ne iaua iouen|em ri|ela. On |e s one sriane
pol|a smiri i ponovnog iouen|a, i spozna|om o rome bice posrize
oslobouen|e ou okova iauan|a i umiian|a.
21 Ona| fko razumi|e da |e neunisfiv i v|ecan,
Neroden i besmrfan, o Prfha,
Kako fa| moze ubifi ii uzrokovafi ubi|an|e.
]euno znacen|e ovog srila |e sl|euece. l|uui se pokusava|u me-
uusobno ubiri upiavo zbog pogiesne pierposravke o rome ua su
smirni. Kau bi se oslobouili rakve zabluue, rienurno bi piesrali s
rakvim u|elima, viu|evsi ua su uzaluuna. Diugo znacen|e |e ua ona|
rko |e uremel|en u svi|esri ]asrva, ko|e |e Apsolur sam, opaza ua
sam ]a ]euan u svim bicima. Zna|uci Mo|u isrinsku piiiouu kao
neiouenog i besmirnog, nece biri u zabluui ua ]a umiiem smicu
ri|ela, niri ua se iouen|em ri|ela iauam.
22 Kao sfo cov|ek odbacu|e iznosenu od|ecu i uzima novu,
Jako i f|eesnik odbacu|e sfaro i isfroseno fi|eo
I preazi u drugo, novo.
Moze se ieci ua |e ]asrvu ri|elo ono sro |e cov|eku ou|eca; ou|eca
moze piopasri, nakon cega |e cov|ek svlaci i oblaci novu. ]eunako
rako se ri|ela riose i zam|en|u|u, a r|elesnik osra|e isri. Kao sro ou|e-
ca piekiiva ri|elo cov|eka, rako i ri|elo piekiiva ]asrvo, srvaia|uci
povisan uo|am o sebi kao o srvainosri bica. ]eunako kao sro ou|e-
ca govoii o cov|eku ko|i |e nosi, re srvaia n|egovu sliku usm|eienu
k van|skom svi|eru, |eunako rako i ri|elo baca s|enu ouieuenil kva-
lirera na ]asrvo, srvaia|uci o n|emu ouieuen uo|am. ]asrvo, pak, u
sebi nema rakvil pieeienci|a, buuuci ua pieusravl|a zuenac iz ko|eg
se cipe sve kvalirere, ali u ko|em nema kvalirera. Ti|ela ima svako-
|akil, ali |e ]asrvo u n|ima |euno.
23 Oruz|e Ca ne moze sas|eci, ni vafra spaifi, ni voda smocifi, ni
v|efar sasusifi.
17 - 23
88
Bhagavad-gEt=
24 Nesaom|iv |e On i nesagoriv, ne moze Ca se ofopifi ni osusifi.
V|ecan |e i sveprozima|uci, nepokrefan i neprom|en|iv, uvi|ek isfi.
Igie elemenara ou ko|il |e nacin|en svi|er nema|u nikakva ur|e-
ca|a na ono sro |e onkia| elemenara. ]eunako kao sro oblaci mogu
piiviuno sakiiri Sunce, rako i elemenri mogu piiviuno ur|ecari na
]asrvo, rako sro ce ur|ecari na ri|elo. Ali uisrinu, oblaci ne piekii-
va|u Sunce, nego oci piomariaca. Tako se u uulu piomariaca srvaia
uo|am ua |e Sunce piekiiveno, |ei ziake sv|erlosri ne uopiiu uo
n|egovil oci|u. Na |eunak nacin, zbog piom|ena sran|a ri|ela, kao
sro su bol, zauovol|srvo, san, buuno sran|e, sieca, nesieca i osrale,
bica zbog iuenriikaci|e ]asrva s elemenrima svi|era uize kako |e
]asrvo uplereno u re uogaua|e i kako |e n|ilov uio. Ali bez obziia
na sve re srvaii, isrina |e ua |e ]asrvo svim rim uiinuro u ono| m|eii
u ko|o| |e pio|ekci|sko plarno uiinuro ilmom. Piiviuno, ono po-
piima kvalireru ilma i pieusravl|a nuzan uv|er za piikazivan|e il-
ma; bez plarna, pio|ekci|a bi bila nemoguca. Ali, u svemu rome,
nisra ou kvalirere ilma ne uouiiu|e kvalireru plarna. Noz na slici
ne moze pioiezari plarno. Pucn|ava risuca pusaka ne moze ga pio-
busiri, slike sumskog pozaia nece ga spaliri, niri ce ga piikaz ocea-
na smociri. Plarno |e u ci|elosri rianscenuenralno ilmu. Tako |e i
Armn rianscenuenralan svi|eru.
25 On se naziva nevid|ivim, nepo|m|ivim i neprom|en|ivim.
Zna|uci ga fakvim, neces fugovafi.
Kao sro |e i plarno, iako neviul|ivo za ria|an|a ilma, remel| ilmu
kao rakvom, rako |e i ]asrvo, iako skiiveno i naizgleu neviul|ivo,
remel| posro|an|u svil bica. Ona|, rko ga kao rakvog piepozna|e,
nece biri uiinur piom|enama ri|ela. niri ce se iauovari zbog ugou-
nog, niri ce zaliri zbog neugounog.
26 Ako, pak, o n|emu misis kao o nekom
Jko se uvi|ek ponovo rada i ponovo umire,
Opef fi, o mocno naoruzani, ne priici zaifi.
Posro|i i iazlicira peispekriva, ko|a na ieinkainaci|u ne gleua
kao na uogaua|e na ilmskom plarnu, ko|ima |e plarno sv|euok,
nego kao na glumca ko|i u iaznim ilmovima igia iazlicire uloge.
U |eunom |e ilmu ubo|ica a u uiugom uobiocinirel|. U |eunom |e
Drugo poglavlje
89
polica|ac a u uiugom zlocinac. U svemu rome, iako piiviuno zivi i
umiie s likovima ko|e glumi, glumac osra|e neuiinur rime. Tako se
moze gleuari i na ]asrvo, ako o n|emu mislimo kao o uusi po|eui-
nacnog bica. Dusa se iaua i umiie u ri|elu, ali nauzivl|ava smir
ri|ela. Ta peispekriva |e plica ou peispekrive sveobulvarnog rians-
cenuenralnog ]asrva, ali pieusravl|a uporiebl|iv iauni mouel za
ob|asn|avan|e svi|era. I iz re pozici|e, ako uizimo ua |e ]asrvo ono
ko|e se ieinkainiia, oper nemamo iazloga za bo|azan, buuuci ua
uusa nauzivl|ava smir ri|ela.
27 Izv|esna |e, naime, smrf zivih,
Kao i ponovno roden|e umrih.
Sfoga fi nad neumifnim ne priici zaifi.
Iz re peispekrive, ]asrvo ko|e |e ioueno u ri|elu moia u rom
ri|elu i umii|eri, buuuci ua |e smir izv|esna iouenima. K;a uv|e-
iava Ai|unu ua |e n|egova bo|azan, ko|a mu govoii ua ce uoisra
ubiri svo|e ucirel|e i iouake, suvisna. iouivsi se, oni su osuueni na
smir. N|ilova smir |e neumirna srvainosr, a samo |e piran|e vie-
mena kau ce nasrupiri, re loce li uo roga uoci na bo|nom pol|u, ili
zbog neumirnog piopauan|a ri|ela. Zbog roga, Ai|una bi riebao
piomi|eniri peispekrivu, re se um|esro smicu ucirel|a baviri pira-
n|em ulaime, ounosno opiavuanosri svo|eg suu|elovan|a u iaru.
2S Sve sfo |e sfvoreno u pocefku |e neocifovano,
U sredini ocifovano, o Bharafo,
A po unisfen|u se vraca u neocifovano.
Cemu, sfoga, zaifi.
Na pocerku bi|ase |euino Apsolur. Ne uouavsi nisra Apsoluru
niri ou n|ega isra ouuzevsi, ielarivno |e nasralo ne uziocno-posl|e-
uicnom vezom, rako sro bi Apsolur srvoiio ielarivno ili se u n|ega
piervoiio, buuuci ua |e Apsolur |euina i remel|na srvainosr uz ko|u
nisra uiugo ne posro|i, nego nacinom ko|i pieusravl|a misreii|.
Nisra osim N|ega uisrinu ne posro|i. Kako |e moguce posro|an|e
necega sro naizgleu ni|e Apsolur, ra|na |e. Posro|an|e mnosrva,
naime, iezulrar |e piiviua ko|i piekiiva srvainosr. Ta| piiviu |e
rakouei srvaian, buuuci ua posro|i, |ei ua ne posro|i, ne bi mogao
piekiiri srvainosr niri srvaiari iazlicire uo|move. Ali ro |e piiviu, i
ro ne posro|i, buuuci ua |e Apsolur i ual|e |euina, nepoui|el|ena
24 - 28
90
Bhagavad-gEt=
srvainosr u svemu. Kako |e ro moguce, ra|na |e ko|u ni|e moguce
spoznari umom, |ei ob|euin|u|e supiornosri ko|e se logicki ne mogu
ob|euiniri. ]eunako kao sro ui|el|en|e nulom pieusravl|a paiauoks
u maremarici, |ei ua|e neouieueni iezulrar, rako i pokusa| iazumi-
|evan|a kako |e moguce ua isrouobno posro|i |euino Apsolur, a ua
|e i egzisrenci|a ielarivnog moguca, uovoui uo paiauoksa.
U svemu rome, ielarivno pol|e pieusravl|a remel| igiama na-
sranka i nesranka srvaii. Piiviuno srvaii u n|emu nasra|u, i piiviu-
no u n|emu nesra|u, nakon sro neko vii|eme piiviuno posro|e. To
|e sluca| sa svim srvoienim srvaiima, ou ciravil svemiia uo zivil
bica. Razloga za zal|en|e u rome nema, buuuci ua |e ro sluca| samo
sa srvoienim, ko|e ima pocerak i kia| u viemenu. Ono sro |e on-
kia| srvaian|a, sro |e neocirovani remel| svega, neuiinuro |e vieme-
nom i piolaznoscu.
29 Nefko fo vidi kao cudo;
Drugi, pak, o fome govore kao o cudu,
Ii o fome fako susa|u.
I cuvsi o fome, ne mogu ga po|mifi.
Oni ko|i iziavnim uviuom morie Apsolur i ielarivno, viue po-
sro|an|e ielarivnog kao cuuo. Oni zna|u ua |e rome rako, ali buuu-
ci ua ro nauilazi mogucnosr misl|en|a i govoia, mogu |euino ieci
kako se iaui o cuuu. Neki, pak, cu|u o rome, ali ne iazumi|u kako
|e ro moguce. U svakom sluca|u, ro nauilazi mogucnosr spozna|e
l|uuskog uma, buuuci ua l|uuski um ne moze po|miri ua nesro
isrouobno |esr i ni|e; on |e naucen na meuusobno iskl|ucive su-
piornosri, pa mu se cini ua pomiien|a supiornosri ne moze biri.
Ipak, isrouobno posro|e i Apsolur i ielarivno, iako |euno naizgleu
iskl|ucu|e uiugo. ]euno bez uiugoga remel| |e mnosrva i uvo|no-
sri; a ipak, |euino on |esr, a uiugoga nema.
30 Ona|, ko|i |e v|ecan i ne moze se ubifi, boravi u fi|eu svakog bica,
O Bharafo.
Sfoga ni za |ednim bicem ne frebas zaifi.
Armn v|ecan, besmiran, |euan i nepoui|el|en boiavi u svim
bicima. On |e svima n|ima remel|. Zal|en|e za bicem simprom |e
neznan|a isrinske srvainosri ko|a |e remel| svil bica. Tako K;a
zakl|ucu|e ovo izlagan|e.
Drugo poglavlje
91
31 Ako pogedas na vasfifu dharmu, nemas se razoga dvoumifi,
]er za kyafriyu nema niceg bo|eg od bo|a u skadu s dharmom.
Saua K;a, nakon sro |e zakl|ucio izlagan|e ko|e u osnovi po-
nisrava Ai|uninu bo|azan ua ce ubi|an|em iouaka i ucirel|a pociniri
resko zlo, mi|en|a peispekrivu i viaca pogleu na Ai|uninu uuznosr
iarnika. Nema za cov|eka bol|e i piiiouni|e srvaii ou sli|euen|a
vlasrire ulaime, a Ai|unina ulaima |e ona iarnika.
32 Srefni su kyafriye, o Prfha,
ko|ima se fako sama ofvara|u vrafa nebesa.
U kariiysko| pieua|i, smir u bici uizi se velikim blagoslovom,
|ei iarnici ko|i poginu u bo|u sm|esra uolaze u Inuiino nebesko
kial|evsrvo.
33 Ako odbi|es sud|eovafi u bici,
ko|a |e u skadu s dharmom,
Odbacif ces svo|u dharmu i, izgubivsi uged,
fakoder pocinifi gri|eh.
Oni, pak, iarnici ko|i oubi|u birku, ili pokazu kukavicluk, biva|u
osiamoceni, re osim siamore na zeml|i rakouei basrine pakao posli-
|e smiri.
34 O fvo|o| ce sramofi v|ecno govorifi |udi,
A za casna |e cov|eka sramofa gora od smrfi.
35 "Iz sfraha |e pob|egao s bo|isfa misif ce ovi veiki borci,
A oni ko|i su fe ci|enii, prezref ce fe.
36 Mnoge ce se ose ri|eci cufi o febi od fvo|ih nepri|afe|a,
ko|i ce se rugafi fvo|o| snazi.
Sfo |e boni|e od foga.
K;a saua Ai|uni govoii o posve konkiernim i neposieunim
posl|euicama n|egove ouluke ua se ne boii. Ai|una |e casran co-
v|ek na glasu na|bol|eg boica svog uoba, pob|eunik mnogil bira-
ka. Nepiaveuna siamora, ko|u bi zauobio oulukom ua se ne boii,
vece |e zlo ou smiri u bo|u.
28 - 36
92
Bhagavad-gEt=
37 Ii ces pasfi i zadobifi nebo,
ii ces pobi|edivsi uzivafi na zem|i.
Sfoga usfani, o Kunfin sine, budi oducan i bori se!
Ako uakle Ai|una pogine u bo|u, uobai ce mu glas osrari, a
zavisir ce u ia|u. Ako, pak, oubi|e uuznosr iarnika i ousrupi, osia-
morir ce se i zavisiri u paklu.
U sluca|u ua pobi|eui, basrinir ce zeml|u, i sreci veliku slavu zbog
pob|eue nau slavnim nepii|arel|ima. U svakom sluca|u |e na uobiri.
Nakon sro |e u ci|elosri orklonio Ai|unine meraizicke uvo|be
gleue ispiavnosri, pozivan|em na ualeko uubl|u peispekrivu besmir-
nosri ]asrva, K;a viaca iaspiavu u posve konkiernu seiu iarnic-
ke uuznosri. Rarnik se moze boiiri ili ne boiiri. Ako se boii, visi
svo|u uuznosr, re |e sve|euno pogine li ili ne, a ako se oubi|e boiiri,
raua ne visi uuznosr i cini gii|el.
3S ]ednak u radosfi i pafn|i,
dobifku i gubifku, pob|edi i porazu.
Jakav budi u borbi, i bori se.
Na fa| nacin neces pocinifi gri|eh.
Bez vezanosri za iezulrar, |eunosravno sli|eueci uuznosr viul|ivu
iz vlasrire naiavi, cov|ek bi riebao u|elovari u svi|eru.
Sro pak znaci nevezanosr za iezulrar Ako se Ai|una boii s uci-
rel|ima iz mizn|e ili pollepe, raua |e n|egova boiba iezulrar ril
nizil pobuua, i on osra|e vezanim za re iezulrare. Rezulrar rakvil
pobuua |e vezanosr za seiu niskosri.
Tesko |e, pak, iazum|eri sro znaci biri |eunak u iauosri i parn|i,
re osralim paiovima supiornosri. Cesro se ro rumaci kao iavno-
uusnosr; ona| kome |e posve sve|euno |e li sieran ili nesieran, ra| |e
navouno uosrigao sran|e muuiosri. ]a bil pak iekao ua |e rakva
osoba bi|eunik i licem|ei. Ona|, rko gusi iauosr i povii|euenosr
kako bi osrvaiio uo|am kako ga re srvaii ne uiia|u, srvaia u sebi
iusriaci|u ko|a pii|e ili kasni|e iz n|ega izbi|a, sro |e sluca| sa svim
piipaunicima sekri ko|e se remel|e na kiivo slvacenim srilovima
Cre i slicnil spisa, re na posve pogiesan nacin slvaca|u sro bi
imala znaciri iavnoreza u uobiu i zlu.
Zapiavo, iaui se o rome ua ona|, ci|i |e uviu uremel|en u viso|
seii, rko viui ua |e ]euan remel| svil srvaii, rko iazumi|e isrinu o
rome ua |e nemoguce ubiri ili biri ubi|en, ra| ce uakako biri uiav-
Drugo poglavlje
93
norezen. n|egovo blazensrvo ni|e uremel|eno u piolaznim srvaii-
ma kakve su uobirak i gubirak, pob|eua i poiaz, zivor i smir, nego
u besmirno| i nepiolazno| naiavi ]asrva, ko|e |e Apsolur. Ona|,
pak, ko|i se u ci|elosri iuenriiciia sa svo|im smirnim bicem, i rko
uozivl|ava srvaii ko|e se uesava|u ri|elu kao srvaii ko|e se uesava|u
]asrvu, ra| ce uakako biri uznemiien gubirkom i iazvesel|en uobir-
kom. Takvome ce gouiri ugouno, a oubi|ar ce ga neugouno. Po-
kusa|em suzbi|an|a rakvil os|eca|a nece napiaviri nisra, osim sro ce
na sve osrale slo|eve svo|e zabluue nani|eri i |os |euan, ona| lice-
m|ei|a. Takvim licem|eiima obilu|u iazliciri ieligi|ski pokieri, i rakve
po|ave riagaoci za na|visom srvainoscu rieba|u uociri, kako n|ilo-
ve gieske ne bi ponavl|ali. Nakon sro uoce kako ne rieba iauiri,
rieba|u zaioniri u uubine vlasrire piiioue u poriazi za besmirnim
remel|em, ko|eg ne uznemiiu|u valici plirkog moia piolaznosri.
Kau n|ilova svi|esr posrane rako ucviscenom, nece il uiiari po-
b|eua ni poiaz, uobirak ni gubirak, ugouno ni neugouno. To |e
isrinsko znacen|e ovog srila.
39 Ovd|e fi rekoh ucen|e snkhye.
Susa| sad sfo o fome govori ucen|e yoge.
N|ome ucvrscena uma, o Prfha,
odbacif ces vezu|uce svo|sfvo d|eafnosfi.
Snklya se ovu|e spomin|e u znacen|u reoierskog sv|eronazo-
ia, za iazliku ou yoge ko|a pieusravl|a piakrican piisrup u|elova-
n|u. K;a misli na c|eloviru yogu, onu ko|a na|pii|e posrize sa-
visenu spozna|u, a zarim |e kioz iazlicira agiegarna sran|a u|elarnosri
savisena svi|esr, savisene misli, savisene ii|eci i savisena u|ela
uovoui uo izickog plana, cime pienosi kvalirere rianscenuenral-
nog sran|a Apsolura uo na|nizeg maniesriianog plana, plana u|e-
larnosri u svi|eru mareii|e. Isrinsko sran|e svi|esri bica ono |e, za
ko|e moze posv|euociri svo|im u|elima. Na|lakse |e sran|e piosv|er-
l|en|a uoziv|eri ro uspi|e mnogima. Teze |e o n|emu suvislo misli-
ri, a |os reze nesro suvislo ieci. Zbog roga neki, ko|i u rakvim
pokusa|ima naiuu na gianice svo|il sposobnosri, zna|u ieci kako
ro nauilazi l|uuske sposobnosri. Na|reze |e, pak, u|elovari iz sran|a
piosv|erl|en|a. Ipak, ro |e moguce, ali zalri|eva sveobulvarno sa-
zii|evan|e licnosri poosobl|avan|em kvalirera Apsolura. U rakvom
piocesu, misli, ii|eci i na kia|u u|ela posra|u savisenima, posve
usklauenima s na|visim Bozanskim, pii|e neocirovanim, sran|ima.
37 - 39
94
Bhagavad-gEt=
Vezanosri su svo|srva nize piiioue pou ur|eca|em neznan|a. Kako
uuio spozna|e Apsolura u cov|ekovom unkcioniian|u iasre, rako
u n|egovu u|elovan|u ima sve man|e osobnil pobuua, kakve su
piim|eiice zel|e i srialovi. Zel|e uolaze ou os|eca|a oskuuice, re
piiioune poriebe ua se ra oskuuica okonca. Ona|, rko ni|e ureme-
l|en u beskia|nom oceanu Apsolura, piiiouno ce biri ispun|en ze-
l|ama, kiivo uizeci kako ce ispun|en|em zel|a posrici ispun|en|e
svo|e unurain|e piaznine. ]eunako rako, srialovi uolaze kao pii-
iouna posl|euica opazan|a sebe kao piolaznog i smirnog bica, ko|e
piiioune sile mogu ubiri ili povii|euiri. Spozna|om isrinske naiavi
]asrva bica kao samog Apsolura, u beskia|nom obil|u birka-svi|e-
sri-blazensrva ko|e |e Apsolur okoncava se svaka zuun|a, ispun|e-
n|em onkia| svake naue. Takouei, spozna|om vlasrire svepiozi-
ma|uce i neunisrive, besmirne naiavi, piesra|e svaki srial.
D|elovan|em, uakle, iz pozici|e neuv|erovane zel|ama i srialovi-
ma, okoncava|u se sve vezanosri. Tako |e moguce u|elovari u svi|e-
ru na savisen nacin, ko|i |eunosravno ouiazava u sebi savisenu
naiav Apsolura, a bez nizil kvalirera ko|e inace bo|e u|elarnosr,
cineci |e nesavisenom i vezu|ucom.
40 U ovo| yogi ni|edan napor ni|e izgub|en,
nifi u n|o| ima prepreka.
Cak i mao ove dharme osobada veike bo|azni.
U yogi, pivi |e koiak spozna|a isrinskog ]asrva. Tek iz re pozici-
|e posrupno se ra spozna|a pienosi u u|elovan|e, piervaia|uci obic-
no l|uusko bice u sv|erionik Bozanske piisurnosri u svi|eru. Samim
pocerkom yoge, uakle, posrize se u spozna|i vlasrire naiavi kao
Apsolura sloboua ou velikil srialova ko|i ispun|ava|u egzisrenci|u
bica ko|e, u zabluui gleue vlasrire piiioue, uizi sebe malim, bezna-
ca|nim, piopaul|ivim i ogianicenim. Vec i sam pocerak yoge, uakle,
|amci veliki mii, neuosrizan nepiosvi|erl|enim bicima.
Posrigavsi |eunom ro saviseno sran|e, svako u|elovan|e bica
usm|eieno |e na piavi nacin. Cak i kau iaui gieske, bice |e ispiav-
no usm|eieno i iz ril giesaka oprimalno uci. Cineci pogieske, uci
o ispiavnom. Cvisro uremel|eno u svo|o| na|viso| piiioui, iaui na
ouiazavan|u re piiioue u svi|eru.
Naizgleu nema iazlike izmeuu u|elovan|a yogina i u|elovan|a
nepiosvi|erl|enog. i |euan i uiugi u svo|em u|elovan|u nailaze na
zapieke, gii|ese i suocava|u se s pioblemima. Razlika ni|e roliko
Drugo poglavlje
95
ocira izvana, koliko iznuria. Nepiosvi|erl|eni cov|ek |e neispun|en
iznuria, i nalazi se u nepiesrano| poriazi za ispun|en|em. Zbog re
poriebe u|elu|e, na|cesce resko iusriiian, i u svo|im |e nam|eiama
uvi|ek osu|ecen, buuuci ua se ispun|en|e ne nalazi u svi|eru, u ko|em
ga riazi, nego u ]asrvu. Yogin |e, pak, ispun|en iznuria, i iz svo|eg
unurain|eg obil|a u|elu|e, pokusava|uci iziaziri svo|u puninu u svi-
|eru, riazeci oprimalan, savisen nacin iziaza savisensrva. ]euan,
uakle, u|elu|e iz pozici|e unurain|e piaznine, re se cesro siece s
piepiekama, i sav |e n|egov napoi izgubl|en, |ei se uvi|ek na kia|u
suocava s poiazima, na ko|e |e ou pocerka osuuen. Diugi, pak,
u|elu|e iz pozici|e unurain|e punine, i za n|ega zivorne riageui|e ne
posro|e. Sve zapieke n|emu su bezazlene, a buuuci ua u|elu|e bez
zel|a za osobnim piobirkom, |ei sve sro mu |e birno vec pos|euu|e,
ne posro|i za n|ega svila riuua, a ako ne posro|i svila, onua ru
svilu ni|e moguce ni osu|eriri, pa rako ne posro|i ni uzaluuan riuu.
Zivor za n|ega ni|e boiba, nego igia. Igia ni|e svisislouna. N|en
islou |e nebiran, |ei se igia iaui igie, a ne iaui necega sro bi se
n|ome imalo posrici.
41 U fo| yogi, o sine Kurua, oducan um sazef |e u |edno;
um neoducnog razgranaf |e i raznoik.
Um yogina piebiva |euino u ]asrvu. Sazer rako u sebi, on ziaci iz
sebe sv|erlo piosv|erl|en|a u svi|er. Um obicnog cov|eka, pak, usm|e-
ien |e piema mnogim srvaiima u svi|eru ielarivnog, za ko|ima ili
zuui ili il se bo|i, pokusava|uci nepiekiuno ispuniri zel|e i ouagna-
ri srialove, i rako nikaua nema miia. U svom rom mnosrvu pio-
mice mu bir srvaii, re ne zna kamo bi se okienuo. Naizgleu mu se
cini ua ce gomilan|em bogarsrva ili slicnom merouom posrici sie-
cu, a u rom porlvaru ga osu|ecu|u mnoge srvaii. Ako ipak uspi|e
osrvaiiri rakav cil|, n|egovim osrvaien|em osra|e neispun|en, a neis-
pun|enosr uovoui uo zbun|enosri i iusriaci|e. V|eciri srial ou smiri
i piolaznosri, re nepiekiuna neispun|enosr ko|a iazuiie bice iznu-
ria popur zive iane, uziok su iaznolikil parn|i bica. Niri |euan
po|euinacni cil| u seii ielarivnog, kao ni svi cil|evi uzeri za|euno,
ne mogu uoni|eri ispun|en|e bicu. Cak i kau bi bice pos|euovalo
cirav svemii i sve srvoieno, re bilo besmirno i s kapacirerom neogia-
nicenog uzivan|a u svim rim srvaiima, neispun|enosr bi ga i ual|e
iz|euala. Cirav svemii, kao i sve srvoieno, naime, pieusravl|a|u rek
beznaca|an i neznaran uio maniesraci|e beskia|nog Apsolura ko|i
39 - 41
96
Bhagavad-gEt=
|e remel| svega, i za spozna|u kia|n|e isrine ne moze biri nauom|e-
sraka. ]euino remel| i izvoi svil srvaii moze piuziri porpuno ispu-
n|en|e i zauovol|srvo, re ugasiri iazne zel|e. Zbog roga |e rek um
yogina uisrinu sazer u |euno. Cak i kau nepiosvi|erl|eni pokusa
sazeri svo| um u |euno, osra|e iazlika izmeuu n|ega, n|egova uma,
misli unurai uma re pieumera misli. Ako re srvaii nisu s|euin|ene,
i ual|e posro|i mnogosriukosr uma. Tek kau izmeuu ]asrva, pioce-
sa opazan|a i ob|ekra opazan|a nesrane iazlika, um |e s|euin|en u
]asrvu i posrize na|visi mii. Buuuci ua |e nemii inleienrno sran|e
uma, ko|i pokusava srvoiiri vezu izmeuu ]asrva i svi|era, gubirkom
iazlike izmeuu ]asrva i svi|era piesra|e i kieran|e uma, i sroga
Paran|ali u svo|em u|elu Yoga Sria kaze ua |e yoga umiien|e
lukruaci|a uma, ounosno piesranak virlozen|a misaone supsran-
ci|e. Do rakva sran|a uolazi se oubacivan|em svega sro se moze
oubaciri, ounosno svega sro se moze piomariari izvana, |ei ro ni|e
]asrvo. Oubacivan|em svega sro se moze oubaciri, neti, neti
114
,
posrupno se uklan|a|u iuenriikaci|e Armaa (]asrva) s iazlicirim
slo|evima piiviunil srvaii (my), ounosno ogianicen|a (upauli-
|a). Cesra |e iuenriikaci|a ]asrva s iazlicirim ri|elima. Ta iuenriika-
ci|a se iazi|esava opazan|em ri|ela kao piom|en|ivil, a ]asrva kao
nepiom|en|ivog, iz cega sli|eui ua ]asrvo ni|e ri|elo, nego ua |e
ri|elo piolazna ovo|nica na ]asrvu. Tako se lomi iuenriikaci|a s
izickim ri|elom, ko|e piolazi iazlicire iazvo|ne aze ou iouen|a uo
smiri, zuiavl|e, bolesr, umoi i cilosr, re se u piom|eni svil ril
sran|a sv|euoci nepiom|en|ivosr sub|ekra ril sran|a. ]a |esam osra|e
sv|euokom svil ril piom|ena. ]eunako |e sa zivornom eneigi|om
ri|ela (pia), ko|a iasre i paua, re s umom, ko|i |e pivo neiazvi|en,
porom se iazvi|e u neko| m|eii, u |euno |e uoba uana sposobni|i
nego u uiugo, n|egovo unkcioniian|e ovisi o mnogim srvaiima, a
konsranra mu |e |euino piom|en|ivosr. Sve misaone oigane mogu-
ce |e piomariari s uisrance, kao srvaii ko|e su u vlasnisrvu bica, a
nisu n|egov neoruuivi uio. Raui porviue o rome uovol|no |e pio-
cirari neki uuzbenik logike, gu|e su misaoni oigani piilicno ueral|-
no iasclan|eni. ]asrvo, nepiom|en|ivo i uvi|ek posro|ani i v|ecni
sv|euok svil uogauan|a, ni|e uakle uano niri u umu, eneigi|i niri
ri|elu, nego ga sve re srvaii piekiiva|u, kao sro oblak piekiiva sunce.
Sunce se u ro| siruaci|i ne viui neposieuno, ali ipak uiuznom sv|e-
rloscu osv|erl|ava i oblake i zeml|u. V|eriom uiskiiminaci|e rieba-
114
Ni|e ro, ni|e ro.
Drugo poglavlje
97
mo iasr|eiari gusre oblake iluzi|e, re spoznari kia|n|u isrinu o svo-
|o| isrinsko| naiavi.
Sve, uakle, sro pos|euu|emo, sro mozemo imari ili nemari, ni|e
]asrvo. ]asrvo ni|e nesro sro imamo, nego napioriv ]a ]esam. Biva-
n|em sebe u sauasn|osri spozna|emo isrinsko ]asrvo, a kau ga uisri-
nu spoznamo, lome se ziuovi iluzi|e ko|i nam srvaia|u uo|am ua
smo samo |euno r|elesno, ogianiceno bice. Taua se zausravl|a i
um, a bice spozna|e isrinu. posro|i samo ]euan. Apsolurni Sub|ekr
|euina |e ob|ekrivna srvainosr.
42 Oni ko|i ne razucu|u, i,
usm|ereni na ri|eci Veda,
govore da nema vise niceg, o Prfha,
govore kicene ri|eci.
U svemu sro se rice seie uula posro|e uvi|e visre l|uui. Piva
visra u ii|ecima gleua n|ilovu susrinu, pokusava uviu|eri o cemu
ii|eci govoie i uoseci ono na sro one upucu|u. Diuga visra l|uui
cini posve supiorno. bavi se memoiiian|em ii|eci sveril spisa, paz-
l|ivim izvisavan|em obieua i mol|en|em bezbio|nil molirvi ko|e
ponavl|a|u kao sro ro cine papige, ni u ko|em rienurku ne iazmi-
sl|a|uci o isrinskom znacen|u i smislu ril ii|eci. Takvi, ko|i nema|u
uviua, ko|i zbog svo|e li|enosri, samouopaunosri i vezanosri za
nisravno usm|eiava|u svo|u pazn|u na ii|eci i oimu, boiave u seii
ispiaznosri, i ne uosezu isrinsku bir uulovnosri.
Dobai piim|ei rakvog menralirera bilmaska |e kasra u Inui|i,
ili aiize|ska sekra u Isusovo uoba. Takvi ce uavari ueserinu ou
mervice
115
, a piopusrar ce ono na|vazni|e u uulovnosri. cvisru ure-
mel|enosr u Bogu, na|viso| isrini, re zivor re na|vise isrine u svi|eru.
Zaro se u upaniauima cesro kiiriziia licem|ei|e onil ko|i uce Veue
napamer, uspoieuu|uci il s papigama, ko|e |eunako rako nauce
ii|eci, a ua im ne zna|u znacen|e.
Ucen|e spisa napamer i bleberan|e ispiaznil molirvi samo |e |ako
ocigleuan piim|ei, ali malo |e l|uui imuno na suprilni|e vaii|aci|e
na remu. Svaki oblik nauom|esran|a susrine oimom mogao bi se
svisrari u ru giupu. Tamo, gu|e se pil|avi elemenri licnosri biane
ou sv|erla isrine pokusava|uci cov|ekov os|eca| vii|eunosri izgiaui-
ri ou oime i van|srine, um|esro ou nepiolazne na|vise srvainosri,
115
Mr 23,23
41 - 42
98
Bhagavad-gEt=
ramo posro|i menralirer govoien|a kicenil ii|eci. Tieba sroga
piouciri svere spise, o n|ima uuboko iazmisliri, a onua se posveriri
yogi|sko| piaksi s cil|em posrizan|a onoga, ou cega nema viseg, a
sve nize srvaii na rom puru rieba oubaciri. Oubacu|uci rako i ii|eci
Veua, rieba piionuri uz n|ilovu susrinu, ko|a |e besmirni i nepio-
lazni bialman, Apsolur, ko|eg bice piepozna|e kao svo|e ]asrvo.
Tako uvi|ek rieba iauiri.
43 Ispun|eni zudn|om, u ze|i za nebesima
cine d|ea nami|en|ena povo|nom roden|u i dobrobifi.
Radi posfignuca obi|a i uzifka, propisu|u razne obrede.
Na uzlazno| puran|i uulovnog iazvo|a bice rieba nasro|ari na
pioin|en|u ueinici|e vlasrirog iuenrirera, re na pioin|en|u vlasri-
ril zel|a ko|e iz rakvog iuenrirera sli|eue.
Cov|ek, ko|i sebe uozivl|ava kao ri|elo, ima rezn|u za piouul|e-
n|em r|elesnog oblika posro|an|a. Ako vec sebi ne moze osiguiari
v|ecnu egzisrenci|u u |eunom l|uuskom ri|elu, a v|eiu|e u ponovno
iouen|e, usm|eiir ce svo|e zel|e k novom iouen|u, ko|e bi bilo suk-
launo n|egovim zel|ama i sklonosrima. Velik bio| pio|ekci|a iueal-
nog buuuceg ri|ela nacin|en |e ou zel|a za uzivan|em na ova| ili
ona| nacin. Tome |e uziok sauasn|a neosrvaienosr bica, ko|e ro|
neosrvaienosri ne uviua isrinski uziok, nego u svom neznan|u misli
ua |e u svo|o| zel|i za ispun|en|em osu|eceno nekim aspekrom svo-
|eg sauasn|eg sran|a, ko|e bi pozel|elo piomi|eniri, uizeci kako ce
rako n|egova buuuca egzisrenci|a biri savisenom, re omoguciri sa-
viseno ispun|en|e i zauovol|srvo. Zene ce rako pozel|eri iouiri se
kao muskaici, uizeci kako muskaici vise uziva|u u seksu i zivoru
opceniro, re kako im |e zivor laksi. Muskaici ce, pak, pozel|eri
iouiri se kao zene, uizeci kako zene vise uziva|u u seksu re kako
im |e zivor ualeko l|epsi. Siiomasni ce se pozel|eri iouiri kao boga-
ri, uok ce bogari, osu|eceni u svo|o| rezn|i ispun|en|u, uizari kako
siiomasni zive bol|e, |ei nisu opreieceni biigama ko|e uonosi bo-
garsrvo. Ruzni ce se pozel|eri iouiri kao li|epi, uok ce li|epi uizari
kako zbog n|ilove r|elesne l|epore nirko ne obiaca pazn|u na n|i-
lovu osobnosr, re ce se pozel|eri iouiri u ri|elu lisenu l|epore. Tako
nepiesrano pio|iciia|uci iuealnu egzisrenci|u, bica piouuzu|u svo|u
zabluuu. Sieca i ispun|enosr, naime, nisu srvaii ko|e se mogu uo-
biri piom|enom oblika r|elesne egzisrenci|e, |ei nisu uremel|eni u
ri|elu i n|egovo| egzisrenci|i.
Drugo poglavlje
99
Poiasrom suprilnosri iazmisl|an|a, bica se oslobaua|u okova r|e-
lesnosri, re sebe uozivl|ava|u ne vise roliko kao izicko ri|elo, nego
vise kao ono asrialno. Taua kao iuealnu egzisrenci|u viue onu u
asrialnom svi|eru, gu|e bi mogli slobouno i neogianiceno posro|a-
ri kao umna i os|eca|na bica, gu|e bi n|ilove misli i os|eca|i, re
rezn|a za l|eporom i srvaian|em imali bol|u pouisku nego sro |e ro
sluca| s izickim planom, ko|i se zesroko opiie ur|eca|ima uula.
Bice uizi kako ce u asrialu uoziv|eri ispun|en|e u svo|im srvaialac-
kim nasro|an|ima, ko|a nece imari giubil gianica; svaku zamisao
moci ce osrvaiiri, moci ce srvaiari slozene pieumere, um|ernicka
u|ela, savisenu glazbu, moci ce iazmisl|ari neomerano zalr|evima
ri|ela. Takvo bice, iako napieuni|e ou onog ko|e iobu|e koncepci|i
ri|ela, i ual|e uizi sebe vilo ogianicenim, i zauovol|ava se piilicno
sirnim srvaiima. Deiniia|uci svo|u egzisrenci|u kao onu uma i kiea-
rivne svi|esri, rakvo bice uziva u iauosri srvaian|a i iazmisl|an|a, re
n|egove rezn|e s viemenom posra|u sve uubl|e.
Nauiasra|uci i rakav oblik egzisrenci|e, bice se vise ne zauovol|a-
va srvaian|em li|epil slika i zvukova, nego u svo|em poniian|u u
uubinu srvaii u iazmisl|an|u ima sve man|e imena i oblika, a sve
vise susrine s one sriane ril srvaii. Tako iz asriala, ko|i |e svi|er
ocirovanil slika, pielazi u uubl|i svi|er kauzala, u ko|em boiavi u
uubokim, nepiekinurim sran|ima velike svi|esri i blazensrva, bez
poriebe ua re srvaii pienosi u slike i van|srinu. Takvo bice sebe
uozivl|ava kao uul, i zauovol|srvo nalazi iznuria. Unaroc svo| visi-
ni i suprilnosri svog poloza|a, bice nema zel|e samo sebe nauici.
Ono zeli sebe uciniri bol|im, zeli svo|u svi|esr uciniri uubl|om i
mocni|om, uziva u veliko| snazi i l|epori ko|u uosrize onkia| oime,
ali zauizava svo|u inuiviuualnosr.
U |eunom rienurku, bice spozna|e ua nauiasran|e n|egove inui-
viuualnosri ne znaci negaci|u osobnosri, vec napioriv n|eno isrin-
sko osrvaien|e. Cubirkom sebe kao rocke u sieuisru ne zauobiva
nisravilo i neposro|an|e, vec napioriv uviua ua |e svaka rocka sie-
uisre, ua sieuisru nema kia|a niri posro|i isra sro bi bilo izvan n|ega.
Kao sro |e pii|e uusa sebe uozivl|avala kao rocku u sieuini oko
ko|e se nalazi n|en u|elarni iaspon, rako saua sebe uozivl|ava kao
sve uopce, kao sieuisre ko|e |e samo sebi u|elarni iaspon, i nema
vise lokalizaci|e u samo |eunom ri|elu |eunog bica, sirnog ili uzvi-
senog, nego saua zivi zivor sveobulvarnog bica ko|e |e bialman,
za ko|eg uviua ua |e ciravo vii|eme bio ovu|e, kao na|uiazi i na|bli-
zi, rezn|a ko|o| se ni|e usuuilo reziri |ei |e nauilazila sve naue i
42 - 43
100
Bhagavad-gEt=
rezn|e, ono sro |e uavalo siecu siernim rienucima, spozna|u rienuci-
ma spozna|e, re srvainosr rienucima srvaian|a. U svim rienucima
moci To |e uoslo uo iziaza|a, u malo| i neznarno| m|eii u uspoieubi
sa sauasn|im, beskia|nim, neogianicenim, sveobulvarnim sran|em
ko|e se moze opisari kao birak, svi|esr i blazensrvo, sran|e ko|e ni|e
ni |euno ou roga, ali ko|e sve ro obulvaca i nauilazi; sar-cir-nanua,
birak-svi|esr-blazensrvo ii|ec |e ko|u su samospoznari muuiaci sko-
vali kako bi n|ome ob|asnili sran|e bialmana. Bice ko|e |e rako spoz-
nalo svo|u na|visu piiiouu, oubacivan|em okova vlasrire osobnosri,
viaca se u ielarivnu egzisrenci|u, a n|egova spozna|a isrine nikaua se
ne gubi. U svim uogaua|ima, ono iazumi|e isrinski remel| srvaii, re
zivi ne kao ona| rko se pokusava ispuniri, nego kao ona| rko |e
ispun|en iznau svake naue, rko piepozna|e besmirnu naiav isrine u
svakom bicu, u svemu srvoienom, i rko ru naiav zivi.
44 Cvrsfo usm|eren|e ne rada se u zbun|enim umovima onih
ko|i su vezani za uzifak i obi|e.
Bica, ci|i |e okus na van|skom svi|eru, ko|a pomocu srvaii iz
van|skog svi|era pokusava|u sebe uporpuniri, nikaua u rome ne
uspi|eva|u, re su n|ilovi umovi nepiesrano u sran|u piom|ene. Takvi
su piiviemeno ouusevl|eni uobirkom, a porom iazocaiani gubi-
rkom. Ugoune i neugoune srvaii, o ko|ima ovisi n|ilovo sran|e
uula, nepiekiuno pokiecu n|ilovu svi|esr, |eunako kao sro moi-
ski valovi baca|u maleni camac. Zbog roga u umu rakvil nikau
nema cvisre usm|eienosri.
45 Vede se bave frima guama.
Budi bez gua, o Ar|una!
Osoboden dvo|nosfi,
ufeme|en u isfinsko| cisfoci duha,
neovisan o pos|edovan|u,
budi u vasfi ]asfva.
Tii gue su sarrva, ia|as i ramas. Cue su sile ko|e pogone sve
srvoieno, u ko|em posro|e vilina i sklau (sarrva), u|elarnosr i kie-
ran|e (ia|as), re ineici|a i miiovan|e (ramas). Pou ur|eca|em ril sila
sva su bica, kao i sve srvoiene srvaii, a Veue, ko|e se bave srvaia-
n|em i ounosom meuu srvoienim srvaiima, rakouei su nacin|ene
ou gua i pou n|ilovim su ur|eca|em.
Drugo poglavlje
101
Ono, pak, sro |e nesrvoieno, u cemu nema svo|srava, a sro |e
remel| svim svo|srvima, |euino To moze biri remel| na ko|em |e
moguce izgiauiri posro|anosr uula. Tesko |e izgiauiri posro|anu
giauevinu na remel|ima zivog pi|eska. Ako se remel| nepiesrano
kiece, ako ni|e cvisr i posro|an, sve sro |e na n|emu izgiaueno
piopasr ce. Dul l|uui, ko|i giaue na mocvainom rlu vlasrire ogia-
nicene osobnosri, re zel|a i srialova ko|i iz n|e izviiu, giaue vlasriri
zivor ko|i naliku|e na kosi roian| u Pisi. zbog losil remel|a on se
nagin|e i rezi piopasri. Sroga K;a sav|eru|e Ai|uni neka se ure-
mel|i u v|ecnom i nepiolaznom, s one sriane svo|srava i ur|eca|a, u
onome sro v|ecno |esr, sro se nikaua ne mi|en|a u svo|o| posro|a-
nosri. Ciauevina osobnosri nacin|ena na nepiolaznom remel|u Ap-
solura nikaua se ne nagin|e i ne koleba; pou ur|eca|em v|eriova i
poriesa ona osra|e posro|anom. Ne rieba se, uakle, uremel|iri u
sebi ili u svi|eru, nego u Bogu, u onom sro |e nesrvoieno i nepio-
lazno. Kau piepozna ru na|visu srvainosr kao sebe, sve bo|azni
bica nesra|u.
46 Od kakve |e korisfi mai zdenac
cov|eku ko|i zivi na m|esfu ko|e obiu|e vodom.
]ednako fako, od kakve su korisfi sve Vede onome
fko |e spoznao vrhovni brahman.
Spozna|a na|vise srvainosri ispun|ava sve zel|e i gasi sve srialo-
ve. Nauilazi sve cil|eve i naumasu|e sve naue. Posrignucem Toga,
ne osra|e nisra sro bi se |os imalo posrici.
Svi izvoii zauovol|srva, viline, l|epore i osralil srvaii, rakvi su
zbog roga sro ima|u negu|e svo| remel| u bialmanu. L|uui zbog
roga reze rim srvaiima. Iako bialman rim srvaiima ua|e ono po
cemu su one vii|eune, niri |euna srvai za sebe, kao ni sve one
za|euno, ne moze sauizavari sve N|egovo obil|e. U uspoieubi s
neiscipnim oceanskim blazensrvom bialmana, blazensrvo ko|e uo-
lazi ou svi|era, kao i svil sveril spisa i ii|eci ko|e o N|emu govoie,
pous|eca na malu lokvu usra|ale zabokiecine. Onome rko zeua u
pusrin|i mala lokva voue moze se ciniri velikim blagom, |eunako
kao sro se uusi izmuceno| iaznim neuacama i malo ur|ele ko|a
uolazi ou sveril spisa cini velikim blagom. Ona|, pak, rko se kupa
u veliko|, cisro| ii|eci, izb|egavar ce blarnu lokvu u ko|o| sranu|u
zabe. Tako ce i muuiac, ko|i |e spoznao na|visu srvainosr, izb|ega-
vari svere spise i ieligi|ske obieue ko|i, iako u sebi sauize isrinu i o
43 - 46
102
Bhagavad-gEt=
n|o| govoie, na|cesce ru isrinu pieusravl|a|u u obliku ko|i |e uka-
l|an kiivim rumacen|ima, zabluuama i besmislicama, kao sro |e i
voua u lokvi ukal|ana blarom i zabama. Oni ko|i reze na|viso| spo-
zna|i rieba|u spise, ieligi|e i obieue izb|egavari u na|veco| m|eii.
Nakon sro su usranovili ua bialman posro|i i ua ga |e moguce
uoseci, rieba|u oubaciri spise i piionuri uz yogu, |ei ce |euino
rako posrici cisru i neokal|anu spozna|u. Ako rieba imari vou-
srvo, onua ro vousrvo rieba pieusravl|ari ucirel| ko|i |e savisen u
spozna|i bialmana i u n|emu u ci|elosri uremel|en. Svako uiugo
vousrvo i usm|eien|e nece vouiri na|viso| spozna|i, nego ce na-
pioriv cov|eka ou n|e ouvlaciri, kao sro moiski psi ouvlace urop-
l|enika u uubinu, gu|e ga ubi|u i piozueiu. Ocean iluzi|e moze se
pieplivari, i ro uoisra ni|e resko. Onome, rko spozna|e ua besmi-
rni remel| srvainosri pieusravl|a ono sro |e na|blize i na|uiaze
n|egovu bicu, n|emu ocean iluzi|e posra|e popur malene lokve
ko|u ce s lakocom piekoiaciri. Ona|, pak, rko na|visu srvainosr
riazi uiugu|e, u kipovima, obieuima i cikvama, n|emu susrina
srvainosri posra|e ualekom i neuosriznom, i obale oceana gube
mu se na loiizonru, re on iscipl|en neuacama svi|era rone u uu-
binu i biva unisren.
47 Jebi pripada d|eafnosf, ai nikada n|eni podovi.
Ne drzi sebe uzrokom podova d|eafnosfi,
nifi prian|a| uz ned|eafnosf.
L|uui uize po sebi iazuml|ivim u|elovan|e iaui zauobivan|a plo-
uova u|elovan|a. Cirava uanasn|a ekonomi|a zasnovana |e na piin-
cipu u|elovan|a iaui plouova, ounosno iaui isplarivosri. Ako nerko
iaui nesro neisplarivo, gorovo ua ce ga uizari luuakom. Tako ce
ozbil|ni l|uui pioglasavari neozbil|nima one ko|i na pivo m|esro
sravl|a|u moialna nacela ili neku visu svilu, a koiisr uize spoieu-
nom. Kako li ce rek ismi|avari one, ko|i iaui visil nacela zirvu|u
svo|u koiisr. Takav menralirer uovoui uo roga ua cov|ek cov|eku
nece uari casu voue ako mu se ne isplari. Takav menralirer |e ue-
monski, pakleni, i iz roga |e iazviuno ua |e u|elovan|e iaui plouo-
va, iako se na pivi pogleu cini ociro smislenim, zapiavo posve
pogiesno i naopako.
D|elovari rieba uvi|ek iz visil pobuua, a nikau iaui sr|ecan|a
neposieune koiisri. Cov|eka rieba u iauu moriviiari zauovol|srvo,
iauosr zbog vlasrire koiisnosri svi|eru. Tieba ga moriviiari l|ubav
Drugo poglavlje
103
piema uiugim l|uuima, iz ko|e cini sve sro moze kako bi im sluzio
na na|bol|i nacin. U svo|em u|elovan|u cov|ek rieba iziazavari svo|u
kiearivnosr, bl|esravilo svo|e svi|esri, a nakon pocin|enog u|ela
|euina nagiaua rieba mu biri unurain|e zauovol|srvo zbog izvise-
nog u|ela, ko|e |e sklauno, uobio i li|epo, i ko|e pieusravl|a n|ego-
vu sluzbu Bogu i svi|eru.
Na uiugima |e, pak, ua iz zalvalnosri u|elarnika nagiaue, ua
svo|u l|ubav piema n|emu i srovan|e n|egova uopiinosa svi|eru i
svo|o| uobiobiri nagiaue na nacin na ko|i mogu. Tieba|u ga rako
obasuri obil|em, kako bi n|egovo u|elovan|e u svi|eru uobilo po-
uisku. Tako ce on, viu|evsi zalvalnosr i siecu l|uui, uociri koii-
snosr vlasrirog posro|an|a, i rako ce sieran slaviri Cospouina i n|e-
gove uaiove, ko|ima ga nesreuimice obasipa.
D|elarnik rieba osrari v|eian svo|em os|eca|u za ispiavnosr cak i
kau se cirav svi|er uiori pioriv n|ega. Ako ga nirko ne nagiaui, on
moia nasraviri u|elovari na na|bol|i moguci nacin. Velika u|ela,
naime, nisu nikau bila pioizvou uula vezanog za plouove; izumi
velikil umova kakvi su Tesla i Einsrein nisu bili iezulrar zel|e za
obil|em niri vezanosri za plouove u|elovan|a, nego iezulrar zel|e za
iziazom vlasrire kiearivnosri, u ko|o| se ouiazava Bozanska srvaia-
lacka snaga. Takva srvaialacka snaga rvoiac |e velikil u|ela, uok
u|ela ko|a se cine iaui koiisrol|ubl|a pieusravl|a|u samo moialno
izopacen|e, i veliku pii|ern|u cov|ecnosri i uobiobiri svi|era.
Neu|elarnosr, ounosno li|enosr, uiuga |e velika zamka ko|a vieba
l|uue. Oni, ko|i su vezani uz plouove u|ela, nevezanosr uz plouove
uizar ce povouom za neakrivnosr. Zasro bil, rakvi kazu, u|elo-
vao u svi|eru, ako ou roga nemam nikakve koiisri Raui|e necu
iauiri nisra. Takvi su u veliko| zabluui. Ne u|elu|e se, naime, zbog
vlasrire koiisri, nego zbog koiisri uiugil. Zbog uiugil cov|ek u
svi|eru u|elu|e. Ma|ka sluzi u|ecu ne zbog sebe, nego zbog n|il.
Muz sluzi zenu ne zbog sebe, nego zbog n|e. Kovac ku|e ne zbog
sebe, nego zbog onil ko|ima |e n|egov iau porieban. Pol|ou|elac
pioizvoui lianu ne zbog sebe, |ei n|emu rolika liana ne rieba.
Ciauirel| ne giaui zbog sebe, |ei n|emu za sranovan|e ni|e porieb-
na velika giauevina. Svi oni iaue zbog uiugil, zbog iauosri ko|u
os|eca|u kau su koiisni, kau cine vii|euna u|ela na uobiobir svi|era.
To |e isrinska placa iauniku, ra| os|eca| koiisnosri i velicine u ko|o|
suu|elu|e. Ni|e novac n|egova placa, novac ko|i piima uuznosr |e
onil ko|i ima|u koiisr ou n|egova iaua. N|ilova |e uuznosr zalva-
liri se svome uobiocinirel|u, ko|i pos|euu|e v|esrinu vecu ou n|ilo-
46 - 47
104
Bhagavad-gEt=
ve, i n|ome se koiisri za n|ilovo uobio. N|emu oni zalvalnosr
rieba|u iziaziri obasipa|uci ga obil|em. Tako ce svi, u|elu|uci |euni
za uiuge, posrici na|vece uobio, a menralirer oskuuice i vezanosri
za plouove u|elovan|a posve ce nesrari. Velika u|ela nikau nisu
pioizvou onil ko|i u|elu|u zbog vlasrirog piobirka. Oni, pak, ko|i
u|elu|u zbog u|elovan|a, zaro sro u|ela rieba ciniri, iz zel|e ua se
vlasrire sposobnosri, kao Boz|i uai, poui|ele s uiugima, ri basrine
ia| u ovom zivoru i nakon n|ega, |ei oni su uisrinu zauovol|ni.
N|ilova u|ela, uremel|ena u zauovol|srvu i piaveunosri, uzuizu svi|er
i sluze na casr svima.
4S Ucvrscen u yogi, odbacu|uci vezanosfi d|eu|, o Dhanan|aya!
]ednak u usp|ehu i neusp|ehu budi,
|er fakva |ednakosf zove se yoga.
Nasavsi remel| u besmirnom i nepiolaznom, cov|ek gubi svaku
morivaci|u za u|elovan|e, osim one nesebicnog sluzen|a. Naime, svi-
|er cov|eku vise nema sro uari; kako moze siiomasan uari bogarom
U svi|eru rakav, beskia|no bogar blagom bialmana, ne moze uoisra
naci nisra sro bi svo|em beskia|nom blazensrvu uouao, niri mu pak
isra iz svi|era moze nesro ou rog blazensrva ouuzeri. Sve zel|e i sria-
lovi, ko|i su |euine pobuue u u|elovan|u obicnil l|uui, nesra|u rako
iz n|egove svi|esri, re se on povlaci u unurain|u samouosrarnosr.
Ipak, on ne piesra|e u|elovari. Koliko gou se nize pobuue gube,
roliko one usrupa|u m|esro visima. Kako vise nema sro uobiri ou
uiugil, naperosr u n|egovu ounosu s n|ima nesra|e. Buuuci ua |e
n|egov |euini moriv uari, poui|eliri svo|e obil|e s uiugima, posve |e
neovisan o ieakci|ama uiugil. Cov|ek, ko|i ou uiugil nesro rieba,
moze biri nesieran ako u pokusa|u zauovol|en|a svo|il porieba
buue osu|ecen. On ce os|eriri iazocaian|e ili bi|es, ko|i uolaze ou
osu|ecenil zel|a, ili pak r|eskobu i beznaue, ako osu|ecen|e zel|a
orkii|e gomilu unurain|il srialova, ko|e pazl|ivo sakiiva ou svi|e-
ra. Doisra, rakav cov|ek, iako piema uiugima ouizava piiviu zuiav-
l|a, siece i blagosran|a, naliku|e pokvaienom zubu, ci|a |e van|srina
naizgleu zuiava, uok mu |e pak unuriasn|osr riula i bolesna, re ce
se pivom piilikom uiusiri. Yogin, pak, ko|i pi|e iz unurain|eg iz-
voia blazensrva, iz ko|eg rece nekrai za iazliku ou iauosri svi|era
ko|a rece iz izvoia os|erila, u ko|ima |e nekrai pomi|esan s orio-
vom, i ko|i izaziva bolesr i slabosr uula bez obziia na sve, zaui-
zava savisenu unurain|u iavnorezu. On u|elu|e zbog iziaza svo|eg
Drugo poglavlje
105
obil|a, u sklauu s ulaimom, bez ocekivan|a uzviara ili sriala ou
posl|euica. D|elovan|e, uakle, osra|e, ali onakvo kakvo |e u|elova-
n|e kise, ko|a paua bez zel|e za vlasririm piobirkom, i rako omogu-
cu|e iasr bil|a i zivor. ]eunako kao sro Sunce si|e bez zel|e za vlasri-
rom uobiri, rako i piosvi|erl|en cov|ek u|elu|e na uobiobir svi|era,
iako posve nevezan svi|erom. N|egova u|elarnosr, za iazliku ou
u|elarnosri iz nizil pobuua, kakve vise nepiosvi|erl|eni l|uui, sa-
uizi velicinu i sklau, i ualeko po svo|o| kvalireri nauilazi u|elova-
n|e iz vezanosri. Takva u|elarnosr ni|e uakle rial|avo i al|kavo u|e-
lovan|e iz iavnouusnosri, ko|a |e samo slabosr uula i iaua slabosr,
nego |e pak blisravo isi|avan|e beskia|ne snage ko|a, popur Sunca,
ko|e ou Zeml|e ne uobiva i ne zeli uobiri nisra, ipak cak i u|elicem
svo|e snage ua|e roplinu, sv|erlosr i zivor na Zeml|i.
49 D|eafnosf isena veicine daeko |e, uisfinu,
od yogom ucvrscena duha, o Dhanan|aya.
Nasavsi ufocisfe u duhu, d|eu|.
Saza|en|a vri|edni su oni,
ko|i zive za podove d|eafnosfi.
Kau sam piolazio Inui|om, viuio sam svo|im ocima sv|euocan-
srvo o kiivo slvaceno| poiuci sveril spisa, ko|i govoie o neveza-
nosri za mareii|alno. Tamosn|e neznalice slvarile su ro rako ua u
mareii|alnom rieba u|elovari povisno, rial|avo i li|eno, re ua po-
visno i pieko vol|e izvisena u|ela sv|euoce na neki nacin o neveza-
nosri uula u|elarnika za mareii|alno.
Da |e Bog srvaiao svi|er onako kako oni giaue svo|e uomove,
s aimaruiom ko|a viii iz berona, s asauama neuovisenim ili piek-
iivenim blarom, re slicnim srvaiima, v|eio|arno bi zvi|ezue iauile
popur uvorakrnil moroia isrocnon|emackil auromobila, uimeci
i pioizvoueci |auan zvuk. Zbog giesaka u pioiacunu giaviraci|-
ske konsranre cirav bi se svemii ubizo uiusio, ali ne uo kia|a,
buuuci ua bi zakon giaviraci|e pii|e roga orkazao, re bi rakva
|auna iusevina osrala kao sv|euocansrvo o slaboumnosri n|ezina
rvoica.
Sro uiugo, naime, moze pokazari u|elo, ako ne kvalireru svi|esri
u|elarnika Svemii |e saviseno uieuen, n|egove zakonirosri su sa-
viseno piecizne i u iavnorezi. Tome |e rako sroga sro |e n|egov
rvoiac savisen, saviseno usklauen u sebi, re su i n|egova u|ela rakva.
Nevezan za plouove svoga iaua, Srvoiirel| |e srvoiio ova|, kao i
47 - 49
106
Bhagavad-gEt=
mnosrvo uiugil svemiia, s piecizno uieuenim zakonirosrima, re
nev|eio|arnim obil|em uivora. Porpuno nevezan svo|im iauom,
srvoiio |e savisensrvo.
Vezani, pak, li|enoscu i neznan|em, u zabluui ua rako pokazu|u
svo|u nevezanosr, li|eni neznalice vise povisna, neporpuna i iuzna
u|ela, sv|euoceci rako o sran|u svoga uula. Zal|en|a su vii|euni,
kao i oni ko|i viue rakve srvaii, a zbog svo|e il zabluue ne pieziu,
nego il napioriv sranu uzuizari kao pioizvou viline i uulovnosri.
Nikaua u|elarnosr lisena velicine ni|e pioizvou uula ucviscena yo-
gom; napioriv, samo velicina, moc i slava ziace iz rakve u|elar-
nosri. Ona u|elarnosr, ko|a |e plou ziacen|a unurain|eg savisen-
srva, ko|a |e plou zel|e za sluzen|em bez uobirka, ra u|elarnosr u
sebi sauizi velicinu. Oni, pak, ko|i u|elu|u iaui plouova, vii|euni
su zal|en|a. U svo|im zel|ama uvi|ek su osu|eceni, svo|e cil|eve ne
posrizu, a u|ela su im obo|ena zel|ama, sriasrima i srialovima, re
rako nesavisena i cesro bi|euna.
Ni|euna, pak, pobuua ne pioizvoui roliko bi|euna u|ela, kao
pobuua iavnouusnosri i nevezanosri. Ako su u|ela, ko|a su
pioizvou sriasri, u sebi nesavisena, uvi|ek su beskia|no bol|a ou
u|ela ko|a su pioizvou li|enosri i ineici|e. Zasriascen u|elarnik
obo|ir ce u|elo svo|im zel|ama i srialovima, re ce ono izgubiri na
velicini, i nece biri ouiazom savisensrva. Unaroc rome, cesro ce i
rakvo u|elo biri vii|euno i koiisno. Ono, pak, u|elo, ko|e |e pioiz-
vou neznan|a ili li|enosri, ne sauizi ni u ko|em svom aspekru
velicinu i vii|eunosr. Ou pocerka uo kia|a ono |e piomaseno.
Ako u|elarnosri yoge pioizvoue u|ela neokin|ene velicine, ako |e
u|elarnosr iz vezanosri uziok okin|ene velicine u|ela, onua u|ela
iz neznan|a i li|enosri ne sauize velicinu ni u ko|em svom ui|elu
ili aspekru. Ta u|ela posve su bezvii|euna i sluze samo na siamo-
ru svo|em rvoicu.
50 Ona| ucvrscena duha osobada se ovd|e i dobra i za.
Sfoga se posvefi yogi. Yoga |e um|efnosf d|eovan|a.
Dobio i zlo samo su posl|euice vezanosri uula za pol|e u|elova-
n|a. Kakvu nagiauu ili kaznu moze basriniri kamen, ako svo|im
pauan|em napiavi nesro sro ce l|uui oci|eniri kao uobio ili kao
lose Kamena lavina moze se uiusiri i rako napiaviri bianu, ko|a
ce spii|eciri poplavu, re rako spasiri zivore mnogil l|uui. ]eunako
rako, kamena lavina ili vulkanska eiupci|a moze zaripari giau ili
Drugo poglavlje
107
selo, re rako ubiri mnoge l|uue. U svemu rome, kamen|e paua, i ro
mu |e |euina kaima. Kamen ni|e kazn|en ako paune na m|esro
ko|e l|uui uize kiivim, niri |e nagiauen ako paune na m|esro ko|e
l|uui uize piavim. On u|elu|e bez vezanosri, a u sklauu s n|emu
nauieuenim zakonirosrima piiioue.
Cov|ek |e ualeko nauieuen kamenu, i pos|euu|e slobounu vol|u,
pos|euu|e svi|esr ko|a |e sposobna oulucivari. Ako ra svi|esr u|elu|e
u sklauu s visim zakonirosrima, piiuonosir ce sklauu u svi|eru.
Takav cov|ek ne visi svo|u, nego Boz|u vol|u, ne noja, neo Ttoja
tolja neka bude.
116
Kako Isus kaze. }a san od sebe ne nou
uciniti nista: kako cujen, sudin, i sud je noj pratedan jer ne tra-
zin stoje tolje, neo tolju onoa koji ne posla.
11
To |e isrinsko
u|elovan|e iz nevezanosri, u|elovan|e iz sran|a yoge. ]eunako kao
sro |e kamen nevezan l|uuskim po|mom uobia i zla, nego ougova-
ia |euino piiiounim zakonirosrima, rako |e i piosvi|erl|en cov|ek
ovisan |euino o Bogu, slobouan ou l|uuskil ogianicenil poiman|a
uobia i zla. N|egovo u|elovan|e insriumenr |e u iuci ulaime, a ne
n|egove sloboune vol|e, re rako, kao i u sluca|u kamena, nema
onoga rko bi bio kazn|en ili nagiauen, ali za iazliku ou kamena ro
ni|e sroga sro svi|esri i vol|e nema, nego sroga sro svi|esr i vol|a
boiave u Bogu, i nisra il ouarle ne moze ukloniri.
51 Mudraci ucvrscena duha, odricuci se rezufafa d|eafnosfi,
doisfa posfizu osoboden|e od okova roden|a,
zadobiva|uci sfan|e bez pafn|e.
Svako u|elovan|e, ko|e |e viseno iz osobnil pobuua, iz vezano-
sri za plouove u|elovan|a, nosi u sebi vezu|ucu kvalireru. U m|eii u
ko|o| u|elarnik piian|a uz plouove u|elarnosri, |eunako i plouovi
u|elarnosri piian|a|u uz u|elarnika, |ei |e svako| akci|i piiuiuzena
ieakci|a |eunakog iznosa a supiornog sm|eia. To |e |euan ou un-
uamenralnil zakona piiioue, i ne vazi samo za melanicke ounose
kako |e ro ueiniiao Isaac Newron u svo|em riecem zakonu, nego
i ualeko siie, i pioreze se na suprilno pouiuc|e uziocnosri. Veza-
nosri za plouove vezu svi|esr uz pol|e plouova, i re vezanosri ouie-
uu|u ponovno iouen|e u|elarnika, u sklauu s n|egovim zel|ama i
rezn|ama. Oni, ko|i su vezani za plouove izickog plana, iaua|u se
116
Lk 22,42
11
Iv 5,30
49 - 51
108
Bhagavad-gEt=
u mareii|i. Oni, ko|i su vezani za plouove asrialnog plana, kakvi
su iecimo os|eca|na i misaona sran|a, rakvi se iaua|u u asrialu, uok
se oni ko|i su vezani za vlasriro posro|an|e kao |ezgiu u|elarnosri
iaua|u ponovno u kauzalu. Oni, pak, ko|i su se ouiekli sebe, ko|i
su piiviu ogianicene osobnosri iaspisili, uviua|uci kako |e |euina
srvainosr beskia|ni i svepiozima|uci bialman, oni nema|u ni smiri
ni ponovnog iouen|a, |ei sro se ima ponovno iauari ]asrvo |e
v|ecno s one sriane iauan|a i umiian|a. Ona|, ci|e su sve vezanosri
sazere u ]asrvu, ko|e su se posve povukle iz uomene svi|era, ra|
basrini v|eciru slobouu ko|a |e kvalirera ]asrva. Taua sva parn|a,
ko|o| |e uziok vezanosr uz piolazno i nesaviseno, piesra|e u Onom
sro |e s one sriane na|smioni|il naua.
52 Kad fvo| duh napusfi gusfu sumu iuzi|e,
fada ces posfafi ravnodusan i prema onome sfo si cuo
kao i prema onome sfo ces cufi.
11S
Sveri spisi, ob|ave, govoi muuiil i man|e muuiil, sve ro zbu-
n|u|e uul onog, rko ni|e osobno iskusio isrinu. Cov|eku, ko|i se
nalazi u pozici|i iluzi|e, isrina moze zvucari |eunako v|eio|arno kao
i bilo ko|a laz. On iz svo|e pozici|e ne moze ispiavno pioci|eniri;
cak |e moguce ua ce mu se, zbog uv|erovanosri zabluuama, laz
ciniri smisleni|om ou isrine, buuuci ua |e blize onome sro on cesro
uozivl|ava kao sebe, |ei |e uavla piilvario kao svoga oca, i cvisro
uizi ii|ec n|egovu.
119
U rakvom sran|u obmanurosri, cini se ua se
nalazi u zacaianom kiugu iz ko|eg nema izlaza. isrinu ne viui zaro
sro |e u zabluui, a zbog obman|u|uceg u|elovan|a zabluue ne moze
piepoznari isrinu i rako oubaciri zabluuu.
Siecom, rome ni|e posve rako. Posro|e nacini ko|ima se ra| zaca-
iani kiug moze iazbiri, a ro su relnike piociscen|a, relnike yoge.
Tim relnikama, cov|ekova svi|esr se posrupno uremel|u|e u srvai-
nosri, iazbi|an|em obiazaca zabluua, kiivog unkcioniian|a, re osra-
log smeca ko|e sacin|ava vecinu svi|esri pios|ecnog cov|eka. ]euina
zabluua ko|a |e roliko reska ua |e se yogom ne moze pobi|euiri, ona
|e ko|a uv|eii cov|eka ua se yogom ne rieba ili ne moze baviri, re ua
118
Igia ii|eci, ko|a znaci isrouobno i svemu sro si vec cuo i svim Veuama.
Veue se, naime, naziva|u siuri, ounosno cuven|e, ob|ava. K;a uakle govoii o
iavnouusnosri piema Veuama, ob|avama i osralim srvaiima.
119
Iv 8,44
Drugo poglavlje
109
|e bavl|en|e yogom beskoiisno. Takav cov|ek osra|e piepusren na
milosr i nemilosr iaznim silama, i n|egov uulovni iazvo| ce |amacno
biri spoi, ovisan o ucen|u iskusrvom, re piocesu ponovnil iouen|a.
Ona|, pak, rko |e isrinu orkiio, ni|e vise ovisan o piicama i upu-
rama siuri, ounosno cuven|a, ob|ave, iaznil sveril spisa, |ei rakve
spise saua i sam moze sasraviri iaui uiugil. On saua uisrinu iazu-
mi|e n|ilovo znacen|e, i ni|e zbun|en cesrim uvosmislenosrima. U
svemu sro cu|e, n|egov buuni uul u sran|u |e iazlikovari zbil|u ou
zabluue.
53 Kad fvo| um, zbun|en cuven|em,
posfane posfo|ano s|edin|en,
fada ces posfici sfan|e yoge.
Sran|e yoge uakle pieusravl|a sran|e isrinske spozna|e. Ovu|e ni|e
ii|ec o upurama za posrizan|e cil|a; napioriv, iaui se o opisu cil|a.
Ali, kvalirere cil|a moia|u ouieuivari kvalireru pura, |ei ako pur
nema u sebi kvalirera cil|a, raua nece ni ouvesri cil|u. Pur se sasro|i
ou piiblizavan|a cil|u. na|pii|e ne|asnim naslucivan|em, porom sve
|asni|im iazumi|evan|em, re na kia|u |asnom spozna|om s one sria-
ne uvo|bi. Cesro na rom puru sveri spisi mogu vise zbuniri i srvo-
iiri kiivi uo|am, nego sro ce biri ou koiisri. Zbog svega roga, muuio
|e u na|veco| m|eii baviri se yogom, kako bi se ne|asna uv|eien|a i
sravovi sro pii|e zami|enili iziavnim znan|em i uviuom u isrinu, |ei
rek raua um posra|e posro|anim, sabianim u |euno. Cesro ieligi|-
ska uv|eien|a pieusravl|a|u roliku smern|u, ua se zbog pogiesnil
uv|eien|a srvoienil na remel|u kiivo slvacenil spisa cov|ek uo-
slovno oubi|e spasiri yogom, nego napioriv uspikos svemu sil|a u
piopasr. U n|egovo| pomuceno| svi|esri, u ko|o| uobio izgleua kao
zlo a zlo kao uobio, nezbil|ska pieuouzba o Bogu srvoiena na
remel|u zabluue cini se vilovnim cil|em, re on, sru|uci svo|u zablu-
uu, sve uubl|e rone u piopasr, um|esro ua se piian|an|em uz srvai-
nosr spasi. Baveci se licem|ei|em, ko|e uizi sverom uuznoscu pio-
pisanom spisima, on, sru|uci rako zabluuu, piipaune svi|eru iluzi|e
i u n|o| se cvisro uremel|i. Piran|e |e koliko ce rakvome zivora
riebari ua popiavi sreru ko|a |e rako nasrala, i loce li mu ro uopce
usp|eri.
Tieba uakle sve reoierske srvaii, kao sro su piim|eiice ieligi|sko
i sva osrala uv|eien|a, sraviri na srianu, i piepusriri iskusrvu ua
pokaze n|ilovu isrinirosr. Te srvaii su mozua isrinire, ali ako mi
51 - 53
110
Bhagavad-gEt=
nisra o rome zasiguino ne znamo, ou kakve nam |e ro koiisri
Mozemo |euino pasri u uubl|u zabluuu ou one u ko|o| se nalazi-
mo. Tieba se, napioriv, uizari piakse, yogi|skil relnika piocisce-
n|a i pioin|en|a uula, ko|i ce rako piociscen i suprilan biri u sra-
n|u slvariri ualeko vise, re cvisce piionuri uz isrinu. Kako moze
pil|av uul l|ubiri cisrocu isrine Nikako. Ili ce |e miziri, ili ce |e se
bo|ari. Poriebno |e uakle cisriri uul, pa ce on zbog svo|e cisroce
l|ubiri isrinu i uz n|u piionuri, remel|eci se rako cvisro i nepoko-
lebl|ivo u srvainosri. Tek cisra uusa moze uisrinu l|ubiri Boga, |ei
pos|euu|e n|egovu naiav.
54 Ar|una rece:
Ko|e su oznake cov|eka posfo|anog uvida,
ko|i |e sabran u |edinsfvu, o Kesava.
Kako on govori, kako s|edi, kako hoda.
Ai|una |e u |eunako| zabluui kao i vecina l|uui. ua se uulovna
snaga moia ocirovari kioz neku sranuaiunu oimu. L|uui rako oce-
ku|u ua uulovna osoba |eue ouieuenu visru liane, ua se oui|eva
na ouieueni nacin, ua na ouieueni nacin loua i na ouieueni nacin
s|eui, kako bi se rime isricala meuu uiugima. Doisra, posro|e i uvi-
|ek su posro|ali rakvi, ali upiavo meuu onima ko|i su iazapeli Isusa
i ko|i bi ga i uanas iazapeli ua ga ko|im sluca|em uspi|u piepozna-
ri. Takvi posro|e meuu onima ko|i n|egu|u laznosr u ouoii uulov-
nosri, ko|i susrinu pokusava|u nauom|esriri oimom, meuu aiize-
|ima svil visra, u ouoiama svecenika, svami|a, ieuovnika svil
ieligi|a, ko|i mole u liamovima svil ieligi|a.
Kakvu ouoiu i posebnu pielianu ima Bog, ko|i |e remel| svil
srvaii, i u svemu se ociru|e On ne piavi iazliku izmeuu cisrog i
necisrog, izmeuu uulovnog i neuulovnog, izmeuu |eune i uiuge
visre oime. Sve visre oime neka su visra ocirovan|a beskia|ne
neocirovane iiznice ko|a |e Apsolur. Sve re srvaii nesavisene su, i u
n|ima ne piebiva na|visa srvainosr, a oper sve one piebiva|u u
Boz|em uulu, ko|i il nepiekiuno u sebi ouizava, ua|uci im posro-
|an|e. Ona|, rko se bavi srvaiima, ua|uci |eunima pieunosr pieu
uiugima, ne spozna|e isrinu o srvaiima, a ona |e ua |e |euina isrin-
ska srvainosr Bog. Ona| rko ro ne opaza, uizar ce uo piiviua i
oime uulovnosri, uizeci |euan oblik nauieuenim uiugome. Ona|
rko viui sve re srvaii kao isre, ounosno |eunako beznaca|ne i lisene
susrine, nece uopce uizari uo izgleua. Tako ce u |eunom liamu
Drugo poglavlje
111
cesro na|veca uulovna velicina biri ur|elovl|ena u cisracu liama ili
virlaiu, uok ce svecenici, pocevsi ou na|viseg, biri piazne iguie
bez susrine. Dok se aiize|i piiuizava|u subore, yogini se piiuiza-
va|u bialmana i u n|emu boiave. Pieu svi|erom aiize|i mogu po-
kazivari svo|u uulovnosr, |ei |e n|ilova uulovnosr upiavo sv|e-
rovna, nacin|ena ua bi |e svi|er viuio i o n|o| posv|euocio, uok |e
uulovnosr yogina rakva ua o sebi sama sv|euoci pieu Bogom, i
Bog sv|euoci za n|u, a svi|er, ne zna|uci Boga, rakvu uulovnosr
ii|erko piepozna|e. Takva uulovnosr, iavnouusna piema oimi,
izaziva mizn|u i nepii|arel|srvo l|uui aiize|skog menralirera, ko|i-
ma obilu|u sve ieligi|e, re oni uvi|ek ponovo, u sva viemena, ubi-
|a|u i piogone l|uue isrinske uulovnosri, ko|e viue kao ogleualo, u
ko|em opaza|u vlasriru iugobu i ispiaznosr.
55 Svevisn|i Cospod rece:
Napusfivsi u ci|eosfi sve ze|e ko|e borave u duhu, o Prfha,
u ]asfvu zadovo|an samo ]asfvom,
on posfize sfanosf duha.
Ai|una pira o van|srini, uok Cospou ougovaia o nuriini. Ai|u-
na pira kako loua|u, a K;a ougovaia n|ilova svi|esr |e sazera
u ]asrvu. Tako Cospou K;a poiucu|e. okieni pogleu s nebir-
nog na birno, s oime na susrinu. Kau |e susrina posrignura, oblici
n|enog ocirovan|a mogu biri iaznoliki. ]eunako rako, ako susrina
ni|e posrignura, iazlikovar ce se pokusa|i n|enog nauom|esran|a.
Neki ce se pie|euari, neki ce reziri zauovol|en|u os|erila, neki ce
pokusari napuniri um znan|em, neki ce pokusavari ciniri uobia
u|ela, a neki ce na sebe sravl|ari simbole ieligi|e. Oblik kompenza-
ci|e moze se iazlikovari ou sluca|a uo sluca|a. ]eunako rako, oni
ko|i su uremel|eni u srvainosri, ci|i uul |e sralan, mogu svo|u unu-
rain|u ispun|enosr ocirovari na iazlicire nacine, ili |e ne ocirovari
uopce, osra|uci u sran|u miiovan|a. Kako gou bilo, piosuuba o
neci|em uulovnom sran|u, a na osnovi opazan|a van|skog ponasa-
n|a, u na|man|u |e iuku uvo|bene smislenosri. Na|cesce ce, naime,
lazni sverac izgleuari sveri|e ou piavog, a osoba maiginalne uu-
lovne snage sravl|ar ce na sebe vise simbola uulovnosri ou |eunog
avarie. Piim|eiice, u K;ino uoba posro|ao |e velik bio| isposni-
ka ko|i su lurali sumama baveci se nekim oblikom uulovne uisci-
pline. Svi oni sravl|ali su na sebe simbole ouiican|a, i po van|skom
izgleuu ni|e bilo moguce ouieuiri rko |e ou n|il uisrinu oubacio
53 - 55
112
Bhagavad-gEt=
poiiv za zauovol|en|em os|erila, a rko se samo piervaia, i n|egove
slabosri samo ceka|u na piiliku ua uouu uo ocirovan|a. U sazerku
Malbliare imali smo piilike viu|eri kako ;i|i i isposnici cesro u
pogleuu na li|epu zenu izgube konriolu, ili pou ur|eca|em neugou-
nil okolnosri izgube konriolu, re nekoga piokunu. Cov|eku, ko|i
|e u ci|elosri uremel|en u na|visem zauovol|srvu, rakvo nesro ne
moze se uesiri. Ipak, oni su bili na glasu kao veliki ugleunici uula.
S uiuge sriane imamo K;u i Ai|unu, ko|i su naizgleu samo iarni-
ci, bez nekil velikil uulovnil pierenzi|a, a K;a |e c|elovira Bo-
zanska inkainaci|a, pivaria, a za Ai|unu on sam kasni|e u
Malbliari kaze ua pieusravl|a ur|elovl|en|e riecine n|egova bica.
Unaroc piiviuu ko|i govoii ua |e K;a samo kial| Yuava, muuia-
ci popur Vyse i Niaue klan|a|u mu se i oua|u mu na|uubl|e po-
srovan|e. To |e, pak, sroga sro n|ilova svi|esr ni|e obmanura piivi-
uom, re se oni ne ua|u zbuniri van|srinom, ko|a bi govoiila ua |e
ona| rko se oblaci popur sveca uisrinu uremel|en u sverosri, re ua |e
ona| rko se oblaci popur kial|a samo poliricai.
Kiireii| za onog rko |e spoznao Armn, uakle, n|egova |e svi|esr.
On |e napusrio sve zel|e, oubacivsi il iaui ]asrva. N|egov uul |e
rako cvisro uremel|en i posro|an.
56 Uma neuznemirena nedacama,
sobodan od veza srece, sfraha i srdzbe,
naziva se mudracem posfo|ana duha.
Na uul ko|i ni|e posve uremel|en u Armnu i ual|e mogu u|elo-
vari iazlicire veze, popur zel|e, sriala, siuzbe i osralil. Dul, ko|i
unaroc zbivan|ima u svi|eru os|erila zauizi unurain|u iavnorezu, re
ne skiece pogleu s ]asrva u svi|er os|erila, naziva se posro|anim.
Sro ro uoisra znaci Cesro se rakva posro|anosr poisrov|ecu|e s
iavnouusnoscu, ko|a se uakako uozivl|ava iz pozici|e ega. Ego,
buuuci ua ni|e samouosraran, moze posrici |euino iavnouusnosr,
ali rime ne nauilazi svo|u ispiaznosr, vec napioriv boiavi u n|o|.
Tek kau cov|ek nauiue sebe kao ogianiceno bice, ko|e zuui za
sirnicama i sirnica se bo|i, moze u moiu svi|era posrici posro|anosr
uula. Ta posro|anosr ne znaci ni neakrivnosr, ni iavnouusnosr, ni
izolaci|u ou svi|era. Isro rako ne znaci ni bezos|eca|nosr, ni llau-
nocu, vec napioriv onu visru ropline i l|ubavi kakva |e nemoguca
l|uuima ko|i su posve piozeri vezanosrima, a resko ua |e mogu i
slvariri.
Drugo poglavlje
113
Piim|eiice, ako avaria ili yogin iazgovaia s li|epom zenom, on
nece popur laznoga pioioka u ouoii sveca pokusavari piema n|o|
pokazari llaunocu, iavnouusnosr ili pak gauen|e, kakvo rakvi cesro
pokazu|u, pokusava|uci israknuri aisu celibara, ko|u cesro reskom
mukom i pioriv svo|il zel|a i sklonosri ouizava|u. Takvom laz-
nom pioioku zena |e bolan pous|ernik na sve n|egove vezanosri i
pil|avsrinu ko|i u uouiiu s n|om izlaze na povisinu, re on cesro
ieagiia mizn|om i gauen|em. Zbog obil|a rakvil osoba u iaznim
ieligi|skim giupama, ramo cesro vlaua zenomizacki menralirer,
ko|i |e cesro roliko eksrieman ua se u rakvim giupama zene uize
uoslovno nizim bicima, re il se ponizava i na iazlicire uiuge naci-
ne zlosravl|a. Yogin ko|i iazgovaia sa zenom napioriv uopce ni|e
uiinur n|enim izickim ri|elom, vec iazgovaia neposieuno s n|e-
nom uusom. On n|eno ri|elo uvazava i ua|e mu l|ubav i pouisku,
ali n|egov okus usm|eien |e k uusi, ko|u uouiiom svo|e svi|esri
buui i uzuize. Yogin, naime, nema nikakve uiuge pobuue u u|elo-
van|u osim ouanosri unurain|o|, vilovno| srvainosri. Ovisno o
poriebama, re o zakonu ulaime ko|i upiavl|a srvaiima, yogin mi-
|en|a svo|e u|elovan|e u svi|eru, a ro u|elovan|e, ko|e nepiosvi|er-
l|eni mogu ob|asn|avari ovako ili onako, osra|e uvi|ek izvan n|ilo-
ve mogucnosri slvacan|a. Yogin, uakle, u svi|eru ne u|elu|e kao
iavnouusni kip, nego kao bice ko|e ziaci ogiomnu l|ubav i svi|esr
u svi|er. Diuga bica ru l|ubav na|cesce nisu uopce u sran|u po|miri,
nego napioriv smisl|a|u iazne smi|esne iacionalizaci|e na svo|o|
iazini iazumi|evan|a. Ispiavan piisrup, pak, znacio bi pieuanosr
rakvom yoginu, kao ur|elovl|en|u Bozanske srvainosri, znacio bi
piepusran|e vlasrire vol|e n|egovo|, i ponizno ucen|e pieu n|egovim
sropalima. Um|esro ua pokusava|u rakvog yogina ob|asniri, l|uui bi
ga riebali pokusari slvariri, a iazlika izmeuu ril uvi|u srvaii |e ogio-
mna. Ob|asn|avan|e, naime, znaci srvaian|e piosuube o nekome iz
vlasrire nepiomi|en|ene pozici|e. Slvacan|e, pak, znaci mi|en|an|e
vlasrire pozici|e kako bi se spoznalo nesro novo i iazliciro.
57 Ona|, fko se osobodio fakvih uf|eca|a,
ko|i se u dobru ne ohoi nifi u zu |adiku|e,
n|egov |e uvid posfo|an.
Svi|esr cov|eka ponasa se popur kameleona, ko|i popiima bo|u
okoline u ko|o| boiavi. Tako i um popiima kaiakreiisrike onoga
na cemu boiavi. Uviu pieusravl|a uouii izmeuu svi|esri i srvaino-
55 - 57
114
Bhagavad-gEt=
sri. Ako svi|esr cov|eka boiavi u ]asrvu, ko|e |e na|visa srvainosr,
raua |e uviu cov|eka posro|an, |ei su svi|esr i srvainosr u neposieu-
nom uouiiu, oni su s|euin|eni. Ako |e, pak, svi|esr u uouiiu s piolaz-
nim i piom|en|ivim svi|erom os|erila, re u vlasri piiviua ko|i |o|
govoii ua |e ouvo|ena ou susrine srvainosri, raua svi|esr popiima
osobine svo|eg piom|en|ivog i nesralnog okiuzen|a, buuuci rako
piom|en|iva i nesralna. Uviu raua, ako se o n|emu uopce moze
govoiiri, ni|e sralan, vec |e napioriv kolebl|iv i u n|emu nema cvi-
sroce, buuuci ua svi|esr, um|esro u srvainosri, boiavi u pouiuc|u
nesralnog i nezbil|skog. U ounosu nezbil|skil srvaii i ega, ko|i |e
rakouei nezbil|ski, posro|i mnogo neizv|esnosri, re nepiekiunosr
piom|ene sran|a. Ego, uplasen i u zel|i za osiguian|em vlasrirog
posro|an|a, u okolnosrima ko|e piiviuno pogouu|u n|egovu oui-
zan|u, rezi sebe uizari vlauaiem svi|era re se beskia|no ololi i na-
pulu|e, a samo mala igla neugounil okolnosri, ko|e ga pous|eca|u
na n|egovu piolaznosr i kilkosr, uosrarna |e ua ga naglo ispuse i
baci u uiugi eksriem |auikovan|a i plakan|a nau vlasrirom suubi-
nom. U rome uakako nema posro|anosri, a iz pozici|e ega bilo bi
licem|eino i pokusari |e posrici. ]euini nacin, ko|im cov|ek moze
posrici posro|anosr u okiuzen|u svi|era, |esr rianscenuenci|a svi|e-
ra, ounosno usm|eien|e svi|esri piema isrinsko| srvainosri, ko|a
v|ecno sv|euoci svo|u posro|anosr i ria|nosr. Piepozna|uci ru
nepiom|en|ivu srvainosr kao sebe, cov|ek auromarski posra|e smi-
ien i pun pouzuan|a u buuucnosr. Ne srialu|uci za vlasriru egzi-
srenci|u, nema se ni poriebe uzuizari nau uiugim bicima, ko|a ra-
kouei viui kao oblike v|ecnog i bezoblicnog Armana/bialmana.
Tako zivi u sklauu i sa sobom, i sa svi|erom, i s uiugim bicima, i sa
suubinom. Sav ra| sklau uolazi ou posro|anosri uviua, ko|i ima
remel| u piepoznavan|u sebe kao ]asrva, ko|e |e apsolur, um|esro
kao ogianicene piiviune osobnosri, nacin|ene ou pio|ekci|a os|e-
rilnil uo|mova na um.
5S Kada povuce svo|a os|efia od os|efinih ob|ekafa,
kao sfo korn|aca uvaci udove u okop,
n|egov |e uvid posfo|an.
Svi|esr cov|eka giana se ou svo|e |ezgie piema van|skom svi|eru
kioz viara os|erila. Uvlacen|em os|erila unuria, svi|esr se smiiu|e,
re se kieran|e zivorne eneigi|e, ko|e |e inace usm|eieno piema van,
usm|eiava unuria i piema goie. U relnici up-srieam kiiye, ko|u
Drugo poglavlje
115
sam oimuliiao u svo|em susravu yoge, osnovni |e uio upiavo uvla-
cen|e os|erila, re povlacen|e rako inreinaliziiane eneigi|e piema goie.
Povlacen|e eneigi|e piema goie uogaua se auromarski, kao posl|e-
uica pieuanosri i ouusra|an|a ou konriole. Uvlacen|e os|erila, pak,
posl|euica |e vol|ne ouluke i sv|esnog napoia. Tek nakon sro |e yogin
uvukao os|erila u sebe i rako ouusrao ou svi|era, moze piakriciiari
yogi|sku relniku ciscen|a i iazvo|a svo|eg eneigerskog susrava. Tek
ouusra|an|em ou ur|eca|a na svi|er purem svo|il u|elarnil oigana, re
opazan|a svi|era purem os|erila, yogin uobiva mogucnosr usm|eie-
n|a okusa svi|esri na vlasriru nuriinu, re u pieuanosri Bogu kiiyom,
ounosno spiialnim uzlaznim kieran|em kugalin, povecava bizinu
svo|eg uulovnog iazvo|a, uopusra|uci isc|elirel|sko| zivorno| sili ua
cisri i pioin|u|e n|egov eneigerski susrav.
Kau govoii o posro|anosri uviua, Cospou K;a misli na uspo-
sravl|an|e veirikalne lini|e pioroka eneigi|e ou koii|enske cakie
kioz cenrialni eneigerski kanal (suumn ng), gu|e piolaskom
kioz sve cakie eneigi|a/svi|esr naposl|erku izlazi van kioz kiunsku
cakiu. Buuuci ua cakie koiesponuiia|u s ouieuenim iazinama svi-
|esri, gu|e poiasr uubine svi|esri ougovaia povecan|u izicke visine
cakie, rakav uspiavan rok eneigi|e oznacava buunosr svi|esri yogi-
na, re n|enu sazerosr u Na|visem. Uviu, n|egovim povlacen|em iz
ob|ekara os|erila, boiavi u unurain|em svi|eru cov|eka. Kako se u
rom unurain|em svi|eru ne bi nasravio baviri os|erilnim slikama iz
pamcen|a, re iazlicirim pio|ekci|ama buuucnosri i pioslosri, rieba
se na|pii|e piis|eriri Boga, re svi|esr usm|eiiri na N|ega i ramo |e
zauizari. U ru svilu piepoiucu|em bilo ko|u sliku ili ii|ec, iag-
menr sverog spisa, s|ecan|e na pii|asn|e iskusrvo, ko|im ce se pii-
zvari sran|e pieuanosri Bogu. Posrizan|em pieuanosri Bogu, svi|e-
sr se posrupno smiiu|e. Cak i u iziavno| vizi|i Na|viseg, svi|esr se
zbog nagomilanil pousv|esnil, ounosno nesv|esnil sauiza|a na-
sravl|a kierari i po ineici|i piocesiiari osrarke misli, ounosno os|e-
ca|a. Zbog roga rieba miino zauizari svi|esr na Bogu i n|ime posve
zaokupiri svo|u pazn|u, a akrivnosr uma ce se ubizo izgubiri, nakon
nekoliko minura uo na|vise nekoliko sari. U vizi|i Boga rieba pio-
misl|ari svo|e kvalirere, re il uspoieuiri s Bozanskima, cisreci il
sve uok Bog ne uzmogne posve neomerano i c|eloviro s|ari kioz
viara ri|ela. Zbog roga, svo| susrav yoge nazivam uaisana yogom.
120
57 - 58
120
Susrav izmeuu osralog sacin|ava|u relnike yoge ko|e |e moguce naci u kn|izi
Iristup Yoina, re na Inreineru na auiesi http://www.danijel.org.
116
Bhagavad-gEt=
Daisana na sanskiru znaci uviu, blagoslov pogleua na Boga, Bo-
zansku vizi|u. Yoga oznacava s|euin|en|e, |euinsrvo. Daisana-yoga
sroga znaci s|euin|en|e s Bogom purem Bozanske vizi|e, ounosno
usva|an|e Bozanskil kvalirera purem uviua.
Usria|nom piaksom yoge, uakle uzlaznim rokom eneigi|e/svi|esri
povucene ou os|erila, re posrupnim navikavan|em susrava na po-
vecani piorok, siien|em i ciscen|em eneigerskil kanala i oigana
svi|esri, svi|esr posra|e sve sposobni|om u sebe piimiri Bozanske
kvalirere, re il iz sebe ocirovari. Takav iazvo| kulminiia u posri-
gnucu sran|a porpune piociscenosri, ko|e |e kia|n|i cil| evoluci|e, i
u ko|em se na|vise kvalirere posro|an|a mogu u ci|elosri os|eriri i
iziaziri. Unaroc ogianicen|ima izicke iazine, piaksom ove yoge
svi|esr se moze roliko pioiniri, ua posra|e sposobnom os|eriri i
samog Isvaiu, Boga u smislu osobe ko|a |e ur|elovl|en|e i okus
svil na|visil svo|srava. Vec i samo |eunim rienurkom rakvog uviua
bice posrize cil| evoluci|e i rako porpunu slobouu ou iazvo|nog
ciklusa iauan|a i umiian|a. Nakon smiri, naime, s bica posrupno
orpaua sve, osim na|viseg uosega ko|i |e u svo|em iskusrvu za zivo-
ra osrvaiilo. O rome mogu osobno posv|euociri, iz piomarian|a
piocesa umiian|a ri|ela, re oblika zagiobne egzisrenci|e l|uui ko|e
sam poznavao. U svim sluca|evima, n|ilovu egzisrenci|u ouieuiva-
le su samo na|vise kvalirere, ko|e su usp|eli uoraknuri i osrvaiiri za
zivora; sve osralo nesralo |e, kao posve nebirno. Nakon sro sam
slvario piincip evoluci|e, Bog |e ro mo|e iazumi|evan|e porviuio.
Velika |e ur|ela bicima znari ua se ou n|il ne oceku|e nemoguce,
re ua il Bog ne suui po n|ilovim slabosrima, nego po viluncima
n|ilove snage. Oni, ko|i za zivora uspi|u os|eriri Boga samog, ima|u
svo| vilunac uakle u viluncu svil vilunaca, re n|ilovo ponovno
iouen|e iaui ual|n|eg iazvo|a posra|e suvisnim. Oni rako posrizu
slobouu ou ponovnog iouen|a. Velika |e ro ur|ela i iauosr znari,
ua se roliko malo ou nas riazi, i ua |e roliko malo uovol|no za
rakvo veliko posrignuce. Vec i sama spozna|a o rome riebala bi
poraknuri l|uue ua se, osloboueni sriala ou pakla i kazne, posvere
svim sicem yogi, kako bi za ovog zivora usp|eli spoznari Boga, i
rime osrvaiiri slobouu ou ponovnog iouen|a.
Cov|eka ce mnoge srvaii ko|e govoiim zbuniri. kako |e moguce
ua govoiim ua yoga pocin|e Bozanskom vizi|om, a ua isrouobno
vizi|a Boga |amci oslobouen|e, ko|e |e cil| yoge Ta zabuna uolazi
ou reiminoloske zbike. Zamislimo, piim|eiice, kako Sunce orapa
blok leua. Na|pii|e ono leu orapa u vouu. Porom vouu piervaia u
Drugo poglavlje
117
paiu. Nakon roga, zamislimo ua se paia u ro| m|eii gii|e, ua po-
srupno pieuzme na sebe sve kvalirere sunceve sv|erlosri n|enu
roplinu, bo|u i s|a|. Bog |e ovu|e kao Sunce. ono gii|e leu porenci-
|alnog bica, i n|egovim orapan|em ua|e zivor. Porom se voua zivo-
ra piervaia u paiu svi|esri. Paia svi|esri porom se gii|e u sve veco|
m|eii, uok se n|ena rempeiaruia ne iz|eunaci s onom Sunca.
121
Tako i bice, osrvaiu|uci pocerkom piakse yoge uouii sa srvainos-
cu, slici bloku leua ko|i |e obas|alo Sunce. On raua pocin|e u sebe
piimari roplinu i sv|erlosr srvainosri, isrine, l|ubavi i svi|esri. Doui-
iom s rom srvainoscu, leu neznan|a i vezanosri se orapa, sve uok
bice, popiiman|em sve suprilni|il Bozanskil kvalirera, i samo ne
posrane Bozanskim, ounosno, uok ne uspi|e os|eriri na|visu rem-
peiaruiu svi|esri, onu ko|a |e svo|srvena Bogu samome, u n|ego-
vo| unurain|o| naiavi.
]eunako kao sro Sunce orapa blok leua, |eunako rako i neosob-
ni bialman, vilovna srvainosr, piiviuno na sebe pieuzima oblik
mnosrva, re rako, u ielarivnom, pou ur|eca|em Sunca ko|e |e bial-
man ispaiava leu ko|i |e bialman. Iako neocirovan, u ocirovan|u
iziazava svo|u piiiouu. Bice, kao ielarivna lokalizaci|a Armana/
bialmana, pieusravl|a onog ko|i se ociru|e. Kako bice u sve veco|
m|eii popiima kvalirere Svevisn|eg, rako se u n|emu Armn sve
vise ociru|e. Kau bice uspi|e u svo|em iazvo|u uoraknuri Svevisn|eg,
ono zarvaia kiug ocirovan|a ielarivnog. Takvim pioin|en|em svi-
|esri bica posrize se ualeko visi cil| nego samo spozna|om Armaa.
U spozna|i Armaa, bice spozna|e ua sam ]a uoisra v|ecan, nepio-
lazan i svepiozima|uci, ua sam remel| i susrina u svim bicima, n|i-
lovo |asrvo. Ipak, pieklapan|e iz svi|esri ielarivnog bica u svi|esr
Apsolura iz pozici|e ielarivnog bica nesro |e sro ima svo| pocerak u
viemenu, pa u viemenu uakako moia imari i svo| kia|. Nakon sro
rakvo iskusrvo samuli|a piesrane, bice osra|e na |eunakom srup-
n|u iazvi|enosri na ko|em se nalazilo pii|e ulaska u samuli, iako
saua pos|euu|e besmirnu peispekrivu. Ta besmirna peispekriva,
uakako, nece puno vii|euiri ako osrane nesro u sro se u viemenu
ulazi i izlazi. Tek kau se ielarivno bice roliko piocisri ua u ielariv-
nom ne posro|i nesro u sro ce se viacari, kau u ielarivnom svo|im
piociscen|em uorakne Na|viseg Cospoua, ko|i |e nacin na ko|i se
58
121
Molio bil gospouu izicaie ua me posreue komenraia o iaspauan|u moleku-
la voue na arome kisika i vouika; ovo |e ipak analogi|a, a svaka analogi|a ima
svo|e gianice.
118
Bhagavad-gEt=
saviseni Armn/bialman opaza iz pozici|e ielarivnog, raua bice
posrize na|vise savisensrvo i uosrize kia|n|i cil|, i ne iaua se ponovo.
59 Ona| fko se suzdrzava od os|efinog uzifka
os|eca i da|e fezn|u prema zadovo|sfvima os|efia.
U iskusfvu Na|viseg, fa fezn|a nesfa|e.
Cov|ekovo u|elovan|e moriviiano |e rezn|om zauovol|srvu. Sve
sro l|uui iaue, iaue ua bi posrigli ispun|en|e. Iz rog |e iazloga
uzaluuno pokusavari konrioliiari os|erila rako sro ce il se obuz-
uavari, rako sro ce cov|ek sebi uskiacivari os|erilne uzirke. Ni|e,
naime, pioblem u os|erilnim uzicima, nego u unurain|o| piazni-
ni bica, a posezan|e za uzicima os|erila ni|e bolesr, nego li|ek, ali
man|kav i nesavisen. Nazalosr, ro |e ponekau li|ek ko|i |os uo-
uarno piiuonosi bolesri. cov|ek se u rezn|i za os|erilnim uzicima
|os uouarno uplece u iazlicire vezanosri, ko|e iezulriia|u uouar-
nim pomucen|em ogleuala uma, re se rako cov|ek uouarno uua-
l|ava ou unurain|eg miia, ko|i |e nuzan pieuuv|er bilo kakvog
uviua u srvainosr, a rime i posrignuca srvaine siece. R|esen|e
uakle ni|e u rome ua se uulu ouieze i rako mali izvoi zauovol|-
srva, kao sro |e ro zauovol|srvo ko|e uolazi ou os|erila, nego u
rome ua mu se pokaze vece, uubl|e zauovol|srvo, ono ko|e uolazi
ou unurain|eg ispun|en|a uula i pionalazen|a svile n|egova pos-
ro|an|a, a ra svila ni|e nisra uiugo nego Bog sam. Uviuom u
Boga gase se sve zel|e i ispun|ava|u naue s one sriane svake naue.
Nirko se, ma koliko neskioman bio, nikaua ne usuuu|e ni masra-
ri o onome, sro se lako i bez napoia zauobiva uviuom u Boga.
Koliko gou umu|emo, ne mozemo ro po|miri, i kako gou visoko
posravili svo|e cil|eve, On il sve beskia|no naumasu|e. Sroga se
rieba okaniri lazne skiomnosri, re pokusa|a osrvaien|a vlasriril
zel|a, i okienuri se Bogu, kako bismo se n|ime ispunili. Um|esro
pokusa|a ua vlasrira os|erila spuravamo, ouiicuci se zauovol|srva,
kako se ro cesro pogiesno sav|eru|e, riebamo se ouieci nizil ci-
l|eva, a oubacivan|em nizil cil|eva posrupno cemo pionaci ona|
cil|, ou ko|eg visi ne posro|i. Viu|evsi n|ega, nesrar ce rezn|a za
svim nizim oblicima zauovol|srva.
Cak i u vizi|i Boga um se |os neko vii|eme nasravl|a baviri obia-
uom zaosralil os|erilnil uo|mova, s|ecan|a i osralog misaonog ra-
loga ko|im se obicno bavi. Piouul|en|em vizi|e Boga, um se po-
srupno smiiu|e i gasi, re u porpuno| obuzerosri Bogom posra|e
Drugo poglavlje
119
savisen; |eunako kao sro se auromobil, nakon sro piesranemo uoua-
vari gas, nasravl|a neko vii|eme kierari po ineici|i, pii|e nego sro
sam ou sebe srane, rako i um, nakon sro ga piesranemo lianiri
goiivom zel|a za os|erilnim pieumerima, nasravl|a |os neko vii|eme
po ineici|i obavl|ari svo|u zauacu, pii|e nego sro se sam ou sebe
zausravi. Pioces rog zausravl|an|a moze biri piilicno uug ako smo u
svom zivoru naralozili velike kolicine iaznog neobiauenog mareii-
|ala zel|a, srialova, iusriaci|a i osralog smeca u nesv|esni uio svo|e
licnosri.
Raui ubizan|a rog piocesa, smisl|ene su relnike yoge, ko|e iasra-
pa|u i uklan|a|u ra| pousv|esni ralog. Za iazliku ou relnika meuira-
ci|e ko|e smece samo uklan|a|u iz sv|esnog pouiuc|a, kako bi omo-
gucile bizo posrizan|e meuirarivnog sran|a, sro se posrize
kompiimiian|em sve vece kolicine smeca na sve man|i piosroi, mo|
susrav yoge ne viui nikakve pieunosri u rome ua se posrignu iaz-
m|eino veliki iezulrari u pivil r|euan uana, a ua se porom ro sran|e
bez pobol|san|a piouul|u|e ri|ekom iuucil peueser gouina. Vece pieu-
nosri viuim u zaian|an|u u ralog ko|i boiavi u nesv|esnom, re n|ego-
vu iazgiauivan|u i uklan|an|u relnikom yoge, makai ro uklan|an|e
zbog suocavan|a s riaumama pousvi|esri bilo resko i bolno.
Ona| yogin ko|i se rako kiene cisriri, re bez sriala, oboiuzan moc-
nim oiuz|ima yoge, pogleua u srvaii ko|ima se bo|ao pogleuari u
oci, oslobouir ce se reiera ko|i ga piirisce, re ce rako, nakon nekoli-
ko m|eseci ili gouina pioveuenil u samoanalizi i ciscen|u licnosri,
posrici sran|e u ko|em |e uuboka meuiraci|a nesro sponrano, a uviu
u sve uubl|e Bozanske aspekre, re zauobivan|e sve visil sran|a svi|es-
ri, nesro sro noimalno uolazi v|ezbom. Takvo sran|e, pak, ne posri-
zu oni ko|ima |e uo |erino zauobivenil iezulrara. Takvi ce se baviri
nekom relnikom ko|a im omogucu|e iau s piom ili bizo posriza-
n|e meuirarivnog sran|a, laska|uci piirom n|ilovim slabosrima kako
il ne bi pievise uznemiiila. Bolno |e, uoisra, iskusrvo uouiia s vlas-
ririm slabosrima, i l|uui o n|ima ne zele ni sluca|no slusari. Zbog rog
iazloga ce iaui|e iskusari sve meroue insranr-piosv|erl|en|a i uulov-
nog asr-ooua. Dakako, sve ro vouir ce neizb|eznom iazocaian|u.
Neki ce usranoviri ua ou uulovnosri nema nisra, re ua |e cirava
piica s piosv|erl|en|em izmisl|ena kako bi se pievaiili lakov|eini, re
im se uzeo novac. Diugi ce pak piogurari goiak li|ek, i piesrari
riaziri biza i laka i|esen|a. Pur u ia| voui na|pii|e kioz pakao vlasrire
pousvi|esri. Tamo su polian|eni iazlozi, zbog ko|il nam |e vizi|a
Boga nemoguca. Tek uviuom u re srvaii, ko|e su u nesv|esnom
58 - 59
120
Bhagavad-gEt=
pouiuc|u upiavo sroga sro se nasa svi|esr ni|e u sran|u s n|ima suoci-
ri, moci cemo posrici isrinski mii uula.
60 Neobuzdana os|efia, o Kunfin sine,
kovifa|u i odvace um cak i razborifa cov|eka,
unafoc n|egovu frudu.
Variu ni|e muuio gasiri uoli|evan|em goiiva, buuuci ua |e goii-
vo nesro sro vec ionako suu|elu|e u piocesu goien|a. Um|esro ria-
zen|a i|esen|a pioblema na iazini na ko|o| |e pioblem nasrao, rieba
napiaviri kvalirarivni skok u iazmisl|an|u, re i|esen|e poriaziri ramo
gu|e ga pii|e nismo riazili. Variu rieba gasiri onim cega u piocesu
goien|a nema. Tek ro ce ugasiri variu. ]eunako rako, veliki akroi
neobuzuanosri os|erila kieran|e |e uma, ko|i gon|en iazlicirim os|e-
rilnim pouiaza|ima nepiesrano mi|en|a ob|ekre usm|eien|a. Poku-
sa| konriole uma umom, uakle, nece posrici iezulrar miia uma,
|eunako kao sro cov|ek sam sebe ne moze izvuci iz zivog pi|eska
povlaceci se za kosu. Porieban mu |e oslonac ko|i ga nauilazi, za
ko|i ce se ulvariri i ko|im ce se izvuci iz piopasri.
61 Obuzdava|uci os|efia,
freba se ufeme|ifi u Meni.
Jada ce |amacno n|egova os|efia bifi savadana,
a uvid posfo|an.
Takav oslonac cov|ek nalazi u Bogu. Bog se nalazi u seii ko|a
nauilazi seiu u ko|o| se kiece cov|ekova svi|esr. Um|esro ua pokusa
konrioliiari os|erila zalvarom uma, re se rako |os samo |ace uremel|i
u seii uma i os|erila, baveci se uouarno n|ima, cov|ek se rieba ou-
viariri ou cirave re seie za|euno, re um|esro u konrioli uma poriazi-
ri urocisre u Bogu. Os|erila i um u v|ecirom su sran|u kieran|a. Mii
ni|e moguce posrici pokusa|em umiien|a seie kieran|a, nego rek
rianscenuenci|om re seie, re uremel|en|em u seii miia. Zauovol|-
srvo ni|e moguce posrici u seii os|erila, |ei se sran|e os|erila mi|en|a,
pa ce i zel|a za zauovol|en|em biri rek u|elomicno ispun|ena. Tek
rianscenuenci|om seie piom|en|ivosri, uremel|en|em u nepiom|e-
n|ivom i v|ecnom Apsoluru, u Apsolurnom sub|ekru, rek rakvom
uremel|enoscu u Meni, posrize se ria|an mii i ispun|en|e.
62 Razmis|an|e o predmefima os|efia sfvara vezanosf za n|ih.
Od vezanosfi nasfa|e zudn|a, a od zudn|e srdzba.
Drugo poglavlje
121
63 Iz srdzbe |av|a se obmana,
a iz obmane doazi pomracen|e pamcen|a.
Kad |e pamcen|e pomraceno, nesfa|e razum.
Cubeci razum, cov|ek propada.
Okieran|em uma piema os|erilnim ob|ekrima um se okiece piema
svi|eru ob|ekara. Pokusava|uci posrici zauovol|en|e, uozivl|ava|uci
sebe u ounosu sa srvaiima, iazvi|a vezanosr za ouieueni poieuak
srvaii, |ei, suueci srvaii u ounosu na sebe, piosuuu|e |eune kao uobie
a uiuge kao lose. Iz roga se iaua vezanosr za uobie i oubo|nosr
piema losima. Oubo|nosr |e samo vezanosr s uiugim pieuznakom.
Iz vezanosri, ounosno oubo|nosri, uolazi zuun|a za uobiim, ouno-
sno srial ou loseg. U rakvom pokusa|u |avl|a se mogucnosr ua uobio
izosrane, ounosno ua se lose uesi. Taua se |avl|a iusriaci|a, ko|a
uovoui uo siuzbe ili nemilosiunog gazen|a pieko leseva u nasro-
|an|u osrvaien|a osobnog piobirka, ili pak mizn|e i bi|esa usm|eie-
nil piema srvaiima i bicima ko|e pieusravl|a|u supainike, ounosno
pii|ern|u. Tako pou ur|eca|em siuzbe bice gubi ob|ekrivnosr, re posra|e
roliko zaluueno iazmisl|an|em o svo|o| ulozi u svi|eru srvaii, ua posve
gubi s|ecan|e na srvaino sran|e. Cak i s|ecan|e kou rakva cov|eka ni|e
pouzuano ono, naime, posra|e u sve veco| m|eii selekrivno, obo-
|eno slikom ko|u cov|ek giaui o sebi i srvaiima; cesro ce s|ecan|e na
vlasrire misaone piocese u ri|eku nekog uogaua|a roliko zas|eniri
s|ecan|a na srvaini uogaua|, ua bice vise ne moze zasiguino ieci |e li
se neki uogaua| uisrinu ouigiao u srvainosri, ili samo u n|egovo|
masri. ]eunako rako, bice obuzero sriasrima posve gubi uouii sa
srvainoscu, pa |e cesr sluca| ua rakav i ne opaza nisra osim onoga sro
se zbiva u n|egovo| svi|esri. Eksriemni piim|eii rakvog sran|a u ro| su
m|eii ouvo|eni ou srvainosri ua s n|om ne zauizava|u nikakav uouii,
pa srvaine uogaua|e uopce ne piim|ecu|u, nego napioriv svi|er uo-
zivl|ava|u samo kao pozoinicu svo|il sub|ekrivnil, suluuil uogaua-
n|a, a sve srvaii i bica uozivl|ava|u kao ob|ekre, sa sobom u cenriu.
Takvi pak pieusravl|a|u remel| pioucavan|a psili|arii|e, znanosri o
psilickim poiemeca|ima. Cesro |e rakvima, zbog n|ilove porpune
ouvo|enosri ou srvainosri, posve nemoguce pomoci. Takvi na|cesce
posve piopaua|u, ronuci sve uubl|e u luuilo, uok se u n|emu posve
ne izgube.
Razlika izmeuu rakvil reskil bolesnika i onog sro se obicno
naziva noimalnim cov|ekom ni|e uakle u kvalireri, nego u kvanri-
reri. Vecina l|uui |e u neko| m|eii luua, s rim ua one, ko|i u svo|em
59 - 63
122
Bhagavad-gEt=
luuilu izauu izvan gianica ko|e ouieuu|e pios|ek, naziva|u luuima,
re il li|ece u psili|arii|skim usranovama, uok man|e luui piim|eici
loua|u ulicama ili pak vlaua|u svi|erom. ]euino oni ko|i su slobou-
ni ou vezanosri za svi|er ob|ekara uisrinu su uiavnorezeni, re il se
moze nazvari psilicki zuiavima. Oni, liseni vezanosri, opaza|u srvai-
nosr onakvom kakva ona uisrinu |esr, bez obo|enosri vlasririm re-
zn|ama ili srialovima. Cim uoue uo po|ave vezanosri, uolazi i uo
gubirka ob|ekrivnosri, uakle uo gubirka veze sa srvainoscu.
64 No ona| fko se krece medu ob|ekfima os|efia,
bez vezanosfi i odbo|nosfi, s os|efiima u vasfi ]asfva,
fa| dosfize miosf.
Ona| rko ne okiece pogleu ou na|vise srvainosri ua bi u|elovao
u svi|eru, vec napioriv okiuzen svi|erom i u n|emu u|elu|uci zaui-
zava peispekrivu na|vise srvainosri, opaza|uci isrinsku zbil|u svil
srvaii, on u u|elovan|u sv|euoci za ]asrvo. Da bi u svi|eru os|erila
osrao nepomucenim, svi|esri posve u ]asrvu, moia izmeuu svil
srvaii ko|e su mu ru ponuuene uvi|ek iznova biiari ]asrvo. Tako
porviuu|uci i u na|rezim iskusen|ima konacnosr svo|eg izboia, po-
srize milosr, ounosno kia|n|e ispun|en|e. Cov|ek uvi|ek uobiva po-
rviuu rek nakon sro |e uonio ouluku; pii|e roga, porviua bi ga
mogla |euino oslabiri, ouuzima|uci mu slobouu izboia u ko|o| kali
svo|u svi|esr. Nakon sro cov|ek uonese ouluku, os|erir ce ili giizn|u
sav|esri i os|eca| pogieske, ako |e ouabiao kiivo, ili pak siecu i
sklau, ako |e izabiao ispiavno. Cov|eku, ko|i |e ouabiao osrari cvisr
u ]asrvu unaroc okiuzen|u os|erilnil ob|ekara, uolazi raua porviua
u viuu milosri, ogiomnog oceana blazensrva ko|i porviuu|e ispiav-
nosr n|egova izboia. Ona| rko bi ouabiao ]asrvo samo iaui veceg
zauovol|srva nego sro |e ono ko|e se uobiva ou os|erila, bio bi
zapiavo nezieo. Zbog roga ce cov|eka ko|i nasro|i na oslobouen|u
cekari mnoge reske kusn|e, u ko|ima ce isrinu riebari ouabiari samo
isrine iaui, bez ikakva koiisrol|ubl|a, i uapace unaroc pii|ern|i
parn|e i smiri. Ona|, rko rako ouluci, posro|an |e i savisen, i on
uobiva beskia|no blazensrvo kao porviuu ispiavnosri svo|e
ouluke.
65 Sfekavsi fako miosf, svi n|egovi |adi presfa|u.
Jako ispun|en srecom,
n|egov um ubrzo posfa|e posve ucvrscen.
Drugo poglavlje
123
Nakon rakve porviue, iako |e vec nauvlauao sva iskusen|a i is-
piavno oulucio, iz cov|ekove se svi|esri gubi svaki riag sumn|e
ko|a nuzno osra|e piisurna i nakon sro |e uonesena ispiavna oulu-
ka. Muuai cov|ek, naime, ne v|eiu|e sebi pievise, re nepiekiuno
pieispiru|e svo|e ouluke i iazmisl|an|e, re iako svo|im zivorom i
uobiobiri sro|i iza svo|e ouluke, u n|emu uvi|ek posro|i ono piopi-
rivan|e ko|e govoii. sro ako sam u kiivu, sro ako sebe obman|u-
|em. Porviuom milosri nesra|e i ra| riag sumn|e, i svi|esr posra|e
posve ucviscena, buuuci ua cov|ek ko|i uonosi ouluku ni|e vise
sam, nego iza n|ega viul|ivo sra|e cirava srvainosr. Cov|ek ko|i |e
uremel|en u Bogu, ko|i pieua|e cirav svo| zivor Bogu, v|eiu|uci
kako ce se Bog za n|ega pobiinuri, moze iza re ouluke srari posve
cvisro, oubi|a|uci se osloniri na bilo ko|i uiugi oslonac osim Boga.
Unaroc rome sro |e n|egova ouluka cvisra i nepiom|en|iva, u n|emu
osra|e r|eskoba. |e li on ro sebi samo umislio, i loce li Bog uoisra
srari iza n|ega i pouizari ga Mozua |e on ipak rek obican giesnik
pou ur|eca|em iluzi|e, ko|i |e sebi nesro umislio, pa Bog uakako
nece imari nisra s rim, re ce on bi|euno piopasri Takve misli uvi-
|ek su mu uziok r|eskobe, uok Bog ne posv|euoci za n|ega, ukaze
mu se i ua mu neuvosmislenu porviuu. Da, piavo si oulucio, ri si
sv|euocio za mene i |a sv|euocim za rebe, ouabiao si me kao svo|
remel| i |a ro uoisra |esam. Kaua rakvoga nakon iaznil kusn|i
obaspu slava i obil|e u svi|eru, on osra|e posro|an u Bogu, zna|uci
ouakle uolazi sve n|egovo obil|e, osra|uci piema n|emu iavnouu-
san, kao piema necemu sro uolazi i oulazi, |ei on pos|euu|e n|egov
nepiolazni i besmirni izvoi.
66 Ona|, fko ni|e ucvrscen, ne moze imafi ravnofezu uma.
Bez ravnofeze uma, ne moze posfo|afi mir,
a bez mira, kako moze posfo|afi sreca.
Bez remel|a u kial|evsrvu ]asrva, uakle, iavnoreza uma i konriola
os|erila nisu moguci. Ako nema iavnoreze uma, ni|e moguc mii, a
bez miia ni|e moguca sieca. Sieca |e uakle moguca |euino u cvisro|
uremel|enosri u nepiolaznom i v|ecnom, u ko|em se nalazi isrinsko
zauovol|srvo neovisno o riuuu. Tamo gu|e posro|i porieba za ula-
gan|em napoia kako bi se posrigla sieca, posro|i mogucnosr osu|e-
cen|a napoia, a rakvo sran|e neizv|esnosri iaua nepiesrani nemii u
ko|em vlaua konsranrna r|eskoba i naperosr, re se moze ieci ua sve
osim cvisre uremel|enosri u Na|visem iezulriia sran|em parn|e.
63 - 66
124
Bhagavad-gEt=
67 Kao sfo v|efar nosi adu na vodi,
fako cak i |edno nemirno os|efio
ko|im |e um zaokup|en
odnosi cov|ekov uvid.
Uviu pieusravl|a veirikalnu lini|u ko|om piolazi eneigi|a/svi|esr.
Ako uviu boiavi u Bogu, piorok |e veirikalan, uuz kial|eznice, re
neomerano piolazi suumnom ou koii|enske uo kiunske cakie.
Ako uviu cov|eka skiene s Boga na um, ko|i rezi obiaui os|erilnil
pouiaza|a, raua svi|esr skiece s Boga u nize sv|erove os|erilne spo-
zna|e i zauovol|srva, re rako, izgubl|enog okusa, cov|ekova svi-
|esr biva bacana olu|nim moiem svi|era, popur malog camca u
olu|i. Bilo ko|e os|erilo |e uovol|no ua skiene uviu cov|eka sa
spozna|e ako se n|ime uaue obmanuri, re n|ime buue u ci|elosri
zaokupl|en.
6S Sfoga |e posfo|an uvid onoga, ci|a su os|efia
fako povucena od ob|ekafa os|efia, o mocnoruki.
Posro|an |e uviu onoga rko |e povukao svi|esr ou os|erila, kome
|e rok eneigi|e svi|esri uzlazan, piema goie, i ko|i ima svo| okus u
Bogu, ko|eg piepozna|e kao svo|e isrinsko ]asrvo. Ona|, pak, rko
poklan|a pazn|u svi|eru os|erila, ko|im vlaua um, kao oigan ko|i
ob|euin|u|e sve os|erilne pouiaza|e, i ko|i paune u zabluuu ua |e on
um, ounosno ua |e um n|egovo |asrvo, bir ce bacan nesralnoscu
uma u svi|eru u ko|em su bol i zauovol|srvo piolazni i nesralni,
|eunako kao i egzisrenci|a bica. Ona| yogin ko|i povlaci svo|u svi-
|esr unuria, posrupno rime cisri naslage os|erilnil uo|mova ko|ima
|e svi|esr obicno zagusena, re rako slobouan ou rog reiera posrup-
no posra|e sve sposobni|im po|miri beskia|nu velicinu, moc, svi-
|esr i iauosr isrinske srvainosri ]asrva.
69 Sfo |e svim bicima noc,
onome fko |e ovadao sobom dan |e.
Jamo gd|e su sva bica budna,
noc |e prosvi|ef|enom mudracu.
Ona| rko |e uronuo u unurain|i mii, boiavi u sran|u ko|e |e izvan
uosega obicnil l|uui; on svo|e ispun|en|e nalazi u povlacen|u u
unurain|u piazninu, u saviseni mii Apsolura, sro obicna bica uo-
Drugo poglavlje
125
zivl|ava|u |euino kao nisravilo i piazninu, ou ko|e srialu|u. Cesra
su sroga rumacen|a nepiosvi|erl|enil l|uui, ko|i u svo|em neznan|u
piian|a|u uz ime i oblik, pokusava|uci cak i Boga ueiniiari kao
|eunu srvai pokia| uiugil srvaii, s ko|om ce biri u ounosu. Ne
slvaca|u ua Bog nikaua ne moze biri |euan pokia| uiugoga, nego
|euino remel| svega, |euan bez uiugoga. U svo|em neznan|u misle
kako sluze Bogu uokazu|uci kako Apsolur pos|euu|e os|erila i osob-
nosr, re svako uiugaci|e uozivl|avan|e uize uvieuom rom svo|em
zamisl|enom bozansrvu.
Kako moze Apsolur imari os|erila Sro bi n|ima iskusavao ]a-
macno |euino sebe, buuuci ua u Apsoluru ne posro|i |az izmeuu
iskusirel|a i pieumera iskusrva, ko|i bi riebalo piemosriri os|erilima,
ko|a bi omogucavala iskusrvo. Kakva su os|erila poriebna nekome
rko vec sve zna, rko |e remel| svega znan|a Os|erila su poriebna
onome rko ne zna, a rek rieba uoznari. ]eunako rako, osobnosr |e
svo|srvena svim osobama. Apsolur, pak, ni|e osoba, ua bi riebao
pos|euovari osobnosr, |ei |e On upiavo ono sro u sebi sva bica uo-
zivl|ava|u kao svo|u osobnosr i svi|esr. Sva osobnosr ima svo| remel|
u N|emu. Onima ko|i rakve srvaii ne zna|u, ko|i su obmanuri svi|e-
rom os|erila, u ko|em caiu|u ime i oblik, isrinsku spozna|u Boga
uize miakom nisravila; n|ima spozna|a kia|n|e isrine pieusravl|a noc,
ou ko|e oni b|eze u svi|er ko|i im |e poznar, ali ko|im vlaua iluzi|a.
Oni, pak, ko|i su spoznali isrinsku naiav Apsolura, kao bes-
kia|nog, svepiozima|uceg, svepiisurnog, kao remel| spozna|e, isri-
ne, svi|esri, srvainosri, blazensrva i osralog, ko|i Ca viue kao ]as-
rvo u svim bicima, ko|i Sebe rako ]esu Sobom, bez uvo|nosri, cvisro
zauubl|eni u izvoiu svil kvalirera, ko|i sam po sebi ne pos|euu|e
kvalirere, rako boiave u savisenom zauovol|srvu i porpunom is-
pun|en|u. Spozna|u os|erilnog svi|era, ko|om caiu|u ime i oblik,
ko|a |e uana u svo|srvima, u ko|o| |e sve piolazno i piiviemeno,
n|u muuiaci isrinskog uviua napusra|u kao noc i miak, u ko|em
nema srvainosri i isrine, i ko|em ne rieba reziri.
70 Ona|, u ko|eg se ze|e ui|eva|u
kao ri|eke u uvi|ek puni i posfo|ani ocean,
fa| dosfize mir, a ne ona| fko n|egu|e ze|e.
Ako neizm|eino bogar cov|ek uobi|e na lurii|i, n|egova iauosr
bir ce zanemaiiva, buuuci ua ra| uobirak, iako u ounosu na iman|e
pios|ecnog cov|eka pieusravl|a piavo bogarsrvo, n|egovu iman|u
67 - 70
126
Bhagavad-gEt=
nisra birno ne uopiinosi. ]eunako rako, ako bogaru cov|eku poli-
ca|ac naplari kaznu zbog pogiesnog paikiian|a, n|ega ro nece ni-
malo uznemiiiri, |ei ra| novcani gubirak uopce ne uman|u|e n|ego-
vo bogarsrvo. Ocean |e roliko velik, ua se u n|ega nepiekiuno
uli|eva|u ii|eke, a Sunce ga nepiekiuno ispaiava, a ua obil|e voue u
n|emu rime nikau ni|e uoraknuro. ]eunako rako, cov|eku ci|e |e
unurain|e obil|e beskia|no, ci|e blazensrvo |e ono beskia|nog bial-
mana, os|erilni uo|movi nisra ne piiuonose, niri ou n|egovog bla-
zensrva isra mogu ouuzeri.
Cesro l|uui u zabluui pokusava|u pouiazavari rakvo sran|e uiav-
norezenosri, a bez posrignuca unurain|eg blazensrva ko|e ga omo-
gucu|e. Kako Sankaiciya kaze
122
.
8ez pobjede nad neprijateljen,
bez ospodarstta nad blaon telike zenlje,
sane rijeci '}a san kralj ne cine a taktin.
]eunako rako, bez zauobivan|a blazensrva bialmana, ona| rko
glumi uiavnorezenosr os|erila i uma, re neuiinurosr uobicima i
gubicima, popur glumca |e ko|i glumi yogina. Osim roga, rakvi
glumci, buuuci ua posve kiivo slvaca|u spise, a osim roga nisu
nikau imali piilike siesri isrinskog yogina uremel|enog u bialma-
nu, ne zna|u ni kako bi ro imalo izgleuari, pa glume kiivo, i rako
ou sebe piave iuglo u ocima onil ko|i zna|u. Yogin ce se ponasari
u svemu popur obicnog cov|eka, ali sklauno, uiavnorezeno, i n|e-
gova svi|esr ne boiavi na sraklenim nogama. Takav ne moia glu-
miri ua |e nesro posebno, |ei n|emu i ni|e uo posebnosri, on se i ne
zeli isricari meuu uiugima, nego napioriv zeli uari uiugima sve sro
sam pos|euu|e, zeli il pouciri kako bi i sami zauobili veliko blago
ko|im on obilu|e. Um|esro ua sebe pokusava izuici iznau uiugil,
kako bi svo|em povii|euenom egu uao vaznosr, yogin, ko|i uisrinu
|esr iznau uiugil, iaui|e ce se ponasari kao ua se ni po cemu ne
iazliku|e ou obicnil l|uui, ali u piiklaunom rienurku pokazar ce
svo|u snagu, kako bi omogucio uiugima ua ga nasl|euu|u. Tako ce
se, piim|eiice, Cospou K;a ponasari popur obicna cov|eka; naiz-
gleu ce biri uiinur i iazl|ucen isrim srvaiima kao i obicni l|uui;
zbog nekil ce srvaii |auikovari a zbog nekil se iauovari. On svo|u
beskia|nu svi|esr, ko|a se iznau obicnil l|uui uzuize popur planine
122
Vivekacgmai 66
Drugo poglavlje
127
iznau pol|a, ne pokazu|e rako sro ce se posraviri na pi|euesral po-
kazu|uci rako svo|u rianscenuenci|u, nego napioriv silazi meuu
l|uue i samim svo|im piim|eiom, samim svo|im unkcioniian|em u
ko|e |e urkana na|visa l|epora Svevisn|eg Cospoua pokazu|e l|uui-
ma na|visi cil|, kako bi ga oni mogli osrvaiiri. Tako u|elu|e isrinski
piosvi|erl|ena osoba, ur|elovl|en|e oceanske svi|esri. Oni, ko|i r|ese
svo| ego sravl|an|em na sebe znakova uulovnosri, a bez isrinske
velicine u pozauini, nalik su na luuake ko|i vicu |a sam Napo-
leon, ili pak na vaialice ko|i kupu|u sveucilisne uiplome, misleci
ua sama rirula, bez znan|a ko|e bi |e piarilo, isra znaci. ]eunako
kao sro bilo rko ne moze ieci |a cu biri pieus|eunik uizave, a ua
se ro samo zbog n|egove |ake zel|e osrvaii, nego napioriv moia
imari kvalirere ko|e ouliku|u |eunog pieus|eunika, a naiou ga zbog
ril kvalirera moia ci|eniri uovol|no ua ga izabeie meuu svim osra-
lim kanuiuarima, |eunako rako nirko ne moze ieci |a sam piosvi-
|erl|en, pa ua zbog n|egove zel|e i usm|eien|a uma ro posrane
isrina. On moia imari kvalirere piosvi|erl|enog, uakle uremel|e-
nosr u Apsoluru, pioin|en|e licnosri, slobouu ou vezanosri i gii|e-
la, re posve pobozansrvl|enu osobnosr i u|elovan|e. Taua on ne
moia ni ieci |a sam piosvi|erl|en, |ei ro |e isrina ko|a sama za
sebe sv|euoci, makai on surio.
123
71 Odbacu|uci ze|e, ona|, fko zivi bez ze|a,
bez os|eca|a "|a i "mo|e,
dosfize na|visi mir.
Sran|a |a (alakia) i mo|e (mamar) svo|srvena su ogiani-
ceno| osobnosri ko|a sebe uozivl|ava kao rocku u sieuisru, okiuze-
nu s ne-|a, uakle srvaiima iazlicirim ou sebe. U rakvom sran|u,
bice uizi svo|u egzisrenci|u neizv|esnom, srialu|uci ua ce i ono
malo |a posrari ne-|a, ounosno, gleuano iz n|egove peispekri-
ve, ua ce piesrari posro|ari, re uronuri u nisravilo. Pokusava|uci
izmeuu |a i ne-|a srvoiiri neko ur|esno pouiuc|e, srvaia kare-
goii|u mo|e, ounosno srvaii ko|e nisu |a, ali su pou n|egovim
ur|eca|em, ounosno u n|egovu vlasnisrvu, re ga rako srire ou nisra-
vila. Alakia i mamar su uakle nuzna posl|euica sran|a ielariv-
nosri bica, ounosno opazan|a sebe kao ouvo|enog ou svega uiu-
gog, re ogianicenog. Ona| rko spozna|om vilovne srvainosri
70 - 71
123
Usp. Lk 19,40. Kazen tan, ako oti usute, kanenje ce tikati!
128
Bhagavad-gEt=
nauiue rakvo poiman|e sebe, uisrinu |e slobouan, i n|egovo sran|e
|e sklauno. Bez zel|a za posrizan|em, viu|evsi ua nema nicega sro bi
se imalo posrici, |ei |e sve vec posrignuro, on osrvaiu|e na|visi mii.
72 Jo |e sfan|e brahmana, o Prfha.
Sfekavsi ga, cov|ek ni|e obmanuf.
Ufeme|en fako, makar i u samrfnom casu,
on posfize ufrnuce u brahmanu.
Sr|ecan|em, uakle, sran|a bialmana, cov|ek opaza isrinu s one
sriane iluzi|e. Ona|, rko uspi|e rako se uremel|iri, posrize sran|e
ko|e se na sanskiru zove bialma-niivam. Niiva |e reimin
ko|i |e buuizam pieuzeo iz napieunog linuuizma, a slobouno pie-
veueno znaci urinuce. To |e m|esro na ko|e varia oulazi kau se
ugasi, ounosno, piesrankom iuenriikaci|e sa svo|im ielarivnim bi-
cem, spozna|om sebe kao Armna, ounosno bialmana, spozna-
|om ua |e on uisrinu bialman, re ua |e ro ciravo vii|eme bio, ua |e
bialman |euina svi|esr u svim bicima, posrize na|vise osrvaien|e.
Pogiesno bi, pak, bilo smariari ua sva kaima ielarivnog bica raua
piesra|e posro|ari; napioriv. Nikau se ponovo ne iaua Armn, nego
kaiman, u|elarnosr i n|eni plouovi. Raua|u se vezanosri i zel|e, re
posl|euice vezu|ucil u|ela. Armn samo sv|euoci n|ilovu ieinkai-
naci|u kao uiuge osobe. Tek pobozansrvl|en|em ril srvaii na-
srupa iazi|esen|e svil vezanosri ko|e rvoie ponovno iouen|e, a ne
samo iskusrvom ]asrva. Sve uok |e samuli samo iskusrvo |eunog
ielarivnog bica, ko|e u n|ega ulazi i izlazi u viemenu, uorle posro|i
i ponovno iouen|e, pa |e sroga uzaluuno vesel|e onil, ko|i su us-
p|eli uoziv|eri sran|e Apsolurnog Sub|ekra, a ci|a |e osobnosr u svim
osralim pogleuima nepioin|ena i nebozanska. Viuao sam cak i
rakve bolesnike ko|i su vikali na uiuge |a sam Bog, |a sam Apso-
lur, pokloni mi se!, a sve zbog iskusrva samuli|a ko|e |e uoziv|e-
la neziela i nepioin|ena niza osobnosr. U rakvom sluca|u, nakon
napusran|a sran|a samuli|a, ego na neki nacin ono sro ga u ci|e-
losri negiia uspi|e pioglasiri sobom, misleci ua ]a iz pozici|e
Apsolurnog Sub|ekra znaci |a iz pozici|e alakie, ounosno ni-
zeg ega ko|i sebe uozivl|ava ouvo|enim ou svega osralog. Takvo
nezielo bice u svo|em lvasran|u i luuilu srvaia |euino sablazan,
uovoueci naucavan|e o neuvo|nosri Armaa i bialmana na zao
glas, buuuci ua |e upiavo rakva siruaci|a, u ko|o| neka zaluuena
osoba govoii |a sam Bog, ono sro nepiosvi|erl|eni uozivl|ava|u
Drugo poglavlje
129
kao nauk neuvo|nosri. Kiiriziia|uci rakvo nesro kao besmislicu,
oni su isrouobno u piavu i gii|ese. U piavu su kau misle ua |e
besmisleno kau |euno po svemu ogianiceno bice za sebe govoii ua
|e Bog, |ei Bog nikako i ni po cemu ni|e ogianicen. U piavu su kau
uize ua se Bog nikako ne bi lvasrao i ololio, |ei Bog ni|e |euna
srvai meuu uiugim srvaiima, pa ua bi isra uizao uo ounosa meuu
n|ima; sro bi, naime, sve-ispun|eni Bog imao uobiri ako mu se
nerko klan|a Nisra. Bogu nisra ne moze uouari neci|e poklon-
srvo, kao sro mu nisra ne moze ouuzeri neci|a bezboznosr. Buuuci
ua |e ona| rko svima ua|e ispun|en|e i posro|an|e, ne moze nisra
uobiri ni ou koga, ali zaro bica poklonsrvom N|emu mogu uvecari
svo|u srvainosr i ispun|en|e. Oni ko|i Ca slave remel|e se u srvai-
nosri, uok oni ko|i Ca oubacu|u nalaze remel| u iluzi|i. Poklonsrvo
Bogu uakle ne ua|e nisra Bogu, ali zaro ua|e sve nama. Razlika
izmeuu piociscene, piosvi|erl|ene licnosri, re bolesnog ega psilo-
para, ko|i |e silovan|em licnosri ili uiogama ukiao samuli, vi-
ul|iva |e u ponasan|u nakon iskusrva. Piocisceni sverac klan|ar ce
se raua svima, slaveci u svima Cospoua, ko|i se ramo nalazi. Kla-
n|ar ce se pieu svaci|im sropalima, i svima ce sluziri, viu|evsi u
svima bialman. Cak i kau nekoga ouluci kiiriziiari, ro cini rako
sro u n|emu aiimiia bialman, a napaua iluzi|u. Takav se nikau
nece lvasrari govoieci |a sam Bog, nego ce napioriv govoiiri
mo| l|ubl|eni Cospou |e uoisra Sve, a u na|veco| eksrazi govoiir
ce kako ]a ]esam, bez uiugoga, kau se uivl|en|em i l|ubavl|u sropi
s ]asrvom, ko|e opaza kao pieumer svo|eg uivl|en|a, obozavan|a i
l|ubavi. Sverac |e uakle ur|elovl|en|e svil Bozanskil kvalirera, on
se ponasa na nacin ko|i |e uosro|an onoga, rko opaza Boga kao
Sve, kao remel| svil srvaii, ou zinca pi|eska uo bica na|vise svi-
|esri. Ona|, pak, rko |e nezieo, ci|i |e ego slab, i ko|i, um|esro ua se
pozeli svima pokloniri, zeli ua se uiugi poklone n|emu, rko ni|e
siguian u sebe, rko srialu|e za vlasriru egzisrenci|u ko|u uozivl|ava
kao slabu, |aunu, ugiozenu i ogianicenu, ra| ce zaboiaviri sve pouke
iskusrva ]asrva, posve obmanur zalr|evima ega. Iskusrvo ]asrva
na|pii|e govoii ro |e On, sve |e On, u savikalpa samuli|u, a
porom, u niivikalpa samuli|u, spozna|e On |e mo|e ]asrvo, ]a
sam On, On |e sve sro ]esr. ]a ]esam. Zielo| licnosri izlazak iz
sran|a samuli|a ua|e iazloge sluziri svima, |ei spozna|e |euinsrvo
svega. Ona|, pak, rko ni|e usvo|io isrinsku pouku, ci|a |e osobnosr
neziela, ra| ce se lvasrari i pokusari vlauari uiugima, kao ua i ni|e
viuio ua nema uiugil.
71 - 72
130
Bhagavad-gEt=
Kau K;a uakle kaze ua ona| rko sr|ece sran|e bialmana, makai
i u samirnom casu, posrize kia|n|u slobouu, urinuce u bialmanu,
i ne iaua se ponovo, on misli na zielu licnosr sveca, ko|i se iasrapa
u svom L|ubl|enom, ko|i posve gubi sebe u Bogu, re uakle nalazi
urinuce u bialmanu. Ona|, pak, rko sebe zeli zauizari, rko se zeli
u sebe viariri, ra| se iaua ponovo, |ei on cil| savisensrva ni|e uosri-
gao.
131
Trece pogIavI}e
1 Ar|una rece:
Ako drzis spozna|u bo|om od d|eafnosfi, o ]anrdana,
zasfo me onda f|eras na ova| uzasni cin, o Kesava.
Nacinimo saua malu iekapirulaci|u. na|pii|e |e Ai|una iznio svo|e
viuen|e boibe kao bezboznog biaroubilackog pokol|a, re usrviuio
kako on u rome ne zeli suu|elovari, a zbun|en konlikrom uuznosri
i ispiavnosri zamolio |e K;u ua ga pouci i upuri. K;a mu |e
raua iznio ucen|e o besmirno| naiavi ]asrva, uzuizuci na kia|u rians-
cenuenci|u nau u|elovan|em. Ai|uni se iz roga cini ua |e muuai
ona|, rko u spozna|i sve oubaci, re ua uakle rieba reziri spozna|i; ni
u ko|em ui|elu K;inog izlagan|a ne viui se zbog cega bi se ubo|i-
ce svo|e biace i iouaka imali oulikovari visokim kvalirerama i spo-
zna|om. U sv|erlu roga, iazuml|ivo |e ua Ai|una, iako poucen izu-
zerno birnim srvaiima, ne viui kako bi boiba pioriv iouaka imala
pieusravl|ari n|ilovu piim|enu.
2 Jim ocifo oprecnim fvrdn|ama zbun|u|es mo| um.
Sfoga fe moim, reci mi |asno
cime cu sfeci na|vece dobro.
K;a s |eune sriane govoii kako rieba visiri svo|u uuznosr i
boiiri se, a s uiuge kako se rieba osraviri svil vezu|ucil i giesnil
132
Bhagavad-gEt=
u|elarnosri, re uronuri u bialman. S |eune sriane govoii kako se
rianscenuenralno ]asrvo niri iaua niri umiie, vec |e v|ecno neioue-
no i besmirno. S uiuge sriane govoii kako oni, ko|i obmanuri cine
giesna u|ela, piopaua|u, uok oni, ko|i su nevezani, sr|ecu na|vise
uobio. Dakako ua u svemu rome Ai|una ni|e uspio iazabiari |asne
upure gleue sm|eia u|elovan|a.
3 Svevisn|i Cospod rece:
Kao sfo pri|e rekoh,
na ovom svi|efu dvi|e su sfaze, o bezgresni:
yoga spozna|e za |ude od misi,
fe yoga d|eafnosfi za |ude od d|ea.
Raui se o spomin|an|u snklye i yoge u srilu 39. uiugog p|eva-
n|a. Moze se, pak, ieci ua, buuuci ua misli pieusravl|a|u samo sup-
rilni|i viu u|elovan|a, i yoga spozna|e pieusravl|a ouieueni viu yoge
u|elovan|a. Svako u|elovan|e, naime, pocin|e ou misli. One raua
popiima|u sve ouieueni|i oblik, re se konacno iziazava|u kioz ii-
|eci (izgovoiene ili neizgovoiene) kao |asnu konkierizaci|u piavca
kieran|a misli, i u|ela.
4 Nifi suzdrzavan|em od d|eovan|a cov|ek posfize ned|eovan|e,
nifi se samim odrican|em moze posfici savrsensfvo.
Neu|elovan|e, ounosno rianscenuenci|a pol|a u|elovan|a, ni|e
sinonim za suzuizavan|e ou u|elovan|a, gu|e cov|eka n|egova pii-
ioua nagoni na u|elovan|e, ali |o| se on opiie i rako se cini ua ne
u|elu|e. Takav cov|ek i re kako u|elu|e, ali u suprilnom pouiuc|u
misli, u ko|em ulaze veliki napoi u piorivl|en|e vlasriro| piiioui.
Za iazliku ou l|uui ko|i su pogiesno slvarili bir srvaii, re pokusa-
va|u mii uula osrvaiiri n|egovom nasilnom konriolom, re pioriv-
l|en|em vlasriro| piiioui, pa rako posrizu veliki unurain|i nemii i
samo piiviu van|skog miia, yogini posrizu mii povlacen|em svi-
|esri iz seie u|elovan|a, rako sro se ouieknu svo|eg ur|eca|a i inre-
iesa u svi|eru, povuku os|erila i u|elarne oigane u svi|esr, re se rako
pieua|u Bogu. Ovo izgleua kao resko i veliko posrignuce, ali
zapiavo |e nesro sro svaki uaisana-yogin svakounevno iaui u piaksi
up-srieam kiiye. Povlacen|e os|erila ou svi|era i inreinalizaci|a svi-
|esri elemenraini su koiak u ko|em uspi|eva|u i pocernici. Takvo
Trece poglavlje
133
sran|e isrinsko |e neu|elovan|e, u ko|em |e cov|ek usnuo za svi-
|er, kako ro kaze K;a u srilu 2.69.
S ouiican|em srvai sro|i isro; posro|e oni ko|i su ga ispiavno
slvarili, re se ouiicu svo|e vezanosri za svi|er, pieua|uci se Bogu.
Oni, pak, ko|i su ga kiivo slvarili, pokusava|u se, boiaveci i ual|e
u seii svi|era svo|im os|erilima i u|elarnim oiganima, ouiicari ovog
ili onog. Ouiican|e unurai svi|era |e beskoiisno i licem|eino; rieba
se ouieci svi|era kao rakvog, u ci|elosri. Samo |e |euno os|erilo,
ko|e boiavi u pouiuc|u svi|era, uosrarno ua veze uul za izvan|sko.
Tek povlacen|em os|erila i svi|esri u ci|elosri iz svi|era, re pieua-
noscu Bogu, posrize se isrinsko ouiican|e, ko|e voui savisensrvu.
Ouiican|e cov|eka vezanog svi|erom naliku|e na ouiican|e skica
ou ui|ela n|egova novca; osra|uci piiviuno bez n|ega, on ciravo
vii|eme o n|emu misli, re ga rako zauizava u svom uulu. Tako se
n|egova svi|esr nepiekiuno kiece u seii novca. Isro rako, cov|ek
ko|i se iaui nekakve umisl|ene uulovnosri ouiice nekil srvaii, moia
ulagari roliko snage vol|e, okusa i misaone snage u ro ouiican|e,
ua se pieumerom ouiican|a bavi ueser pura vise nego oni ko|i ga
se ne ouiicu, re rako u osnovi samo povecava svo|u vezanosr za ru
srvai. Sieo sam |eunom |eunu rakvu osobu, ko|a se u svo|o| uubo-
ko| zabluui pozel|ela igiari ouiican|a ou govoia, ounosno zav|era
surn|e. Kau yogin suri, n|egova |e surn|a pioizvou umiien|a misli,
re povlacen|a svi|esri iz svi|era imena i oblika. U rakvom sran|u, on
nema o cemu misliri i sro govoiiri, re rako n|egova surn|a pieu-
sravl|a sponrani iziaz unurain|eg sran|a. Doricna |e osoba, pak,
naizgleu ne izgovaia|uci ii|eci, roliko glasno u sebi mislila i govo-
iila, ua |e ro pieusravl|alo m|esavinu smi|esnog i zalosnog. Coro-
vo sam mu pozelio ieci neka se ne ueie roliko glasno. Upiavo
rakvim kiivim slvacan|ima ouiican|a i neu|elovan|a nami|en|ene
su ove K;ine ii|eci.
5 Nifko, zaisfa, ne moze opsfafi ni frena, a da ne d|eu|e.
Svakog, naime, na d|eafnosf gone svo|sfva same Prirode.
124
Teoiericaii snklye sisremariziiali su piakricno iskusrvo srvai-
nosri na sl|eueci nacin.
Sve srvoieno, uakle ciravo ielarivno pouiuc|e posro|an|a, ui|eli
se na uva osnovna piincipa. Puiuu i Piak;ri. Oba ra piincipa
124
Ounosno, gue iouene iz Piak;ri. sarrva, ia|as i ramas.
2 - 5
134
Bhagavad-gEt=
remel|e se na neocirovanom bialmanu, i pieusravl|a|u ocirovan|e
neocirovanog. Puiua pieusravl|a piincip uula, akrivni piincip
svi|esri, uok Piak;ri pieusravl|a pasivni piincip piiioue, ounosno
iazliciril agiegarnil sran|a suprilnosri ocirovan|a, remel|enil na
rii osnovne kvalirere, ounosno gue. sarrva, ounosno vilina i sklau,
ia|as, ounosno sriasr i uinamika, re ramas, ounosno ineici|a, rio-
mosr. U svim sran|ima Piak;ri posro|e re kvalirere, pomi|esane u
iazlicirim om|eiima. To |e, uakako, po|eunosravn|en|e, mouel ru-
macen|a srvainosri ko|i se moze naciniri i uiugaci|e, ali piuza uo-
vol|no uobiu reoiersku osnovu za rumacen|e iskusrva.
Cesro se Piak;ri kiivo pievoui kao mareii|alna piiioua. U
|ako siioko| ueinici|i mareii|e, ro bi mozua i bilo isrina, ali mare-
ii|a, kao izicka rvai, za|euno sa svim suprilnim vaii|aci|ama na
remu ko|e sve za|euno sacin|ava|u ova| nas izicki svemii, pieu-
sravl|a samo na|nize, ili |euno ou na|nizil agiegarnil sran|a Piak;-
ri. Piak;ri se, ovisno o suprilnosri, ounosno pou|eli gua, ui|eli na
nekoliko remel|nil iazina, ou ko|il se svaka pak ui|eli na pouiazi-
ne. Tesko |e govoiiri o iazinama kao o cvisro ouvo|enim; one su
ouvo|ene popur iekvenci|a u elekriomagnerskom spekriu |euna
se pierapa u uiugu kioz bezbio| ni|ansi, ali |e ipak moguce uociri
glavne bo|e, ko|e se u rom spekriu isricu.
Maferi|a, ounosno izicka rvai. Ou ove iazine su nacin|eni ma-
reii|alni svemiii, popur ovog naseg. U ovu giupu spaua rakouei i
pra, ounosno suprilna mareii|a, ko|a |e roliko blisko povezana s
izickom rvaii ua |e cesro resko usranoviri gu|e |euna piesra|e a
uiuga pocin|e. Analogno viul|ivom EM spekriu, mareii|a bi bila
pieusravl|ena civenom, a pia naiancasrom bo|om. ]eunako kao
sro |e na pii|elazu civene i naiancasre resko usranoviri gu|e |euna
piesra|e a uiuga pocin|e, rako |e sluca| i s mareii|om i piom. U
bicima posro|e rocke koiesponuenci|e, ounosno iezonanci|e s rim
iazinama, ko|e se zovu cakiama. Tako giubo| mareii|i ougovaia
koii|enska cakia, ounosno mlaulia, ko|a |e civene bo|e, a pii
ougovaia naiancasra cakia iznau n|e, svuli[lana.
Asfra, ounosno suprilna iazina misli i os|eca|a, ounosno iazina
kma-manasa, um zel|a. Kao sro mareii|u opazamo kao vlasriro
izicko ri|elo, a piu kao n|egova eneigerska sran|a, rako asrial
opazamo kao vlasrira misaona i os|eca|na sran|a. Nizi asrial, ona|
ko|i rezi giubo| mareii|i i spusran|u, blizi |e pii i s n|om uolazi u
uouii. Zivor bica nasra|e rako sro asrialna supsranci|a uoue u uouii
s visom piom, ko|a se srapa s asrialom onako kako se naianca-
Trece poglavlje
135
sra bo|a EM spekria srapa sa zurom, re ni|e moguce urviuiri rocnu
rocku pii|elaza. Spa|a|uci se rako s piom, supsranci|a misli,
os|eca|a i zel|a u svo|o| se rezn|i ocirovan|u u svi|eru mareii|e pieko
suprilne pie spa|a s giubl|om, nizom, re pieko n|e ual|e s izi-
ckom mareii|om. U izicko| mareii|i ona rako povecava srupan|
koleienci|e, ounosno oiganiziianosri izicke rvaii, re u pogou-
nim uv|erima, ramo gu|e |e mareii|a vec i sama poulozni|a piom-
|eni, kao sro |e ro bio sluca| s piimoiui|alnom |ulom aminokise-
lina i pioreina, srvaia sve slozeni|e oiganiziiane susrave, re rako
nasra|u pivi |eunosravni zivi oiganizmi. Pierapan|e iazina Piak;-
ri, re rezn|a visil iazina k ocirovan|u u nizima, uakle, ougovoina
|e za nasranak zivora re n|egovu evoluci|u ou nizil oimi k visi-
ma.
]eunako kao sro se mareii|a pierapa s piom, a pia s asria-
lom, rako se i asrial, kao iazina oime, pierapa s iazinom susrine,
ounosno spozna|e. menfaom. Kao sro zura bo|a pielazi posrupno
u zelenu, rako i asrial, kao iazina misli, posrupno popiima uzuiza-
n|em sve vise srvainosri i isrine, sro nalazi kulminaci|u u porpu-
nom pii|elazu iz sran|a misli o necemu u sran|e iziavne spozna|e
necega. Menral |e uakle iazina iazumi|evan|a. Kau menral, u svo-
|o| rezn|i za ocirovan|em, piozme sobom asrial, ko|i pak piozima
piu i mareii|u, ko|a posrupnim uouiiom s menralnom supsran-
ci|om posra|e sve sposobni|om iziaziri n|ene kvalirere, bice ociru|e
svo|srva spozna|e, l|ubavi, isrine, os|eca|a za vise, za ieligi|sku misao,
ko|a kulminiia pieuanoscu Bogu, ko|a pak voui i ualeko visim
iazinama. Menral se ociru|e vec i u napieuni|im zivorin|skim vi-
srama, re rako posro|e zivorin|e ko|e osim izickog, piickog i
asrialnog pos|euu|u rakouei i menralno ri|elo. U rakvim bicima
posro|e cakie ko|e pieusravl|a|u rocku uouiia, ounosno koiespon-
uenci|e/iezonanci|e s rim iazinama, a ro su zura maipia cakia,
zauuzena za asrial, re zelena anlara, ko|a rvoii vezu s menra-
lom.
Kao sro se pia povecan|em suprilnosri pierapa u asrial, a on
pak u menral, rako se i menral povecan|em suprilnosri pierapa u
kauza, ounosno iazinu uuboke srvainosri ko|a |e remel| uziocno-
-posl|euicnil veza. Za iazliku ou menrala, ko|i pieusravl|a iazinu
uubokil l|uuskil os|eca|a, misli i sran|a, kao sro su plemenirosr,
nesebicnosr, iazumi|evan|e, suos|ecan|e i osrale, kauzal ua|e uubo-
ki uviu u poii|eklo srvaii i n|ilove meuusobne ounose. Kauzal u
sebi nosi kvalireru uuboke muuiosri, uviua u srvainosr re spozna-
5
136
Bhagavad-gEt=
|e. Bica ko|a kiasi menralno ri|elo na ovo| Zeml|i iazm|eino su
cesra; ona, pak, ko|a se ouliku|u kauzalnim ri|elom piilicno su
ii|erka. Ona, pak, ko|a iz kauzala u|elu|u, ko|ima |e ro piimaino
ri|elo, izuzerno su ii|erka u ovom svi|eru, i pieusravl|a|u velike
sv|erionike svi|esri. Kauzal se moze poui|eliri na nekoliko glavnil
iazina, kao sro u EM spekriu u pii|elazu izmeuu sv|erloplave i
l|ubicasre posro|i nekoliko bo|a ko|e se opaza|u kao znaca|ne. Tako
se i iazliciri slo|evi uubine kauzala u ri|elu bica ociru|u kioz neko-
liko cakii, ou ko|il su na|vazni|e visuuula, plava cakia gila, |n,
inuigoplava cakia cela, re l|ubicasra salasiia, kiunska cakia. Osim
n|il, posro|i i nekoliko velikil cakii rog pouiuc|a, kao sro su ona
u |eziku, re nekoliko n|il u pouiuc|u glave, za ko|e uglavnom ne
posro|e riauicionalna imena, ali ko|e yogini iskusrvom neizb|ezno
pionalaze.
Iznau kauzala posro|e |os uvi|e iazine srvainosri. Piva ou n|il se
negu|e zove afmickom, a negu|e nirvanickom. Mo|e |e misl|en|e
ua su oba naziva pogiesna, ali il iaui konvenci|e zauizavam. Na
ro| iazini posro|e uva ouvo|ena piincipa, bi|ela Sakri i pepel|asri,
ounosno cini Siva. Ta uva Bozanska aileripa nalaze se u nepie-
kiuno| igii meuusobnog obozavan|a re n|egovog ocirovan|a. U rom
ocirovan|u, oni na sebe oblace ouoie nizil iazina srvainosri, kao
sro |e ro l|ubicasra, inuigo, plava, ili pak bi|ela (rako se naime opa-
za menral), a mogu se spusriri i nize, sve uo izickog plana. Cesro
rako l|uui uolaze u uouii s bicem ko|e |e po svemu posve ocigleu-
no Bog, iako |e nacin|eno ou mareii|e nizil iazina, kao sro su
menral, asrial, pia, ili cak i izicka rvai. Na|rocni|i iziaz ko|im se
rakva po|ava moze opisari |e anueo Cospoun|i, ounosno Boz|a
pio|ekci|a na mareii|u nizeg plana, a u svilu komunikaci|e s bicem
ko|e ramo zivi.
Iznau armicke iazine posro|i |os paranirvanicka iazina, ci|i |e
naziv pou|eunako piomasen kao i ona| armicke. To |e iazina na
ko|o| su Siva i Sakri s|euin|eni, ounosno neiazuvo|eni. svi|esr,
ounosno srvainosr re iazine piikazu|e se kao Siva Narai|a, ou-
nosno Siva Plesac, ko|i plese ples srvaian|a i unisren|a. Ovo |e uakle
remel|na iazina Piiioue, a n|en silazni aspekr, piema maniesraci|i,
piikazu|e se u liku Sive Plesaca. Diugi n|en aspekr, ona| uzlazni,
ko|i rezi porpunom umiien|u, piikazu|e se kao zlarni kip Buuule
u meuiraci|i; zlarna |e naime bo|a ove iazine. Porpunim umiie-
n|em, zlarni Buuula pielazi iz seie piiioue u seiu cisrog uula, u
seiu Puruye, uzuizuci se iznau ziua ko|i il ui|eli.
Trece poglavlje
137
Sve iazine, ou Sive Plesaca uo na|giubl|e izicke rvaii, rek su
pasivno sieusrvo ocirovan|a uula Puiue. Ona| rko isrinski viui,
ci|a se svi|esr roliko pioinila ua moze sebe opazari kao bice pio-
giesivno sve visil iazina, spozna|e ua |e sve ro rek ri|elo isrinske
uuse, ko|a |e Puiua. Mnosrvo bica, svi sv|erovi, sve iazine Piak;ri,
ozivl|eni su sroga i sravl|eni u pokier silaskom uula Puiue; on |e
ra| ko|i svemu ua|e zivor, isrinski pokieracki momenr. Kau Puiua
pogleua na Piak;ri, u n|o| se pokiece pioces nasranka bica. N|ego-
va se beskia|na velicina ociru|e kioz iaznolikosr svega rako srvoie-
nog.
]eunako kao sro unurai Piak;ri posro|i giauaci|a i li|eiaili|a,
rako |e isro sluca| i s Puiuom. Yogin ko|i se uzuize piema Na|vi-
sem, re rako nauiue Piak;ri, na|pii|e opaza sebe samo kao Puiuu.
Porom opaza ua |e ro samo Puiua ove nase Zeml|e, ko|i |e poznar
i pou imenom Sanar Kumia, ounosno i kao kial| svi|era. Tamo
gu|e se govoii o Kiisru, o Kial|u svi|era, misli se na Sanar-kumiu,
na Puiuu Zeml|e (ounosno, ako bas riebam biri piecizan, susrava
Zeml|a/M|esec). Posro|i rakouei i n|emu nauieueni Puiua, ko|i
obulvaca cirav Suncev susrav, pa ona| ko|i obulvaca lokalno zvi-
|ezue, pa ona| ko|i obulvaca ovu galaksi|u, pa cirav ova| svemii, re
na kia|u Na|visi Puiua, Cospou, Isvaia, ko|i pieusravl|a remel|
svega, urocisre svil osralil Puiua, i iz ko|eg li|eiaili|ski por|ece
sve srvoieno.
Sve ovo sro ovu|e opisu|em osobno sam iskusio u zauubl|en|u u
sve uubl|e iazine srvainosri, a i|ecnik ko|im ro iskusrvo iziazavam
sakupl|en |e iz lireiaruie iazliciril riauici|a, rako ua sva ra reimi-
nologi|a ne pieusravl|a nisra obvezu|uce, nego samo simboliku.
Birno |e ua |e sve ro moguce iskusiri i ua |e ro iskusrvo moguce
posrici piaksom yoge.
Piomoriimo saua sve ro za|euno. Ociro |e kako se o svemu srvo-
ienom moze govoiiri iz uvi|u pozici|a. iz uzlazne i silazne. Silazna
|e pozici|a Isvaie, ko|i pogleuom svo|eg bica srvaia sv|erove, ou
visil piema nizima, u ciravom iasponu kvalirera, ou onil ko|i u
na|veco| m|eii nose Bozanska sran|a, uo onil ko|i im piuza|u na|-
veci orpoi. Uzlazna |e pozici|a bica, ko|a |e nama s piakricne sria-
ne na|zaniml|ivi|a. Bice sebe na|pii|e opaza kao ri|elo, kao cisro
izicko bice. Dulovnim iasrom, n|egov izicki aspekr se maigina-
liziia, a bice se pocin|e iuenriiciiari sa svo|im umom i os|eca|ima.
Dal|n|im iazvo|em, opaza sebe kao bice sve uubl|e srvainosri, re
rako iasruci posrupno uoseze sve vise iazine, sve uok na kia|u ne
5
138
Bhagavad-gEt=
nauiue i na|suprilni|u iazinu Piak;ri. Taua sebe uozivl|ava kao
porpunu ispun|enosr, sran|e bez zel|a, sran|e Puiue, ko|i svo|u
porpunu ispun|enosr i savisenosr ziaci, srvaia|uci ou n|e svi|esr
mnosrva bica, ozivl|ava|uci rako sve slo|eve Piak;ri. Rasrom u
pieuanosri i sluzen|u, rakav Puiua na kia|u uosrize Na|viseg Puiu-
u, i spozna|e sebe na|pii|e kao N|egovog slugu i blakru, a porom
i kao samoga sebe. Tako bice zaokiuzu|e kiug emanaci|e, re u
Na|visem Puiui posrize na|visi cil|, orkiiva|uci isro rako u n|emu
svo|e poii|eklo.
To |e sve iz pozici|e ielarivnog. Neocirovano |e, pak, remel|
svega roga, i svemu rome pieusravl|a remel| i susrinu. Neocirovani
bialman remel| |e svega ocirovanog. Cesro l|uui, ko|i ima|u isku-
srvo samuli|a, u ko|emu piepozna|u sebe kao bialman, ali nisu
uovol|no uulovno napieuni ua bi svo|om svi|escu uosegli sran|e
Puiue, ne iazumi|u o cemu pisu Blagavau-gr i uiugi slicni spisi,
pa pokusava|u Puiuu pievesri kao uiugi naziv za bialman. Naza-
losr, neki rakvi sebe cak naziva|u i avariama, bozanskim ur|elov-
l|en|ima, ne zna|uci uopce sro bi sama ii|ec riebala znaciri. Avaria
ni|e, naime, ona| rko sebe piepozna|e kao bialman, |ei posro|e i
naikomani i luuaci ko|i su pou ur|eca|em uioga sebe piepoznali
kao bialman, a ro |e moguce spoznari i sluca|no. Napioriv, ava-
ria |e ona| ko|i pieusravl|a uouii Bozanskil aspekara Puiue s
mareii|om, i ko|i re aspekre u mareii|i nosi. Razlika |e, uakle, sro
znalac bialmana ne moia imari iazvi|ene Bozanske kvalirere, a
|euan avaria il ima iazvi|ene u ci|elosri. Nema|uci po|ma o svemu
rome, neznalice ko|e se pieusravl|a|u kao avarie upaua|u u paia-
uoksalne siruaci|e, kau il l|uui upira|u. Ti kazes ua |e sve Bog. Po
cemu si onua ri avaria, a |a nisam Onua smo |amacno svi avar-
ie. Avaria, uakle, ni|e ona| rko pieusravl|a ur|elovl|en|e bialma-
na, pa cak ni ona| rko |e ro spoznao iziavnim iskusrvom, nego
samo i |euino ona| rko u sebi nosi kvalirere Puiue, rko pieusravl|a
Bozansku osobu. Takav avaria |e piim|eiice K;a. N|egov govoi,
sroga, zbun|u|e l|uue ko|i ne slvaca|u ua n|egov govoi o sebi pieu-
sravl|a m|esavinu peispekrive znalca bialmana, kao i peispekrive
Boga samog. Dio n|egovog govoia moze, sroga, ponoviri svarko
rko |e usao u samuli i spoznao ]asrvo; uiugi pak uio mogu po-
noviri samo oni ko|i su osrvaiili na|visi cil|, ko|i su sebe piervoiili
u c|eloviro Bozansko ur|elovl|en|e.
Sve ovo nema neposieune veze s ovim srilom, ali |e nuzno za
ispiavno iazumi|evan|e ui|elova Cre ko|i sli|eue. Bez re pozauine,
Trece poglavlje
139
ko|a se implicirno pouiazumi|eva, resko bi bilo ispiavno slvariri
znacen|e kasni|il srilova. Viarimo se saua ovom srilu.
Bice pieusravl|a samo lokalizaci|u supsranci|a iazliciril slo|eva
Piak;ri. Ti slo|evi nepiesrano meuuu|elu|u, ovisno o svo|im svo|-
srvima. Takvo u|elovan|e bica moze biri sklauno ili nesklauno,
ovisno o rome u koliko| m|eii |e bice usklaueno s visim zakoniro-
srima i Boz|om vol|om, ali u|elovan|e nikau ne piesra|e. Vec i sam
sranicni merabolizam izickil bica, ko|i |e osnovni znak zivora,
pieusravl|a u|elovan|e, nepiekiunu inreiakci|u molekula i sranica.
Pokusa| bica ua ne u|elu|e supioran |e samo| naiavi bica, samom
n|egovom posro|an|u. bice ko|e ne u|elu|e isrog casa piesra|e po-
sro|ari. Piiioune kvalirere su, uakle, re ko|e ouieuu|u bice kao u|e-
larno.
6 Ona| fko obuzdava d|eafne organe,
a u misima se bavi predmefima os|efia,
obman|u|e sam sebe i naziva se icem|erom.
Kaua sam se rek poceo baviri yogom, nakon neizm|eino sna-
znog iskusrva inici|aci|e
125
, pou ur|eca|em piocirane lireiaruie na
ru remu (Haie Kiisna pamleri i Sai Babine kn|ige) bio sam sklon
smariari kako su u uulovnosri na|vazni|a srvai iezulrari, ounosno
simpromi piosv|erl|en|a. ]eunako rako, pou ur|eca|em rakve lireia-
ruie, zakl|ucio sam ua |e na|bol|e oumal ieguliiari ponasan|e na
nacin piopisan spisima, re rako oumal na iazini ponasan|a uosrici
ponasan|e piosvi|erl|enog. Srvaino piosv|erl|en|e, mislio sam, bir
ce iezulrar ispiavnog ponasan|a. Tako sam posrao vegeraii|anac
(sro mi |e uoisra popiavilo zuiavsrveno sran|e), piesrao sam piri
kavu i alkolol, igiao se celibara, poceo sam misliri i govoiiri na
sranuaiuiziian, slemariziian nacin svo|srven svim sl|eubenicima
slicnil gluposri, rako ua sam v|eio|arno svima u okolini neizm|ei-
no isao na zivce, meuiriiao sam baiem uva sara unevno, i rako
sam se u ioku ou nekoliko m|eseci uspio piervoiiri u s|enu i kaii-
karuiu vlasrire pii|asn|e osobnosri. Naiavno, buuuci ua su svi aspek-
ri mo|e licnosri piuzali orpoi rakvom silovan|u, zakl|ucio sam ua
su u piavu sveri spisi kau cov|ekovu nizu piiiouu uize nepii|are-
l|em u uulovnom iazvo|u, i rako sam |os po|acao piirisak kon-
riole.
125
O rome |eunom uiugom piilikom.
5 - 6
140
Bhagavad-gEt=
Negu|e u rom rienurku, srao sam i zapirao se o nekim srvaiima.
Pivo, kako |e moguce, ako rom piaksom riebam uulovno na-
pieuovari, ua sam u gorovo svemu uulovno nazauovao Kiea-
rivnosr mi |e pala u ounosu na pii|e, zivorna snaga mi |e pala,
izgubio sam smisao za lumoi, posra|ao sam u sve veco| m|eii sul
i nepiesrano piosuuivao uiuge l|uue po m|eiilima rakve svo|e uu-
lovnosri, a ou isrinskoga uulovnog iskusrva ni riaga. Osim roga,
na meuiraci|u |euva ua sam se mogao koncenriiiari sar viemena u
komauu, uok sam piogiamiia|uci mogao piovesri ueserak sari u
nepiekinurom iauu, ko|i zalri|eva veliku koncenriaci|u. Poceo sam
na svo|e pii|asn|e sran|e, na ko|e sam pii|e, kao i svi sl|eubenici
sekri, bio sklon gleuari kao na giesnu sv|erovnu pioslosr, gleua-
ri kao na uobia sraia viemena, |ei ono |e, zaisra, bilo ro ko|e |e
uovelo uo rienurka inici|aci|e, uo rienurka Bozanske vizi|e, uok
me |e ova yoga gorovo posve upiopasrila. Taua sam, uakako,
piomi|enio cirav piisrup, sro |e u konacnici iezulriialo iazumi|e-
van|em isrinskil piincipa yoge, buuen|em kugalin, re iazvo|em
i sisremarizaci|om isrinskil yogi|skil relnika.
]e li, uakle, moguce ua inui|ski ugleunici, ko|i sav|eru|u uis-
ciplinu i konriolu os|erila, uoisra nema|u elemenrainog po|ma, ua
n|ilova uulovnosr pieusravl|a ui|amerialnu supiornosr Bogu, i
ua n|ilova piepoiucena piaksa pieusravl|a vaii|aci|u na remu caigo
culra, obicne simulaci|e simproma piosv|erl|en|a ko|e su negu|e
viu|eli, a o ko|em nisra ne zna|u I re kako |e moguce. Cov|ek ko|i
se rek pocin|e baviri rakvim srvaiima resko ua ce biri sklon i sposo-
ban piepoznari rakvog kao obicnog sailarana i neznalicu, buuuci
ua ri l|uui pieusravl|a|u piave iiznice znan|a iaznil spisa, a ima|u i
mnogo sl|eubenika ko|i il ieuom smaria|u ili Bozanskim inkaina-
ci|ama, ili svecima. Ipak, gouinama piakse i posrupnim iazumi|e-
van|em piincipa yoge usranovio sam ua na|veci bio| inui|skil gu-
iua uoisra nema po|ma ni o cemu, re ua su n|ilovi sav|eri obicne
buualasrine, nasrale v|ekovnim pogiesnim slvacan|em srvaii, sro
|e |os uouarno obo|eno slo|em riauicionalisrickog licem|ei|a. N|i-
lovi sl|eubenici, sroga, gube svaki uouii sa srvainoscu, re, sravl|a-
|uci na sebe oimu uulovnosri, posra|u piakricki na|man|e uu-
lovnim piim|eicima l|uuske visre, ko|i pii|e slice bezumnim
auromarima, nego oceanima svi|esri i moci. Posro|e, uakako, u
ciravom rom ciikusu iznimke, l|uui ko|i uoisra slvaca|u piincipe
yoge i ci|i piim|ei mi |e u veliko| m|eii pomogao u koncipiian|u
mo|eg yogi|skog susrava, i ci|e |e naucavan|e porviuilo mo|e slurn|e.
Trece poglavlje
141
Iz re peispekrive, poceo sam se pirari kako mi |e u svemu rome
usp|elo piomaknuri posve neuvosmisleno, b|elouano |asno upo-
zoien|e Blagavau-gre o rakvom licem|ei|u Ociro sroga sro riaui-
cionalni komenraroii vec ima|u gorove ougovoie ko|ima v|esro
piebacu|u okus s ril ui|elova na one u ko|ima se govoii o poriebi
za konriolom os|erila, re one u ko|ima se kiiriziia sve, osim n|i-
lovog neznan|a i licem|ei|a. Obuzuavan|e u|elarnil oigana i os|e-
rila, naime, bez isrinske rianscenuenci|e, bez okusa uula u Bogu,
bez yogi|skog piisrupa ko|i pos|euu|e |eunosravne, elemenraine
relnike ko|ima se piakricki rienurno uul inreinaliziia i izvlaci iz
os|erila i n|ilovil ob|ekara, pieusravl|a samo cisro licem|ei|e, u
ko|em se uul, boiaveci ciravo vii|eme u svi|eru os|erila i n|ilovil
ob|ekara, spurava, re rako cov|ek sam sebi srvaia iluzi|u bavl|en|a
uulovnom piaksom, uok zapiavo ne posrize nisra. Takva konrio-
la uula |e posve nepiiiouna i pii|e ili kasni|e puca, za sro uakako
uvi|ek posro|i ob|asn|en|e neuovol|na uisciplina, os|erila neo-
buzuana popur v|eria, vezanosr za sv|erovno. sro se, uakako,
li|eci povecan|em konriole nau umom i os|erilima, sve uo porpu-
ne piopasri cov|eka ko|a iz roga neumirno sli|eui, pii|e ili kasni|e.
Isrina |e sasvim uiugaci|a. ou samog pocerka rieba se oumal po-
ceri baviri Bogom, povuci se unuria i pieuari Bogu. Os|erilima i
umom uopce se ne rieba baviri, |ei ono na sro se koncenriiiamo
uobiva okus nase eneigi|e i rako se inrenziviia, iasre. Ono, pak, s
cega micemo pozoinosr, slabi i nesra|e. Ako, uakle, relnikom up-
-srieam kiiye, re napieuni|im relnikama kao sro |e ona unurain|eg
piosroia, |eunosravno piomi|enimo rocku okusa, re na ra| nacin
umiemo za svi|er, iezulrar ce biri ne samo pobozansrvl|en|e lic-
nosri, nego i sve one amozne srvaii popur konriole uma i os|erila,
kakve neznalice ne piepoiucu|u kao plouove piakse, nego kao
relnike ko|e rieba piakriciiari. Mii uula vec |e ru, u n|egovo| nu-
riini. N|ega ne rieba posrizari pokusa|em umiien|a os|erila, nego
upiavo okieran|em uula ou os|erila piema nuriini. Taua se cov|ek
suocava sa svom silom oneciscen|a nasralil iazlicirim sriesnim uo-
gaua|ima, ko|a uzioku|u sve visre uznemiien|a uma. Telnikom
yoge rieba se orvaiari piema svakom rakvom uznemiien|u (rakve
se sriukruie u riauici|i yoge zovu samskie, sro |e opca ouieuni-
ca za sve omera|uce sriukruie nasrale pii|asn|im iskusrvima), suo-
ciri se s n|ime i pusriri ga ua pioue, pioziv|eri ga, pii cemu se
akriviia melanizam up-srieam kiiye, ko|im se yogin rakvog smeca
oslobaua. To rieba ponavl|ari uok se cirav uul ne ispiazni ou uz-
6
142
Bhagavad-gEt=
nemiien|a, a porom s ociro viul|ivil rieba pii|eci i na one samsk-
ie ko|e su piesle u nesv|esno pouiuc|e, relnikom unurain|eg pio-
sroia, ko|om il se pionalazi po n|ilovo| iezonanrno| rocki, ko|a
ouieuu|e n|ilov sm|esra| u eneigerskom susravu. Samskie se,
naime, giupiia|u po eneigerskim ri|elima, pa suklauno rome i cakia-
ma, re ciravo| veirikalno| osi ri|ela ko|a koiesponuiia s veirikalom
iazina srvainosri. Tako cemo imari samskaie vezane za mareii|al-
nu iazinu i ounos s mareii|om; samskie piicke iazine, ko|e
omera|u cisr piorok eneigi|e i nas ounos piema eneigi|i, n|enom
kieran|u i iaspou|eli; samskie asrialne iazine, ko|e iemere cisr
rok os|eca|nil i misaonil sran|a, re uzioku|u nepiavilno i nepio-
rocno unkcioniian|e asrialnog ri|ela bica; samskie menralne ia-
zine, ko|e omera|u spozna|u i uuboke os|eca|e l|ubavi, koceci il i
pil|a|uci; re, uakako, i samskie visil iazina i visil ri|ela. Svako
zapil|an|e, svaki os|eca| nesavisenosri neke iazine ili nekog ri|ela
rieba relnikom yoge ukloniri, opazan|em u rom ri|elu savisenog
sran|a sklaua i piorocnosri. Takvo ciscen|e uovesr ce uo sran|a por-
punog savisensrva cov|eka u svim aspekrima. Nikakva nasilna kon-
riola u rom piisrupu ni|e poriebna, a moze samo smerari. Pur yoge
pur |e piiiounosri i sponranosri, iskienosri i suocavan|a sa srvai-
noscu. Nakon sro sebe piocisri, re posrane sposoban suociri se s
vlasrirom, osobnom srvainoscu, yogin rakouei sr|ece uviu u glo-
balnu srvainosr, re srvainosr uiugil bica. V|ezbom u pionalazen|u
vlasriril slabosri i necisroca yogin sr|ece rakvo savisensrvo uviua,
ua mu |e uosraran ovlasni pogleu na neku osobu za slvacan|e svil
melanizama n|enog unkcioniian|a. Dakako, s rom moci uolaze i
svi|esr i l|ubav, ko|i cine posve nemogucom n|enu zlouporiebu, re
ce pogleu yogina biri pogleu iazumi|evan|a i pomoci, a ne pogleu
osuue.
7 Daeko ga nadmasu|e ona|,
ci|a su os|efia pod konfroom uma,
fko akfivnim os|efiima bez vezanosfi
vrsi yogu d|eovan|a.
Ona|, pak, ci|i |e uul nauisao seiu os|erila, re u seii ob|ekara
ne pokusava naci ispun|en|e, usposravio |e isrinsku konriolu os|e-
rila rako sro se usm|eiio na ualeko veci izvoi zauovol|srva, ko|i se
nalazi u nuriini, i ko|i uonosi isrinsko ispun|en|e. On ne moia
pokusavari konrioliiari ni um, ni os|erila, ni u|elarne oigane. On u
Trece poglavlje
143
svi|eru |eunosravno iaui ono sro rieba iauiri, ougovaia|uci napio-
sro poriebama siruaci|e, um|esro ua na siruaci|u nepiekiuno pio|ici-
ia slo| svo|il ocekivan|a i srialovan|a. Neomereno rim srvaiima,
n|egovo u|elovan|e |e usklaueno s ob|ekrivnom srvainoscu i ispiavno,
a n|emu ne uonosi iazlicire iusriaci|e, ko|e nuzno sli|eue iz veza-
nosri za iezulrare, re neminovnog iazocaian|a. Cov|eku, ko|i nau
svo|im os|erilima pokusava usposraviri nasilnu konriolu, os|erila i
n|ilovi ob|ekri pieusravl|a|u nepii|arel|e pioriv ko|il se rieba gice-
viro boiiri, i u ro| boibi n|egova snaga neminovno biva iscipl|ena, a
on poiazen. Ona|, rko ne viui svi|er i os|erila kao izvoi porenci|al-
nog ispun|en|a, nece il rakouei viu|eri ni kao porenci|alnu opasno-
sr. Opasnosr ou os|erila uolazi ou pokusa|a ua se os|erilima posrigne
ispun|en|e, sro |e nemoguce, a pioizvoui um|esro ispun|en|a sve vecu
vezanosr, uplerenosr i oumak ou srvainosri. Yogin svo|e ispun|en|e
cipi iz izvoia ualeko uubl|eg nego sro |e ro svi|er os|erila. Os|erila i
u|elarni oigani n|emu mogu pieusravl|ari |euino sieusrvo iziaza rog
ispun|en|a, a ako u rom iziazavan|u buue osu|ecen, ro osu|ecen|e
nece ni na ko|i nacin poiemeriri n|egovo unurain|e ispun|en|e. Zbog
roga ce se vezanom cov|eku ciniri ua |e yogin iavnouusan piema
svi|eru, ali rome ni|e rako, i ro zna|u svi ko|i su viu|eli makai |eunog
isrinskog yogina. Takav izgleua baiem |eunako upleren u svi|er, ako
ne i vise, kao i bilo ko|i uiugi cov|ek; on obavl|a svo|e uuznosri s
neumoinim zaiom i inrenzirerom. N|egova uuboka uremel|enosr
viul|iva |e iz uiugil srvaii, a ne iz povlacen|a iz u|elovan|a i iavno-
uusnosri; os|eca|ni kapacirer yogina, n|egova sposobnosr uozivl|a-
van|a i os|ecan|a, ui|amerialna |e supiornosr iavnouusnosri, |ei su
os|eca|i yogina beskia|no uubl|i, ini|i i snazni|i ou os|eca|a obicnil
l|uui, a ro |e sluca| i sa suprilnoscu n|egovil misli. Upiavo |e n|egova
nevezanosr, neomerenosr zel|ama, ocekivan|ima i iusriaci|ama,
kl|ucni akroi n|egove uubine i moci. Ravnouusnosr |e, pak, smir
zivora i uula, ona |e ualeko vece zlo ou mizn|e, i ako bismo govo-
iili o pou|eli na gue, mizn|a bi uolazila ou ia|asa, uok bi iavnouus-
nosr uolazila ou ramasa, re rako pieusravl|a ualeko nepovol|ni|e
sran|e. Ravnouusna piisurnosr u svi|eru, re iavnouusno u|elovan|e
nisu uakle oznake mocnog uula ko|i |e nauisao svi|er, nego pak
slabog uula ko|i |e obmanur na|nizom kvalirerom svi|era, onom
riomosri, ineici|e i li|enosri.
S Vrsi sfoga svo|u duznosf.
Uisfinu |e rad bo|i od nerada.
6 - 8
144
Bhagavad-gEt=
Bez akfivnosfi, doisfa,
ni|e moguce ni odrzan|e fvoga fi|ea.
Sva su bica, uakle, po svo|o| piiioui akrivna. Neakrivnosr ni|e
nikakav znak rianscenuenci|e ni uulovnog posrignuca, a uulov-
no posrignuce, pak, ne uovoui uo neiaua, nego uo ispiavnog i
savisenog iaua. Sklau u u|elovan|u, naime, posl|euica |e sklaua
uula, ounosno piosv|erl|en|a.
9 Izuzev d|eafnosfi ya|ne
126
,
sve su d|eafnosfi svi|efa vezu|uce.
Sfoga, o Kunfin sine,
d|eu| u svrhu ya|ne, bez prian|an|a.
Zirveni obieu, ounosno ya|na, cesro se slvaca kao obieu u ko|em
cov|ek ua|e nesro Bogu, ounosno bogovima. Pazl|ivi|e gleua|uci,
obieu u ko|em cov|ek u variu izli|e malo masla resko ua bi se mogao
piorumaciri kao neki veliki uai, ali n|emu i ni|e svila uciniri Boga
bogari|im, ni cov|eka siiomasni|im, nego |e ro simbolican cin ko|im
cov|ek kaze Bogu. Ti si meni vazan. Kau cov|ek uio onoga sro |e
srekao ponuui Bogu kao zirvu, on rime govoii Bogu. Ou Tebe
sam uobio sve. Sve sro imam, imam Tvo|om miloscu. Sroga Ti
nuuim ro sro sam ou Tebe uobio, kako bi znao ua piepozna|em
izvoi svoga blagosran|a. Tebi |a oua|em posrovan|e i iziazavam
zalvalnosr. Zirva, sroga, ni|e iziaz koiisrol|ubl|a, nego pieusrav-
l|a supiornosr koiisrol|ubl|u. piepoznavan|e, zalvalnosr i neveza-
nosr. Ona|, rko roliko piian|a uz srvaii, ua se ne usuuu|e niri na|-
man|eg ui|ela ril srvaii ouieci, rime pokazu|e neuosrarak v|eie u
izvoi svo|eg obil|a, re se rako ousi|eca ou rog izvoia, re na kia|u
n|egovo obil|e piesusu|e. Cesr |e sluca| ua bogari l|uui posranu
izuzerno skiri, re paze na svaki novcic u ualeko veco| m|eii nego
sro |e ro sluca| sa siiomasnima. Takva n|ilova vezanosr za bogar-
srvo, re srial ua bez n|ega ne osranu, na kia|u uovoue upiavo uo
roga ua il bogarsrvo napusri. ]eunako rako, kau |e cov|ek siioma-
san i u nevol|i, sklon |e ur|ecari se Bogu, ali kau se obogari, cesro se
osili i pocne govoiiri kakav Bog, sve sam |a ro svo|om snagom
srekao. Tako se on ouva|a ou izvoia obil|a, re cesro bez n|ega
osrane. Ona|, pak, rko srekavsi bogarsrvo osrane velikouusan, rko
126
Veuski zirveni obieu
Trece poglavlje
145
ua|e i piima s |eunakim vesel|em, ne srvaia|uci ogianicen|a pioro-
ku eneigi|e u viuu bogarsrva, ra| um|esro ua osiiomasi posra|e sve
bogari|im. Zirva |e upiavo ra| akroi, ko|i u zivor cov|eka uvoui
obil|e, buuuci ua spiemnosr na ouiican|e ou ui|ela vlasrirog bogar-
srva znaci uviuan|e neiscipnosri n|egovog izvoia, re rakvom aii-
maci|om vii|eunosri svog izvoia |os |aca svo|u povezanosr s n|ime.
D|elovan|e u svilu ya|ne, uakle, pieusravl|a u|elovan|e ko|e oslo-
baua, u|elovan|e sloboue, uok piisva|an|e plouova iaua |aca veza-
nosri, re uzioku|e siiomasrvo i slabosr.
10 Sfvorivsi davno ya|nu isfodobno s cov|ekom,
Praofac
127
mu rece:
"Ovime ces napredovafi
i posfici ispun|en|e svih ze|a.
11 Zadovo|ni zrfvom,
bogovi ce fi ispunifi ze|e.
Jako se medusobno pofpomazuci,
posfici cefe na|vise dobro.
Bogovi su ovu|e simbolika za piiioune zakonirosri i elemenre,
kao sro su zeml|a, voua, varia, ziak i uiugi. Ona| rko zirvu|e bogo-
vima, uakle, rko osra|e piorocan piema piiiounim silama, i ne
zarvaia se u sebe i svo|u samouosrarnu malenkosr, osra|e ui|elom
piiioue. Tako piiiouni elemenri u n|emu nalaze iziaz, re se kioz
n|ega u |os veco| m|eii ociru|u, a on se, u zalvalnosri, sve |ace
orvaia piema n|ima. Tako u meuusobnom sklauu bogovi i cov|ek
napieuu|u u blagosran|u. Cov|ek |e raua blagoslovl|en obil|em, a
obil|e pak sluzi sveopcem sklauu, buuuci ua ga piorocan cov|ek ne
zauizava samo za sebe, nego mu uopusra reci ramo gu|e |e porieb-
no. Zirva bogovima, naime, znaci i zauovol|avan|e porieba ele-
menara; ramo, gu|e os|eri neuosrarak, plemenir cov|ek ce usm|eiiri
svo|e bogarsrvo. Tamo gu|e uoci siiomasrvo, ulir ce bogarsrvo,
sluzeci rako Kubeii, iiznicaiu bogova. Ako viui neznan|e, uvesr ce
susrav obiazovan|a, sluzeci rako bogin|i ucenosri, Saiasvar. Cu|e
viui susno pouiuc|e, uvesr ce navoun|avan|e, sluzeci rako Inuii,
bozansrvu kise, Vaiui, bozansrvu voue, re P;rliv, bogin|i zem-
l|e. Iz ovog piim|eia posra|e |asni|im simbolizam bozansrava i eleme-
12
Bialm
8 - 11
146
Bhagavad-gEt=
nara. U rakvom meuusobnom porpomagan|u viul|ivo |e kako cov-
|ek posra|e insriumenrom sklaua elemenara, uobiva|uci ou eleme-
nara s uiuge sriane sve sro mu |e poriebno, ne samo za n|ega, nego
i za sluzen|e siio| c|elini. Takvim iasrom u sluzen|u velicina cov|e-
ka iasre, uok se pak sebicnoscu ona sman|u|e.
12 Zadovo|ni zrfvom,
bogovi ce fi dafi svako obi|e.
Ai ona|, fko n|ihove darove uziva
a da ih ne ponudi n|ima,
fa| |e |amacno opov.
Ona|, rko roliko piian|a uz plouove, ua se u n|emu |avl|a srial
ou n|ilovog gubirka, re mu se usli|eu rog sriala i nesiguinosri
|avl|a porieba ua sro vise srvaii zauizi za sebe, u menralireru ro
sam |a srekao, ne uam ro nikome!, ouva|a se ou izvoia svog obi-
l|a, re se ponasa kao nerko, rko |e sa srola ukiao mivice, re, u
srialu ua mu il nerko ne orme, ponavl|a ro |e mo|e, ro |e mo|e.
Takav |e uoisra lopov, ko|i zivi ouvo|en ou c|eline, ne uvazava
poriebe c|eline, i nema v|eie u Boz|u milosr. Ako vlasnik bogare
kuce nekoga pozove na iucak, ra| ce s uopusren|em vlasnika u
n|egovo| kuci obilno ob|euovari, i, zalvalivsi se svom uomacinu,
zauovol|an orici kuci. Tako, osravsi u uobiim ounosima s uomaci-
nom, ne srialu|e loce li osrari glauan. Ona|, pak, ko|i nema v|eie,
ouaziva se pozivu uomacina, re osim sro ob|euu|e, ripa srvaii sa
srola u svo|u roibu. Zbog giizn|e sav|esri ne zalval|u|e uomacinu,
vec bize-bol|e oulazi. Domacin uakako orkiiva n|egovo u|elo i
n|egove uzioke, i ne poziva ga vise. ]eunako |e rako i s piiiounim
silama. Ona|, rko ima v|eie, nece ripari u uzepove kako bi imao za
suria, |ei v|eiu|e kako ce se re zakonirosri za n|ega pobiinuri.
128
Lisen menralirera oskuuice, on uoisra buue obasur obil|em. U svom
128
Mr 6,25-33. Zato tan kazen: Ne budite zabrinuti za zitot stoj: sto cete
jesti, sto cete piti, ni za tijelo stoje: u sto cete se obuci. Zar zitot nije tredniji od
jela i tijelo od odijela: Ioledajte ptice nebeske! Ne siju, ne zanju niti sabiru u
zitnice, pa ipak ib brani tas nebeski Otac. Zar niste ti tredniji od njib: A tko od
tas zabrinutoscu noze stone stasu dodati jedan lakat: I za odijelo sto ste zabri-
nuti: Ironotrite poljske ljiljane, kako rastu! Ne nuce se niti predu. A kazen
tan: ni Salonon se u stoj stojoj slati ne zaodjenu kao jedan od njib. Ia ako
tratu poljsku, koja danas jest a sutra se u pec baca, 8o tako odijeta, nece li jos
tise tas, nalotjerni: Nenojte dakle zabrinuto otoriti: 'Sto ceno jesti: ili: 'Sto
Trece poglavlje
147
obil|u, on ui|eli uiugima, pusri obil|e reci ual|e, kamo |e poriebno,
i rako posra|e cimbenikom obil|a. Ona|, pak, rko srialu|e, ra| cak i
u obil|u sreui, nema|uci v|eie u uobiolornosr visil sila, i rako ga
obil|e uoisra ubizo i napusra. Ispiavno |e, uakle, biri u svemu veli-
kouusan, velikouusno piimari i uavari, re iziaziri zalvalnosr na
piiml|enom. U ro| zalvalnosri on se usklauu|e sa zakonirosrima
ko|e uaiu|u, re se rako n|egova casa pieli|eva.
13 Pravednici,
ko|i |edu osfafke ya|ne,
osobada|u se svih vrsfa gri|eha.
Oni pak gresnici,
ko|i priprema|u hranu samo za sebe,
|edu samo gri|eh.
Ona|, rko iziazi zalvalnosr na piiml|enom, re ponuui svo|em iz-
voiu piiml|eno, misleci. Samo s Tvo|im uopusren|em ovo uzivam,
Ti si ra| ko|i oulucu|e loce li mi uari ili ne, i nisra nisam zavii|euio
svo|om snagom, nego samo Tvo|om miloscu, ra| |e isrinski slobo-
uan ou vezanosri uz plouove. Tako u|elu|uci u svim aspekrima zivo-
ra, cov|ek osra|e posve piorocan, a n|egovo |e u|elovan|e saviseno.
Ona|, pak, rko uizi sebe izvoiom, misleci ]a sam svo|om snagom
ovo zavii|euio, i nirko uiugi na ro ne polaze piavo, ovo |e mo|e,
ra| |aca svo|u vezanosr uz srvaii, a slabi svo|u vezu s izvoiom svil
srvaii. Time, uakako, na kia|u gubi i same srvaii, kao sro i ii|eka
piesra|e reci ako |o| izvoi piesusi. Osim sro sve gubi, rakouei zbog
svo|e vezanosri osra|e upleren u seiu srvaii, piisva|a|uci uz zaslugu
rakouei i gii|el pocin|en u piocesu zauobivan|a srvaii, kao sro su
piim|eiice ubi|an|e bil|aka i zivorin|a za lianu. Ona|, rko na sve u
svom zivoru gleua kao na Boz|u milosr, piilvaca ono sro mu |e
uano, i buuuci ua ne uizi sebe u|elarnikom, nego Boga, vezanosri
pioisrekle iz u|elarnosri ne lvara|u se za n|ega i ne uzioku|u n|egovo
iopsrvo. Tako ona| ko|i kaze |a sam ucinio piisva|a sebi i zaslugu
i gii|el, re rako osra|e vezan u seii srvaii, uok ona| ko|i kaze Bog |e
ucinio piiua|e i zaslugu, a i kiivn|u Bogu, re rako ni gii|el ni zaslu-
ga ne piian|a|u uz n|ega, nego samo Bog, ko|em piipaua, i ko|i pii-
11 - 13
ceno piti: ili: 'U sto ceno se obuci: Ta ste to poani istu. Zna Otac tas nebeski
da tan je ste to potrebno. Trazite stoa najprije Kraljetstto i pratednost njeo-
tu, a ste ce tan se ostalo dodati.
148
Bhagavad-gEt=
paua n|emu. Ciesnici su, uakle, vezani za sebe i za srvaii, uok su
piaveunici vezani |euino za Boga, re rako posrizu oslobouen|e.
14 Iz hrane se sfvara|u bica;
iz kise doazi hrana.
Iz ya|ne nasfa|e kisa,
a ya|na se rada iz d|eovan|a.
15 Zna| da d|eovan|e ima pori|eko u Brahmi.
On, pak, ima svo| feme| u Neunisfivom.
U ya|ni se, sfoga, ocifu|e v|ecna narav brahmana.
Bica za svo|u egzisrenci|u rieba|u lianu. Kisa, iz ko|e nasra|e
liana, sinonim |e za povol|ne piiioune uv|ere ko|i omogucu|u srva-
ian|e okoline pogoune za zivor. Povol|ni uv|eri uolaze pak iz skla-
ua, ko|i se posrize piorocnoscu bica za piiioune zakonirosri, uakle
iz ya|ne. Ya|na se pak iaua iz u|elovan|a, ounosno uinamike srva-
ian|a, ko|a |e remel| sklaua svil srvaii. Ta| remel| ima pak svo|
remel| u srvoiirel|u svi|era, Bialmi, ko|i |e pak uremel|en u neoci-
rovanom bialmanu. Tako ya|na pieusravl|a ocirovan|e uubl|eg skla-
ua u cov|ekovu zivoru i u|elovan|u.
16 Jko ne sud|eu|e u krugu d|eovan|a fako pokrenufom,
ci|i zivof, ispun|en gri|ehom,
prof|ece u zadovo|en|u os|efia,
n|egov |e zivof uzaudan, o Prfha.
Ciklus ocirovan|a, remel|en u Apsoluru, ciklus |e nepiekiunog
iziaza Neocirovanog. Cov|ek, ko|i se orvaia piema svom izvoiu,
ko|i |e uvi|ek u kia|n|o| lini|i Apsolur, ko|i ra| izvoi u svo|em zivo-
ru piizna|e i uvazava, ko|i ou n|ega sve piilvaca i n|emu sve ua|e,
ra| cov|ek pieusravl|a uio siieg plana maniesraci|e Bozanskog. Ta|
|e cov|ek uio siie c|eline, ko|a svo|im posro|an|em p|eva limne u
slavu Boz|u.
Ona|, pak, rko uizi sebe cenriom svega, rko za sve sro ima uizi
sebe zasluznim, rko sve sr|ece i riosi iaui sebe, ra| |e popur |alova
uivera, ko|e nikau ne uonese ploua. Posro|an|e rakvog uivera |e
uzaluuno, ou koiisri |euino n|emu samom. Cov|ek ko|i rako zivi
lisen |e smisla, on zivi iz svo|e ispiaznosri i ololosri, a sebe nikau
ne nauilazi. Da bi cov|ek nauisao sebe, moia se orvoiiri piema
Trece poglavlje
149
vecem ou sebe, moia u sebe piimiri ono sro ga nauilazi. Svo|e
osrvaien|e cov|ek, uakle, posrize nauiasran|em sebe, |ei ogianice-
ni l|uuski ego, ako se ne nauiue, ne moze nikau posrici nisra osim
sragnaci|e ili pak nazauovan|a.
Cov|ek se rieba nepiekiuno pirari. Kako mogu biri ou na|vece
koiisri svi|eru Nakon sro os|eri ougovoi na ro piran|e, rieba su-
klauno rome u|elovari. L|uui u svi|eru cesro u|elu|u iasipno, ouno-
sno riose velike kolicine sv|erskil iesuisa, sro ce na uul|i iok |a-
macno uovesri uo piopasri, ako se nesro ne piomi|eni. Sreun|a,
ounosno uskiacivan|e srvaii sebi, slabo |e i|esen|e. Nema nikakva
zla u velikom riosen|u i obil|u, ako zauzviar cov|ek ua|e vise nego
sro uzima. Cov|ek ko|i puno ua|e smi|e puno i uzimari. Cov|ek
ko|i puno ua|e popur |e velika uivera ko|e ua|e mnogo plouova.
Mozua uivo riosi mnogo voue, ali ro nikome ni|e vazno, sve uok
uivo ua|e mnogo plouova. Ako |e uivo |alovo, cak i mala porio-
sn|a voue moze biri iazlog ua ga se posi|ece, ali nirko nece pos|eci
uivo ko|e obilno ioui. ]eunako rako, siiomasan cov|ek, ko|i nisra
ne piiuonosi svi|eru, makai uobiim ii|ecima i mislima, pieusravl|a
samo reier, bez ko|eg bi svi|eru bilo bol|e, a cak i ono malo sv|er-
skil iesuisa sro riosi za piouul|en|e svo|eg posro|an|a porioseno
|e uzaluu. Bogar cov|ek, pak, ko|i uziva u velikom obil|u, ali ko|i
u|elu|e kao blagorvoina, uzuizuca sila u svi|eru, cov|ek plemeniril
misli i u|ela, veliki |e blagoslov svi|eru, i nisra sro on za svoga
zivora poriosi ni|e porioseno uzaluu. ]euno plemeniro u|elo biise
bezbio| opakil. Zbog roga uvi|ek riebamo u|elovari kao sila bla-
goslova u svi|eru. D|eca smo Boz|a, bio bi ieu ua ru cin|enicu uva-
zimo, re ua se rako i ponasamo.
17 No ona|, fko zadovo|sfvo naazi u ]asfvu,
obas|an s|a|em ]asfva,
u ]asfvu samom posve zadovo|an,
za n|ega nema d|ea ko|e bi frebao cinifi.
Ona|, ci|i remel|i nisu u sebi, nego u svepiozima|ucem i svebla-
zenom ]asrvu, ra| ne u|elu|e iz nuzue ili koiisri; nema, naime, u
svi|eru rog zauovol|srva, ko|e bi n|egovo zauovol|srvo moglo uve-
cari, niri ima necega, cega bi se on imao plasiri. N|egovo kial|ev-
srvo ni|e ou ovoga svi|era.
129
129
Iv 18,36
13 - 17
150
Bhagavad-gEt=
1S Nikada on ne d|eu|e radi korisfi,
nifi pak svo|e duznosfi zanemaru|e.
U ovom svi|efu nema bica,
u ko|em bi on morao naci ufocisfe.
Koiisr |e rakvome nebirna, i ona nikau ne moriviia n|egovu u|e-
larnosr. Duznosr, pak, pieusravl|a n|egovu ulogu u svi|eru, iazlog
n|egova r|elesnog posro|an|a, re on svo|u uuznosr obavl|a savise-
no, ziaceci kioz rakvo u|elovan|e svo|e unurain|e ispun|en|e u svi-
|er. N|egovi oslonci nisu ou ovoga svi|era, |ei on se oslan|a na
remel| svi|era.
19 Sfoga d|eu| uvi|ek bez vezanosfi,
vrseci svo|u duznosf.
D|eu|uci fako,
cov|ek zasigurno doseze Na|vise.
Cov|ek, ko|i u|elu|e noseci u sebi kvalirere izvoia svil srvaii,
neocirovanog Apsolura, pioin|u|e u|elovan|em kvalirere svo|e lic-
nosri, re uspi|eva uoraknuri, os|eriri i u svo|u licnosr inregiiiari sve
suprilni|e iazine ocirovan|a, sve uok rako ne uosrigne Na|vise, pu-
ninu ocirovan|a svil Bozanskil kvalirera. U svo|o| maniesraci|i
on rako zarvaia kiug, ou neocirovane punine uo punine ocirova-
n|a. Takvo sran|e na|lakse se posrize u|elovan|em, |ei u|elovan|e
uisrinu pieusravl|a piobu usvo|enog znan|a. Isrinsko |e znan|e ono,
na remel|u ko|eg se usuuu|emo u|elovari, i na ko|em se usuuu|emo
remel|iri svo| zivor. Ono, sro smo u sran|u ne samo misliri i o rome
govoiiri, nego smo u sran|u ro i piovouiri u u|elo, ouiazava isrin-
ske kvalirere nase osobnosri. ]eunako rako, u|elovan|e srvaia po-
riebu za usva|an|em sve visil kvalirera, kako bi se u|elovalo usp|e-
sno. Istite i dat ce tan se! Trazite i naci cete! Kucajte i ottorit ce
tan se! Doista, tko od iste, prina, i tko trazi, nalazi, i ononu
koji kuca ottorit ce se.
130
Ona|, uakle, rko svo|im u|elovan|em
pokaze poriebu za necim visim, ra| ce ro vise i uobiri, |ei. Cinite
kao da ste prinili, i bit ce tan.
131
Ako nekome u n|egovim u|eli-
ma ne uzman|ka vol|e, v|eie i uobie nam|eie, nego snage, povecar
ce mu se snaga, |ei srvaii iuu onome kome su poriebne, moc iue
130
Mr ,
131
Mk 11,24
Trece poglavlje
151
onome rko |e rieba i koiisri. Tako se usuuu|uci ciniri srvaii ko|e
nauilaze n|egovu moc, cov|ek nepiesrano nauilazi svo|a ogianice-
n|a, re ualeko nauiasra sebe, re na kia|u posrize na|visi cil|. Ne
rieba, uakle, u lazno| skiomnosri reziri nizim cil|evima, nego ou-
baciri napioriv niza ogianicen|a i vinuri se u visine.
20 Jako su radom, uisfinu,
savrsensfvo posfigi kra| ]anaka i drugi.
Ceda|uci fakoder i na dobrobif svi|efa,
priici fi d|eovafi.
]anaka |e cesro spomin|ani kial| ko|i |e posrigao savisenu spo-
zna|u. Spozna|a, uakle, ni|e posl|euica povlacen|a iz u|elarnosri,
nego |e posve spo|iva s kial|evskim uuznosrima, ounosno porpu-
nom ukl|ucenoscu u upiavl|an|e uizavom. Ona|, rko uizavom uspi|e
upiavl|ari na savisen nacin, za posrignuce roga moiar ce zauobiri
osobine savisensrva, |ei saviseno u|elovan|e ne moze biri posl|eui-
ca nesklaunog uula. Posro|e, uakle, oni, ko|i su u svo|o| rezn|i za
savisensrvom u u|elovan|u uoisra posrigli savisensrvo. K;a rako
zakl|ucu|e iazmarian|e usavisava|uceg aspekra u|elovan|a u svi|e-
ru. Zavisivsi s rim, on sviaca Ai|uni pozoinosr na uiugi aspekr.
uobiobir svi|era. To sli|eui iz nesebicnosri. cov|ek, naime, ko|i ne
u|elu|e iaui sebe, u|elu|e iaui uobiobiri uiugil, pa mu piilici svo-
|im u|elovan|em piuziri savisen piim|ei, re na uiuge l|uue u|elova-
ri uzuizuci. To |e viul|ivo iecimo na piim|eiu Isusa. buuuci savi-
sen, ni|e moiao nisra ciniri, niri |e u|elovan|em u svi|eru mogao
isra zauobiri. Ipak, on |e nepiesrano u|elovao, uzuizuci svi|esr l|uui,
cak i po ci|enu vlasrirog zivora. N|egovo u|elovan|e piim|ei |e isro-
uobno i u|elovan|a iz nevezanosri, kao i u|elovan|a na uobiobir
svi|era, re rako ua|e sm|einice riagaocima za savisensrvom.
21 Sfo veiki cov|ek cini,
osfai si|ede.
Kakav god prim|er da posfav|a,
svi|ef ide n|egovim sfopama.
Vilo mali bio| l|uui misli svo|om glavom i uonosi vlasrire oulu-
ke; vecina, po ineici|i, sli|eui uiusrvene noime, re misli, govoii i
ponasa se na uiusrveno piilvarl|iv i uobica|en nacin. Ri|erko se
po|avi nerko, rko usp|esno izazove konvenci|e, i rko uspi|e uovesri
18 - 21
152
Bhagavad-gEt=
susrav uo piom|ene. Taua vecina oper kiene srazom ko|u |e on za
n|il piokicio. Zbog rakvog menralirera l|uui velika ougovoinosr
lezi na vouama, na onima ko|i piuza|u piim|ei. Cak i l|uui ko|i uois-
ra misle svo|om glavom rieba|u piim|ei, kako bi na osnovi n|ega
mogli piosuuiri zele li nesro ili ne. U uulovnom iazvo|u cov|eku |e
na|vazni|e ou svega viu|eri piim|ei isrinski piosvi|erl|enog cov|eka.
Na rom piim|eiu mogu se viu|eri kvalirere cil|a, i eliminiiari iazlici-
re kiive iue|e o piosv|erl|en|u, re si rako cov|ek moze usreu|eri goui-
ne zabluua i kiivil izboia. U kia|n|o| lini|i, piosvi|erl|enog cov|eka
koiisri viu|eri i |eunosravno zaro ua bi se viu|elo kako |e piosv|erl|e-
n|e moguce i osrvaiivo, |ei kau rakvil piim|eia ne bi bilo, posro|ala
bi mogucnosr ua |e cirava ra piica o uulovnom iazvo|u i yogi nesro
sro su l|uui izmislili za ur|elu pieu iuznom srvainoscu. Piim|ei
piosvi|erl|enog yogina |asno pokazu|e ua ro ni|e rako. I u uiugim
aspekrima u|elovan|a l|uui se ugleua|u na one, ko|i se po necemu
isricu. piim|eiice, Ai|una |e bio uzoi iarnicima, po svo|o| v|esrini,
liabiosri, oulucnosri, plemenirosri i osralim vilinama. Kau bi on
svo|im piim|eiom piopusrio srari na kia| zlu, raua bi i sam smisao
posro|an|a iarnicke kasre uosao u piran|e. Ako bi se ro uesilo, ciravo
bi uiusrvo posralo ian|ivim pieu iazlicirim visrama nepii|arel|a. Na
n|emu, sroga, lezi ougovoinosr posravl|an|a sm|einica.
22 Nema, o Prfha, u sva fri svi|efa nicega
sfo bih |a imao cinifi,
nifi za mene posfo|i nesfo
sfo bih imao sfeci.
Ipak, |a nepresfano d|eu|em.
K;a, Na|visi Cospou, nauilazi svo|om svi|escu sve srvoiene
srvaii. Ou svil ielarivnil srvaii, s ko|ima bice moze uoci u uouii,
Isvaia, Cospou, nauilazi sve osrale. N|egova |e kvalirera rakva, ua
samo viuen|e N|ega oumal uovoui bice u uouii s Apsolurom, sa
svepiozima|ucim i svepiisurnim ]asrvom. Tako nema isrinske ia-
zlike izmeuu iskusrva Cospoua i uronuca u na|vece uubine vlasrire
piiioue; sam uouii svi|esri Cospoua ima za iezulrar samospozna|u
bica. Sroga rieba u svakom sluca|u reziri N|emu, |ei se rako osrva-
iu|u svi cil|evi vii|euni rezn|e.
Buuuci ua pieusravl|a cil| uulovnog iazvo|a, re susrinu svega
uobiog i velikog, On nema sro zauobiri, |ei su u ounosu na N|ega
sve osrale srvaii samo nevazne mivice. On, ko|i |e ispun|en|e svil
Trece poglavlje
153
zel|a, nema zel|a ko|e bi imao ispuniri. Sroga |e |euini iazlog N|e-
govu u|elovan|u |amacno |euino ziacen|e N|egove punine, ko|om
ispun|a sve sv|erove.
23 Doisfa, sfo bi bio da |a, o Prfha,
makar |ednom propusfim savrseno d|eovafi.
Svi |udi si|edii bi mo| prim|er.
24 Ako |a ne bih d|eovao,
sve bi sv|efove snasa propasf.
]a bih bio uzrokom zbun|enosfi i propasfi fih bica.
Kau bi sam Bog piuzio man|kav piim|ei, ra man|kavosr bi se |a-
macno uizala ispiavnoscu, ili bi pak bica posumn|ala u Boz|e savi-
sensrvo. Kau bi uo roga uoslo, svi bi izgubili sm|einice ispiavnosri,
re, izgubl|eni, piionuli uz kiivo misleci ua |e piavo. Tako bi il usko-
io snasla piopasr. Bez Na|viseg ko|i pokazu|e pur, cirav uulovni
iazvo| posra|e gorovo nemogucim porlvarom. Naime, u yogi se
cov|ek nepiekiuno pieispiru|e u ounosu na Boga, re sa sebe uklan|a
sve sro ni|e Bozansko, uok Bozanske kvalirere ko|e mu neuosra|u
usva|a. Bez Boga kao pieuloska, ili pak s Bogom kao man|kavim
pieuloskom, kako bi bilo moguce posrici savisensrvo Takav por-
lvar bio bi mozua posve nemoguc, i v|eio|arni|e |e ua bi sve bez
iazlike snasla piopasr, nego ua bi se nerko uspio spasiri.
Osim roga, Bog u|elu|e pivensrveno sviacan|em svog pogleua
na Piak;ri. Tako nezivo, pou uouiiom blazensrva N|egove svi|e-
sri, ozivl|u|e, re popiima oblik bezbio|a bica, ko|a se nepiekiuno
srvaia|u ou pasivne rvaii, re evoluiia|u ponovnim iouen|ima kioz
bezbio| zivora uo kia|n|eg savisensrva, u ko|em ce N|egov pogleu
N|emu moci uzviariri, noseci u sebi isru kvalireru. Kau bi Bog ou-
viario svo| pogleu s Piak;ri, sav zivor i svi|esr bica bi porpuno
nesrali, n|ilova uusa bi se ugasila i ona bi sva ieuom isrog casa
piopala. To se uoisra i uesava u rienurku pialaye, konacnog uni-
sren|a Kieaci|e na kia|u velikog kozmickog ciklusa. Dovol|no bi,
uakle, bilo ua Bog samo na rienurak piesrane uavari zivor svi|eru,
pa ua svi|er rienurno, za|euno sa svim bicima, nesrane.
25 Kao sfo neznaice d|eu|u iz vezanosfi, o Bharafo,
fako mudri mora|u cinifi bez vezanosfi,
kako bi pruzii prim|er.
21 - 25
154
Bhagavad-gEt=
26 Neka mudar ne sfvara zbun|enosf u duhu neznaica,
ko|i prian|a|u uz d|eovan|e.
Neka ih radi|e, ispravno ucvrscen,
vasfifim prim|erom pofice.
D|elovan|e |e konsranra svi|era. L|uusko uiusrvo ouizava se ne-
piesranim u|elovan|em l|uui, i rako unkcioniian|e civilizaci|e po-
sra|e mogucim. Cov|ek moia obaviri uuznosri n|emu nami|en|ene,
bez obziia na ro kakav |e n|egov ounos piema n|ima; nerko, pii-
m|eiice, iaui svo| posao zbog iusriaci|a, ko|e ga r|eia|u ua uoka-
zu|e svo|u vii|eunosr pieu uiugima i pieu sobom, a uouarna mori-
vaci|a mu |e novac. On |e uakle vezan, ali ipak uobio obavl|a svo|
posao, iako ga na u|elovan|e gone nize pobuue. Nerko, pak, nema
rakvil nizil pobuua u u|elovan|u, vec u|elu|e |eunosravno zbog
zauovol|srva ko|e iznuria os|eca, i ko|e u u|elovan|u iziazava. On
ni|e za u|elovan|e vezan, ali u|elu|e saviseno, |os bol|e ou onog
ko|i |e vezan, a osim roga u|elu|e s velikom lakocom i bez napoia.
Piosvi|erl|eni rako rieba|u piuziri svo|im u|elovan|em piim|ei ne-
piosvi|erl|enima, ko|i ce u n|ima raua viu|eri uzoi ko|i rieba sli|eui-
ri, re na kia|u i sami posrici savisensrvo.
27 Kvaifefe prirode one su,
ko|e uisfinu d|eu|u.
Zbun|ena egom
132
, dusa misi:
|a d|eu|em.
Puiua nikau ne srupa u iziavan uouii s Piak;ri. Puiua baca
pogleu na Piak;ri, usm|eiava|uci okus svo|e svi|esri na n|u. Taua,
pou ur|eca|em roga n|egovog pogleua, ounosno ozivl|u|uceg ur|e-
ca|a N|egove svi|esri, svo|srva piiioue pocnu popiimari nesro ou
N|egovil kvalirera. Tako nasra|u na|pii|e zivor, a porom i giuba
svi|esr, ko|a se s viemenom i evoluci|om pioin|u|e, re na kia|u
uspi|e u sebi poni|eri sve kvalirere Puiuinog pogleua, uosrizuci
rako vilunski srupan| pioin|enosri. Ono sro mi opazamo kao svo|u
uusu u osnovi pieusravl|a uvi|e srvaii. Iz peispekrive Apsolura,
nasa uusa |e zapiavo beskia|ni Apsolur, a mi opazamo sebe kao
ogianicenu uusu pou ur|eca|em obman|u|uce kvalirere Kieaci|e,
ko|a srvaia piiviu posro|an|a mnosrva. Ta| piiviu |e, pak, u unk-
132
Alakia
Trece poglavlje
155
ci|i ocirovan|a neocirovanog, i ne pieusravl|a parolosku sriukruiu,
kako su ro neki skloni v|eiovari, ako ko|im sluca|em piilvare uv|e-
ien|e ua |e |euino Apsolur ou vaznosri, gu|e im |e |euino ob|asn|e-
n|e srvainosri ielarivne kieaci|e smi|esna rviun|a o Boz|o| poui|e-
l|eno| licnosri. Takvo viuen|e samo |e iezulrar n|ilove zbun|enosri,
re neuovol|ne iazvi|enosri n|ilove ielarivne osobnosri. Oni, ko|i
isrinski viue, iazumi|u ua ielarivno ni|e nikakav poiemeca|, niri ua
bi se riebalo s|euiniri s Apsolurom, |ei ro |e |amacno nemoguce.
Apsolur |e ]euan bez uiugoga. On |e u sebi s|euin|en i u n|emu
nema pou|ela. Kako se nesro moze s N|im s|euiniri Nikako, ro |e
posve nemoguce. Moguce |e piepoznari ua sam ]a ]euan. Ali spo-
zna|uci ua |e rako, spozna|e se rakouei i ua ciravo ielarivno pol|e
pieusravl|a pogleu na Mene, ua Meni nisra ne uoua|e niri ou Mene
nisra ne ouuzima, i ua mnosrvo u ielarivnom ne srvaia pou|elu u
]eunom. To |e misreii| ko|i |e moguce slvariri |euino iziavnim
uviuom i nikako uiugaci|e, |ei |e l|uuski um posve |auno sieusrvo
iazumi|evan|a rakvil srvaii. U peispekrivi ielarivnog, sro |e uakle
nasa uusa Mi svakako pos|euu|emo inuiviuualnosr, ali ra inuivi-
uualnosr pioizvou |e naseg poiman|a sebe kao ri|ela, ounosno kao
niza ogianicen|a i lokalizaci|a, zbog ko|il neke srvaii opazamo
kao sebe, a neke kao ne-sebe. ]euan ou rakvil susrava |e i alak-
ia, ounosno ego. Zbog ur|eca|a ega, uusa za ouieuene nakupine
supsranci|e u Piak;ri kaze ro sam |a, re iz rog uv|eien|a u|elu|e.
2S Ai ona|, fko zna isfinu o prirodnim kvaifefama
i n|ihovu ponasan|u, o Mocnoruki,
fe vidi da fo svo|sfva prirode medud|eu|u,
fa| ne podi|eze vezanosfi.
Isrina o piiiounim kvalirerama i n|ilovom ponasan|u |esr ra ua
|e ciravo kieran|e u Piiioui samo posl|euica Boz|eg pogleua na
pasivnu Piak;ri, cime |e pokienur cirav lanac zbivan|a. Zbog pio-
zerosri N|egovog pogleua s rim sv|erovima, mirva mareii|a oziv-
l|u|e, pokiece se na iazlicirim iazinama suprilnosri, re u ouieue-
nom rienurku uolazi uo srupn|a samosvi|esri, gu|e rakvo |euno
ozivl|eno bice moze ieci ovo sam |a. Tako se srvaia ego. N|ego-
vo srvaian|e ni|e negarivna po|ava, |ei |e inuiviuualnosr |euan ou
vaznil Bozanskil aspekara, i srvaian|em inuiviuualnosri Bozan-
sko se iziazava u veliko| m|eii. Rasrom kvalirere re inuiviuualnosri
ona pocin|e naslucivari povezanosr svil srvaii, re se oslobaua se-
26 - 28
156
Bhagavad-gEt=
bicnosri i osralil nizil svo|srava. Rasrvaian|e ega ne posrize se,
uakle, negaci|om ega, nego n|egovim povecavan|em i siien|em.
Kau spozna uubl|e zakonirosri i smisao srvaii, piesra|e n|egova
iuenriikaci|a s ulogom i poloza|em samo |eunog ri|ela. Rasrom
uviua, bice spozna|e ua |e samo ieleksi|a Puiue na Piak;ri, re
okieran|em pogleua u vecu uubinu vlasrire svi|esri spozna|e sebe
kao Puiuu, ko|i ozivl|u|e ne samo ro n|egovo ri|elo, nego cirav
svi|er u ko|em zivi. Kau rako gleua, bez uplerenosri u ogianicenu
peispekrivu i iuenriikaci|e s n|om, opaza kako ro samo sile Piiio-
ue u|elu|u, poraknure pogleuom Puiue, a niri u |euno| ou ril
srvaii, niri u n|ilovom meuuu|elovan|u, ne posro|i |a, ne posro|i
zivor i sv|esnosr, nego se oni pou ur|eca|em isrinskog zivora i svi-
|esri Puiue pokiecu, |eunako kao sro |euan venrilaroi, ko|i iaui,
okiece elisu uiugog, iskl|ucenog venrilaroia, re se cini kako se oba
|eunako okiecu, iako |e isrina ua okieran|e |eunog pieusravl|a samo
ieleksi|u okieran|a uiugog. Tako u ielarivnom posro|e uva osnovna
aspekra. |euno |e srvoiirel|, a uiugo |e pol|e srvaian|a. Puiua |e
srvaiarel|, on |e sv|esna, ziva sila ko|a pokiece, a Piak;ri |e pol|e
n|egova u|elovan|a i srvaian|a, ono sro on moze pokienuri i srva-
iari. To |e sve resko spoznari, i malo |e onil ko|i su u rome usp|eli,
ali yogom |e ro moguce posrici. Uviuom u ro i|esava|u se neki
paiauoksi, kao sro |e ona| |e li Bog ouvo|en ou svi|era, re kako ga
moze srvaiari. Naime, ako |e ouvo|en ou svi|era i srvoiirel| svi|era,
onua |e Bog ielarivan a ne apsoluran, |ei svi|er pieusravl|a neo-
visni piincip ouvo|en ou Boga. Ako |e, pak, svi|er uan u Bogu,
kako |e onua uopce moguce govoiiri o srvaian|u; svi|er raua nema
nikakvu ob|ekrivnosr, nego pieusravl|a samo neku visru Boz|eg
sna. Isrina |e obo|e. Iz pozici|e Apsolura, sve |e bialman, na|visa
srvainosr. Ne posro|i nisra uiugo. Ali u ielarivnom, ko|e pieusrav-
l|a iziaz rog neiziazenog, posro|i Srvoiirel| i posro|i Srvoieno, po-
sro|i uinamika srvaian|a, i Bog |e posve iazlicir ou svi|era. Zbog
neiazumi|evan|a roga, l|uui ko|i su u sran|u iazum|eri samo |euan
ou ra uva aspekra ne mogu po|miri val|anosr uiugog aspekra, re
zbog neiazumi|evan|a nasra|e nesnosl|ivosr. Oni, ko|i uize kako
|euino bialman posro|i, uizar ce srovarel|e Boga ouvo|enog ou
svi|era l|uuima u zabluui, na nizem srupn|u uviua, uok ce pak sro-
varel|i osobnog Boga one, ko|i rviue ua |e sve Bog, uizari suluui-
ma, |ei |e ra iue|a ociro besmislena. ni|e, naime, sve Bog, niri sve
pos|euu|e Bozanske kvalirere, pa |e ociro ua Bog, ko|i pos|euu|e
sve Bozanske kvalirere, ne moze biri iuenrican necemu sro il go-
Trece poglavlje
157
rovo uopce ne pos|euu|e. Takvo neiazumi|evan|e posl|euica |e l|uu-
skog uma, ko|i rezi iskl|ucivosri, re zanemaiivan|u svil uiugil mo-
gucnosri osim |eune, ko|u uizi isrinom. Dulovnim iazvo|em co-
v|ek pocin|e uviuari ua |e isrina |ako slozena srvai, i ua |e cesro
moguce ua uvi|e meuusobno supiorsravl|ene srvaii buuu samo iaz-
liciri aspekri viuen|a |eune ualeko siie srvainosri, re ua aiimaci|a
|eune ne znaci nuzno negaci|u uiuge. Ogianicava|uce reologi|e
pioizvou su l|uuskil ogianicen|a, a spozna|a srvainosri ne posrize
se rako sro cemo srvainosr klasiiciiari i sripari u lauice ko|e iazu-
mi|emo, nego rako sro cemo nauiasri svo|a ogianicen|a, re sebe
piilagouiri srvainosri, um|esro obinurog, sro cesro pokusavamo.
29 Oni, ko|i su obmanufi d|eovan|em svo|sfava prirode
vezani su za n|ihovo d|eovan|e.
Ona|, fko zna isfinu, neka ih ne zbun|u|e.
Onome, rko sebe uizi ogianicenim bicem, re iz pozici|e ril svo-
|il ogianicen|a u|elu|e, nema smisla govoiiri kako |e u zabluui, re
mu ob|asn|avari srvaii ko|e on nikako ne moze iazum|eri. Oni ko|i
isrinu iazumi|u nisu uo rog sran|a uosp|eli rako sro im |e nerko
nesro ob|asnio, pa su oni ro ob|asn|en|e piilvarili, nego rako sro
su piaksom yoge sr|ecali uviu u sve suprilni|e aspekre srvainosri,
sve uo posrizan|a savisensrva. Bol|e |e, uakle, l|uuima ob|asn|avari
srvaii iz pozici|e ko|u oni mogu iazum|eri, re il uciri kako ua po-
srupno i sami posrignu saviseni uviu, nego im samo opisivari srvai-
nosr i ocekivari ua |e oni slvare. Kau se rakvom cov|eku govoii o
nevezanosri, on |e nuzno, zbog svo|il ogianicen|a, iazumi|e ili
kao iavnouusnosr, ili kao rial|avosr i nemainosr u visen|u uuzno-
sri, ili kao li|enosr, ili kao sve nabio|eno. ]euino sro on nikako ne
moze slvariri |e isrinsko sran|e nevezanosri u u|elovan|u, |ei rakvo
slvacan|e piipaua iazini svi|esri viso| ou one na ko|o| se on nalazi,
pa uo n|ega ni|e moguce uoci mi|en|an|em sauiza|a sauasn|e svi|e-
sri, nego pioin|avan|em i uzuizan|em svi|esri na visu iazinu, iz
ko|e iazumi|evan|e nevezanosri sli|eui samo ou sebe. Muuii|e |e,
uakle, saviseno u|elovari iz pozici|e nevezanosri, re svo|im piim|e-
iom pokazivari kako ro izgleua, nego nekome piicari nesro, za sro
|e izv|esno ua nece biri ispiavno slvaceno.
30 Meni sve d|eovan|e preda|uci,
posve ufeme|en i sv|esfan u ]asfvu,
28 - 30
158
Bhagavad-gEt=
bez ze|e za dobifkom i os|eca|a "mo|e,
osobodi se maodusnosfi i bori se.
Ona|, rko |e uremel|en u na|viso| srvainosri svog bica, u svepio-
zima|ucem ]asrvu, rko iz rog remel|a iasre i cipi snagu, i rko ne
piisva|a zasluge rakvog u|elovan|a, pieua|uci i sebe i sve svo|e u|e-
lovan|e Bogu, ra| u|elu|e slobouno, i ne iazvi|a slabosri i vezanosri.
31 Oni, ko|i ovo mo|e ucen|e si|ede
uvi|ek s v|erom i predanoscu, bez prigovora,
osobada|u se ropsfva d|eovan|a.
32 Oni, pak, ko|i ovo mo|e ucen|e ne si|ede, ko|i prigovara|u,
iseni svake mudrosfi, obmanufi,
u svo|em bezum|u, zna|, naaze propasf.
Cini se ua u ounosu na svako spasonosno naucavan|e posro|e
uvi|e visre srava. Pivi |e srav l|uui ko|i zel|no oceku|u isrinu, kao
sro zeuan u pusrin|i oceku|e vouu. Takvome |e uovol|no isrinu
ieci, pa ua on uz n|u piione svim sicem, uizeci sebe siernikom
zbog piilike ua o n|o| cu|e. Tako iazmisl|a|u l|uui ko|i ima|u isku-
srvo. Oni su, naime, vec iskusali iazne pogiesne piisrupe, i zbog
rog su iskusrva skloni inruirivno piepoznari isrinu, |ei su os|eca| za
piepoznavan|e isrine srekli u svo|o| uugoria|no| rezn|i uobiu. Takvi
se uoisra ubizo piosvi|erle.
Diuga visra l|uui nepiesrano nalazi zam|eike svemu; oni mo-
zua govoie kako bi zel|eli viu|eri Boga i curi N|egovo ucen|e, re
kako bi ga oumal piilvarili, ali kau uo roga uoue, oni ce sm|esra
smisliri nekoliko piim|eubi. Bog im nece biri onakav kakvog bi
si oni zamisl|ali; oni bi, naime, napiavili bol|eg i bozanski|eg
Boga; isrini ko|u govoii smi|ar ce se kao lipi naivnil gluposri,
|ei oni uakako zna|u bol|e. Srvaino znan|e o srvainosri oubacir
ce kao neiealno, |ei im se n|ilovo umovan|e cini bol|im. U sva-
kom sluca|u, |euine srvaii ko|e se ou n|il ne mogu ocekivari su
pieuanosr i v|eia, a ro |e sroga sro u sebi ne reze uobiu i isrini, re
su im re kvalirere oubo|ne. Oni lura|u mocvaiom neznan|a, cvi-
sro uplereni u puzavice pogiesnog uviua, ronuci u zivi pi|esak
samozivosri. Tako nepiesrano uozivl|ava|u neusp|ele, a ako se
ne poka|u i ne obiare, |amacno il ceka porpuna piopasr. Piigo-
vaian|e, naime, ni|e znak snaznog uula, nego napioriv slabog
Trece poglavlje
159
uula posve obo|enog neznan|em i iusriaci|ama. Takav zeli sve
pouieuiri iluzi|i svo|e osobnosri, i u rakvom sran|u nalazi zam|ei-
ke svemu, |ei u svemu viui ouiaze vlasrire man|kavosri. Isrina, i
piaveuan cov|ek ce ponekau piigovaiari; on ce iziaziri svo|u zbu-
n|enosr i zamolir ce ua mu se ob|asni, ali on ro cini u uobio|
v|eii, zeleci ob|asn|en|e piilvariri, i kau ga uobi|e, cvisro piione
uz n|ega. Pil|av uul, pak, nikaua ne piilvaca isrinu i nepiesrano
riazi uokaze, ne ua bi pov|eiovao, nego ua bi izb|egavao pov|e-
iovari. Takvi ce, okiuzeni uokazima, zarvaiari oci, nepiesrano
govoieci. mi imamo na|bol|u nam|eiu v|eiovari, ali nazalosr za
ro ne posro|e uokazi. Muuai ce cov|ek, pak, i s vilo malo opa-
zan|a srvainosri izvuci sve ispiavne zakl|ucke, |ei sro |e um moc-
ni|i, man|e mu uokaza rieba ua bi srvoiio ispiavan zakl|ucak;
slaboumni su oni, ko|i ne zele iazum|eri ni kau il isrina boue u
oci. Ni|e, sroga, pioblem l|uui nikaua u neuosrarku uokaza o
piiioui srvainosri, nego u n|ilovo| nevol|nosri ili nemogucnosri
n|ilovog slvacan|a.
Pogiesno |e, pak, piilvacari sve nekiiricki, |ei se za|euno s isri-
nom nalazi pomi|esana i zabluua. ]eunosravna piavila, popur rieba
sve piilvariri ili rieba sve oubaciri ne voue nikamo; |euino
i|esen|e lezi u iazvi|an|u sposobnosri uiskiiminaci|e, ko|om cemo
iz m|esavine ko|a nas okiuzu|e biri u sran|u izuvo|iri ono sro |e
srvaino i sro voui osrvaien|u, re uz ro piionuri, oubacu|uci ono
sro |e nezbil|sko i sro voui u piopasr.
33 Sva su bica podozna Prirodi.
I mudrac nasfo|i d|eovafi
u skadu s vasfifom naravi.
Sfo se moze posfici uzdrzavan|em.
D|elovan|e |e konsranra piiioue, a sva su bica n|en uio. D|elova-
n|e |e, sroga, svim bicima neizb|ezno, samo |e piran|e kakvo ce ono
biri. ispiavno ili neispiavno. U naiavi muuiaca rezn|a |e savisen-
srvu, re zel|a za iziazom savisensrva. Kau on, uakle, u|elu|e u skla-
uu s vlasrirom naiavi, n|egova su u|ela savisena, ounosno pieu-
sravl|a|u ieleksi|u n|egove svi|esri u piiioui, ko|a se zbog cisroce
n|egove piiioue saviseno ouiazava, re se rako savisensrvo savise-
no ociru|e. Suzuizavan|e ou u|elovan|a ni|e znak piosv|erl|en|a;
neu|elovan|e zapiavo o cov|eku ne govoii ama bas nisra. Tek u|ela
govoie; u u|elima se moze uociri neci|a velicina.
30 - 33
160
Bhagavad-gEt=
Piiioune kvalirere re su, ko|e u|elu|u, isrina. Ali bice kao rakvo
uio |e piiioue, i piema rome pieusravl|a iziaz ril kvalirera u u|e-
larnosri. Posro|i, uakako, i vii|eme za povlacen|e ou u|elarnosri,
vii|eme za meuiraci|u, u ko|em bice srupa u uouii s vlasrirom isrin-
skom piiiouom, iz ko|e cipi ispun|en|e i naualnuce. Ali ro ispu-
n|en|e zel|er ce se iziaziri u svi|eru u|elovan|em, |eunako kao sro |e
neocirovani Apsolur pozelio pionaci pol|e vlasrirog iziaza, re |e
rako nasralo ielarivno u svo| svo|o| mnogosriukosri i slozenosri.
Ako Apsolur ni|e nisra izgubio rakvim u|elovan|em, cega se onua
mi imamo bo|ari, ako iziaz svo|e piiioue poriazimo u u|elarnosri
Necemo, naime, izgubiri v|ecnosr i besmirnosr nase isrinske naia-
vi, |ei ona ni|e nesro sro se gubi ili posrize, nego v|ecno |esr. Nasa
isrinska piiioua uvi|ek ce nas cekari. Zasro, uakle, kau nam |e ona
vec za|amcena, ne bismo u ielarivnom u|elovali, osloboueni pii-
riska, bez srialova i zel|a, igia|uci se na nacin ko|i iziazava nasu
isrinsku piiiouu Tako cemo |e samo uouarno porviuiri kao svo|
v|ecni izboi.
34 U os|efiima su dani
i privacnosf i odbo|nosf
prema predmefima os|efia.
Onome, fko dode pod n|ihov nadzor,
predsfav|af ce kamen spofican|a
na n|egovu pufu.
Neu|elarnosr |e uakle s |eune sriane nemoguca, a s uiuge be-
smislena; kau bi bice i moglo posro|ari bez u|elarnosri, a ne moze,
rakva egzisrenci|a ne bi nicemu sluzila, |ei su sva bica uio Piiioue,
ko|a |e pak sieusrvo Boz|eg iziaza, a u|elovan|e bica |e u unkci|i
rog iziaza, pa ispiavnim u|elovan|em, usklauenim s Boz|om vo-
l|om, bice suu|elu|e u Boz|em planu, i rako saviseno ispun|ava svilu
svo|eg posro|an|a. Pogiesno bi bilo, uakle, pokusavari obuzuavari
os|erila i u|elarne oigane ou veze sa svi|erom, |ei |e n|ilova nam|e-
na upiavo srvaian|e veze sa svi|erom. Tieba |euino paziri ua os|e-
rila osranu u sluzbi ocirovan|a svi|esri, re ua svi|esr ne posrane iobom
os|erila, ko|a mogu srvoiiri zbun|enosr, re rako izazvari skieran|e
bica s n|egovog pura.
Piim|eiice, os|erila mogu srvoiiri iaskoiak izmeuu ugounog i
koiisnog, re neugounog i srernog, re se za nesro srerno moze pii-
ciniri ua |e koiisno samo zbog roga sro |e ugouno, uok se pak za
Trece poglavlje
161
nesro koiisno moze piiciniri ua |e srerno samo zbog n|egove neu-
gounosri. Piim|eiice, slarkisi ima|u ugouan okus, ali srerno u|elu|u
na oiganizam, uok neki ca|evi goika i neugouna okusa mogu |ako
koiisriri zuiavl|u i u|elovari isc|el|u|uce. Slicno |e i s uiugim srvaii-
ma; laskan|e |e l|uuima obicno ugouno, uok im |e kiirika na|cesce
neugouna. Iz rog ce iazloga cesro posrari pli|enom laskavaca, ko|i
govoie l|uuima ono sro ovi zele curi samo zaro ua bi n|ima mogli
lakse upiavl|ari, nakon sro se izgubi n|ilova buunosr. S uiuge sria-
ne, osria kiirika muuiaca ii|erko ce naici na zalvalnosr; napioriv,
v|eio|arni|e |e ua ce se muuiac suociri sa smirnom opasnoscu ako
l|uuima kaze isrinu.
35 Bo|e |e vasfifim pufem koracafi ose,
nego fudim pufem dobro.
Bo|a |e i smrf na vasfifom pufu,
|er u fudem pufu ezi opasnosf.
Vlasriri pur, ounosno vlasrira ulaima, nesro |e sro se cesro
spomin|e, a ii|erko iazumi|e. Cesro l|uui pii susieru s pivom re-
skocom kazu ovo |amacno ni|e mo| pur, re kienu ciniri nesro
uiugo, na |eunako plirak i povisan nacin. S uiuge sriane, posro|i
supiorni eksriem, gu|e se uizi ua cov|ek rieba po svaku ci|enu
usria|ari u onome sro cini, iako ro moze pieusravl|ari samo izvoi
parn|e i n|emu i uiugima; cesro se ovim srilom opiavuava iigiu-
nosr kasrinskog susrava u Inui|i; naime, neci|a ulaima |e navou-
no ouieuena vaiom (kasrom) i yari|em (iouen|em), i sau |e rieba
sli|euiri uo smiri, a ro sro nekome ro ne ougovaia, ro |e n|egov
pioblem. Ociro |e ua se ru iaui o necem piilicno slozeni|em, i ua |e
vlasrira ulaima ono u cemu se cov|ek os|eca kou kuce, u ce-
mu na|bol|e iziazava svo|u piiiouu. Piim|eiice, iarnik popur Ai|u-
ne svo|u piiiouu iziazava s |eune sriane iarnickim uuznosrima,
boieci se pioriv nepiavue, a s uiuge sriane pii|arel|srvom s K;-
om i uiugima. N|egova ulaima |e viseslo|na i slozena, i resko |e
o n|emu ieci on |e samo iarnik ili pak on |e samo K;in pii|a-
rel|. Ipak, n|egov pur |e vilo |asan i |eunoznacan, |ei |e u svemu
sro on cini remel| vilina, i ro uinamicna vilina, ona ko|a svo| iziaz
nalazi u u|elovan|u. Kau bi on, pou ur|eca|em uo|mova i iazmisl|a-
n|a, zakl|ucio ua |e ra| n|egov pur neispiavan, kao piim|eiice onua
kau |e oulucio ne boiiri se, |ei mu se ucinilo ua ce rime pociniri
neu|elo, raua bi skienuo s rog svog pura piiiounil plemeniril
33 - 35
162
Bhagavad-gEt=
u|elarnosri na srianpuricu piisilne neakrivnosri, pii ko|o| se nika-
ko ne bi os|ecao uobio. Nekome |e piiiouno ne boiiri se u iaru,
nego se napioriv sablazniri nau n|egovom okiurnoscu, ali Ai|uni
kao iarniku i poglavaiu vo|ske ro ni|e piiiouno. N|emu |e piiiou-
no poriaziri na||aceg nepii|arel|a kako bi se s n|im boiio, |ei on
svo|u l|ubav piema isrini i piaveunosri na|bol|e iziazava na ra| na-
cin.
]eunako kao i Ai|una, svaki cov|ek suklauno svo|em srupn|u
uulovne iazvi|enosri ima rakav svo| pur, na ko|em cini ona u|ela
za ko|a svim sicem os|eca ua su ispiavna, ko|a piiiouno pioizla-
ze iz n|egovog unkcioniian|a, a kieran|e piema napii|eu mogu-
ce |e |euino uvazavan|em sauasn|e pozici|e. Ako bi se, naime,
sauasn|a pozici|a cov|eka zanemaiila, n|egova u|ela ne bi vise sli-
|euila piiiouno iz sriukruie n|egove osobnosri, nego iz sauiza|a
uma, ounosno uv|eien|a o rome sro bi riebalo a sro ne bi riebalo
ciniri. Cii|esiri na vlasrirom puru |e uobio. Cieske oua|u piisur-
nosr pioblema, pa |e po obliku giesaka moguce pionaci pioble-
me i ii|esiri il. Ako, pak, u|elovan|e ni|e pioizvou cov|ekovog
piiiounog sran|a, nego uv|eien|a remel|enog u umu, raua |e posve
sve|euno |e li rakvo u|elovan|e uobio ili lose; ono cov|eka voui u
piopasr. Uzmimo kao piim|ei glumca, ko|i cirav uan u kazalisno|
pieusravi igia neki vilo plemenir lik, piim|eiice Cospoua Sivu.
On se u ro| pieusravi ponasa popur Sive, ali ro ponasan|e ne
sli|eui piiiouno iz n|egove osobnosri, i pieusravl|a nesro nauce-
no, uouano na osobnosr glumca popur ou|ece i obuce. Koliko
gou on glumio, n|egove misli nece posrari misli Sive, niri ce n|e-
gova moc biri rakva. N|egova svi|esr bir ce svi|esr obicnog cov|e-
ka, i n|egov iazvo| kao osobe moguc |e |euino ako osrane sv|e-
sran ua |e on samo glumac. Ako uisrinu pov|eiu|e ua |e Siva,
mogao bi s iazlogom zavisiri u luunici. To bi pieusravl|alo resko
skieran|e s n|egovog pura.
Piim|ei roga ua |e bol|e koiacari svo|im, makai man|e zasluznim
purem, nego ruuim, uzvisenim, piuza|u nam rakozvani uulovni
riagaoci, kakve cesro imamo piiliku viu|eri. Oni zna|u ua |e uobio
biri sverac i uulovna osoba, a ima|u i neku pieuouzbu o rome
kako bi se ra| sverac riebao ponasari. Um|esro ua ro |eunosravno
konsrariia|u kao rakvo, re ua iz svo|e nesavisene pozici|e nasro|e
iauiri na samousavisavan|u s cil|em posrizan|a kvalirera sverosri,
oni cesro pozele pieskociri nekoliko srepenica, re se oumal kienu
ponasari popur sveraca. Dakako ua |e rakva osoba sverac u |euna-
Trece poglavlje
163
ko| m|eii, u ko|o| |e glumac ko|i u kazalisno| pieusravi glumi Isusa,
Isus. Takvo pieskakan|e srepenica moze uovesri |euino uo roga ua
cov|ek slomi viar. Nece, naime, rime posrici sverosr, ali ce zaro
izgubiri svo| pur iskiena cov|eka, i cesro ce mu biri ogioman pio-
blem ponovo u svemu rome piepoznari sebe. U rakvom gubirku
sebe, u svi|eru obmana i piiviua, cov|eka vieba piopasr, vilo srvai-
na i opipl|iva. ]eunako kao sro se Bogu piiblizavamo uouiiom sa
srvainoscu, re purem ou man|e srvainosri piema veco|, rako se
isro moguce ou Boga uual|iri uouiiom s piiviuom, kiecuci se ou
man|eg piiviua piema vecem, sro nalazi vilunac u sran|u porpune
zabluue, u ko|o| nema nikakvog uouiia sa srvainoscu. ]eunako
kao sro glumac, ko|i uoisra pocne v|eiovari ua |e lik ko|eg glumi,
moze zbog roga zavisiri u luunici, rako moze i uulovni riagalac
pou ur|eca|em uugoria|nog samozavaiavan|a posve izgubiri uouii
s vlasrirom srvainoscu, sro pieusravl|a n|egovu piopasr. Bol|e |e,
sroga, biri posve iskien piema sebi, i piilvariri iealne reskoce ko|e
sa sobom nosi nasa srvaina pozici|a, nego neugounu iealnosr za-
mi|eniri ugounom ikci|om. Bol|e |e i umii|eri i|esava|uci vlasrire
piobleme, |ei ce rako nasa smir biri u unkci|i n|ilovog i|esavan|a,
ko|e smir nece piekinuri, nego zavaiavari sebe umisl|an|em ua
pioblemi ne posro|e, |ei |e rako nas zivor uzaluuan. Tako u na|bo-
l|em sluca|u gubimo vii|eme, a u na|goiem se mozemo posve upio-
pasriri.
36 Ar|una rece:
Sfo fo f|era cov|eka da pocini gri|eh,
i nehofice,
kao da ga na fo f|era neka sia, o Va(yeya.
Ponekau se cini ua l|uui cine u|ela gorovo nesv|esno, popur lu-
raka na koncu, piimoiani silama ko|e na n|il u|elu|u; vecina l|uui
u|ela visi gorovo insrinkrivno, i ne iazmisl|a|uci, a cesro ou roga
ispaune veliko zlo. Tako Ai|una ima piilike viu|eri kako velika
piopasr vieba n|egov iou, a zbog neiazumnil u|ela l|uui. ]eunako
rako, on o sebi misli ua ce iarovan|em pociniri gii|el, a oper ga
nesro u n|emu r|eia na iarovan|e, izaziva|uci u n|emu pomurn|u.
Zbog svega roga, n|emu |e ou zivornog znacen|a saznari uziok
roga sran|a, kako bi se mogao ouviariri ou gii|ela, |ei ako ne iazu-
mi|e piincip po ko|em se re srvaii ouvi|a|u, resko ua ce moci nesro
piomi|eniri.
35 - 36
164
Bhagavad-gEt=
37 Svevisn|i Cospod rece:
Jo su ze|a i srdzba, rodeni iz gune sfrasfi.
133
Sveprozdiruci su uzrok gri|eha, i zna|,
na|veci su fi nepri|afe| na ovom svi|efu.
Zel|a i siuzba uziok su Duiyoulanina vlasrollepl|a, ko|e |e
uziok sauasn|e neumirne piopasri kariiya. Oni su |eunako rako
uziok Ai|unine zel|e ua u bo|u poiazi vo|sku Kuiua. To su mela-
nizmi ia|asa, gue akrivnosri i sriasri, zbog ko|e uolazi uo in-
srinkrivnog u|elovan|a, gu|e ieakci|a bez iazmisl|an|a sli|eui akci-
|u, re rako ni aspekri uuse ne srizu u|elovari. Ako nas na ulici
neki neznanac uuaii, u nama ce se insrinkrivno iouiri gn|ev, ko|i
ce reziri svom ocirovan|u kioz nasilnu ieakci|u. U rakvo| siruaci|i
u nama se nece iouiri uuboko piomisl|an|e isrinske piiioue si-
ruaci|e, vec cemo na nasil|e pozel|eri auromarski ougovoiiri nasi-
l|em. Zbog rakvil se srvaii kolicina zla u svi|eru ne sman|u|e,
nego osra|e konsranrna ili iasre. Takva kvalirera ia|asa pieusrav-
l|a nepii|arel|a uuse, |ei moze posve omesri ocirovan|e n|enil
visil aspekara; ra kvalirera nalazi se u nizim slo|evima ocirova-
n|a, blize samo| izicko| mareii|i, i samim rime moze se ispii|eciri
na puru ocirovan|a uuse; uouarni |e pioblem ra|, sro su rakve
ieakci|e u uomeni alakie, ounosno ega, auronomnog susrava
upiavl|an|a os|erilima i u|elarnim oiganima, rako ua alakia
pou ur|eca|em ia|asa pieuzima konriolu nau cov|ekom, re se raua
cov|ek ponasa popur bezumnog auromara ili nize zivorin|e. Zbog
rakvog melanizma ieakci|e, na izickom planu se u ri|elu cov|eka
srvaia|u supsranci|e popur koirizona (loimon sriesa) ili auiena-
lina, ko|e pak sa svo|e sriane uouarno o|aca|u melanizam si-
uzbe, isrouobno uznemiiu|uci sran|e ri|ela, cime omera|u suu|e-
lovan|e uuse u ponasan|u cov|eka, buuuci ua |e za ocirovan|e
uuse poriebno umiiiri niza ri|ela. Zbog svega roga, viul|ivo |e
zasro Cospou K;a ra| melanizam zove svepiozuiiucim uzio-
kom gii|ela i na|vecim nepii|arel|em.
3S Kao sfo dim prekriva vafru,
kao sfo prasina prekriva zrcao,
kao sfo |e zamefak prekriven posfe|icom,
fako sfrasfi zasfiru ob|ekfivnosf.
133
Ra|as
Trece poglavlje
165
Takvi melanizmi uznemiien|a, uakle, zasriiu vezu izmeuu visil
aspekara cov|eka i izickog plana, zasriiuci s |eune sriane ob|ekriv-
nosr, srvaia|uci s uiuge sriane renuenci|u k ouieuenom obliku u|e-
lovan|a. Zbog rakve siruaci|e, gu|e |e cov|ek s |eune sriane zbog
sriasri neob|ekrivan, a s uiuge sriane |e zbog isril sriasri sklon
u|elovari nasilno i ciniri gii|el, uusa posra|e posve zasrira rim uo-
gaua|ima.
39 Mudrosf |e prekrivena
fim v|ecifim nepri|afe|em mudrih
u vidu zudn|e, o Kunfin sine,
ko|a |e nezasifna popuf ogn|a.
Moisko uno ne moze se viu|eri ako |e povisina valovira. ]euna-
ko rako, suprilni aspekri svi|esri ne mogu uoci uo iziaza|a u sirua-
ci|i kau |e svi|esr ispun|ena giubim uogaua|ima, kao sro su ro sria-
sri ili gn|ev. Za u|elovan|e iz pozici|e muuiosri nuzan |e mii uula,
re sloboua ou vezanosri. Kombinaci|a nemiia uula i vezanosri ie-
zulriia porpunim pomiacen|em svake ob|ekrivnosri, gubirkom sva-
kog riaga plemenirosri i l|ubavi, a svaki oblik povlauivan|a rim
nizim melanizmima voui samo uo n|ilovog |acan|a. Ako zuun|i i
siuzbi uauemo pisr, piozuii|er ce nam ciravu iuku, a porom i ri|e-
lo. Tim osobinama nikaua, uakle, ne rieba povlauivari, niri iz n|il
u|elovari. Napioriv, ako se one |ave, rieba se uisranciiari ou cirave
siruaci|e, piicekari ua uznemiien|e nizil iazina pioue, a rek raua
govoiiri ili u|elovari. Ako rieba nekome ieci nesro neugouno, ie-
cimo mu ro iaui|e llaune glave, nego pou ur|eca|em sriasri. U
piorivnom, eskalaci|a neob|ekrivnosri i sriasri uovesr ce uo svil
visra nevol|a, i na|v|eio|arni|e ouvesri cov|eka u piopasr.
40 Os|efia, um i razum fo| su zudn|i s|edisfe.
Preko n|ih prekriva|uci mudrosf,
ona obman|u|e f|eesnika.
Zuun|i |e s|euisre u asrialnom ri|elu, uakle ri|elu uma i os|eca|a,
ko|e kooiuiniia os|erila i os|erilnu spozna|u. Kau se poveca akriv-
nosr asrialnog ri|ela, ono se naue na puru ocirovan|a visil ri|ela u
izickom, re, ako mu se uopusri, ono posve pieuzme konriolu nau
cov|ekom, buuuci ua se ru ionako iaui o melanizmima zivorin|skog
caisrva, nami|en|enim bizom u|elovan|u u siruaci|i ugiozenosri,
37 - 40
166
Bhagavad-gEt=
gu|e su nuzni obiana ili bi|eg. U rakvo| siruaci|i |e ou zivorne va-
znosri ieagiiari rienurno, re su sroga ri melanizmi roliko bizi. Koli-
ko gou ua su eikasni i smisleni u zivorin|skom caisrvu, gu|e vlaua|u
reiiroii|alnosr i piavo |acega, u svi|eru l|uui oni uovoue upiavo uo
roga ua se l|uui pozivince, re ua se spusre u svom u|elovan|u uo
iazine copoia zvi|eii ko|e se ruku oko komaua mesa. Tako poieme-
ceni nizi susravi uakako ne mogu biri sieusrvom ocirovan|a suprilne
svi|esri, nego |euino izvoiom obman|u|ucil uo|mova, ko|i uusu ve-
likom silinom pokusava|u uv|eiiri u ob|ekrivnu iealnosr necega, sro
|e samo iezulrar popusran|a pieu zivorin|skim nasli|euem cov|eka.
41 Sredu|uci sfoga na|pri|e os|efia, o na|bo|i Bharafo,
obuzda| fa| izvor gri|eha,
ko|i unisfava mudrosf i spozna|u.
]euini piavi nacin za obuzuavan|e auromarizma ia|asa |esr ne-
piesrana piisurnosr svi|esri u os|erilima, ounosno, uovouen|e os|e-
rila i nize piiioue cov|eka pou porpunu vlasr uula, ko|i moia biri
nepiesrano buuan i ziv. Cov|ek ko|i rako unkcioniia nece pasri
pou ur|eca| nizil sila, ko|e s lakocom uominiia|u uspavanim uulom.
Li|ek pioriv siuzbe i sriasri |e uakle buunosr uula u os|erilima,
cime se spi|ecava akriviian|e auronomnil melanizama, ko|i sru-
pa|u u akci|u ako nema buunog uula ko|i bi u|elovao u os|erilima,
u siruaci|i kau su os|erila piepusrena sama sebi, bescil|no lura|uci
meuu piivlacnim i oubo|nim ob|ekrima. Kau uul ima |asan cil| na
ko|i |e usm|eien, i ra| cil| osrvaiu|e kioz os|erila i u|elarne oigane,
raua su svi ri oigani pouieueni uulu, nisu neovisni. Piim|ei roga
|e kiiuig u opeiaci|sko| uvoiani, ko|i moze ueserak sari nepie-
kiuno opeiiiari, ne obaziiuci se na zalr|eve ri|ela, posve usieuoro-
cen na zauarak ko|i obavl|a, obavl|a|uci ga s velikom pieciznoscu.
Takva |e isrinska konriola nize piiioue; kau uul u n|o| u|elu|e, sve
mu |e uiugo pouieueno, ali kau si uul uopusri ua os|erila naieuu-
|u n|emu, um|esro ua on naieuu|e n|ima, re kaua ni|e snazno oku-
siian na zauarak, raua ga os|erila nepiekiuno obasipa|u svo|im pio-
lr|evima, ko|ima nikau nema kia|a.
42 Kaze se da su os|efia supfina.
Od n|ih |e supfini|i um,
ko|eg nadvisu|e supfinosf duha.
Preosfa|e Ono, sfo i n|ega nadiazi.
Trece poglavlje
167
Os|erila su suprilna, ounosno nalaze se u asrialnom ri|elu, u
onom n|egovom ui|elu ko|i se veze s piom. Iizicka os|erila samo
su posieunici uo asrialnog ri|ela, u ko|em uolazi uo piepoznava-
n|a i iazumi|evan|a opazenog. Um |e, pak, ra| ko|i na osnovi opa-
zenog piosuuu|e, i svo|om suprilnoscu nauilazi os|erila, |ei se na-
lazi u visem ui|elu asriala. Dul, pak, pieusravl|a |os uubl|i cov|ekov
aspekr, ona| isrinskog iazumi|evan|a srvaii, na osnovi ko|eg se ou-
ieuu|e uugoiocno usm|eien|e cov|eka, za iazliku ou uma ko|i up-
iavl|a kiarkoiocnim zbivan|ima u svi|eru os|erila. Um piosuuu|e
svi|er pomocu os|erila, ali uul oulucu|e o uubl|im sm|einicama
egzisrenci|e. Sve su ro, pak, samo oigani, pomocu ko|il ]asrvo
osrvaiu|e svo|u piisurnosr u svi|eru. Posro|i, uakle, veirikalna lini-
|a ocirovan|a ]asrva. ou ob|ekara, pieko os|erila i uma, uo uula, re
na kia|u uo samog ]asrva. Ta lini|a |e uvosm|eina; u |eunom sm|e-
iu ]asrvu govoii o svi|eru, a u uiugom sm|eiu piuza ]asrvu moguc-
nosr u|elovan|a u svi|eru.
43 Jako zna|uci onog,
ko|i |e iznad duha,
obuzda| ]asfvo ]asfvom,
fe savada| fako, o Mocnoruki,
nepri|afe|a u obiku zudn|e,
ko|eg |e fesko savadafi.
Isrinska konriola os|erila posrize se uakle usm|eien|em uula na
Na|vise. Kau |e rako svi|esr sazera u na|uubl|o| srvainosri, os|erilni
uo|movi, |eunako kao i u|elovan|e nize piiioue, bir ce posve ne-
birni, i nece upiavl|ari cov|ekom. Tek kau se cov|ek izgubi, kau
izgubi svo|u isrinsku peispekrivu, kau zaboiavi svo|u srvainu pii-
iouu, raua moze pasri pou obman|u|uci ur|eca| iazliciril nizil sila.
V|erai iaznosi oblake s lakocom, ali planinu ne moze pomaknuri,
zaro sro su remel|i planine cvisri. ]eunako rako, cov|ek uremel|en
u svo|o| isrinsko| piiioui na|viseg ]asrva nece biri pomaknur v|e-
riom os|erilnog opazan|a, vec ce u svim okolnosrima osrari cvisr i
posro|an. Cospou K;a, uakle, sav|eru|e cvisro usposravl|an|e vei-
rikale izmeuu svi|era i ]asrva, u oba sm|eia, gu|e ce ]asrvo usposra-
viri sebe kao vilovnog gospouaia os|erila, kao n|ilov remel| i smi-
sao, re rako nizi aspekri cov|eka nece nikaua imari piiliku ispii|eciri
se na n|egovu puru.
40 - 43
169
Ceivrio pogIavI}e
1 Svevisn|i Cospod rece:
]a sam ob|avio ovu neunisfivu yogu Vivasvnu.
On |u |e predao Manuu,
ko|i |u |e kazao Ikyvkuu.
Bo|im se ua su uanas sva imena ko|a se ovu|e spomin|u u uome-
ni legenue, ounosno ua ne posro|i nisra sro bi nas s n|ima povezi-
valo, pomocu cega bi il se moglo piibliziri cirarel|u. Razlog |e
rome veliki piorok viemena, zbog ko|eg uanas ne mozemo sa si-
guinoscu ieci |esu li spomenure osobe uoisra posro|ale, ili se iaui
|eunosravno o simbolima ili mirskim bicima, popur Heiakla ili
Auama. Sro bismo, analogno, mogli ieci ua |e K;a usrviuio kako
|e on na pocerku svi|era ob|avio ovo znan|e Auamu, ocu cov|ecan-
srva, ko|i ga |e pak ob|avio svo|im sinovima, Kainu i Abelu, a ua se
ro znan|e u uievnim viemenima pii|e Poropa izgubilo Mogli bismo
|amacno samo slegnuri iamenima.
Neki govoie ua |e Vivasvn samo uiugo ime Siye, boga Sunca.
Diugi pak govoie, v|eio|arno s vise osnova, kako se iaui o ureme-
l|irel|u sunceve iarnicke uinasri|e. Sro |e ou roga isrina, nama |e
posve sve|euno, buuuci ua nam ni u |eunom sluca|u ro ne znaci
ama bas nisra.
2 Jako |e u ucenickom nasi|edu primivsi,
kra|evski su |e mudraci poznavai.
170
Bhagavad-gEt=
No u dugim v|ekovima
ova se yoga izgubia.
Kako gou ua su se spomenuri ugleunici zvali, i rko gou ua su
bili, poanra |e saviseno pienesena. u uugom viemenskom iazuo-
bl|u moze se izgubiri ne samo ucenicko nasli|eue, ko|im se pienosi
neki nauk, nego i samo s|ecan|e na osobe i uogaua|e u n|egovom
pocerku. Nakon uoisra uugog viemena, sve pielazi u uomenu le-
genue. Svi uogaua|i s pocerka civilizaci|e spaua|u uanas u ne|asne
legenue, ci|u |e cin|enicnu osnovu uanas resko ili nemoguce usra-
noviri. Ti uogaua|i i nisu bili roliko uavni, povi|esr uievnil civili-
zaci|a pocin|e negu|e oko perog risucl|eca pii|e Kiisra. Cak i u rom
iazuobl|u, zapisi i iskopine su nepouzuani. Sro |e bilo pii|e rog
iazuobl|a To |e uoisra resko znari. Dovol|no |e, uakle, seuam ri-
suca gouina ua posve izgubimo povi|esno s|ecan|e na nasu pioslosr;
ako |e civilizaci|a i posro|ala pii|e roga, sro mi o rome znamo
Nisra. Mozemo se |euino r|esiri misl|u kako uievne povi|esri ni|e
ni bilo, re ua su nasi pieci raua kamenim s|ekiiama lovili mamure.
Mozua |e ro i isrina, mozua se uoisra iaui o obicnim pier|eiivan|i-
ma i uievnim mirovima, pogorovo u Inui|i, gu|e |e gorovo srvai
piesriza uariiari spise i uogaua|e u sro uievni|u pioslosr.
Sro |e u svemu rome isrina Isrina lezi u sl|eueco| cin|enici. u
Inui|i resko ua |e moguce pionaci ucenicko nasli|eue ko|e se nepie-
kinuro pioreze kioz vise ou persro gouina. Sro su onua oni popisi
imena, ko|i se piorezu uo samog Srvoiirel|a Samo alsiikari, ur|e-
la onima ko|i nisu u sran|u sami poni|eri ougovoinosr za svo|e
naucavan|e, vec zele ougovoinosr i zaslugu pieni|eri na riauici|u.
U riauici|i, nazalosr, ima malo ur|ele. Kao sro K;a kaze, riauici-
|e se gube, u uugom ri|eku viemena one nesra|u, re se gubi cak i
s|ecan|e na n|il. Svaka riauici|a ria|e samo uorle, uok ucirel| uspi-
|eva u ci|elosri obuciri baiem |eunog ucenika. U rienurku kau uci-
rel| umie bez sposobnog nasl|eunika, nasli|eue isrog riena posra|e
aisa, ko|a cesro iaui puke riauici|e nasravl|a posro|ari, iako |e n|ena
susrina mirva. Takvo nasli|eue moguce |e ieoimiiari, ali ono raua
vise ni|e izvoino, |eunako kao sro Karolicka cikva piim|eiice ni|e
nasl|eunica Kiisra i Peria; ona |e nasl|eunica ieoimaroia ko|i su
giauili na iusevinama ko|e su osrale nakon miacnog iazuobl|a Avi-
gnona i Boigia.
Piema onome sro sam imao piilike viu|eri, vii|eme poriebno za
pucan|e ucenickog nasli|eua na|cesce |e negu|e oko rii geneiaci|e,
Cetvrto poglavlje
171
|ei inrenzirer samog ucen|a ima renuenci|u slabl|en|a sa svakom
geneiaci|om. Piva geneiaci|a |e sam uremel|irel|, cesro isrinska Bo-
zanska inkainaci|a ili veliki sverac. On svo|om kaiizmom i moci
posravl|a remel|e u viuu ucenika. Na|cesce ni |euan ou ril ucenika
nema snagu uremel|irel|a, iako su sami cesro veliki sveci; piim|ei
mozemo naci u Isusovim ucenicima. Svi oni su |amacno osobe
piilicne uulovne snage, ali ualeko zaosra|u za |eunim Isusom. N|i-
lovil ucenika, pak, uanas se vise nirko i ne s|eca; rieca |e geneia-
ci|a, uakle, ra u ko|o| |e isrinska snaga izgubl|ena, a pienosi se
samo oima, okviii naucavan|a bez pievise veze sa susrinom. Zbog
svega naveuenog, posezan|e za aurenricnim ucenickim nasli|eui-
ma samo |e riik, ko|im se vaia|u neupuceni.
Sro |e ro, uakle, sro cini |euno ucenicko nasli|eue posro|anim i
nepiekinurim To |amacno ni|e inrelekrualno znan|e; mnosrvo l|uui
uanas ima znan|e o Isusu, a oper malo n|il moze uizari mirve i
louari po voui. Samo pienosen|e pouaraka ni|e, uakle, ono sro
cini ucenicko nasli|eue. Isrinski cvisr lanac nasli|eua moguc |e |e-
uino pienosen|em susrine, a ne oime kioz ko|u se ona ociru|e. Ta
susrina |e |euino cvisra uremel|enosr u Bozanskom, u srvainosri
ko|a |e remel| svega. Tek oni, ko|i su uviu u ru srvainosr piimili,
ko|i se u ro| srvainosri remel|e i iz n|e iasru, i ko|i su uviu u ru
srvainosr u sran|u pieni|eri uiugima, mogu se uizari isrinskim ka-
iikama u lancu ucenickog pieuan|a. Cesr |e, pak, sluca| ua ucenici
rek u|elomicno nasl|euu|u ucirel|a, re ua ono, sro |e on pos|euovao
u ci|elosri, oni ima|u rek u|elomicno, re ua im neuosra|u neke birne
srvaii. Takvim lancem pokvaienog releona uremel|enosr u srvai-
nosri paua geomerii|skom piogiesi|om sa svakom ireiaci|om, sro
ua|e i ob|asn|en|e za mo|e opazan|e o rii geneiaci|e. Naime, naci-
nimo za piim|ei |euan mali giaikon koii|enske unkci|e. Neka os
x pieusravl|a koiake ucenickog nasli|eua, a os y numeiicku vii|eu-
nosr snage ucirel|a, na skali ou 1 uo 10. Uzmimo ua uremel|irel|
nasli|eua na ro| skali ima vii|eunosr 10. Uzmimo ua |e snaga n|e-
govog nasl|eunika kvauiarni koii|en pierlounika. N|egov nepo-
sieuni nasl|eunik ima po rome vii|eunosr 3.16, sro se piilicno
uobio uklapa u opazan|e; Isusovi nasl|eunici, naime, resko ua su
nosili vise ou riecine n|egove snage, ako i roliko, ali |e vec i ro
uosrarno ua il se s piavom uizi svecima. N|ilovi nasl|eunici, pak,
piema ro| unkci|i imali bi vii|eunosr 1., sro |e vec piilicno slabo,
i iazlog |e iecimo rome sro se |eunog Timore|a s|ecamo rek po
spomin|an|u u Pavlovim poslanicama. N|ilovi nasl|eunici, pak,
2
172
Bhagavad-gEt=
ima|u vii|eunosr 1.33, a vii|eunosr ual|e nasravl|a pauari, rezeci
vii|eunosri 1. Recimo ua |e upiavo ra vii|eunosr, |euinica, ona na
ko|o| |e posve sve|euno ima li ucenickog nasli|eua ili ne. Uocimo,
isro rako, ua u koii|ensko| unkci|i sama velicina pivog ucirel|a ne
igia veliku ulogu; iazlika izmeuu pocerne vii|eunosri 1000 ili 10
ougaua kolaps nasli|eua rek za uvi|e uo rii geneiaci|e, ne vise. Sve
se ro saviseno uklapa u opazan|e, i sroga nam ua|e piilicno mare-
ii|ala za iazmisl|an|e.
Zakl|ucak osra|e sl|eueci. |euino pouzuano ucenicko nasli|eue
ono |e, u ko|em svaka kaiika lanca ima vezu neposieuno s Bogom,
kao birnim remel|em nasli|eua, i rek raua, kau |e piosv|erl|en|e ne-
posieuno piisurno u svi|esri i zivoru svakog ucenika lanca, raua |e
n|egovo pienosen|e za|amceno. Sve osralo igia |e pokvaienog re-
leona ko|em rocnosr paua s kvauiarom uual|enosri ou izvoia.
Uzmimo za piim|ei re siruaci|e Suncev susrav. ]euini isrinski
izvoi sv|erlosri u n|emu |e Sunce. To |e zbog roga sro se u n|egovo|
|ezgii ouvi|a reimonukleaina uzi|ska ieakci|a, ko|om se laki ele-
menri srapa|u u reze, uz ziacen|e viska eneigi|e u viuu elekriomag-
nerskog ziacen|a. Oko Sunca oibiriia nekolicina planera, ko|i bi-
va|u osvi|erl|eni Suncem obinuro piopoicionalno svo|o| uual|enosri
ou n|ega, ounosno, sro su mu blize, ro vise sv|erlosri i ropline
piima|u. To pous|eca na ucenike velikog ucirel|a. oni ko|i su mu
blize, obas|ani su s vise ropline i sv|erlosri. Oni, ko|i su ual|e ou
n|ega, uobiva|u man|e. Ucenici ril ucenika uspoieuivi su s m|ese-
cima ko|i oibiriia|u oko ril planera. Ako il obas|ava samo planer
ou ko|eg se ouiazava Sunceva sv|erlosr, imamo oper piim|ei koii-
|enske unkci|e, gu|e sv|erlosr eksponenci|alno paua sa svakom ire-
iaci|om. Ucenicka nasli|eua, ko|a rako piopaua|u i uegeneiiia|u
se, govoie nam kako riebamo biri sro blize Suncu, kako riebamo
upiri sro vise n|egove sv|erlosri i ziaciri |e u svi|er. Naizgleu |e ro
rocno, ali zapiavo |e beskia|na gluposr, pouloznicki menralirer i
uziok piopasri svake uulovnosri na svi|eru. Ne rieba nam, naime,
viaz|e Sunce, nego moiamo u sebi iazviri reimonukleainu ieakci-
|u uzi|e, a ro mozemo uciniri rek ako piesranemo biri planeri, re
posranemo zvi|ezue. Tek raua cemo osrvaiiri isrinski izvoi snage,
i imar cemo sro ziaciri. Taua cemo biri samoobas|anima, svi|erlir
cemo i gii|ari sami ou sebe, a ne kao komaui ugl|evl|a, ko|i u varii
si|u, a kau il ouarle izvauimo, llaue se i osra|u cini, pokazu|uci
rako svo|u isrinsku piiiouu rame i llaunoce. Tamnu i llaunu uusu
mozemo koliko gou locemo izlagari uiusrvu sveraca i avaraia;
Cetvrto poglavlje
173
ona ce u n|ilovu uiusrvu uoisra i pokazivari nekakve viline, ali
kau se iz rog uiusrva ukloni, ona se llaui i viaca na svo|e. Zbog
roga se iazliku|u nasli|eua ieligi|e i nasli|eua yoge. Nasli|eua ieligi-
|e ona su, ko|a pokusava|u ou l|uui naciniri pasivne sl|eubenike
ko|i ce samo piikupl|ari i ouiazavari sv|erlosr onil iznau n|il. Na-
sli|eua yoge, pak, ona su ko|a nimalo ne uize uo riauici|e, vec
napioriv neumoino usria|u na rakvo| riansoimaci|i bica po|euin-
ca, kakva ce uovesri uo roga ua on sam ou sebe zas|a, popur nu-
kleaine peci Sunca. Takav, ko|i |e sam po sebi uremel|en u Bogu,
ko|i |e sam po sebi osrvaien, ko|i u svo|o| isrinsko| piiioui viui
remel| svakog ucenickog nasli|eua, ra| |e isrinski remel| uulovno-
sri u svi|eru, a ne nasli|eua pouloznika, molirel|a i srovarel|a riaui-
ci|a.
3 Ju drevnu yogu,
ko|a |e na|vise ofa|sfvo,
|a danas govorim febi,
|er mo| si pri|afe| i bhakfa.
Uocimo kako K;a Ai|unu uci yogu, ounosno piincip ispiav-
nog uremel|en|a. Kau bi zelio ua Ai|una posrane ovisan o n|emu,
on bi mu uao samo inalni iezulrar, ounosno zel|eni obiazac po-
nasan|a ko|eg bi se ova| imao piiuizavari. Um|esro roga, K;a ga
uci ispiavno se uremel|iri, a sve osralo samo ce iz roga sli|euiri.
Ai|una |e K;in pii|arel|; cak i vise ou roga, on |e n|egov blak-
ra. Zauizimo se saua malo na rom po|mu, roliko zlouporiebl|ava-
nom ua |e posrao iuglo.
Blakri |e srupan| iznau pii|arel|srva. Blakri |e sran|e pieuanog
uivl|en|a, posrovan|a, uvazavan|a i obozavan|a. Blakri |e sran|e u
ko|em se nekome uivimo zbog n|egovil vilina, u ko|em zelimo
biri popur n|ega, ali ne rako sro cemo n|ega skiariri za glavu kako
bismo ga spusrili na nasu iazinu, nego rako sro cemo pogleuari u
visinu piema n|emu i uskliknuri. Slava Tebi!. Takvo sponrano
uivl|en|e i srovan|e |e blakri. Tim srovan|em mi iazvi|amo u sebi
upiavo re viline ko|ima se uivimo; mi ne sru|emo iaui roga ua
osranemo mali i slabi, nego posve nemoriviiano; iziazavamo uiv-
l|en|e piema onome rko |e uivl|en|a uosro|an, samo zaro sro rako
rieba ciniri, zaro sro se zbog roga os|ecamo uobio i ispiavno. Ona|
rko se uobiu klan|a, iasre u uobiu. Ona|, pak, rko se klan|a zlu, u
zlu i iasre. Nemoriviiano srovan|e, uakle, pieusravl|a vec i kao
2 - 3
174
Bhagavad-gEt=
rakvo nas iasr u uobiu, a ua se oko rog iasra pievise ne riuuimo.
Srovan|em i uivl|en|em mi se orvaiamo piema onome koga sru|e-
mo, re slaveci n|egova svo|srva isrima piizna|emo pivensrvo u vla-
srirom zivoru. Cesro l|uui u zabluui misle kako ce kiiriziia|uci nesro
pokazari svo|u naumoc nau rime, re sebe rako nau rime uzuici.
Napioriv, kiiriziian|em ce samo sebe ouvo|iri i uual|iri ou pieu-
mera kiirike, |ei ono sro kiiriziiamo uual|avamo ou sebe. Ono,
pak, cemu se uivimo, ro piivlacimo u sebe i rome se piiblizavamo.
K;a i Ai|una su u ounosu meuusobnog posrovan|a i uivl|en|a;
obo|ica su casni l|uui i veliki iarnici, i svarko ou n|il se iauu|e kau
se ova| uiugi pioslavi. Osim svega roga, Ai|una |e sv|esran roga ua
|e K;a Bozansko bice, re mu sponrano oua|e posrovan|e, kao
piim|eiice onua kau su on i Duiyoulana pos|erili K;u uok |e
spavao, gu|e |e Ai|una osrao sra|ari kia| kievera sklopl|enil iuku,
u znak posrovan|a. To su sve posve sponrane maniesraci|e n|ego-
vog unurain|eg srava. Ociro |e, uakle, kako rakav srav pieusravl|a
plouno rlo za usva|an|e na|viseg znan|a, |ei u Ai|uni ne posro|i
sumn|a niri u K;u i n|egovo znan|e i velicinu, kao ni u n|egove
nam|eie, re zbog rakvog srava moze s lakocom usvo|iri sve cemu
ga K;a nauci. Zbog roga K;a naglasava kako |e upiavo ra|
Ai|unin srav iazlog, zbog ko|eg mu orkiiva na|visi nauk.
4 Ar|una rece:
Kasni|e |e roden|e fvo|e
a rani|e roden|e Vivasvna.
Kako mi |e shvafifi fo
da si ga fi poucio na pocefku.
To, sro se Ai|una uivi K;i, ne znaci kako |e n|egov kiiricki um
orupl|en, re ua popur papige usva|a nepiobavl|eno znan|e kako bi
ga kasni|e ponavl|ao bez iazumi|evan|a. Napioriv. iziaz |e posro-
van|a piema ucirel|u pazl|ivo slusari n|egov govoi, i kau se naiue
na uio ko|i zvuci piorui|ecno, neiazuml|ivo ili besmisleno, ro
oumal napomenuri, kako bi se srvai iaz|asnila. U piorivnom, uce-
nik ci|e kiiricke sposobnosri nisu u|elarne uok slusa ucirel|a |eu-
nosravno ni|e uosro|an biri ucenikom, buuuci ua ne piilvaca pouku
na ispiavan nacin.
Uocimo oimulaci|u ko|om Ai|una ukazu|e na piorui|ecnosr.
Kako ro riebam slvariri Pogiesna piim|ena kiirickog uma ona
|e, ko|a u|elu|e iz pozici|e ega. Ego raua nepiesrano oceku|e nesro,
Cetvrto poglavlje
175
cime bi mogao sebe uzuici, a uiugoga poniziri. Kau cov|ek ko|i
u|elu|e iz rakve pozici|e cu|e nesro sro n|emu zvuci piorui|ecno ili
besmisleno, on ce oumal napasri sugovoinika, iuga|uci mu se,
misleci ua |e ono sro on ni|e u sran|u iazum|eri gluposr, re ua ono,
u ci|e znacen|e on ni|e sposoban pioniknuri, uopce nema znace-
n|a. Buuuci ua nepiesrano misli kako |e u piavu, svako neslagan|e
sa svo|im misl|en|em uozivl|ava kao pogiesku onog uiugog. Posve
|e, uakle, |asno kako rakav nikaua ne moze napieuovari, i kako ce
resko nauici svo|e zabluue.
Ai|una |e ualeko muuii|i; n|emu uopce ni|e birno ua buue u
piavu, nego ua se uozna isrina. Biri u piavu nesro |e sro |e ou
vaznosri nesiguinim l|uuima, ko|ima |e sralo uo roga sro uiugi
misle o n|ima, kako bi mogli ouizavari piiviu o sebi, ko|im poku-
sava|u kompenziiari neuosrarak susrine. Ai|una uakako ni|e |euan
ou ril l|uui, on |e casran cov|ek ko|i rezi isrini i vilini, i svo| os|eca|
vii|eunosri cipi iz sklaua s isrinom i vilinom. Zbog roga |e n|egov
um cisr i |asan, i ako nesro ne iazumi|e, on oumal kaze. ]a ovo
ne iazumi|em i zbun|en sam; molim re, ob|asni mi kako bil slva-
rio.
Kaze se kako su na|inreligenrni|i l|uui oni, ko|i posravl|a|u puno
piran|a. To |e sroga sro se oni ne bo|e ua ce ispasri glupima, |ei
zna|u ua ro nisu. Buuale, pak, zna|u ua su buuale, re nepiesrano
srialu|u ou roga ua ce il nerko iazorkiiri. Zbog roga se ne usuuu-
|u posravl|ari piran|a, misleci kako piran|a iazorkiiva|u neznan|e,
pa muuio sure, osra|uci rako buualama.
Ai|una |e uocio kako |e K;a iekao nesro sro zvuci piorui|ec-
no, naime ua |e poucio nekoga rko |e umio uavno pii|e n|egovog
iouen|a. On uakako ne misli ni ua |e K;a lazac, niri ua |e buuala
ko|a govoii besmislice. On moze |euino usranoviri ua se ru kii|e
nesro sro mu |e nepoznaro, pa se o rome iaspiru|e, |ei se upiavo u
uoznavan|u nepoznarog kii|e pur uo novog znan|a.
5 Svevisn|i Cospod rece:
Mnoga su roden|a profeka
mo|a, a fakoder i fvo|a, Ar|una
]a ih znam sva, a fi ih ne znas,
o pokorife|u nepri|afe|a.
Ougovoi na uvo|bu |e, uakako, ieinkainaci|a; Cospou K;a
ni|e govoiio o otoj svo|o| inkainaci|i, nego o neko| uavno| pier-
3 - 5
176
Bhagavad-gEt=
louno|. Buuuci ua se Ai|una ne s|eca svo|il pierlounil ur|elovl|e-
n|a, ni|e mu palo na um ua bi se moglo iauiri o rome, ounosno ua
bi K;i moglo biri sve|euno o ko|em svo|em ur|elovl|en|u govoii,
re ua on ouizava konrinuirer svi|esri u svim iouen|ima.
Ovu|e posra|e |asna iazlika izmeuu uvo|ice pii|arel|a. Ai|una ni|e
obican cov|ek; napioriv, on se meuu l|uuima svog uoba isrice po
svemu, i pieusravl|a iueal l|uuskog bica. Popur n|ega, i K;na |e po
svemu savisen. Ipak, iazlika meuu n|ima |e u rome sro Ai|una
u|elu|e ne zna|uci, insrinkrivno; n|emu n|egova isrinska piiioua
ni|e poznara. K;a, pak, osra|e suveieni gospouai svil srvaii, posve
buuan u na|viso| spozna|i. Smir i ponovno iouen|e ni u ko|em
aspekru ne mure N|egovu svi|esr, za iazliku ou osralil bica. To |e
sroga sro |e Cospou K;a Na|visi. Ne posro|i, naime, niri |euna
|euina sila u pouiuc|u srvoienog, ko|a bi n|emu bila iavna ili nau-
ieuena. Svo|srva piiioue n|egove su sluge, a ne gospouaii. Nezna-
n|e, sroga, nau N|ime nema nikakvu moc. On zna rko |e, ouakle
uolazi i kamo iue.
6 Iako sam neroden i neunisfive naravi,
iako sam Cospod svih bica,
osfa|uci u svo|o| vasfifo| naravi
radam se svo|om vasfifom sfvaraackom moci.
Isrouobno, Bog osra|e nesrvoien, neocirovan i neuokuciv. On,
posve rianscenuenralan pouiuc|u ocirovanog, isrouobno se ur|e-
lovl|u|e usm|eien|em vlasrire vol|e. Zbog paiauoksalne naiavi N|e-
govog ur|elovl|en|a, po ko|o| isrouobno osra|e gu|e |esr i popiima
r|elesni oblik, vecinu l|uui N|egovo ur|elovl|en|e zbun|u|e. Naime,
ako se Bog iaua u ri|elu, raua sebe ogianicava, lokaliziia. Ako se
Bog ur|elovi kao cov|ek, mozemo pomisliri kako nebeski anueli
osra|u bez pieumera svoga srovan|a, baiem za ria|an|a Boz|eg ur|e-
lovl|en|a. Ako, pak, osra|e neur|elovl|en, ako se u visim seiama ne
uesi nikakva piom|ena, cov|ek ce biri sklon pomisliri kako Bog i
ni|e uoisra ur|elovl|en, vec ua se ru iaui pii|e o nekom obliku N|e-
gove u|elarne sile. Ipak, rome ni|e rako.
Zamislimo iaui|e sl|euece. Bog |e izvoi sv|erlosri, a cirava piiio-
ua |e sraklena ploca umil|ana bo|om. Bica pieusravl|a|u iazne blago
osvi|erl|ene mil|e na ploci, ko|e nasra|u kau Bog pogleua srakle-
nu plocu, a zbog u|elomicno sran|ene bo|e na sraklu. Boz|a inkai-
naci|a mogla bi se opisari na sl|eueci nacin. Bog ukloni sa srakla
Cetvrto poglavlje
177
bo|u na |eunom m|esru, u ci|elosri. Taua izvoina, cisra naiav sv|er-
la piolazi kioz sraklo, posve neomerena mil|ama bo|e. Isrouobno
|e izvoina, posve cisra sv|erlosr viul|iva s uiuge sriane, u izickom
svi|eru, a sv|erlosr isrouobno osra|e u svo|em izvoinom, rianscen-
uenralnom sran|u s one sriane srakla. Tako nas paiauoks nalazi
i|esen|e. Avaria, Boz|e ur|elovl|en|e, pieusravl|a iupu u iluzi|i, pio-
zoi kioz svi|er, kioz ko|i mozemo gleuari Boga. Pieumer srovan|a
svil vilil i sveril rako popiima oblik cov|eka, ko|i |e sva slava
Boz|a ulivena u l|uuski oblik. Nikako ni|e moguce opisari svu N|e-
govu slavu, niri |o| sagleuari velicinu, ali |e moguce pieu n|om se
ponizno pokloniri i zap|evari limne u N|egovu slavu. Neka |e v|ec-
no slavl|en Cospou Bog u svo| Svo|o| velicini! Neka Ca v|ecno sva
srvoien|a slave, |ei rako |e |euino piavo i uosro|no! Sva slava
N|emu!
7 Kada se dharma pokoeba, o Bharafo,
a adharma prevada,
|a se fada uf|eov|u|em.
Svi konsriukroii zna|u kako |e kvalirera srio|a obinuro piopoi-
cionalna bio|u kvaiova, ounosno nuzui za naknaunim inreivenci-
|ama u n|egovom iauu. Zbog roga se na|bol|im konsriukroiom
uizi ona|, ci|e konsriukci|e na|man|e rieba ouizavari, i ko|e same
po sebi iaue saviseno.
Kako ua onua slvarimo ovu iz|avu Naime, srvoienim sv|erovi-
ma upiavl|a|u piecizne zakonirosri. U izickom svemiiu posro|e
zakonirosri, popur giaviraci|e, elekriomagnerizma, re slabe i |ake
nukleaine inreiakci|e. Posro|e, rakouei, piecizne zakonirosri ko|e
uieuu|u kieran|e i meuuu|elovan|e cesrica na mikio i makio nivou,
ko|e rako srvaia|u slozeni|e sriukruie, ko|e pak omogucu|u nasra-
nak sve slozeni|il oblika mareii|e. ou leprona i kvaikova uo suba-
romskil cesrica, ou subaromskil cesrica uo aroma, ou aroma uo
molekula, ou |eunosravni|il molekula uo slozeni|il, ou slozeni|il
molekula uo zivil bica, re ou |eunosravni|il zivil bica piema slo-
zeni|ima. Takve slozeni|e sriukruie poulozne su pak zakonima sila,
giban|a, iazm|ene eneigi|e i slicnima. Svim rime upiavl|a savisen
ieu, za ko|i su ougovoine izikalne zakonirosri ko|e |e Bog u samom
pocerku srvoiio savisenima, re nema nikakve poriebe za uouar-
nim inreivenci|ama u unkcioniian|e svemiia, kako bi se one oui-
zale. Zbog svega roga, cini se paiauoksalnom iz|ava Cospoua K;e
5 - 7
178
Bhagavad-gEt=
o rome kako se on moia ur|eloviri iaui ispiavl|an|a nesavisenosri
u ieuu ko|i upiavl|a svi|erom. Ipak, srvai |e nesro slozeni|a, a u ro|
slozenosri kii|e se i ougovoi na nasu uvo|bu.
Bog |e, srvaia|uci svi|er, imao na iaspolagan|u uvi|e mogucno-
sri. Piva mogucnosr znacila bi srvaian|e posve uereiminisrickog
svi|era, u ko|em |e sve moguce saviseno pieuviu|eri, i nau ko|im bi
On imao porpunu konriolu. Takav svi|er, kao i sva bica u n|emu,
bio bi u ci|elosri ovisan o N|egovo| vol|i, re bi |e samo pasivno
ouiazavao. Takav svi|er bio bi saviseno uieuen, i nazalosr savise-
no beskoiisran. Naime, ou pasivnog auromara ko|i samo ouiazava
vol|u svoga rvoica, bez ikakve mogucnosri iznenauen|a i novosri,
nema pier|eiane koiisri. Sroga |e Bog ra| mouel srvaian|a oubacio
kao uzaluuan. Pieosra|e uiuga mogucnosr. srvaian|e uinamickog
susrava, u ko|em Bog posravl|a osnovne uv|ere i piavila igie, re-
mel|ne zakonirosri ko|e onua popiima|u vlasriri zivor, re cak ni
Bog ne moze posve siguino ouieuiri sro ce ou svega roga ispasri, i
kako ce rakav svi|er izgleuari u ouieueno| rocki srvaian|a. Doisra,
N|emu sam iezulrar i ni|e ou rolikog znacen|a, koliko sam pioces
srvaian|a. Naime, Bog |e svi|er srvaiao rako sro |e srvoiio bica ko-
|ima |e pov|eiio ouieuene aspekre Svo|e licnosri, ounosno, rako
sro |e pogleuao ouieueni, suprilni slo| Piiioue, srvaia|uci u n|emu
uinamiku kieran|a, ko|a |e uovela uo ual|n|eg lanca srvaian|a. Os|e-
rivsi svo|u svi|esr Na|viseg Puiue, rime |e srvoiio bezbio| Puiua
ko|i Ca obozava|u opaza|uci svu N|egovu slavu. Tako |e nasralo
mnosrvo bogova, ounosno ailanuela i anuela. Ti bogovi nose u
sebi iazlicire aspekre Beskonacnog, i u rim aspekrima srvaia|u, oci-
ru|u se, slaveci rako Cospoua. N|ilova vol|a |e slobouna, |ei il |e
rakvima nacinio n|ilov rvoiac, i oni ru vol|u ociru|u isriazu|uci sve
mogucnosri ko|ima il |e obuaiio Tvoiac. ]euna ou ril mogucno-
sri sasro|i se u ogianicavan|u vlasrire svi|esri na iazne nacine, kako
bi |e bilo moguce konkieriziiari u veco| iaznolikosri, u ko|o| bi
iazliciri aspekri unurain|e punine popiimili ouvo|ene oime. Neki
aspekr rakvog savisenog bica moze naci ocirovan|e u ciravom
|eunom svemiiu ispun|enom bicima i srvaiima, uinamikom kiera-
n|a i srvaian|a, ko|a sva ouiazava uul svo|ega rvoica.
U uouiiu s Piak;ri, Puiua na|pii|e popiima oblik uinamike srva-
ian|a, Sive Plesaca. U svo|em silasku uubl|e u srvaian|e, On se ui-
|eli na muski i zenski aspekr, na Sivu i Sakri. Liseni unurain|e c|e-
lovirosri i samouosrarnosri, oni svo|u rezn|u |eunog k uiugome, u
zel|i za ponovnim s|euin|en|em, iziazava|u kioz beskia|no bogar-
Cetvrto poglavlje
179
srvo svi|esri, pieuanosri, sriukruia cisroce i isrine, re iazliciril enei-
gi|a i iazina svi|esri, u ko|ima slaveci |euno uiugo ociru|u Boz|u
slavu u svi|eru. U ual|n|o| konkierizaci|i svo|il nam|eia, oni srva-
ia|u na|pii|e iazinu uziocnosri, na ko|o| se ob|ekr ui|eli ou sub|ek-
ra, a uziok ou posl|euice, re rako nasra|e iaz|euin|enosr srvaii. U
ro| iaz|euin|enosri spusra|u se ual|e, srvaia|uci spozna|u i iazumi|e-
van|e, ounosno menralnu iazinu. U ual|n|o| konkierizaci|i, spo-
zna|a/susrina se iziazava kioz iazlicire oime, u ko|ima se ogleua i
ouiazava. Tako nasra|e asrialni plan, ci|e su zakonirosri vec bliske
onome sro uozivl|avamo u mareii|i. U zel|i ua se sriukruie i oblici
nasrali na asrialnom planu ual|e ucvisre i konkieriziia|u, re ua se
|euno cvisce iazliku|e ou uiugog, nasra|e izicki svi|er, sa svo|im
mnosrvom bica i cvisro oui|el|enil oimi. Tezn|a |e Boga, uakle,
ua se kioz sve re srvaii On pioslavi, re ua N|egova slava pios|a
kioz sve rako srvoiene iazine, re ua Mu srvoieno uzviari pogleu,
N|ime ispun|en.
U rakvo| konkierizaci|i, u rienurku kau |e ueiniiana spozna|a,
ueiniiana |e i supiornosr spozna|i; ne zbog roga sro bi ona imala
remel| u Bogu i pieusravl|ala uio N|egovog ocirovan|a, vec po pii-
ioui srvaii. U rienurku kau se srvaii pocnu ueiniiari u ounosu na
n|ilove supiornosri, uakle na asrialu, uolazi uo po|ava kao sro su
zlo, neznan|e i nesklau. Ako se viarimo na gue, sarrva, ia|as i
ramas, raua konkierizaci|a srvaian|a piema izickom planu znaci
povecan|e uu|ela ramasa u ounosu na sarrvu, a porom i u ounosu
na ia|as. To kulminiia u sran|u porpune reoierske nepomicnosri,
ko|a bi na skali ocirovan|a pieusravl|ala srepenicu ispou mareii|e,
u ko|em bi uinamika i vilina bili sveueni na nulu, a pievlauavala
bi |euino sila ineici|e, neznan|a i riomosri. Takvo sran|e pieusravl|a
|euno veliko Nisra, kao posvemasn|u supiornosr Bogu, ko|i |e |euno
veliko Sve.
Zbog sukoba sila viline i ne-viline, uobia i zla, sklaua i neskla-
ua, kao nuzne posl|euice konkierizaci|e Boz|eg ocirovan|a u sve
giubl|im slo|evima Piiioue, moguca |e uakle siruaci|a u ko|o| zlo
pievlaua a uobio buue ugiozeno. Taua, u ro| veliko| igii, Bog
inreiveniia, uolazeci u pomoc popur kon|ice u vesreinima. Kau su
sile ko|e Ca slave i ociru|u ugiozene, On im se ukazu|e, posravl|a-
|uci se pieu n|il kao pieulozak, kako bi se slaveci Ca o|acale u
svo|o| biri, piis|erile se svo|eg izvoia i cil|a, re rako porisnule nega-
rivnosri. ]eunako rako, supiorne sile viue ur|elovl|enog Boga kao
nepii|arel|a, kao supiornosr vlasririm rezn|ama i birku, re Ca pie-
7
180
Bhagavad-gEt=
ziiu, mize i pokusava|u unisriri. To |e, uakako, besmisleno, |ei
pokusava|uci unisriri susrinu srvainosri samo sebe ou n|e ouva|a|u,
ronuci rako sve uubl|e u nisravilo, sve uok se ne poka|u i obiare, ili
pak posve nesranu u miaku porpunog neposro|an|a.
S Da bih izbavio pravednike i unisfio zofvore,
fe ponovno usposfavio nacea dharme,
radam se vi|ek za vi|ekom.
Bog se uakle ur|elovl|u|e kako bi bicima ukazao na cil| n|ilovog
usm|eien|a; viu|evsi Ca kao svo| cil|, piaveuni Mu se klan|a|u i
rako osnazu|u unurain|u |ezgiu svoga bica, uok Ca zlorvoii mize i
ou n|ega b|eze, uual|u|uci se rako ou srvainosri piema porpunom
nisravilu, re rako ne srvaia|u vise uznemiien|e svo|om piisurnoscu
na svi|eru. Bog piaveunike izbavl|u|e vec i samom svo|om nazoc-
noscu; naime, sama N|egova piisurnosr piaveuniku |e na|visi bla-
goslov i spasen|e, i on nema uiugil zel|a. Kau rako viui Boga, on
oubacu|e sve nize rezn|e i rime posrize na|vise oslobouen|e, re rako
zauvi|ek osra|e uremel|en u Cospouu. Dakako, na cov|eku |e ua
svo|e vezanosri oubaci i ua svo|e slabosri nauvlaua, i ro |e ono sro
Bog ne moze za n|ega uciniri; kau bi vec i samo Boz|e ur|elovl|en|e
bilo |euini cimbenik spasa bica, raua bi se nerko mogao s piavom
zapirari zasro Bog ni|e nepiesrano ur|elovl|en na svi|eru. To pak
orvaia posve uiugo piran|e. Bog, naime, uolazi onua kau Ca rie-
ba|u. Kau Ca nirko ne rieba, On osra|e neocirovanim, |ei su l|uui-
ma i nize sile uovol|ne. Tek onua, kau l|uuima sve nize ou Boga
buue neuosrarno, kau buuu nepiesrano zeuali samo za Bogom, bir
ce iazloga za N|egovu ria|nu po|avu na svi|eru. Kau |e Bog piisu-
ran u sicima l|uui, On se po|avl|u|e i u svi|eru. Kau Ca u sicima
l|uui nema, kau su l|uui ispun|eni zel|ama za nizim srvaiima, raua
nizim srvaiima i piipaua|u, a Bog se u ro ne mi|esa.
Nize sile, popur ulaime, ko|a ouieuu|e piavila inkainaci|e iaui
ucen|a i iazvo|a, posve su uovol|ne u veliko| vecini sluca|eva. One
zakazu|u rek kau neci|a zel|a za Bogom u ro| m|eii naiasre, ua rakav
iazvo| vise ni|e oprimalan; bizi bi se iazvo|, naime, mogao osrvaiiri
Boz|om piisurnoscu. Taua Bog silazi, popiima oblik i u|elu|e. Susrav
|e uakle uobio uieuen. oni ko|i su ou svi|era, piipaua|u biizi svi|era,
i svi|er n|ilove poriebe saviseno zauovol|ava. Oni, pak, ko|i su Boz-
|i, ko|i zele Boga i N|emu piipaua|u, o n|ima biine sam Bog. Svarko
uakle uobiva ono sro uisrinu zeli, i sro mu |e uoisra birno. Merao-
Cetvrto poglavlje
181
iicki |e ro u sverim spisima opisano na sl|eueci nacin. kau cov|ek
umie, ako |e za zivora piipauao Bogu, ako |e bio N|emu pieuan, po
n|ega uolaze Boz|i glasnici, ko|i ga voue Bogu. Ako, pak, za zivora
ni|e piipauao Bogu, nego nizim, vezu|ucim silama, po n|ega posli|e
smiri uolaze Yamini glasnici, i voue ga pieu lice Dlaime, boga
piavue, ko|i im pokazu|e ogleualo u ko|em viue svo|a u|ela i n|ilove
posl|euice, a ou ril posl|euica srvaia se n|ilovo novo iouen|e. Oni,
uakle, ko|i su za zivora piipauali Bogu, posli|e smiri uolaze N|emu
i nalaze mii, uok oni ko|i su piipauali svi|eru, ko|i su svi|eru rezili za
zivora, svi|eru ponovno piipaunu i u novom iouen|u.
9 Mo|e roden|e i mo|e d|eovan|e bozanski su.
Ona|, fko fo isfinski razumi|e,
po napusfan|u ovog fi|ea ne rada se vise.
On doazi meni, o Ar|una.
Ona|, rko |e u sran|u piepoznari susrinu Bozanske inkainaci|e, u
sran|u |e uakle pogleuari u samoga Boga, re Ca kao rakvog pie-
poznari. N|egova svi|esr |e sroga roliko pioin|ena, ua |e n|egov
uulovni iazvo| zavisen, re on zauvi|ek piipaua Bogu. Ona|, rko |e
makai |eunom u sran|u svo|om svi|escu i uviuom uoraknuri Boga,
uizi se savisenim, i svi se n|egovi gii|esi i piopusri zaboiavl|a|u. ra|
piipaua samo i |euino Bogu, u v|ecnosri. Bez rakvog uviua u Boga
ni|e, uakako, moguce osrvaiiri isrinsko iazumi|evan|e N|egovog
iouen|a i u|elovan|a, i sroga Cospou ovu|e orkiiva izuzerno birnu
srvai, nuznu za iazumi|evan|e l|uuskog cil|a, kao i plana ieinkai-
naci|e. Ponovna iouen|a nuzna su bicima sve uok ne uspi|u uora-
knuri Na|vise; svaki uiugi cil| bi, piouuzen u v|ecnosr, pieusrav-
l|ao pioklersrvo i parn|u. Tek Svevisn|i u v|ecnosri piuza beskia|no
blazensrvo i isrinsko ispun|en|e, i |euino On pieusravl|a kia|n|i i
konacan cil|, u uspoieubi s ko|im |e sve osralo beznaca|no.
10 Osobodeni vezanosfi, sfraha i srdzbe,
pofpuno ufeme|eni u meni,
nasavsi u meni ufocisfe,
procisceni isposnisfvom znan|a,
mnogi su dosegi mo|u sfvarnosf.
Onome, rko na|visu srvainosr ni|e uosegnuo, ponovno iouen|e
pieusravl|a blagoslov, uiugu piiliku u ko|o| moze nasraviri nasro-
7 - 10
182
Bhagavad-gEt=
|an|e na posrizan|u savisensrva. Onome, pak, rko |e ra| cil| posri-
gao, rko |e sve nize srvaii iskusio i oubacio iaui Na|viseg, ponov-
no iouen|e pieusravl|a samo suvisan i neporieban izvoi parn|e.
Zbog roga se rakvi i ne iaua|u ponovo. oni ponovnim iouen|em
nema|u sro zauobiri. Ako se i iaua|u, ro |e iaui sluzen|a uiugima,
iaui pomagan|a u osrvaien|u Boz|eg plana.
Bez oubacivan|a nizil kvalirera, pak, nikako ni|e moguce posri-
ci piociscen|e, a bez piociscen|a ni|e moguce spoznari Na|viseg.
Sroga |e ciscen|e ou niskosri impeiariv, nuzan uv|er posrizan|a oslo-
bouen|a, ko|i se ne moze nikako zanemaiiri, |ei n|egovo zanema-
ien|e znaci pau u niskosri, re uual|avan|e ou cil|a ko|em rezimo.
Nerko ce pomisliri ua |e cin|enica, ko|a kaze ua vec i samo |euan
rienurak poiman|a Na|viseg |amci oslobouen|e, iazlog za opusra-
n|e i lako cemo menralirer. Takvo umovan|e ni|e svo|srveno
onima ko|i posrizu oslobouen|e. Naime, ua bi uoslo uo rog |eu-
nog rienurka spozna|e, poriebna |e velika baza cisroce, |eunako
kao sro |e za izgiaun|u visoke piiamiue nuzna siioka i posro|ana
baza, re cvisro rlo kao pouloga. Ona|, rko rezi uulovnim visina-
ma, a ua ni|e pierlouno ii|esio piobleme na nizim iazinama, naci
ce se u siruaci|i u ko|o| se nalazi vozac camca, ko|i pokusava veslari
u camcu piivezanom uz kopno. Bez iazi|esen|a rakvil vezanosri
za nize iazine, on nece oumaci ualeko, re ce unaroc svom napoiu
ulozenom u veslan|e osrari na m|esru. A gu|e |e rek ualeka obala
Bozanske Srvainosri! To uvi|ek rieba imari na umu kou piakse
yoge. vezanosri i niskosri na|veci su nam nepii|arel|i, i upiavo oni
pieusravl|a|u glavnu zapieku nasem napierku. Sroga |e piim|ena
relnika piociscen|a impeiariv. Piim|enom relnika ciscen|a, oslo-
bouen|e se lako posrize u kiarkom viemenu; sve vezanosri se iaz-
i|esava|u, re se rako uusa uize u sve suprilni|e seie uviua, uok na
kia|u ne uspi|e sreci uviu u samog Cospoua. Bez relnika ciscen|a,
svaki pokusa| meuiraci|e uzaluuan |e posao, sro mozemo viu|eri iz
piim|eia mnosrva piakrikanara bizoporeznil relnika meuiraci|e,
ko|i misle ua ce |erino kupiri savisensrvo. Koliko gou ua v|ezba|u,
oni ne posrizu nikakav napieuak vii|euan spomena, osim cesrog
napierka u ololosri. Kako ce oni posrici oslobouen|e Kako |e
moguce nekome sreci makai i u|elomican uviu u Na|vise ou na|vi-
seg, ako isrouobno n|egu|e vezanosri za sve visre niskosri Zbog
roga, uakle, Cospou K;a ovu|e spomin|e slobouu ou vezanosri i
sriasri, re piociscenosr isrinskim znan|em, kao nuzne uv|ere uola-
ska u Bozansku Srvainosr.
Cetvrto poglavlje
183
Ipak, ru srvainosr uosegli su mnogi. Upiavo u rome lezi ur|ela.
ro |e moguce posrici, i mnogi su ro vec i posrigli, re sroga svarko
rieba nasro|ari na rome ua im se piiuiuzi.
11 Na nacin na ko|i fko prisfupa meni, |a mu uzvracam.
Na svaki nacin, o Prfha, |udi si|ede mo| puf.
Suklauno svo|o| uulovno| iazvi|enosri i sklonosrima, l|uui iaz-
vi|a|u iazlicire nacine ko|ima reze Bogu. U svakom rom nacinu,
Bog izlazi l|uuima u susier.
Bog |e, naime, svepiozima|uca srvainosr. On ne pozna|e ogia-
nicen|a. Kako gou ua Mu piiuemo, On ce znari usm|eien|e naseg
bica i nasu isrinsku zel|u, re ce nam rako i uzviariri. Ali, Bog |e u
svemu rome ona|, ko|i samo ieagiia. Nasa slobouna vol|a ona| |e
cimbenik, ko|i ouieuu|e cemu cemo piipasri. Ako Boga ne zelimo,
On ce pusriri neka nam buue po naso| zel|i. Ako, pak, uz N|ega
piionemo, On ce nam |eunako uzviariri. U svemu rome, birno |e
viu|eri ua smo upiavo mi piesuuan cimbenik. mi oulucu|emo sro
zelimo. Bog ni|e ekskluzivno piavo nekil; On se nuui svima bez
iazlike, i svarko, rko ro pozeli, moze Mu se pieuari i uosrici Ca.
Svaci|e piiioune sklonosri mogu u rome biri ou koiisri; kako gou
ua nerko zamisl|a savisensrvo, ako mu se s v|eiom pieua, Bog ce
mu se u rom obliku ukazari, i rako porviuiri n|egovo usm|eien|e.
Posrupno, rakav cov|ek ce nauiasri sva ogianicen|a i posrici savi-
sensrvo.
12 Oni, ko|i zee ispun|en|e u d|eovan|u,
oni obozava|u bozansfva,
|er usp|eh roden iz d|eovan|a
brzo doazi u svi|efu |udi.
Kako kaze Cospou, u|elovan|e u svi|eru l|uui bizo uonosi usp|el,
ali ra| |e usp|el ou ovoga svi|era, ro |e blago ko|e nagiiza liua i
iz|eua|u mol|ci.
134
Takvo u|elovan|e uakako uonosi usp|el, ono
bizo uonosi plouove, ali ri plouovi nisu ria|ni. Ipak, u|elovan|e u
sklauu s osobnom ulaimom uonosi uiugu visru ispun|en|a, onu
134
Mr 6,19-21. Ne zrcite sebi blao na zenlji, dje a noljac i rda narizaju
i dje a kradljitci potkapaju i kradu. Zrcite sebi blao na nebu, dje a ni no-
ljac ni rda ne narizaju i dje kradljitci ne potkapaju niti kradu. Doista, dje ti je
blao, ondje ce ti biti i srce.
10 - 12
184
Bhagavad-gEt=
ko|a uolazi ou os|eca|a sklaua zbog visen|a vlasrire uuznosri. Takav
iau, posvecen bozansrvima
135
, ounosno piiiounim elemenrima,
|ei ro samo svo|srva Piiioue meuuu|elu|u
136
, bez piian|an|a, uono-
si ispun|en|e u u|elovan|u. Oni, ko|i zele ispun|en|e u u|elovan|u,
u|elu|u uakle iz ya|ne, bez vezanosri.
13 ]a sam sfvorio cefiri sfaeza
prema pod|ei svo|sfava i d|eovan|a.
Iako n|ihov fvorac,
zna| da sam ned|eafan i neprom|en|iv.
Ceriii sraleza su ceriii kasre. suie, vaisye, kariiye i bilmae.
Po pou|eli svo|srava (ramas, ia|as i sarrva) suie u|elu|u piimaino
iz ramasa, obo|enog ia|asom, ounosno n|ilov |e um neiazvi|en, a
u|elu|u iz neznan|a i nizil pobuua, pona|pii|e onil za samoouiza-
n|em, piouul|en|em visre i zauovol|en|em os|erila. Vaisye u|elu|u
iz ia|asa obo|enog ramasom, ounosno oni u|elu|u iaui zgiran|a
uobiri, sr|ecan|a mareii|alne koiisri i piibavl|an|a os|erilnog zauo-
vol|srva. Kariiye u|elu|u iz ia|asa obo|enog sarrvom, ounosno iz
sriasri vlauan|a u vilini. Bilmae pak u|elu|u iz sarrve obo|ene
ia|asom, ounosno pierezno iz viline usm|eiene piema u|elovan|u.
Svile u|elovan|a riauici|a ui|eli na kmu, airlu, ulaimu i moku,
ounosno uzivan|e, koiisr, piaveunosr i oslobouen|e. Piema rakvo|
pou|eli, suie u|elu|u pona|pii|e iaui os|erilnog uzivan|a, vaisye
u|elu|u pona|pii|e iaui mareii|alne koiisri, karii|ama |e piimaini
moriv u u|elovan|u piaveunosr, uok bilmae reze pona|pii|e oslo-
bouen|u, ounosno posrignucu uulovnog savisensrva. Ova pou|e-
la |e, uakako, giuba i velikim ui|elom pioizvol|na, ali govoii o
rome kako svi l|uui nisu |eunaki, nego meuu n|ima posro|e pou|e-
le po uulovno| iazvi|enosri, a ru iazlicirosr u svakom sluca|u rieba
uvaziri u piaksi. Vec |e i na pivi pogleu ociro kako iazni l|uui reze
iazlicirim cil|evima, a svaku analizu ko|a pokusava rakvu cin|enicu
zanemaiiri riebamo oubaciri kao ieuukcionisricku, ounosno kao
onu ko|a pokusava pier|eiano po|eunosravniri srvaii zanemaiiva-
n|em birnil aspekara. Mozemo, uakle, viu|eri kako se zivorne rezn|e
izickil iaunika re n|ilovi misaoni piocesi u veliko| m|eii iazliku-
|u ou rezn|i i misaonil piocesa sruuenara ilozoi|e i reologi|e. Ii-
135
Viui 3.10-13
136
Viui 3.28
Cetvrto poglavlje
185
zicki iaunici na|cesce nisu uopce u sran|u po|miri cime se sruuenri
akulrera bave, ko|i |e uoseg n|ilovog iazmisl|an|a, re i ne reze
n|ilovom m|esru; oni ionako uize kako su akulreri beskoiisna
srvai ko|a sluzi pona|pii|e ispiaznom umovan|u uokolicaia ko|i
zive ou ruueg iaua. Buuuci ua su l|uui skloni suuiri po sebi, izicki
iaunici, ko|i ispun|en|e nalaze u reskom iauu a zauovol|en|e u liani
i seksu, rakouei pio|iciia|u svo|e morive na uiuge l|uue, pa uize
kako svi ui|ele n|ilova ogianicen|a, a buuuci ua im |e iazmisl|an|e
izuzerno giubo i mareii|alno usm|eieno, |euino izicki iau na pio-
m|eni na|giubl|il i na|viul|ivi|il aspekara mareii|e uize vii|eunim i
piavim iauom. Tiageui|u ko|a nasra|e kau rako piimirivni umovi
uouu uo vlasri nau uizavom imali smo piilike iskusiri u komuni-
srickim iezimima. Taua se uoslovno uesavalo ua su rakvi izicki
iaunici, nesposobni po|miri vii|eunosr misaonog iaua, obespiav-
l|ivali inrelekrualce i r|eiali il na posreni iau u rvoinicama i na
pol|ima.
]eunako kao sro izicki iaunici u ogianicen|ima svo|e piimiriv-
nosri suue sve po sebi, rako i neki inrelekrualci uize kako u svim
l|uuima lezi porenci|alni inrelekrualac, ko|i se ponekau zbog bo-
l|eg obiazovan|a i uv|era ociru|e, a ponekau zbog slabi|il uv|era
ne, pa |e rakav sklop van|skil uzioka ougovoian za iazlike izme-
uu inrelekrualaca i izickil iaunika. To |e, uakako, |eunako po-
giesno kao i umovan|e izickil iaunika kako su svi u biri slicni
n|ima. Kau rakvi inrelekrualci uouu uo vlasri nau uizavom, oni
pocin|u uonosiri zakone ko|i pak srvaia|u uiugu visru pioblema,
|ei pokusava|u sve uciniri inrelekrualcima, |eunako kao sro bi se-
l|aci sve ucinili sel|acima, |ei oni pak |euino inrelekrualni iau uize
isrinski vii|eunim i koiisnim, uok piebacivan|e mareii|e s |eune
lipe na uiugu uize u kia|n|o| lini|i sieusrvom, a nikau cil|em
unkcioniian|a, viu|evsi |euini smisao izickog iaua u pioveubi in-
relekrualne zamisli.
Viuimo, uakle, na ovom piim|eiu uvi|e giupe, ko|e se na|cesce
spomin|u u zapaun|ackim umovan|ima na ru remu, kako posro|e
|asne iazlike izmeuu l|uui, a ko|ima |e uziok iazliciri srupan| uu-
lovne iazvi|enosri. Inui|ci su poui|elili srvai na ceriii, um|esro na
uvi|e giupe, pa rako imamo izicke iaunike kao pivu giupu, obirni-
ke i rigovce kao uiugu, vlauaie, vo|sku i polici|u kao riecu, re
uulovno usm|eiene l|uue kao cerviru. Tieba, pak, uociri ua bi
ouieuen rip inrelekrualnil iaunika bio uvisren pii|e u vaisye nego
u bilmae, iz |eunosravnog iazloga. inzen|ei srio|aisrva zapiavo
12 - 13
186
Bhagavad-gEt=
|e |ako soisriciiana vaii|aci|a na remu kovaca, a inzen|ei boranike
|e obiazovana vaii|aci|a na remu virlaia; bilmaama se mogu
uizari samo oni inrelekrualci viseg usm|eien|a, ci|i |e inreies usm|e-
ien spozna|i vise isrine i srvainosri, kao sro su ro piim|eiice izica-
ii ko|i isriazu|u poii|eklo i usrio|srvo Svemiia u naui ua ce rako
uoci uo znan|a o smislu, ili oni ko|i se bave ilozoi|om ili reologi-
|om, pokusava|uci uoci uo kia|n|il ougovoia, re uokuciri srvaii o
Bogu i svi|eru.
Dakako, pou|ela na ceriii sraleza |eunako |e nepiecizna kao i
pou|ela na samo uva, i pieusravl|a rek riauici|om usposravl|eni
iauni mouel. Bilo bi blize isrini kau bismo napiavili klasiikaci|u
sraleza po piimainim cakiama, naime piema cakii iz ko|e nerko
pierezno u|elu|e moglo bi se ouieuiri ko|em sralezu piipaua, s rim
ua bi raua sraleza bilo ualeko vise, a riebalo bi uvaziri i obil|e pii-
|elaznil sran|a. Suuie |e moguce sm|esriri na mlauliu s piim|e-
sama svuli[lane. Vaisye bi bili pierezno na svuli[lani s uosra
maipie. Kariiye bi u|elovali s maipie i anlare, uok bi bil-
mae u|elovali s anlare s piim|esama maipie i osralil cakii.
L|uui ko|i kao piimaine cakie koiisre visuuulu, |nu i vise roliko
su ii|erki, ua il se u veuskim spisima oslovl|ava kao ;i|e, siuule,
yogine i slicno. Oni izlaze iz kasrinskog susrava na n|egovom goi-
n|em ui|elu, |eunako kao sro kiiminalci i porpuni uiusrveni orpau
izlazi iz susrava na n|egovom uon|em ui|elu.
Susravom vaii, ounosno bo|a, za sro |e kasni|e uuomacen
poirugalski naziv kasra, uolazi i susrav siama, ounosno pou|e-
la na zivorna iazuobl|a. Ta iazuobl|a su ucenicko (bialmacaiya),
obirel|sko (g;lasrla), iazuobl|e napusran|a obirel|i i posvecenosri
uulovnom, ko|e |e ekvivalenr miiovini sannysa, re posl|eun|e
iazuobl|e zivora, iazuobl|e porpunog ouiican|a ou svi|era, povla-
cen|e u sumu, ounosno vnapiasrla. Zamisl|eno |e, suklauno
rome, ua bi veuski cov|ek riebao pivil uvaueser gouina zivora
posveriri ucen|u i piipiemi za kasni|e uuznosri; porom bi riebao
zasnovari obirel| i ougo|iri u|ecu, biinuci se isrouobno za uobiobir
i blagosran|e obirel|i, a kau u|eca ouiasru, riebao bi orici u miiovi-
nu, gu|e bi se riebao posveriri sruui|u spisa i uulovnom iauu. Pieu
smir, riebao bi pies|eci sve sv|erovne vezanosri, re orici u porpunu
osamu meuiriiari, re rako u piosv|erl|en|u napusriri ri|elo. Ta po-
u|ela osra|e ualeko vise u uomeni reoii|e nego sro |e ro sluca| s
kasrama; naime, ni|e posve izv|esno na ko|e se sve kasre ounosi
piincip siama, |ei |e slabo v|eio|arno ua ce izicki iaunik moci
Cetvrto poglavlje
187
sli|euiri posl|eun|a uva srupn|a, pa se moze pierposraviri ua se ro
ounosilo ili samo na kasru bilmaa, ili |os i na kasru kariiya, za
ko|e |e bilo uobica|eno ua u pooumaklo| uobi napusra|u uuznosri
vlauaia re oulaze u sumu baviri se isposnisrvom. Cirav ra| susrav
ima smisla, ali bilo bi pogiesno uulovnu uisciplinu ieuuciiari na
pooumaklu zivornu uob. Naime, cini se ua na|veci usp|el u yogi
posrizu upiavo mlaui l|uui, ci|i |e eneigerski susrav |os sv|ez i pio-
rocan, pa bil |a piepoiucio bavl|en|e yogom ou iazuobl|a pii|e
pubeirera pa sve uo smiri, |ei |e |euino rako izv|esno ouizan|e
ispiavnog uulovnog sran|a ri|ekom zivora. Dugoria|no nagomila-
van|e necisroca ri|ekom zivora moze uovesri uo reskog zapil|an|a
susrava, sro u sraiosri moze biri |ako resko ili nemoguce popiaviri,
a za posrignuce izuzerno visokil sran|a uula esenci|alno |e uobio
sran|e susrava, sposobnog pouni|eri vilo visoku iazinu eneiger-
skog nabo|a i opreiecen|a. Ako se cov|ekov susrav u rome v|ezba
ou mlauosri, on ce zauizari veliku viralnosr i kapacirer uo u zielo
uoba, ali ako se u mlauosri v|ezba yoge zaposravi, kasni|e ce biri
|ako resko nauoknauiri zaosrarke.
Tvoiac susrava sraleza, ounosno ciravog susrava evoluci|e iz ko|eg
oni por|ecu, kao iazliciri srupn|evi na l|esrvici iazvo|a, u svakom |e
sluca|u sam Cospou, ko|i ua|e zivor i svi|esr svim bicima, ko|i ua|e
pivobirni porica| svakom iasru. Iako on srvaia bica, re iako se ona
iazvi|a|u i u|elu|u samo N|egovom snagom, on osra|e neukl|uce-
nim u u|elovan|e, |eunako kao sro Sunce ua|e eneigi|u ko|a ispaia-
va oceane, srvaia kisu i v|erai, re rako srvaia uv|ere za zivor i iasr
bica, a ipak osra|e posve neuiinuro svim rim u|elovan|em. Kao sro
Sunce porice u|elovan|e samim svo|im ziacen|em, rako i Bog samim
svo|im posro|an|em ua|e porica| i remel| svemu iasru i kieran|u.
14 ]a nisam uk|ucen u d|eovan|e,
nifi sam ze|an n|egovih podova.
Jko me fakvim zna,
n|ega d|ea ne vezu.
]eunako kao sro Sunce, iako uziok svem kieran|u i zivoru na
Zeml|i, ni|e ukl|uceno u u|elovan|e na n|o|, niri u|elu|e iz zel|e za
necim sro bi rako moglo osrvaiiri, nego n|egovo ziacen|e pieu-
sravl|a |euino ouiaz n|egove unurain|e naiavi, rako i Bog ne srvaia
svi|er u|elovan|em, nego svo|om piiiouom. Svi|er |eunosravno sli-
|eui iz Boz|e naiavi, |eunako kao sro ziacen|e ropline sli|eui iz na-
13 - 14
188
Bhagavad-gEt=
iavi Sunca. Kau ro Boz|e ziacen|e paune na plouno rlo svi|era,
raua nasra|e mnosrvo bica, ko|a sva iazvi|a|u zivor, svi|esr, posro|a-
n|e, blazensrvo i osrale kvalirere, ovisno o rome koliko upi|u Boz|eg
sv|erla. Taua svo|im iasrom u Bozanskim kvalirerama slave Co-
spoua, |eunako kao sro mnosrvo i iaznolikosr zivora na Zeml|i
slavi blagorvoino ziacen|e Sunca, ko|e svima ua|e zivor.
]asrvo, svepiozima|uca srvainosr u svim bicima, remel| |e sveu-
kupnosri ielarivnog ocirovan|a, a ni u cemu ielarivnom Ono ne
u|elu|e, niri sro ielarivno na N|ega ur|ece.
Iz|ava Cospoua K;e sroga |e uvosriuko val|ana. iz pozici|e
]asrva, kao i iz pozici|e Na|viseg Puiue. Slicnosr ril uvi|u pozici|a
ria|an |e izvoi spoia meuu iaznim skolama u Inui|i, |ei svaka ou
n|il v|eiu|e kako |e upiavo n|eno rumacen|e |euino piavo, a svaka
u Cri nailazi na ui|elove ko|i |e posve zbun|u|u, i ko|i se u sv|erlu
n|ene peispekrive ne mogu val|ano piorumaciri. Zbog svega roga
rieba oubaciri |eunosrianosr u pioucavan|u Cre, re piilvariri vi-
seslo|nosr govoia Cospoua K;e; On |e, naime, isrouobno i zna-
lac ]asrva, i Na|visi Cospou. Zbog roga On u ielarivnom, ocirova-
nom pouiuc|u srvainosri o Sebi govoii kao o Isvaii, Cospouu, a u
apsolurnom govoii o Sebi kao o svepiozima|ucem ]asrvu. Izuzer-
no |e ina iazlika ko|a ui|eli ro uvo|e, i porieban |e uul izosrien
piaksom yoge, ko|i pos|euu|e iskusrvo svil aspekara Srvainosri,
kako bi se uokucile ranalne iazlike izmeuu punine birka, kao
|euine srvainosri u svemu, i remel|a svega ocirovanog, kia|n|eg
cil|a rezn|i bica. Niri |e Boz|i peisonalni aspekr Isvaie man|e vii|e-
uan ou impeisonalnog aspekra vilovnog ]asrva, Apsolurnog Su-
b|ekra, niri |e obinuro; oba su aspekra |eunako Bozanska, i l|uui bi
riebali iazum|eri oba; u sebi reziri ]asrvu, Apsolurnom Sub|ekru,
ko|i |e |euan u svim bicima, isrouobno obozava|uci Cospoua, kako
i piilici onome rko |e spoznao susrinu svega, |ei sva srvainosr N|ega
slavi, i u slavl|en|u N|ega nalazi ispun|en|e.
Ona|, rko ro uisrinu slvaca. rko viui kako Bog ni u ielarivnom
aspekru Cospoua, a ni u apsolurnom aspekru remel|ne srvaino-
sri nikau ni|e ukl|ucen u u|elovan|e, vec pieusravl|a sv|euoka oci-
rovan|a, re puninu ko|a se ociru|e bez uplerenosri; ua Bog nikaua
ne u|elu|e, vec N|egova piisurnosr pionosi N|egovu slavu srvaia-
n|em, ouizavan|em i unisren|em bica i sv|erova, ra| ima uviu u
susrinu susrine, i ra| u|elu|e na |eunak, Bozanski nacin. S apsolur-
ne sriane on sv|euoci rianscenuenci|u ]asrva svi|eru, n|egovu ne-
iouenosr i besmirnosr, a s ielarivne sriane u|elu|e popur iuze.
Cetvrto poglavlje
189
svo|im miiisom uorice svi|er i cini uobio. Piaveunik |e, sroga, u
svemu nalik Cospouu. |eunako kao sro Cospou, popur Sunca,
osv|erl|ava sva bica svo|om svi|escu i blazensrvom, rako i piaveu-
nik u|elu|e, popur iuze ko|a upi|a suncevu sv|erlosr, i svo|im mi-
iisom sluzi svi|eru. Neupleren, saviseno li|ep, on u|elu|e iz pozi-
ci|e oslobouen|a.
15 Zna|uci fo, i drevni su frazife|i osoboden|a d|eovai.
Sfoga d|eu|, kao sfo su i oni onda cinii.
Oslobouen|e ne pouiazumi|eva neakrivnosr; riazen|e oslobo-
uen|a ne pouiazumi|eva piesranak u|elovan|a, nego ciscen|e svi-
|esri ou melanizama ko|i uv|eru|u pogiesno u|elovan|e. Kau se
rakvi melanizmi uklone, u|elarnosr u zivoru cov|eka vise ni|e ak-
roi iopsrva, |ei |e iz pozici|e usm|eien|a k sloboui sve|euno u|elu|e
li cov|ek ispiavno ili pak uopce ne u|elu|e. Dapace, ispiavno u|e-
lovan|e u veco| m|eii uovoui cov|eka u uouii s visim aspekrima
srvainosri, i ako cov|ek svo|im u|elovan|em porviui iazumi|evan|e
srvaii, raua napieuu|e ualeko bize, nego bi mu ro bilo moguce kau
bi osrao neu|elarnim. Naime, ni|e uovol|no isrinu samo znari. Tieba
|e posv|euociri i u|elima, |ei |e rek ono znan|e, na osnovi ko|ega se
usuuu|emo u|elovari, piavo znan|e, ono ko|e smo u ci|elosri usvo-
|ili. Zbog neiazumi|evan|a re zakonirosri ii|eci sveril spisa u zivo-
ru n|ilovil sl|eubenika cesro osra|u rek ii|ecima, unaroc n|ilovom
uv|eien|u kako re spise v|eino sli|eue. Iz isrog |e iazloga svi|er u
rako |aunom sran|u, unaroc cin|enici ua u n|emu pievlauava|u v|ei-
nici. Iz slabe pouuuainosri uv|eien|a i u|elovan|a viul|ivo |e, uakle,
kako se ru ne iaui o usvo|enom, piakricnom iazumi|evan|u, vec
pii|e o povisnom uv|eien|u ko|e se uvi|ek pokoleba u uouiiu s
giubom iealnoscu. Zna|uci ro, uievni riazirel|i oslobouen|a
su u|elovali, uakako na ispiavan nacin, na nacin kaima-yoge, u
ko|o| u|elovan|e pieusravl|a ouiaz slvacenog, a ispiavnosr slva-
cenog se piov|eiava po kiireii|u plouova, gu|e se nesavisenosr spo-
zna|e uocava u man|kavosri u|ela, re |e rako moguce i poiauiri na
rome ua se rako uocene nesavisenosri ispiave.
16 Sfo |e d|eafnosf, a sfo ned|eafnosf.
Jo |e pifan|e ko|e zbun|u|e i mudre.
]a cu fi ob|asnifi obik d|eafnosfi
ko|im ces se osobodifi za.
14 - 16
190
Bhagavad-gEt=
Cov|ek ko|i napoino iaui, ko|i |e naizgleu posve upleren u svi-
|er u|elovan|a, a ko|i u|elu|e, slvaca|uci kako |e n|egovo u|elovan|e
rek sluzba, ouiaz n|egovog slvacan|a, nam|eia i sran|a uula, a ne
sieusrvo za piibavl|an|e koiisri; rko u|elu|uci ua|e, a ne u|elu|e ua
bi uobio, ra| |e u|elovan|em nevezan, ra| ne u|elu|e. On ne srvaia
vezu|uce sile izmeuu sebe i svi|era u ko|em u|elu|e. Ona|, pak, rko
se suzuizava ou u|elovan|a, pokusava|uci meuiriiari u nevezano-
sri, rko pokusava osrvaiiri iavnouusnosr piema svemu, ra| |e za-
piavo izuzerno vezan svi|erom, |ei ua ni|e, bilo bi mu posve sve-
|euno u|elu|e li ili ne. To, sro mu |e neu|elovan|e roliko birno,
znak |e ua se moia boiiri pioriv svo|e vezanosri u|elovan|em. U
svo|em nasro|an|u na neu|elovan|u, on ulaze veliki napoi unurai
svoga uula kako bi obuzuao os|erila i u|elarne oigane, napoi ua-
leko veci nego bi bio ona| ulozen u u|elovan|e. Iako piiviuno neak-
rivan, on se nalazi u resko| boibi pioriv iaznil sila, i rako ga ni|e
moguce uizari neu|elarnim.
Posro|i ru mnosrvo pou|ela; cak i l|uui ko|i ima|u veliki srupan|
uviua mogu pouleci uvo|bama i zabluuama u pogleuu u|elovan|a i
neu|elovan|a ro |e viul|ivo iz roga sro uulovni riagaoci cesro masra|u
o napusran|u svi|era, kako bi se posverili spozna|i, obusravl|a|uci
u|elovan|e u svi|eru. Oni su |amacno u zabluui, |ei ua su svi|er i
u|elovan|e uoisra rakvo zlo, i rakva smern|a u poriazi za spasen|em,
zai bi Bog raua uoisra srvoiio svi|er rakvim, ua |e u|elovan|e u n|emu
nuznosr Takvi riagaoci za isrinom naci ce se zbun|enima, i mozua
ce pomisliri kako cirav svi|er pieusravl|a |eunu veliku zamku, goro-
vo planski smisl|enu za orezavan|e uulovnil nasro|an|a. To nikako
ne moze biri rako, ukoliko v|eiu|emo ua Bog zeli spasen|e l|uui, a ne
n|ilovu piopasr. I uoisra, uviuom u isrinu spozna|emo ua |e rako;
svi|er ne samo ua ni|e smisl|en za orezavan|e uulovnil nasro|an|a,
nego |e upiavo smisl|en za n|ilovo olaksavan|e, gu|e u|elarnosr
pieusravl|a izuzeran ui|agnosricki alar, ko|im mozemo lako usrano-
viri sve svo|e mane, sve svo|e piopusre, i bizo piov|eiiri iealnosr
vlasrirog uulovnog napierka. Dovol|na |e samo pioba u u|elova-
n|u; ako s lakocom u|elu|emo ispiavno, raua smo ovlauali ispiav-
nim znan|em. Ako nam, pak, u|elovan|e piicin|a poreskoce, ako
u|elu|emo pogiesno, iazvi|amo vezanosri i parimo, raua nasa spo-
zna|a ni|e savisena, a pogieske u u|elovan|u sluze nam kao puroka-
zi, ko|i neizm|einom rocnoscu upucu|u na srvaii na ko|ima moiamo
poiauiri. Takvo gleuan|e ualeko |e blize srvainosri, i ualeko koiisni-
|e u rezn|i piema savisensrvu.
Cetvrto poglavlje
191
17 Jreba, doisfa, razum|efi d|eovan|e.
I pogresno d|eovan|e freba shvafifi,
|ednako kao i ned|eovan|e.
Jesko |e proniknufi u d|eovan|e.
D|elovan|e ni|e moguce klasiiciiari kao puku piom|enu sran|a
ob|ekra u|elovan|a; u|elovan|e, naime, pocin|e vec piom|enom sra-
n|a uula, kieran|em unurai uma ko|e nizom piocesa u konacnici
uovoui uo viul|ivog u|elovan|a. Pogiesno u|elovan|e |e isro resko
ouieuiri; nerko ce kao pogiesno klasiiciiari svako u|elovan|e ko|e
se ne uklapa u n|egove pieuouzbe, |eunako kao i svako u|elovan|e
ko|e ima za n|ega neugoune posl|euice. Ipak, pogiesno u|elovan|e
rek |e ono, ko|e nema remel| u Bogu, i ko|e ra| remel| ne osrvaiu|e
na ispiavan nacin. Neu|elovan|e, rakouei, ni|e rek ousurnosr viu-
l|ivog kieran|a i iaua; vec i kieran|e misli piema ob|ekrima u|elo-
van|a |euan |e oblik u|elovan|a, |ei se svako u|elo na|pii|e ioui u
umu, a rek onua pioveue. Neu|elovan|e onog, rko s|eui obuzuava-
|uci os|erilne i u|elarne oigane, uok se isrouobno bavi pieumerima
os|erila, samo |e licem|ei|e.
13
Zbog svega roga, isrinsko iazumi|e-
van|e naiavi u|elovan|a ni|e |eunosravan zauarak, a upiavo ispiav-
no iazumi|evan|e u|elovan|a ona| |e uio mozaika uulovnosri, ko|i
cini iazliku izmeuu isrinske uulovnosri pioveuene u u|elima, i
neke visre licem|ei|a remel|enog na kiivom iazumi|evan|u.
1S Jko vidi ned|eafnosf u d|eafnosfi,
i d|eafnosf u ned|eafnosfi,
mudar |e medu |udima.
On |e s|edin|en u svom d|eovan|u.
Dakle, ona| rko viui ua u|elu|u samo piiioune kvalirere, ua ro
gue u|elu|u |euna na uiugu i pioizvoue iazne iezulrare on viui
neu|elarnosr u u|elarnosri, |ei ni|e obmanur misl|u ovo |e mo|e i
ovo |a cinim, vec nepiekiuno sv|euoci rianscenuenralnu naiav
svo|eg isrinskog ]asrva. D|elarnosr u neu|elarnosri, pak, naiav |e
ocirovan|a Cospoua, nacin na ko|i On srvaia svi|er. ziacen|em vla-
srire piiioue, a ne u|elovan|em. D|elovan|e veze u|elarnika, uok
ziacen|e vlasrire piiioue ne pioizvoui nikakve veze (viui komen-
rai 4.14). Dakle, ona| rko |e isrouobno spoznao neocirovanu i
13
Viui 3.6
16 - 18
192
Bhagavad-gEt=
rianscenuenralnu naiav ]asrva, i u n|o| osra|e posro|ano ucviscen,
re isrouobno u|elu|e ne u|elu|uci, rko se ociru|e sv|euocen|em unu-
rain|eg blazensrva, popur samog Cospoua, ra| |e uosrigao isrinsku
muuiosr i savisensrvo u|elovan|a; n|egovo u|elovan|e |e s|euin|e-
no, |ei osra|e posro|ano u na|viso| Srvainosri.
19 Onog, ci|a su d|ea sobodna zudn|e,
ci|a su d|ea spa|ena ogn|em znan|a,
znaci zbi|e zovu mudrim.
Svako kieran|e uula, ko|i uizi kako nesro rieba uobiri, |esr neki
oblik zuun|e, man|e ili vise suprilan. Zuun|a nasra|e kao iezulrar
neispun|enosri, a neispun|enosri |e uziok ouvo|enosr ou remel|a zbil|e,
ou Bozanske srvainosri ko|a |e svemu remel|, re izvoi sve iauosri i
ispun|en|a. Slobouan zuun|e rek |e ona|, rko |e sebe spoznao kao
To, rko pi|e nekrai ispun|en|a s n|egova izvoia, ko|i |e v|ecni i
rianscenuenralni bialman. N|egove su zuun|e uoisra ugasene, a ne
zuun|e onog rko il obuzuava, uovoueci sebe uo um|erno izazvane
iavnouusnosri, rako |os vise gaseci variu Bozanske piisurnosri u vlas-
rirom bicu. Ogan| znan|a pali se iazlikovan|em iazliciril viuova srvai-
nosri, re iazliciril viuova u|elovan|a. Ona|, rko misli ua |e ]asrvo
u|elarnik, re ua Bog srvaia svi|er, |amacno ce u svom uulu misliri o
pobuuama rakvog u|elovan|a, misleci kako one por|ecu ou unurai-
n|e neispun|enosri, ounosno nesavisensrva bica, ko|e ne moze mi-
iovari posro|ano u sebi, vec ispun|en|e riazi u necem uiugom. Spoz-
na|uci kako punina osra|e saviseno ispun|enom
138
, ua Apsolur svim
ocirovan|em nisra ne gubi, niri mu isra biva piiuouano, re ua Bog
srvaia|uci svi|er ne u|elu|e, kao sro ni Sunce srvaia|uci kieran|e i
zivor na Zeml|i ne u|elu|e, cov|ek se oslobaua svake piisile i moriva
u u|elovan|u, re osrvaiu|e u|elarnu muuiosr.
20 Odbacivsi vezanosf za podove d|eovan|a,
uvi|ek zadovo|an, bez ovisnosfi,
iako posve zaokup|en d|eovan|em
on |amacno ne d|eu|e.
D|elovan|e |e, uakle, sran|e uula, sran|e vezanosri za pol|e u|e-
lovan|a, u ko|em uul misli. |a cinim. Za onoga rko misli ua cini,
138
Isa upaniau
Cetvrto poglavlje
193
moia posro|ari iazlog iz ko|eg u|elu|e, a raua naiavno posro|i i veza-
nosr za iezulrare u|elovan|a. Ako nema onoga rko cini, raua nema ni
vezanosri. Ako nema vezanosri, raua nema ni ovisnosri o okolnosri-
ma ko|e pogouu|u ili skoue nasim nam|eiama. Takav piisrup oslo-
baua cov|eka piiriska, nema vise zel|a i srialova ko|ima |e obo|eno
cov|ekovo piomarian|e svi|era. Oslobouen piiriska, on u|elu|e u skla-
uu sa svo|om naiavi, re biva posve zaokupl|en u|elovan|em. Iako |e
n|egov um posve obuzer onim sro rieba uiauiri, n|egov unurain|i
mii osra|e nepomucen, neovisno o okolnosrima i uogaua|ima, |ei
on ne u|elu|e iaui posrignuca; on se vise ne nasro|i uporpuniri u|elo-
van|em u svi|eru ob|ekara, |ei |e n|egova punina zauobivena iznuria,
i neovisna |e o srvaiima i n|ilovim mi|enama.
21 Bez vezanosfi, sredenog uma i duse,
napusfivsi svaki os|eca| vasnisfva,
d|eu|uci samo fi|eom,
uvi|ek |e sobodan od gri|eha.
Zbog rakvoga, ispiavnog srava, ne posro|i porieba za pos|euo-
van|em, za ur|elom uobivenom ou srvaii, re po|mom mo|e, srvo-
ienim ua bi se zasririlo malo |a ou nepii|arel|skog nisravila za
ko|e uizi ua ga okiuzu|e, re srvoiila nekakva zona ur|ele. Ona|,
rko |e spoznao isrinu o sebi, nema sriala ni ou kakvog uogaua|a u
svi|eru, a isro rako |e slobouan ou zel|a za bilo cim iz svi|era. N|e-
gov uul |e slobouan, on sv|euoci i spozna|e n|egovu v|ecnu slobo-
uu i nevezanosr, i rako slobouan nasravl|a u|elovari u svi|eru, bez
piirisaka i reiera, samo ri|elom. D|elu|uci rako, bez piian|an|a uz
plouove, rakouei ne piian|a ni uz gii|el, |ei gii|el nasra|e kao
posl|euica srava |a u|elu|em.
22 Jako zadovo|an, nadisavsi dvo|nosf,
osoboden zavisfi, posfo|an u dobru i zu,
i dok d|eu|e ne podi|eze vezanosfi.
Tek ona|, rko |e spoznao srvainosr, rko |e nauisao koncepr uvo|-
nosri ko|i ouva|a |a ou ne-|a, rko |e ispun|en beskia|nim bla-
zensrvom ]asrva, moze biri slobouan ou nizil vezanosri, re posro-
|an neovisno o uogaua|ima. Tek n|egovo u|elovan|e moze biri uoisra
nevezano; svi osrali mogu nevezanosr pokusari nauom|esriri iav-
nouusnoscu, ko|a |e rako |auna zam|ena, ua |e cak i gii|el bol|i.
18 - 22
194
Bhagavad-gEt=
23 D|ea nevezanog, sobodnog,
u mudrosfi ucvrscenog,
ko|a se vrse samo iz ya|ne,
ona nesfa|u bez fraga.
Muuai misli. Bog mi ua|e, i Bogu viacam; nisra ni|e mo|e.
D|elu|uci rako, sva n|egova u|ela pieusravl|a|u cin ya|ne, zirveni
obieu. On ne u|elu|e i ne piisva|a, nego piomaria sve u|elarnosri i
srvaii kao Boz|e. Ne misleci ua mu nesro piipaua, ne srvaia veza-
nosri uz srvaii. Sve, uoisra, piipaua Bogu, cak i kieran|a u Piiioui.
Ona|, rko viui ua Piiioua piipaua Bogu, a sebe viui kao uio Piiio-
ue, u|elu|e u sklauu s vlasrirom naiavi, uizeci kako u ro| naiavi
piiioune sile vise Boz|u vol|u. Tako n|egova u|ela ne uzioku|u
lance uziocno-posl|euicnil veza, ko|e bi kasni|e zalri|evale iazi|e-
sen|e. N|egovo u|elovan|e |e kao varia ko|a goii na kamenu; kau
se poriosi goiivo, ona se gasi, za iazliku ou varie ko|a goii u sumi,
ko|a riazi novo goiivo i nakon sro |e sraio ugaseno, re se siii pio-
zuiiuci sve pieu sobom. D|elovan|e iz vezanosri |e rakvo. sila ulo-
zena u u|elovan|e ne uriosi se u samom u|elovan|u, nego srvaia
vezanosri i za uiuge srvaii; liani se iusriaci|ama i nauama, re se
rako siii i srvaia sve vecu uplerenosr i vezanosr. Varia u|elovan|a
gon|enog zel|ama za ispun|en|em siii se popur sumskog pozaia, i
rako izaziva v|eciri nemii u svi|esri ko|a pokusava naci ispun|en|e u
v|eciro piom|en|ivom svi|eru srvaii, re uvi|ek ponovo, a uzaluuno,
pokusava u|elovari kako bi ro ispun|en|e posrigla. Takav misli |a
u|elu|em i |a riebam pos|euovari, misleci se pos|euom povecari
i piosiiiri, a zapiavo samo siii svo|u zabluuu, re se na kia|u siece s
iazocaian|em. u smiri ri|ela, sav n|egov pos|eu nesra|e, piesra|e
biri n|egovim, a ur|ela ko|u mu |e piuzao pokazu|e se laznom.
Isrinska ur|ela uolazi ou spozna|e onog, sro ni|e ovisno o u|elova-
n|u, pos|euu i sriasrima. Takvu ur|elu piuza muuiosr, a ona| rko
|e u n|o| ucviscen, u|elu|e kau rieba i koliko rieba, a ro cini na
nacin ko|i |e ispiavan, uobio oum|eien i piim|eien siruaci|i. Nakon
sro izvisi u|elo, vise se ne bavi n|ime. Tako n|egovo u|elovan|e,
ounosno vezanosr n|egove svi|esri za u|elovan|e i n|egove pieu-
mere, nesra|e bez riaga, kao sro se i varia ugasi kau |o| nesrane
goiiva.
24 Brahman |e zrfveni cin,
ko|im zrfveni prinos ko|i |e brahman
Cetvrto poglavlje
195
brahmana prinosi u ogan| ko|i |e brahman.
Brahmanu zaci|eo doazi ona|
ci|e su d|eafnosfi u brahmanu s|edin|ene.
Kiscanskom reiminologi|om, ieklo bi se ua |e ispiavni zirveni
cin, ko|i |e uremel|en u Bogu, rakav u ko|em se sve opaza kao
Boz|e. zirveni piinos ko|i piipaua Bogu piinosi se na olrai ko|i |e
Boz|i, a piinos visi cov|ek sv|esran svo|e piipaunosri Bogu. Tim se
cinom osv|esrava Boz|a piisurnosr i Boz|e vilovno m|esro u vlasri-
rom zivoru. Takva u|elarnosr s|euin|ena |e u Bogu, |ei |e Bog pio-
zima u svim aspekrima.
Po|am bialman ovu|e uakako oznacava Apsolur, rianscen-
uenralnu vilovnu srvainosr, neocirovanu, v|ecnu i svepiozima|u-
cu vilovni pozirivni piincip u svemu. Ona|, rko ra| vilovni
piincip opaza kao rakav, i ne zivi u iluzi|i u ko|o| sebi pokusava
uari vilovno m|esro, ziv|er ce slobouno i saviseno; ispun|en co-
v|ek nalazi |euinu iauosr u slavl|en|u Boga svo|im mislima, svi-
|escu, ii|ecima i u|elima. Takve u|elarnosri, posvecene Bogu, voue
samo i |euino Bogu.
25 Dok neki yogini ya|nu prinose bogovima,
drugi pak savrseno prinose zrfve
u vafru vrhovnog brahmana.
Neki yogini piepozna|u vlasr piiiounil elemenara nau srvaii-
ma, re zirvom uvazava|u n|ilov poloza|. Diugi, pak, ko|i su spo-
znali Onog, ko|i |e iznau piiiounil elemenara, ko|i |e n|ilov izvoi
i remel|, Onog, ko|i |e onkia| svil srvaii, ko|i sve srvaii piozima i
ko|i svemu ua|e srvainosr, oni N|ega slave kao vilovni izvoi i
remel|, rako viseci saviseni|u zirvu. Isrina |e ua su piiiouni ele-
menri zasluzni za sva sran|a srvaii ko|e su ou n|il srvoiene, i ua
rieba uvaziri n|ilovu ulogu kao zasluznu; bez kise, zeml|e, ropli-
ne, sv|erlosri i slicnil piiiounil uv|era cov|ek ne bi mogao ziv|eri i
unkcioniiari. Koliko, pak, rieba slaviri Svevisn|eg, u ko|em su i
elemenri piiioue uremel|eni, i ko|em uugu|u svo|e posro|an|e i srvai-
nosr ]eunako kao sro cirava bil|ka buue zauovol|ena zali|evan|em
koii|ena, rako |e savisena i ona zirva ko|a piepozna|e i slavi remel|
svil srvaii. Zbog roga se kaze ua |e rakvo piinosen|e zirve saviseno.
Varia vilovnog bialmana |e spozna|a kia|n|e isrine; ona|, rko kia|-
n|u isrinu spozna|e, rko |e posve buuan u Na|visem, izvisio |e savi-
23 - 25
196
Bhagavad-gEt=
senu zirvu, |ei |e piepoznao Boga kao svo| remel|, kao i remel|
svil uiugil srvaii. On ne piisva|a ni gii|el ni zaslugu, vec osra|e
uremel|enim |euino u Bogu.
26 Neki prinose suh i druga os|efia
u ogan| nadzora;
drugi prinose zvuk i druge predmefe os|efia
u ogan| os|efia.
Nauzoi pieusravl|a konriolu os|erila; os|erilima se ne uopusra
ua lura|u, vec il se pouvigava konrioli. Tako cov|ekov um uvi|ek
boiavi na onome na cemu rieba boiaviri, i ne lura okolo, bescil|no
mi|en|a|uci pieumere opazan|a. Ona| rko rako uizi os|erila u oku-
su, piinosi il kao zirvu, i zbog rakvog zauubl|en|a piouubl|u|e
svo|u svi|esr. Ona rako ne osra|e vise u povisno| seii, u ko|o| bi |e
uizala os|erila kau bi im se uopusrilo ua nekonrioliiano vlaua|u
cov|ekom, nego kiece uubl|e, u seiu uubl|eg umnog piomisl|an|a,
gu|e os|erila ne upiavl|a|u vise cov|ekom, nego cov|ek upiavl|a
os|erilima. To |e sran|e buuen|a za srvainosr, u ko|em cov|ek kao
sv|esno bice biia pieumere svoga opazan|a, a ne lura vise svi|erom
kaoricno, pou ur|eca|em sila piivlacnosri i oubo|nosri, ko|ima su
n|egova os|erila poulozna. Takav cov|ek, obuzuanil os|erila, moze
orip|eri cak i uuga neugouna iazuobl|a, ili ouol|eri mnogim pii-
vlacnim iskusen|ima, ako uubl|im piosuuivan|em oci|eni kako |e
ro poriebno. Nauzoi |e ovu|e ogan|, ko|i pieua|e os|erila Bogu;
ogan| se, naime, u veusko| mirologi|i uizi onim bozansrvom, ko|e
pienosi zirve osralim bogovima, i ru sliku rieba imari u viuu; ono
sro |e baceno u zirveni ogan| pieuano |e bogovima, i na ro cov|ek
ne polaze piavo; n|emu |e uuznosr ro piini|eri.
Diugi, pak, iskusava|u os|erilne pieumere, ali os|erila su ovu|e
ogan|, ko|i uo|move pieua|e Bogu. Ona|, uakle, rko sve os|erilne
uo|move sagoii|eva os|erilima, i sroga zivi u sauasn|osri, um|esro
ua ciravo vii|eme piocesiia slike iz pioslosri ili zamisl|a iuealnu
buuucnosr, visi zirvu pieumera os|erila.
]euni, uakle, konrioliia|u os|erila na ispiavan nacin, kako ne bi
u|elovali piema sklonosri os|erila, ko|a reze ugounom a izb|egava-
|u neugouno, a iaui vece siece u buuucnosri; rako ce nerko uugo
rip|eri neugounu siruaci|u kako bi uiugome omogucio usp|el, ili
na uiugi nacin ougauari ispun|en|e, popur ucenika ko|i uugo uci
pioriv piolr|eva svo|il os|erila, a iaui sr|ecan|a znan|a i v|esrine
Cetvrto poglavlje
197
ko|i ce mu riebari u kasni|em zivoru; on |e uakle yogin. Takav |e i
cov|ek ko|i ne ugaua svo|im piolr|evima, vec cini ono sro uubl|im
uviuom os|eca kao isriniro. Na piim|eiu ucenika, oni ko|i ugaua|u
svo|im os|erilima i pusra|u il nekonrioliiano lurari mozua uziva|u
u sauasn|osri, ali ce osrari neobiazovanima, i u buuucnosri v|eio-
|arno ziv|eri u bi|eui. Oni, pak, ko|i mail|ivo uce kako bi srekli
znan|e i v|esrinu, mozua ne uziva|u u sauasn|osri, ali ce u buuuc-
nosri uobiri uobai posao i napieuovari.
Diugi, pak, ne u|elu|u iz piomisl|an|a buuucnosri, nego u|elu|u
neposieuno u sauasn|osri na iuealan nacin, ne biinuci o pioslosri
i buuucnosri. Ova| piisrup |e lako pomi|esari s leuonizmom, ko|i
biine samo o neposieunom zauovol|en|u, a ko|i nasrupa kau su
os|erila necisra i neobuzuana; os|erila ko|a su cisra i u sebi miina
mogu u sauasn|osri u|elovari oprimalno, |ei u sebi ne zauizava|u
slike, ko|e bi porom piekiivale buuuce uogaua|e, i rako srvaiale
slo|eve pieuiasuua. Ovo |e u|elovan|e svo|srveno zen-ma|sroiima,
ko|i zive u sauasn|osri, re u n|o| u|elu|u oprimalno, ne zauizava|uci
u svi|esri sliku o ucin|enom; kako Isus kaze, Ne budite dakle za-
brinuti za sutra. Sutra ce se sano brinuti za se. Dosta je stakon
danu zla njeota.
139
27 Neki, u ze|i za mudroscu,
prinose d|eafnosfi os|efia
i krefan|a zivofnog daha
u ogan| yogom savadana duha.
Dul savlauan yogom uakle uovoui uo obusravl|an|a u|elarnosri
os|erila i kieran|a pie. Posro|e iazliciri nacini na ko|e se rakvo
sran|e moze posrici, u iaznim relnikama yoge. U uaisana yogi ro
se posrize up-srieam kiiyom, ko|a piazni eneigerski susrav ou ne-
cisroca, re rako uovoui uo sponranog obusravl|an|a u|elovan|a os|e-
rila i uma, u sran|u miia i iavnoreze ko|e sli|eui. Moze se ieci ua
uaisana yogin pieua|e svo| um, misli i osrala eneigerska sran|a, re
usm|eienosr piema van|skom svi|eru os|erila, usm|eiava svo|u svi-
|esr piema nuriini, re se rako pieua|e Bogu. Tako on ovlauava
svo|im uulom, |ei ako u rome ne uspi|e, nece moci ispiavno piak-
riciiari relniku. To, uakako, ni|e pier|eiano resko posrici, i uspi|e-
va i porpunim pocernicima, re ne pieusravl|a neki veliki uoseg ili
139
Mr 6, 34
25 - 27
198
Bhagavad-gEt=
cil|, vec pivu srubu na visokom srubisru. Cov|ek moia moci povu-
ci svo|u svi|esr iz svi|era i povuci se unuria, ako zeli piakriciiari
ovu relniku yoge; svi|esr ko|a |e usm|eiena piema van zausravl|a
moguce piocese ciscen|a i uiavnorezen|a susrava, rako ua |e |euino
iazuobl|e, u ko|em se obican cov|ek uspi|eva koliko-roliko ouvo|i-
ri ou svi|era os|erila, iazuobl|e sna. Cak i raua, um ko|i |e ispun|en
iaznim nabo|ima iz unevnog u|elovan|a uzioku|e snove, ko|i su
na|cesce samo sponrano piazn|en|e nasumicnil os|erilnil i os|e-
ca|nil sran|a. Meroua piazn|en|a susrava u snu spoia |e i cesro
neucinkovira, nesposobna nosiri se s povecanim opreiecen|em su-
srava, re su rako iazliciri susravi yoge iazvili iazlicire meroue iasre-
iecen|a, u man|o| ili veco| m|eii ucinkovire. Nuzan pieuuv|er rak-
vog piazn|en|a |esr rianscenuenci|a os|erilnog pol|a; svi|esr se moia
povuci iz os|erila, ne smi|e u n|ima boiaviri, |ei ce inace pokusa|
piazn|en|a uma ou os|erilnil nabo|a biri |eunako uzaluuan kao
pokusa| cov|eka ua sam sebe pouigne povlaceci se za kosu. Srio|
ko|i iaui ni|e moguce popiavl|ari. Poriebno |e srio| zausraviri, i rek
raua |e moguce iasraviri ga i orkloniri kvai, re ga porom ponovo
sasraviri i ukl|uciri. Telnike yoge ko|e uoisra u|elu|u zasnovane su
na rom nacelu. Da bi se svi|esr povukla ou os|erila poriebna |e
ouieuena iaun|a svi|esri, pomak okusa. U relnici up-srieam kiiye
ro se posrize na nekoliko mogucil nacina. ]euan |e konriakci|a i
uvlacen|e meuice, ko|a pieusravl|a neku visru iucne kocnice za
susrav; rakvo uvlacen|e uovoui uo zausravl|an|a eneigerskil obira
ko|i liane os|erila, re usm|eiava svi|esr ou van|skog svi|era piema
nuriini, na |eunak nacin na ko|i uo roga uolazi kau se cov|ek za
vii|eme seksualnog uzbuuen|a okiece unuria u piipiemi za uoziv-
l|avan|e oigazma. U rakvom sran|u svi|esri, kau |e svi|esr posve
ouvo|ena ou os|erila, cov|ek se pieua|e Bogu, ili ouieuenom ii|ec-
|u manriom, ko|a ga na Boga pous|eca, piim|eiice Boze!, Isu-
se!, K;a! ili slicno, ili pak nekakvom slikom ko|a u n|emu
orvaia viara pieuanosri Bogu, uok u svo|o| nuriini riazi Boga kao
remel| ko|em se zeli pieuari. Pieuanosr Bogu orvaia veirikalni enei-
gerski kanal, suumn ng, re kau cov|ekova konriola nau vlasri-
rom svi|escu popusri i buue pieuana Bogu, na |eunak nacin na ko|i
se cov|ek pocerkom oigazma ouiice konriole i pieua|e vlasriru
svi|esr, eneigi|a sukne veirikalno kioz suumnu, re u|elu|e snazno
piociscu|uce na svo|em spiialno-uzlaznom kieran|u kioz susrav.
Takav piopul sa sobom ounosi iazlicire visre nemiia i sriesa
ko|e pokiecu um i uize ga u nepiesranom sran|u uznemiien|a.
Cetvrto poglavlje
199
Oigazam |e, u osnovi, |euna visra plirkog eneigerskog kieran|a
ko|e u|elomicno slici up-srieam kiiyi, ali uuaia ouieuena moz-
uana rkiva, izaziva|uci rako eneigersko piazn|en|e u zauovol|srvu.
Kiiya piolazi kioz uiuge ui|elove susrava, i rako pokienura enei-
gi|a ne skiece i ne iazli|eva se susravom, nego zarvaia kiug izmeuu
cov|eka i Boga, rako cisreci cov|eka i cineci ga u veco| m|eii sv|e-
snim i zivim.
2S Neki, pak, zrfvu|u svo| imefak,
neki zrfvu|u isposnisfvom i yogom,
dok drugi fragaoci sfrogih zav|efa
prinose svo|e znan|e spisa i ucenosf.
Zirva imerka pieusravl|a iaspolagan|e imerkom u sklauu s ulai-
mom, ounosno na rakav nacin ua cov|ek uizi kako |e imerak
nesro, sro mu |e uano na iaspolagan|e kako bi n|ime mogao u|e-
lovari kao insriumenr opceg uobia; ona|, rko uizi kako nisra ni|e
n|egovo vlasnisrvo, nego ua |e n|egova uuznosr suklauno svo|im
mogucnosrima sluziri opcem uobiu, visi zirvu imerkom. On u|e-
lu|e kao insriumenr piavilne i piaveune iaspou|ele uobaia u svi-
|eru, i ne uizi sebe pos|eunikom ni zasluznim, nego rek sieu-
srvom.
Isposnisrvom i yogom zirvu|u oni, ko|i se ouiicu svo|e sv|erov-
ne uloge, uizeci kako |e ispiavna uloga cov|eka ona riagaoca za
isrinom; u poriazi za isrinom oni se rako ouiicu svake vezanosri i
pos|eua, re se pieua|u Bogu, cime n|ilova zirva posra|e savise-
nom.
Zirva znan|em i ucenoscu ona |e, u ko|o| cov|ek znan|e koiisri
za uobiobir svi|u, a ne kao sieusrvo ko|im liani vlasriru ololosr.
Takav znalac rezi uzuizan|u uiugil, re nesebicno u|elu|e za uobio-
bir svi|era, ne riazeci zasluge ni lvale. On svo|im znan|em sluzi
Bogu, |ei |e isrinsko znan|e i ucenosr sieusrvo ocirovan|a uuboke
muuiosri, ko|a |e Bozanski aspekr. Takvi su isrinski znalci i uce-
n|aci, a ne oni ko|i znan|em ponizava|u uiuge, ko|i sluca|no ne
iaspolazu nekom riivi|alnom inoimaci|om ko|a |e n|ima poznara.
Isrinski znalac se uzuize nau uiugima svo|om pieuanoscu i sluze-
n|em, a ne aioganci|om i samol|ubl|em.
29 Drugi, ko|i se posvecu|u prymi,
u apnu prinose pru, a u pru apnu,
27 - 29
200
Bhagavad-gEt=
zausfav|a|uci fako krefan|e prpne.
Neki, pak, ogranicava|uci svo|u hranu
prinose dah u dah.
Piyma znaci uisciplinu uala, relnike uisan|a ko|ima se pieko
piickil rokova i uala ur|ece na sran|e uula. Bizina uisan|a i
povisnosr misli nalaze se u piopoicionalnom ounosu; sro su misli
plice, sro um bize mi|en|a sm|ei, sro |e man|a koncenriaci|a, ro
bize uisemo. Obinuro, cov|ek ko|i se inrenzivno okusiia na rocno
ouieueni zauarak na neko ce vii|eme piakricki piesrari uisari. Iz
roga |e viul|ivo kako izmeuu uala i uula posro|i neki oblik veze, a
na osnovi piouubl|ivan|a rakvil opazan|a nasrao |e cirav niz relni-
ka uisan|a, zbiino poznaril kao piyme.
Pia i apna uva su osnovna oblika pie, ounosno eneigi|e;
naziv |e zbun|u|uci, |ei pia isrouobno oznacava sve oblike zivor-
ne eneigi|e i eneigerskil kieran|a, kao i samo |eunu pouvisru rakve
eneigi|e. U rom znacen|u, pia oznacava viucu, suncevu piu,
ko|a piolazi uesnom srianom ri|ela, kioz pingal ng, ounosno
siya ng, suncev kanal, ko|i pocin|e u pouiuc|u koii|enske
cakie, piolazi kial|eznicom i zavisava u uesno| nosnici. Ta| oblik
eneigi|e ubizava izicki merabolizam i kieran|e uma, i simbolicki
mu se piiu|el|u|e gua ia|as. Tom eneigerskom obliku svo|srveno
|e usm|eien|e uma piema buuucnosri, planiian|e buuucil uogaua-
|a, eksrioveiriianosr, u|elarna kiearivnosr, re iazliciri oblici sriasri.
Pia |e eneigerski rok zauuzen za asimilaci|u rvaii u oiganizmu,
za variu piobave i merabolizma.
Apna |e uiugi osnovni oblik eneigi|e. llauna, m|eseceva
pia, ko|a piolazi li|evom srianom ri|ela, kioz ig ng, ko|i |eu-
nako kao i pingal pocin|e u pouiuc|u koii|enske cakie, piolazi
kial|eznicom i zavisava u li|evo| nosnici. Apna uspoiava merabo-
lizam i zauuzena |e za neakrivnosr, llauen|e susrava, riomosr i
oumoi, i simbolicki |o| se piiu|el|u|e gua ramas. Usm|eien|e uma
piema pioslosri, inrioveiriianosr i neu|elarnosr, re iazliciri oblici
li|enosri i uepiesivnil sran|a, svo|srveni su eneigerskom susravu
ko|i |e pierezno pogon|en apnom, i usm|eien kioz igu. Apna |e
zauuzena i za eliminaci|u, ounosno izlucivan|e rvaii iz susrava.
Eneigi|a u susravu kiece se obilazeci os lipren|ace, izm|en|u|uci
u ouieuenim viemenskim inreivalima sriane; rakvu izm|enu sria-
na mozemo piariri po rome ko|a nam |e nosnica u veco| m|eii
orvoiena. Kau |e vise orvoiena uesna, unkcioniiamo iz pingale,
Cetvrto poglavlje
201
ounosno susrav nam |e u azi asimilaci|e i u|elarnosri; ro |e piavo
vii|eme za uziman|e liane, buuuci ua piobava raua na|bol|e unk-
cioniia. Isro rako, ro |e piavo vii|eme za iau usm|eien piema
van, re za planiian|e buuucnosri. Kau |e vise orvoiena li|eva, mi
unkcioniiamo iz ige, ounosno susrav |e u azi eliminaci|e. To |e
piavo vii|eme za izlucivan|e mokiace i izmera, ounosno sve uiuge
oblike ciscen|a susrava, re za iazmisl|an|e o pioslosri i pioslim
uogaua|ima. U ro vii|eme piobava |e spoia, pa raua ni|e muuio
uzimari lianu, buuuci ua ce zbog spoiosri piobave liana uugo
sra|ari u piobavnom susravu nepiobavl|ena, sro moze izazvari
iazne srerne piocese riul|en|a u liani, re suklauno rome riovan|e
oiganizma.
Susrav obilazen|a eneigi|e oko osi kial|eznice osnovni |e moroi
l|uuskog u|elovan|a u svi|eru, i cini ga mogucim. Ipak, ra| mela-
nizam veliki |e nepii|arel| meuiraci|e i okieran|a svi|esri piema
nuriini, buuuci ua uizi svi|esr u sran|u piocesiian|a sv|erovnil
iskusrava. Zbog svega roga, yogini su ou uavnil viemena smis-
l|ali meroue ko|ima bi obusravili rakva kieran|a eneigi|e, i usm|e-
iili eneigi|u/svi|esr u rieci, cenrialni eneigerski kanal, suumn
ng.
Suumn, ounosno bialma ng (bialmanov kanal) veirikal-
na |e os inkainaci|e uuse kioz ri|elo, i veza uuse s Bogom. Kau se
eneigi|a kiece rim kanalom, cov|ek zivi u srvainosri i u sauasn|o-
sri; uzuizan|e eneigi|e navise kioz suumnu ekvivalenrno |e uub-
l|o| pieuanosri Bogu, ounosno veco| uremel|enosri u srvainosri.
Kieran|e eneigi|e kioz suumnu moguce |e rek kau se obusravi
kieran|e kioz igu i pingalu, ounosno ioraci|e eneigi|e oko suum-
ne. Dakako, ro ni|e moguce samo rako posrici, buuuci ua okiera-
n|e eneigi|e kioz igu i pingalu zapiavo pieusravl|a rok nasil misli,
ko|e su uv|erovane svim mogucim naralozenim iskusrvima i bloka-
uama. Zbog svega roga, pokusa| ua se eneigi|a obicnog cov|eka
|eunosravno zausravi i usm|eii u suumnu slicila bi na pokusa| vo-
zaca auromobila ua pii puno| bizini naglo zakoci. On bi raua izgu-
bio konriolu nau vozilom, re po svo| piilici sriauao. ]eunako rako,
pokusa| ua se po piincipu uizan|a iucne kocnice obusravi kieran|e
eneigi|e i posrigne n|eno usm|eien|e u suumnu po svo| bi piilici
uoveo uo reskil osrecen|a uma i eneigerskog susrava cov|eka, osra-
vivsi u n|egovu umu posl|euice slicne onima, ko|e bi pau s ueserog
kara osravio na n|egovu ri|elu. Zbog svega roga, smiien|e uma rieba
posrici na posieuan, ualeko blazi nacin.
29
202
Bhagavad-gEt=
]euan rakav nacin |e klasicna puivaka-kumblaka-iecaka pi-
yma, ounosno ieguliiani om|ei uuisa|a, zauizavan|a uala i
izuisa|a. Osnovni pieuuv|er rakve piyme |e piociscen|e oiga-
nizma relnikama ciscen|a (kao sro su nauli, neri, kaplablri, bagli,
basri, sanklapiaklana i slicne) i ispiavno ieguliianom pielia-
nom, a |os |e vazni|e ou svega roga ieguliiari zivor u sklauu s mo-
ialnim nacelima (yama i niyama). Kau |e posrignur iazuman sru-
pan| piociscen|a, poriebno |e posrici mii, ounosno nepomicnosr
ri|ela (sana). Tek raua moguce |e piisrupiri piymi, |ei poku-
sa| upiavl|an|a suprilnim kieran|ima eneigi|e u sran|u uznemiien|a
susrava, kakvo bi bilo neizb|ezno bez pierlounil piipiema, ne bi
mogao vouiri nicemu uobiom, a same relnike piyme uosle
su na zao glas upiavo sroga, sro se piakrikanri nisu obaziiali na
riauicionalna upozoien|a, misleci ua oni zna|u bol|e. Cini se ua
ipak nisu znali.
Nakon rakvog srabiliziian|a susrava, poriebno |e na|pii|e uiav-
noreziri eneigerska sriu|an|a ige i pingale, kako bi ona posrala
iavnom|einima i u|eunacenima, bez nasumicnil virlozen|a ko|a
se neizb|ezno |avl|a|u u piickom susravu. To se posrize kon-
rioliianim iezimom uuisa|a kioz li|evu nosnicu, re izuisa|a kioz
uesnu. Buuuci ua |e ro resko posrici vol|no, piakrikanri zarvoie
pisrom uesnu nosnicu kou uuisa|a, a li|evu kou izuisa|a. Porom
rieba na isri nacin uualnuri kioz uesnu nosnicu a izualnuri kioz
li|evu, i rako ponavl|ari pioces. Ukoliko piiriskan|e nosnica pi-
srom ouvlaci pazn|u, a sro |e na|cesce sluca|, cirava v|ezba se mo-
ze i po|eunosravniri, obiacan|em pazn|e na li|evu ounosno na
uesnu nosnicu za vii|eme uuisa|a, cime se cesro posrizu cak i
bol|i iezulrari.
140
Viemenski om|ei izmeuu uuisa|a i izuisa|a riauicionalno se ou-
ieuu|e kao 1.2, ounosno izuisa| rieba ria|ari uvosriuko uul|e ou
uuisa|a. Viemenska m|eia ko|om se ro ouieuu|e zove se maria
141
.
Izuzerno |e vazno kou rakvil v|ezbi zapamriri sl|euecu srvai. um
140
Ova| oblik v|ezbe riauicionalan |e, i moze se zami|eniri kombinaci|om relni-
ka iezonanci|e i up-srieam kiiye. U sran|u miia ko|e nasrupa nakon kiiye, kau su
necisroce i nemii nesrali iz susrava, yogin moze iziavno asimprorickim uuisa|em
uci u sran|e kevala kumblake, po zel|i. To, uakako, piepoiucu|em rek izuzerno
napieunim piakrikanrima s velikim iskusrvom, |ei neispiavno visen|e ove v|ezbe
moze uovesri uo svako|akil pioblema.
141
Usp. gic. netron, m|eia. Maria moze biri piim|eiice |euan orkuca| sica, ili
|euna sekunua.
Cetvrto poglavlje
203
nikada, ni pou ko|im okolnosrima ne smi|e biri obuzer bio|en|em
marii, ounosno viemenskim inreivalom. Razmisl|an|e o bio|evi-
ma i om|eiima srvaia rakav oblik konriole uisan|a, ko|i um|esro ua
puni susrav piom i ieviraliziia ga, cini upiavo obinuro, pa piak-
rikanr nakon nekog viemena moia piesrari s v|ezbom i rizavo,
uuboko uzualnuri, sro |e piiiouna, piava piyma ko|u visi
cov|ekov susrav kako bi se napunio eneigi|om. Takva po|ava ne-
pogiesiv |e znak ua pogiesno iauimo, i raua rienurno rieba pie-
srari s piaksom, |ei ual|n|e usria|an|e u pogiesnom piisrupu moze
uovesri |euino uo osrecen|a piickog susrava.
Kako, uakle, rieba piakriciiari piymu Pivo i osnovno pia-
vilo |esr ua ukl|ucenosr uma u pioces moia biri na|man|a moguca,
a po mogucnosri nikakva. Svi pokieri uisan|a moia|u biri posve
piiiouni. Diugo |e piavilo ua ne rieba pokusavari odnab posrici
savisene om|eie; uovol|no |e samo uiavnoreziri uisan|e, i ro ne
naglo, |ei ovo |e v|ezba za pocernike, a za naglo napieuovan|e ne
ui|ele se nikakvi pozirivni bouovi. Napioriv, kou piyme |e
piavilo ua rieba zuiiri polako. Tiece, na|vazni|e piavilo |esr ua se
eneigerski susrav ispun|ava onime, na sro |e um usm|eien za vii|e-
me uuisa|a. Ako mislimo na om|eie uala, ogianicavamo kieran|e
eneigi|e. Ako, pak, mislimo na nesro li|epo, ako uuisemo punim
plucima, raua se punimo piom. Moguce |e uociri kako uuboko
i polako uisemo u okiuzen|u li|epog, okiuzeni miiom i sklauom.
U okiuzen|u nemiia, zuibe, zagauen|a i sriesa, pak, uisemo plirko
i bizo. Iz roga mozemo viu|eri koielaci|u izmeuu srupn|a sriesa
unurai uma, i obiasca uisan|a. Zbog svega roga, napieuni|e oblike
piyme ne rieba ni pokusavari sve uok se u roliko| m|eii ne
opusrimo, ua nam uisan|e posrane uuboko, miino i iavnom|eino.
Takvo uiavnorezen|e uma i uala na|lakse se posrize relnikom ie-
zonanci|e, u ko|o| se piilikom izuisan|a iezoniia nazalni ron,
nnnnnn, mmmm ili slican, obo|en nasim rienurnim os|eca|-
nim sran|em. Kau ra| ron posrane uuboki i iavnom|eini ommmm,
bez emorivnil oscilaci|a, raua i nase uisan|e posra|e miino i uubo-
ko, gic misica se gubi, i raua mozemo poceri s ozbil|ni|om, uu-
bl|om piaksom yoge.
Puivaka/iecaka piyma, ounosno uiavnorezen|e uuala i iz-
uala, pieusravl|a pocernicku pianaymu u yogi|skim okviiima,
sro znaci ua za zapaun|ake pieusravl|a napieunu relniku, ko|om
moia|u u ci|elosri ovlauari pii|e nego i pomisle na pielazak na
napieuni|e relnike, ko|e ukl|ucu|u kumblaku, ounosno zauizava-
29
204
Bhagavad-gEt=
n|e uala. Svi su, naime, skloni misliri kako su upiavo oni ri, za
ko|e su smisl|ene napieune relnike; one za pocernike svi igno-
iiia|u i riaze nesro |ace, ne uviua|uci kako su oni ualeko ispou
srarusa pocernika u bilo kakvom ozbil|nom yogi|skom susravu. U
susravu uaisana-yoge pocernicima uizim i l|uue ko|e bi neki susra-
vi uizali ma|sroiima yoge, |ei ni|e poanra u spusran|u kiireii|a pio-
sv|erl|en|a kako bi se laskalo neci|em egu, nego u uizan|u svi|esri
l|uui kako bi ona uosegla vise kiireii|e. Zbog svega roga, ona| rko
se buue uiscipliniiano piiuizavao upura, re uuboko piomisl|ao
svaki ueral|, ciravo vii|eme uviua|uci i ispiavl|a|uci svo|e neuosra-
rke, ima sve sanse posrici savisensrvo, uok oni ko|i sil|a|u ne mi-
sleci, i reze |euino lako srecenim polvalama, na|cesce zavise posve
|auno.
Dakle, poanra ni|e u sil|an|u u napieune v|ezbe i pieskakan|u
koiaka, kako bi se povisno izvouile napieune v|ezbe, nego u isrin-
skom iazumi|evan|u unkcioniian|a vlasrirog susrava. Sroga se vise
isplari poriosiri nekoliko r|euana ili m|eseci ekspeiimenriia|uci s
relnikom uiavnorezen|a uala bez velikil pierenzi|a, nego zuiiri,
ne napiaviri nisra i povii|euiri se. Naime, s piogiesivnim smiie-
n|em uula, re piazn|en|em sriesnil naslaga, uolazi uo poiasra sra-
n|a zauovol|srva i blazensrva, ko|a se vilo bizo pocnu os|ecari u
viuu opceg uzbuuen|a i iauosri. To |e znak ua se nas susrav ispiav-
no puni piom, re ua se blizimo uiavnorezen|u i umiien|u enei-
gerskil sriu|a. Piogiesivno, kako os|ecamo vece blazensrvo, uual
posra|e piouuzen na speciican nacin. sro blize uolazimo punom
uualu, ro spoii|e uuisemo, uok naizgleu uual posve ne piesrane,
ali zapiavo mi nasravl|amo uuisari blazensrvo pieuanosri i boiavi-
mo u eksrazi beskia|nog uuala. Taua sponrano uolazi uo klecai
muuie, ko|a se sasro|i ou pouizan|a |ezika unazau, rako ua uorak-
ne nepce; pi|en|em nekraia on se sli|eva i ispun|ava ciravo ri|elo.
Ta| nekrai posve |e iealan, iako ga yogin os|eca uglavnom kao
uulovno sran|e, i zove se soma, ounosno soma iasa, nekrai bla-
zensrva i besmirnosri, am;ra. Tako yogin pi|e ocean nekraia bla-
zensrva pieuanosri, blakri iasa-am;ra sinulu
142
. Takvo sran|e zove
se kevala kumblaka, sponrano zauizavan|e uala, bez ikakvog na-
poia, i bez poriebe za uualom i izualom. Piouul|eno sran|e pi|e-
142
Sro |e, ne sluca|no, naslov kn|ige Si Rpa Cosvm|a, ucenika Si Cairanye
Malpiablua, ko|i |e vilo uobio znao za simboliku ovil ii|eci i n|ilovu manriic-
ku snagu.
Cetvrto poglavlje
205
n|a nekraia uovoui uo izioloskil piom|ena, ou ko|il |e na|uocl|i-
vi|a ugouan, gorovo cv|erni miiis, ko|i ziaci iz yoginovog ri|ela.
Diuga, ualeko birni|a piom|ena |e olaksavan|e ulaska u uuboka
meuirarivna sran|a, re nepiekiuno sran|e eksraricnog pieuanog uz-
buuen|a. U rom sran|u uul |e sponrano okienur unurain|em bla-
zensrvu, sro |e viul|ivo i po ocima ko|e su okienure piema goie. U
rom sran|u, yogin uuise blazensrvo pieuanosri kioz suumnu,
cenrialni eneigerski kanal, uok se s m|eseca (svou luban|e) sli|e-
va nekrai, ko|i piociscu|e ri|elo i um u ci|elosri, iegeneiiia sve
susrave i uovoui uo po|ave narpiiiounil sposobnosri, siuuli|a.
Dakako, ua bi se yogin uopce i piiblizio rakvom sran|u, moia
pierlouno pioci uugoria|an pioces piociscen|a ciravog bica, |ei
se u rako silovirom sran|u susrava sve necisroce buue i po|acava|u,
re sviaca|u na sebe pogleu uula, piekiua|uci rako pioces piy-
me.
Ovu|e, ponovo, uolazimo uo relnika ciscen|a iz susrava uaisa-
na yoge. one nisu nami|en|ene svecima, nego giesnicima. onima,
ko|i ne mogu ni sluca|no poceri piakriciiari piyme zbog svo-
|eg loseg sran|a, ko|e bi |amacno izazvalo n|ilovu piopasr ako bi
se n|ima kienuli baviri. Dakle, re relnike nami|en|ene su svima bez
iazlike. Telnikom iezonanci|e i up-srieam kiiye, a porom i relni-
kom unurain|eg piosroia poriebno |e pocisriri ciravo bice, i uo-
vesri ga u sran|e u ko|em |e ono uopce sposobno po|miri isrinsko
blazensrvo, i rek raua ima smisla piakriciiari uiuge relnike, one
nami|en|ene izvlacen|u snage iz susrava, buuen|u svil kapacirera i
porenci|ala l|uuskog bica.
Cospou K;a ovu|e ob|asn|ava relniku piyme u malo ii-
|eci, rako ua |e rek nekolicina yogina s iskusrvom moze slvariri;
on ro cini sroga sro su srvaine relnike uglavnom uizane u ra|no-
sri. Piinosen|e pie u apnu i obinuro znaci spa|an|e uuala s
izualom i izuala s uualom. Zausravl|an|e kieran|a rako spo|enog
uala |e ra| asimproricki uual i kevala kumblaka.
POZOR! Osnovno pravio kod svih ovih v|ezbi |esf da se ni/a-
/o i ni/ada ne freba|u provodifi bez prefhodne konzufaci|e s
guruom, ko|i |e sfrucn|ak za energefski susfav i fehnike, i moze
izravno svi|escu popravifi evenfuanu sfefu ii ispravifi kriva kre-
fan|a energi|e do ko|ih moze doci u praksi, i ko|i moze izravno
vid|efi, odnosno os|efifi krefan|e energi|e unufar ucenikova susfa-
va, fe fako vid|efi v|ezba i ova| ispravno ii ne, fe mu sav|efovafi
specificnu fehniku priagodenu posebnosfima n|egovog susfava,
29
206
Bhagavad-gEt=
odnosno uvesfi ga u ispravno sfan|e duha i fako mu izravno po-
kazafi sve sfo |e pofrebno. Ona| fko oduci prakficirafi ove fehni-
ke samosfano i bez sposobnog ucife|a, izaze se veiko| opasnosfi
za fizicko i menfano zdrav|e i zivof, a fo upozoren|e nikako ne
freba oako uzefi. Bez vodsfva i usm|eravan|a od sfrane gurua,
prakficki nifko ne moze usp|esno idenfificirafi pofrebne energef-
ske krefn|e i sfan|a svi|esfi ko|a raziku|u ispravnu v|ezbu od neis-
pravne.
Bez vousrva ucirel|a moguce |e piakriciiari samo remel|ne rel-
nike uaisana-yoge. remel|nu meuiraci|u, iezonanci|u, up-srieam
kiiyu, a porom i relniku unurain|eg piosroia. Napieuni ucenici,
ko|i su posrigli visok srupan| piociscen|a, mogu zbog svo|eg veli-
kog iskusrva i poznavan|a eneigerskog susrava i sami lako orkiiri
zakonirosri piyme, i n|ima cak i ovakve, pisane upure mogu
biri posve uosrarne ua ispiavno slvare piincipe po ko|ima rieba
v|ezbari. Pocernici, pak, nikako ne mogu ispiavno slvariri pisane
upure, |ei im za ro neuosra|e piakricnog iskusrva. Oni ce sve slva-
riri naopako i na na|goii moguci nacin, a posl|euice mogu biri
reske, i sroga im |e neoplouno sriucno vousrvo.
30 Svi su oni znaci ya|ne,
n|ome ocisceni od gri|eha.
]educi osfafke ya|ne,
ko|i su nekfar besmrfnosfi,
oni dosezu v|ecni brahman.
Cospou K;a |e ovu|e naveo iazne nacine ko|ima |e moguce
posrici slobouu ou vezanosri, u iaznim nacinima u|elovan|a, ou
onil okienuril piema svi|eru, uo onil posve povucenil u cov|e-
kovu nuriinu. Ne posro|i, uakle, samo |euan ouobieni pur; pu-
revi mogu biri iazni, ali nacela osra|u. Biran |e osnovni piincip
ko|i |e svima n|ima za|eunicki, a ro |e riazen|e zauovol|srva u ]a-
srvu, u remel|u srvainosri, a ne u svi|eru ocirovanog, |ei ocirovano
nikau ne sauizi puninu srvaii. Punina uvi|ek osra|e u seii neociro-
vanog, i ramo |e rieba riaziri. Ocirovano |e uobio kao pol|e iziaza
re punine, ali ona|, rko u n|emu pokusa pionaci ispun|en|e, osrar
ce v|eciro glauan i zeuan.
Ispiavan piisrup svi|eru |e uakle ya|na, zirveni obieu. U zirve-
nom obieuu cov|ek ne piisva|a, vec piizna|e zaslugu Bogu. Svo|
zivor ua|e Bogu u iuke, |ei zna ua ga |e ou N|ega i piimio. Ako
Cetvrto poglavlje
207
Bog uzme n|egov zivor sebi, n|egovo u|elovan|e |e sierno okonca-
no. Ako mu, pak, viari n|egov zivor, um, ri|elo, eneigi|u i lianu
ko|e Mu |e ponuuio kao zirvu, on il koiisri kao Boz|i uai, kao
nesro pov|eieno mu na biigu, re rakve osrarke ya|ne uzima kao
Boz|u milosr, i koiisri il suklauno Boz|o| vol|i. Takav srav neveza-
nosri i nepiekiuan zivor u Boz|o| milosri pieusravl|a|u nekrai
besmirnosri, |ei sro |e smir onome rko umiie pii|e svakog obioka
nuueci svo| zivor Bogu Takav nema u sebi nicega sro bi moglo
umii|eri, a ako nema u sebi roga, onua |amacno nema ni onoga sro
bi se moglo ponovo iouiri. To |e uakle zivor oslobouen|a, zivor u
sran|u v|ecnog bialmana.
31 Ni na ovom svi|efu nema m|esfa
za onog ko|i ne zrfvu|e,
a kamoi na drugom,
o na|bo|i od Kurua.
D|elovan|e iz sran|a ya|ne nuzan |e uv|er ispiavnosri u|elovan|a;
ona|, rko u|elu|e vezano, i uizi sebe pos|eunikom i u|elarnikom,
u|elu|e ouvo|eno ou siiil zakonirosri svi|era u ko|em zivi, i unk-
cioniia pii|e kao bolesr svi|era, nego kao n|egov u|elarni oigan.
Sroga se kaze ua n|emu ni na ovom svi|eru nema m|esra. Visi sv|e-
rovi piipaua|u onima, ko|i sebe u sve uubl|o| m|eii os|eca|u kao
uio Bozanskog, a iasr u uubini svi|esri posrize se vecom uubinom
zirve i pieuanosri.
32 Sve ove vrsfe ya|ne navedene su u ri|ecima Veda.
Zna| da su sve one rodene iz d|eovan|a.
Jim znan|em posfici ces osoboden|e.
Veue se naziva|u |os i kaima-kga, zbog roga sro se bave po-
na|pii|e oblicima u|elovan|a nuznim za posrizan|e savisensrva. Zbog
roga Cospou K;a govoii kako i auroiirer sveril spisa ko|i govo-
ie o ispiavnom u|elovan|u sro|i iza oblika zirvovan|a ko|e |e naveo,
|ei zirva |e iouena upiavo iz u|elovan|a.
143
Ona|, rko viui zirvu
kao ispiavan i rianspaienran iziaz uinamike srvaian|a, ra| ce opa-
zari Srvoiirel|a kako srvaia i u|elu|e, a sebe kao slobounog ou u|e-
lovan|a i veza ko|e iz n|ega pioizlaze. Tako ce posrici oslobouen|e.
143
Viui komenrai 3,15
29 - 32
208
Bhagavad-gEt=
Sankaiciya rviui
144
kako u|elovan|e ni|e supiorno neznan|u
pa ga ne moze ni ponisriri, re ua nikakvim u|elovan|em ni|e mogu-
ce posrici oslobouen|e, |ei |e u|elovan|e nuzno uremel|eno u seii
ielarivnog, u seii ob|ekara, a oslobouen|e se ramo ne nalazi. Da-
kako, ovu|e rieba imari u viuu ua i Cospou K;a govoii kako |e
ona|, rko u|elu|e bez vezanosri, iz rianscenuenci|e, u sebi neu|ela-
ran. Izmeuu n|ilovil rviun|i, uakle, nema piorui|ec|a. ona| rko
u|elu|e bez vezanosri, iz ya|ne, opaza kako ro samo gue meuuu|e-
lu|u u piiioui, u svi|eru ocirovanog, a ]a sam neu|elaran. Zbog
roga Cospou K;a rakouei govoii kako se oslobouen|e posrize
znan|em, a ispiavno u|elovan|e samo |e posl|euica ispiavne pii-
m|ene znan|a, isrinske spozna|e i uviua, na seiu ob|ekara, re pieu-
sravl|a posl|euicu oslobouen|a, a ne n|egov uziok.
33 Ya|na znan|a bo|a |e od ya|ne imefka,
o pokorife|u nepri|afe|a.
Sve d|eovan|e, bez razike, o Prfha,
doseze vrhunac u znan|u.
Bol|e |e zirvovari svo|e zabluue, nego li|evari maslac u ogan|.
Sroga |e uakako ona zirva, ko|a uovoui uo oubacivan|a pogies-
nog viuen|a i misl|en|a, na|bol|a. D|elovan|e svake visre moze u
na|bol|em sluca|u vouiri ispiavno| spozna|i i rianscenuenci|i, i ro
|e n|egova kia|n|a svila. Svako ual|n|e u|elovan|e |e samo sluga
rako posrignure muuiosri; u|elovan|e znan|u ua|e sieusrvo izia-
za.
34 Sfovan|em, propifivan|em i suzen|em, zna|,
od znaaca zbi|e primif ces fakvo znan|e.
Izmeuu znalca i riagaoca moia posro|ari rakav ounos, ko|i ce
znalca poraknuri na ob|asn|avan|e uubokil isrina i birnil srvaii;
nisra ni|e moguce nauciri ou nekoga, piema kome ne os|ecamo
144
Vivekacgmai . 8esnrtnost osttarena osttarenjen bilo koje objektitne
trijednosti jednon se prekida jer se u spisina jasno ttrdi da karna (djelotanje)
nije nikada uzrok oslobadanja.
Vivekacgmai 11. Djelotanja su za ciscenje srca, a ne za osttarenje biti. 8it
se noze osttariti pratilnin razlikotanjen, a ne noze nikakton karnon.
Armaboula 3. Djelotanje ne noze razoriti neznanje jer nu nije suprotno. Sano
znanje suzbija neznanje, kao sto stjetlo suzbija duboki nrak.
Cetvrto poglavlje
209
uivl|en|e i posrovan|e. Znalac u sebi ur|elovl|u|e znan|e, pieu-
sravl|a ocirovani oblik muuiosri. U ono| m|eii u ko|o| ci|eni zna-
n|e, ucenik ce ci|eniri ucirel|a ko|i znan|e u sebi nosi i ur|elovl|u-
|e.
Sluzen|e ucirel|u iz pieuanosri znak |e posvecenosri onome sro
ucirel| kao rakav pieusravl|a. Taua znan|e, ko|e |e u ucirel|u, spon-
rano pielazi onome rko ga ci|eni i piilvaca, re rako sam pieuani
ucenik posra|e znalcem i muuiacem. Piim|ei rakvog ounosa ne
moiamo ualeko riaziri; on |e |asno viul|iv u ounosu Cospoua K;e
i Ai|une. Ai|una |e iskien, pieuan i pun posrovan|a, i rako piisru-
pa K;i. Takav n|egov piisrup porice Cospoua ua mu orkiiva
na|vise ra|ne, iako se nalaze na nepiiklaunom m|esru i u nepii-
klauno vii|eme. na bo|isru, usieu vo|ski ko|e samo sro nisu zapo-
u|enule bo|. Posieuno, ovime Cospou govoii Ai|uni kako |e piavo
oulucio i ispiavno se ponio. na piavi |e nacin piisao ucirel|u i
ispiavno piima znan|e.
35 Zna|uci fako, neces vise pasfi u fakvu zabudu,
o sine Pquov,
|er vid|ef ces sva bica u ]asfvu,
odnosno u Meni.
Buuuci ua |e ispiavno posrupio, re ua na piavi nacin uci ou
na|bol|eg meuu ucirel|ima, Ai|una ce se uskoio oslobouiri obma-
ne; Cospou mu ovu|e posieuno obecava posrignuce spozna|e, re
usp|el.
36 Cak i da si na|b|edni|i medu gresnicima,
adom mudrosfi prebrodif ces ocean bi|ede.
Muuiosr, ounosno sposobnosr iazlikovan|a zbil|skog i nezbil|-
skog, re rezn|a zbil|skom, beskia|no su mocno sieusrvo spasen|a.
Naime, ona| rko re osobine pos|euu|e, lako ce se oslobouiri svil
necisroca svi|esri re posrici savisensrvo, vec i rime sro izmeuu srva-
ii ko|e ga okiuzu|u uvi|ek biia ispiavne. Tako on bizo posrize
savisensrvo. Pioblem |e u rome sro rakve osobine kiase rek giesni-
ka ko|i se poka|ao i obiario ou gii|ela; ona|, rko se gii|ela cvisro
uizi, re mu svim sicem iobu|e, ra| |e isrinski giesnik, i ra| boiavi
ualeko ou spasen|a. Zbog roga rieba rakouei napomenuri kako |e
obiacen|e i spozna|a vlasrire giesnosri pivi koiak uo isrinske mu-
32 - 36
210
Bhagavad-gEt=
uiosri. Posrignucem muuiosri, ubizo se posrize savisensrvo. Oci-
ro |e, uakle, ua se ovu|e pou giesnicima ne misle oni ko|i cvisro
piian|a|u uz gii|el re ga se u sebi ne ouiicu, nego oni ko|i su puno
gii|esili, ali su se poka|ali, a posl|euice gii|ela su im unaroc rome
osrale. iazlicire nevol|e i sve visre bi|eue, ko|e obicno snalaze l|uue
ko|i u|elu|u na pogiesan nacin. Takvo sran|e |e resko, ali |e lako
savlauivo ispiavnim sravom, pii cemu se sve posl|euice pioslil
giesnil u|ela bizo i|esava|u i nesra|u, re cov|ek ubizo posra|e ci-
srim i savisenim.
37 Kao sfo pamfeca vafra sagori|eva ogr|ev u pepeo,
fako i pamen znan|a, o Ar|una,
prefvara sve d|eovan|e u pepeo.
Ri|ec |nna resko |e pievesri na bilo ko|i |ezik, |eunako kao i
vecinu sanskirskil ii|eci; ona s |eune sriane znaci znan|e, a s uiuge
znaci muuiosr. ]nna |e ono znan|e, ko|e uolazi ou uviua u bir
srvaii, iazumi|evan|a n|ilove susrine i poznavan|a srvaii onakvi-
ma kakve |esu, re iazlikovan|a svil inesa u ounosima zbil|skog i
nezbil|skog, |ei |nna impliciia viveku, iazlucivan|e. Takvo |e zna-
n|e o ko|em govoii Cospou. ro ni|e znan|e u onom smislu, u ko|em
ga iabi uanasn|i cov|ek, gu|e se vec i poznavan|e inoimaci|a uizi
znan|em, vec pii|e onakvo znan|e, kakvo mikiopiocesoi ima o
kouu ko|i se u n|emu izvisava. neposieuno, iziavno, saviseno roc-
no, i pii|e svega u|elarno. Mikiopiocesoi ni|e, popur koiisnika
iacunala, obmanur slikama ko|e se piikazu|u na ekianu; on re slike
iazumi|e iznuria, on il viui kakvima one |esu, re upiavo sroga ima
moc nau n|ima, moze ciniri s n|ima sro gou zeli. Ona| ko|i na rakav
nacin spozna|e srvainosr, boiavi u miiu, piomaria|uci srvaii iz
n|ilove biri, i sve vezanosri ko|e iemere ispiavnosr u|elovan|a ne-
sra|u.
3S Nema u ovom svi|efu niceg uzvisenog popuf znan|a;
ona|, fko |e savrsen u yogi,
s vremenom fo pronaazi u sebi.
Takva spozna|a srvaii iz n|ilove nuriine uolazi kao posl|euica
uugoria|ne piakse yoge, u ko|o| se cov|ek remel|i u isrini, re nepie-
kiunim nizom ouluka uvi|ek oubacu|e nezbil|sko i piiviuno. Tako
mu osra|e |euino cvisra i nepokolebl|iva |ezgia srvainosri.
Cetvrto poglavlje
211
39 Znan|e sf|ece ona|, fko |e ispun|en v|erom,
fako usm|eren u d|eovan|u i ovadanih os|efia.
Dosegavsi znan|e, ubrzo dosfize na|visi mir.
V|eia |e nuzan pieuuv|er znan|a, a ne obinuro, kako ro l|uui
cesro pogiesno misle. Naime, v|eia |e sran|e uula orvoienog is-
kusrvu, za iazliku ou sumn|e ko|a srvaia piepieku iskusrvu. V|eia
porice cov|eka na u|elovan|e ko|e |e ou kvalirere onoga cemu rezi,
cak i onua kau |os uvi|ek nema neposieuno i saviseno iskusrvo.
Takvim iasrom u v|eii on povecava srupan| pouuuainosri izmeuu
svo|eg osobnog znan|a i srvainosri, sve uok na kia|u ne posrane u
ci|elosri ispun|en znan|em, re se porieba za v|eiom, kao rakvom,
izgubi. Koliko gou os|erila mogu piiuonosiri iskusrvu srvainosri,
roliko mogu piiuoni|eri i zbun|enosri cov|eka; u siruaci|i kau co-
v|ek pokusava nauiasri sraii sv|eronazoi zasnovan na nizem iazu-
mi|evan|u, re usvo|iri visi, os|erila naizgleu porviuu|u sve ono pio-
riv cega se boii, i sro ga omera u n|egovu iasru. Zbog roga ce,
paiauoksalno, cov|ek bol|e viu|eri zarvoienil oci|u. Kasni|e, kau
se cov|ek uugoria|nim uviuom u srvainosr u puno| m|eii u srvai-
nosri uremel|i, os|erila vise nece pieusravl|ari nepii|arel|e; os|erila
ce sv|euociri srvainosr os|erilnog svi|era, ko|i ce uul opazari bez
vezanosri i sklonosri bilo ko|e visre; on konacno iazumi|e nacela
po ko|ima svi|er u|elu|e, i u n|egovu uulu vise nema zbun|enosri
ko|e bi os|erila mogla piizvari i po|acari. Ipak, za pocernika |e ou
neizm|eine vaznosri ovlauari svo|im navikama, os|erilima i pona-
san|em, kako bi uopce uosao u piiliku sreci iskusrvo, ko|e ce u
n|emu o|acari v|eiu, re ga naposl|erku uovesri uo punine spozna|e.
Kau rakvu spozna|u posrigne, u olaksan|u velikog posrignuca po-
srize mii onoga, rko zna ua mu zauobiveno nirko ne moze ouuze-
ri.
40 No ona| bez mudrosfi,
bez v|ere, ko|i sumn|a,
on naazi propasf.
Za sumn|icav duh nema srece
ni na ovom, a ni na drugom svi|efu.
Sumn|a cesro zna biri piilicno koiisna kvalirera, ko|a cov|eka
moze spasiri ou svako|akil zabluua. Takva sumn|a pieusravl|a u
osnovi kvalireru iazlikovan|a zbil|skog i nezbil|skog, nirya-anirya
36 - 40
212
Bhagavad-gEt=
viveka. Koliko gou ua |e rakva sumn|a koiisna, posro|i i paroloska
sumn|a, ko|a cak i srvainosr uovoui u piran|e, i ou n|e ouva|a uul
cov|eka. Ovo, pak, zalri|eva uouarno obiazlozen|e.
Cesro vlaua povisno uv|eien|e o rome ua cov|ek piosuuu|e na
osnovi aigumenara i uokaza. Isrina |e, pak, ua ni|e svakome sve
aigumenr, a pogorovo ni|e svakome sve uokaz. Ono, sro ce neko-
me biri |asan aigumenr, nekome ce biri posve ne|asno i neiazu-
ml|ivo. To |e sroga sro l|uui ima|u vec orpii|e srvoien sv|eronazoi
i onu znan|a, i ovisno o rom sv|eronazoiu neke ce srvaii uizari
piilvarl|ivima, a neke nece. ]euan izicai ce uizari posve piilvar-
l|ivim maiginalni srarisricki uokaz o posro|an|u neke elemenraine
cesrice uobiven u akceleiaroiu, ali ce mu cak i ualeko bol|i uokaz
o posro|an|u relepari|e biri posve nepiilvarl|iv, |eunosravno sroga
sro u n|egovom sv|eronazoiu ima m|esra za mezone i kvaikove, ali
nema m|esra za Boga, uusu i povezanosr svil srvaii, ko|a nauilazi
mareii|alno. Nekome, pak, rko ima uiugaci|i sv|eronazoi, nece biri
pioblem piilvariri posro|an|e Boga, ali ce mu biri pioblem slvari-
ri kako su l|uui mogli serari po M|esecu, |ei u Bibli|i ne pise nisra o
louan|u po M|esecu.
Viul|ivo |e, sroga, kako sv|eronazoi u veliko| m|eii ogianicava
logicke piocese l|uui, re ua u piilvacan|u isrinirosri nekog aigu-
menra ni|e piimaina smislenosr i logicnosr samog aigumenra, nego
spiemnosr cov|eka ua ga na osnovi svo|eg sv|eronazoia piilvari.
Zbog nekil oblika sv|eronazoia l|uui ce biri skloni v|eiovari u sva-
ko|ake gluposri, uok ce s uiuge sriane sumn|ari i u posve elemen-
raine isrine. Pierposravl|am ua smo svi imali piiliku viu|eri pii-
m|eie rakvog unkcioniian|a.
Diugi vazan aspekr, ko|i rieba imari u viuu piilikom pokusa|a
obiazlagan|a, |esr srupan| sriucnosri, ounosno znan|a po|euinca,
ko|em nesro pokusavamo ob|asniri. L|uui naime nisu ni piiblizno
|eunaki po sposobnosri slvacan|a, a cirav skolski susrav sv|euoci o
isrinirosri roga. giauivo maremarike za pivi iazieu osnovne skole
nema pievise za|eunickog s giauivom pive gouine sruui|a mare-
marike. To |e sroga sro |e u obiazovni susrav urkana ispiavna pie-
misa ua |e za sr|ecan|e ouieuenog oblika sriucnog znan|a l|uuima
poriebno uugoria|no, posrupno obiazovan|e ko|e kiece ou samil
osnova, iz ko|il se giaui sve slozeni|e iazumi|evan|e, ko|e napo-
sl|erku voui uo srupn|a sposobnosri nuznog za iazumi|evan|e a-
kulrerskog giauiva. Piilikom iznosen|a neke rviun|e rieba na|pii|e
usranoviri iznosimo li |e pivoskolcu ili sruuenru maremarike. Isri-
Cetvrto poglavlje
213
na |e ua znansrveni uokaz moia biri rakav, ua ga svarko moze
iazum|eri, re ispiavnim zakl|ucivan|em ponoviri iz uanil piemisa.
Ipak, ispiavno zakl|ucivan|e cesro impliciia nekoliko ueserl|eca
visokosriucnog obiazovan|a. Dokaz iz pouiuc|a izike pieusravl|a
uokaz rek |eunom izicaiu; pios|ecnom cov|eku s ulice ra| uokaz
nece znaciri nisra. ]eunako |e i u sluca|u maremarike, biologi|e i
bilo ko|e uiuge visokospeci|aliziiane znansrvene uiscipline. Dok
|euan izicai smi|e i rieba sumn|ari u uokaz ko|i iznosi uiugi izi-
cai, riaziri u n|emu neuosrarke i pomno ga ispirivari, obicnom
cov|eku bilo bi bol|e ua uci ou bilo ko|eg ou uvo|ice izicaia u
iaspiavi. Naime, iako oni mogu osrio polemiziiari o nekom uera-
l|u, obo|ica u ro| iaspiavi pouiazumi|eva|u veliki onu znan|a osnov-
nil srvaii, ko|e obicnom cov|eku neuosra|u, re zbog roga on ne
moze sreci cak ni osnovni po|am o pieumeru iaspiave. Na|bol|a
srvai ko|u cov|ek u rakvo| siruaci|i moze napiaviri, naiavno ako ga
zanima izika, |esr ua uzme sriucnog izicaia za ucirel|a i ou n|ega
polako nauci osnove izike i maremarike. Da bi ro napiavio, nuz-
na |e v|eia; cov|ek ko|i ne zna, a sumn|a u znan|e i znalca, uvi|ek ce
osrari u neznan|u. Obican cov|ek ne moze znari |e li ono cemu ce
ga izicai nauciri isriniro ili ni|e, |eunosravno sroga sro |os ne po-
s|euu|e uovol|no znan|a ua bi srvoiio rakav suu. On se nalazi u
pozici|i neznan|a, a |euino sro ga iz rog neznan|a moze izvuci |esr
v|eia. Ako pos|euu|e v|eiu, v|eiovar ce ucirel|u i mail|ivo uciri, re
usvo|iri znan|e ko|e ce ga ucvisriri u v|eii ua uci ispiavno, re ce |os
mail|ivi|e uciri i na kia|u posrari isrinskim znalcem. Tek raua ce si
moci piiusriri luksuz uovouen|a srvaii u piran|e; rek raua ce moci
iz pozici|e znan|a uovouiri u piran|e spoina misl|en|a n|emu iav-
nil sriucn|aka, |ei u ro| pozici|i moriv sumn|e ni|e rama neznan|a,
nego zel|a za znan|em. Sve ro, sro vazi za iziku, vazi u baiem
|eunako| m|eii i za seiu uulovnosri. ]eunako kao i u izici, bez
v|eie i pieuanosri nema nikakvog napierka; |eunako kao i u izici,
sumn|a |e svilovira samo ako iza n|e sro|i znan|e, a ne ako ona
sro|i izmeuu znan|a i cov|eka. ]eunako kao i u izici, uokaz |e slvar-
l|iv |euino znalcima, uok se uiugima moze pieni|eri |euino
po|eunosravn|ena reoii|a i meroua uolaska uo srupn|a sriucnosri
nuzne za isrinsko iazumi|evan|e. I |eunako kao i u izici, vii|eme
pioveueno u ucen|u ni|e |amac posrignuca.
Zbog svega nabio|enog, |asno |e zasro Cospou K;a roliko uz-
uize v|eiu, a sumn|u pioglasava uziokom piopasri i nesiece.
40
214
Bhagavad-gEt=
41 Yogom odbacivsi d|eovan|e,
znan|em sas|ekavsi dvo|be,
ufeme|en u ]asfvu,
nikada on ni|e vezan u d|eovan|u,
osvo|ife|u bogafsfva.
Ovu|e Cospou opisu|e onoga, rko |e posrigao savisensrvo spo-
zna|e, oubacu|uci vezu|uce kvalirere u|elarnosri piaksom yoge, v|e-
iom piigilio znan|e i oubacio sumn|u i neznan|e, rko |e spoznao
Mene kao remel|. Takav cov|ek |e s |eune sriane ispiavno ureme-
l|en, a s uiuge ispiavno ocirovan, |ei se remel| n|egova bica u n|e-
govu u|elovan|u ociru|e posve rianspaienrno.
42 Sfoga oruz|em spozna|e ]asfva sasi|eci
fu sumn|u rodenu iz neznan|a
ko|a fi se ukori|enia u srcu, o Bharafo.
Ufeme|i se u yogi, fe usfani i bori se!
Cospou poziva Ai|unu ua posrigne spozna|u, re ispiavnim uvi-
uom oubaci neznan|e, ko|e |e remel| n|egove neoulucnosri. Kao
i|esen|e Ai|unine uileme Cospou piepoiucu|e sr|ecan|e ispiavnil
remel|a u Apsoluru, sro ce uovesri uo cisroce u u|elovan|u; Ai|una
ce se raua moci boiiri, viseci rako svo|u uuznosr, ali ispun|en spo-
zna|om o naiavi ]asrva, re o naiavi Boz|eg u|elovan|a u svi|eru.
Zna|uci ro, ispiavno uremel|en, posrar ce insriumenrom pioveube
Boz|e vol|e, i svaki riag sebicnosri i neoulucnosri nesrar ce iz n|e-
gova uula.
215
Peio pogIavI}e
1 Ar|una rece:
Ji hvais, o K(ya,
prvo odrican|e od d|eafnosfi
a pofom i yogu d|eafnosfi.
Reci mi sfoga |asno
sfo |e od fog dvoga bo|e.
Doisra ni|e ocigleuno sro |e Cospou K;a mislio pou ouiica-
n|em ou u|elarnosri; u nekim srilovima se cini ua govoii o izicko|
neu|elarnosri, kao i neu|elarnosri uma, re o porpunom obusravl|a-
n|u cak i uisan|a; s uiuge pak sriane nepiekiuno uzuize ispiavnu
u|elarnosr uremel|enu u ya|ni, ounosno u rianscenuenci|i. Ne|a-
sno |e, sroga, |e li isrinsko sran|e rianscenuenci|e moguce posrici
rek porpunim obusravl|an|em svakog oblika umne i r|elesne akri-
vnosri, re uronucem u uubinu vlasrire isrinske piiioue, ili |e rakva
rianscenuenci|a samo sran|e uula, ko|i nevezan moze u|elovari ili
ne, a u rom sluca|u bi bilo bol|e ua iaui uobiobiri svi|era u|elu|e.
Ai|una se nalazi u os|erl|ivo| siruaci|i, i ni|e sklon upusriri se u
nagauan|e o rom piran|u.
2 Svevisn|i Cospod rece:
I odrican|e od d|eafnosfi,
a i d|eovan|e iz yoge
216
Bhagavad-gEt=
obo|e vode savrsensfvu.
Ipak, od fih dva|u,
d|eovan|e iz yoge |e bo|e.
Ouiican|e uakle posro|i u uva agiegarna sran|a, ko|a su oba na|-
vise uobio. Pivo sran|e |e ouvo|enosr uula ou kvalirera piiioue,
posrignuce rianscenuenci|e re miiovan|e u spozna|i na|vise zbil|e.
Diugo sran|e nasra|e kau upusran|e u u|elarnosr ne piekiua sran|e
spozna|e, |ei u|elarnosr ni|e uremel|ena u vezanosri nego u slobo-
ui. Takvo u|elovan|e s |eune sriane ne omera saviseno zauubl|e-
n|e, a s uiuge sriane pienosi kvalirere rianscenuenrnog pouiuc|a u
seiu srvoienog svi|era. U oba sran|a savisensrvo |e piisurno i uul
boiavi u v|ecno| sloboui, ali yoga u|elarnosri |e bol|a, |ei u sebi
pos|euu|e sve kvalirere meuirarivnog zauubl|en|a, a osim n|ega po-
s|euu|e |os i kvalirere savisenog u|elovan|a u svi|eru. To ne znaci
kako |e meuirarivno zauubl|en|e ineiioina uulovna uisciplina;
napioriv, ono |e roliko saviseno ua pieusravl|a onu |ezgiu iz ko|e
iasre u|elarna uulovnosr. Ipak, u|elarna uulovnosr piavi |euan
koiak vise, ua|uci savisensrvu meuiraci|e sieusrvo iziaza.
3 Zna| da se isfinski odrice ona|,
fko nikada ne prezire nifi zei;
osoboden dvo|nosfi,
on se ako osobada vezanosfi,
o mocnoruki.
Ouiican|e ni|e sran|e siiomasrva, nego sran|e nevezanosri pos|e-
uom. Izvan|sko ouiican|e moze sakiivari sve visre vezanosri; cesro
mozemo posv|euociri kako siiomasni kiiriziia|u bogare ispun|eni
piaveunim gn|evom; ipak, kau sami posranu bogarima, buuu
|eunako losi ili goii ou onil ko|e kiiriziia|u. Ociro |e sroga, na
piim|eiu bogarsrva, ua samo nepos|euovan|e nekog pieumera ne
|amci nevezanosr n|ime; nevezanosr |e moguca |euino raua, kau
uul naue ualeko veci izvoi zauovol|srva ou onoga ko|i mu moze
piuziri neki pieumer. Takav izvoi zauovol|srva ua|e visa peispek-
riva. Iuemo pionaci piim|ei rakve peispekrive. Zamislire, piim|e-
iice, ua vam se uanas uesio nesieran sluca| u ko|em sre izgubili
zivor. Vase ri|elo |e mirvo, |euino vasa uusa nasravl|a posro|ari.
Smicu ri|ela gubire sav pos|eu, sve ioubinske veze i uuznosri, sve
nebirne srvaii ko|e vam se u ovom rienurku mozua cine roliko
Peto poglavlje
217
birnima. Ne moiare suria biri na poslu, ne moiare nisra uiauiri,
nisra se ou vas ne oceku|e. Slvacare ua |e konacno sve u ieuu. Kau
ro znauere, viarire se u ri|elo i nasravire svo| zivor. Uviuare kako |e
on piolazan, kako su sve biige i zel|e ou ri|ela, i sroga piolazne.
Sve ce ro |eunom pioci, a isrinski mii ce osrari. Ta| mii |e ou
kvalirere v|ecnosri; koliko gou ria|ao zivor ri|ela |os |euno, uva,
rii, per ueserl|eca, ro |e sve kao rienurak. Svo| zivor mozere pio-
ziv|eri bez piisile, miino i sklauno, bez moian|a i r|eskobe. U rak-
vom miiu i ne moian|u, ko|i vas ispun|a|u u rienurku kau ro
slvarire, mozere os|eriri ous|a| miia ko|i uziva isrinski yogin. To |e
ono sro se misli pou nevezanoscu, a ne iavnouusnosr onoga kome
|e sve|euno. Nevezanosr |e zivor sloboue, zivor iauosri bez pii-
nuue, zivor siguinosri i spozna|e ua ce sve biri u ieuu, a ua su sve
neuace i pioblemi piolazni, nebirni, ua nema|u remel|a u naso|
na|viso| srvainosri, i ua na n|u nema|u ur|eca|a.
4 Samo neznaica drzi razicifima
snkhyu i yogu, a ne mudrac.
Jko uspi|e u |ednom,
uziva podove oba|u.
5 Ono sfo se moze posfici snkhyom
moze se posfici i yogom.
Ona|, fko doisfa vidi,
zna da su snkhya i yoga isfo.
Buuuci ua se snklya, kao uisciplina uiskiiminaci|e i zauubl|e-
n|a, remel|i na |eunakom obliku rianscenuenralne svi|esri kao i
yoga u|elarnosri, iazlicirima il moze uizari |euino ona| rko ne viui
ual|e ou povisine, uakle neznalica. Znalac, ko|i viui |ezgiu bica,
viui |eunako zauubl|en|e u yoginu ko|i meuiriia, kao i u yoginu
ko|i nepiesrano u|elu|e na sve nacine. Ona|, rko posrigne saviseno
zauubl|en|e, moci ce saviseno u|elovari, |ei |e n|egova uusa cisra.
]eunako rako, ona| rko uzmogne saviseno u|elovari posrigao |e i
saviseno zauubl|en|e, |ei nema savisenil u|ela bez savisene svi|e-
sri. Ta su uva pura sroga isra, a |euina |e pieunosr u|elarne yoge u
rome sro uzuize svi|er, re u|elu|e na ocirovan|u Boz|e naiavi, sro i
|esr osnovna svila srvaian|a.
Cesro se l|uui pira|u rieba li na|pii|e meuiraci|om i yogi|skom
piaksom posrici saviseno piociscen|e bica, pa rek onua evenrual-
2 - 5
218
Bhagavad-gEt=
no u|elovari, ako rako buue Boz|a vol|a, ili rieba|u u|elovari ou
samog pocerka, makai nesaviseno, i rako uciri na gieskama i usa-
visavari u|elovan|e. Ne viuim zasro bi re uvi|e srvaii bile supior-
sravl|ene. Cov|ek rieba u|elovari, a isrouobno buunim okom uis-
kiiminaci|e moriiri vlasriro u|elovan|e i n|egove pobuue. Kau uoci
nesavisenosri, meuiraci|om i piaksom yoge rieba nasro|ari na n|i-
lovom uklan|an|u, rako ua ucen|e na samim gieskama ni|e nuzno;
rakvo nesro bilo bi uisrinu spoio, i resko ua bi se moglo u ci|elosri
osrvaiiri u samo |eunom zivoru. Uz pomoc yoge, pak, ono sro bi
inace bilo resko, posra|e lako, a ono sro |e bilo nemoguce, posra|e
uosrizno. Tako yoga i meuirarivno zauubl|en|e pieusravl|a|u kamen
muuiaca ko|i cisri u|elovan|e i uul, re il cini savisenim. Ona spa|a
inriospekrivnu uisciplinu snklye s u|elarnim uulom kaima-yoge,
na rakav nacin ua se iazlika meuu n|ima ubizo posve gubi. U ra-
kvom piisrupu ni|e moguce iazaznari cisri li se cov|ek vise samoa-
nalizom, ili u|elima i iskusrvima ko|a pioizlaze iz u|elovan|a. Isku-
srva, naime, voue inriospekci|i, a inriospekci|a pak voui uo spozna|e
ci|a se val|anosr piov|eiava u|elima, ko|a oper pioizvoue iskusrva,
i rako se uzlazna spiiala nasravl|a sve uo posrignuca savisene ci-
sroce.
6 Samo odrican|e bez yoge vodi nesreci,
o mocnoruki.
Ona| mudrac, ko|i |e u yogi usredofocen,
bez odagan|a doazi brahmanu.
Ovu|e yoga oznacava spozna|u kia|n|e zbil|e. Ouiican|e |e sra-
n|e u ko|em cov|ek ko|i |e posrigao vise oubacu|e nize; ona|, rko |e
spoznao isrinu nece reziri nebirnosrima i piolaznim srvaiima, |ei
one mogu |euino naiusiri savisensrvo n|egova ispun|en|a, a ne mogu
mu ni na ko|i nacin piiuoni|eri. Ona|, pak, rko ni|e posrigao ispu-
n|en|e, a ouiice se nizil srvaii, ko|e uizi vii|eunima i birnima za
svo|u siecu, samo piiuonosi svo|o| nesieci, |ei vise ni|e posrigao, a
osrao |e i bez nizeg. Ako se, pak, sabeie u Na|visem, uskoio posri-
ze porpuno savisensrvo. D|elomicna vizi|a savisensrva na ko|u se
cov|ek u ci|elosri usieuoroci uskoio posra|e uominanrnom kvali-
rerom n|egova zivora, i n|egova svi|esr se u ci|elosri povlaci iz svil
nizil srvaii. Kau se uakle govoii ua pur moia biri ou naiavi cil|a,
misli se na ovo. ou uviua u srvainosr yogin napieuu|e uo savise-
nog uviua u na|visu srvainosr, kako se n|egova uusa cisri i posra|e
Peto poglavlje
219
sve sposobni|om piimiri velike ra|ne ko|e leze u uubokom i bes-
kia|nom oceanu bialmana.
7 Usredofocen u yogi, prociscene duse,
u ci|eosfi ovadavsi sobom,
savadavsi os|efia,
ci|e |e |asfvo ]asfvo svih bica,
iako d|eu|e, nikada se ne vezu|e.
Ona|, rko |e piaksom yoge, ounosno uremel|en|a u srvainosri,
posrigao srupan| porpunog piociscen|a, rko sebe viui |euino kao
beskia|ni Bozanski uul, Apsolur bez piemca, ko|i |e uoisra sve,
ko|i |e uul zivora i svi|esr |a |esam u svim bicima, kako iazvi|e-
nim rako i neiazvi|enim, on ne viui srvaii u ounosu sa sobom. U
n|emu nema iue|e o sebi u ounosu na nesro, ko|a |e isrinski uziok
vezanosri. On sebe, naime, spozna|e kao Onog, u ko|em nema
ounosa, i ko|i ni|e ni u kakvom ounosu, na ko|eg zakonirosri
piosroia, viemena i pos|eua nisu piim|en|ive. Ako rakav muuiac
u|elu|e, ne u|elu|e ua bi nesro zauobio, |ei on |e uisrinu sve, a
iue|a pos|eua ualeko |e pouieuena srvainosri birka. On u|elu|e
|euino iz moriva nesebicnog sluzen|a, a sluzen|e |e u|elarnosr iz
ya|ne, u|elarnosr slobouna morivaci|e i vezanosri ko|e iz n|e pioi-
zlaze.
Uzmimo za piim|ei Isusa. Sro |e on uopce mogao zauobiri svo-
|im u|elovan|em ]euino piogone i smir, nisra uiugo. Ipak, una-
roc svemu rom, on |e nepiekiuno u|elovao na uzuizan|u l|uui, na
siien|u ispiavnil pogleua na srvainosr i visen|u Boz|e vol|e na sve
nacine. Kau |e Boz|a vol|a bila ua ga se pioslavi, bio |e pioslavl|en.
Kau |e Bog lrio ua buue osiamocen i ubi|en, uao se osiamoriri i
ubiri, ne zam|eia|uci ni u ko|em rienurku svo|im zlorvoiima, |ei
sve |e vol|a Cospoun|a. Takvo n|egovo u|elovan|e, kao i srav u
ko|em |e uremel|eno, isrinski |e smisao ovog srila.
S Ona|, fko |e s|edin|en i pozna|e isfinu,
misi: "|a uopce ne d|eu|em.
Ona| rko |e s|euin|en |e ona|, rko ne opaza uvo|nosri, vec napio-
riv boiavi u svi|esri nepoui|el|ene naiavi na|viseg ]asrva. Cleua|uci
rako, on sebe viui kao rianscenuenralnog svim aspekrima uvo|-
nosri, pa uakle i u|elarnosri. D|elarnosri su moguce samo u pio-
5 - 8
220
Bhagavad-gEt=
m|en|ivom svi|eru, |ei u ]asrvu nema piom|ena. ]asrvo |e sam Ap-
solur, v|ecan i nepiom|en|iv. U n|emu nema pou|ele na pocerno
sran|e i konacno sran|e, re u|elovan|e ko|e rvoii vezu meuu n|ima.
U ]asrvu posro|i |euino sralnosr savisensrva, ko|emu nisra ni|e mo-
guce ni uouari ni ouuzeri.
9 Dok geda, susa, dodiru|e, mirise, |ede,
hoda, san|a, dise, govori, pusfa,
hvafa, ofvara i zafvara oci,
on drzi da fo samo os|efia d|eu|u
medu os|efinim predmefima.
Ona|, rko se rako uremel|io u rianscenuenci|i, sv|euoci piom|e-
ne piolaznil ielarivnil srvaii, re n|ilove meuusobne ounose. On
opaza ielarivno kao povisnu i nezbil|sku igiu s|ena, sro ono iz re
peispekrive uoisra i |esr. Boiaveci u punini blazensrva i osrvaie-
n|a, ne uiia|u ga igie ielarivnog, ko|e u na|bol|em sluca|u sauize
u|elomicno i u malo| m|eii ono sro ]a ]esam u punini. Takva iela-
rivna kieran|a posro|e u svi|eru ob|ekara, gu|e posro|e pieumeri i
n|ilovi ounosi, re os|erila ko|a o rim ounosima sv|euoce. Tamo,
pak, gu|e |e nepoui|el|ena, vilovna Srvainosr, ko|a |e rome svemu
remel|, ko|a |e svemu rome rianscenuenralna, gu|e nema uvo|no-
sri, gu|e posro|i ]euan bez uiugoga, rakve igie opaza|u se na nacin
na ko|i san|ac opaza svo| san, isrouobno zna|uci ua san|a. U snu
nema nicega, sro ne bi bilo ouiaz naiavi san|aca; ni u ko|em uoziv-
l|a|u, ko|i smo u sran|u iskusiri, nema nicega sro vec ne bi posro|a-
lo u nama. Van|ski uogaua| pieusravl|a rek porica|, ko|i mi|en|a
svi|esr na nacin ua uoveue |euan ogianiceni aspekr nase unurain|e
naiavi u vezu sa svi|erom ob|ekara. Sroga |e svaki aspekr l|ubavi,
siece, znan|a i slicnog samo ogianicena maniesraci|a necega sro u
sebi vec pos|euu|emo. rakav os|eca| nismo uobili ou nekoga izva-
na, nego |e napioriv nerko izvana samo poraknuo nesro sro smo
uvi|ek nosili u sebi. Sroga svi|er sluzi rek rome, ua nas pous|eri na
nas same, re ua u nama u punini piobuui kvalirere ]asrva. Ona|
rko uviui izvoi svil sran|a svi|esri u sebi samome, okienur ce se ou
svi|era os|erila u nuriinu, gu|e ce s viemenom uisrinu i pionaci
Mene kao remel| svega. Tako ce posrici ria|an mii i ispun|en|e.
10 Jko sva d|ea prepusfa brahmanu,
fe fako napusfa|uci vezanosfi d|eu|e,
Peto poglavlje
221
nedirnuf |e gri|ehom, popuf cvi|efa ofosa
nedirnufa vodom.
Ona|, rko se na rakav saviseni nacin uremel|io, rko |e spoznao
ua |e bialman, Apsolur, vilovna i nepoui|el|ena srvainosr, i ua
osim N|ega nema niceg uiugog, rko |e spoznao isrinu o rome ua |e
Apsolurni Sub|ekr |euina ob|ekrivna srvainosr, u iluzoinom svi|e-
ru ob|ekara zauizava rakvu peispekrivu rianscenuenci|e, re iz re
pozici|e u|elu|e, zauizava|uci unurain|i mii cak i u porpunom iz-
van|skom kaosu. N|ega sv|erovni uaiovi ne uiia|u, i ne srvaia|u u
n|emu vezanosr, a rko u|elu|e uremel|en na ra| nacin, ra| ni|e sklon
ousrupiri ou pura savisensrva i ispiavnosri. On, sroga, nikaua ne
cini gii|el, |ei gii|el |e rek posl|euica ousrupan|a osobne vol|e ou
Bozanske vol|e, re lini|e ispiavnosri, ulaime, ko|a povezu|e sve
srvaii u ocirovanom svi|eru.
11 D|eu|uci fi|eom, duhom, umom,
pa cak i samim os|efiima,
yogini, napusfa|uci vezanosfi,
rade na samoprociscen|u.
Saviseno u|elovan|e |e cil|. D|elovan|e ko|e rezi savisensrvu pieu-
sravl|a pur uo rog cil|a. U svakom se u|elu, naime, ouiazava nesro
ou naiavi u|elarnika. D|elarnik sroga moze piomarian|em vlasriril
u|ela, re nesavisenosri vlasriril misli i u|ela, uociri isrinsko sran|e
svoga uula, |ei nema nikakve koiisri ou samozavaiavan|a, ou u-
v|eiavan|a samog sebe u vlasriru cisrocu, ako ra cisroca nema os-
nove u srvainosri. Yogin ce sroga sebe piomariari kia|n|e ob|ekriv-
no, |ei cil| mu ni|e biri u piavu, nego posrari savisenim. On
nepiekiuno pieispiru|e glas svo|e sav|esri, riazeci piopusre u svo-
|em u|elovan|u, oslusku|uci kako bi mogao u|elovari bol|e, cisce i
rianspaienrni|e. Kau naue svo| piopusr ili manu, sieran |e, |ei |e
moze ukloniri. Velika |e zalvalnosr ko|u ce rakav yogin os|ecari
piema svemu sro mu moze pomoci u orkiivan|u i uklan|an|u vla-
sriril slabosri i mana. Nikau se on nece l|uriri na onoga rko ga na
n|egove mane upozoii; napioriv, on cirav svi|er uizi uaiom ou
Boga, ko|i mu |e uan kako bi mogao u n|emu pionaci sve svo|e
slabosri, u|elovan|em il ukloniri, i posrari savisen i Bogu slican.
Um|esro ua os|eca iusriaci|u svi|erom, kako ro cine oni ko|i su
vezani i ko|i u svi|eru riaze ispun|en|e, on cak i u na|goiim okol-
8 - 11
222
Bhagavad-gEt=
nosrima os|eca samo zalvalnosr zbog piilike za ucen|e, ko|a mu |e
Boz|om beskia|nom miloscu uaiovana. To |e isrinski pur savisen-
srva.
12 Ona|, fko |e s|edin|en,
fko |e napusfio podove d|eovan|a,
doseze savrseni mir.
Ona|, pak, fko |e raz|edin|en,
fko d|eu|e iz zudn|e,
fko prian|a uz podove d|ea,
cvrsfo |e vezan.
Znalac piisrupa svi|eru kao kamenu muuiaca, ko|i ce mu pomoci
ua posrigne savisensrvo; u okiuzen|u svi|era on ce cisriri vlasriru
naiav, uklan|ar ce pogiesne iuenriikaci|e i zabluue, piavir ce izboie
ko|ima ce oubacivari man|e i biiari vise, i na rakav nacin u konacnici
posrici ro, ua n|egova naiav posrane u ci|elosri Bozanska. Takvo
posrignuce moguce |e |euino iasrom u nepiekiunim izboiima, sro
ga omogucu|e svi|er ob|ekara. On nam omogucu|e ua beskia|ni po-
renci|al nase isrinske piiioue izbiusimo u uiagul| nase ocirovane,
ielarivne osobnosri, re rako posranemo bogovima, sro svi mozemo
biri ako ro ouabeiemo. Sroga na svi|er rieba gleuari kao na nepio-
c|en|ivi uai Boz|i. Ona|, rko rako gleua, u|elu|e iz pozici|e nevezano-
sri i piisrupa svi|eru onako kako mu uoisra i rieba piisrupari. Ona|,
pak, rko se u svi|eru izgubi, i rko ne slvaca ua |e svi|er rek zicalo u
ko|em moze viu|eri vlasriru nuriinu kao ob|ekrivno ocirovanu, ra|
uozivl|ava svi|er kao uucan, u ko|em se nalaze srvaii ko|e bi on zelio
pos|euovari. U rakvo| zabluui, on ce reziri pos|euovan|u ril srvaii, i
bir ce omeren svim srvaiima ko|e ga u rome spiecava|u, ne uviua|uci
kako |e svaki rakav pos|eu |eunako iluzoian kao i pos|eu u snu. Sro
nam vii|eui ako u snu sagiauimo kucu, kau ce ona nesrari cim se
piobuuimo ]eunako rako, ou kakve |e koiisri sakupl|ari srvaii, kau
one pieusravl|a|u rek apsriakci|u Na|veca koiisr ko|u mozemo sreci
ou sna |esr upoznavan|e sebe i ucen|e. ]eunaka |e i koiisr ko|u moze-
mo imari ou svi|era, i ra ria|na koiisr ualeko nauilazi svaku piiviunu
i piolaznu ko|u mozemo sreci pos|euovan|em srvaii i osrvaien|em
ur|eca|a nau n|ima.
13 Odricuci se u duhu svih vezanosfi,
sfanovnik fi|ea uziva srecu
Peto poglavlje
223
u gradu s devef dveri.
Nifi d|eu|e nifi uzroku|e d|eovan|e.
Ispiavno u|elovan|e |e uakle ono iz pozici|e rianscenuenci|e.
Ona|, rko rako gleua na svi|er, vieunovar ce srvaii po rome koliko
|e iz n|il moguce nauciri. One, iz ko|il se moze uciri, uobie su,
uok su one ko|e ne voue znan|u beskoiisne. Buuuci ua uviua kako
se iz bilo cega nesro moze nauciri, re ua su cak i lose srvaii uobie
kao piim|ei onoga sro rieba izb|egavari, on u svi|eru nece opazari
nisra lose, nisra sro bi mu pieusravl|alo reskocu ili pioblem. On
u|elu|e, ali ne iaui posrignuca, nego iaui piov|eie znan|a. Iz rakve
pozici|e, slobouan ou svake poriebe za posrignucem, on uziva sie-
cu i mii, ko|i |e posl|euica unurain|eg sklaua.
Uzmimo, piim|eiice, smir. Obicnom cov|eku smir |e nesro sria-
sno, negaci|a cirava n|egova bica, kia| n|egova osobnog svi|era.
Yoginu, ko|i |e sv|esran vlasrire besmirnosri, smir znaci nesro ne-
pozel|no rek u sluca|u kaua ga piekiua u piocesu ucen|a, piimoia-
va|uci ga ua ponovo u iuucem zivoru piolazi ciklus ucen|a, kako
bi srigao uo rocke na ko|o| |e u piekinuro| inkainaci|i srao. Smir
n|emu ne pieusravl|a negaci|u egzisrenci|e niri isra slicno; ona mo-
ze u na|goiem sluca|u biri laganom smern|om. Na |eunak ce nacin
ra| yogin gleuari na zivor i smir uiugil bica; iazalosrir ce ga smir
bica ko|e |e zivor poriarilo ne naucivsi u n|emu nisra birno; smir
cov|eka ko|i |e zivor iskoiisrio za ucen|e i iasr ispunir ce ga ia-
uoscu, |ei |e n|egov biar zivio uobio i ispiavno. Koliko |e ro samo
iazliciro ou umovan|a sv|erovnil l|uui, ko|i ce se veseliri kau umie
cov|ek ci|i |e zivor bio poiocan i beskoiisran, a |auikovari i naiicari
kau umie plemenir cov|ek, |ei ga vise nema. Dakako, ro sro
nerko ni|e izicki meuu nama moze biri izvoi zalosri, ali ra zalosr
ima smisla samo na iazini ri|ela, a ne i na iazini uubl|e srvainosri.
Zaro |e moguce ua se nerko isrouobno iauu|e zbog zaviserka plo-
uonosne inkainaci|e svoga biara, a ua isrouobno rugu|e sroga sro
ga vise nece siesri u ri|elu. To |e piiiouno, i nikako ne znaci ne-
uosrarak peispekrive i uviua. Upiavo na rom piim|eiu mozemo
roliko |asno uociri iazliku izmeuu isrinske rianscenuenci|e i iav-
nouusnosri. Yogin nikau ni|e iavnouusan, n|ega sve srvaii uuboko
uiia|u i on il inrenzivno piozivl|ava, ali uiia|u ga na posve iazlicir
nacin nego vezana cov|eka, i iz posve uiugaci|il iazloga. Yogin ce
os|ecari i iauosr i zalosr, ali ii|erko iz isril pobuua kao l|uui oko
n|ega.
11 - 13
224
Bhagavad-gEt=
14 Cospod ne sfvara d|ea i n|ihove podove,
nifi pofice bica na d|eovan|e,
nifi |e on odgovoran za vezu
izmedu d|eafnika i podova d|ea.
Jo cini Priroda.
L|uui cesro zive u zabluui ua Bog kazn|ava ili nagiauu|e l|uue
zbog n|ilovil u|ela. Do re zabluue uolaze sroga sro uize kako |e
Bog na|visi piincip u svemu, re ua sve uolazi ou n|ega, a buuuci ua
|e saviseno piaveuan, u sklauu sa svo|om piaveunoscu suui.
Isrina |e posve uiugaci|a.
145
Naime, srvoienim sv|erovima, srvo-
ienom Piiiouom, upiavl|a|u zakonirosri sklaua i ieua, ko|e ima|u
svo| remel| u savisensrvu Apsolura, ci|u ieleksi|u pieusravl|a|u.
Buuuci ua se sklau opiie nesklauu, ona| rko svo|im u|elovan|em
srvaia nesklau naici ce na piorivl|en|e piiiounil sila, re biri spii|e-
cen ili unisren. ]eunako rako, ona| rko pieusravl|a silu sklaua bir
ce o|acan silama Piiioue. Buuuci ua Piiioua ima svo| remel| u
Bogu, moguce |e po|eunosravn|eno ieci kako Bog nesro kazn|ava
a nesro pak nagiauu|e, ali uisrinu rakve uziocno-posl|euicne veze
ima|u svo| remel| u piiiounim zakonirosrima. Ona|, rko |e vezan
za svi|er, suuen |e po zakonirosrima svi|era. Ona|, pak, rko |e vezan
|euino za Boga, slobouan |e svakog suua, |ei suuen|e Bogu ni|e
svo|srveno. Sroga se kaze, s punim piavom, ua |e ona| rko cini
gii|el iob gii|ela
146
, a Bog ne zeli ua l|uui buuu iobovima, nego
napioriv ua buuu u N|emu slobouni.
15 Svevisn|i ne prihvaca nici|i gri|eh,
pa cak ni zasugu.
Mudrosf |e prekrivena pasfem neznan|a.
Zbog foga su bica u zabudi.
Bog |e u ci|elosri rianscenuenralan svi|eru, iako pieusravl|a na|-
vise uobio. Bog ni|e suuac ko|i nagiauu|e ili kazn|ava. Uisrinu, mi
smo ri ko|i izmeuu mnosrva srvaii biiamo suklauno vlasririm sklo-
nosrima, a nasi izboii ouieuu|u nasu suubinu; ako gii|esimo, pari-
mo, a ako cinimo uobio, zivimo u miiu. D|elima |e moguce posri-
145
Iv 3, 1. Ta 8o nije poslao Sina na stijet da sudi stijetu, neo da se stijet
spasi po njenu.
146
Iv 8, 34
Peto poglavlje
225
ci samo onu uobiobir ko|a |e ou kvalirere Piiioue, ali rako ni|e
moguce osrvaiiri rianscenuenci|u. Boga mozemo posrici ne u|eli-
ma u svi|eru, nego nauilazen|em svi|era u uulu. Tako, okiecuci
pogleu piema nuriini, osrvaiu|emo sran|e ko|e |e neuiinuro sv|e-
rovnim posrignucima, ko|e rianscenuiia ia| i pakao pou|eunako.
Boga, uakle, ni|e moguce kupiri u|elima, niri ga |e u|elima moguce
nal|uriri. ]euino sro rako mozemo uciniri |esr piiblizavan|e svo|e
svi|esri i vol|e Bogu, ili uual|avan|e ou N|ega. Mi smo, uakle, ri
ko|i ouieuu|emo sm|einice vlasrire egzisrenci|e i suubine, a ne Bog.
Bog |e saviseno pun i c|elovir u svo|o| naiavi, i sobom piozima sve
srvaii. Ukoliko ro pozelimo, mozemo mu u svakom rienurku pii-
pasri, piepoznava|uci Ca kao susrinu vlasrirog bica, kao n|egov
izvoi i smisao; oubacu|uci ous|a|e M|eseca na vouenim povisina-
ma, okiecemo pogleu k M|esecu, spozna|uci ga kao n|ilov izvoi i
zbil|u. Ona| rko |e u rome uspio, viui ]asrvo kao |euinu zbil|u u
svemu, a sve osralo viui kao ous|a|e, uobie u rome sro por|ecu ou
savisenog izvoia, ali nesralne, piolazne i piiviune, rek pous|erni-
ke na srvainosr ko|u na nesavisen nacin pieusravl|a|u i na ko|u
svo|im kvalirerama upucu|u.
16 Ai u onima,
ko|i su neznan|e unisfii znan|em,
znan|e popuf sunca na izasku
ofkriva Svevisn|eg.
Ona|, rko |e spoznao ]asrvo, gleua na svi|er ob|ekara kao na igie
s|ena i nesralnosri, kao na ranku kopienu paiauoksa, iluzi|e ko|a i
|esr i ni|e, |ei |e sve uoisra bialman. Spozna|uci naiav roga s|eno-
virog svi|era, nikaua vise ni|e obmanur n|ime. Takvo znan|e moze
se iziaziri uzvikom ro si Ti!, ili ro |e On!, ounosno Om rar
sar, on |e ra srvainosr, uviuom u puninu osobnosri remel|nog
piincipa, ko|i |e cov|eku blizi nego bi mu ro mogao biri i na|uiazi
pii|arel| i l|ubavnik. On konacno piepozna|e ona| glas u uubini
vlasrire uuse, ko|i |e uvi|ek bez piesranka bio ovu|e, nikau ni|e
nesrao, iako |e cesro bio posve piigusen i urisan cov|ekovim usm|e-
ien|em piema uiugim srvaiima.
17 Umom ufeme|enim u Jome,
duse ufeme|ene u N|emu,
usm|ereni na N|ega,
14 - 17
226
Bhagavad-gEt=
posve predani N|emu,
mudroscu posve ocisceni,
posfizu konacno savrsensfvo.
]euno |e sreci uviu u savisensrvo, a posve uiugo u n|emu se u
ci|elosri uremel|iri. Takvo uremel|en|e zalri|eva piociscen|e, sro
uma, sro opazan|a, sro u|elarnosri. Ou svega roga, na|reze |e posri-
ci savisenu cisrocu u|elarnosri, i sroga ona oznacava kia|n|e po-
srignuce. D|elarnosr |e osnovna kvalirera ovoga svi|era; on |e u
ci|elosri nami|en|en upiavo ocirovan|u, ounosno u|elovan|u. D|e-
lovan|e |e uakle upiavo ono, cime mozemo na na|bol|i nacin sreci
koiisr ou svi|era; ova| svi|er ni|e nami|en|en meuiraci|i u neakriv-
nosri. D|elarnoscu se mozemo piocisriri, i u|elarnoscu mozemo
posv|euociri svo|u cisrocu. Ona|, ci|i c|elokupni zivor ouiazava
Boga, rko ciravim svo|im zivorom za Boga sv|euoci i Boga slavi,
uisrinu |e posrigao kia|n|e savisensrvo, |ei |e i u svi|eru u|elovan|a,
kao na|rezem iskusen|u, zauizao sve kvalirere Bozanske naiavi.
1S U ucenom i poniznom brhmai,
u kravi, sonu, psu,
pa cak i u na|nizem ofpadniku
prosvi|ef|eni vide isfo.
]asrvo |e svepiisurna srvainosr svil bica; koliko gou se n|egovo
ocirovan|e iazlikovalo u iaznim bicima, kao sro |e ro sluca| s goie
nabio|enima, n|ilov remel| |e isri, ]a sam u svima n|ima |euan.
Razlike posro|e u srupn|u ocirovan|a; iazlike posro|e rakouei i u
usm|eien|u bica, ali remel|na srvainosr |e u n|ima |euna.
19 ]os za zivofa pobi|edii su roden|e i smrf oni,
ci|i um |e fako ufeme|en.
Bespri|ekoran, uisfinu sveprisufan |e brahman.
Sfoga su oni ufeme|eni u brahmanu.
Oni, ko|i su |os za zivora piekinuli iuenriikaci|u sa svime, osim
|euinom isrinskom srvainoscu, posrigli su sran|e |vanmukri, oslo-
bouen|e za zivora. Bialman, vilovna srvainosr, svepiozima|uc |e
i svepiisuran. Ona|, rko sebe zna kao rakvog, boiavi u sran|u isrin-
ske spozna|e, ko|a pieusravl|a sran|e sloboue. To |e izuzerno viso-
ko posrignuce; ni|e uovol|no imari samo piolazno iskusrvo |euin-
Peto poglavlje
227
srva. Nuzno |e ua |euinsrvo posrane isrinski, u|elarni remel| bica,
ko|i nau|acava svaki oblik piiviua i iuenriikaci|e s piolaznim.
20 Znaac brahmana,
cvrsfo ufeme|en u brahmanu,
nifi se radu|e ugodnom
nifi ga uzbudu|e neugodno.
N|egov um |e posfo|an,
sobodan od iuzi|e.
21 Ona|, ci|i duh |e nedirnuf izvan|skim zadovo|sfvima,
naazi srecu ko|a |e u ]asfvu.
]asfva u cvrsfom |edinsfvu s brahmanom,
on uziva na|visu srecu.
Ona|, ci|i |e um uremel|en u Apsoluru, misli i u|elu|e na nacin
ko|i ouiazava sran|e Apsolura bez uouavan|a i ouuziman|a, posve
bespii|ekoino. Takav saviseni muuiac sebe uozivl|ava |euino kao
svepiozima|uce ]asrvo, ko|e |e remel| svakog oblika zauovol|srva,
ispun|en|a i blazensrva. Svako uiugo posrignuce uizi se velikim
vec i ako ouiazava malo zince sran|a bialmana. Sro uakle ieci o
ispun|en|u uula onoga, rko u ci|elosri uziva sam bialman Takvo
blazensrvo nemoguce |e po|miri, i ru ne pomaze nisra osim iziav-
nog iskusrva. Dul ko|i |e rako ispun|en ne lura, ne mi|en|a rocku
okusa niri usm|eien|e, |ei nema nicega sro bi sa svo|im sran|em
mogao i uspoieuiri, a kamoli se rome piikloniri. N|egov |e um
sroga posro|an, posve neuiinur nizim oblicima zauovol|srva, a ua
i ne govoiimo o neugounom, ko|e |e u rom sran|u posve smi|esan
po|am. Sro bi, naime, moglo ugioziri rakva znalca, mozua pii|e-
rn|a n|egovu ri|elu Kako |e moguce naskouiri onome, rko sebe
zna kao remel| i izvoi svil srvaii Vec |e i sama zamisao smi|esna.
Um rakva Bozanskog bica posve |e cisr, posro|an, i u n|emu nema
ni riaga bilo kakvog oblika neznan|a ili zabluue. Oslobouen svil
uvo|bi, on boiavi u na|visem ispun|en|u i miiu.
22 Sva zadovo|sfva
ko|a nasfa|u iz dodira os|efia
samo su izvor pafn|e, o Kunfin sine.
Ona ima|u pocefak i kra|.
Mudar se n|ima ne zadovo|ava.
17 - 22
228
Bhagavad-gEt=
Svi|er os|erila ima svo| remel| u nepiolaznom i besmirnom
bialmanu. Ipak, buuuci iluzoian, ne sauizava u sebi puninu birka,
i ni na ko|i nacin ne moze nauom|esriri bialman, i sroga mu ne
pieusravl|a zbil|sku alreinarivu. Onima, ko|i u rakvom piolaznom
svi|eru s|ena pokusa|u naci ispun|en|e, pieusravl|ar ce beskia|nu
iiznicu iazocaian|a i boli. Ran|eni nozem iluzi|e, |euini li|ek mogu
naci u nekraiu bialmana. Tek u n|emu, ko|i u punini pos|euu|e
ono cega cirav svi|er pieusravl|a rek bli|euu sliku, moguce |e naci
ria|no zauovol|srvo. U uviuan|u ne ob|ekara os|erila, nego unurai-
n|eg uozivl|avan|a ko|e os|erilni uozivl|a|i piiziva|u, mozemo or-
kiiri sm|ei ko|im rieba ici; unurain|i os|eca| zauovol|srva, l|ubavi,
isrine, spozna|e i uiugil velicansrvenil l|uuskil iskusrava ureme-
l|en |e na nepoui|el|enom blazensrvu isrinske zbil|e, ko|a pieusrav-
l|a puninu onoga, sro smo navikli opazari u u|elicima, pogiesno il
uizeci uziokovanima os|erilnim iskusrvima.
23 Ona|, fko |e s|edin|en,
moze se i za zivofa u ovom fi|eu
odupri|efi pofica|ima ze|e i bi|esa.
On |e srefan cov|ek.
Ona|, rko |e piepoznao sran|e sar-cir-nanua, birak-svi|esr-bla-
zensrvo, ounosno puninu ispun|en|a ko|a |e bialman, boiavi u
sran|u ko|e pieusravl|a nesro o cemu se bica ni u svo|im na|luuim
snovima ne bi usuuila masrari, |ei bi ga uizala pieuobiim i sroga
nemogucim. Bica izian|ena parn|ama iluzoinog svi|era navikla su
ua ugoune i neugoune srvaii uolaze u m|esavini, re ua se nepie-
kiuno izm|en|u|u, po piavilu svako uobio za neko zlo i obinu-
ro. U seii zbil|e, pak, rakve srvaii nema|u remel|a. Sar-cir-nanua
ne spaua u seiu uualnosri, i nema ekvivalenrnog sran|a supiornog
pieuznaka, kakvo ima|u sva ielarivna iskusrva. Moze se ieci ua
mu ciravo pol|e ielarivnog pieusravl|a piorurezu; u ono| m|eii u
ko|o| u svi|eru vlaua uualnosr svil srvaii, roliko u Apsoluru nika-
kve uualnosri nema, uo re m|eie ua cak ni ielarivni svi|er nema
posro|an|a ouvo|enog ou N|ega, nego |e napioriv u N|emu ureme-
l|en i ou N|ega nacin|en. To |e misreii|, sran|e ko|e |e moguce isku-
siri, ali o n|emu ni|e moguce misliri niri govoiiri, moguce |e nave-
sri rek osnovne sm|einice kako bi ga riagalac zel|an spozna|e mogao
pionaci. Ona|, pak, rko ga |e nasao, boiavi u sran|u ko|e ne mogu
naiusiri srvaii ko|e bi u nes|euin|enom bicu izazvale ili zuun|u,
Peto poglavlje
229
ko|a ima uziok u neispun|enosri, ili pak bi|es, ko|em |e remel| iu-
sriaci|a, rakouei uremel|ena u neispun|enosri. Na ispun|ena cov|e-
ka rakve srvaii nema|u nikakva ucinka.
24 Ona|, fko naazi srecu u nufrini,
fko u nufrini naazi ispun|en|e,
fko |e u sebi ispun|en sv|efom,
fa| yogin, ci|a |e dusa brahman,
posfize ufrnuce u brahmanu.
L|uui pokusava|u pionaci nesro sro ce im uoni|eri ispun|en|e.
Zapiavo, oni riaze iskusrvo ko|e ce uovesri uo buuen|a ouieue-
nog sran|a u n|ilovo| nuriini. Ne v|eiu|uci kako se ro sran|e nalazi
u n|ima i ua n|ima piipaua, oni pokusava|u sr|ecari i ponavl|ari
ugouna iskusrva, i piirom se suocava|u sa svim visrama osu|ecen|a
i iazocaian|a. U rienurku kau ouusranu ou lova na s|ene, re okie-
nu pogleu piema nuriini, pocin|u orkiivari suprilne zakonirosri
vlasrirog uula, re na kia|u spozna|u izvoi sveg zauovol|srva kao
remel| vlasrire uuse. Takav yogin, ko|i |e spoznao Sebe, posrize
niivu, ounosno urinuce, |ei u rakvo| pieuanosri svo|o| na|uu-
bl|o| naiavi gubi svaki riag ega, ko|eg |e pii|e roga uizao sobom.
Cak i kau se iz rog sran|a viari u ielarivni svi|er, re nasravi u n|emu
u|elovari, on pieusravl|a samo ur|elovl|en|e besmirnog bialmana,
a nikako obmanuro bice. Urinuce, ounosno m|esro na ko|e oulazi
varia kau se ugasi, ni|e uakle negaci|a cov|ekove biri, nego napio-
riv n|egovo porpuno osrvaien|e.
25 Jakvo savrsensfvo posfizu oni (yi|i,
ko|i su sobodni od gri|eha,
ko|i su odbacii dvo|nosf,
obuzefi spozna|om,
ko|i uziva|u cinifi dobro svima.
26 Sabrani |udi, osobodeni ze|e i srdzbe,
ko|i su sabrai misi i posfigi osfvaren|e,
uskoro posfizu fakvo, kra|n|e savrsensfvo.
Posrignuce savisensrva ni|e moguce ukiasri oisiian|em ili uio-
gama; ono |e posl|euica sveobulvarnog iazvo|a licnosri, pioin|e-
n|a zel|a, uzuizan|a svi|esri, moialnog savisensrva i pieuanosri Bogu.
22 - 26
230
Bhagavad-gEt=
Oni, ko|i nema|u re kvalirere, mogu posrici samo kiarkoria|na is-
kusrva bialmana, ko|a pak nece imari nikakve ria|ne veze s n|ilo-
vim ielarivnim bicem, re ce na|cesce um|esro mosrova ko|i spa|a|u
nebo i zeml|u posrari luuacima ko|i viisre |a sam Bog. Isrinski
savisen cov|ek spozna|u bialmana uozivl|ava kao konacnu ne-
uvo|benu ob|avu n|egova l|ubl|enog Cospoua, ko|em se raua u
ci|elosri pieua|e. Takav cov|ek, ko|i |e i inace plemenire i savisene
naiavi, piosv|erl|en|em posrize puninu svoga savisensrva i porpu-
no osrvaien|e.
Tek zieo plou sam orpaua s vocke. ]eunako rako, rek plemenir
cov|ek, uman, ispun|en uobiim osobinama, ko|i pieuano rezi Bogu,
rakvog Boga i uosize, re u n|emu piepozna|e ispun|en|e svil svo|il
rezn|i i zel|a. On piiiouno rezi piosv|erl|en|u, i u n|emu nalazi
kia|n|i cil|. Ona| cov|ek, ko|i rezi pieuanosri, u vizi|i Boga posrize
porpuno ispun|en|e, re rako uoseze kia|n|e savisensrvo. Boga kao
kia|n|i cil| posrizu rek oni, ko|e nisra man|e ne moze zauovol|iri.
27 Napusfivsi van|ske veze,
pogeda usm|erena medu obrve,
usposfavivsi ravnofezu pre i apne
ko|e sfru|e kroz nosnice
Piilikom ouva|an|a svi|esri ou os|erila, ounosno ou van|skog svi-
|era (svi|esr naime moze boiaviri u van|skom svi|eru i kau su os|e-
rila neakrivna), kau yogin uvuce svi|esr ko|a boiavi u os|erilima i
u|elarnim oiganima onako kako koin|aca uvlaci uuove u oklop,
oci se auromarski okiecu piema goie, sro izgleua orpiilike onako
kako bi izgleualo usm|eien|e pogleua u koii|en nosa ili u rocku
meuu obivama (sro |e u osnovi isro). Taua se smiiu|e i uisan|e,
piesra|u obiri eneigi|e kioz igu i pingalu, i yogin uise suumnom.
Unurain|e sran|e svi|esri ko|e ougovaia rakvom eneigerskom sra-
n|u |e sran|e porpunog miia, iavnoreze, sklaua, porpuna |asnoca
svi|esri i piisurnosr u sauasn|em rienurku. Dakako, uvi|ek posro|e
l|uui ko|i misle ua ce imiraci|om simproma posrici rakvo sran|e, pa
pokusava|u isrouobno nam|eino okierari oci piema goie i zauiza-
vari ual, uakako ciravo vii|eme usm|eiava|uci pazn|u na rakve srvaii
i ne posrizuci rianscenuenci|u. Takvi pokusa|i, kakve |e moguce
siesri u iaznim skolama yoge, posve su beskoiisni, i mogu |euino
pioizvesri zamoi. Isrinsko sran|e ko|e ima re simprome moguce |e
posrici relnikom up-srieam kiiye, ko|a u opisu relnike ne sauizi
Peto poglavlje
231
poriebu za uiavnorezen|em uala i okieran|em oci|u piema goie,
ali ro su upiavo srvaii ko|e se piilikom piakse sponrano uesava|u,
vec i pocernicima.
2S Mudrac ko|i fezi osoboden|u,
ovadanih os|efia, uma i duha,
ko|i napusfa ze|e, sfrah i srdzbu,
uisfinu |e v|ecno sobodan.
Ona| yogin, ko|i |e posrigao rianscenuenci|u (simpromi ko|e su
naveueni u srilu 2), ko|i v|ezbom ciscen|a uklan|a iz svo|e svi|esri
sve oblike nizil sv|erovnil ieakci|a, ko|i rakvom piaksom posri-
gne porpuno ociscen|e uuse i n|eno saviseno uremel|en|e u Na|vi-
sem, posrigao |e oslobouen|e za zivora.
Ni|e uovol|no samo piiviemeno napusriri zel|e, srialove i osra-
la uznemiien|a i sriasri, piim|eiice za vii|eme meuiraci|e. Posro|e
mnogi ko|ima rakvo nesro s lakocom uspi|eva, a oper |e uovol|no
ua izauu iz meuiraci|e, ua se nauu u neko| kiizno| siruaci|i, pa ua
sve naizgleu ii|esene srvaii naglo izbi|u na povisinu. Ni|e sroga
uovol|no samo posrici mii, poriebno |e ria|no ukloniri uzioke ne-
miia, a ro se posrize pioziman|em svil elemenara licnosri u svim
n|ilovim aspekrima Bozanskom piisurnoscu. To se posrize rako
sro se meuiraci|om uue u Bozansko sran|e, |eunom kau smo ga
usp|eli uosrici, i raua se iz re peispekrive okiece pogleu piema
nizim elemenrima licnosri, ko|ima ua|emo ru savisenu peispekri-
vu kao li|ek za n|ilove nesavisenosri. Narapan|em svil aspe-
kara nase osobnosri, re oigana opazan|a i u|elovan|a, rakvim sra-
n|em Bozanskog nekraia, mi piociscu|emo ciravo svo|e bice, re
rako uklan|amo sve moguce uzioke paua iz sklaunog sran|a, ko|i
bi se |amacno piobuuili u siruaci|ama u ko|ima meuirarivna svi|esr
ni|e moguca, a ko|i bi piobuuili sraie, zapamcene ougovoie na
rakve siruaci|e. Boiavak u Bozansko| nazocnosri i naropl|enosr ci-
ravog bica Bozanskim |euini |e |amac savisenog u|elovan|a i svi|e-
sri. Ona|, rko |e |eunom rakvo savisensrvo posrigao, cak i kau ga
Bog uual|i iz svo|e nazocnosri kako bi obavio neke srvaii ko|e |eui-
no rako moze obaviri, nasravl|a unkcioniiari oprimalno, buuuci
ua su sraie, pogiesne ieakci|e u ci|elosri nesrale. Takvo uual|en|e
iz Bozanske nazocnosri, iz sran|a uaisana, isrouobno |e i |ako uobai
resr posrignuca; ako imamo nesavisenosri, nakon rakvog uual|a-
van|a one ce uoci na viu|elo. Tek ako se i raua, nakon uuge ouvo-
26 - 28
232
Bhagavad-gEt=
|enosri, ne po|avi nisra (osim uakako neurazive cezn|e za Bogom),
ro |e |amac posrignuca savisene cisroce i sloboue. Takav yogin se
ne iaua ponovo, |ei se nema u n|emu sro ponovno iauari; on u
ci|elosri piipaua Bogu, u n|emu nema nisra ou svi|era, sro bi moia-
lo riaziri iouen|e u svi|eru; popur analogi|e s lorosovim cvi|erom
ko|i uion|en u vouu i blaro osra|e cisr, rako i |vanmukra boiavi u
svi|eru, a ne popiima n|egove kvalirere.
29 Spozna|uci Mene
kao uzivafe|a zrfvi i isposnisfva,
kao na|viseg Cospoda svih sv|efova,
kao dobrocinife|a svi|u bica,
on doseze mir.
Yogin, ko|i ima |euini smisao u Bogu, ko|i |e piaksom piocisce-
n|a nauisao svaku rezn|u za nizim srvaiima, ko|i nalazi Boga kao
izvoi nekraia ko|i narapa sv|erove, ua|uci zivor i svi|esr, baca se u
sam izvoi roga nekraia i posra|e rakvim nekraiom, nalazeci u n|emu
smiien|e i ispun|en|e.
233
Sesio pogIavI}e
1 Svevisn|i Cospod rece:
Ona|, fko vrsi svo|e duznosfi
bez vezanosfi podovima rada,
on |e sannysin, a fakoder i yogin,
a ne ona| fko |e bez vafre i ne d|eu|e.
Sannysa, ounosno oubacivan|e, |esr ieu ouiican|a, u ko|em
se sulu
14
u ci|elosri ouiice svil sv|erovnil cil|eva i uuznosri, re
zivi ou milosrin|e, a bavi se |euino uulovnim iazvo|em i naucava-
n|em. Sannysin |e, sroga, ona| rko |e oubacio svi|er i okienuo se u
ci|elosri seii uula.
Yogin |e ona|, rko se posvecu|e uulovno| piaksi rianscenuenci-
|e svi|era, re povlaceci svi|esr iz os|erila i oigana u|elovan|a posrize
oslobouen|e ou svil visra vezanosri i gii|ela, re rako posrize oslo-
bouen|e, iz ko|eg u|elu|e na uobiobir svi|era, lisen svake visre se-
bicnosri i osobnil cil|eva.
Ociro |e, sroga, ua |e yogin u|euno i sannysin; iako n|emu ni|e
oimalnim piavilima zabian|eno vlasnisrvo i sv|erovno u|elova-
n|e, nevezanosr rim srvaiima sli|eui vec iz same ueinici|e n|egove
uulovne piakse. Ona|, rko uspi|e u|elovari nevezano, ovlauao |e
sroga yogom, a samim rim |e posrigao sannysu. Naime, neveza-
14
Ona| rko piakriciia sulanu, ounosno uulovnu uisciplinu.
234
Bhagavad-gEt=
nosr u u|elovan|u ni|e moguca bez nevezane svi|esri, a nevezana
svi|esr nemoguca |e bez unurain|eg ispun|en|a, ko|e cini suvisnim i
neporiebnim okieran|e piema svi|eru ob|ekara iaui sr|ecan|a zauo-
vol|srva i posrignuca ispun|en|a.
Ogn|isre u ko|em |e nepiekiuno upal|ena varia simbol |e veu-
skog uoma, ounosno poiouicnog zivora. ]eunako rako, varia |e
simbol veuskog zirvenog obieua. Ona| rko |e bez varie sroga |e
ona| rko ni|e ukl|ucen ni u poiouicni, a ni u oimalno ieligi|ski
zivor, a ro su osobine sannysina. Cospou govoii kako |e isrinska
nevezanosr u u|elovan|u oznaka posrignuca, a ne puko suzuizava-
n|e ou u|elarnosri. Kau |e posrignura rianscenuenci|a, u|elovan|e
kao rakvo nikau ni|e vezu|uce, re |e sroga iz uulovne peispekrive
posve sve|euno u|elu|e li cov|ek ri|elom i umom, ili ne. D|elovan|e
i pos|eu pieusravl|a|u smern|u uulovnom iazvo|u rek kau |e co-
v|ek n|ima ouieuen i vezan.
2 Zna| da |e ono
sfo zovu sannysom
fakoder i yoga, o Pquov sine,
|er yoginom ne posfa|e ona|
fko ne odbaci feme| ze|e.
Yoga u sebi sauizi sve birne aspekre sannyse, |ei piaksa yoge
impliciia rianscenuenci|u, ko|a |e bir sannyse. Temel| zel|e |e neis-
pun|enosr, ounosno pogiesno usm|eien|e rezn|e za ispun|en|em
piema van|skom, um|esro piema unurain|em svi|eru. Zbog rakve
pogieske cov|ek se zaplece u bezbio| vezanosri i cini mnosrvo po-
giesaka ko|e ga ual|e uv|eru|u i vezu kaimickim vezama, re se on
rako posve izgubi. Uviua|uci naiav rog obiasca ponasan|a, muuii
su l|uui usranovili kako |e za bilo kakvo nasro|an|e u sm|eiu ria|-
nog oslobouen|a nuzno oubacivan|e rakvog ponasan|a, a iauikal-
ni iez, u smislu piesi|ecan|a svil veza sa sv|erovnim zivorom i na-
cinom unkcioniian|a, namernuo se kao ocigleuno i|esen|e. Iako
rakvo i|esen|e ponekau buue iuealno, |ei pocernika slabe vol|e na
pocerku uulovne piakse cuva ou pouli|egan|a sraiim sv|erovnim
obiascima, ono nikako ni|e iuealno kao rakvo. Naime, nakon sro
se cov|ek osloboui iobovan|a nizu sv|erovnil navika ko|e su veci-
nom beskoiisne ili srerne, osra|e osnovni uziok zbog ko|eg se na
pivom m|esru i poceo uplerari u rakve srvaii, a ro |e neznan|e vla-
srire isrinske piiioue, re pogiesno usm|eiena rezn|a k ispun|en|u.
Sesto poglavlje
235
Ako se ra| izvoini pioblem ne ukloni, ounosno ako sannysin ne
posrane yoginom, re ne usm|eii svo| uul piema Na|visem, ko|i ce
ga zasiguino i u ci|elosri ispuniri, ne osravl|a|uci m|esra zel|ama,
raua ce cov|ek pii|e ili kasni|e pokleknuri pieu nekim iskusen|em,
|ei |e puko ouiican|e bez ispun|en|a cesro li|ek ko|i |e goii ou bo-
lesri, ko|i osravl|a cov|eka u goiem sran|u nego sro ga |e izvoino
zarekao. Buuuci ua isrinski sannysin, ko|i zeli usria|ari u piaksi re
posrici isrinsko, a ne samo oimalno ouiican|e, nuzno moia na-
pieuovari piema sran|u yoge, |asno |e ua vazi i supiorno, ounosno
ua isrinski yogin, ko|i |e napieuovao u piaksi, nuzno moia posrici
isrinsko ouiican|e, |ei ispun|en blazensrvom Svevisn|eg gubi svaki
inreies za nize iauosri ko|e uolaze iz svi|era os|erilnil ob|ekara, re
svakog oblika izvan|skog piozivl|avan|a. Viuimo, uakle, kako su
sannysa i yoga meuusobno |ako povezane uiscipline ko|e ima|u
za|eunicki smisao i susrinu.
3 Za mudra fragaoca na pufu yoge, kaze se,
d|eovan|e |e puf.
Onome, fko |e dosfigao yogu,
puf |e obusfav|an|e d|eovan|a.
Yoga |e sran|e uporpun|en|a bica ispiavnim piepoznavan|em sebe
kao Armaa. Tek posrignucem rakvog sran|a obusravl|a se svaki
oblik zel|e za posrizan|em bol|eg sran|a, ko|a |e remel|ni moriv u|e-
lovan|a bica. Tako, u sran|u sloboue, bice ne u|elu|e; u|elu|e |euino
Bog u n|emu, |ei konacnim s|euin|en|em s remel|em srvainosri pie-
sra|e svaka iuenriikaci|a s nezbil|skim. Za one, pak, ko|i |os nisu
usp|eli posrici porpuno ispun|en|e, pur lezi u sli|euen|u n|ilove
unurain|e rezn|e vecem zauovol|srvu, |ei il rakva rezn|a voui ou-
bacivan|u svega sro ni|e na|vise, a na|visi ou svega |e zasiguino
Bog.
Takva rezn|a bol|em pogon |e svakog oblika l|uuskog u|elova-
n|a; nikakva uobiobir ne sr|ece se gusen|em re rezn|e, a |os man|a
se uobiobir sr|ece zauovol|avan|em niskim cil|evima. Boga nikaua
ne uosezu oni, ko|ima su i man|e srvaii uovol|ne. Oni ko|i su skio-
mni u cil|evima, osra|u skiomni i u uosezima. Isrinska skiomnosr,
ko|a pieusravl|a vilinu, ne lezi uakle u zauovol|avan|u malim srva-
iima, re ponizavan|u sebe, nego rek u sran|u u ko|em se sva slava
piiua|e Bogu. ro |e ona isrinska skiomnosr, ko|a pieusravl|a na|vi-
su vilinu, i ko|o| rieba reziri.
1 - 3
236
Bhagavad-gEt=
Tieba reziri velikim srvaiima i velikom uobiu, |ei rezeci romu i
uziva|uci u rome, koliko cemo rek vise reziri izvoiu ril srvaii, i
kolikim cemo ga rek zaiom slaviri! Tieba, sroga, reziri uobiu, a
rezn|a pioizvoui u|elovan|e ci|e su kvalirere obo|ene piomisl|an|em
cil|a. Piomisl|an|em velikil i plemeniril cil|eva nasra|u velika i ple-
menira u|ela, ko|a sluze na slavu svi|eru i n|egovu rvoicu, uok pio-
misl|an|e niskil cil|eva srvaia bi|euna, sebicna i zla u|ela obo|ena
neznan|em i niskoscu. Ima|uci ro u viuu, zamislimo kakva moia|u
biri u|ela, cin|en|em ko|il se piomisl|a Bog ]amacno ra u|ela mo-
ia|u u sebi sauizavari na|vise uobio i vilinu, i vilunski su uopii-
nos bica svekolikom uobiu. Takva su u|ela, uakle, pur ne samo
piema osobnom savisensrvu riagaoca ko|i rako u|elu|e, nego sro-
vise i savisensrvu svega srvoienog.
Tek u posrignucu Bozanskog, ko|e |e na|visi cil|, bice piesra|e
u|elovari; ro ni|e sroga sro u n|egovim u|elarnim oiganima nema
akrivnosri, nego sroga sro u n|emu nema vizi|e u|ela iazlicire ou
u|elovan|a samog; u n|egovo| vizi|i beskonacnog gubi se zamisao
o u|elovan|u kao piocesu. Um|esro srava |a u|elu|em, uolazi uo
srava srvaii se cine, ko|i usrupa m|esro sravu sve se uogaua u
Bogu, sro konacno kulminiia u eksrazi ko|a govoii Bog |esr.
Sroga riagalac neumoino u|elu|e riazeci, uok ona| rko |e nasao u
pionauenom miiu|e.
Takav mii, re neposro|an|e srava o sebi kao o u|elarniku, uovo-
ui uo u|elovan|a ko|e |e u ci|elosri Bozansko, neraknuro bilo kakvim
nizim ur|eca|em. Zaro Cospou kaze kako |e smiienosr pur onoga,
ko|i |e spoznao.
4 Jek kad cov|ek ne prian|a
uz zadovo|en|e os|efia i podove d|ea,
nakon sfo |e odbacio feme| svih ze|a,
kaze se da |e dosfigao yogu.
Yoga |e sran|e s|euin|enosri, sran|e piosv|erl|en|a. U rom sran|u
nema iazlike izmeuu iskusirel|a, iskusavan|a i pieumera iskusrva.
]eunako rako, u Onome, sro u sebi sauizi sve sro se obicno poku-
sava posrici os|erilnim iskusrvima i u|elovan|em, u ci|elosri se gube
sve pobuue za u|elovan|em i os|erilnim iskusrvima. Temel| svil
zel|a |esr opazan|e sebe kao ouvo|enog ou Boga. Kau se rakvo opa-
zan|e uviui kao iluzoino, a Bog kao |euina srvainosr, raua plamen
zel|e biva ugasen. Sro, naime, pieosra|e zel|eri onome, rko vec u
Sesto poglavlje
237
punini pos|euu|e sve sro bi mu pieumeri zel|a mogli piibaviri rek
nesaviseno i u|elomicno
5 Cov|ekova dusa sredsfvo |e n|egova izbav|en|a.
Neka cov|ek ne ponizi svo|u dusu;
ona mu moze bifi pri|afe|, ai i nepri|afe|.
Cov|ek se, u osnovi, sasro|i ou uvi|u komponenara. ou onoga
sro on srvaino |esr, uakle uuse, re ou onoga sro rienurno, suklau-
no svo|em srupn|u uulovne iazvi|enosri, uizi sobom. To |e u
upaniauima ilusriiiano slikom o uv|ema pricama na uiveru. ]e-
una prica miiu|e i ziaci posro|anim s|a|em. Diuga prica |eue plo-
uove s uivera, neke slarke a neke goike. Kau po|eue slauak plou,
iauu|e se, a kau po|eue neki posebno goiak plou, os|eri gauen|e
piema uiveru i n|egovim plouovima, re pogleuava piema ono|
uiugo|, s|a|no| prici, ko|a ne |eue plouove uivera a uziva posro|a-
nu siecu. Tako se prica posrupno uzuize piema vilu uivera, na
ko|em boiavi zlarna prica. Kau posrigne na|visi poloza| na srablu,
uviua ne ua se ro| prici piiblizila, nego ua ona jest ra prica, re ua |e
ro bila ciravo vii|eme. Naime, ra s|a|na, Bozanska prica pieusravl|a
n|enu uusu, n|enu isrinsku piiiouu, ko|a |e neokal|ana boiavila u
rianscenuenci|i, uok |e ona, ounosno ono s cime |e sebe iuenriici-
iala u nekom po|euinom rienurku, |ela plouove iskusrava s uivera
svi|era.
Uzuizan|e bica ko|e se poisrov|ecu|e s nezbil|skim moguce |e |e-
uino rezn|om piema uzvisenom cil|u. Iako bi se cinilo logicnim
sav|erovari cov|eku neka riazi svo|e isrinsko ]asrvo, iazmislimo za
rienurak sro bi on uopce mogao piepoznari kao svo|e ]asrvo ]a-
macno rek svo|e zabluue, pogiesna poisrov|ecen|a s iazlicirim pii-
iounim sran|ima, ounosno agiegarnim sran|ima piiioune eneigi|e
i n|enil kvalirera. Reci rakvom cov|eku neka rezi vlasriro| piiioui
uovelo bi uo po|ave cesre u nekim uulovnim kiugovima, gu|e
svi nepiekiuno ponavl|a|u svi smo |euno i Bog |e u nama,
posra|uci cvisro uremel|enima u samol|ubl|u, neznan|u, re svim
visrama vezanosri, um|esro ua posrignu rianscenuenci|u ril kvali-
rera. Napioriv, cov|eku ko|i |e roliko poisrov|ecen s laznosrima
pamerni|e |e ieci ua u n|emu uopce nema Boga, re ua se on pioriv
Boga pobunio i ou n|ega se uual|io. Bog, naime, pieusravl|a kvali-
rere ko|il u rakvom cov|eku ili nema uopce, ili il |e moguce naslu-
riri rek u porenci|alu i u riagovima. Takav ce Boga pii|e piepozna-
3 - 5
238
Bhagavad-gEt=
ri u onome cemu rezi, ili se cak rome ne usuui ni reziri, nego u
onome sro on saua |esr. Zamislimo piim|ei naveuene price ko|a
|eue plouove s uivera. Ako n|o| kazemo ua ona saua |esr ona savi-
sena, s|a|na prica, sro cemo posrici Ona sebe rakvom ne uozivl|a-
va; ro ce spoznari rek nakon sro se iskusrvom uovol|no iazvi|e za
rakvo nesro, kau rakva spozna|a uoue sama, piiiouno. Nirko ni|e
uoisra spoznao ua |e bialman zaro sro mu |e nerko uiugi ro iekao,
pa |e on ro znan|e usvo|io, nego zaro sro se n|egova svi|esr piomi-
|enila na rakav nacin ua ro posrane moguce.
Kako uolazi uo rakve piom|ene Kako cov|ek ou bica zaoku-
pl|enog ugounim i bolnim iskusrvima posra|e bice sv|esno svo|e
porpune i rianscenuenralne naiavi Zasiguino rek popiiman|em
kvalirera re isrinske naiavi. Sv|erovna prica moia se uzuici piema
poloza|u nebeske price; moia |o| se uiviri i reziri n|enom sran|u.
Moia u svo|em zivoru ci|eniri n|ene kvalirere vise ou svo|il, re il u
sve veco| m|eii popiimari i ocirovari. Svo|u uusu cov|ek rieba uakle
srovari, uzuici |e na piimaino m|esro u vlasrirom zivoru. Tako ce u
n|egovu u|elovan|u i sran|u biri sve vise Bozanskil kvalirera uuse,
a sve man|e sv|erovnil kvalirera neznan|a i vezanosri, uok na kia|u
nisra osim na|vise zbil|e ne pieosrane, a cov|ek uviui ua on uoisra
|esr sve ono uivno i velicansrveno, cemu |e ciravo vii|eme rezio.
Ako, pak, ro piezie, re kvalirere uuse uizi nevii|eunima i ou n|il
se uual|i, posrupno ce ronuri sve uubl|e u piopasr. Za pivi sluca|
se kaze ua pieusravl|a pii|arel|srvo cov|eka i n|egove uuse. cov|ek
se s uusom spii|arel|i, s n|om se zblizi re na kia|u uviui svo|u isro-
v|ernosr s n|om. U uiugom sluca|u cov|ek |e u nepii|arel|srvu sa
svo|om uusom, ou n|e se uual|ava re u n|emu ima sve man|e n|enil
kvalirera. Ukoliko rako nasravi, posve ce se ou n|e oui|eliri, pasri u
na|uubl|i pakao re ramo nesrari u nisravilu. Prica uuse ce, uakako,
sve ro piomariari u svome s|a|u na vilu uivera, neuiinura u svom
blazensrvu.
6 Onome, fko |e ovadao sobom,
n|egova |e dusa pri|afe|,
ai onome fko ni|e,
osfaf ce nepri|afe|em.
Cov|ek ko|i |e ovlauao sobom |amacno |e ona|, rko |e u sebi
s|euin|en, rko rezi kvalirerama vlasrire na|vise naiavi, rko u sebi
zivi i zeli ziv|eri Bozanske kvalirere, a izb|egava sve n|ima supior-
Sesto poglavlje
239
ne. Takav |e sa svo|om uusom u ounosu pii|arel|srva. on cini ono
sro n|egova uusa zeli, slusa|uci glas svo|e sav|esri, kioz ko|i mu se
ona obiaca. On sa svo|om uusom u|elu|e u sklauu, i rezi rome ua
sklau pieiasre u porpuno |euinsrvo. Ona|, pak, rko ne slusa glas
svo|e uuse, uoziv|er ce svako|ake pioblemaricne siruaci|e, ko|e ce
n|egova uusa izazvari kako bi ga rignula s kiivog pura, kako bi se
piobuuio i piesrao sil|ari u piopasr. Velik bio| srvaii ko|e se obicno
zovu kaimom pieusravl|a upiavo rakve cigle, ko|ima uusa po
glavi uuaia bezumni ego ko|i se poisrov|ecu|e s besmislicama i rako
cini sve visre gii|ela. Cesro sam imao siruaci|e u ko|ima |e uusa
cov|eka roliko ouvo|ena ou n|egovog nizeg bica, ua mi se uusa rog
cov|eka ispiicavala zbog nacina na ko|i se n|egovo ri|elo ponasa,
bespomocno siieci iuke nau buualom ko|a |e uopce ne slusa, i nau
ko|om |e izgubila svaki ur|eca|.
7 Onome, fko |e ovadao sobom,
fko boravi u na|visem miru,
fko |e u ci|eosfi obuzef Na|visim ]asfvom,
|ednaki su hadnoca i fopina,
sreca i nesreca,
sava i sramofa.
Van|ski ur|eca|i, ounosno sran|a u ko|ima se nalaze ri|elo i um,
posebno su vazni onome, rko svo|u egzisrenci|u u ci|elosri uoziv-
l|ava kioz ra, niza ri|ela. Taua ce llaunocu ko|u os|eca ri|elo uoziv-
l|avari kao meni |e llauno, ounosno meni |e roplo; uiusrveni
ugleu n|egovog nizeg bica uozivl|avar ce kao |a sam slavan, ou-
nosno |a sam osiamocen, re rome slicno. Iuenriiciia|uci se s rim
sran|ima, |euna ce uizari bol|ima ou uiugil. Ali, cov|eku ko|i |e
napusrio ri|elo sve|euno |e kakva |e rempeiaruia u giobu; sran|a u
ko|ima se nalazi ri|elo ko|e |e napusrio nema|u za n|ega vise nika-
kva znacen|a. ]eunako rako, siecu i nesiecu, re slavu i siamoru
vise ni uz na|bol|u nam|eiu ne moze poisrov|ecivari sa sran|ima u
ko|ima se nalazi ri|elo, u ko|em n|egova uusa vise ne boiavi. Slicno
|e i s cov|ekom ko|i |e za zivora u ri|elu spoznao svo|u isrinsku
naiav, ko|a |e naiav besmirne i sve-blazene uuse, ko|a sranu|e u
ri|elu, ali se s n|im ne poisrov|ecu|e vise nego se cov|ek obicno
poisrov|eri s kosul|om ko|u uul|e vii|eme nosi. ]eunako kao sro on
pouzuano zna ua se n|egova piiioua nece nimalo piomi|eniri ako
piomi|eni kosul|u, rako i samospoznara osoba zna ua |e n|ena naiav
5 - 7
240
Bhagavad-gEt=
neovisna o sran|u ri|ela, ounosno n|egovu nasranku, piom|eni i
nesranku. Dakako, |asno |e ua rakav nece s vlasririm ri|elom posru-
pari lakomisleno, re ga izlagari pogubnim ur|eca|ima ako ro ni|e
nuzno, |eunako kao sro cov|ek nece lakoumno ispil|ari li|epu ko-
sul|u samo zaro sro se n|egova naiav nece piomi|eniri ako |e sravi
na pian|e ili baci i uzme uiugu, novu. On ce kosul|u pomno cuvari
i o n|o| biinuri, ali ako se uesi ua se unaroc n|egovu riuuu i uobio|
vol|i ona ispil|a, nece pievise |auikovari, nego ce slegnuri iameni-
ma i piesvuci se. Posrignuce l|uuskog ri|ela ni|e lako, a rim |e ri|e-
lom moguce ciniri puno uobia, re ce cesro cak i piosvi|erl|eni co-
v|ek uugo gouina ouizavari svo|e ri|elo u unkci|i baiem |eunako
biizno kao i bilo rko uiugi, kako bi n|ime mogao sluziri ucenici-
ma, ili na neki uiugi nacin biri koiisran svi|eru.
S Yogin, ci|a |e dusa
ispun|ena znan|em i spozna|om,
os|efia posfo|ano ufeme|enih u duhu,
|ednak |e u iskusavan|u
zem|e, kamena i zafa.
Cov|eku, ko|i iz svi|era ob|ekara pokusava uobiri ispun|en|e, neki
ce se ob|ekri ciniri vieuni|ima ou uiugil, u smislu ua uizi kako ce
n|ilovim pos|euovan|em posrici neku visru siece. Zbog neke n|i-
love kvalirere, kao sro |e npi. nepiom|en|ivosr pou ur|eca|em vie-
mena u sluca|u zlara, ili pak ii|erkosr i l|epora uiagog kamen|a,
cov|ek im piipisu|e vecu vii|eunosr nego nekim uiugim srvaiima,
iako su mozua re srvaii vazni|e za n|egovu uobiobir; rako ce pii-
m|eiice l|uui reziri zlaru, a zagauivar ce ii|eke, moia i armoseiu,
iako zlaro ni|e nuzno za n|ilov zivor, a ziak i voua i re kako |esu.
Piosvi|erl|eni cov|ek ne iazmisl|a na rakav nacin. Buuuci ua |e
ispun|en iznuria, ispun|en|e ne riazi u svi|eru srvaii, a rime nema
ni poriebe piipisivari srvaiima kvalirere ko|e one ne pos|euu|u, re
il sroga sve gleua |eunakim ocima; zlaro |e samo meral, ui|amanr
|e samo pioziini sl|unak. Te srvaii on gleua kao srvaii, a ne kao
uulovne apsriakci|e, kako ro cine l|uui ko|ima ce ii|ec zlaro u
uul piizvari iazlicire slike obil|a i zauovol|en|a; piosvi|erl|eni cov|ek
viu|er ce samo zlaro. Slican piisrup ima|u i neki znansrvenici, ko-
|ima zlaro pieusravl|a samo vouic bol|i ou bakia i sroga vilo koii-
sran u elekrionici i slicnim pol|ima, a ui|amanr vilo koiisnu sup-
sranci|u u inuusrii|i, zbog svo|e rviuoce i oprickil svo|srava. Oni,
Sesto poglavlje
241
za iazliku ou l|uui ko|i rakve srvaii viue ili kao nakir, ili kao znak
obil|a, rakouei re srvaii viue kao koiisne, ali na posve iazlicir
nacin. Zbog roga |e viul|ivo ua se vii|eunosr srvaii ne nalazi iz-
voino u srvaiima, nego rek u l|uuskom uulu ko|i im piiua|e vii-
|eunosr. Naime, zel|ezo |e rakouei nev|eio|arno koiisno, ali ga
ima puno i lako se pioizvoui, pa mu |e rizisna vii|eunosr mala.
Cini se ua l|uui vii|eunosr necega ueiniia|u rek kioz oskuuicu,
kioz neuosrarak necega, rako ua ce neiazumno pieziiari vii|eu-
ne srvaii ko|e pos|euu|u u obil|u, a |eunako neiazumno uzuizari
one srvaii ko|e im neuosra|u. Cini se ua rakav srav uolazi ou
nezalvalnosri, ou neuviuan|a blagoslova ko|e vec pos|euu|emo,
re ou nepiekiune rezn|e za pos|euovan|em srvaii s cil|em posrig-
nuca savisenog uporpun|en|a na mareii|alnom planu. Ona|, rko
uviua ua mareii|alni plan nikada ne moze osiguiari rakvo ispu-
n|en|e, i ko|i ga ramo i ne riazi, vec napioriv rezi blagu uula, sa
zalvalnoscu piima|uci n|egovu beskia|nu svepiisurnosr, um|esro
ua rezi piopaul|ivim riicaii|ama, na ispiavnom |e puru i uskoio
posrize savisensrvo.
9 Pemenif |e ona|,
fko dobronam|ernike,
pri|afe|e i nepri|afe|e,
neprisfrane i posrednike,
zobnike i rodake,
svece kao i gresnike
geda |ednakim ocima.
]os |e visi srupan| posrignuca onoga, rko uiuge l|uue ne gleua u
ounosu na sebe, ounosno kao ob|ekre ko|i na n|ega na ouieueni
nacin ur|ecu, vec kao samosralna bica, |eunaka n|emu, ko|a u |e-
unako| m|eii kao i on pieusravl|a|u ur|elovl|en|a beskia|nog i savi-
senog Dula. Takav nece cov|eka pieziiari ili velicari samo zaro
sro |e rienurno u nekakvom sran|u, i u nekakvom ounosu s n|im,
nego ce napioriv gleuari cov|eka ob|ekrivno, onakvog kakav on
uoisra |esr, re ce se rako piema n|emu i posraviri.
10 Neka se yogin uvi|ek zadub|u|e
u skrovifosfi, sam,
budna i ovadana duha,
bez ze|a i pos|eda.
7 - 10
242
Bhagavad-gEt=
Ovu|e pocin|e opis yogi|ske piakse, onakve kakvom |e obicno
viui riauici|a.
Yogin, uakle osoba ko|a se oulucila posveriri samospozna|i, pie-
kiua sve omera|uce veze, re se uklan|a ou svil van|skil izvoia uz-
nemiien|a. Napieunom yoginu van|ski ur|eca|i nece smerari; bu-
uuci ua zna sro riazi, moze se na ro koncenriiiari i ro piepoznari
cak i u okiuzen|u svil mogucil visra uznemiien|a. Kao piim|ei
roga mozemo zamisliri cov|eka ko|i slusa poznaru p|esmu ko|a rilo
sviia u izuzerno bucnom m|esru; cak i ako ne cu|e sve ui|elove, on
zna o ko|o| se p|esmi iaui i moze |e bez reskoca piariri, re iekon-
sriuiiari cak i one ui|elove ko|i su zbog buke bili posve neiazaznar-
l|ivi. Za iazliku ou n|ega, cov|ek ko|i nikau ni|e cuo ru p|esmu
nece |e usp|eri piariri. Zbog roga |e saviseni mii nuznosr za ria-
gaoca, ko|i pokusava pivi pur os|eriri nesro sro mu |e uo raua bilo
nepoznaro; kaua |eunom u rome uspi|e, moci ce ro piizvari u bilo
ko|im okolnosrima, re izoliiari ro sran|e u gomili smern|i. Yogin,
ko|i rek nasro|i na posrignucu spozna|e, moia se uakle povuci na
osamu, ualeko ou svil visra smern|i, re povuci svo| uul iz van|-
skog svi|era, usm|eiivsi pogleu u nuriinu.
11 Na cisfom i svefom m|esfu,
posfavivsi s|edisfe
nifi previsoko nifi prenisko,
posfavivsi kusa fravu na fo,
prekrivsi |e |een|om kozom i mekom fkaninom,
M|esro na ko|em yogin meuiriia moia biri cisro, ne samo u i-
zickom smislu, nego i u smislu cisroce suprilnil eneigerskil iazi-
na. ]eunako kao sro posro|e man|e i vise piosvi|erl|eni l|uui, po-
sro|e i m|esra ko|a su man|e ili vise pioziina za ouieuene suprilne
supsranci|e; rakva m|esra zovu se m|esrima moci, ounosno cakia-
ma Zeml|e. Muuii l|uui su piilikom ouabiia m|esra na ko|ima ce
giauiri samosrane i m|esra posvecena meuiraci|i i uulovnim por-
lvarima biiali upiavo rakva m|esra; cesro se iz rog iazloga cikve
nalaze upiavo na na|mocni|em i na|cisri|em m|esru u nekom kia|o-
liku. Takvo m|esro na cov|eka u|elu|e rako ua mu u veliko| m|eii
olaksava posrignuce ouieuenil sran|a, |ei ne samo ua mu ne smera,
nego ga i sa svil sriana okiuzu|e pozel|nim sran|em, ko|em se samo
rieba orvoiiri ua bi ga zauobio. Zbog roga |e uulovni napieuak
ualeko olaksan; cov|ek se moze posveriri iskl|ucivo svo|im neuo-
Sesto poglavlje
243
sracima, a ua se uouarno ne opreiecu|e srvaiima ko|e na n|ega
li|epi negarivna okolina. Zbog roga su uobio uiusrvo i ispiavan
izboi m|esra za meuiraci|u neizm|eino birne srvaii.
Kusa riava i |elen|a, ounosno rigiova koza pieusravl|a|u v|eio-
|arno neki riauicionalni oblik eneigerskog izolaroia, ko|im se ri|e-
lo yogina ouva|a ou zeml|e, kako zeml|ina eneigerska kieran|a ne
bi iemerila suprilne eneigerske sriu|e ko|e se srvaia|u u yogino-
vom susravu; rakva izolaci|a, |eunako kao i sane, ounosno po-
vol|ni sravovi ri|ela, sman|u|e v|eio|arnosr sluca|nil eneigerskil
izbo|a re auekvarnil poiemeca|a u svi|esri. Dakako, ma|sroia nece
omerari ni posve nepovol|ne okolnosri, ali u rako nepovol|nim
okolnosrima resko ua |e moguce posrari ma|sroiom. Na pocerku
piakse poriebno |e pouuzeri sve m|eie opieza, ko|e ce sman|iri
v|eio|arnosr neusp|ela, ounosno skieran|a na kiivi pur.
12 Jako se sm|esfivsi, usm|erena uma,
neka ovada svi|escu, os|efiima i d|eafnim organima,
fe fako cisfi svo|u dusu yogom.
Na pocerku, uakle, rieba srvoiiri pieuuv|ere za meuiraci|u; ou
povol|nog okiuzen|a, uo povol|ne usm|eienosri uula. Nakon roga,
sli|eui ono sro se u Paran|ali|evim Yoga Sriama naziva yama i
niyama. Raui se o nizu piopisa, ounosno, rocni|e ieceno, moial-
nil kvalirera ko|e moia imari piakrikanr yoge kako bi uspio u
v|ezbi, a re kvalirere moia biusiri i usva|ari uok n|ima ne ovlaua u
ci|elosri. Te su kvalirere vilo slicne onima u ueser zapovi|eui; co-
v|ek ne rieba reziri ruuem, ne smi|e kiasri ni vaiari, ne smi|e lagari,
ni ciniri u|ela nasil|a na bilo ko|i nacin, pa cak ni misl|u. Tieba biri
pieuan Bogu, ouvo|en ou svi|era i ispun|en zel|om za osloboue-
n|em. Tieba biri plemenir, uzivari u cin|en|u uobia uiugima, niko-
me ne zam|eiari i ne smi|e srvaiari nikakve visre vezanosri. Tieba
biri um|eien u |elu, picu, snu i svim uiugim aspekrima u|elovan|a.
Tako srvaia ispiavne pieuuv|ere, ounosno zivorni sklau ko|i moze
pieusravl|ari uobiu poulogu za oslobaua|ucu piaksu yoge. Ona|
rko svo|im zivorom pokazu|e ua mu se ni|e cil| zaplerari u niskosri,
vec napioriv ciravim svo|im bicem rezi visem, ra| nalazi yogu kao
logican nasravak svo|il rezn|i. Onome, pak, rko zivi nemoialnim i
poiocnim zivorom, yoga piisra|e kao zabi seulo.
To, uakako, ne znaci ua bi se yogom riebali baviri samo cisri i
saviseni; napioriv, ona |e nami|en|ena upiavo onima ko|i zele po-
10 - 12
244
Bhagavad-gEt=
srici ro sran|e. Ipak, |asno |e kako osoba ko|a rviui kako zeli oslo-
bouen|e ou niskosri, uok isrouobno rezi upiavo rim niskosrima,
ni|e iuealni piim|ei porenci|alnog piakrikanra yoge. Zbog roga su
zalr|evi za moialnom cisrocom ou izuzernog znacen|a, |ei vec na
n|ima orpaua|u oni neozbil|ni; za nasro|an|e na moialno| cisroci re
visre ni|e nuzna neka posebna uulovna savisenosr piipaunici
svako|akil ieligi|a spiemni su na sve visre ouiican|a kako bi uuo-
vol|ili Bogu o ko|em ima|u samo misaonu pieuouzbu; ako yogin,
ko|i |e ispun|en v|eiom u mogucnosr posrizan|a kia|n|eg savisen-
srva, ko|i rezi Na|visem, ni|e u sran|u ponoviri cak ni n|ilove uose-
ge, raua |amacno ni|e nakanio ozbil|no usria|ari u piaksi i bilo bi
uobio ua se nau sobom ozbil|no zamisli.
13 Nepomican, drzeci fi|eo, gavu i vraf uspravnima,
neka usm|eri poged na kori|en nosa,
ne odvraca|uci poged ni na ko|u sfranu.
Ovu|e su naveueni sl|eueci koiaci u yogi; na|pii|e uolazi ispia-
van srav ri|ela, ko|i omogucu|e neomeranu meuiraci|u. Kao pii-
m|eii poloza|a ri|ela ko|i posebno pogouu|u buuen|u svi|esri i n|e-
nom uzuizan|u navoue se paumsana i siuulsana. Oba srava su
izuzerno mocna, |ei pogouu|u buuen|u velike snage u susravu,
re su sroga iuealni za izvlacen|e maksimuma iz susrava. Kau cov|ek
pokusava uoseci ono, u cemu resko uspi|eva, ili ono, sro |os nika-
ua ni|e uosegnuo, piepoiucu|em upiavo re sravove ri|ela. Ipak,
upiavo zbog inrenzivnosri eneigi|e ko|u buue, ri sravovi mogu biri
cak i smern|a u siruaci|i kau cov|ek pokusava posrici sran|e miia.
Kou rakvil meuiraci|a piepoiucu|em neki poloza| u ko|em |e ri|elu
uuobno, u ko|em yogin gorovo i ne os|eca vlasriro ri|elo, pa se
moze posveriri opazan|u vlasrire nuriine bez smern|i. Dakako, ne
rieba ouabiari neki poloza| u ko|em ce zaspari.
Koii|en nosa, ounosno rocka meuu obivama, m|esro |e na ko|e
se oci auromarski usm|eiava|u kau cov|ek povuce svi|esr iz van|-
skog svi|era, re |e okiene piema unuria. Casen|em os|erila oci se
auromarski okiecu piema goie, bez ikakva vol|nog riuua. Co-
spou K;a ovu|e, uakle, sav|eru|e yoginu ua zauzme ispiavan
poloza| ri|ela, uspiavne kial|eznice (rakav poloza| se sam osrva-
iu|e kau |e svi|esr buuna i spiemna), re ua povuce svi|esr ou os|e-
rila, re osrane rako, ouizava|uci rianscenuenrno sran|e. Ouizava-
n|em rog sran|a posrize se nekoliko srvaii. Pivo, eneigerska
Sesto poglavlje
245
sriu|an|a u susravu se smiiu|u. Diugo, rakvo sran|e se piouubl|u-
|e osrankom u n|emu.
]euna velika zapieka ko|u yogin moia nauvlauari |e zel|a za na-
pusran|em meuirarivnog sran|a cim pocne os|ecari iezulrare; cesro
se ro piavua misl|u uobio, posrigli smo iezulrare, uosra za ua-
nas. Napioriv, rek raua meuiraci|a pocin|e, i rek raua rieba u n|o|
osrari.
14 Ispun|en dubokim mirom, bez sfraha,
ufeme|en u ceibafu, obuzdana duha,
svi|esfi usredofocene na Mene,
neka fako s|edeci
osfvari Mene kao Na|viseg.
Srial o ko|em se ovu|e govoii |e, paiauoksalno, srial ou srvai-
nog usp|ela u yogi, ko|i svi piakrikanri u neko| m|eii os|eca|u.
Neki ga os|eca|u u roliko| m|eii ua ce cak i pousv|esno ciniri sve,
kako bi uopce izb|egli piilike za meuiraci|u. Diugi ce zavisavari
meuiraci|u cim pocnu os|ecari iezulrare. Tieci ce os|eriri srial i
roliko se uznemiiiri ua ce im svi|esr napusriri pouiuc|e uulovnog
iskusrva. Cerviri ce, pak, os|eriri veliko uzbuuen|e nepoznarog i
novog, ali ce se pieuari i nasraviri sa zauubl|en|em, sro ce uovesri
uo cesro izuzerno mocnil iskusrava, cak i iskusrva Boz|e nazoc-
nosri, uaisana, ko|e nasravkom pieuanosri uovoui uo niivikalpa
samuli|a, ili slicnil uzvisenil sran|a.
Takav srial posl|euica |e ineici|e, kvalirere riomosri, ko|a |e svo|-
srvena svim bicima, a ima svo| remel| u neznan|u, zbog ko|eg bice
misli ua |e bol|e n|egovo sran|e, ko|e mu |e poznaro, ou nepozna-
rog, nau ko|im nece imari nikakve konriole, iako ovo uiugo moze
biri ualeko bol|e. Svaki yogin reoierski iazumi|e kako |e ono cemu
rezi bol|e ou onoga sro vec pos|euu|e, ali ra| srial se moze u ci|e-
losri ukloniri samo uugoria|nim iskusrvima i uugoria|nom piak-
som, ko|a iepiogiamiia ouieuene izicke ieakci|e ko|e se ne ua|u
samo rako uv|eiiri u nesro. Slicna |e siruaci|a i sa smicu ri|ela;
koliko gou cov|ek znao sro ga ceka nakon smiri, on ce u nepo-
sieunom suocen|u sa smicu os|ecari zebn|u i neki oblik r|eskobe,
|eunosravno sroga sro ri|elo na smir ieagiia |os goie nego na ne-
poznaro; i |euno i uiugo uoslovne su negaci|e n|egove biri, i ono
im se snazno opiie. Dakako, i ro se li|eci uugoria|nim iskusrvom.
Ispun|en rakvim iskusrvom, yogin ce piilikom ulaska u meuiraci|u
12 - 14
246
Bhagavad-gEt=
os|ecari uuboki mii i ispun|en|e; nikakva zuiba i lri|en|e nece uo-
vesri uo rakvog ucinka, buuuci ua se ovu|e ne iaui o iacionalnom
pioblemu ko|i bi se uao ii|esiri iacionalnim sieusrvima.
Celibar, ounosno bialmacaiya, sinonim |e za ucenicko zivorno
iazuobl|e, u ko|em |e cov|ek seksualno neakrivan. Poanra rakve
seksualne neakrivnosri |e u povlacen|u eneigi|e ko|a bi se inace
uriosila u spolnom ounosu, re n|eno usm|eien|e piema visim, in-
relekrualnim i uulovnim unkci|ama. Na ra| se nacin posrizu uvi|e
srvaii. vise eneigi|e osra|e na iaspolagan|u za uulovne akrivnosri,
a isrouobno se eneigi|a susrava laimoniziia na viso| iazini, buuu-
ci ua niza iekvenci|a cisro seksualne eneigi|e ne omera eneigi|e
viseg ieua. Dakako, kau se govoii o celibaru, rieba imari u viuu ua
snazno uulovno uozivl|avan|e iezoniia i s izicko-seksualnom ok-
ravom, rako ua |e cisro izicko uzbuuen|e ieuoviri piarilac uu-
lovnil iskusrava viseg ieua. Tome |e rako sroga sro visa eneigi|a
znaci veci uouii sa zivorom i srvainoscu, sro uzbuuu|e pou|euna-
ko i uul i ri|elo. To cesro uznemiiu|e yogine, ko|i seksualno uzbu-
uen|e uozivl|ava|u kao znak ua nesro iaue kiivo, ili ua nisu uo-
vol|no uulovni. Diugo moguce uznemiien|e nasra|e kau yogin
pogiesno slvari rakvo uzbuuen|e, pa se pocne samozauovol|avari
ili srupi u seksualni ounos. To rieba pomno izb|egavari, buuuci ua
ce se rako zausraviri iskusrvo i izgubiri uubina; seksualno uzbuue-
n|e |e posve u ieuu i zapiavo znaci ua iauimo ispiavno, ali po rom
piran|u ni|e poriebno nisra pouuzeri, nego rieba nasraviri meuira-
ci|u, slvaca|uci seksualno uzbuuen|e kao noimalnu srvai.
Svi|esr u rakvom sran|u rieba biri usm|eiena na Boga, a goie
opisani simpromi znace ua smo mu |ako blizu. Yogin se rako rieba
usm|eiiri |euino na Boga, re mu se u ci|elosri pieuari i obozavari
ga. Takvim usm|eien|em na Cospoua yogin spozna|e kako sam ]a
uvi|ek ovu|e, kako sam ]a |euan u svim bicima, vilovna, na|visa,
|euina srvainosr, ]euan bez uiugoga.
15 Sfano fako v|ezba|uci,
ovadavsi svo|om dusom,
yogin posfize mir,
fe u posvemasn|em ufrnucu
dosfize Mo|e boravisfe.
]eunokiarno iskusrvo viseg sran|a resko ua ce biri uovol|no za
uklan|an|e svil mogucil i nemogucil necisroca iz svi|esri, re |e sroga
Sesto poglavlje
247
poriebno piivikavari susrav na sve cesca i uul|a iazuobl|a |euinsrva s
Bogom. Taua, kau cirav susrav popiimi Bozanske kvalirere, nesra|e
bilo kakva posebnosr ko|a bi ga iazlikovala ou sran|a u ko|em boia-
vi, re sroga nesra|e porieba za poviarkom u pii|asn|e sran|e; nema
vise pii|asn|eg sran|a. Za rakvog cov|eka kaze se ua |e posrigao paia-
niivanu, na|vise urinuce, |ei nesra|e sve sro ni|e Bog. Tako on uosri-
ze Boz|e sran|e, |ei ramo |euino Bog moze boiaviri, i nisra uiugo.
16 Yoga ni|e za onog,
fko previse ii premao |ede,
fko previse spava ii neprekidno bdi|e,
o Ar|una.
Uiavnorezenosr svil susrava pieuuv|er |e bilo kakve napieuni|e
yogi|ske piakse; iako neuiavnorezeni l|uui mogu pocernickim rel-
nikama yoge posrici uiavnorezenosr, oni se ne bi riebali baviri
napieuni|im oblicima piakse, zbog roga sro neuiavnorezena co-
v|eka vieba|u svako|ake opasnosri.
17 Ona|, fko |e um|eren u |eu i odmoru,
um|eren u svo|im d|eafnosfima,
um|eren u spavan|u i bdi|en|u,
yogom se osobada pafn|e.
Yoga |e sieusrvo ko|e ce sieuenog cov|eka uovesri uo piosv|erl|e-
n|a, ali ni|e svemoguci caiobni srapic ko|i ce porpuno iasrio|ena
cov|eka piervoiiri u sveca pieko noci. Da |e ro moguce, ne bi posro-
|ao susrav kaime i ieinkainaci|e ko|im se bica uulovno iazvi|a|u i
usavisava|u, |ei bi ga yoga ucinila suvisnim. Tek oni, ko|i su se rim
remel|nim susravom uulovnog iazvo|a uovol|no piocisrili i pioili-
iali u uobiu, ua mogu svo| uulovni napieuak |os uouarno ubizari
sv|esnim uviuom u melanizme uulovnog iazvo|a, ko|i se inace ou-
vi|a|u nesv|esno, mogu yogom nauom|esriri ucen|e kioz zivorne lek-
ci|e, re rako znarno ubizari svo| uulovni iazvo|. Dakako, susrav
kaime |e leksibilan, re se rakvo| pozirivno| piom|eni piilagouava i s
n|om suiauu|e. Tako cov|ek uobiva upiavo ona iskusrva ko|a ce
unapii|euiri i piavilno usm|eiiri n|egova yogi|ska nasro|an|a.
1S Umirivsi svo| duh,
zasigurno biva ufeme|en u ]asfvu.
14 - 18
248
Bhagavad-gEt=
Za onog, fko se fako osobodi svake cezn|e,
kaze se da |e isfinski s|edin|en.
Porpuna sralnosr uula, re n|egova posro|ana i nepomicna ure-
mel|enosr u ]asrvu posl|euica |e susravne yogi|ske piakse, ko|a cisri
uul i uklan|a sve moguce uzioke ouviacan|a pazn|e.
19 Popuf pamena svi|ece
ko|i ne freperi na m|esfu bez v|efra,
fakav |e um yogina
ufonuog u zadub|en|e,
neprekidno obuzefog spozna|om ]asfva.
]eunako kao sro plamen svi|ece miiu|e kau nema v|eria ko|i bi
ga iemerio, rako i um yogina miiu|e u ]asrvu, |ei se n|egova svi|esr
povlaci iz seie u ko|o| posro|e uznemiien|a, pa ona i ne u|elu|u na
n|ega. Sva uznemiien|a, naime, u|elu|u na cov|eka ko|i sebe viui
kao ri|elo i um, ounosno ogianiceni ego, ko|i se nalazi u siruaci|i
kau su mu neke srvaii poriebne, a neke srerne. Tako se on piikla-
n|a |eunima a uiuge pokusava izb|eci, sro sve srvaia nepiekiuan
niz uznemiien|a ko|i |e moguce ria|no piekinuri rek rianscenuen-
ci|om. U rakvom sran|u, u ko|em posro|i |euino izv|esnosr v|ecirog
blazensrva, vlaua nepomicnosr savisensrva.
20 Jo |e sfan|e u ko|em presfa|u misi,
smirene praksom yoge,
u ko|em |asfvo mofren|em |asfva
osfa|e zadovo|no |asfvom.
Sran|e bialmana |e sran|e samouosrarnosri, sran|e u ko|em pie-
sra|e pou|ela na ob|ekr, sub|ekr i ielaci|u, ounosno piomariaca,
piomariano i pioces piomarian|a. U rakvom sran|u, bialman uo-
zivl|ava, bialman |e iskusrvo i pieumer iskusrva, blazensrvo i bla-
zeni, spozna|a i spoznaro. Zbog rog |euinsrva spozna|e i spozna-
varel|a ro se sran|e zove sran|em samospozna|e, |ei ]a Sobom Sebe
]esam.
21 Spozna|uci fakvu beskra|nu radosf,
ko|a nadiazi os|efia, a doseze se mudroscu,
fako ufeme|en on se ne koeba.
Sesto poglavlje
249
Sran|e bialmana ni|e moguce posrici os|erilima, buuuci ua os|e-
rila u|elu|u u svi|eru ob|ekara, rvoieci veze izmeuu ob|ekara i isku-
sirel|a. Iskusirel|a samog, uakle, ni|e moguce iskusiri os|erilima,
nego |euino muuioscu, ko|a voui svi|esr piema nuriini, gu|e se
spozna|e susrina onoga sro se pogiesno uizalo iskusrvima; blazen-
srvo ko|e uolazi ou os|erila, naime, pieusravl|a rek u|elomicno bu-
uen|e unurain|eg, sveobulvarnog blazensrva Armana. Nalazeci To,
viui Ca kao susrinu svega, re u N|emu osra|e uremel|en.
22 Posfigavsi fo,
vidi da ne posfo|i vise posfignuce;
fako ufeme|enog ne pofresa|u
ni na|feze nedace.
Ni|e moguce posrici vise ou onoga, sro ua|e srvainosr svim obli-
cima iskusrva. Onog, rko |e rakvu zbil|u uokucio, i rko rako boiavi
u sran|u samospozna|e, ne uiia|u iskusrva u svi|eru ob|ekara; on ce
u rom svi|eru igiari ulogu ko|u rieba igiari, ali n|egov unurain|i
mii osrar ce neuiinur uogaua|ima. Kakve gou ua su neuace, one
ne mogu uiinuri |ezgiu besmirnog blazensrva ko|a |e Mo|a piiio-
ua. Kakve gou ua su iauosri, one ne mogu nisra uouari izvoiu, iz
ko|eg sve iauosri cipe svo|u srvainosr. Kako gou, svi|er samospo-
znarome ne moze nisra ni ponuuiri ni ouuzeri.
23 Jakvo prekidan|e s|edin|en|a s boi
zna| pod imenom yoge.
Jakva yoga neka se v|ezba
s cvrsfom oducnoscu i nepokoeb|ivo.
Usm|eien|e uula piema svi|eru ob|ekara, re pokusa| sr|ecan|a
zauovol|srva osrvaien|em nekog ob|ekrivnog sran|a pieusravl|a sra-
n|e s|euin|enosri s boli, buuuci ua |e bol nuzna posl|euica neuo-
srarka samospozna|e. Tek ona|, rko |e nasao izvoi svil srvaii, rko
se u n|emu uremel|io i u n|emu nalazi ispun|en|e, rek rakav yogin
osra|e slobouan ou parn|e. U rakvom sran|u rieba nepiekiuno bo-
iaviri.
24 Posfo napusfi svako promis|an|e
ze|a i n|ihovih predmefa,
i umom ovada svim aspekfima os|efia
18 - 24
250
Bhagavad-gEt=
25 Korak po korak freba se povuci
sfrp|iva duha
fe, ufeme|ivsi duh u ]asfvu,
ne cinifi nisfa drugo, cak ni mis|u.
26 Kamo god da uznemiren
i koeb|iv duh odufa,
vrafifi ga freba pod nadzor ]asfva.
Ovu|e |e opisan pioces povlacen|a uula iz svi|era piema nurii-
ni, ounosno izvlacen|e svi|esri iz uomene iluzi|e u uomenu srvai-
nosri. Naime, pivi koiak u rome |e smizavan|e u|elarnosri svi-
|esri, sro se svoui na man|e-vise nasilno piekiuan|e i zausravl|an|e
svil u|elarnosri i zel|a usm|eienil piema van|skom svi|eru, re po-
vlacen|e eneigi|e svi|esri iz uzaluunil pokusa|a posrizan|a ispun|e-
n|a na rakav, pogiesan nacin. Nakon rog zausravl|an|a zamasn|aka
pogiesno usm|eienil u|elarnosri sli|eui povlacen|e svi|esri unuria,
ounosno piema goie, kako bi se uul uremel|io u ]asrvu, um|esro u
svi|eru. Takvu usm|eienosr piema unuria rieba ouizavari, |ei ce
uul pou ur|eca|em navika reziri piom|eni rocke usm|eien|a, sro
nepazl|ivog yogina moze ponovo viariri u svi|er iluzi|e, ako skie-
ne pogleu sa srvainosri; ro |e pogorovo v|eio|arno ako imamo u
viuu cin|enicu ua |e na pocerku opazan|e srvainosri gorovo u por-
punosri zaguseno ogiomnom kolicinom suma ko|i nasra|e ou ia-
zliciril izvoia smern|i ko|ima necisr uul obicnog cov|eka obilu|e.
U rakvo| siruaci|i, cov|eka spasava kombinaci|a smiien|a uula i
cvisrog usm|eien|a piema unurain|o| zbil|i. Pocerniku yoginu |e
ou velike vaznosri konrinuirer piakse. Za iazliku ou iskusnog ma|-
sroia, ko|i |e uugoria|nom piaksom srekao veliko iskusrvo iazlici-
ril uubokil sran|a svi|esri, u ko|a se moze viariri man|e-vise |euno-
sravnim relnikama cak i u reskim van|skim okolnosrima kao sro
su piim|eiice zagusl|ivi i bucni kaic, ili piomerna giauska ulica
pocerniku, ko|i nema iskusrva, i ko|i |os ne zna kl|uceve po ko-
|ima moze iazabiari signal srvainosri u glasnom sumu iluzi|e, rie-
bar ce sve pogounosri uo ko|il uopce moze uoci. N|emu |e porie-
ban mii, iuealna i cisra okolina, re konrinuirer v|ezbe, buuuci ua
iskusrva rianscenuenci|e bizo bli|eue u okiuzen|u os|erilne buke,
rako ua se posrignuro ubizo gubi. Ako nekim purem cesro koiaca-
mo, sr|ecemo uvi|e pieunosri. Piva |e bol|e poznavan|e pura, a
uiuga |e pieunosr u cin|enici ua pur ko|im vise koiacamo posra|e
Sesto poglavlje
251
uobio urabanom srazom, ko|u |e ualeko lakse piimi|eriri. Sro cesce
uian|amo u meuiraci|u, man|e cemo imari poreskoca u ponavl|a-
n|u iskusrva, |ei ce se zbog moci navike nasa svi|esr sama kierari na
piavi nacin. Obinuro rakouei vazi. sro se vise cov|ek bavi pogies-
nim, poiocnim i zlim u|elarnosrima, ko|e ouvlace svi|esr iz uome-
ne srvainosri u uomenu iluzi|e, man|a ce biri v|eio|arnosr ua se
okiene piema srvainosri, rako ua giesne u|elarnosri nisu bezopa-
sne; iako se iazm|eino lako poka|ari i obiariri ou gii|ela, uubokim
uian|an|em u gii|el posra|e sve man|om v|eio|arnosr ua nam po-
ka|an|e uopce paune na pamer kao opci|a, buuuci ua se nasa svi|esr
pocin|e kierari uvi|ek izmeuu izboia giesne naiavi, meuu ko|ima
|e piakricki nemoguce ouabiari nesro plemeniro i uobio. Takav
giesnik posra|e u sve veco| m|eii ovisan o van|sko| inreivenci|i
nekog bica ko|e ce se nau n|im sazaliri i pomoci mu, piuza|uci mu
rako uviu u mogucnosri izvan giesne seie u ko|o| se kiece n|egov
uul, ali pioblem |e i u rome sro ce giesnik, ko|i |e piilvario zlo
kao uobio i cvisro piionuo uz n|ega, rakvu pomoc na|cesce pie-
zieri i oubaciri, cesro pokusava|uci upiopasriri i onoga rko mu |e
pokusao pomoci. Zbog rakvog sklopa okolnosri moguce |e uociri
koliko |e gii|el u srvaii poguban; on ne samo ua uv|eru|e cov|eka
i veze ga uz nezbil|sko, nego mu pii|eci i viara ko|a voue u spase-
n|e. Ilusriaci|a roga |e sl|eueca piica.
]eunom |e |euan sverac umio i orisao u ia| pieu Boga. Zbog
svo|e suos|eca|ne naiavi, oumal |e upirao gu|e se nalazi n|egova
ma|ka, ko|a |e umila pii|e n|ega. Na n|egovu molbu, Bog mu |e
pokazao cinu, zlu uusu ko|a se muci u paklenome ogn|u. Sverac se
na ro iazalosrio, i zamolio Boga ua |o| pomogne. Bog mu ougovo-
ii kako se ona nalazi ramo svo|im izboiom, |ei |e n|ena naiav rakva
ua |o| |e ono m|esro na|ugouni|e. Buuuci ua sverac ni|e mogao u ro
pov|eiovari, Bog posal|e anuela ua uoveue uusu n|egove ma|ke u
ia|.
Anueo poleri i zgiabi cinu uusu, ko|e se oumal uolvarilo |os
ueserak n|o| slicnil kako bi se izbavile iz ogn|a, re il sve s lakocom
pouize i kiene nosiri u ia|. Viu|evsi kako se za n|u uize uiugi, cina
il uusa sraue uuaiari nogama, a kako su spauali nazau u pakao,
anuelu |e reier posra|ao sve rezim, a kau |e uusa sve osrale nesier-
nike pobacala nazau u pakao, anueo |e ne mogase ual|e nosiri, i
ona spaue s n|ega nazau u ogan|. Tako |e sverac viuio isrinu. u ia|u
nema m|esra za one ko|i nema|u u sebi suos|ecan|a za uiuge, u
ko|ima nema l|ubavi i milosri.
25 - 26
252
Bhagavad-gEt=
Ta piica |ako uobio ilusriiia poanru yoge. kako cov|ek u sebi
n|egu|e viline, rako n|egove ual|n|e ouluke za vilinu posra|u v|eio-
|arni|e, sve uok u porpunom oslobouen|u izboi viline ne posrane
izv|esnosr, a ne v|eio|arnosr. ]eunako rako, izboiom gii|ela pove-
cava se v|eio|arnosr ual|n|eg izboia gii|ela, sve uok ra v|eio|arnosr
ne posrane izv|esnosr u porpunom nisravilu pakla. ]eunako vazi i
za meuiraci|u, kao i za sve uiuge u|elarnosri. Sro |e piaksa meuira-
ci|e cesca i uugoria|ni|a, veca |e v|eio|arnosr ulaska u uuboko sra-
n|e srvainosri, uok na kia|u cov|ek ne uznapieuu|e uo srupn|a kaua
mu meuiraci|a pieusravl|a remel|no sran|e svi|esri, iz ko|eg misli,
govoii i u|elu|e. Ou opasne sraze kioz piasumu, pur piema pio-
sv|erl|en|u piaksom yoge posra|e sve vise nalik aurocesri s ceriii
riake, uobio osvi|erl|eno| i siguino|.
27 Zaisfa, na|vecu srecu uziva yogin
duboko smirena uma,
ugasena poriva za d|eovan|em
ko|i |e bez mane i od naravi brahmana.
Ovu|e |e naveueno nekoliko srvaii ko|e |e izuzerno resko posri-
ci, i nau ko|ima se rieba uuboko zamisliri, kako il ne bismo olako
slvarili. Kl|ucna |e u rome iz|ava ua na|vecu siecu posrize ona|
yogin ko|i |e bez mane i ou naiavi bialmana; ro |e ekvivalenrno
iz|avi ua se samo varia moze s|euiniri s variom. Oubacivan|em
nezbil|skog i piian|an|em uz zbil|sko, yogin posrupno popiima
sve vise ou naiavi savisensrva, a kau u n|emu nema vise niceg sro
bi bilo iazliciro ou savisensrva, onua se za n|ega kaze ua se s|eui-
nio s bialmanom, ounosno ua |e bialman. Viul|ivo |e, uakle, ko-
liko |e ro visok zalr|ev, ali |e isro rako viul|ivo i ua |e nuzan, i ua
nikakvo insranr-piosv|erl|en|e ni|e moguce. Nikakvim |eunosrav-
nim sieusrvima, kao sro |e puka piom|ena peispekrive, kakvu za-
govaia|u neki uulovni piavci, necemo pioizvesri savisensrvo. Tek
uubokim i uugoria|nim uian|an|em u srvainosr, u ko|em se sve
necisroce i nesavisenosri gube iz cov|ekove uuse, moguce |e po-
srignuce kia|n|eg savisensrva, ko|e se moia ouiazavari u savisen-
srvu misli, ii|eci i u|ela, u ko|ima se moia ogleuari Bog. Kaua uakle
siernemo poiocna cov|eka, ci|e su misli ne|asne, ci|e ii|eci ne ou-
iazava|u |asnocu srvainosri, i ci|a su u|ela kaoricna, nesieuena i
giesna, a ko|i kaze ua |e piosvi|erl|en, mozemo zasiguino znari ua
laze, i ua imamo posla sa zaluuenim cov|ekom. Piosv|erl|en|e |e,
Sesto poglavlje
253
naime, rako visok cil|, ua se na puru uo n|ega cov|ek posrupno
piervaia u sverisre, u loua|uci liam beskia|nog bialmana, ko|i |e
bialman, i u ko|em nema niceg uiugog. Takvo savisensrvo na-
piosro ziaci, ono se moia os|eriri bez mogucnosri gieske, |ei pio-
svi|erl|en cov|ek napiosro ziaci srvainoscu u sve s cim srupa u uouii,
i miiis viline ko|im ouise narapa svi|er oko n|ega. Svako m|esro
n|egova boiavka piervaia se u liam, i svaki n|egov cin Boz|i |e
blagoslov.
To |e sroga sro yogin, svo|om piaksom uiskiiminaci|e zbil|skog
i nezbil|skog, re nepiekiunim izboiom za zbil|sko, posra|e m|e-
srom ziacen|a vise srvainosri, ko|a na svo|u okolinu u|elu|e karali-
ricki. Cak i yogin pocernik moze na ra| nacin u|elovari na svo|u
okolinu, |eunako kao sro |e giesnik lose uiusrvo ko|eg se rieba
kloniri, |ei rakvo uiusrvo povecava v|eio|arnosr pogiesnog posru-
pan|a. Vec i samo uiusrvo sveca moze cov|eka roliko naualnuri,
ua i sam nakon uiuzen|a s n|ime posrane svecem, sro se uoisra i
uogaualo u svim piilikama u ko|ima su rakvi louali ovom Zem-
l|om. Veliki yogini popur Milaiepe imali su rako snazno piociscu-
|uce u|elovan|e na svi|er, ua |e vecini l|uui bilo uovol|no viu|eri il,
pa ua se u n|ima nepogiesivo zapali sv|erionik vise srvainosri, ko|i
il |e, ako su se nasravili kierari piema n|emu, nepogiesivo vouio
piosv|erl|en|u.
Sverac ko|i posrigne rakvo sran|e uziva uakle u oceanskom bla-
zensrvu, ci|u kvalireru |e u ci|elosri popiimio, uo re m|eie ua u
n|emu nema nicega sro bi se ou re na|vise srvainosri iazlikovalo.
On uoslovno bl|esri sv|erloscu bialmana, ko|a |e birak-svi|esr-bla-
zensrvo. Posrupno, piian|an|em uz srvainosr i rakve Bozanske kva-
lirere, pocernik posrize rakvo saviseno sran|e, ko|e se iz n|ega pie-
li|eva u svi|er.
2S Uvi|ek se fako zadub|u|uci,
yogin bez mane s akocom doseze brahman
ko|i |e na|visa radosf.
Yogin, ko|i se na nacin naveuen u pierlounim srilovima ne-
piekiuno zauubl|u|e, uakle, posrize sran|e bialmana s lakocom, a
rakvom piaksom ociru|e kioz sebe sve vise kvalirera Apsolura, kia|-
n|e srvainosri, re na kia|u uosrize sran|e u ko|em meuiraci|a vise ne
posro|i kao po|am; ona|, rko |e u ci|elosri popiimio kvalirere bial-
mana, nema u sebi vise nicega sro bi ou bialmana bilo iazliciro,
26 - 28
254
Bhagavad-gEt=
rako ua po|movi meuiraci|e i izlaska iz meuiraci|e posra|u besmi-
slenima. Kao sro |e u komenraiu pierlounil srilova ieceno, piak-
som yoge povecava se srupan| pouuuainosri sa srvainoscu, sve
uok on ne posrane sroposroran, ounosno uok yogin ne posrigne
sran|e u ko|em u n|emu nema nicega sro bi ouuuaialo ou na|vise
srvainosri. ]eunako rako, giesnom piaksom cov|ek povecava po-
visinu pouuuainosri sebe i nezbil|skog, sve uok posve ne nesrane
u nezbil|skom, kau se iz n|ega izgubi svaki riag zbil|e.
29 ]asfva ucvrscenog u yogi,
sve vidi |ednakim ocima,
opaza|uci ]asfvo u svim bicima
i sva bica u ]asfvu.
Ona|, rko boiavi u sran|u bialmana, opaza ua sam ]a |euan u
svim bicima, opaza nepoui|el|enu piiiouu ]asrva, Srvainosri u svim
bicima, re iz rakve pozici|e uviua kia|n|u isrinu o svim srvaiima, a
ona glasi ua sam ]a sve. ]a ua|em srvainosr svim bicima, i ona sva
ima|u srvainosr u Meni i po Meni.
30 Jko Mene vidi u svemu i sve u Meni,
]a za n|ega nisam izgub|en,
nifi |e on izgub|en za Mene.
U rakvom sran|u, kaua opazam ua sam ]a ]euan, ua nema nicega
osim Mene, u uulu bica gubi se ouvo|enosr ou srvainosri, gubi se
svaka nesiguinosr ko|a ima remel| u nepoznavan|u kia|n|e srvaino-
sri, i uolazi uo piepoznavan|a Onoga, sro |e ciravo vii|eme ovu|e,
sro piari cov|ekovu uusu kioz sve uogaua|e u svim sv|erovima, ali
ko|eg uusa na|cesce ni|e sv|esna ni u na|man|o| m|eii. Saua, nasrupa-
n|em piosv|erl|en|a, gubi se svaka koncepci|a ouvo|enosri, u beskia|-
nom blazensrvu spozna|e ua |e On ovu|e, ua |e On mo|a srvaina,
na|uubl|a piiioua, ua |e uvi|ek ovu|e i ua To ]esr, i ua niceg uiugog
nema; ra srvainosr |e sama mo|a uusa, |ei sam ]a na|visi bialman.
31 Jakav yogin, ufvrden u |edinsfvu,
ko|i sfu|e Mene
ko|i boravim u svim bicima
unafoc svemu
uvi|ek zivi u Meni.
Sesto poglavlje
255
Spozna|uci N|ega u svemu, klan|am se svim srianama svi|era,
ponovo i ponovo, |ei |e On svuua, On |e ovu|e, On |e svepiozima-
|uci, naiav |e n|egova beskia|na, i iauosri mo|e uuse nema kia|a u
spozna|i ua izmeuu Mene i N|ega nema iazlike. ]a sam ]euan, ]a
sam On. U ro| srvainosri slava |e N|emu, uvi|ek i zauvi|ek.
32 Ceda|uci okom ]asfva,
on vidi sve kao |edno, o Ar|una,
radosf i pafn|u pod|ednako.
Jakvog se yogina drzi savrsenim.
U Meni, na|viso| srvainosri, nema pou|ela, iako ]a uizim sve
sv|erove i sva bica u Svo|em uulu. Sran|a bica nebirna su, |ei |e
srvainosr s one sriane n|ilova uosega. Svako iskusrvo, bilo ono
ugouno ili bolno, |eunako |e pozel|no, |ei se u n|emu sran|e srvai-
nosri ne mi|en|a. Mo|e |e blazensrvo rakvo, ua su u n|egovu sv|erlu
sve sv|erovne iauosri i zalosri samo igie s|ena, posve beznaca|ne
srvaii ko|e u |eunako| m|eii iemere Mo|e sran|e, u ko|o| oblaci, ci|a
s|ena paua na zeml|u, iemere s|a| Sunca.
33 Ar|una rece:
U fo| yogi ko|u si opisao
kao u|ednacenosf, o Madhusdana,
|a ne vidim posfo|anosfi,
|er nemirno |e sfan|e uma.
Ai|unin komenrai pokazu|e uubok uviu u bir pioblema. Naime,
bir |e meuiraci|e u nau|acavan|u suma ko|i uolazi iz pouiuc|a os|erila
i n|ilovil ob|ekara, re osrvaien|u posro|anog sran|a na|vise svi|esri.
Osnovni pioblem, ko|i Ai|una uocava, |esr nemii u upiavo onom
insriumenru cov|ekove svi|esri, ko|i bi riebao sluziri osrvaien|u miia.
Ako |e um nemiian, kako ce se onua posrici sran|e miia
34 Koeb|iv |e um, o K(ya;
buran, snazan i nepodafan.
Jesko ga |e obuzdafi, misim,
|ednako kao i v|efar.
Um |e uakle nemiian, a liani se os|erilnim pouiaza|ima u svi|e-
ru iskusrva. Sve uok |e rako, Ai|una misli, nece biri moguce posrici
posro|ano sran|e miia i spozna|e.
28 - 34
256
Bhagavad-gEt=
35 Svevisn|i Cospod rece:
Koeb|ivi um zasigurno |e fesko obuzdafi,
o mocnoruki, ai v|ezbom,
o Kunfin sine, i neprian|an|em
savadaf ga se moze.
Cospou se u|elomicno slaze s Ai|unom; um |e uoisra kolebl|iv i
nesralan, sro pieusravl|a pioblem, ali |e ra| pioblem moguce ii|esi-
ri. Poriebno |e uian|ari svi|esr u srvainosr, cime ce se ona ouvo|iri
ou seie nezbil|skog ko|a liani obira|e uma, ko|i se raua okiece
popur zvika. Kau svi|esr napusri pouiuc|e os|erila i uioni u meui-
raci|u, eneigi|a ko|a se nalazi unurai uma uziok |e n|egove piouu-
l|ene akrivnosri u poriazi za srvaiima ko|ima bi se mogao baviri,
ali ako se uul ispuni blazensrvom ]asrva, um se posrupno smiiu|e
i posra|e posro|an. To se posrize v|ezbom, ounosno ponavl|an|em
iskusrava rianscenuenci|e sve uok ona ne posrane navikom. Buuu-
ci ua |e um srvoien|e navike, zbog kvalirere riomosri ko|a mu |e
piiiouena, on nakon ouieuenog iazuobl|a pioveuenog u v|ezbi
yoge zapiavo pocin|e olaksavari v|ezbu, |eunako kao sro |u |e na
pocerku omerao. Zbog roga |e piaksa na pocerku reska, buuuci ua
se yogin moia boiiri pioriv sve sile navika ko|e pieusravl|a|u rezak
zamasn|ak ko|i |e resko pokienuri, ali |eunom kau se pokiene u
piavom sm|eiu, on pocin|e pomagari yoginu, |ei um|esro navike
sv|erovnil akrivnosri ima naviku meuiraci|e i zauubl|en|a u srvai-
nosr, rako ua n|egova piaksa posra|e laka i piiiouna. Ako pocer-
nik na pocerku v|ezbe usria|e, ako nepokolebl|ivim okusom zau-
sravi um, pokoii ga i usm|eii na piavi nacin, ako ga povuce ou
uzaluunil sv|erovnil piomisl|an|a i usm|eii piema uiskiiminaci|i
zbil|skog i nezbil|skog, um ce posrari uivnim oiuuem ko|e voui
cov|eka uo piosv|erl|en|a. Ali, u svakom sluca|u, ovu|e se iaui o
pioblemu ko|em ne rieba piisrupiri olako, |ei ce neuosrarak uis-
cipline u piaksi u svakom sluca|u uiouiri piopascu piakrikanra,
ko|i nece biri u sran|u savlauari piepieke ko|e ce se pieu n|im po-
|aviri.
36 Cov|ek neobuzdana uma
fesko da ce dosfici yogu, fako drzim,
ai cov|ek ko|i se frudi,
ko|i ispravno nasfo|i,
moze |e posfici.
Sesto poglavlje
257
Cak i bisriouman cov|ek velike sposobnosri uiskiiminaci|e nai-
lazi na reskoce; ona|, pak, ci|i |e um izvan n|egove konriole, re
iazulaieno lura bez cil|a i |asno ouieuenog sm|eia, i rako riosi
cov|ekov zivor na niz besmislenil ili srernil akrivnosri, rakav co-
v|ek nece posrici usp|el u yogi, kao ni u bilo ko|o| uiugo| akriv-
nosri vii|euno| spomena.
Ipak, savisensrvo |e moguce posrici, vec i uz malo konriole uma
i ispiavnog usm|eien|a. Yoga zalri|eva uiscplinu i okus, ali ne u
m|eii ko|u bi se oci|enilo kao naul|uusku i nemogucu, vec napio-
riv u sasvim uobica|eno| m|eii. Zapiavo, velik bio| akulrera zalri-
|eva vise ou cov|eka nego piaksa yoge ko|a uovoui uo piosv|erl|e-
n|a; neki akulreri posravl|a|u pieu sruuenre roliko reske zalr|eve,
ua se mnogi slome ili ouusranu. Ipak, bio| l|uui ko|i zavise rako
reske akulrere ualeko nauilazi bio| l|uui ko|i posrizu piosv|erl|e-
n|e, sro |e znak ua se pii|e iaui o oulucnosri i vol|i, kao osnovnim
zalr|evima, uok |e sve osralo man|e-vise sekunuaino; ili ni|e birno
za posrizan|e piosv|erl|en|a, ili se rakve osobine sr|ecu i iazvi|a|u
purem.
Razmislimo malo o ovome. piema mo|em iskusrvu, ualeko |e
reze i cov|eku napoini|e uiplomiiari na zalr|evnom akulreru, nego
piosvi|erliri se. Ipak, l|uui se izlazu gorovo naul|uuskim napoiima
kako bi oboiili sv|erski iekoiu u neko| olimpi|sko| uisciplini, ili
usli u neku vilunsku spoirsku momcau, ili zavisili rezak akulrer,
a ii|erki se oulucu|u uloziri iazm|eino man|i napoi kako bi posrigli
beskia|no blazensrvo, na|visi cil| ko|i apsolurno nisra ne nauilazi
niri mu |e blizu. Isrouobno, veliko mnosrvo l|uui iz|avl|u|e kako
v|eiu|e u Boga. Slaba |e ro v|eia, |auna i neuovol|na, |ei ako u n|ega
v|eiu|u, kako ro ua ga ne pokusava|u osrvaiiri u svom zivoru
37 Ar|una rece:
Kakav ci| posfize ona|, fko ne uspi|e;
ko|i ima v|eru, ai odsfupi od yoge
zbog koeb|ivosfi uma, o K(ya,
i ne uspi|e posfici savrsensfvo u yogi.
]eunako kao i na akulreru, i u piaksi yoge se nuzno posravl|a
piran|e neusp|ela. ona|, rko polozi vecinu ispira, a ne uspi|e ui-
plomiiari, uriosio |e veliku kolicinu viemena i riuua, a ni|e posri-
gao cil|; sro se oimalnog obiazovan|a rice, on |e u |eunako| pozi-
ci|i u ko|o| bi bio ua i ni|e sruuiiao.
35 - 37
258
Bhagavad-gEt=
Ona|, rko se ouluci baviri vilunskim spoirom, a u rome ne uspi|e,
nalazi se u |os goio| siruaci|i. ua bi se bavio spoirom, moiao se
ouiicari svil uiugil akrivnosri; zanemaiio |e svo| um, zanemaiio
|e uiusrvo i soci|alne ounose, ieuuciiao |e svo| zivor samo na |eunu
srvai, a u n|o| ni|e posrigao usp|el. Moglo bi se ieci ua |e n|egov
zivor piomasen i neusp|esan.
Kakva rek moia biri suubina onoga rko se bavio yogom, rko |e
iezao sve svo|e sv|erovne veze, rko se svega ouiekao kako bi se
posverio misricno| piaksi, a u rome ni|e uspio
3S Zaveden na pufu k brahmanu,
bez osonca pod sobom,
zar ne osfa|e bez icega, o mocnoruki,
rasprsen popuf obaka na v|efru.
Takav cov|ek, ko|i |e oubacio svi|er, a ni|e uosrigao savisensrvo,
naizgleu osra|e bez icega, popur bica ko|e |e oubacilo ri|elo ua bi
zauobilo besmirnosr uuse, a ona mu |e na kia|u rakouei izmaknu-
la. Unisrena sv|erovnog zivora i neuosegnura uulovnog cil|a, on
se naizgleu moia nalaziri u nezaviuno| siruaci|i, i Ai|unino |e pira-
n|e vise nego um|esno.
39 Jo |e mo|a sumn|a, o K(ya.
]a fe moim da |e rasprsis.
Nifko do febe, uisfinu,
ne moze rasprsifi fu mo|u sumn|u.
Ai|una posra|e lagano eksrarican; u n|emu se vec srvoiila cvisra
v|eia u K;u i n|egovu Bozansku piiiouu, i on saua uoslovno
gura i upi|a sve sro mu Cospou govoii; pii|e, na pocerku iazgovo-
ia, na umu mu |e bila uglavnom siruaci|a na bo|isru i n|egova iz-
voina uilema. Saua, usieu n|ilova iazgovoia, u n|emu se srvoiila
spozna|a o rome ua ima piilike iazgovaiari s neizm|einom iizni-
com muuiosri, s bicem ko|e uoslovno ima moc ougovoiiri mu na
sve srvaii ko|e |e uvi|ek zelio znari, ali ni|e znao koga bi pirao.
Zbog roga se ron iazgovoia lagano mi|en|a ou inreivenrnog iaz-
govoia na bo|nom pol|u, ko|i bi imao iazii|esiri neposieunu kii-
znu siruaci|u pieu birku, u iazgovoi ucirel|a i ucenika o svim bir-
nim piran|ima, u ko|em ucenik zeli saznari sve sro ce mu pomoci
ua uulovno napieuu|e. Tako cirava srvai popiima ualeko uubl|e
Sesto poglavlje
259
uimenzi|e i posra|e univeizalno piim|en|iva, popur uuzbenika uu-
lovnosri nami|en|enog svima bez iazlike, piim|en|ivog na sve si-
ruaci|e. Ai|una |e, cini se, posve slobouan r|eskobe ko|a ga |e muci-
la, i n|egovo |e iaspolozen|e u ri|eku iazgovoia pieiaslo u sran|e
eksraze, bu|ice siece u n|egovu sicu, ko|a rilim miiom slavi mu-
uiosr Ucirel|a; ovu|e lagano pocin|e Ai|unino uzuizan|e uo uubine
iesuisa gilene cakie.
40 Svevisn|i Cospod rece:
O Prfha, ni na ovom a ni na drugom svi|efu
on |amacno ne biva unisfen.
Nikada, zaci|eo, sine mo|,
ne propada|u oni ko|i nasfo|e na dobru.
Svi|er |e piozer Bozanskim zakonirosrima piaveunosri, ko|i srire
i |aca|u uobio i slabe i unisrava|u zlo. Te su zakonirosri upiavo
ona sila, ko|a sro|i u pozauini evoluci|e svi|esri i zivora, ou nizil
oblika piema visima. Zbog svega roga, bice ko|e nasro|i na posri-
zan|u savisensrva nailazi u svo|im napoiima na pouisku ciravog
svemiia, iako na pivi pogleu rako ne moia izgleuari. Ipak, nasro-
|an|e yogina, cak i povisno i slabi|eg inrenzirera, roliko |e piioii-
rerna srvai u ocima ulaime, ua se iza rakvog yogina rienurno naue
velika Bozanska snaga, ko|a mu ua|e pouisku i snagu u n|egovim
napoiima, re ga cuva ou opasnosri svake visre. Paiauoksalno, smir,
bolesr, siiomasrvo i sve visre mareii|alnil neuaca cesro nisu ore-
gorne okolnosri, nego velika milosr ko|a snalazi yogina, pomazuci
mu u iazvi|an|u oulucnosri, cvisroce i |asnoce svi|esri, re u okusi-
ian|u n|egova usm|eien|a.
41 Dosegavsi sv|efove pravednika,
nakon sfo famo provede bezbro| godina
ona| fko |e skrenuo s pufa yoge
rada se u domu cisfih i pemenifih |udi.
42 Ii se pak rada u obife|i
yogina obdarenih mudroscu,
iako |e fakvo roden|e
fesko posfici na ovome svi|efu.
Vec i samo nasro|an|e na yogi uzuize cov|eka iznau iazine reo-
ierske ieligioznosri, re iazine cin|en|a uobiil u|ela kako bi se sre-
37 - 42
260
Bhagavad-gEt=
kle ouieuene zasluge ko|e bi riebale cov|eka uzuici. Zbog svega
roga, neusp|esni yogin, ko|i |e pao ili posusrao na puru uo pio-
sv|erl|en|a, ili |e pak iz nekog iazloga umio pii|e posrignuca savi-
sensrva, na|pii|e oulazi u ia|, ko|i pieusravl|a na|vise sran|e svi|esri
i blazensrva ko|e |e uopce u sran|u po|miri i iskusiri. Porom, nakon
sro se val|ano piipiemio, pieuzima novo izicko ri|elo s cil|em
uoviserka posla. Uv|eri ko|e rako uobiva |esu oprimum, na|savise-
ni|a moguca pozici|a za n|egovo ual|n|e nasro|an|e.
Iako |e ovu|e ra pozici|a opisana na nacin ko|i impliciia posrignu-
ce svega cemu bi se cov|ek mogao nauari, isrina |e ipak birno sloze-
ni|a. Naime, saviseno okiuzen|e ni|e nuzno i iuealna pocerna pozi-
ci|a; ponekau i reske okolnosri, ili pak kombinaci|a reskil i povol|nil,
mogu u|elovari iziaziro porica|no. Piim|eiice, Milaiepa, veliki ribe-
ranski yogin, iouen |e u bogaro| i ugleuno| obirel|i, ali mu |e u ianom
u|erin|srvu umio orac re |e pogouen reskim siiomasrvom i neuaca-
ma, ko|e su uovele uo roga ua pocini iazna giesna u|ela, zbog ko|il
|e pak piolazio velike reskoce na puru uo piosv|erl|en|a. Ipak, na
kia|u se isposravilo ua su ga re reskoce uo re m|eie ocvisnule, ua mu
|e resko naci iavna. N|egova svi|esr se pou piiriskom reskoca iazvila
uo cvisroce i cisroce ui|amanra. Vilo slicne reskoce piolazili su i
uiugi sveci, rako ua se cini ua |e ulaimi vazni|e ua se cov|ek ioui u
opco| siruaci|i ko|a ce pogouovari n|egovom uulovnom iazvo|u, re
ga usm|eiiri na piavi nacin, nego ua mu buue ugouno u zivoru,
kako ovi srilovi impliciia|u. Moze se uakle pierposraviri kako oni
pieusravl|a|u neku visru po|eunosravn|en|a, ispiavno govoieci kako
se cak i neusp|eli yogin nalazi u veliko| milosri i posrize usp|el ko|i
|e resko posrici bilo kakvim uiugim sieusrvima.
43 Jamo ubrzo dosfize razinu
posfignuca iz pri|asn|eg fi|ea,
fe fako, sine Kurua, nasfav|a
rasfi ka savrsensfvu.
]eunako kao sro cov|ek pii|e iouen|a u mareinici piolazi sve
evoluci|ske aze, ou |eunosranicnog oiganizma, iibe, vouozemca,
uo necega sro giubo naliku|e na l|uusko bice re naposl|erku uo
cov|eka, rako i cov|ekova svi|esr po ur|elovl|en|u piolazi sve aze
n|egova pii|asn|eg uulovnog iazvo|a kako se akriviia|u n|egova
visa ri|ela, re posra|u osvi|esrenima u izickom. Cov|ek ko|i nasro|i
na uulovnom iazvo|u nalazi se u siruaci|i ua mu |e rakav iazvo|
Sesto poglavlje
261
izuzerno olaksan, re on bizo piolazi sve svo|e pierloune evoluci|-
ske aze, nakon cega se suocava s onim isrim pioblemima, ko|e |e
u pioslo| inkainaci|i osravio neii|esenima. Tieba napomenuri ua
|e ro sve sluca| sa svim bicima uopce, |ei se ru iaui o univeizalnom
piavilu, ali u sluca|u yogina sve |e ro ualeko bize i veceg inrenzire-
ra nego u pios|eku.
44 Vec i sama prefhodna v|ezba
sponfano privaci fakav ishod.
Cak i frazife| yoge nadiazi Vede.
Piaksa yoge piiblizava cov|eka savisensrvu, rako ua, po zakoni-
rosri o iezonanci|i slicnog, same zakonirosri srvoienog svi|era iaue
yoginu u koiisr. Naime, n|egova rezn|a savisensrvu piivlaci savi-
sensrvo, re ono rezi svome ocirovan|u u n|egovu zivoru, |ei |e oci-
rovan|e savisensrva upiavo cil| cirava srvoienog svi|era.
Veue ovu|e pieusravl|a|u obieunu ieligioznosr, ieligioznosr u|ela
i piavila. Vec i ona| ko|i samo pokusava pii|eci s reoierske na piak-
ricnu uulovnosr, s posieunog piiblizavan|a ulaimi u|elima na ne-
posieuno piiblizavan|e spozna|om, ualeko nauilazi ovo pivo, re
sr|ece uobiobir ko|a ualeko nauilazi svaku ko|a se moze posrici
bilo kakvom zirvom i u|elima. L|uui cesro ne iazumi|u iazliku iz-
meuu sieusrava i cil|a, re rako oimalnu ieligioznosr, ko|a |e rek
pomagalo pocernicima bez ikakva piakricnog iskusrva, uize goro-
vo samim cil|em, pa bi na kia|u ispaualo ua |e svila piaveunosri i
isrine ua uoveuu cov|eka uo srupn|a ua se piiuizava nekakvil ie-
ligi|skil piopisa, a ne obinuro.
148
Cil| svil sveril spisa i n|ilovil
piopisa |e ra| ua se l|uui posvere piakricno| poriazi za Bogom.
Tako |e cak i ona| rko ouluci riaziri yogu rianscenuiiao svere spise,
a sro rek ieci o onome rko yogom osrvaii savisensrvo.
45 Usfra|uci mar|ivo u v|ezbi,
fakav yogin, cisf od gri|eha,
prociscen mnosfvom roden|a,
doseze na|visi ci|.
Pocernik, ko|i se ispiavno usm|eiio, iza ko|eg |e srala sila ulai-
me, ko|i usria|e u piaksi, uskoio posrize kia|n|e savisensrvo. To
148
Mk 2,2. Subota je sttorena radi cotjeka, a ne cotjek radi subote.
42 - 45
262
Bhagavad-gEt=
pieusravl|a kulminaci|u uugoria|nog uulovnog iazvo|a u viuu sro-
rina i risuca inkainaci|a ko|e su rome pierlouile, i uovele ga uo
pozici|e ua se pocne baviri yogom, |ei se n|egov uul uovol|no
iazvio ua uviui yogu kao |euini li|ek za sv|erovne neuace.
46 Yogin |e veci od isposnika;
veci cak i od mudraca,
a i od cov|eka od d|ea.
Budi sfoga yogin, o Ar|una.
Piaksa yoge pieusravl|a upiavo cil| svil osralil oblika uulovne
piakse; yoga |e neposieuno, sv|esno usm|eien|e ko|e pieusravl|a
cil| svil osralil oblika uulovne piakse u ko|ima se rek sluca|no i
nenam|eino moze posrici rek ko|a mivica ou onoga sro se u yogi
posrize cil|ano i s |asnim usm|eien|em i iazumi|evan|em piincipa.
Sroga yogin nauilazi cov|eka ko|i rezi uulovnosri kioz zirvu i is-
posnisrvo, kioz umno iazumi|evan|e ili kioz u|elovan|e; svi ri pii-
srupi u na|bol|em sluca|u voue pocerku yogi|ske piakse, a ouarle
voue iziavno u savisensrvo. Sroga Cospou K;a sav|eru|e svome
uceniku i pii|arel|u ua se piilvari piakse yoge, kao iuealnog sl|e-
ueceg koiaka ko|i ima sli|euiri iz n|egovil pierlounil nasro|an|a.
47 Od svih yogina,
na|savrseni|im drzim onog,
fko Me ispun|en v|erom uvi|ek sfu|e,
ci|a dusa uvi|ek prebiva u Meni.
L|uui ko|i koiaca|u purem yoge iazliku|u se po iazini posrignu-
ca; ou pocernika uo posve piosvi|erl|enog ma|sroia, kakvog ovu|e
opisu|e Cospou. Takav ma|sroi obozava Cospoua u v|eii, uuse
pieuane N|emu, posve s|euin|ene s N|ime. Takav yogin, ko|i |e
savisen u spozna|i bialmana, ko|i puninu spozna|e ociru|e u obo-
zavan|u Cospoua svim aspekrima Bozanske svi|esri u ko|o| se na-
lazi, kia|n|e |e savisensrvo bica, i kia|n|i cil| ciklusa uulovnog iaz-
vo|a.
263
Sedmo pogIavI}e
1 Svevisn|i Cospod rece:
A sada cu|, o Prfha, kako ces Me,
uma usm|erena na Mene,
v|ezba|uci yogu i pronaazeci ufocisfe u Meni,
spoznafi bez ikakve sumn|e.
Buuuci ua se Ai|una nalazi u povol|nom sran|u svi|esri, ouno-
sno ua |e orvoien piema ucirel|u, ua ga obozava i uivi mu se, re
ga piilvaca kao ono sro on uoisra |esr, uakle kao Svevisn|eg
Cospoua, uoslo |e vii|eme ua mu Cospou pocne pienosiri uale-
ko neposieuni|e aspekre spozna|e, nego sro |e pii|e bio sluca|.
Pii|e, uok se Ai|una |os boiio sa sumn|ama i kiiricki piopirivao
iz re pozici|e, pienosen|e srvainog znan|a ni|e bilo moguce; po-
srupno, kako se Ai|una orvaiao, kako |e u n|emu iaslo pov|eie-
n|e u ucirel|evo znan|e i obozavan|e n|egove velicine, iasla |e i
n|egova sposobnosr piiman|a, empari|a ko|a na velicinu ougova-
ia pieuanoscu, obozavan|em i piiman|em. Razumi|evan|e re si-
ruaci|e nuzno |e za slvacan|e onoga sro Cospou pienosi u sl|eue-
cim srilovima.
2 ]a cu fi u ci|eosfi ob|asnifi
onu mudrosf i spozna|u,
ko|u kad spoznas,
264
Bhagavad-gEt=
nece fi na ovome svi|efu preosfafi nisfa
sfo bi |os imao spoznafi.
Ta spozna|a, ko|a nauilazi sve osralo, i nakon ko|e vise nema
nicega sro bi se imalo spoznari, |esr spozna|a samoga Cospoua,
Isvaie, Na|viseg Puiue, ko|i |e K;a osobno. Takva spozna|a sauizi
u sebi i spozna|u na|viseg ]asrva, ounosno Armaa/bialmana, uakle
spozna|u Apsolura kao remel|a sveukupne egzisrenci|e, re spozna-
|u cil|a evoluci|e u ielarivnom, ko|a pieusravl|a kulminaci|u risuca
i mili|una iouen|a i mili|aiui gouina uzuizan|a svi|esri kioz iazne
oblike zivora i iazine ocirovan|a. Takva spozna|a Cospoua zarvaia
kiug ou posve neocirovanog uo posve ocirovanog Apsolura, i nesro
|e posve neslvarl|ivo umu. ielarivni Apsolur, rocka u ko|o| izme-
uu ielarivnog i apsolurnog nema iazlike, |ei se porenci|alno i oci-
rovano uouiiu|u bez rocke pii|elaza.
3 Medu fisucama |udi
mozda fek |edan fezi savrsensfvu.
I medu n|ima, ko|i savrsensfvu feze
i ko|i su ga posfigi,
mozda Me fek |edan uisfinu zna.
Savisensrvo u ovom konreksru znaci spozna|u ]asrva, ko|e |e
bialman. Cov|ek ko|i |e spoznao ]asrvo uizi se savisenim; ipak,
kao sro ovu|e Cospou kaze, rek mali bio| rakvil, ko|i su posrigli
ro sran|e, uolazi uo |os uzviseni|eg sran|a, evoluiia|uci posrupno u
ielarivnom kioz sve slo|eve ocirovanog, ou na|nize mareii|e uo
na|viseg Puiue, i rako sr|ece uviu u Cospoua, ko|i sve nauilazi.
4 Zem|a, voda, vafra, zrak,
prosfor, infeekf, um i ego
osam su di|eova Mo|e naravi.
Ovu|e su naveueni slo|evi onoga sro bismo mogli nazvari nizom
cov|ekovom piiiouom, kao i nizom piiiouom ocirovanoga svi|e-
ra. Za iazliku ou nekil uiugil m|esra, na ko|ima elemenri oznaca-
va|u iazine srvainosri, ovu|e zeml|a, voua, varia, ziak i piosroi
(erlei) pieusravl|a|u aspekre izickoga svi|era, ono sro bi uanasn|i
izicaii pokusali iziaziri cesricama i silama. Manas, buuuli i alak-
ia rii su neizicka aspekra cov|ekove nize piiioue, i u gorovo su
Sedmo poglavlje
265
|eunako| m|eii uulovne srvaii kao i cov|ekove noge i iuke; iazlika
|e u rome sro su iuke r|elesni, a ovo umni oigani. Cov|ekove misli
i sran|a uula pieusravl|a|u rek kieran|a misaone supsranci|e, s ko-
|ima se uusa nasravl|a pogiesno poisrov|ecivari cak i onua kau nau-
iasre iuenriikaci|u s izickim ri|elom.
5 Osim fe, nize prirode, o Mocnoruki,
zna| da posfo|i i Mo|a visa priroda,
ko|a cini zivof bica,
i ko|a da|e zivof sfvorenome svi|efu.
Niza piiioua |e popur iukavice, ko|a |e koiisna rek ukoliko u
n|o| u|elu|e iuka, |eunako kao sro |e niza cov|ekova naiav koiisna
|euino ukoliko u n|o| zivi i u|elu|e uusa, cov|ekova visa piiioua.
]eunako kao sro |e sluca| s cov|ekom, sluca| |e i sa ciravim svemi-
iom, ko|i pieusravl|a samo nizu piiiouu |eunog viseg bica ko|e se
kioz n|ega ociru|e i rako rvoii zivor svil bica u n|emu. Ta visa
srvainosr, visa piiioua, pogonska |e sila u pozauini evoluci|e zivo-
ra i svi|esri izickil bica, ko|a sva pieusravl|a|u samo ziacece rocke
kioz ko|e piosi|ava poneki aspekr re Bozanske srvainosri.
6 Ona |e ishodisfe
iz ko|eg se sva bica rada|u.
U Meni se fako
sveukupnosf svi|efa
sfvara i nesfa|e.
Ovo |e vilo resko ispiavno slvariri, buuuci ua Cospou K;a
govoii iz |euinsrvene pozici|e ko|a obulvaca baiem uva aspekra.
Da bil ob|asnio o cemu se iaui, posluzir cu se slikom iacunala.
Racunalo se sasro|i ou uva osnovna ui|ela, laiuveia i sorveia.
Haiuvei |e samo iacunalo, izicki srio| za obiauu pouaraka. Sor-
vei se sasro|i ou opeiarivnog susrava i svil piogiama ko|i se mogu
izvisavari na iacunalu. U ovo| slici, Bog |e laiuvei, a svi|er |e sor-
vei. I laiuvei i sorvei posro|e, oni su srvaini, ali |e sorvei u
posebnom poloza|u uv|erne srvainosri, buuuci ua se osrvaiu|e |e-
uino izvisavan|em na iacunalu, i izvan iacunala nema ob|ekrivne
srvainosri, pieusravl|a rek porenci|alnu srvainosr, opis necega sro
u srvainosri posro|i rek kau ga iacunalo izvisi. Sorvei |e uakle u
sivo| zoni izmeuu iluzi|e i srvainosri; s |eune sriane, posro|i |euino
2 - 6
266
Bhagavad-gEt=
laiuvei i n|egova sran|a, a s uiuge sriane posro|i i sorvei, buuu-
ci ua ga mozemo opazari kao srvainog, on se izvisava na iacuna-
lu i mi ga opazamo. Iako nema egzisrenci|e neovisne o iacunalu,
oper posro|i kao posebna karegoii|a. Ovu|e |e opisana veza iz-
meuu ielarivnog i apsolurnog. Apsolur |e laiuvei a ielarivno
sorvei. Relarivno ne posro|i ni u ko|em uiugom obliku, osim
kao pogleu na Apsolur, peispekriva Apsolura, ocirovan|e poren-
ci|ala Apsolura. Iako ne posro|i izvan Apsolura, pa se moze ieci
ua |euino Apsolur posro|i, ielarivno rakouei posro|i, |ei ga mo-
zemo opazari, mozemo ga iskusiri, ali isrina |e ua |e Apsolur |eui-
na srvainosr u svemu rome, uok |e ielarivno rek igia n|egovil
aspekara i sran|a. Tako mozemo ob|asniri i cin|enicu ua |e Bog
savisen iako posro|e nesavisene srvaii, |ei nema niceg piorui|ec-
nog u iz|avi ua |e laiuvei savisen, a ua se na n|emu mogu izvisa-
vari i losi piogiami. Losi piogiami mogu cak biri i ielarivno uobii,
buuuci ua u uspoieubi s n|ima mozemo uviu|eri velicinu i kvali-
reru uobiil piogiama, sro bismo inace pouiazumi|evali. Osim
roga, cak su i losi piogiami bol|i ou nikakvil, |ei koliko gou ua
su losi, oni cipe i koiisre kvalirere laiuveia i u neko| il m|eii
pokazu|u, bez cega bi kvalirere laiuveia osrale neiskoiisrene i
neocirovane.
U ro| slici nisu svi aspekri sorveia iavnopiavni i |eunako vii|e-
uni; ou svil n|il, na|vazni|i |e sisremski sorvei, opeiarivni susrav
ko|i omogucu|e izvisavan|e svil osralil piogiama. U ovo| slici,
sisremski sorvei |e Puiua, a aplikaci|ski sorvei |e Piak;ri. Sve
aplikaci|e piisrupa|u laiuveiu pozivan|em iesuisa opeiarivnog su-
srava, ko|i sravl|a laiuvei na iaspolagan|e aplikaci|ama. Iz re pozi-
ci|e, laiuvei i opeiarivni susrav su isroznacnice, uo laiuveia se
uolazi |euino pieko opeiarivnog susrava, pozivan|em n|egovil ie-
suisa. Ukoliko neka aplikaci|a ne zeli koiisriri iesuise opeiarivnog
susrava, na kia|u ispaua ua uopce ne moze egzisriiari, |ei cak i
n|eno izvisavan|e ovisi o opeiarivnom susravu, a kamoli iau. Iz
roga uviuamo znacen|e pieuanosri Bogu. U ono| m|eii u ko|o| |e
aplikaci|a pieuana opeiarivnom susravu, uakle u m|eii u ko|o| ko-
iisri ponuuene iesuise laiuveia, posru|e zakonirosri po ko|ima se
aplikaci|e moia|u ponasari, re suiauu|e s uiugim aplikaci|ama, veca
ce biri n|ena snaga i u veco| ce m|eii slaviri velicinu laiuveia svo|im
posro|an|em. Ukoliko se aplikaci|a buue ponasala pil|avo, poku-
savala siusiri uiuge aplikaci|e, re piisrupala laiuveiu na pogiesan
i neuopusren nacin, opeiarivni susrav ce pii|aviri geneial piorec-
Sedmo poglavlje
267
rion aulr
149
, obusraviri n|eno izvisavan|e i poslari |e na m|esro na
ko|e oulazi varia kau se ugasi.
Iako piilicno sriucna, ova slika ob|asn|ava slozen pioblem na
zauovol|ava|uce |eunosravan nacin. S |eune sriane, ona ob|asn|ava
cin|enicu ua nisra osim bialmana ne posro|i, buuuci ua |e bial-
man |euina srvainosr. S uiuge sriane ob|asn|ava poloza| ielarivnog
bica u ielarivno| kieaci|i, ko|e svo|e ispun|en|e posrize obozava-
n|em Cospoua, ko|i u ielarivnom pieusravl|a c|eloviro ocirovan|e
Apsolura.
7 Iznad Mene niceg nema, o Dhanan|aya;
sve |e nanizano na Mene
popuf biser|a na nifi.
Bog |e na|visa srvainosr, iz ko|e sve srvaine srvaii por|ecu.
S ]a sam okus vode, Kunfin sine.
]a sam sv|efo Sunca i M|eseca.
]a sam om u svim Vedama,
zvuk u prosforu, |udskosf u |udima.
Vouu Inui|ci s piavom uize nosirel|em okusa, buuuci ua |e os|e-
rilom okusa moguce os|eriri samo srvaii ropive u voui. Okus voue
|e, uakle, susrina susrine, remel| posro|an|a.
Sunce i M|esec su remel| sv|erla na Zeml|i, po uanu i po noci, a
Cospou |e remel| sv|erla u n|ima.
Om, ounosno pianava, remel|na |e vibiaci|a na ko|u |e mouu-
liian zvuk svil veuskil manrii. Cospou |e, uakle, bir i remel| ko|i
nosi sve Veue, sve svere spise, |ei |e On ra|, ko|i spisu ua|e sverosr.
Tako rieba slvariri i sl|eueca rii srila.
9 ]a sam ugodni miris zem|e i zar vafre,
]a sam zivof u svim bicima
i isposnisfvo u isposnicima.
10 Zna| me, o Prfha,
kao v|ecno s|eme svih bica.
149
Molio bil kolege piogiameie ua se suzuize ou komenraia ua u piispouobi o
Bogu kao opeiarivnom susravu ra| opeiarivni susrav svakako moia biri Linux.
6 - 10
268
Bhagavad-gEt=
]a sam umnosf umnih
i hrabrosf hrabrih.
11 ]a sam snaga mocnih
sobodna od ze|e i vezanosfi.
]a sam zudn|a svih bica
ko|a se ne profivi dharmi,
o na|bo|i Bharafo.
Bog |e |euini pozirivni piincip u svemu. Svako uobio voui poii-
|eklo ou N|ega. On |e |euina zbil|a, |euino sro mozemo iskusiri kao
srvaino, On |e susrina susrine, On |e sama bir svega.
12 Zna| da su sva sfan|a,
bio od saffve, ra|asa ii famasa,
sfvorena od Mene.
Ipak, ]a nisam u n|ima,
ona su u Meni.
Kao sro |e ieceno u komenraiu 6. srila, u piispouobi s iacuna-
lom, Bog omogucu|e posro|an|e svil sran|a, kao sro sva sran|a pio-
giama posra|u mogucima izvisavan|em na iacunalu. Iako |e iacu-
nalo piisurno u svim piogiamima, iako |e sve ro iacunalo, isrina |e
ua su piogiami u iacunalu, a ne iacunalo u piogiamima.
13 Zasi|ep|en sfan|ima od fe fri kvaifefe,
cifav |e svemir obmanuf,
i ne pozna|e Mene,
ko|i sam iznad n|ih i neprom|en|iv.
U iacunalno| analogi|i, ovakva |e zabluua uspoieuiva sa siruaci-
|om u ko|o| |e nerko roliko obuzer piogiamima ko|i se izvisava|u
na iacunalu, ua uopce ne opaza posro|an|e iacunala, vec misli ua
su piogiami samouosrarni i ua se izvisava|u sami po sebi, a ne u
necemu sro il nauilazi i ua|e im srvainosr. Takva |e zabluua ana-
logna misl|en|u l|uui ko|i opaza|u svi|er, a u n|emu ne viue Boga
ko|i |e svakom buunom i iazumnom bicu ocigleuan. Takvi uize ua
cirav svemii posro|i u nicemu, ounosno ua |e sam sebi nosirel|
srvainosri, re ua |e sve sro opaza|u kao srvainosr samo pioizvou
u|elovan|a zakonirosri u rom svemiiu. Takvo viuen|e moguce |e
Sedmo poglavlje
269
samo usli|eu ogianicenosri uma i uviua, |ei vec i neznarno uubl|e
opazan|e orkiiva aspekre savisenog Boga ko|i se ociru|e u rom svi|e-
ru. Siruaci|a |e analogna ono| ko|a bi nasrala kau bismo cov|ekova
os|erila saviseno spo|ili s iacunalom, re na iacunalu pokienuli neku
simulaci|u ili igiu. ]os ako cov|eku porisnemo ili izbiisemo s|ecan|e
na sran|e ko|e |e posro|alo pii|e spa|an|a s iacunalom, on bi bio
sposoban uoziv|eri samo simuliiani, iacunalno geneiiiani svi|er. U
ro| siruaci|i, pogorovo ako |e simulaci|a izuzerno uobia i uosl|euna,
koliko bi l|uui bilo u sran|u usranoviri ua se iaui ne o kia|n|o| srvai-
nosri, nego rek o os|erilnom piiviuu, o srvainosri ko|a |e uana unu-
rai vise srvainosri Ne velik bio|, zasiguino. Uvi|ek bi posro|ali oni
ko|i bi, voueni visim aspekrima svo|e svi|esri, os|erili i urviuili o
cemu se iaui; vecina l|uui bi, pak, poulegla iluzi|i, i v|eio|arno bi se
meuu zirvama iluzi|e srvoiio so| znansrvenika, ko|i bi pioucava-
|uci simuliiani svi|er smislili zakonirosri izike rakvoga svi|era, i
kao i nasi znansrvenici s visine ob|asn|avali neukima zasro srvaii
moia|u biri upiavo rakve kakve |esu i nikakve uiugaci|e (buuuci ua
bi svako ousrupan|e uovelo uo unisren|a ili neposro|an|a svi|era), re
sroga Bog n|ima pieusravl|a suvisnu liporezu; ako i posro|i, onua
nema nikakvog ur|eca|a na svi|er, buuuci ua zakonirosri svi|era mo-
ia|u biri upiavo rakve i nikakve uiugaci|e. Koliko |e rakav |euan
znansrvenik smi|esno bice onomu rko izvana piomaria simulaci-
|u, mislim ua ne moiam ni napomin|ari.
14 Ovu Mo|u Bozansku iuzi|u,
sacin|enu od kvaifefa,
doisfa |e fesko nadici,
ai oni ko|i se preda|u Meni,
oni |e zaci|eo nadiaze.
Iz seie iluzi|e moguce |e izaci |euino pieuanoscu Bogu, ko|i |e
srvainosr. Buuuci ua |e cirava seia iluzi|e uana u srvainosri, srvai-
nosr |e piozima onako kako maslac piozima mli|eko, ili sol moi-
sku vouu. U svemu |e moguce naci srvainosr i n|ene aspekre, i
piim|en|u|uci sposobnosr uiskiiminaci|e ou rakvog aspekra srvai-
nosri mozemo kienuri piema punini srvainosri, upi|an|em u sebe
sve vise srvainosri, sro pieusravl|a pieuanosr Bogu. Ona| rko se u
ci|elosri pieua Bogu nema vise u sebi nikakvil aspekara iluzi|e ili
obmanurosri, |ei on |e u ci|elosri piozer na|visom srvainoscu, i s
n|om posve s|euin|en.
10 - 14
270
Bhagavad-gEt=
15 Meni se ne uf|ecu zocinci,
zaudeni i na|nizi od |udi.
Uma pomucena iuzi|om,
oni razvi|a|u demonsku narav.
Alreinariva Bogu, kao na|viso| srvainosri, |esr kaos i besmisao.
Oni ko|i se piiklan|a|u besmislu i iluzi|i iazvi|a|u egzisrenci|alni
sklop ko|i se na|bol|e moze opisari kao uemonski. Buuuci ua ne
viue srvainosr, uiuga bica su skloni gleuari kao ob|ekre, kao srvaii
ko|e su im ili koiisne, ili beskoiisne, ili srerne. Zbog rakvog srava
posra|u liseni suos|ecan|a, re sroga sposobni za sve visre okiurno-
sri i zlou|ela. Naime, ako nerko obmanur iluzi|om gleua na sva
bica kao na iluzoina i piolazna, bez srvainosri i znacen|a, samo
nakupinu b|elancevina sposobnu za iazmisl|an|e, raua uoslovno
nema re giozore, ko|o| se rakav nece uomisliri u osrvaien|u svo|il
peiveiznil i bezboznil zamisli. Na|goie ou svega |e ro, sro se cini
ua |e misaoni sklop rakvil uemona posrao nekom visrom sluzbe-
nog piavov|ei|a uanasn|eg svi|era, ko|e upiavl|a polirickim i soci-
|alnim kieran|ima, kao i sm|eiom iazvo|a znanosri.
Posro|e uakle samo uva moguca usm|eien|a bica. ili ce se pieua-
ri Bogu, ili ce se pieuari iluzi|i; rieceg nema. Sve |e osralo samo
srvai srupn|a.
16 Cefiri su vrsfe
Mo|ih vrih sfovafe|a, o Ar|una.
Jo su nesrefni, ze|ni znan|a,
ze|ni korisfi a fakoder i znaci,
o na|bo|i Bharafo.
Posro|e iazliciri morivi iz ko|il se l|uui okiecu Bogu. ]euan ou
n|il |e neispun|enosr, ounosno nepovol|no sran|e u ko|e |e cov|ek
uospio zbog povezanosri s nezbil|skim srvaiima, re zbog svo|eg
zaluuenog sran|a svi|esri. Nakon nekog viemena, zbog pomi|esa-
nog os|eca|a boli i zgauenosri, on se okiece Bogu i moli Ca za
pomoc.
Diugi moriv |e zel|a za spozna|om; cov|ek ko|i riazi isrinu, ilo-
zo, u svo|o| ce poriazi pii|e ili kasni|e uoci uo roga ua bi se rieba-
lo okienuri Bogu kao izvoiu muuiosri, ali rakva spozna|a |e inre-
lekrualna, uglavnom sula i piazna, |ei rakav Boga viui vise kao
nesro cime bi se mogao okoiisriri (gu|e kao koiisr viui sr|ecan|e
Sedmo poglavlje
271
znan|a) i uporpuniri, nego kao Onoga, kome bi se zelio bez osrar-
ka pieuari.
Tieci moriv |e koiisrol|ubl|e. Ogioman bio| v|einika svil ieligi-
|a nepiesrano obasipa Boga svo|im zel|ama, ounosno pii|eulozima
srvaii ko|e bi Bog riebao za n|il uciniri. To |e s |eune sriane smi-
sleno, |ei ako nerko zeli osrvaiiri zel|e, na|bol|e |e ua poriazi onoga,
ou koga svi uaiovi por|ecu, i ko|i ima sposobnosr ispuniri zel|e, a
ro |e |euino Bog. S uiuge sriane, buualasro |e obiariri se beskia|no
bogarome kial|u ko|i |e uobiosriv i spieman uslisari nase molirve,
a s molbom ua nam uaune nekakvu riicaii|u, popur zuiavl|a, novca
i osralil uobiobiri. Bol|e bi bilo zariaziri N|egovu milosr, |ei ako
smo u N|egovo| milosri, raua ce nas nepiekiuno obasipari N|ego-
vo obil|e, |ei ono sro |e N|egovo bir ce i nase. Tieba uakle riaziri
sam izvoi sveg obil|a, a ne samo zagiabiri casom iz izvoia i orici.
Casa ce se pii|e ili kasni|e ispiazniri, ali izvoi nece piesusiri. Ako
uakle pos|euu|emo izvoi obil|a, nicega nam nikaua nece uzman|-
kari.
Cerviri moriv |e spozna|a ua osim Boga nema nikakvog uiugog
urocisra, ua osim n|ega nema nikakvog izboia, i ua Bogu nema
nikakve alreinarive. Takav znalac ur|ece se Bogu s punom pieua-
noscu, u ci|elosri boiavi u N|emu i nikau Ca ne napusra. Takav ne
viui Boga kao izvoi koiisri, nego kao cil| svil svo|il rezn|i, i biia
|euino N|ega, osravl|a|uci sve uiugo.
17 Od n|ih |e na|bo|i znaac,
uvi|ek s|edin|en i predan ]ednom.
On |e drag meni,
i ]a sam vro omiio n|emu.
Dakako ua |e znalac, zbog svo|e pieuanosri i porpune posvece-
nosri Bogu, re porpune s|euin|enosri s Bogom i sropl|enosri s Boz-
|om naiavi, Bogu ualeko na|uiazi.
1S Pemenifi su svi oni,
ai znaac |e doisfa isfinsko ]asfvo, fako misim;
|er on ce se, ucvrscena uma,
ufeci |edino Meni, na|visem ci|u.
Buuuci ua znalac oubacu|e sve nezbil|ske srvaii i piiklan|a se
|euino na|viso| srvainosri, ko|a |e Bog, on pieusravl|a cisro ]asrvo,
15 - 18
272
Bhagavad-gEt=
liseno svil vezanosri i necisroca uuse. Zbog svo|e savisene cisro-
ce, |euina n|egova sklonosr |e ona piema Bogu, a |euino sran|e
n|egove uuse |esr pieuanosr Bogu u porpuno| spozna|i srvainosri.
19 Nakon mnogih roden|a,
fakav znaac doazi Meni,
spozna|uci da |e Vsudeva doisfa sve.
Ipak, fakva |e veika dusa ri|efka.
Evoluci|om, bica se posrupno, ogiomnim bio|em ponovnil u-
r|elovl|en|a, iazvi|a|u uo srupn|a u ko|em su u sran|u po|miri Na|vi-
seg, piepoznari Ca kao cil| svo|il rezn|i i N|emu se u ci|elosri i bez
osrarka pieuari. Takva velika uusa piepozna|e Vsuuevu, Na|viseg
Puiuu, kao sveukupnosr i susrinu svega ocirovanog, re se posve-
cu|e N|egovom srovan|u i obozavan|u, u ko|em se piepozna|e kao
On.
S |eune sriane, rakve su velike uuse ii|erke na ovome svi|eru;
|euva ua se ikaua po|ave. S uiuge sriane, ova| svi|er bas i ni|e m|e-
sro na ko|em bi se rakvi zel|eli zauizavari, rako ua ro i ni|e pier|e-
iano cuuno. Kau ova| svi|er posrane m|esro na ko|em bi se bice
posve pieuano Bogu os|ecalo kao kou kuce, um|esro uanasn|eg
sran|a u ko|em pous|eca pii|e na lavl|u |azbinu gu|e caiu|u iazbo|-
nici i bezboznici, i gu|e nema m|esra za Boga i cisru pieuanosr
nevine uuse, raua cemo rakve mozua cesce sierari.
20 Mudrosfi pomucene zudn|om,
|udi suze drugim bozansfvima,
fe pod uf|eca|em vasfife naravi
si|ede razicife propise.
Svi|esr l|uui cesro |e na rakav nacin pomucena, ua ce im se nize
uobio, ko|e mogu iazum|eri, ciniri vieuni|im ou veceg uobia, ko|e
nisu u sran|u iazum|eri. To |e nazalosr sluca| s vecinom l|uui ko|i
ce, ako im se s |eune sriane ponuui Bog, a s uiuge sriane mili|aiua
uolaia, po svo| piilici ouabiari mili|aiuu uolaia. To, sro |e bilo
kakva uspoieuba izmeuu remel|a sveukupne srvainosri i nekakve
riicave vii|eunosri ko|om se ne moze kupiri nisra ou znacen|a,
besmislena, ro rakvima uopce nece biri pioblem. Diuga bozan-
srva ovu|e mogu biri novac, moc, zauovol|srvo i slicne srvaii,
ko|e u kia|n|o| lini|i ima|u svo| remel| u Bogu, ali ne sauize u sebi
Sedmo poglavlje
273
puninu osrvaien|a, rako ua onoga rko il posrigne nuzno osravl|a-
|u neispun|enim. Ovu|e se uakle ne iaui o pioblemu srovan|a uiu-
gil bozansrava, nego o pioblemu zauovol|avan|a malim, i posrav-
l|an|a pieniskil cil|eva. Sve uok se nerko zauovol|ava man|im ou
savisenog, posrignuce cil|a ce ga osravl|ari u sran|u neispun|enosri
i iazocaian|a.
21 Ko|em se god bozansfvu sfovafe| prikoni,
]a mu osnazu|em v|eru.
22 U fakvo| v|eri,
on se uf|ece bozansfvu
da mu ispuni ze|e.
Ai uisfinu,
]a sam fa| ko|i ih ispun|a.
23 Proazni su podovi ze|a
ko|e ga|e fakvi, siromasni mudroscu.
]er, sfovafe| bozansfava bozansfvima odazi,
dok sfovafe| Mo| doazi Meni.
Bog |e srvainosr u pozauini svega. Svako obozavan|e sasro|i se
ou nekakve pieuouzbe o savisensrvu i iuealnom posrignucu. Da-
kako, svaka rakva pieuouzba usm|eiena |e k nekom Bozanskom
aspekru, ali nazalosr ne i piema c|elini ko|a |e Bog sam. Ona| rko
sru|e ogianicenu pieuouzbu Boga posrici ce uobiobir, |ei ce mu
Bog pouaiiri ono za cime rezi, ali buuuci ua sru|e ogianiceno,
ogianiceno mu |e i posrignuce.
Na|veci pioblem s molirvama usm|eienim k rocno ouieuenom
cil|u |esr u rome sro se molirel|u moze uesiri ua upiavo ro uobi|e, re
ua onua usranovi ua bi mu bilo bol|e ua se pieuao Bogu u v|eii ua ce
On ouabiari ono sro |e upiavo na|bol|e za n|ega i sro mu |e porieb-
no. Ovako, obmanur neznan|em, ne zna sro rieba a sro ne rieba
zel|eri, re rako ne bi mogao posrici osrvaien|e cak ni u sluca|u ua
Bog ouigia ulogu n|egove osobne zlarne iibice, ko|a bi mu ispu-
n|avala sve zel|e ko|il se moze uomisliri. Zapiavo, cak |e v|eio|arno
ua bi uspio samoga sebe upiopasriri. Zbog svega roga, vecini l|uui
bi bio na|veci blagoslov kau im se n|ilove zel|e ne bi osrvaiile.
Ovako, zeleci piolazne srvaii (|ei |euino |e Bog sralan, a N|ega
rakvi ne zele), zauobiva|u piolazne plouove u sv|erovima piola-
18 - 23
274
Bhagavad-gEt=
znosri, i nakon kiarkoria|nog ispun|en|a basrine iazocaian|e. Za
iazliku ou n|il, oni ko|i se pieua|u Bogu posrizu kia|n|e savisen-
srvo, |ei Bog, ko|i na|bol|e zna sro im |e poriebno, na|pii|e uieui
sve poriebne uv|ere kako bi se piocisrili i mogli u ci|elosri boiaviri
u N|emu, a porom il uzima Sebi. Tako oni osra|u blazenima u
v|ecnosri.
24 Neznaice drze kako sam
iz neocifovanog posfao ocifovanim,
ne zna|uci Mo|u visu,
neprom|en|ivu, nenadmasnu prirodu.
Ovo |e kiirika panreisrickim umovima, ko|i govoie ua |e sve
Bog, misleci ua |e neocirovani Bog posrao ocirovanim svi|erom, re
se klan|a|u svi|eru i obozava|u piiiouu. Oni su u zabluui, |ei, iako
piiioua pieusravl|a ocirovan|e Boz|e velicine, Bog osra|e v|eciro
rianscenuenralan i nepiom|en|iv. Ciravo pouiuc|e srvoienog nisra
ne uoua|e niri ouuzima ou n|egove rianscenuenci|e, iako on u sebi
ouizava cirav srvoieni svi|er, |eunako kao sro iacunalo iz piispo-
uobe ouizava sve piogiame i ua|e im srvainosr. Takvi uize, ua
osranemo pii naso| piispouobi, iluzoini svi|er unurai nekog pio-
giama samim iacunalom, i rako mu se u zabluui klan|a|u. Kau bi
srvaii piisrupili obinuro, re se klan|ali Bogu u n|egovom rianscen-
uenralnom sran|u, basrinili bi na|vise uobio, |ei bi piipali samome
izvoiu svega srvoien|a, a i on bi rako piipao n|ima. U rakvom
sran|u, mogli bi u Bogu spoznari puninu svega srvoienog, ali u
punini svega srvoienog ni|e moguce spoznari Boga, |ei rime ne
uoricemo N|egovu izvoinu, rianscenuenralnu, nepiom|en|ivu i v|ec-
nu naiav, neuiinuru srvoienim svi|erom.
25 Prekriven yoga-myom,
ne razofkrivam se svima.
Mene, nerodenog i neiscrpnog,
zaudeni svi|ef ne pozna|e.
Bica, ci|a |e svi|esr obuzera svi|erom, nikaua se ne osvinu kako
bi usm|eiila svo| pogleu Bogu, ko|i |e izvoi i susrina srvainosri
svi|era. Oni rako osra|u obmanuri svo|om vol|om, |eunako kao sro
se svo|om vol|om mogu okienuri ou svi|era Bogu, i rako spoznari
isrinsku zbil|u. Onima, ko|i se rako piema N|emu okienu, re mu se
Sedmo poglavlje
275
obiare sa sravom pieuanog obozavan|a, Bog se zasiguino orkiiva
i piima il u svo|u naiav. L|uuska slobouna vol|a rako |e cinirel|
ko|i ouieuu|e l|uusku suubinu, ounosno cov|ekovu usm|eienosr
piema iluzi|i, ili pak piema Bogu.
26 ]a pozna|em sva prosa,
sadasn|a i buduca bica, o Ar|una,
ai Mene ne zna nifko.
Sva bica ima|u svo|u srvainosr u Bogu i uana su u Bogu, ali
N|ega bice ne moze spoznari; zapiavo i moze, ali rek pieuanoscu,
ko|om ulazi u N|egovu nazocnosr, ali u rom sran|u posro|i samo
Bog i obozavan|e Boga, ne posro|i bice ko|e bi ieklo ili mislilo. |a
spozna|em Boga. Ne; u rakvom sran|u Bog sam spozna|e sebe,
zaro se ro zove sran|em samospozna|e, |ei Sub|ekr Sebe ]esr, ]a
Sebe ]esam Sobom.
27 Zbun|ena dvo|nosfima privacnosfi
i odbo|nosfi, o Bharafo,
sva su bica rodena u zabudi,
o unisfife|u nepri|afe|a.
Ovu|e siecemo ono sro |e u kiscansrvu sieuisn|i pioblem. pira-
n|e isrocnog gii|ela. Naime, iaui se o reoii|i ko|a govoii ua se
l|uui izvoino iaua|u giesni, i ua se iz rog sran|a moia|u spasiri
ouabiiom Boga. To |e osnovna misao; zanemaiimo besmislenu
reolosku naugiaun|u oko n|e. Uisrinu, ra |e reoii|a smislena, i ro
ne samo na |eunom planu. Zapiavo, cirav plan Bozanskog ociro-
van|a naizgleu kiece ou porpune iluzi|e piema porpuno| spozna|i;
evoluci|a bica kiece ou nesv|esne rvaii, pieko zivil bica, sv|esnil
bica, uo bica ko|a spozna|u Boga. Moze se uakle ieci ua sve srvo-
ieno pocin|e kao nesaviseno i pou ur|eca|em Bozanske sile rezi
savisensrvu. Temel| rog nesavisensrva neuosrarak |e spozna|e Boga,
ounosno snage ko|om bi bice nauvlaualo iluzi|u i pieualo se Bogu.
U sran|u obmanurosri iluzi|om bice zivi u sran|u neispun|enosri, re
pokusava zauobiri ispun|en|e u svi|eru iluzi|e. U rakvom lovu na
s|ene, bice |e piivuceno obecan|em ugounog, a oubi|eno pii|er-
n|om neugounog. To |e piiiouno sran|e, ko|e se posrupno nauia-
sra pieuanoscu Bogu, ounosno vecim srupn|em spozna|e rianscen-
uenralne srvainosri.
23 - 27
276
Bhagavad-gEt=
2S L|udi poboznih d|ea,
sobodni od gri|eha,
sobodni od iuzi|e dvo|nosfi,
sfu|u Me posfo|anom oducnoscu.
Oni, uakle, ko|i nauiasru piiiouna ogianicen|a iluzi|e, ounosno
isrocnog gii|ela u ko|em se sva bica iaua|u, napusra|u gii|el, cine
u|ela viline, sr|ecu spozna|u i u ro| se spozna|i pieua|u obozavan|u
Cospoua. Nakon sro su iazum|eli naiav svi|era, ne pouli|ezu vise
iluzi|i, i rako se osloboueni svil sumn|i ko|e moie one ko|i nema|u
iskusrva posro|ano uize |euino Boga, buuuci ua im |e iskusrvo po-
kazalo kako |e sve osim N|ega ili ispiazno, ili pieusravl|a N|egov
ous|a| pomi|esan s nizim srvaiima. Slvaca|uci ro u ci|elosri, ouba-
cu|u sve osralo i posve se pieua|u Bogu.
29 Oni, ko|i se radi osoboden|a
od sfarosfi i smrfi uf|ecu Meni,
oni spozna|u isfinski brahman,
isfinsko ]asfvo, kao i puninu d|eovan|a.
Ovo ne rieba slvariri u smislu neke visre koiisrol|ubl|a, po ko|em
bi se nerko uplasio sraiosri i smiri, re se urekao Bogu ua ga ou n|il
izbavi. Napioriv, bol|e |e ieci ua se rakvi l|uui, nakon sro slvare
piiiouu svi|era, osloboue zel|a za sv|erovnim iskusrvima iouen|a,
sraiosri i smiri, |ei re srvaii viue samo kao suvisnu parn|u ko|a
nisra ne nauoua|e sran|u boiavka s Bogom, a bez ri|ela. Tako oni
oubacu|u svaki oblik vezanosri za ri|elo i svi|er u ko|em ri|elo u|e-
lu|e, i osra|u u blazensrvu Dula i Isrine. Oni rako spozna|u kia|n|u
srvainosr, Apsolur (bialman), ko|i |e na|vise, isrinsko, rianscen-
uenralno ]asrvo, a uviuom u Cospoua sr|ecu i uviu u puninu u|e-
lovan|a, ko|e svo|e savisensrvo posrize u sklauu s Bogom, cime
svako u|elovan|e posra|e Bozanskim.
30 Oni ko|i Me prepozna|u
kao Cospoda i prirodnog i Bozanskog i zrfve,
cak i u samrfnom casu,
um |e n|ihov u Meni ucvrscen.
Bog |e susrina svega srvoienog i nesrvoienog, Cospou neba i
zeml|e, svega viul|ivog i neviul|ivog. Zirva |e uobia ukoliko uo-
Sedmo poglavlje
277
piinosi sran|u rianscenuenci|e, a rianscenuenci|a |e sam Cospou,
pa |e sroga Cospou susrina zirve. Sve sro |e uobio i pozirivno
por|ece ou N|ega, ko|i |e punina svega uobia. Ona|, ci|i |e um ucvi-
scen u ro| spozna|i, ni u casu smiri se ne koleba, vec osra|e sv|esran
Boga. Takav u Bogu zivi i u Bogu umiie, a posli|e smiri u Bogu
osra|e za v|eke v|ekova, s one sriane viemena i piolaznosri, u ne-
piolaznom blazensrvu vilovne i nenaumasne srvainosri.
28 - 30
279
Osmo pogIavI}e
1 Ar|una rece:
Sfo |e brahman.
Sfo |e individuano |asfvo.
Sfo |e d|eafnosf, o na|visi Puruyo.
Ko|i |e uzrok maferi|ane,
a ko|i bozanske prirode.
2 Jko |e i sfo uzrok ya|ne,
ovd|e u ovom fi|eu, o Madhusdana.
Kako Je samoovadani mogu
prepoznafi u frenufku smrfi.
Ai|una saua posravl|a niz piran|a, ko|a se ounose na po|move
ko|e |e Cospou spomenuo u pierlounom poglavl|u, a ko|i su mu
ili posve novi i nepoznari, ili su mu poznari u nekom uiugom
znacen|u, pa zeli saznari znacen|e u ko|em il spomin|e K;a.
Uocimo kako Ai|una oslovl|ava K;u sa Puiuorrama,
Na|visi Puiua, obiaca|uci se rako N|emu kao Cospouu svil
bica.
3 Svevisn|i Cospod rece:
Neproazan |e brahman i na|visi.
Individuano |asfvo |e vasfifo bice.
280
Bhagavad-gEt=
Uzrok nasfa|an|a i zivofa bica
zove se karma, d|eafnosf.
Bialman |e vilovna srvainosr, rianscenuenralni Apsolur.
Inuiviuualno |asrvo (aulyrma), ounosno |vrman (|asrvo zi-
vog bica) |esr lokaliziiani sub|ekr, ono sro bice uozivl|ava kao sebe.
Takvo |asrvo |e ielarivno, ono se kao ouvo|eno ou osralog opaza
u ielarivnom svi|eru, unurai Kieaci|e. Piom|enom peispekrive, uvi-
ua se ua |e ]asrvo |euno, i ua |e ono zapiavo bialman. U ielariv-
nom, aulyrma |e sub|ekr iskusrava i uulovnog iazvo|a, kao i
kaime. To |e ona| |a ko|i uozivl|ava iskusrvo, ko|i |e iskusirel|
ielarivnil srvaii.
Kaiman, ounosno kaima, u|elarnosr |e, akrivnosr, piom|ena sra-
n|a u srvoienom svi|eru. Po rom zakonu nepiekiunog kieran|a i
piom|ene, bica se iaua|u, mi|en|a|u i piopaua|u ua bi se iouila
ponovo u sklauu s rim isrim zakonirosrima.
4 Maferi|ana priroda |e proazna,
dok |e bozanska priroda Puruya.
Uzrok zrfve sam ]a u ovom fi|eu,
o na|bo|i od f|eesnika.
Mareii|alna piiioua |esr Piak;ri. To |e pasivna piiioua sasravl|e-
na ou iazliciril eneigi|a, iaznil srupn|eva suprilnosri, ko|a se ne
ociru|e, nego pieusravl|a pol|e ocirovan|a Puiue. Bozanska piiio-
ua |e Puiua, ko|i se ociru|e u mareii|alno| piiioui, uok isrouobno
osra|e u svo|o| izvoino| piiioui, |eunako kao sro iuka ulaskom u
iukavicu popiima izgleu iukavice, a ua ne piesrane biri iukom,
ounosno ui|elom l|uuskog ri|ela. ]eunako rako se Puiua u |eunom
svom aspekru ociru|e kioz Piak;ri, a isrouobno osra|e u svo|o| vla-
sriro| naiavi punine.
Uziok zirve, ounosno n|ezina bir, |esr rianscenuenci|a kao rakva.
Zirva |e sran|e u ko|em se cov|ek ouiice vezanosri u svom u|elova-
n|u, a savisensrvo roga |e Cospou u ri|elu, ko|i |e ukl|ucen u sve
visre u|elarnosri, ko|e su zbog N|egove vilovne rianscenuenralne
naiavi posve ou naiavi zirve, uo re m|eie ua on pieusravl|a ur|e-
lovl|en|e zirve, |eunako kao sro pieusravl|a i n|enu susrinu, naiav
i cil|. Svaka zirva sluzi posrizan|u rianscenuenci|e, a bir rianscen-
uenci|e, ko|a |e cini vii|eunom posrizan|a, |esr savisena punina i
blazensrvo ko|e |e Cospou. Cospou u ri|elu, uakle, pieusravl|a
Osmo poglavlje
281
savisenu zirvu. Tako uozivl|eno piran|e zirve baca novo sv|erlo na
pioblemariku Kiisrove zirve u kiscansrvu, buuuci ua uolazimo uo
spozna|e kako |e vec i samo Kiisrovo posro|an|e u ri|elu susrina
zirve, ko|a |e saviseno orkupl|u|uca i spasonosna, a ne n|egova
smir, kako ro l|uui cesro misle.
5 Ona| fko u frenufku smrfi
napusfa fi|eo s|eca|uci se Mene,
on doseze Mo|u prirodu.
U fo nema sumn|e.
Ovu|e imamo nekoliko slo|eva moguceg iazumi|evan|a. S |eune
sriane, ocigleuno rumacen|e glasi ua |e rienurak smiri suubonosna
rocka u cov|ekovu zivoru, piekiernica ko|a ouieuu|e n|egovu suu-
binu. Ono, cega se cov|ek s|eri na samiri, pieusravl|a upiavo ono
sro mu |e na|vazni|e, sro ci|eni iznau svega uiugog, sro |e na|blize
n|egovo| egzisrenci|i. Cov|ek, ko|i |e vezan pos|euom, na samiri ce
misliri o svome pos|euu, i o rome sro ce saua biri s n|im. Nerko
uiugi ce iazmisl|ari o svo|o| obirel|i, sro ce biri s n|egovom zenom,
sro s u|ecom i slicno. Cov|ek, ko|emu |e Bog bio na|vazni|i za zivo-
ra, u samirnom casu mislir ce |euino o Bogu, zuu|er ce Ca spozna-
ri, zel|er ce N|egovu blizinu i bir ce ispun|en iauoscu zbog blizine
svo|eg za|eunisrva s N|ime. Takav cov|ek uakako piipaua Bogu, i
N|emu oulazi, ua se ne viari.
Diugi slo| iazmisl|an|a govoii sl|euece. l|uuska |e piiioua slo|e-
vira. Cov|ek moze biri izuzerno pieuan Bogu, a ua ipak na samiri
iazmisl|a pona|pii|e o suubini onil ko|i su mu za zivora bili pov|e-
ieni, a saua il osravl|a. On ce biinuri o n|ima i pokusar ce il
zasririri, makai znan|em o rome ua |e sve u ieuu. On nece iazmis-
l|ari o svo|o| suubini, nego |euino o suubini uiugil, buuuci ua zna
kako se o n|emu Bog biine i vise nego uobio, pa ce mu ionako
uari upiavo ono sro mu piipaua, kako mu |e uavao i za zivora.
Ako iazmisl|amo o K;inim ii|ecima na uzak i uoslovan nacin,
moiali bismo zakl|uciri kako cov|ek iz ovoga piim|eia ni|e posri-
gao savisensrvo |ei misli na svo|u obirel|, a ne na Boga. Ali, piava
isrina |e ua ra| ne moia misliri na Boga, |ei on Boga ciravo vii|eme
zivi. On nepiesrano boiavi u Bogu i zivi Bozanskim zivorom, ko|i
se ociru|e u biizi za uiuge i n|ilovo uobio. Pieuanosr Bogu ociru|e
se u nebiizi za vlasriro uobio, ko|a por|ece ou uubokog i ria|nog
iazumi|evan|a Boz|e naiavi, re naiavi zakona kaime, ko|i uvi|ek
3 - 5
282
Bhagavad-gEt=
ua|u cov|eku ono sro mu |e poriebno i sro zasluzu|e. Tako on u
uubokom iazumi|evan|u i v|eii ne moia pokusavari posrici nesro
za sro zna ua ce mu ionako biri uui|el|eno, vec gleua kako bi iz re
pozici|e mogao ciniri uobio i slaviri Boga. Ima|uci ro u viuu, ispa-
ua ua nema nikakvog pioruslovl|a, buuuci ua ra| cov|ek uoisra
misli na Boga, cak i uubl|e ou onoga rko nepiekiuno ponavl|a
Boze, Boze, kako ne bi Boga zaboiavio pou ur|eca|em uiugil
iazmisl|an|a.
6 Kome god da preda misi
priikom napusfan|a fi|ea,
n|emu zaci|eo i doazi,
o Kunfin sine.
Ono sro vazi za napusran|e ri|ela u svi|esri o Bogu, ro vazi i za
napusran|e ri|ela u uiugim sran|ima i s uiugim piomisl|an|ima; bu-
uuci ua |e rienurak smiri u osnovi na|vazni|i rienurak u zivoru, u
n|emu se uocava pievlauava|uca sklonosr cov|ekove uuse, re ce
piaveunik uocekari smir ispun|en iauoscu zbog s|euin|en|a s
Bogom, uok ce giesnik uocekari smir ispun|en srialom i r|esko-
bom. Cov|ek ko|i |e vezan svi|erom zalir ce i srialovari zbog na-
pusran|a svi|era, re ce nasraviri reziri svi|eru i nakon smiri. Ona|,
pak, rko rezi Bogu, iauovar ce se sro |e n|egova r|elesna egzisrenci-
|a okoncana, i sro moze biri s Bogom bez smern|i ko|e uzioku|e
r|elesnosr. Dakako, kao sro |e ob|asn|eno i u komenraiu pierlou-
nog srila, ovo piran|e |e slo|eviro i rieba mu piisrupiri s puno
uviua i bez povisnosri, kako ne bismo uonosili povisne suuove
popur onog ua |e cov|ek ko|i nepiesrano spomin|e Boga sverac, a
ua |e ona| ko|i biine o svo|o| u|eci vezan mareii|alnim, buuuci ua
|e cesro isrina upiavo supiorno.
7 Sfoga uvi|ek boravi ucvrscen u Meni i bori se.
Preda|uci razum i um Meni,
nesumn|ivo ces doseci Mene.
Kao sro |e posralo ocirim iz pomni|eg rumacen|a pierlounil sri-
lova, kl|uc piipaunosri Bogu lezi u pieuanosri N|emu, re porpuno|
posvecenosri i obuzerosri uuse Bogom. Ona|, rko rako uieui sm|ei-
nice svog zivora, nece moiari biinuri o rome sro ce misliri u sami-
rnom casu; po svo| ce piilici misliri isro kao i u osrarku zivora.
Osmo poglavlje
283
S Medifira|uci fako, s|edin|ena duha,
posfo|ano usm|erenih misi,
na|viseg Bozanskog Puruyu doseze, o Prfha.
Ona|, uakle, rko boiavi u sran|u usm|eien|a uula na Bozansko,
posrupno spozna|e i nauilazi sve suprilni|e iazine srvainosri. Nakon
sro nauiue iuenriikaci|u s iaznim slo|evima Piak;ri, on iazbi|a i
samu iuenriikaci|u s Piak;ri i piepozna|e sebe kao Puiuu. Porom
unurai rog sran|a posrize sve veci srupan| suprilnosri, re iasre u
pieuanosri i sluzen|u, ua bi u sran|u na|viseg posrignuca bio u sra-
n|u gleuari samoga Boga, re s viemenom zauobiri N|egovu naiav.
9 Jko medifira o Svezna|ucem,
Na|sfari|em, Upravife|u,
man|em od afoma, ko|i sve odrzava,
Nedokucivom, s|a|nom popuf sunca,
onkra| fame,
10 Jako medifira|uci u samrfnom casu,
posfo|ana uma, ispun|en predanoscu i snagom yoge,
pofpuno povaceci zivofni dah u m|esfo izmedu obrva,
on doseze na|viseg, Bozanskog Puruyu.
Ona| rko meuiriia o Bozanskim ariiburima, rko se u ci|elosri
n|ima zaokupl|a, posrupno pocin|e popiimari iazumi|evan|e ril
ariibura, a porom i n|il same, re sam posra|e iiznicom Bozanskil
kvalirera. To se, uakako, ne moze posrici umisl|an|em, nego |eui-
no posrupnim piociscen|em vlasrirog bica yogom, re uzuizan|em
svi|esri u sve vise iazine srvainosri. Ariiburi ko|i su nabio|eni u
ova uva srila samo su opcenire sm|einice; Bog |e izvoi svega zna-
n|a i svezna|uci. On |e izvoi svil srvoien|a i rianscenuenralan vie-
menu. On |e vilovna sila, ko|o| su sve uiuge sile pouieuene. On
|e man|i ou na|man|eg, |ei i na|man|e ouizava i srvaia. On |e veci
ou na|veceg, |ei i na|vece boiavi u N|emu. On |e neuokuciv, |ei |e
izvoi svekolike spozna|e, i nisra ga ne moze spoznari, sro vec ni|e
u N|emu. On |e sv|erlosr srvainosri i isrine, i rianscenuenralan |e
rami i neznan|u.
O N|emu rakvome nepiekiuno rieba misliri, rieba Ca v|ecno
srovari i slaviri, kako za zivora, rako i u smiri. Yogin, ko|i se rako
na N|ega zauubl|u|e, povlaci okus svo|e zivorne sile u |n cakiu,
5 - 10
284
Bhagavad-gEt=
riece oko, ko|a pieusravl|a isrinski oigan uviua, i rim uviuom
morii slavu Svevisn|eg, i rim Ca uviuom slavi. Tako slaveci Boga,
on napusra sve nize iuenriikaci|e, uzuize se iznau slo|eva mareii-
|alne piiioue i pieua|e se Bogu u na|visem ispun|en|u, slavi i veli-
cansrvu.
11 O Onom, koga znaci Veda zovu V|ecnim,
u ko|eg uaze samoovadani,
i radi ko|eg prihvaca|u zav|efe cednosfi,
febi cu sada ukrafko ob|avifi.
Saua Cospou K;a kiece ob|asn|avari suprilne iazlike izmeuu
aspekara srvainosri, ko|e su uoisra roliko ine ua il cak i znalci
zna|u pomi|esari.
12 Jko se usredofoci u yogi,
zafvara|uci sva vrafa fi|ea,
povaceci razum u srce
a zivofni dah u gavu,
Viara ri|ela su os|erila i u|elarni oigani. Povlacen|e iazuma u
sice ne znaci povlacen|e u sicanu cakiu, |ei se sice ovu|e misli
kao |ezgia bica, rako ua se ovu|e iaui o povlacen|u iazuma u su-
umn ng, ounosno u pieuanosr Bogu i rianscenuenci|u. Povla-
cen|e zivornog uala u glavu osnovni |e pieuuv|er za uzuizan|e u
vise sv|erove; u glavi se nalaze konriolni melanizmi uviua (|n i
uiuge cakie u glavi), ko|ima se svi|esr usm|eiava na pieumer opa-
zan|a. Opazan|em Boga kioz cakie glave, svi|esr se pieua|e Bogu i
oulazi N|emu.
13 Izgovara|uci brahman u |ednom sogu Om,
s|eca|uci se Mene,
fe fako napusfi fi|eo,
on doseze na|visi ci|.
Izgovaian|e bialmana u slogu Om pieusravl|a porpuno smiie-
n|e svi|esri, u ko|em se svi|esr u ci|elosri s|euin|u|e s remel|nom
nosecom vibiaci|om Kieaci|e piaavom, ounosno slogom Om.
Takvo smiien|e piaceno |e uviuom u Boga, srvoiirel|a svi|era, ko-
|emu se bice viaca napusrivsi srvoieni svi|er.
Osmo poglavlje
285
Piaava |e ples Sive Plesaca, simbola na|suprilni|e iazine Piak;-
ri, remel|ne pokieracke sile svega srvoienog. Ona|, rko izgovaia
ra| zvuk, iuenriiciia se s inici|alnim impulsom srvaian|a, a rians-
cenuenci|om rog impulsa spozna|e Puiuu, re rako posrize na|vise
sran|e ko|e neko bice moze posrici. sran|e bez zel|a u porpunom
ispun|en|u.
14 Isfinski s|edin|enom yoginu,
uvi|ek usm|erena uma,
ko|i se uvi|ek s|eca Mene,
]a sam ako dosfizan, o Prfha.
Yoginu, ko|i |e piaksom posrigao cisrocu i suprilnosr svi|esri,
ko|i |e rianscenuiiao sve iazine Kieaci|e, vizi|a Boga samo |e srvai
pomaka svi|esri piema N|emu, i ne pieusravl|a nikakav napoi.
Takav ionako zivi u svi|eru samo ua bi pionosio Boz|u slavu, a kau
uoue vii|eme napusran|a ri|ela, on se s lakocom siece s Bogom.
15 Dosfigavsi Mene,
posfigavsi kra|n|i ci|,
veike se duse vise ne vraca|u
u m|esfo proaznosfi i |ada.
Tianscenuenci|om Piak;ri, naucivsi ou srvoienog svi|era sve sro
se ramo moglo nauciri, posrigavsi savisenu cisrocu i suprilnosr
svi|esri, uosegavsi na|vise savisensrvo, piosvi|erl|eni yogini, boga-
ri pieuanoscu, zauvi|ek osra|u u svi|eru rianscenuenci|e, u blazen-
srvu sran|a o ko|em ni|e moguce nisra ieci, |ei ualeko nauilazi svaki
rakav pokusa|. Takvi saviseni yogini uziva|u u onom sran|u, ko|e
|e Bog pieuviuio kao piavu svilu posro|an|a, i ko|o| sluzi cirav
srio| srvaian|a i evoluci|e; on sluzi rome ua bi srvoiio saviseno
cisre uuse, sposobne uiugovari s Bogom, uuse ko|e su mu iavne u
pieuanosri i ko|e su sposobne po|miri i piimiri n|egovu pieua-
nosr. To |e sran|e u ko|em se Bozansko u ci|elosri ociru|e. Takve
uuse su se izboiima, svo|om slobounom vol|om, pioiliiale kioz
sva moguca gianan|a, biia|uci uvi|ek Boga i Bozansko, nauilazeci
sve niskosri i nesavisensrva, i saua u v|ecnosri basrine svo| kia|n|i
izboi. savisen, v|ecni zivor u savisenom, v|ecnom Bogu. Za rakve
uuse vise nema poviarka, one su v|ecno sloboune ou svake parn|e,
uakle i ou ponovnog iouen|a. Ako rakva Bozanska uusa i siue u
10 - 15
286
Bhagavad-gEt=
svi|er, onua ro cini kao avaria, Bozanska inkainaci|a, kako bi uo-
ni|ela oslobouen|e uiugima.
16 Jko dosegne bio ko|i svi|ef,
uk|ucu|uci svi|ef Brahme,
ponovo se vraca, o Ar|una,
ai dosavsi Meni, Kunfin sine,
ne rada se vise.
Bialmaloka |e svi|er, ounosno sran|e bialmana, u yogi poznaro
kao niivikalpa samuli. Cak i oni ko|i uouu u rakvo sran|e moia|u
se ponovo viariri i suklauno svo|o| kaimi piimiri iouen|e, |ei n|i-
lova cisroca ni|e savisena, a iazvi|enosr n|ilove uuse ni|e porpu-
na. Svaki rakav izler u vise iskusrvo samo |e piiviemeno sran|e;
rek porpuna cisroca onoga, rko |e u sran|u neriemice gleuari u
Na|viseg Cospoua, u Puiuorramu, |amac |e oslobouen|a ou po-
novnog iouen|a.
17 Dan Brahme fra|e fisucu yuga,
a |ednako fra|e i Brahmina noc,
fako govore znaci.
Na|blizi ekvivalenr Bialminom uanu |esr iazuobl|e izmeuu Ve-
likog Piaska i Velikog Saziman|a; iazuobl|e izmeuu ekspanzi|e Sve-
miia iz singulaiirera, rocke beskonacne mase sazere na beskia|no
mali piosroi, i n|egova ponovnog saziman|a u singulaiirer pou
ur|eca|em giaviraci|skog piivlacen|a. To iazuobl|e |e Bialmin uan;
Bialmina noc |e iazuobl|e neocirovanosri, ko|e ria|e |eunako uugo.
Svako ou ra uva iazuobl|a ria|e izuzerno uugo vii|eme; ucen|e
Malbliare o yugama govoii sl|euece.
]euan veliki ciklus se naziva mlyuga, a sasro|i se ou ceriii
yuge. k;ra, rier, uvpaia i kali. U Malbliari |e ria|an|e yuga
iziazeno u bozanskim gouinama. Svaka bozanska gouina ria|e 360
l|uuskil (suncanil) gouina.
K;rayuga ria|e 4000 gouina (bozanskil)
400 gouina ria|e zoia re yuge
400 gouina ria|e n|en sumiak
ukupno ria|e 4S00 bozanskil gouina ili 1,28.000 obicnil
Osmo poglavlje
287
Tieryuga ria|e 3000 gouina
300 gouina ria|e zoia
300 gouina ria|e sumiak
ukupno ria|e 3600 bozanskil gouina ili 1,296.000 obicnil
Dvpaiayuga ria|e 2000 gouina
200 gouina ria|e zoia
200 gouina ria|e sumiak
ukupno ria|e 2400 bozanskil gouina ili 864.000 obicnil
Kaliyuga ria|e 1000 gouina
100 gouina ria|e zoia
100 gouina ria|e sumiak
ukupno ria|e 1200 bozanskil gouina ili 432.000 obicnil
Ukupno ria|an|e ci|ele malyuge |e 12000 bozanskil gouina ili
4,320.000 obicnil (l|uuskil) gouina; ounosno n|eno ria|an|e |e
kao ueser kaliyuga. Tisucu mlyuga cine |euan Bialmin uan i |os
risucu Bialminu noc.
Osnovne kaiakreiisrike svake yuge piema Malbliari su.
K;rayuga |e na|bol|e iazuobl|e malyuge, zaro se naziva k;ra
saviseno. Svarko |e v|einik bez mane. Vilina se ne izopacu|e.
Nema ni kupn|e ni pioua|e, ni bolesri ni pakosri, ni bi|eue ni neza-
sirnosri. ]euini riuu |e bilo ouiican|e ou svi|era, a bilo |e uovol|-
no samo pomisliri na nesro ua bi se ro uobilo. Bila |e |euna |euin-
srvena Veua, a Niyaa, uusa svil srvoien|a, imao |e bi|elu pur.
Tieryuga |e sl|euece iazuobl|e u ko|em |os uvi|ek ci|ene isrinu i
vilinu, ali se saua pomocu obieua i zirve nasro|e uomoci onog sro
zele. Nikaua nisu ousrupali ou viline, ali se vilina sman|ila za cer-
virinu. Ceriii kasre su se piiuizavale svo|il uuznosri. Niyaa,
uusa svil srvoien|a, posra civen.
Dvpaiayuga |e iuuce iazuobl|e u ko|em se vilina sman|ila na
polovicu, vilina se koleba izmeuu rame i sv|erla, a Niyaa |e
posrao zur. Veue su se iazui|elile u ceriii ui|ela. Umne sposobnosri
su se sman|ile, a uz Isrinu il |e osrala samo nekolicina. Nasrao |e
gii|el, a l|uui su posrali zirve iazliciril bolesri.
Kaliyuga |e posl|eun|e iazuobl|e malyuge u ko|em osra|e |os
samo cervirina viline. To |e zel|ezno uoba, a Niyaa |e cine
bo|e. Veue i vilina se piesra|u posrovari. Vlauar ce bolesri, klonu-
15 - 17
288
Bhagavad-gEt=
losr, siuzba, srial ou oskuuice, a l|uuska naiav se kvaii. Poiok se
beskia|no povecava.
Na kia|u ovog posl|eun|eg iazuobl|a uolazi uo posvemasn|eg
unisren|a.
Tisucu mlyuga cine |euan uan Bialme, a |os risucu cine noc.
Bialmin zivor, ko|i ria|e sro gouina (po 360 uana), |euan |e veliki
ciklus u zivoru svemiia, nakon ko|eg nasrupa pialaya, posvemas-
n|e iazaian|e svemiia, ua bi nakon roga orpoceo novi veliki ciklus.
1S Pocefkom Dana sve ocifovano nasfa|e iz neocifovanog,
a pocefkom Noci rasface se ponovo u neocifovanom.
Neocirovano |e ona| isri porenci|al iz ko|eg se sva bica nepiekiu-
no srvaia|u, i u ko|em ima|u svo|u srvainosr, i ko|i |e remel| |euna-
ko svecima kao i giesnicima. Razlika izmeuu sveraca i giesnika |e
upiavo u rome sro se giesnici iasracu u porenci|alno| svi|esri ko|a
|e remel| srvainosri, nakon sro n|ilovu ielarivnu egzisrenci|u po|e-
ue nisravilo, uok sveci u sebi osrvaiu|u puninu srvainosri, re basri-
ne blazensrvo Bozanskog osrvaien|a.
19 Jo se mnosfvo bica rada, ponovo i ponovo,
nesfa|e u sumraku a rada se sa zorom.
Bica ko|a cak i rako uugo vii|eme, kao sro |e Bialmin uan, uakle
vise ou ceriii mili|aiue gouina po pioiacunu iz Malbliare (ili,
v|eio|arni|e, nekoliko ueseraka pura uul|e iazuobl|e po nekom ou
mogucil pioiacuna moueine znanosri, ko|a uosauasn|u sraiosr
svemiia pioc|en|u|e na nekil 18 mili|aiui gouina, a svemii |e |os
uvi|ek u azi ekspanzi|e), nisu posrigla savisensrvo, viaca|u se u
nisravilo iz ko|eg su porekla; u porenci|alnu eneigi|u srvaian|a ko|a
obirava u Bogu.
20 Ai posfo|i i druga,
v|ecna i franscendenfana priroda,
razicifa od neocifovanog,
ko|a nikada ne podi|eze unisfen|u.
Unisfen|em svega, ona osfa|e.
Neocirovano |e bialman, na|visa srvainosr, rianscenuenralni Ap-
solur. U n|emu nema bica, ali on |e porenci|al iz ko|eg se sva bica
Osmo poglavlje
289
srvaia|u. On |e vilovna srvainosr, kia|n|a zbil|a, i ne pieusravl|a
nisravilo, kako bi se moglo pogiesno pierposraviri, nego kia|n|e
|euinsrvo svil srvaii, u ko|em posro|i samo ]euan.
Ova v|ecna, rianscenuenralna piiioua, o ko|o| govoii Cospou,
ko|a ni|e niri srvoieni svi|er, a niri neocirovani Apsolur, |esr srvai-
nosr Puiue.
21 Jo, neocifovano i neproazno,
kazu, vrhovno |e odredisfe.
Dosfigavsi ga, nifko se ne vraca.
Jo |e Mo|e na|vise boravisfe.
Ovo |e veliki misreii|, kia|n|a nepoznanica pieu ko|om paua
logicki um, |ei Puiua pieusravl|a ielarivni Apsolur. On |e ielari-
van, ali ni|e sv|erovan i mareii|alan. On |e ocirovan, a oper v|ecan.
On |e Bog i Boz|a slava, Boz|e boiavisre ko|e basrine Bog i savise-
ne uuse, ko|e su uosrigle cil| evoluci|e.
22 Jog Vrhovnog Puruyu,
u ko|em su sva bica sadrzana,
ko|i sve prozima,
moze se doseci pofpunom predanoscu.
Pieuanosr i sluzen|e osnovna su kvalirera Puiue; ona|, rko u
sebi iazvi|e re kvalirere, boiavi u ro|, na|viso| srvainosri. Sroga se
pieuanoscu, uivl|en|em i obozavan|em posrize ono, sro |e v|ecno
ou re kvalirere, i u cemu ne moze posro|ari nisra uiugo. Ta pieua-
nosr ni|e ou kvalirere iluzi|e, i nirko rko se yogom ni|e piocisrio i
uzuigao ne moze niri slvariri o kakvim se kvalirerama i sran|ima
iaui, re rako ni|e muuio pokusavari os|eriri re kvalirere bez aue-
kvarnog piipiemnog rieninga, |ei ro ni|e moguce, nisra vise nego
sro |e u|ereru, ko|e |e rek pivi pur culo za iacunalo, moguce slva-
riri ra|ne na|moueini|il iacunalnil susrava kakve koiisre vo|ske i
banke, rako sro ce samo iazmisl|ari o iacunalima. Takvo iazmi-
sl|an|e |e beskoiisno; rieba sreci znan|e o ailirekruii iacunala, ope-
iarivnim susravima, piogiamskim |ezicima, komunikaci|skim pio-
rokolima i slicnom; poriebno |e znan|e maremarike i ponesro znan|a
izike, poriebno |e pos|euovari uzasno puno remel|nil znan|a ko|a
naizgleu nema|u nikakve veze s iacunalima. Cov|ek ko|i ce, cuvsi
ua |e za ulazak u Boz|e v|ecno kial|evsrvo poriebna pieuanosr, i
17 - 22
290
Bhagavad-gEt=
ko|i na osnovi roga pokusa os|eriri rakvu pieuanosr, bavi se uza-
luunim poslom, i ociro |e kako ce n|egov kiivo usm|eieni pouulvar
zavisiri umisl|an|em pieuanosri, ko|e |e samo iluzi|a, neka visra
lisreiicnog sran|a. Takva pieuanosr pieusravl|a sasvim uiugaci|u
kvalireru; u n|o| nema ni emoci|a, ni misli, niri bilo kakvil sv|erov-
nil sran|a uula. U n|o| posro|i cisroca piekal|enog yogina, ko|i |e
vec u pocernickim azama iazvio nizu visru pieuanosri, onu ko|om
se ouliku|e menralna iazina. Nakon roga |e ro nauisao u spozna|i
kauzala, suprilnil sran|a Bozanske moci ko|a ouizava svi|er i ko|a
se ociru|e kao ispiavnosr u svim srvaiima. Nauilazeci ru i |os vise
mareii|alne eneigi|e, uolazi uo Bozanskil aspekara ocirovanil u
svi|eru piiioue, uo Sive i Sakri armicke iazine, ci|e meuusobno
uivl|en|e ua|e pokieracku snagu ocirovan|u Bozanskog u svi|eru.
Takav yogin rianscenuiia cak i ro uzviseno sran|e, i spozna|e s|eui-
n|enu svi|esr u pivobirnom kieran|u, Sivu plesaca ko|i izgovaia
pivobirni slog Om svo|im plesom srvaian|a i unisren|a; plesom,
ko|i pieusravl|a rek neznarni pomak nepomicne svi|esri, ko|a se
onua ui|eli, na nizo| iazini, na Sivu i Sakri. Yogin raua nauilazi cak
i ru, pivobirnu i remel|nu iazinu srvaian|a, i rek raua spozna|e
Puiuu, rek raua mu se orkiiva silina pieuanog sluzen|a, kaua u
nekraiu pieuanosri orkiiva porpuno ispun|en|e i zauvi|ek gasi sve
zel|e. Takva pieuanosr, uakle, ni|e srvai ko|u svarko moze posrici
rek lri|en|em i lisreiicnim os|eca|nim ispauima. Ovu|e se iaui o
samo| kiuni cina srvaian|a, o smislu posro|an|a svi|u sv|erova, o
samo| Boz|o| unurain|o| naiavi, ko|u rakav saviseno pieuani yogin
moze poui|eliri s Onim, ko|i |e n|egova |euina i na|visa l|ubav.
23 O na|bo|i Bharafo,
sad cu fi kazafi o vremenima
u ko|a yogin napusfa svi|ef,
da se vrafi ii ne.
U inui|sko| riauici|i posro|i v|eiovan|e u povol|na i nepovol|na
iazuobl|a za iazne akrivnosri, pa piema rome i za napusran|e ri|e-
la. U rome uouuse ima isrine, ali v|eiovan|e u rakve sile pieusravl|a
veliku opasnosr, |ei slabi cov|ekovu vol|u za nauvlauavan|em
okolnosri, ko|a |e nuzan uv|er posrizan|a oslobouen|a.
24 Vafra, sv|efo, dan,
svi|efa poovina m|eseca,
Osmo poglavlje
291
fe sesf m|eseci s|evernog suncosfa|a;
|udi ko|i fada odaze,
ako zna|u brahman, odaze brahmanu.
25 Dim, noc,
famno razdob|e u m|esecu,
fe sesf m|eseci |uznog suncosfa|a;
yogini ko|i odaze fada,
odaze na m|esecev svi|ef,
ai se ponovo vraca|u.
26 Dva su nacina napusfan|a fi|ea:
u sv|efu i u fami, fako kazu znaci;
|edan bez povrafka,
dok drugi povrafku vodi.
Po rom v|eiovan|u, sran|e svi|era na neki nacin pieuouieuu|e
kieran|e uuse posli|e smiri; s |eune sriane, moguce |e ua u rome
ima isrine, buuuci ua cirav svi|er pieusravl|a ri|elo Bozanskog Pu-
iue, pa i sran|a svi|era na neki nacin ielekriia|u N|egova sran|a,
ali mislim kako |e rakvo u|elovan|e rek spoieuno, peiieino. Naime,
cov|ekovu suubinu ouieuu|e kvalirera n|egove uuse, a ne gouisn|a
uoba. Ako piosvi|erl|en cov|ek, ko|i |e spoznao Boga, umie i u
na|nepovol|ni|em iazuobl|u, on ce bez sumn|e ici Bogu i nece se
ponovo iauari. Ako, pak, poiocan cov|ek niske svi|esri umie u
na|povol|ni|em iazuobl|u, on ce se sve|euno ponovo iouiri u ri|elu
kakvo ouieuu|e n|egova kaima. U ro nema sumn|e.
Ipak, svarko |e mogao uociri kako u piol|ece u svim bicima bu-
|a|u sile srvaian|a, ocirovan|a, zivora, re sve vezanosri uz svi|er i
sv|erovne srvaii, uok u |esen bica piozivl|ava|u os|eca|e piolazno-
sri, smirnosri, piiviemenosri i uzaluunosri sv|erovnog. ]asno |e
kako ce rakva iazmisl|an|a u veliko| m|eii obo|iri um vecine l|uui
ounosno, svil osim isrinskil yogina, ko|i su ciravo vii|eme sv|e-
sni srvainosri Bozanskog i iluzoinosri sv|erovnog, bez obziia na
gouisn|a uoba i m|eseceve mi|ene.
27 Yogin, o Prfha, ko|i zna fe pufeve
nikada ni|e zbun|en.
Sfoga uvi|ek budi ucvrscen
u yogi, o Ar|una.
22 - 27
292
Bhagavad-gEt=
U svakom |e sluca|u uobio biri ucviscenim u yogi, |ei raua co-
v|eku ni|e birno |e li l|ero ili zima, uan ili noc, sv|erlosr ili rama, |ei
|e n|egova uusa uvi|ek ispun|ena Bogom i ne biine ni o cemu ra-
kvom, a svi su |o| rakvi ur|eca|i peiieini i nebirni. N|egova ce
suubina uvi|ek biri pou povol|nim znamen|em.
2S Yogin basfini nagradu onkra| proucavan|a Veda,
zrfvovan|a, isposnisfva i davan|a miosfin|e;
nagrada n|egova veca |e od nagrade za fe sfvari.
On dosfize vrhovno, iskonsko sfanisfe.
D|ela pioizvoue plouove u svi|eru u|ela, uok rianscenuenci|a
voui iz rog svi|era piolaznosri u v|ecnosr, k Bogu, gu|e yogin boia-
vi zauvi|ek. Takva nagiaua sauizi u sebi sve blagoslove ko|e mogu
sauizavari sve uiuge nagiaue ko|e uolaze sa sv|erovnim srvaiima,
ali il isrouobno beskia|no nauilazi, rako ua se yogin za rakvim
sirnicama nikaua i ne osvice, buuuci ua sr|ece beskia|no vece blago,
ko|e ne iz|eua|u liua i mol|ci
150
, i ko|emu |e |amac sam v|ecni Co-
spou.
150
Mr 6, 19-21
293
eveio pogIavI}e
1 Svevisn|i Cospod rece:
Jebi nezobnome preni|ef cu
ovo na|vise znan|e i spozna|u
ko|im ces se osobodifi za.
Kl|uc piiman|a znan|a |e bezazlenosr, nevinosr ucenika, ko|i se
orvaia ucirel|u i piari ga na nacin na ko|i se suncokier okiece
suncu. Ucenik piilvaca, misli o onome sro |e cuo i pira ako mu
nesro ni|e |asno. Voui ga |euino zel|a za spozna|om. Plemenir
cov|ek, kakav |euino i moze biri ucenik yoge, nema nikakva uiu-
gog inreiesa osim spozna|e Boga i posrizan|a savisensrva. On se
uugim nizom zivora i zivornil iskusrava uv|eiio ua rieba reziri
|euino uobiu, i uobio on piilvaca i u n|emu usria|e kau gou ga
sierne. Kau sierne ucirel|a, rakav plemenir cov|ek iauu|e se zbog
svo|e neizm|eine siece, |ei |e ro velik blagoslov, kakav ne zauo-
biva svarko. Ima|uci ro u viuu, n|emu ni|e ni na kia| pameri kii-
riziiari ucirel|a ili s n|ime svaul|ivo iaspiavl|ari. N|emu |e |asno
ua |e ucirel| ona| ko|i zna, a on ua |e ona| ko|i ne zna, re iz re
pozici|e piisrupa siruaci|i. Dakako, ako ne zna, on ce pirari, i ro
rako uugo uok ne slvari, ali posravl|a|uci piran|e ulaze svu svo|u
snagu u slvacan|e ougovoia; on ne pira iz iauoznalosri ili iz
ololosri, ili samo ua bi cuo sebe govoiiri, nego iz pozici|e slicne
cov|eku ko|i bolu|e ou smironosne bolesri, a sieo |e li|ecnika ko|i
294
Bhagavad-gEt=
mu moze pomoci ua ozuiavi. Takvome cov|eku nisu ni na kia|
pameri iazmeran|e i ololosr, a kamoli uvieue i svaul|ivosr, re
sumn|icavosr i nev|eiica. On sa zalvalnoscu piima sve sro mu
ucirel| uaiu|e. Na rakav nacin Ai|una piisrupa Cospouu K;i.
Takav piisrup, spo|en s ogiomnom snagom n|egova uma, srvaia
izuzerno pogounu armoseiu, u ko|o| Cospou os|eca |eunaku zel|u
ua mu pienese znan|e, koliko ga i on zeli piimiri. Takva pieua-
nosr i cisroca ucenika samo porice ucirel|a ua ga obaspe velikom
miloscu.
2 Jo |e kra|evsko znan|e, na|veca fa|na.
Ono vodi na|vecem prociscen|u.
Neposredno iskusivo, sukadno dharmi,
ako osfvarivo i neproazno.
To znan|e, ko|e pieusravl|a kiunu znan|a, |esr spozna|a Boga.
Spozna|om Boga cov|ek posrize sve, i nakon rog posrignuca ne
pieosra|e mu nikakvo uiugo, vise. Spozna|a Boga moguca |e |eui-
no kioz pieuanosr, a ro |e na|visa ra|na, ko|u pozna|u samo oni
ko|i su pieuani. Pieuanoscu, sve |e lako uosrizno, |ei pieuanosr
orvaia cov|eka iziavnom iskusrvu, pieuanosr |e iskienosr ko|a srvaia
neposieuan uouii izmeuu svi|esri i srvainosri. Pieuanosr Bogu orva-
ia blakru piema iziavnom iskusrvu Boga, piema s|euin|en|u s
Bogom. Pieuanoscu oubacu|emo sve oblike necisroce i reiera s
uuse, ko|a osra|e lagana i cisra, i uzuize se piema Bogu. Pieuanosr
rako voui na|vecem piociscen|u, |ei pieusravl|a supiornosr svim
uziocima zapil|an|a, kakvi su sebicnosr, ololosr, neznan|e i samo-
l|ubl|e. Isrog casa kau se pieuamo Bogu, Bog ougovaia, nalazimo
se u N|egovo| nazocnosri. Smisao srvoienog svi|era |e u osrvaien|u
Bozanskil kvalirera u bicima, rome sluze kaima i ieinkainaci|a,
kao i remel|ni zakon ko|emu |e sve poulozno, zakon ulaime. Bu-
uuci ua pieuanosr voui upiavo rom cil|u, uakle osrvaien|u i pos|e-
uovan|u Bozanskil kvalirera, pieuanosr |e suklauna ulaimi i ni u
ko|em aspekru |o| se ne piorivi. Pieuanosr |e lako osrvaiiri, ona
lezi u na|uubl|o| piiioui bica, |ei |e na|veca, isrinska rezn|a svil
bica ona piema Bogu. Rezulrari ko|i se sr|ecu pieuanoscu nema|u
u sebi kvalireru piolaznosri, |ei nisu ou piolaznoga svi|era; pieua-
noscu, yogin srupa u uomenu v|ecnog zivora i srvainosri, s one
sriane viemena i piolaznosri. Sroga |e yoga pieuanosri na|vece
posrignuce u yogi.
Deveto poglavlje
295
3 L|udi ko|i ne si|ede ova| puf,
o Unisfife|u nepri|afe|a,
vraca|u se ne dosfigavsi Me,
sfazi smrfnoga svi|efa.
L|uui ko|i nisu pieuani Bogu u|elu|u iz nizil pobuua, a re pobu-
ue ouieuu|u, suklauno zakonu kaime, n|ilovu suubinu. Tek pie-
uanoscu i posrignucem samoga Cospoua posrize se kia|n|e oslo-
bouen|e, buuuci ua se rako iaskiua|u sve sebicnosri i nize pobuue.
Takvi, nizil cil|eva, viaca|u se svi|eru kako bi imali piilike uciri i
iazvi|ari se, re |eunom, konacno, posrici sran|e u ko|em ce zuun|a
za Bogom zas|eniri sve osrale zuun|e, a raua ce u pieuanosri Sve-
visn|em posrici kia|n|i cil|, iz ko|eg nema vise poviarka.
4 U svom neocifovanom obiku,
]a prozimam cifav svi|ef Sobom.
Sva su bica u Meni,
ai ]a nisam u n|ima.
Ovo |e sril ko|i |e oper na|lakse ob|asniri piispouobom o iacu-
nalu. svi piogiami ko|i se na iacunalu izvisava|u nalaze se u n|emu,
ali iacunalo se ne nalazi u n|ima. Racunalo se ociru|e kioz sve
n|il, izvisava|uci il, i aspekri sposobnosri iacunala u svakom se
ou n|il u neko| m|eii pokazu|u. Ipak, obinuro ne vii|eui, |ei iacu-
nalo ni|e uano u piogiamima, cak ni u svima n|ima za|euno. Teo-
ii|e o rome ua Bog pieusravl|a sveukupnosr svi|era pogiesne su,
|ei polaze iz posve pogiesne pierposravke ua Bog pieusravl|a neku
visru zbio|a svil srvaii, ounosno ua sveukupnosr piiioue pieu-
sravl|a Boga. Ne ni|e Bog nacin|en ou svil srvaii, nego su sve
srvaii nacin|ene ou Boga i piebiva|u u Bogu, a on im svima osra|e
rianscenuenralan, |eunako kao sro svi piogiami posro|e u iacuna-
lu i iacunalu uugu|u svo|e posro|an|e, a iacunalo svima n|ima ne
uugu|e nisra, ono bi nasravilo posro|ari i kau svil n|il ne bi bilo,
posve neovisno o svima n|ima. Piogiami pieusravl|a|u iziaz iacu-
nala, ali nikakva obinura ielaci|a ne posro|i.
5 Ipak, u Meni foga svega nema.
Uvidi fu mo|u Bozansku moc!
Sfvorife| sam i odrzavafe| bica,
osfa|uci im svima franscendenfaan.
1 - 5
296
Bhagavad-gEt=
Samo iacunalo ni na ko|i nacin ni|e uv|erovano piogiamima;
ono |e, ako pioregnemo analogi|u, apsolurno i rianscenuenral-
no, pieusravl|a remel|nu zbil|u, pieusravl|a porpoiu i oslonac,
srvoiirel|a i unisrirel|a piogiama s porpunom vlascu, a ua n|ego-
va naiav ni u ko|o| m|eii ni|e u sve ro uplerena. U samom iacuna-
lu zapiavo nema piogiama; ono nasravl|a posro|ari i ako se oni
ne izvisava|u. Ipak, piogiami su u n|emu. Ova analogi|a |e oci-
gleuno piilicno piim|en|iva, buuuci ua se cak i paiauoksi uobio
pienose.
6 Kao sfo mocan v|efar,
ko|i puse sa svih sfrana,
osfa|e uvi|ek sm|esfen u prosforu,
|ednako fako, zna|,
sva bica prebiva|u u Meni.
Kao sro |e iz analogi|e s iacunalom i piogiamima |asno, a ovu|e
|e uouarno ilusriiiano piim|eiom v|eria ko|i |e sm|esren u piosro-
iu, Bog |e srvainosr u ko|o| |e sve sauizano, o ko|o| sve ovisi, a
ko|a osra|e u ci|elosri nauieuena i rianscenuenralna svim aspekri-
ma ocirovanog svi|era.
7 Sva bica, o Kunfin sine,
na kra|u kape uaze u Mo|u Prak(fi,
a na pocefku s|edece kape
]a ih ponovo sfvaram.
Kalpa |e uiugo ime za uan Bialme (viui 8.1). Pocerkom Bial-
minog uana, kako |e naveueno u osmom poglavl|u, Bog iz svo|e
Piak;ri, eneigi|e Piiioue, ociru|e mnosrvo bica, ko|a onua evolui-
ia|u pou ur|eca|em N|egova pogleua; bica, ko|a pii|e kia|a roga
golemog viemenskog iazuobl|a posrignu savisensrvo pieuanosri,
uzima|u uu|ela u v|ecnom zivoru Bozanskog, uok se uiuga viaca|u
u neocirovano kia|em kalpe, u veliki iezeivoai Bozanske porenci-
|alne eneigi|e, iz ko|eg pocerkom iuuce kalpe kiece novi ciklus
ocirovan|a, novi pokusa|.
S Osan|a|uci se na svo|u Prak(fi,
]a ponovo i ponovo sfvaram
fo mnosfvo bica, samom snagom Prirode.
Deveto poglavlje
297
Bica piipaua|u Piak;ri, ona pieusravl|a|u n|ene iaznolike aspek-
re, ali cirav pioces posro|i u Bogu, i sama evoluci|a poraknura |e
N|egovom srvainoscu, ko|u bica upi|a|u i iz ko|e iasru; ako |e upi|u
u ci|elosri, oulaze Bogu, a ako u rome ne uspi|u, raua se viaca|u u
porenci|al Piiioue. Posro|e, uakle, uva remel|na sran|a u ko|ima
moze zavisiri bice. u sran|u porpunog osrvaien|a u Bogu, gu|e bice
svo|u osobnosr iazvi|a uo punine Boz|e osobnosri, ili kioz negaci-
|u osobnosri, gu|e bice piekiua konrinuirer svo|e osobnosri. Osob-
nosr bica |e, naime, uana u Bogu, a ako bice u Bogu ne poriazi
svo|e osrvaien|e, povlacen|em Boz|eg uula iz eneigi|e Piiioue ono
piesra|e posro|ari kao bice. Oulaskom Boga iz piiioue s N|im ou-
laze i oni, ko|i su se iazvili u samosralne, Bozanske Puiue, bica
ko|a su evoluiiala iz rianscenuenralnog bialmana u Bozanske
osobe, u poosobl|ene Bozanske kvalirere, |ei |euino rakvi mogu
boiaviri u Bogu, buuuci ua u sebi nema|u nisra ou nizil, vezu|ucil
kvalirera piiioue. Takvi su iuenriikaci|u s iazinama Piak;ri uavno
nauisli u svo|em uulovnom iazvo|u. Nazalosr, vecini l|uuskog ioua
rakvo nesro pieusravl|a rek ualeku buuucnosr, buuuci ua vecini
cak i menralna iazina Piak;ri pieusravl|a pioblem, a ua ne govoii-
mo o necemu iznau roga. Douuse, kalpa |e izuzerno uugo vie-
mensko iazuobl|e, za one ko|ima se ne zuii. Oni, pak, ko|i ne
mogu cekari, i ko|i izgaia|u ou zuun|e za Bogom, ri Ca spozna|u
oumal i saua, ne ceka|uci neizv|esnosr posl|eun|eg rienurka.
9 Ipak, sve Me fe d|eafnosfi ne vezu|u,
o Dhanan|aya. ]a osfa|em
nedirnuf i nevezan n|ima.
Bialman, rianscenuenralni i neocirovani Apsolur, posve |e ne-
vezan ielarivnim, |ei, koliko gou ro cuuno zvucalo, on ielarivno
niri srvaia, niri |e s n|im u ounosu, buuuci ua su ounosi nesro sro
posro|i rek u uomeni ielarivnog, u ko|o| se |eune srvaii ouieuu|u u
ounosu na uiuge. Apsolur |e, pak, ouieuen sam u sebi, a ne u
ounosu na nesro, a |eunako rako ne posro|i u ounosu na nesro,
nego kao remel| sveukupne srvainosri. U analogi|i s iacunalom,
niri |euna aplikaci|a ne moze pokazari iacunalo u ounosu na sebe,
|ei |e iacunalo nauieuena i rianscenuenralna seia egzisrenci|e; sve
na sro |euan piogiam moze pokazari ima vaznosr samo iz pozici|e
piogiama, ko|a |e analogna ielarivno| seii egzisrenci|e. Racunalo,
ko|e egzisriia u apsolurno| seii, osra|e u ci|elosri neuiinuro rime.
5 - 9
298
Bhagavad-gEt=
10 Pod Mo|im nadzorom Prak(fi sfvara
sva pokrefna i nepokrefna bica.
Jo |e, o Kunfin sine,
pokrefacka sia svi|efa.
Svi|esr bica nasra|e kao posl|euica veze izmeuu eneigerskil slo-
|eva Piiioue (mareii|e, pie, asriala, menrala, kauzala i uiugil) i
Boz|eg pogleua. Pou ur|eca|em Boz|eg pogleua bica ispaiava|u
kioz Piak;ri, povecava|uci suprilnosr agiegarnog sran|a svo|eg po-
sro|an|a, ou cisro mareii|alne svi|esri, pieko elemenrainil eneiger-
skil i os|eca|nil sran|a, slozeni|il sran|a l|ubavi i svi|esri, sve uo
punine Boz|eg savisensrva, gu|e Boz|i pogleu siece sam sebe, za-
rvoiivsi kiug ou una uo vila eneigi|e Piiioue.
11 Neznaice me ne prepozna|u
kad siazim u |udskom fi|eu,
|er nisu sv|esni Mo|e franscendenfane
naravi Svevisn|eg Cospoda.
Na nizim iazinama, c|eloviro Bozansko ur|elovl|en|e ne iazliku-
|e se u neko| posebno| m|eii ou obicna cov|eka; i |euan i uiugi
ima|u piiviuno slicna svo|srva. Razlika meuu n|ima |e u rome sro
se kioz izicko ri|elo avarie ociru|e na|visa Bozanska naiav, uok |e
obicno l|uusko bice rek nakupina izicke, piicke, asrialne i nesro
menralne supsranci|e, ozivl|ene Boz|im pogleuom. Obicno l|uu-
sko bice, uakle, rek |e ne|asna s|ena savisenog Bozanskog bica, a
ipak, gleuano rek izickim ocima, meuu n|ima ni|e lako uociri iaz-
liku. Tek ona|, rko i sam u sebi osrvaii puninu savisensrva, rko |e
u sran|u ocima svo|e uuse gleuari Cospoua, ima oci ko|ima Ca
moze piepoznari kau ova| siue u ri|elu, kau Ri|ec posrane ri|elom i
nasrani se meuu nama.
151
Ipak, za opazan|e Bozanskosri |eunoga avarie ni|e nuzno por-
puno savisensrvo; napioriv, uosrarna |e vec i rezn|a uobiu, isrini i
savisensrvu. Takav ce cov|ek viu|eri u avarii svo|srva ko|ima rezi;
ako ne i ona na|visa Bozanska, onua baiem na|vise ou onoga sro |e
on u svo|emu rienurnom sran|u sposoban po|miri. Tako ce, iako
ne zna|uci c|elinu, piionuri uz ona| n|ezin uio ko|i mu |e poznar, re
ce Ca srovari, pieuano i s obozavan|em, re posrupno spoznari
151
Iv 1,14
Deveto poglavlje
299
N|egovu naiav u veco| m|eii. Tako piisurnosr avarie u svi|eru uo-
nosi spas, u viuu mogucnosri bizog i lakog napierka, svima onima,
ko|i su skloni li|epom, uobiom i velikom. Ipak, Boga ce u punini
piepoznari i srovari rek oni, ko|i i sami pos|euu|u N|egovu naiav.
Oni, pak, ko|i ur|elovl|enog Boga ne piilvare, ko|i Ca oubace,
piepozna|uci N|egove kvalirere kao nepozel|ne, oni osuuu|u sami
sebe na piopasr, u ono| m|eii u ko|o| Ca oubace.
12 Osu|ecenih nada, uzaudnih d|ea,
beskorisnog znan|a pomucena duha,
u obmanufo| naravi asura i rakyasa
oni naaze ufocisfe.
Onima, ko|i oubace Bozansko, kao alreinariva osra|e |euino ue-
monsko. Ukoliko se s rog pura ne obiare, oni zasiguino nalaze
piopasr.
13 Ai veike Me duse, o Prfha,
naazeci ufocisfe u Bozansko| prirodi,
obozava|u smirena uma,
zna|uci Me kao neiscrpni feme| bica.
Za iazliku ou bica ko|a sebe iuenriiciia|u s nisravnim eneigi|a-
ma Piak;ri, re zele pos|euovari ono u cemu nema ria|ne zbil|e,
blakre ko|i su pieuani Bogu nauilaze sve nize srvaii, re nalaze
ur|elu |euino u Tia|nom, V|ecnom, Piaiskonskom, Beskia|nom i
Savisenom. Oni, slvaca|uci piolaznosr mareii|alne piiioue, reze
|euino Bozansko|. Ciravog bica sabianog u Tome, oni piepozna|u
Apsolur kao remel|nu, vilovnu i |euinu srvainosr, po ko|o| |e sve
srvaino. Oubacu|uci sve srvainosri nizeg ieua, ko|e ima|u remel| u
Bogu, oni biia|u Boga, kao remel|, uocava|uci sve osralo kao rek
nesavisenu ieleksi|u Bozanskog savisensrva.
14 P|eva|uci Mi uvi|ek u savu
suze Me uporno, oducno i predano,
neprekidno u sfan|u |edinsfva.
Uocava|uci Cospoua kao kia|n|u zbil|u i kia|n|e savisensrvo,
blakre Ca slave, nepiekiuno i sralno. Nalazeci u N|emu na|vecu
siecu, iz re se siece iauu|u, slave Ca ii|ec|u, p|esmom, u|elima,
10 - 14
300
Bhagavad-gEt=
ciravim zivorom i ciravom uusom. Boiaveci nepiekiuno u N|ego-
vo| slavi, obuzeri blazensrvom |euinsrva s Bogom, na sav Ca glas
slave, pionoseci N|egovu slavu pieu svim srvoien|em.
15 Obozava|uci Me zrfvom znan|a,
drugi Me sfu|u u |edinsfvu,
u dvo|nosfi, u raznoikosfi,
u svim obicima.
Bog |e beskia|na iauosr. On |e isrouobno rianscenuenci|a i pu-
nina ocirovan|a. On |e saviseno |euinsrvo i saviseni ounos. On |e
uvi|ek isri i v|eciro iazlicir. On |e |eunosravan i |asan, a oper bes-
kia|no iaznolik, slozen i neuokuciv. Beskia|ne su N|egove slave, i
uosro|ne v|ecnog opisivan|a, nabia|an|a i obozavan|a. Beskia|an |e
Cospou, izvoi beskia|ne iauosri, remel| svil srvoien|a i urocisre
na|viseg savisensrva. Klan|am se N|emu, uvi|ek i zauvi|ek!
16 ]a sam vedski obred, |a sam ya|na,
|a sam hrana ponudena precima,
hran|ivo bi|e i manfra.
]a sam masac, vafra i zrfvena ponuda.
Bog |e susrina svil aspekara veuskog zirvenog obieua, |ei svaki
oblik ieligi|ske misli i ieligi|skog cina, ko|i |e upucen onome sro
cov|ek uozivl|ava kao Bozansko, upucen |e N|emu, man|e ili vise
saviseno. Ou na|giubl|eg iuolopoklonsrva uo na|saviseni|e pieua-
nosri u Bozansko| vizi|i bez kia|a, svaki oblik bogosrovl|a upucen
|e Bogu. Suklauno svo|o| iazini svi|esri i svo|o| uulovno| iazvi|e-
nosri, l|uui reze Svevisn|em na man|e ili vise savisen nacin, i ako u
svo|em iazvo|u usria|u, oubacu|uci man|e savisene oblike srovan|a
i biia|uci vise, na kia|u ce posrici savisensrvo.
17 ]a sam ofac ovoga svi|efa,
ma|ka, osonac i praofac.
]a sam predmef znan|a,
procisfife|, sog Om.
]a sam Rg, Sam i Ya|ur.
Bog |e remel| svi|era, cil| rezn|i, znan|e u znalcima, cisroca i pio-
ces ciscen|a, vibiaci|a na ko|o| se remel|i srvoieni svi|er, re sverosr
u sverim spisima.
Deveto poglavlje
301
1S ]a sam ci|, odrzavafe|, gospodar i sv|edok.
]a sam dom, ufocisfe i na|bo|i pri|afe|.
]a sam sfvaran|e, unisfen|e i feme| ko|i podrzava,
riznica i neunisfivo s|eme.
Bog piozima ciravu srvainosr. On |e isrouobno blizak i uiag,
blizi ou na|blizeg, uiazi ou na|uiazeg, v|ecna ur|ela u svim siruaci-
|ama i okolnosrima, na ko|u se cov|ek moze osloniri u svakom
rienurku. S uiuge sriane, On |e vilovna moc, gospouai svil srva-
ii, u ci|o| slavi se kupa|u sv|erovi. Isro rako, on |e sv|euok svil
srvaii, on |e uvi|ek ovu|e, svuua, svezna|uci. On |e srvoiirel|, oui-
zavarel| i unisrirel| svemiia. On |e beskia|ni izvoi svega obil|a ko|e
narapa Kieaci|u, i ko|e bica u iaznim okolnosrima, na iazne naci-
ne os|eca|u i kusa|u. On |e s|eme iz ko|eg iasru sve srvaii, s|eme u
ko|em |e sve sauizano.
19 ]a da|em fopinu,
|a sa|em i zadrzavam kisu.
]a sam besmrfnosf i smrf,
posfo|an|e i neposfo|an|e, o Ar|una.
Sve kvalirere uremel|ene su u Bogu i ou N|ega voue pouii|erlo.
Svi piiiouni zakoni ima|u svo| remel| u N|emu. On |e smir piola-
znog i zivor besmirnog; On |e posro|an|e u na|viso| srvainosri, i
neposro|an|e u iluzi|i. Sve srvaino i nesrvaino ima remel| u N|emu.
20 Znaci fri|u Veda, oni ko|i pi|u somu,
cisfi od gri|eha, obozava|uci Me zrfvom
oni feze nebu. Dosfizuci Indrino kra|evsfvo,
uziva|u u ra|skim nasadama.
21 Zasifivsi se ra|skih prosfransfava,
iscrp|enih zasuga,
vraca|u se u svi|ef smrfnika.
Jako oni, ko|i si|ede ucen|e Veda,
zeeci ispun|en|e zudn|e,
posfizu smrf i ponovno roden|e.
Ovo |e univeizalno piim|en|ivo, ne samo na znalce Veua, nego
na sl|eubenike i v|einike svil ieligi|a, ko|i piakriciia|u ieligi|ske
14 - 21
302
Bhagavad-gEt=
obieue s cil|em posrignuca siece i uobiobiri u iuucem zivoru. Oni
uoisra i posrizu rakvo sran|e, ali rakva ieligi|a pieusravl|a rigovi-
nu, u ko|o| se ogianicenim kupu|e ogianiceno, uakle ogianice-
nom ieligi|skom piaksom kupu|e se ogianiceno ispun|en|e. Nakon
roga, cov|ek se moia viariri na onu rocku iazvo|a na ko|o| |e srao,
kako bi se uzuigao s re pozici|e, kako bi imao piilike u ci|elosri se
iazviri.
Inuiino kial|evsrvo, Svaiga, neka |e visra asrialnog ia|a, ispu-
n|enog iazlicirim visrama zauovol|srava, ali piilicno plirke uulov-
ne uubine; u svakom sluca|u, ro |e m|esro nauieueno izickom
svi|eru, i piuza vece zauovol|srvo. Ipak, iako |e reziri rome bol|e
nego se zauovol|avari samim izickim svi|erom, oper |e bol|e reziri
|os visim srvaiima, ko|e nisu piolazne i u ko|ima blazensrvo ima
kvalireru v|ecnosri.
22 Ai onima, ko|i se usm|ere |edino na Mene,
ko|i me sfu|u s nepodi|e|enom predanoscu,
donosim zasfifu i fra|nosf posfignuca.
Bogu mogu s nepoui|el|enom zuun|om reziri |euino oni, ko|i su
nauisli sve nize cil|eve, ko|e su iskusali i oubacili kao nezauovol|a-
va|uce. Vec i samim rime, nisu vezani nizim srvaiima, i one il ne
uiia|u. Slobouni ou nizeg, a uremel|eni u na|visem, oni u v|ecnosri
boiave u Bogu, bez mogucnosri ua se u n|ima piobuui neka niza
sklonosr, ko|a bi il iz rog sran|a uklonila i viarila u nize seie.
Cirav ciklus iauan|a, umiian|a i ponovnog iauan|a sluzi biuse-
n|u i |acan|u l|uuske uuse, n|ezinu pioiliian|u u mnosrvu izboia.
Sve uok u cov|ekovu umu posro|i nesro osim Boga, sro bi zelio
iskusiri ili pos|euovari, on ce se naci u piilici ro iskusiri. Kau Bog
posrane |euini izboi, |euina zel|a i cil| svil rezn|i, kau sve osralo
buue oubaceno kao nezauovol|ava|uce, raua nema ponovnog io-
uen|a, osra|e samo v|eciri boiavak u Bogu, ko|i |e iauosr bez piem-
ca i na|vise ispun|en|e, u ko|em sve zel|e umiiu.
23 I oni, ko|i sfu|u druga bozansfva, suzeci im s v|erom,
oni doisfa sfu|u Mene, o Kunfin sine, ai u neznan|u.
Svako srovan|e viline, u bilo ko|em aspekru, uoisra pieusravl|a
srovan|e Boga. Sve ieligi|e su, u neko| m|eii, uoraknule savisenu
Bozansku bir, i u sebi sauize neki ou n|enil aspekara. Cak i srova-
Deveto poglavlje
303
n|e piiiounil sila, re nizil bozansrava i sveraca, ko|e bi nerko pio-
glasio iuolopoklonsrvom, u sebi nosi orkupl|u|ucu kvalireru, |ei se
piorivi sebicnosri; kakvom gou ua se bozansrvu cov|ek ur|ece, i
kako gou ua ga zove, on u osnovi rezi necem visem ou sebe, re se
romu ur|ece za pomoc, iako ne zna srvainu naiav i pune uimenzi|e
roga, a n|egova v|eia |e u osnovi uremel|ena na nepoznavan|u srvai-
nosri roga cemu se moli. Sroga |e rakva ieligioznosr polvalna, ona
ima uzuizucu kvalireru i cov|eka ko|i |e piim|en|u|e piiblizir ce
spozna|i srvainosri, |ei ce u n|emu srvoiiri i iazviri kvalirere pieua-
nosri, v|eie, plemenirosri i naue, ko|e ouliku|u velike uuse.
Bog |e pozauina, remel| i bir svil pozirivnil kvalirera, i uakako
ua ona|, rko kioz svo|u ieligioznosr rezi uobiu, zapiavo rezi Bogu,
isrinskome i piavome, i ra| Bog |e uisrinu ona| ko|i ougovaia na
n|egove molirve, koliko gou nesavisene. Ta| Bog |e, isro rako, ona|
ko|i ga ou nesavisenog voui savisenom.
Iako |e rakvo srovan|e nesaviseno, ne rieba ga osuuiri, nego mu
napioriv pomoci ua pieiasre u nesro saviseni|e, u iziavno isku-
srvo Boga.
24 ]a sam doisfa uzivafe| i gospodar svake zrfve.
Ipak, ne zna|uci Me uisfinu, oni zakazu|u.
Oni, ko|i sluze iaznim bogovima, re iaznim reoloskim koncep-
rima (u sro spaua i moueina znanosr sa svo|om v|eiom u vii|eu-
nosr znan|a), sru|u iazne ouvo|ene aspekre svepiozima|uceg i savi-
senog Boga, iako sr|ecu iazne blagoslove ko|e im Bog ua|e, i ko|e
zbog svo|e v|eie ou N|ega piilvaca|u, n|ilov srupan| iazumi|eva-
n|a ouieuu|e i ogianicava n|ilovo posrignuce, re oni, moleci ogia-
niceno, i zauobiva|u ogianiceno. Ne posrigavsi na|visi cil|, oni ipak
posrizu nize cil|eve, i usp|esni su u neko| m|eii, rako ua n|ilov
neusp|el ni|e sriasan; oni ne koiaca|u u sm|eiu supiornom ou
cil|a, nego piema cil|u koiaca|u posieuno.
25 Sfovafe|i bozansfava odaze bozansfvima;
sfovafe|i predaka odaze precima
sfovafe|i duhova i sabasfi odaze n|ima
dok sfovafe|i Mo|i doaze Meni.
U svo|em srovan|u, srovarel| srvaia veci srupan| pouuuainosri
izmeuu sebe i pieumera svog srovan|a. To |e zbog roga sro zauu-
21 - 25
304
Bhagavad-gEt=
bl|en|em na pieumer cov|ek popiima n|egova svo|srva. U yogi se
ro zove samyama, sasravl|ena ou piarylie (ko|a se, uouuse, u
rom konreksru na|cesce izosravl|a, ali ko|a ipak pieusravl|a znaca-
|an akroi), uline, ulyne i samuli|a. Piarylia pieusravl|a
ouvo|enosr svi|esri ou os|erila u uovol|no| m|eii ua se svi|esr zauu-
bi na pieumer ko|i ni|e u iziavnom uosegu os|erila. Dlina pieu-
sravl|a sposobnosr koncenriaci|e svi|esri na zel|eni pieumer i u ze-
l|eno| m|eii, gu|e svi|esr ne lura s n|ega. Sli|eui ulyna, meuiraci|a,
ounosno zauubl|en|e u pieumer, u ko|em se cov|ek poisrov|ecu|e s
pieumerom zauubl|en|a, uuubl|u|e se u n|ega u sve veco| m|eii i
popiima n|egove kvalirere. Kao konacni srupan| uolazi samuli,
u ko|em nema iazlike izmeuu cov|ekove svi|esri i onoga u sro se
ona zauubl|u|e kaua se posrigne porpuno s|euin|en|e. Samyamom
na snagu cov|ek posra|e snazan; samyama na neki Bozanski aspekr
uovoui uo osrvaien|a kvalirera rog aspekra, a samyama na srvai-
nosr uovoui uo osrvaien|a srvainosri u punini, ounosno uo pio-
sv|erl|en|a. Ona| rko rako meuiriia zaci|elo ne gii|esi, i na piavom
|e puru. Tako kiscanin moze ciniri samyamu na Isusa i posrici
n|egove kvalirere i s|euin|en|e s n|egovom naiavi, sro ce, zbog Isu-
sova porpunog savisensrva, uovesri i uo porpunog savisensrva rak-
vog piakrikanra. Hinuus moze visiri samyamu na K;u, Rmu,
Sivu ili Sakri, re rako iazviri Bozanske kvalirere ril Bozanskil as-
pekara, i rako posrici porpuno savisensrvo. Musliman moze visiri
samyamu na svepiozima|ucu isrinu, Allala, re rako posrici spo-
zna|u kia|n|e srvainosri, i rime oslobouen|e i savisensrvo. Ispiav-
nim izboiom pieumera usm|eien|a, kao i porpunom pieuanoscu i
upoinoscu, rakvim se zauubl|en|em moze lako posrici savisensrvo.
Tako se srovan|em bozansrava cov|ek usm|eiava piema seii rak-
vil Bozanskil aspekara, onoliko visokil koliko |e visoko n|egovo
zauubl|en|e. Oni ko|i ciravo vii|eme piomisl|a|u o svo|im piecima
i umilim iouacima, nakon smiri uolaze n|ima. Oni, pak, ko|i se
bave spiiirizmom, magi|om i piizivan|em uulova, re sru|u iazne
uemone (nazalosr, ima i roga), oulaze u seiu u ko|o| egzisriia|u
rakva bica. Oni, pak, ko|i oubacu|u sve nize, re se usm|eiava|u na
Na|viseg Cospoua, oni zasiguino oulaze N|emu, i rako posrizu
kia|n|e savisensrvo, ne viaca|uci se vise u svi|er smiri i piolaznosri.
26 Ako Mi fko s predanoscu ponudi
makar i isf, cvi|ef, pod ii vodu,
]a prihvacam cisf dar predana srca.
Deveto poglavlje
305
U svemu sro cov|ek cini, Bog ne gleua na n|egova u|ela, nego na
sran|e n|egove uuse uok il cini. Sroga ni|e ni birno kakav ce uai
cov|ek piini|eri Bogu, nego |e birna iskienosr sica s ko|om ga co-
v|ek piinosi. Ako cov|eka u cin|en|u velikil i plemeniril u|ela ome-
ra|u samo mogucnosri, isro |e kao i ua il |e ucinio. Ona|, rko bi
cinio mnogo uobia ua moze, ali ga okolnosri ogianicava|u, pa
cini uobio u ono| m|eii u ko|o| moze, kao ua |e i ucinio veliko
uobio, |ei |e n|egova iskienosr u cin|en|u uobia uosla uo iziaza|a u
malome, a rko |e v|eian u malome, v|eian |e i u velikome.
152
27 Sfo god cinis, sfo god |edes,
sfo god zrfvu|es, sfo god da|es,
kakvom se god isposnisfvu preda|es,
o Kunfin sine, cini fo kao zrfvu Meni.
Cirav zivor rieba ziv|eri slaveci Boga, kao limnu Bogu. Sve rieba
biri uremel|eno u N|emu, i N|emu posveceno. Opaza|uci u svemu
i iznau svega Cospoua, cov|ek se u N|emu posve uremel|i, i nisra
osim N|ega nau n|im nema vlasri.
2S Jako ces se osobodifi
dobrih i osih podova d|eovan|a.
Ucvrscen u yogi odrican|a
i savrseno sobodan,
doci ces k Meni.
Pieuanosr Bogu u u|elima znaci rianscenuenci|u pol|u u|ela.
Takvo u|elovan|e ne pioizvoui poviarnu ieakci|u, |ei u n|emu nema
sebicnosri i zel|e za pos|euovan|em. Ona|, rko se u ci|elosri i bez
osrarka pieua Bogu, n|ega ne vezu|e lanac kaime.
Nerko ce ieci. Razumi|em zasro rieba biri slobouan posl|euica
losil u|ela, ali zasro oubaciri plouove uobiil Dakako, uobia
u|ela i n|ilovi plouovi ualeko su pozel|ni|i ou zlil plouova ko|i se
iaua|u ou zlou|ela. Ipak, sve su ro srvaii u seii srvaii, a zlarni
lanac |e i ual|e lanac. Tieba biri slobouan ou svil visra lanaca, |ei
vezanosr za svi|er plouovima uobiil u|ela i ual|e |e vezanosr za
svi|er, a savisensrvo se posrize rek oslobouen|em ou svi|era i pie-
uanoscu Bogu. Dakako, lakse |e ouieci se zasluge nego kiivice, a
152
Mr 25,21
25 - 28
306
Bhagavad-gEt=
ona| rko cini zlou|ela ne moze se smariari iskienim u rezn|i na|vi-
sem uobiu. Tako |e poriebno na|pii|e sva zla u|ela oubaciri i zami-
|eniri uobiima, poriebno |e usm|eiiri se samo piema uobiu, a onua
se s ielarivnog, sv|erovnog uobia usm|eiiri na na|vise, rianscen-
uenralno uobio. Takvim usm|eien|em, cov|ek se posrupno oslo-
baua svi|era i n|egovil vezanosri, sve uo posrignuca savisene slo-
boue u Bogu.
29 ]a sam isfi prema svim bicima.
Nikog ne ci|enim vise ii man|e.
Ai ona|, ko|i Me sfu|e s predanoscu,
on |e u Meni i ]a sam u n|emu.
Bog |e sunce ko|e |eunako si|e uobiima i zlima.
153
On piisrupa
svima |eunako, ali ne piisrupa|u svi |eunako N|emu. ]eunako kao
sro oni, ko|i piilaze varii ua se ogii|u, uobiva|u n|enu roplinu, a
uiugi ne, iako varia ni|e piisriana, rako i Boz|i blagoslov obasipa
one ko|i su Mu pieuani i ko|i ga piima|u u sebe, re rako, iako svi
mogu uobiri |eunako, blago uolazi onima ko|i ga uzmu. Takav,
ko|i piima Boga u sebe i iz N|ega u|elu|e, posve |e s Bogom s|eui-
n|en, izmeuu n|ega i Boga nema iazlike.
154
30 Cak i da |e na|b|edni|i od gresnika,
ona| fko Me predano sfu|e, zna|,
neka se smafra pravednikom,
|er se ispravno usm|erio.
Ona| rko se ouluci za Boga, ma koliko giesan bio n|egov pii-
|asn|i zivor, blagoslovl|en |e i sve mu |e opiosreno, kao onom
iazbo|niku sro bi|ase iazaper za|euno s Isusom.
155
Ona|, rko oua-
beie Boga, ouabiao |e saviseno, i |euino mu osra|e u|elima po-
rviuiri cvisrocu svoga izboia, a kau ro ucini, nisra vise nema ci-
niri.
153
Mr 5,45
154
Iv 10,30
155
Lk 23,39-43. }edan a je od objesenib zlocinaca porditao: Nisi li ti Krist:
Spasi sebe i nas! A drui otoa prekoratase: Zar se ne bojis 8oa ni ti, koji si
pod iston osudon: Ali ni po pratdi jer prinano sto sno djelina zasluzili, a on
on nista opako ne ucini. Onda rece: Isuse, sjeti ne se kada dodes u kraljetstto
stoje. A on ce nu: Zaista ti kazen: danas ces biti sa nnon u raju!
Deveto poglavlje
307
31 On ubrzo posfize ispravnosf
fe sf|ece fra|an mir. Zna|, o Kunfin sine,
da Meni predani nikada ne propada|u.
Ona|, rko |e ouabiao Boga u svi|esri, svo| ce izboi |amacno po-
rviuiri i u u|elima, iako |e izicki cov|ekov aspekr na|riomi|i, i na|-
spoii|e ieagiia na piom|ene. Kau i u|elima porviui izboi Bozan-
skog, n|egova |e uremel|enosr porpuna. Kau cov|ek boiavi u
Bozansko| svi|esri, kau se n|egova uusa sunca u Bogu, svi n|egovi
aspekri posrupno popiima|u Bozanske kvalirere, re on ubizo po-
sra|e savisenim. Supiorno n|emu, cov|ek ko|i se sve vise uual|ava
ou Boga posrupno gubi uouii s Bozanskim kvalirerama, n|egovo
iazmisl|an|e i u|elovan|e posra|u kaoricnima, re on rone sve uubl|e
u iasulo.
32 Oni ko|i ufocisfe fraze u Meni,
cak i da su |udi niska roda
zene, vaisye i sdre
cak i oni osfvaru|u na|visi ci|.
Ako imamo u viuu naiav kasra, kao pou|ele l|uui po rezn|ama i
sklonosrima, onua |e |asno zasro Cospou uizi zauivl|u|ucim ro, ua
cak i osobe, ko|ima su zivorni cil|evi os|erilno uzivan|e i mareii|alna
koiisr, mogu osrvaiiri savisensrvo pieuanoscu N|emu. Ipak, cini se
nepiaveunim uvisravan|e zena u karegoii|u osoba niska ioua.
Bilo bi besmisleno oci|eniri ovu iz|avu Cospoua K;e kao iziaz
spolne uiskiiminaci|e ili muskog sovinizma, pogorovo ima|uci u
viuu N|egov zivor, i n|egov srav piema zenama, s ko|ima se iauo
uiuzio i zabavl|ao, i ko|e |e u svakom sluca|u uizao vii|eunima
baiem u |eunako| m|eii u ko|o| |e ci|enio i muskaice. Iz re peispek-
rive, cini se ua ova pioc|ena ipak ima u sebi neku ob|ekrivnu kva-
lireru. Pioblemarika |e uakako slozena, ali mo|e |e misl|en|e ua
zene mogu posrici izuzerne iezulrare u piaksi yoge, |eunako kao i
muskaici, a mo|e na|napieuni|e ucenike cine pou|eunako muskai-
ci i zene. Dakako ua se nacin iaua s muskaicima i zenama iazliku-
|e, ali mo|e |e misl|en|e ua |e kl|ucni cimbenik u svemu rome sru-
pan| u ko|em |e ucirel| ovlauao osobinama oba|u spolova. Takvo
ovlauavan|e |e kl|uc ko|i mu omogucu|e impiovizaci|u piisrupa,
ko|i ce n|egovim ucenicima, ounosno ucenicama, na|bol|e ougo-
vaiari. Zbog roga pocernicima, ko|i pokusava|u pionaci ucirel|a,
28 - 32
308
Bhagavad-gEt=
piepoiucu|em ua pii izboiu ne gleua|u na ucirel|a i n|egove kvali-
rere, |ei ru mogu lako pogii|esiri, nego na sran|e u ko|em se nalaze
n|egovi, ounosno n|ezini ucenici, i ro onog spola ko|emu piipaua
sam piakrikanr. Ako viui ua su ucenici n|egova, ounosno n|ezina
spola posrigli znaca|an napieuak u ounosu na pios|ecne l|uue, re
ua meuu n|ima ima piosvi|erl|enil bica, neka se rakvome ucirel|u
slobouno i bez sriala pieua. Ako, pak, viui ucenike ko|i su u lo-
sem sran|u, iusriiiani, uezoii|enriiani, ko|i umisl|a|u posrignuce
bez srvainog iskusrva, ako se po uulovnom uosegu ne isricu u
ounosu na pios|ek, ili, |os goie, ako su u goiem sran|u ou pios|ec-
nog, rakvog |e ucirel|a na|pamerni|e izb|eci u siiokom luku, bez
obziia na ro koliko se pamernim cinile n|egove ii|eci, buuuci ua
ociro negu|e lezi pioblem. Bol|e |e uioniri glavu u kanru voue i
zauaviri se, nego ouabiari kiivog ucirel|a, |ei su posl|euice izboia
kiivog ucirel|a reze.
Lako |e posrici uulovnosr u ko|o| se svi slarko sm|eska|u, roga
ima svuua i pievise, veci |e pioblem posrici uulovnosr u ko|o| se
spozna|e zivi i srvaini Bog, a roga nazalosr ima man|e. ]eunako rako,
sl|eube u ko|ima ucenici na sav glas slave ucirel|a i govoie o svo|im
iskusrvima rieba izb|egavari u siiokom luku, buuuci ua se sasvim
siguino iaui o umisl|an|u. Ona| rko ima srvainog iskusrva o n|emu
ce govoiiri samo u izuzerno inrimno| armoseii, meuu sebi slicni-
ma, |ei se iaui o sverin|i nau sverin|ama, ualeko piivarni|o| ou sek-
sualnog zivora. Pogorovo se ro ounosi na govoi o ucirel|u. Ucirel| |e
uceniku na|veca sverin|a, on pieusravl|a na|vecu sverosr n|egove uuse.
O laznim ucirel|ima se govoii na sav glas; |eunako rako, lazni uceni-
ci, ko|i nisra nisu slvarili, na sav ce glas govoiiri o svo|im posrignu-
cima i slavi svoga ucirel|a. Takve, ko|i ou uulovnosri piave ciikus,
rieba oumal oznaciri kao neozbil|ne, ako ne i nesro goie.
Dulovnosr |e srvai nuriine, a ne van|srine. Tamo gu|e |e nagla-
sak na obieuima i piavilima, ramo gu|e se naglasak sravl|a na po-
visinu i izgleu, vilo se v|eio|arno zaposravl|a nuriina.
33 Koiko fek vri brhmae,
i predani kra|evski mudraci!
Obozava| sfoga Mene, fi
ko|i si se nasao u svi|efu fuge i proaznosfi!
Ako vec i l|uui ko|i su oznaceni kao lenuikepiiani u svo|o| uu-
lovnosri, l|uui nizeg ioua, mogu posrici savisensrvo pieuanos-
Deveto poglavlje
309
cu Bogom, koliko ro rek moia biri lakse onima, ko|i su svo|im
iouen|em pieuisponiiani za uulovnosr! Cov|ek, ci|e se piiioune
rezn|e kiecu piema piaveunosri i spozna|i, uo Boga ce srici s lako-
com. Sroga se svakome bez iazlike piepoiucu|e usm|eien|e na Boga,
kao |euini isrinski li|ek za l|uusku parn|u.
34 Uvi|ek miseci na Mene,
obozava| Me predano,
zrfvu| Meni, oda| Mi posfovan|e.
Duse posve obuzefe Mnome,
fako s|edin|en doci ces Meni.
Zakl|ucak nauka o oslobouen|u, uakle, glasi ua cirav zivor rieba
biri piozer pieuanim obozavan|em Cospoua; ono, na sro |e u-
sm|eiena uusa, ro se ogleua i u u|elima. Usm|eien|e, uakle, rieba
biri piema Svevisn|em, Svevisn|i rieba biri remel| egzisrenci|e i svil
iazmarian|a, a posl|euica roga bir ce oslobouen|e i savisensrvo. ]a
sam |euina srvainosr. Zna|uci ro, s|euin|en sam u savisensrvu.
32 - 34
311
eseio pogIavI}e
1 Svevisn|i Cospod rece:
Pocu| i da|e Mo|u na|visu ri|ec, o Mocnoruki,
ko|u iz ze|e za fvo|im dobrom
govorim febi, |er si mi omiio.
Kako se Ai|una orvaia K;ino| ii|eci, re piima u sebe sve vise
ou N|egove naiavi, rako i Cospou ima zel|u o svo|o| naiavi govo-
iiri, |ei |e znacen|e roga nesro sro ualeko nauilazi puku siruaci|u u
ko|o| se oni rienurno nalaze. Biraka |e bilo i bir ce il, one nema|u
znacen|e zbog ko|eg bi il nerko posebno pamrio, ali sveril reksro-
va, kakav |e Blagavau-gr, ili nema ili su izuzerno ii|erki. Zbog
roga cin|enica ua se Ai|una i K;a nalaze meuu vo|skama na bo|-
nom pol|u, a birka samo sro ni|e zapocela, gubi na vaznosri, |ei
ovo vise nisu upure o ispiavnom piisrupu iarovan|u, ovo |e c|elo-
vira Bozanska ob|ava, ovu|e sam Cospou govoii o svo|o| unurai-
n|o| naiavi. Moglo bi se ieci ua |e za ro zasluzan pona|vise Ai|una,
|ei ua on ni|e rako pomno piario K;ino izlagan|e, i ua Ca svo|im
piran|ima ni|e poricao na ual|n|e izlagan|e, sve ove ra|ne osrale bi
neorkiivenima. Iz roga viuimo ua |e i u uulovnom ounosu uceni-
ka i ucirel|a piisurna isra zakonirosr kao i u sriu|nom kiugu. ni|e
uovol|no pos|euovari izvoi eneigi|e, poriebno |e pos|euovari i rio-
silo ko|e ga |e u sran|u u ci|elosri iskoiisriri. Ucirel| pieusravl|a
izvoi eneigi|e, ali ako nema ucenika ko|emu ce ra eneigi|a biri
312
Bhagavad-gEt=
poriebna, ona ce osrari u porenci|alnom sran|u, neiskoiisrena. Ako
ro ual|e iaziauimo, uoci cemo uo piilicno zaniml|ivog zakl|ucka.
ako na svi|eru nema uisrinu velikil ucirel|a, moguce |e ua |e ro sroga
sro nema uovol|no velikil ucenika. ]eunako rako, kako bismo u
rakvo| siruaci|i uopce mogli znari ima li velikil ucirel|a ili nema
Naime, ua ni|e uoslo uo siruaci|e kakvu siecemo u Blagavau-gri,
muuiosr Cospoua K;e mozua nikaua ne bi bila iazorkiivena, moz-
ua nikaua ne bismo saznali o N|egovo| velicini. Cospou sam govoii
kako ovo ni|e N|egovo pivo ur|elovl|en|e, a |amacno ni|e ni posl|eu-
n|e. Iz roga, nazalosr, sli|eui ua vecina rakvil ur|elovl|en|a ni|e uop-
ce zapazena, a v|eio|aran |e iazlog rome upiavo nesposobnosr l|uui
za posravl|an|e piran|a na ko|a bi Bozanska muuiosr bila ougovoi.
Na svu siecu, Blagavau-gr |e iezulrar siruaci|e u ko|o| |e nekome
zariebalo upiavo ono sro |e Cospou uosao uari, a ro |e On sam.
2 Nifi mnosfvo bogova i veikih mudraca
ne zna Mo|e pori|eko,
|er ]a sam izvor i bogova i mudrih.
Svi muuii ima|u svo| remel| u Boz|o| muuiosri, |eunako kao sro
sva bozanska bica ima|u remel| u Boz|o| bozanskosri. Ipak, oni ne
viue remel| ou ko|eg su nacin|eni, i nau n|ime nema|u vlasri, vec
on ima vlasr nau n|ima. Bog |e u svim bicima, ali nisu sva bica u
Bogu nema|u sva |eunaku svi|esr o svo|em remel|u. Cak i oni,
ko|i su spoznali sebe kao bialman, uoraknuli su rek riuncicu Boz-
|ega s|a|a. ]ei, oni su sran|e svepiozima|uce, beskia|ne srvainosri
iskusili rek u malo|, neznarno| m|eii, |eunako kao sro cov|ek ko|i
morii s velike uual|enosri viui ogiomnu zvi|ezuu rek kao slabu
rockicu sv|erlosri na nebu. Iako |e znan|e l|uui ou Boga, iako |e
n|ilova plemenirosr i uobiora ou Boga, ualeko |e ro ou onoga sro
uoisra piebiva u Bogu, sve su ro rek sirnice i beznaca|nosri. Ipak,
buuuci ua rek male iskiice uize vii|eunima i ua cirav zivor posve-
cu|u n|ima, koliko bi rek rezili izvoiu svil ril srvaii, kau bi ga
poznavali! Usm|eien|e cov|eka piema Bogu pieusravl|a ougovoi
na sve poriebe l|uuske uuse, |euini piavi ougovoi, ko|i sauizi ispu-
n|en|e, ko|ega se ni|e moguce zasiriri, ko|e ni|e moguce nauiasri,
|ei |e u svim svo|im aspekrima beskia|no i saviseno.
3 Ona| smrfnik, ko|i Me zna
kao nerodenog i bez pocefka,
Deseto poglavlje
313
kao Veikog Cospoda sv|efova,
on |e neobmanuf,
i sobodan od svakog gri|eha.
Ovu|e |e uana ueinici|a oslobouen|a; ono pieusravl|a sran|e co-
v|eka ko|i pozna|e Boga, Isvaiu, ko|i pieusravl|a ocirovani bial-
man. Vec i samom sposobnoscu ua ro uosegne, cov|ek |e zavisio
ciklus evoluci|e, slobouan |e ou poriebe za ponovnim iouen|ima
iaui uulovnog iazvo|a.
4 Sv|esnosf, mudrosf, neobmanufosf,
sfrp|ivosf, isfino|ubivosf,
vasf nad os|efiima i umom,
sreca, nesreca, roden|e i smrf,
sfrah i neusfrasivosf,
5 Nenasi|e, uravnofezenosf, nezahf|evnosf,
isposnisfvo, darez|ivosf, sava i sramofa,
razna su sfan|a bica,
a izvor im |e svima u Meni.
U uspoieubi s iacunalom, posro|e iazliciri piogiami iazliciril
svo|srava, ali sva ra svo|srva oni cipe iz iacunala; moze se cak ieci
ua su piogiami rek nacin, na ko|i iacunalo pokazu|e ono sro u
n|emu posro|i u porenci|alu. Iako ima i uobiil i losil piogiama,
svi oni, bez iazlike, ociru|u snagu iacunala, a cak i losi piogiami
ima|u ru uobiu osobinu ua u uspoieubi s n|ima oni uobii izgleua|u
posebno uobio, pa rako posieuno i oni piiuonose slavi iacunala.
U uiugo| uspoieubi, s laseiskom ziakom ko|a na|pii|e orapa, a
porom i ispaiava blok leua, kvalirera ropline ounosno eneigi|e,
uinamike ko|u voua popiima ima svo| izvoi u laseisko| ziaci.
Voua pieuzima u|elomicno ono sro laseiska ziaka ima u porpu-
nosri. U ono| m|eii u ko|o| se leu izlaze laseiu, popiimar ce n|ego-
vu roplinu. Izlagan|e ziaci mocne eneigi|e uspoieuivo |e s pieua-
noscu Bogu. Oni, ko|i Mu se pieua|u, ogii|ar ce se na N|egovo|
sv|erlosri, i popiimiri n|ezina svo|srva, re ce rako posrari Bozanski-
ma. Oni, pak, ko|i se ro| sv|erlosri ne izloze, osrar ce u rami, za-
miznuri i llauni.
Ob|e uspoieube na neki nacin ocirava|u srvainosr, ali uakako
nisra ne moze u ci|elosri pieni|eri sliku o Boz|o| velicini. Bog kao
osoba (Isvaia) |e kao Sunce, ko|e gii|e sva bica na svi|eru, ua|uci im
1 - 5
314
Bhagavad-gEt=
svima bez iazlike roplinu i sv|erlosr; oni, ko|i mu se izloze, ogii|ar
ce se, uok ce se uiugi smizavari u rami. S uiuge sriane, Bog kao
Apsolur (bialman) |e kao iacunalo, na ko|em se izvisava|u iazlici-
ri piogiami (svi iazliciri svemiii s bezbio|nim mnosrvom bica), re
rako pieusravl|a svepiisurnu, remel|nu srvainosr u svemu.
6 Sedam maharyi|a i cefiri Manua,
Meni naik, rodeni su iz Mog uma,
a od n|ih sva sfvoren|a svi|efa.
Iako |e srvaino znacen|e ovoga piilicno ne|asno, pokusar cu pio-
naci ob|asn|en|e ko|e ima na|vise remel|a u srvainosri.
Unurai Puiue posro|i mnosrvo pou|ela; posro|i mnosrvo, la|-
uemo ieci, uulovnil bica, bogova, nau ko|ima |e svima Cospou,
Puiuorrama. Oni se ui|ele po srupn|u uu|ela u Boz|o| biri. Tesko
|e u rakvim srvaiima nesro zasiguino znari, ali mislim ua necemo
pievise pogii|esiri ako kazemo ua |e Isvaia svo|om svi|escu srvoiio
uiuge Puiue malaii|e i Manue a oni su srvaiali ual|e, bezbio|
iaznil uulovnil bica. Svi oni piebiva|u u Bogu i ou N|ega il |e
resko iazlikovari, buuuci ua il sve ouliku|u pieuanosr i sluzen|e,
kvalirere ko|e Cospou pos|euu|e u ci|elosri. Kasni|e, pioces srvaia-
n|a uoveo |e uo ozivl|avan|a pasivne Bozanske eneigi|e, Piak;ri,
ounosno Piiioue, cime su nasrale ual|n|e pou|ele i konkierizaci|e.
Ono sro mi opazamo kao sebe blizu |e samog una rog lanca srvaia-
n|a, i l|uuska bica uglavnom ima|u slabu pieuouzbu vec i o iazina-
ma Piak;ri ko|e neposieuno nauilaze izicku, a kamoli o onome, o
cemu se ovu|e govoii.
7 Ona|, fko doisfa pozna|e
fo obi|e Mo|e veicine,
posve |e zaokup|en yogom,
u fo nema sumn|e.
Ona|, rko |e u sran|u po|miri isrinu o rome, iziavno, iskusrvom,
ra| |e posrigao savisensrvo yoge, n|egov |e uul u ci|elosri piozer
savisensrvom, i on |e u ci|elosri oubacio sve niskosri i man|a uobia.
Koliko gou ua |e rakav cil| resko osrvaiiri, ro |e u svakom sluca|u
moguce, i posro|e oni ko|i su u rome usp|eli. Dakako, iz svo|eg
iskusrva mogu posv|euociri ua bi bez susravne piakse mocne yo-
gi|ske relnike rakvo nesro bilo u ci|elosri nemoguce. Naime, pie-
Deseto poglavlje
315
pieke ko|e se siecu po puru yogom |e resko savlauari, poriebna |e
okusiiana svi|esr i velik ieu velicine eneigi|e ua bi se cak i uo-
raknulo iazine srvainosri ko|e su ualeko ispou savisensrva o ko|em
piica Cospou. Bez rakvil relnika, ko|e snagu svi|esri cov|eka po-
uizu za nekoliko ieuova velicine, ne viuim kako bi uopce i u reo-
ii|i bilo moguce ua obican cov|ek, ci|a svi|esr ni|e usm|eiena na
ispiavan nacin, i ci|a |e eneigi|a u uspoieubi s yoginom zanemaii-
va, posrigne bilo kakav znaca|ni|i napieuak u rom sm|eiu. Zbog
roga ne viuim nikakva smisla u ob|asn|avan|u visokil sran|a svi|e-
sri onima, ko|i ne piakriciia|u yogu; ne posro|i ni na|man|a mo-
gucnosr ua ikaua slvare isrinsko znacen|e rakvil opisa.
Posro|e iazlicire relnike yoge. Cov|ekov uul |e izuzerno slozen, i
moguce mu |e piici na velik bio| nacina, iz iaznil sm|eiova. Svaki
rakav sm|ei pieusravl|a neki oblik yogi|ske relnike. Ou rakvil rel-
nika, ko|e sve ieuom ima|u svo|e m|esro i svilu, svo| sam susrav
yoge sasravio ou onil, ko|e pieusravl|a|u na|mocni|a i na|iziavni|a
sieusrva za ciscen|e uuse i povecan|e uulovnog uosega. Dakako,
buuuci ua se sran|a i poriebe l|uui iazliku|u, rakav izboi nece biri
|eunako uobai za svakoga; zbog roga, muuio |e poriaziri ucirel|a
ko|i |e iskusan i u sran|u impioviziiari relniku ko|a ce po|euincu
na|vise ougovaiari, i ko|a ce biri piim|eiena n|egovu uulovnom
sran|u. Ipak, rakav susrav moia u sebi sauizavari remel|ne v|ezbe
popur iezonanci|e i kiiye, buuuci ua bez rakvil mocnil relnika
ciscen|a ne viuim pier|eiane v|eio|arnosri za posrizan|e savisensrva.
]eunosravno, kolicina necisroca ko|e piebiva|u u uulu pios|ecnog
cov|eka rolika |e, ua man|e ucinkovire relnike |eunosravno nece biri
uoiasle zauarku, a ucinkoviri|e, ako i posro|e, meni nisu poznare.
Ne rieba se anaricno uizari samo |eunog piisrupa, |eunog sm|eia.
Pur |e nesro sro se moze piilagouiri, impioviziiari. Cil| |e |euini
biran, a cil| |e sam Bog. Ako neka relnika ne ougovaia cov|ekovu
susravu, ili |e ni|e u sran|u piakriciiari na ispiavan nacin, svakako se
rieba posav|erovari s ucirel|em, ko|i ce ga usm|eiiri. V|eia u same
relnike neka |e visra bogolul|en|a; naime, relnike su samo sieu-
srvo, pomagalo, nacin usm|eien|a uula, i nikako ne smi|u pieusrav-
l|ari svere kiave. Svere kiave su uobie |euino za pioizvoun|u sve-
ril lambuigeia. Da sam se |a sriogo piiuizavao iaznil piopisa i
uuzbenickil relnika, kakve su piopisivali iazni yogini, ne bil nika-
ua posrigao nikakav napieuak, a kamoli pisao ova| reksr. Impiovi-
zaci|a na remel|u znan|a, uakle, |eunako kao i u bilo ko|o| uiugo|
l|uusko| u|elarnosri, ovu|e |e kl|uc usp|ela. Za vii|eme piakse yogi-
5 - 7
316
Bhagavad-gEt=
nov susrav nepiekiuno mi|en|a sran|a, i rim sran|ima se nepiekiuno
rieba piilagouavari, i svakome piisrupiri na ougovaia|uci, oiiginal-
ni nacin. Yoga |e kiearivna, uinamicna, a ne sraricna. Mocne relni-
ke iaua sa susravom nasra|u kao posl|euica osluskivan|a susrava, pia-
cen|a n|egovil sran|a i porieba, i impiovizaci|e na remel|u opazan|a
i iskusrva. Posro|e, uakako, remel|ne relnike, ko|e se ne iazliku|u
birno ou po|euinca uo po|euinca, i one pieusravl|a|u osnovu yogi|-
ske piakse i sluzbenog susrava. Ipak, svaki napieuni|i piakrikanr
uskoio iazvi|e svo|u posebnu, oiiginalnu vaii|aci|u na remu relni-
ke, ko|a n|emu osobno na|bol|e ougovaia, i na remel|u roga ual|e
iaui, porpomognur iskusrvom ucirel|a i uiugil piakrikanara.
]eunako kao sro se iazliku|u relnike, rako se iazliku|e inuiviuual-
no opazan|e i iskusrvo visil iazina svi|esri. Te iazine roliko nauilaze
konvencionalno l|uusko iskusrvo, ua |e kia|n|e malo v|eio|arno ua
ce uva cov|eka o n|ima govoiiri na isri nacin; ro |e |eunako v|eio|ar-
no kao i mogucnosr ua uva p|esnika isrim ii|ecima opisu isri zalazak
sunca, ili ua ga uva slikaia naslika|u na iuenrican nacin. Zbog roga
se ii|eci, ko|ima l|uui ou iskusrva opisu|u vise iazine, kao i samog
Boga, nev|eio|arno iazliku|u, a ipak u svima n|ima mozemo uviu|eri
noru za|eunickog iskusrva. Oni, ko|i svere spise viue kao meuusob-
no piorui|ecne, ne zna|u gleuari na ispiavan nacin. Naime, gleuari
re reksrove kao uoslovni opis, kao orogiasku sliku srvainog sra-
n|a, |eunosravno |e pogiesno. Ako il, pak, gleuamo kao naualnure
piim|eike poezi|e, bir cemo blize isrini. U svakom sluca|u, |eunako
kao sro svila poezi|e ni|e u rome ua |e naucimo napamer, ni svila
sveril spisa ni|e u rome ua il se bezumno i uoslovno piiuizavamo;
oni sluze isro| svisi kao i u|ela p|esnisrva, a ro |e pienosen|e naual-
nuca ko|e |e izvoino i uovelo uo nasranka u|ela. Iz rakvil reksrova
ne rieba cipiri ii|eci, nego naualnuce, svi|esr iz ko|e su nasrali. Um|e-
sro ua usva|amo ii|eci neke kn|ige, usva|a|mo iaui|e svi|esr iz ko|e
uolaze re ii|eci, a onua cemo i sami biri u sran|u govoiiri o pieume-
ru iskusrva. U svemu rome ne moze se uosrarno nalvaliri samo is-
kusrvo, ounosno yoga ko|a uo n|ega ima uovesri; zaro rieba piilva-
riri muuii sav|er iz upaniaua. Napusrivsi raua sve spise, pa i ova|,
muuai bi se piilvario yoge.
156
156
Paiaiaziiano Am;ra-binuu upaniau 8.18.
Mudar, koji je proucitsi spise
prionuo osttarenju znanja
u zelji za zrnjen odbacuje pljetu -
otaj i drue tekstote.
Deseto poglavlje
317
Sva reoloska iazglaban|a suvisna su ako ne pos|euu|emo spo-
zna|u. Kau |e pos|euu|emo, sva reologi|a |e rek moguce sieusrvo
iziaza punine spozna|e, i ne piiuonosi ro| punini u znaca|no| m|eii,
osim u smislu ua ce se piosvi|erl|eni iauovari ako moze i mislima
i ii|ecima slaviri Boga. Zakl|ucak |e, sroga, ua svi sveri spisi sluze
rek rome ua bi l|uue poraknuli ua sami poiaue na spozna|i pieu-
mera, ko|i spisi opisu|u. Kau smo |eunom usranovili ua ro zelimo,
osra|e nam |euino baviri se yogom uok ro ne posrignemo.
S ]a sam izvor svega. Sve izvire iz Mene.
Zna|uci fo, obdareni dubokim pronican|em,
mudri Me obozava|u.
Sve kvalirere ima|u svo| remel| u Apsoluru, u Bogu. Nisra ne
posro|i, sro ne bi imalo svog remel|a u N|emu. Muuii, ko|i ili iz-
iavnim uviuom sv|euoce isrinu o rome, ili ro naslucu|u kao isrinu,
obozava|u i sru|u Boga, slaveci Ca na sve moguce nacine, a pona|-
pii|e upi|an|em N|ega i N|egovil kvalirera u sebe, posra|uci u ci|e-
losri onim, cemu se uive.
To |e |eunako isrina i za ispiavno usm|eiene srovarel|e pocernike,
kao i za piosvi|erl|ene muuiace. Razlika |e |euino u rome sro srova-
rel| rek naslucu|e, i ra slurn|a liani n|egovo nasro|an|e, uok muuiac
zna i viui, u n|emu |e v|eia usrupila m|esro izv|esnosri spozna|e.
9 Sa Mnom u misima,
zivofa posvecena Meni,
medusobno si pomazuci,
razgovara|uci o Meni,
naaze zadovo|sfvo i srecu.
Covoii li se ovu|e o isrinskim znalcima, ili rek o riagaocima za
znan|em Cini se ua ro ni|e birno. Naime, kako Cospou kaze, i
na|giesni|eg ou bi|eunika, ko|i se za Me oulucio, rieba uizari pia-
veunikom, |ei blizu |e n|egovo kia|n|e savisensrvo. I saviseni,
|eunako kao i oni na puru, piovoue vii|eme u piomisl|an|u cil|a;
|euni u punini, uiugi nesaviseno, ali na puru k savisensrvu. Savi-
seni pomazu nesavisenima, a nesaviseni u savisenima viue i sru|u
Boga. Diuzeci se rako na remel|u isrine i srvainosri, meuusobno se
pouizava|u u ispiavnosri, re rako osra|u nepokolebl|ivo ucvisceni-
ma u usm|eien|u piema na|visem ispun|en|u.
7 - 9
318
Bhagavad-gEt=
Bog |e ovu|e. Bog |e ovu|e sada. Ovu|e |e kia| nas. S nama se
iauu|e, s nama place. S nama |e u siernim i nesiernim rienucima.
Svaka nasa iauosr ili zalosr, n|egova |e. Bog nam |e blizi ou na|bli-
zeg, uiazi ou na|uiazeg. Bog nam |e na|bol|i pii|arel|, l|ubavnik
nuriine nase uuse. Nema nikoga, niri moze biri, sro bi nam ikako
mogao biri blize. Pii|arel|i i l|ubavnici mogu nas osraviri, ali Bog |e
s nama, kia| nas, u nama, sa svil sriana i iznuria, ou pocerka uo
kia|a svi|era, i ualeko vise ou roga. Uocimo Ca. Uzviarimo Mu
l|ubav, uzviarimo Mu makai u|elic pazn|e ko|om biine o nama.
]ei On ni|e ualeka, bezos|eca|na sila, On |e ona| kome se ur|ece-
mo, b|ezeci ou ualekog i bezos|eca|nog. Dovol|no |e ua Ca samo
piimi|erimo, ua na N|ega obiarimo pazn|u, i sva nasa r|eskoba zau-
vi|ek ce nesrari.
10 N|ima, uvi|ek obuzefima predanoscu,
ko|i Me voe svim srcem,
da|em yogu znan|a, ko|om doaze Meni.
Oni ko|i su pieuani Bogu, ko|i ima|u vol|u i cezn|u, ali im
neuosra|e znan|a, ou Boga uobiva|u ono sro im neuosra|e, |ei
Bog |e punina znan|a. Pieuanoscu Bogu, susrina znan|a pieli|eva
se u blakru, cineci ga velikim meuu muuiacima. To |e znan|e o
Boz|o| naiavi, znan|e yoge, sposobnosr iazlikovan|a zbil|skog ou
nezbil|skog, ko|a |e susrina muuiosri, i ko|u ni|e moguce uiuga-
ci|e usvo|iri, ko|a se ne pieua|e na sveucilisrima. Samo ona| rko |e
Bogu pieuan moze Ca upoznari, moze slvariri N|egovu unurai-
n|u naiav. To |e sroga sro se o Bogu ne moze govoiiri i misliri
kao o ob|ekru, kao o srvaii pokia| uiugil srvaii. Bog |e remel| i
susrina, sama osnova i os svi|era. Ciravo mnosrvo sv|erova i bica
zivi u N|emu. Kako bi Ca bice uopce moglo spoznari, ako se
pieuanoscu N|emu ne orvoii za susrinu svil srvaii, ko|u ce raua
uociri onkia| svega Srvainosr se spozna|e isrinom, ko|a |e pie-
uanosr srvainosri. Isrina svo|u puninu uoseze porpunim srapa-
n|em sa srvainoscu. Tako i blakra pieuanoscu Bogu popiima
sve vise spozna|e Boga, a c|elovirim s|euin|en|em s Bogom, por-
punim popiiman|em N|egove naiavi, zauobiva c|eloviru spozna-
|u Boga, ko|a |e spozna|a bivan|em.
11 Iz miosfi prema n|ima,
]a, ko|i boravim u n|ihovo| dusi,
Deseto poglavlje
319
famu neznan|a rasprsu|em
|asnim sv|efom znan|a.
Kako se blakra orvaia piema Bogu, rako ga Cospou u sve veco|
m|eii ispun|ava. ]eunako kao sro sv|erlosr sunca ispun|ava piosro-
ii|u kau uklonimo miacne zasroie i orvoiimo piozoie, rako i Boz-
|a sv|erlosr ispun|ava uusu ko|a Mu se pieua. Cu|e |e sv|erlosr, ne
moze biri rame. Cu|e |e Bog, ne moze biri neznan|a, |ei neznan|e |e
rek nesvi|esr o Boz|o| nazocnosri. U ro| nazocnosri uusa siece svo|u
puninu, posrize c|eloviro ispun|en|e, i iz n|e se gubi svaki riag sria-
la i neizv|esnosri. ]ei, ]a ]esam.
12 Ar|una rece:
Ji si na|visi brahman, na|vise boravisfe,
Ji si na|visi procisfife|.
Ji si izvorni Bozanski Puruya,
nerodeni Bog bogova.
U rakvo| pieuanosri saua se nalazi Ai|una, mocnik meuu sveci-
ma. N|egova pieuanosr p|eva limne u slavu Cospoun|u. N|egovo
ouusevl|en|e s|a iz n|ega popur sunca ko|e pioviiu|e iza oblaka, |ei
n|egova uusa os|eca iauosr ispun|en|a. Pi|uci nekrai Cospoun|e
ii|eci, on se iauu|e i iz re iauosri slavi Cospouina. Rauosr n|egova
sica pieli|eva se kioz gileni cenrai, kioz visuuulu. Sv|erlosr gila
rece popur bu|ice lvalosp|eva u slavu Cospoun|u, i on se s|eca
svega sro |e Cospou iekao o Sebi, i porviuu|e N|egovu velicinu
svo|im sicem. Rekao si ua si na|visi bialman, i |esi. Rekao si ua si
na|vise boiavisre, i ro |e v|ecna isrina. Ti si na|visi piocisrirel|, |ei si
sama cisroca, ko|a ounosi svaku pil|avsrinu iz l|uuske uuse. Ai|u-
na govoii svo|u pieuanosr, ona rece iz sica u gilo i na svome puru
pionalazi ii|eci ko|ima bi se iziazila, a na|bol|e su i na|piiklauni|e
upiavo one, ko|ima |e Cospou sam sebe opisao. Ai|una |e slobo-
uan svakog sriala, svake sumn|e. On |e u sran|u pieuanosri, u
sran|u Bozanske eksraze, kakvu uziva|u veliki sveci i yogini u svo-
|im uubokim meuiraci|ama. On pi|e nekrai blazensrva punim gilom.
13 Jako svi (yi|i govore o Jebi.
I Nrada |e fako rekao,
i Asifa, Devaa, i Vysa.
I Ji si mi se sam fakvim ofkrio.
9 - 13
320
Bhagavad-gEt=
U svom zanosu Ai|una iznosi i cvisre aigumenre, uokaze iza onoga
sro rviui; na|veci uokaz pieusravl|a ii|ec muuiaca ko|i zna na|visu
isrinu. Sau se Ai|una piis|eca n|ilovil ii|eci ko|ima su slavili K;u,
svi ouieua, u iaznim piigouama. I kao kiunski aigumenr, ru |e i
ii|ec samog Cospoua. ]ei, ako ii|ec muuiaca pieusravl|a uokaz, zbog
n|ilova uviua i velicine, koliku rek snagu i vii|eunosr ima ii|ec sa-
moga Cospoua, ko|i |e remel| i susrina muuiosri muuiaca.
14 Sve sfo si mi rekao drzim isfinom, o Kesava.
Jebe, o Cospode, ni bogovi ni demoni
ne mogu dokucifi i shvafifi.
Deve i asuie, ounosno bogovi i uemoni, glavna su mocna bica
veuske mirologi|e; remel|ne sile u piiioui, uobie i lose, ko|e se
boie za pievlasr. Svi veuski obieui nami|en|eni su upiavo uuobio-
vol|avan|u ril sila. Cospou |e rianscenuenralan, s one sriane ril
sila, n|ima neslvarl|iv i neuokuciv.
15 Doisfa, samo Ji osobno pozna|es Sebe,
O Na|visi Puruyo, o izvoru bica,
gospodaru svega, Boze bogova,
o gospodaru cifavoga svi|efa.
Cospou |e na|visi. On |e remel| c|elokupnog posro|an|a. Nirko
Ca ne moze znari, zaro sro nirko ne moze po|miri N|egovu velici-
nu, a ua se s N|im u ci|elosri ne s|euini. Tako uvi|ek |euino On zna
Sebe; ako se rko piocisri uo m|eie ua Ca moze spoznari, on rim
piociscen|em posra|e Cospouom, rako ua uvi|ek samo On zna Sebe.
Na|visi Puiua |e kia|n|i srupan| iazvo|a bica, kia| evoluci|e, ko-
nacni cil|. On |e remel|na sv|erlosr, ci|e su s|ene mnosrvo bica i
sv|erova. On |e u svemu osnovni pokierac, sv|esni i akrivni piin-
cip, ko|i piosi|ava kioz mnosrvo iazina srvoienog, srvaia|uci iz
Svo|e punine beskia| iaznolikosri.
16 Priici Ji, doisfa, da govoris
o svo|o| Bozansko| savi,
ko|om prozimas sve ove sv|efove.
L|uui cesro uize skiomnosr oulikom velikil l|uui. Tome ima
vise iazloga, a glavni |e zabluua. Naime, l|uui se u svom neznan|u
Deseto poglavlje
321
moia|u boiiri pioriv ega, ko|i pokusava sebi uari vaznosr i lianiri
se samolvalom i polvalama uiugil. Viu|evsi ua |e ro pur ko|i voui
u piopasr, l|uui su zakl|ucili ua |e neob|ekrivnu cov|eku, ko|i zivi u
iluzi|i, bol|e ne govoiiri o vlasririm vilinama, |ei ce se upiopasriri,
a n|egove viline ce posrari nisravnima. Takvom |e cov|eku bol|e
govoiiri o vilinama uiugil a sebe uman|ivari. Ipak, rakav li|ek
pioriv ololosri ima smisla samo za l|uue ko|i nisu ob|ekrivni, ko|i
sebe uozivl|ava|u kao ogianicenu osobnosr meuu uiugim ogiani-
cenim osobnosrima, obuzeru srialom ou vlasrire piolaznosri i nis-
ravnosri, i ko|a laznim ponosom i ololoscu nasro|i srvoiiri piiviu
vlasrire vii|eunosri u ounosu na uiuge.
Kakva bi smisla imala skiomnosr piosvi|erl|ena cov|eka, ko|i uo-
zivl|ava srvaii ob|ekrivno Ako |e nesro rako, on ce ro opaziri i
ieci. Ako ni|e, i ro ce opaziri i ieci. Ako on nekome kaze kako
srvaii sro|e, ro nikaua ni|e obo|eno osobnim inreiesima, popur
srialova i zel|a, |ei rakav opaza |euino srvainosr. Buuuci ua sebe
ne poisrov|ecu|e s ri|elom, rakav ne moia piib|egavari skiomnosri,
ko|a |e s n|egove iazine samo laz, neuosrarak ob|ekrivnosri. Zasro
bi, naime, nerko |euno ri|elo ili |euan um uman|ivao ili uzuizao,
samo zaro sro rienurno kioz n|ega u|elu|e Pa, ro |e samo ri|elo i
samo um, supsranci|e iazliciril iazina eneigi|e, ko|e mu rienurno
piipaua|u, i o ko|ima se moze izieci suu |eunako kao i o bilo ko|im
uiugim ri|elima. Ako |e n|egov um mocan, on ce ro bez poriebe za
skiomnoscu usrviuiri. Ako |e slab, ieci ce i ro, ali ro nece biri
skiomnosr, nego puka konsraraci|a. Diugi mu mogu piipisivari
pobuue ololosri ili skiomnosri, ali uoisra, u n|emu posro|i |euino
srvainosr ko|a govoii o srvainosri.
Ako |e rako s piosvi|erl|enim cov|ekom, koliko |e ro rek sluca| sa
samim Cospouom, ko|i |e susrina i remel| svega Kau On slavi
Sebe, ro |e cisra ob|ekrivnosr, ko|u iziice iz upiavo onog iazloga,
iz ko|eg |e srvoiio sve sv|erove i sva bica, iz ko|eg |e pokienuo
cirav pioces evoluci|e. ua bi se piosiiila N|egova slava, ua bi se
srvoiilo vise bica ko|a su |e u sran|u obulvariri i po|miri, ko|a ce
nosiri u sebi na|vise Bozanske ariibure. Ako |e ro ololosr, onua |e
i zivor u bicima ololosr, onua |e iauosr ololosr, |ei su ro samo
u|elici Boz|e slave, ko|om On slavi Sebe. Kau o Sebi govoii Ai|uni,
On ispun|ava Svo|u remel|nu nakanu, a ro |e uaiivan|e Sebe, uaii-
van|e ispun|en|a onima, ko|i ga zele. To Ai|una uakako iazumi|e,
on slvaca K;inu poriebu za uavan|em Sebe, za sluzen|em svim
bicima kioz n|ilovo uzuizan|e, |ei ce se rako pionosiri N|egova
12 - 16
322
Bhagavad-gEt=
slava. Ako rieba slaviri um, ako rieba slaviri zivor, ako rieba slaviri
svi|esr, ako rieba slaviri l|ubav, koliko rek rieba slaviri Cospoua,
ko|i |e remel| i susrina ril svo|srava A ako Ca rieba slaviri ona|,
rko Ca u bilo ko|o| m|eii pozna|e, koliko rek On rieba slaviri Sebe,
zna|uci Se u ci|elosri!
17 Kako da Je shvafim, o Yogine,
uvi|ek miseci na Jebe.
U ko|im obicima da Je predocim,
o Cospode.
Ai|una zeli slvariri o Cospouu sve sro mu |e moguce slvariri.
On zeli upiri sve sro s Cospouom ima veze, sve aspekre N|egove
velicine, kako bi Ca mogao slaviri, i kako nikaua ne bi izgubio
s|ecan|e na N|ega.
1S Pofanko mi ponovo opisi, o ]anrdana,
svo|e yogi|sko obi|e.
]er nekfara se Jvo|ih ri|eci
nikada ne mogu dovo|no nauzifi.
Ai|una |e u sran|u eksraze, on uoslovno pi|e nekrai blazensrva
ko|i sr|ece obozavan|em K;e. Zbog roga on zeli curi |os; svaka
ii|ec, ko|u Cospou kaze o Sebi, iezoniia s Ai|uninim susravom na
rakav nacin, ua u n|emu pioizvoui nekrai blazensrva pieuanosri,
am;ru. On sroga, govoieci o pi|en|u nekraia Cospoun|e ii|eci, ne
govoii samo meraoiicki, i yogini ko|i ima|u iskusrva znar ce kako
on govoii sasvim uoslovno, blakra uoslovno pi|e eneigi|u, ko|a
u n|egovu susravu izaziva blazensrvo popur nekraia, on uoslovno
ima os|eca| ua |e gura. Takvo blazensrvo pieuanosri ni|e sran|e
lisreii|e ko|im ga neznalice ponekau pokusava|u oponasari, vec srvai-
ni uouii s piociscu|ucim blazensrvom vise eneigi|e, vise svi|esri.
19 Svevisn|i Cospod rece:
Sad cu fi opisafi Svo|e Bozansko obi|e,
ai samo na|isfaknufi|e, o savo Kurua,
|er Mo|o| veicini nema kra|a.
Cospou zeli ieci kako ce rek naznaciri sm|einice u ko|ima rieba
gleuari.
Deseto poglavlje
323
20 ]a sam ]asfvo, o Cuqkesa,
sfo prebiva u srcu svakog bica.
]a sam pocefak, sredina i kra| svih bica.
]asrvo bica |e bice samo, n|egova |ezgia, sice. Ta |ezgia bica,
n|egova susrina i srvainosr, |esr Bog, ounosno ziacen|e Boz|e srvai-
nosri ko|e bice uozivl|ava kao sebe.
Cesro l|uui rumace ova| sril rako ua se |asrvo uoslovno nalazi u
pieu|elu sica. Aigumenr u piilog ro| rezi |esr i ro, sro ce vecina
l|uui menralno ri|elo, ko|e se uoisra i nalazi u iezonanrnom pou-
iuc|u sicane cakie, uozivl|avari kao sebe.
Ipak, ro |e zabluua, buuuci ua |asrvo ni|e lokaliziiano. Ono se
ne nalazi na nekom posebnom m|esru, |ei bi ro znacilo ua se na
nekom m|esru ne nalazi, sro ni|e isrina. ]asrvo |e sam Bog, ko|i |e
svepiisuran. Posro|e, uouuse, iazlicira viara kioz ko|a sv|erlosr
]asrva ziaci u svi|er kioz cov|eka, i ovisno o cov|ekovim speciic-
nosrima on ce sebe uozivl|avari ili u glavi, ili u sicu, ili u noznom
palcu. Yogin ko|i |e posrigao samospozna|u opaza sve kao sebe, a
ne samo |euno ri|elo, ili uio ri|ela, kakav |e sice. Ako, pak, ra| sril
slvarimo u n|egovu piavom znacen|u, u ko|em sice znaci susri-
nu, |ezgiu, ono oko cega |e sve osralo sarkano, raua cemo uokuciri
piavi smisao. I uoisra, kako ionimo uubl|e u |ezgiu vlasrirog bica,
rako se piiblizavamo isrinskom ]asrvu, a rime i Bozansko| srvai-
nosri, ko|a |e svepiozima|uca. Zbog re svepiozima|uce naiavi Cos-
pou govoii sl|euecu iecenicu. On |e uoisra ne samo susrina, nego
sve uopce, u N|emu sve pocin|e, ria|e i piesra|e.
21 Medu difyama ]a sam Viyu,
medu izvorima sv|efa ]a sam Sunce,
medu marufima ]a sam Marci,
medu zvi|ezdama ]a sam M|esec.
Ove slike pienose znacen|e slave na|veceg meuu velikima. ono
sro |e Viu meuu uiryama, sro |e Sunce meuu izvoiima sv|erla,
sro |e Maici meuu maiurima (olu|nim piariocima Inuie), sro |e
M|esec meuu zvi|ezuama na nocnom nebu, ro |e Cospou meuu
svim srvaiima. na|veci, ko|i sve zas|en|u|e slavom, obil|em i sv|e-
rloscu. Takvo znacen|e pienose i sl|eueci srilovi.
22 Medu Vedama ]a sam Sam Veda,
medu bogovima ]a sam Vsava,
16 - 22
324
Bhagavad-gEt=
medu os|efiima ]a sam um.
U svim bicima ]a sam svi|esf.
Sam Veua |e Veua u ko|o| se govoii o obieuima some, opo|-
nog nekraia. Iako se cini mogucim ua su izvoino Aii|ci somu kao
napirak pioizvouili ou neke bil|ke, re se n|ime opi|ali, ounosno
uiogiiali, u yogi|sko| |e reiminologi|i soma izv|esna supsranci|a
ko|u pioizvoui ri|elo yogina kako bi pouizalo n|egovo unkcioni-
ian|e u visokim sran|ima svi|esri (viui komenrai uz 4.29). Vsava
|e Inuia, poglavai ueva. Um |e gospouai os|erila, a svi|esr |e susri-
na bica.
23 Medu rudrama ]a sam Sankara,
medu yakyama i rakyasama sam Kubera.
Medu vasuima sam Agni,
a medu paninama ]a sam Meru.
Ruuia |e gn|evni veuski bog, unisrirel|, a Sankaia |e ime Sive,
u n|egovom milosrivom aspekru.
24 Medu svecenicima, zna| da sam B(haspafi,
o Prfha. Medu vo|skovodama ]a sam Krfikeya,
]a sam ocean medu vodama.
B;laspari |e svecenik nebesnika.
Kirikeya |e zapov|eunik nebesnicke vo|ske, iouen ou Sive i
Pivar kako bi pieuvouio vo|sku ueva u bo|u pioriv asuie Tia-
ke.
25 Od maharyi|a ]a sam Bh(gu,
od ri|eci ]a sam sog Om,
od ya|ni ]a sam |apa.
Medu nepokrefnim sfvarima ]a sam Himaa|a.
]apa |e ponavl|an|e manrie, naglas, porilo ili u sebi.
26 Medu drvecem ]a sam ban|an,
medu Bozanskim mudracima sam Nrada.
Medu gandharvama sam Cifrarafha,
medu siddhama sam mudri Kapia.
Deseto poglavlje
325
27 Zna| da sam medu kon|ima Uccai|srav, roden iz am(fe.
Medu na|bo|im sonovima ]a sam Airvafa,
a medu |udima ]a sam kra|.
2S Od oruz|a ]a sam va|ra,
medu kravama sam kma-dhuk,
medu uzrocima zaceca ]a sam Kandarpa,
a medu zmi|ama sam Vsuki.
Va|ia |e Inuiino oiuz|e. Ri|ec va|ia znaci isrouobno giom i
ui|amanr, a oba pii|evoua za|euno pienose sliku o n|emu.
Kma-uluk |e mirska kiava ko|a ispun|ava sve zel|e, kiavl|a va-
ii|aci|a na remu zlarne iibice. Kanuaipa |e Kma, bog zuun|e, ekvi-
valenran Kupiuu i Eiosu.
29 Medu nagama sam Ananfa,
Varua sam medu bicima vode.
Medu praocima ]a sam Aryam,
medu nadzornicima ]a sam Yama.
Ananra |e zmi|a, nosirel| Viua. Na slikama se cesro piikazu|e
kao risucuglava zmi|a ko|a narkiil|u|e Viua, simbol piobuuene
kugalini ko|a ziaci kioz kiunsku cakiu.
30 Medu daifyama ]a sam Prahda,
medu razorife|ima ]a sam vri|eme.
Medu zivofin|ama ]a sam av,
medu pficama ]a sam Vainafeya.
Piallua |e pobozni sin uemonskog kial|a Hiiayakasipua, ko|eg
|e n|egov uemonski orac zbog n|egove poboznosri nepiesrano zlo-
sravl|ao. Na kia|u, sam Cospou se po|avio u liku cov|eka-lava (rzv.
Niasimla avaria) i ubio n|egova oca, a Pialluu posravio za
kial|a.
Vainareya |e Caiuga, nosirel| Viua.
31 Medu procisfife|ima sam v|efar,
medu rafnicima ]a sam Rma.
Medu ribama sam morski pas,
a medu ri|ekama Cag.
22 - 31
326
Bhagavad-gEt=
Rma |e Rmacanuia, piaveuni kial| iz Rmyae.
32 Medu svim sfvarima ]a sam pocefak,
sredina i kra|, o Ar|una.
Od znan|a ]a sam znan|e o ]asfvu,
u raspravama ]a sam zak|ucak.
Znan|e o ]asrvu |e na|vise znan|e, |ei ono piuza bicu uviu u
susrinu svega, i, kao znan|e o sub|ekru, ualeko nauilazi znan|e o
ob|ekrima, ounosno srvaiima ko|ima se sub|ekr bavi.
Zakl|ucak |e ono cemu sve sriane u iaspiavi reze, i pieusravl|a
svilu iaspiave, ounosno spozna|u isrine.
33 Medu sovima sam sovo "A,
medu sozenicama dvosozna ri|ec.
]a sam, uisfinu, neproazno vri|eme.
]a sam svevideci davafe|.
34 ]a sam sveprozdiruca smrf i sfvaran|e buduceg.
Od zenskih kvaifefa ]a sam Sava, Usp|eh, Ri|ec,
S|ecan|e, Umnosf, Sfrp|en|e, Usfra|nosf.
Zenske kvalirere ne pos|euu|u samo zene, ali se zbog ouieuenil
iazloga mogu nazvari zenskima, buuuci ua |e zenski susrav usrio-
|en na nacin ko|i na|bol|e pogouu|e ocirovan|u ril kvalirera. Zenske
su kvalirere posro|anosr, riauici|a, ouizavan|e naucenog, siguinosr,
iziazavan|e govoiom, pienosen|e znan|a iuucim geneiaci|ama, i
rome slicne.
35 Medu himnama Sam Vede ]a sam B(haf-sma,
medu sfihovima ]a sam Cyafr.
Medu m|esecima ]a sam mrga-srya
157
,
a medu godisn|im sam dobima cv|efno pro|ece.
Cyari |e sril za ko|i se uizi ua u sebi sauizi bir svil Veua. Na
pocerku, bilmae su moiali poznavari sve Veue ua bi piimili
inici|aci|u. Kasni|e, kako |e kasra posra|ala oimalnoscu, uoslo |e
uo rumacen|a po ko|em |e uosrarno znari naizusr izgovoiiri Cyar-
15
Sruueni-piosinac
Deseto poglavlje
327
i, kao minimum ko|i |euan bilmaa moia zauovol|iri piilikom
inici|aci|e. Cyari glasi uoslovno ovako.
o bbKr bbutaD staD
tat satitur tareyan
bbaro detasya dbEnabi
dbiyo yo naD pracoday=t
36 Medu pri|evarama ]a sam kocka.
]a sam veicina u svemu veikom,
]a sam pob|eda, ]a sam pusfoovina,
]a sam snaga mocnoga.
Kocka |e na|veca meuu pii|evaiama upiavo sroga sro ua|e pii-
viu posren|a i piiviunu mogucnosr uobirka. Zbog roga se cov|ek,
ko|i se bavi kockom, lako moze upiopasriri remel|iri|e nego na
bilo ko|i uiugi nacin.
Cini se ua Cospou ro navoui zbog uobie Ai|unine upoznarosri
sa zlom ko|e moze pioizaci iz kocke; naime, ou kocke |e izvoino
pioizasla sva nesieca ko|o| su izlozeni, i zbog pii|evaie na kocki
uoslo |e uo ovoga iara.
37 Medu V(yi|ima ]a sam Vasudeva,
medu Pqavama ]a sam Dhanan|aya.
Medu mudracima ]a sam Vysa,
medu misiocima sam Usan.
Vasuueva |e K;in orac.
3S Medu kazn|avafe|ima ]a sam siba,
v|esfina sam u onima ko|i feze pob|edi.
Medu fa|nim sfvarima ]a sam sufn|a,
]a sam mudrosf u mudracima.
Siba |e na|veca meuu kaznama iz iazloga sro kazn|enome ua|e
lekci|u, ali ga osravl|a na zivoru, a za iazliku ou zarvoia ne izlaze
ga pogibli loseg uiusrva i unisren|a osobnosri. Tako siba ua|e bolnu
pouku ko|a ouviaca ou ual|n|eg cin|en|a zla, ali ne unisrava cov|e-
ka, kako ro cine neki uiugi oblici kazn|avan|a.
31 - 38
328
Bhagavad-gEt=
39 ]a sam s|eme svega posfo|eceg, o Ar|una.
Nema sfvorenog bica, pokrefnog ii nepokrefnog,
ko|e moze posfo|afi bez Mene.
S|eme |e ono iz cega sve iziasra. S|eme u sebi sauizi ciravu po-
renci|alnu bil|ku. Na |eunak nacin, Bog ne samo ua pieusravl|a
s|eme svil bica, nego i n|ilovu bir, eneigi|u n|ilove svi|esri, n|ilo-
vo posro|an|e, a osiguiava i supsranci|u ou ko|e se izgiauu|u n|ilo-
va ri|ela, n|ilove misli i os|eca|i. Koliko moia ua Mu |e smi|esno
kau nerko, misleci supsrancom ko|u mu On ua|e, govoii ua nema
Boga. Nema ga, a sav |e u N|emu. To |e susrina iluzi|e. Posrupno,
opazan|em srvainosri, remel|a svega, giauaci|a suprilnosri u srvaii-
ma, cov|ek pocin|e uviuari kako iuuci u bir uvi|ek uolazimo uo
Boga, |ei ko|o| gou srvaii uolazimo uo remel|a, nalazimo n|en re-
mel| u Bogu.
40 Mo|em Bozanskom obi|u nema kra|a,
o pokorife|u nepri|afe|a.
Ovo sfo sam fi rekao fek |e nagov|esfa|.
Cospou |e uao rek naruknice, opcenire sm|einice, purokaze. U
rom sm|eiu rieba riaziri, ali rieba gleuari na M|esec, ne na pisr ko|i
na n|ega pokazu|e. Tesko |e, ako ne i posve nemoguce, o Bogu
govoiiri u |asnim ouieunicama; sav nas i|ecnik i misaoni apaiar
nacin|eni su za poriebe snalazen|a u svi|eru os|erila. Zbog svega
roga, o Bogu |e moguce misliri i govoiiri rek zbog sierne okolnosri
ua os|erila u sebi sauize nesro ou Bozanskil aspekara, iako rek
ualeke i bli|eue s|ene, pa |e moguce uari sm|einice, purokaze ko|e
rieba sli|euiri kako bismo uosli uo Boga. Bog ni|e samo blazen-
srvo, ali purem blazensrva moci cemo sreci piibliznu pieuouzbu o
rome kakav moia biri Bog, kakve moia|u biri neke ou n|egovil
kvalirera. Spozna|a ni|e Bog, ali purem spozna|e mozemo uokuciri
nesro ou beskia|ne inreligenci|e ko|a |e rakouei |euan ou Bozan-
skil aspekara. Sama srvainosr ni|e Bog, ali purem srvainosri mo-
zemo uokuciri nesro o rome kakva |e kia|n|a zbil|a, apsolurna srvai-
nosr, na|visa moguca srvainosr, re i na ra| nacin mozemo uoraci
nesro ou beskia|ne Boz|e slave. Tieba, sroga, slaviri sve uobio i
mocno, sve isriniro, blazeno i veliko, |ei purem roga slavimo Boga,
i uolazimo u sve veco| m|eii u uouii s N|egovom izvoinom piiio-
uom.
Deseto poglavlje
329
A kau ro spoznamo, posra|e izv|esno, popur bl|eska mun|e u
noci, kako smo i mi sami, nasa na|uubl|a unurain|a piiioua, nase
srvaino, isrinsko i besmirno bice, rakouei pieusravl|amo |euan ou
Bozanskil aspekara. Tako slvacamo ua smo ciravo vii|eme, ne-
piesrano, u sebi samima nosili purokaz Bogu, |ei, uoisra, kako |e
Bog svepiisuran i svepiozima|uci, |amacno |e piisuran i u nama, re
piozima nase bice.
41 Zna| da |e sve, sfo |e izobino, i|epo i savno,
fek ocifovan|e d|eica Mo|ega s|a|a.
Ovo riebamo zapamriri i uvi|ek si ponavl|ari, kako nikaua ro ne
bismo izgubili iz viua. U svemu li|epom, u svemu mocnom, u svemu
velikom. Bog |e ona|, kome se uivimo, Bog |e izvoi velicine, l|epo-
re, isrine, srvainosri i uivore. On |e sve ro, sve ro por|ece ou N|ega.
U svemu sro nas okiuzu|e nalaze se purokazi piema Bogu. Pieko
svega sro opazamo, uiskiiminaci|om mozemo uoci uo N|ega. u
onome, u cemu nema velicine, viuimo gu|e On ni|e, pa po supior-
nosri mozemo pionaci gu|e On |esr. Tamo gu|e ima velicine, ria-
zeci velicinu velikog i moc mocnog, uolazimo uo N|ega.
42 Ai cemu ce fi, o Ar|una, znan|e o fome.
Jek |ednim svo|im d|eicem
]a prozimam i odrzavam sve sfvoreno.
Cirava Kieaci|a, s mnosrvom svemiia svil iazina srvainosri, oziv-
l|ena |e rek Boz|im pogleuom neznarnim, posve zanemaiivim
u|elicem N|egove biri.
Koliko su naivne pieuouzbe o rome ua |e Bog posrao piiio-
uom! Pa nema u piiioui ni izualeka uovol|no velicine, ko|a bi
N|ega mogla sauizavari. Sve srvoieno rek |e sirnica, lipa riicaii|a,
a sva iauosr ko|u |e iz roga moguce uobiri puki |e ous|a| isrinske
iauosri, ko|a |e Bog. To |e ono, cemu riebamo reziri.
39 - 42
331
]edanaesio pogIavI}e
1 Ar|una rece:
Iz miosfi prema meni rekao si mi
kra|n|u fa|nu, zvanu adhyfma,
ko|a |e rasprsia mo|u zabudu.
2 O po|avi i nesfanku bica,
kao i o Jvo|o| neproazno| savi,
o Lofosooki, pofanko sam cuo od Jebe.
3 Jakav si, kakvim si Se opisao,
na|visi Cospode.
No, zeim Je vid|efi
u Jvom aspekfu Svevisn|eg,
o Na|visi Puruya.
Kau l|uui govoie ua bi zel|eli viu|eri Boga, na|cesce se iaui o
obicnom izazivan|u, a buuuci ua ne uize kako Bog posro|i, ne
smaria|u ni ua ima icega opasnog u rakvom izazovu. Oni su, naime,
posve siguini ua nirko nece ougovoiiri na n|ilov izazov. Da ko|im
sluca|em v|eiu|u kako posro|i i na|man|a v|eio|arnosr ua im nerko
ougovoii, v|eio|arno bi se nasmir piesriasili i pob|egli u neki miacni
kurak. Pogleua|mo samo kako u Bibli|i neznalice vii|eua|u Isusa,
spiua|uci se sa samom iue|om ua bi se uoisra moglo iauiri o Bo-
332
Bhagavad-gEt=
z|em ur|elovl|en|u. Kau im nerko kaze isrinu i upozoii il na n|ilo-
ve pogieske, l|uui ce cesro, bez iazmisl|an|a, ougovoiiri nesro u
smislu rko si ri ua se rako posravl|as, novi Mesi|a. Kau bi, ko|im
sluca|em, piisrupali l|uuima s posrovan|em, i kau bi v|eiovali u
Boz|u svepiisurnu naiav, raua bi bili skloni u svakom kamenu vi-
u|eri Mesi|u, i ualeko, ualeko reze bi se oulucili u|elovari iz srava
ua na svi|eru nema sveraca i avaria, re ua svim l|uuima vlaua|u
|eunake niskosri kakve vlaua|u n|ima. Zbog svega roga, mozemo
oper viu|eri porviuu sraiog nacela po ko|em sveci svuua viue svece
i Boz|a ur|elovl|en|a, a giesnici svuua viue giesnike. To |e roliko
uobica|eno, ua |e uovol|no samo pogleuari naocale kioz ko|e po-
|euinac gleua svi|er, pa ua saznamo mnogo roga o n|egovo| uusi.
Slicno vazi i za Ai|unu. Ako malo bol|e pogleuamo goin|e sri-
love, mozemo uociri porpuni neuosrarak bilo kakve sumn|e u ono
sro govoii. U n|egovim mislima nema ni na|man|eg riaga skepri-
cizma; on, rakouei, ni na ko|i nacin ne piov|eiava Cospoua.
N|emu |e posve |asno ua |e Cospou iekao isrinu o sebi, n|egovo
mu sice govoii kako |e K;a Svevisn|i, i |euina n|egova zel|a |esr
spoznari vise ou N|egove naiavi, sreci u n|u bol|i uviu, kako bi Ca
mogao bol|e srovari i obozavari. Velika uusa, naime, nalazi na|ve-
ce zauovol|srvo u uivl|en|u bol|em i vecem ou sebe, a Ai|una |e
uoisra velika uusa.
Posro|e l|uui ko|i uize kako |e ovu|e uan svo|evisni pieseuan.
ako nam nerko kaze ua |e Bog, riebamo popur Ai|une ieci neka
nam pokaze svo| aspekr Svevisn|eg, pa cemo se uv|eiiri. Dakako,
rakvi spaua|u u onu giupu ko|a |e mirva llauna sravila Isusu rino-
vu kiunu na glavu
158
, buuuci ua u n|ilovu svi|eru Mesi|a ni|e mo-
guc, re sroga ocito ima|u posla s vaialicom. Nikakva uiuga moguc-
nosr za n|il ne posro|i. Da |e u n|ima posro|ala bilo kakva v|eia u
158
Mr 2, 29-31. Spletose zatin tijenac od trnja i statise nu na latu, a tako i
trsku u desnicu. Iriibajuci pred njin koljena, izruitabu a: Zdrato, kralju
zidotski! Onda pljujuci po njenu, uzinabu trsku i udarabu a njone po lati.
Iosto a izruase, stukose nu plast, obukose nu njeote baljine pa a odtedose
da a razapnu.
Takouei i Mr 2,39-44. A prolaznici su a porditali nasuci latana: Ti koji
raztaljujes Hran i za tri a dana saradis, spasi san sebe! Ako si Sin 8ozji, sidi s
kriza! Slicno i latari stecenicki s pisnoznancina i starjesinana, ruajuci se,
otorabu: Drue je spasio, sebe ne noze spasiti! Kralj je Izraelot! Neka sada
side s kriza pa ceno potjerotati u nj! Uzdao se u 8oa! Neka a sad izbati ako nu
onilje! Ta otorio je: 'Sin san 8ozji! Tako a trijedabu i s njin raspeti razboj-
nici.
Jedanaesto poglavlje
333
mogucnosr ua |e Isus Mesi|a, posrupili bi baiem popur Nikouema,
ko|i |e uuboko zamisl|en uosao Isusu popiicari, nocu
159
; a kau su
se svi Isusovi ucenici iazb|ezali, upiavo |e ra| Nikouem, ko|i nije
bio siuran u Isusovu piiiouu, bio ra| ko|i ga |e pokopao.
160
Zamislimo, samo pokusa iaui, kako bismo piisli nekome rko za
sebe kaze ua |e Bog, a mi uoisra nisno siurni |e li, ili ni|e. Pa,
pierposravl|am ua bi se svarko pameran uobio zamislio, i ua bi se
iaui|e vaialici poklonio uo zeml|e, nego uvii|euio ur|elovl|en|e Sve-
visn|eg sumn|om. Ako se isposravi ua imamo posla s vaialicom, ro
|e na|man|i pioblem. mi smo se ionako klan|ali Bogu, ko|eg smo
mislili ua pieusravl|a, a zakon kaime ce se ionako saviseno pobii-
nuri za osralo. Ali, ako |e Bog osobno bio piisuran pieu nama, ako
se sverac ili Svevisn|i ukazao pieu nama, a mi smo mu piopusrili
iskazari nase na|vise srovan|e i pieuanosr, i u N|emu poriaziri uro-
cisre svo|e uuse, raua smo pocinili nesro, sro cemo si resko ili nika-
ko moci opiosriri.
Nakon sro smo Bogu iskazali nase na|uubl|e os|eca|e, nakon sro
smo mu pieuali sice nasega bica, osra|e nam |euino ua Ca zamoli-
mo ua nam pokaze vise ou svo|e Bozanske piiioue, kako bismo
mu se vise mogli uiviri. To |e upiavo ono sro cini Ai|una.
4 Ako Ji, o Cospode, drzis
da sam kadar fo vid|efi
fada mi pokazi, o Cospodaru yoge,
svo|e neproazno bice.
Ai|una |e uovol|no muuai ua uizi kako ni|e bas izv|esno kako |e
on uosro|an viu|eri Boga. On ne sumn|a u K;u, ali zaro u pogle-
uu sebe ni|e posve siguian. To moze biri sasvim uobia pouka olo-
lim l|uuima ko|i nepiesrano sumn|a|u u Boga, ali su zaro sobom
posve zauovol|ni i nikaua se ne uovoue u piran|e. Cini se ua |e
miacnu uusu na|lakse piepoznari po veliko| uv|eienosri u vlasriru
savisenosr, ounosno baiem ielarivnu savisenosr mozua |a nisam
savisen, ali su zaro uiugi goii ou mene. Kau siernemo cov|eka
ko|i uizi kako |e zao i giesan, v|eio|arno imamo posla sa svecem,
|ei nirko nece uoisra o sebi misliri rako nesro ako isrouobno ne
gleua Boz|u sv|erlosr. Ona |e, naime, roliko mocna i ispun|u|uca,
159
Iv 3, 1-21
160
Iv 19, 39-42
3 - 4
334
Bhagavad-gEt=
ua sverac bez reskoca moze kiiriziiari vlasrire neuosrarke, a ua zbog
roga nema uo|am ua nesro gubi; cini se ua svo|u sauasn|u pozici|u
mozemo ob|ekrivno uociri rek u sluca|u ua |e nauiasremo u nesro
bol|e. U piorivnom, bir cemo roliko nesiguini, ua cemo se nepie-
srano pokusavari porviuiri; ua uoisra v|eiu|emo u vlasriru vii|eu-
nosr, ro nam ne bi bilo poriebno.
5 Svevisn|i Cospod rece:
Pogeda|, o Prfha, sfofine
i fisuce Mo|ih Bozanskih obika,
raznovrsne, raznobo|ne i raznoike.
6 Pogeda|, o Bharafo, difye, vasue,
rudre, Asvine kao i marufe.
Ceda| mnoga cudesa, rani|e nevidena.
Sva nabio|ena bozansrva pieusravl|a|u aspekre Svevisn|eg; iako
se o n|ima moze misliri kao o zasebnim bicima, re il kao rakva i
opazari, muuii|e il |e gleuari rek kao iazlicire nacine gleuan|a na
Onog ]eunog. Naime, pii uouiiu Bozanskog Puiue s Piak;ri uo-
lazi uo piakricki beskia|nil mogucnosri pieli|evan|a Bozanskil
aspekara iz seie neocirovanog u seiu ocirovanog, re se rako u
srvoienom svi|eru moze opazari bezbio| bogova, ounosno, ro-
caka uouiia Boga sa svi|erom, re mnosrva nacina N|egova ocirova-
n|a u svi|eru. To ua|e ob|asn|en|e za beskia|no mnosrvo bogova
u linuuizmu, nau ko|im se rako neporiebno sablazn|ava|u zapa-
uni reolozi.
Dakako, ako uubl|e iazmislimo o ovome, cirav srvoieni svi|er
pieusravl|a nekakvo ocirovan|e N|egovil aspekara, iako, kako Co-
spou kaze, rek posve sicusnog N|egova ui|ela.
7 U Mom fi|eu pogeda| sad, o Cuqkesa,
cifav svi|ef s|edin|en u ]edno,
sve pokrefno i nepokrefno,
i sfo god drugo zeis vid|efi.
]euno |e ocirovano u ciravom svi|eru, u svemu srvoienom. ]euno
|e remel| sveg mnosrva bica. Ai|unina svi|esr opazala |e ro mnos-
rvo, pou ur|eca|em mye, ounosno, iluzoine kvalirere ko|a sv|er-
losr ]eunog lomi na rakav nacin ua ga se opaza kao mnosrvo, re
Jedanaesto poglavlje
335
srvaia pou|elu u opazan|u ko|a srvaia mogucnosr ua nesro posro|i
u ounosu s necim uiugim. U rakvom, ielarivnom svi|eru, ko|i
uoisra ni|e nisra vise ou iluzi|e, svako bice uizi sebe posebnim i
ouvo|enim ou uiugil, a ra kopiena |e za bica uglavnom nepiozii-
na.
S No svo|im vasfifim ocima ne mozes me vid|efi.
Da|em fi, sfoga, nebesnicki vid.
Pogeda| sada Mo|u Bozansku savu.
Lako bi bilo ieci ua |e Cospou uklonio kopienu iluzi|e s Ai|uni-
nil oci|u, re ua |e raua Ai|una posrao sposobnim opazari isrinsku,
nepoui|el|enu srvainosr ]asrva u svo| n|eno| slavi.
To bi, v|eiu|em, bilo veliko, ogiomno pouc|en|ivan|e naiavi ovog
uogaua|a. Naime, uozivl|a| ]euinsrva posro|i na mnosrvu iazina, s
iazlicirom uubinom uviua. Ai|unino |e iskusrvo po svo| piilici na|-
visi uomer i nesro bez pieseuana; n|egovo iskusrvo uolazi kao po-
sl|euica inreivenci|e samog Isvaie; iskusrvo uozivl|ava neizm|eino
sposobni yogin ko|i |e piakricki po kvaliikaci|ama pivi uo Boga.
I, ne man|e birno, iskusrvo uolazi kao posl|euica piipieme kioz
uorauasn|i iazgovoi, u ko|em se Ai|unina svi|esr posrupno siiila i
cisrila uo srupn|a kau u n|emu posro|i samo pieuanosr Bogu i zel|a
ua se o Bogu sro vise zna.
Mnogi yogini i obicni l|uui uozivl|avali su sran|e ]euinsrva, na
iazlicire nacine i u iazlicirom srupn|u, uubini i ueral|nosri. Takva
iskusrva zapiavo su uosra cesra; roliko cesra, ua pii|eri opasnosr
ou pouc|en|ivan|a Ai|uninog iskusrva, i n|egovog svisravan|a u
giupu iskusrava samuli|a. Slazem se ua |e ro iskusrvo ou slicne
kvalirere, ali po svo| piilici sve nauilazi po kvanrireri, ounosno
uubini.
9 San|aya rece:
Rekavsi fo, o kra|u,
na|veci gospodar yoge, Hari,
pokaza Prfhi svo| Bozanski obik.
Inuikarivno |e sro se K;u ovu|e naziva gospouaiom yoge;
naime, yoga ovu|e znaci sran|e ]euinsrva, a Cospou, Na|visi Puiu-
a, ona| |e, ko|i pieusravl|a uoslovno ur|elovl|en|e ]euinsrva, vi-
lovni Bozanski aspekr ko|i |e ]euan u Sebi, i ko|i nosi svi|esr Piai-
4 - 9
336
Bhagavad-gEt=
zvoinog. Sran|e yoge n|egov |e osnovni ariibur, |ei |e nerko yogin
u ono| m|eii, u ko|o| |e spoznao N|ega, i s N|ime se usklauio.
10 Mnosfvo usfa i oci|u i cudesnih prizora;
okicen nebeskim nakifom
i naoruzan bozanskim oruz|ima
uzdignufim za bo|,
11 Ogrnuf nebeskim vi|encima, od|ecom i mirisima,
sfa|ao |e N|egov ik, cudesan,
bisfav, beskra|an i sveprozima|uc.
Ova| opis rieba znari piorumaciri. Naime, rieba svaku ii|ec gle-
uari ne rako sro bismo pokusali vizualiziiari sliku, sasravl|a|uci |e u
svom umu ou zamisl|an|a po|euinacnil pieumera, nego rako sro
cemo pokusari os|eriri sro nam svaka po|euina ii|ec govoii. Sro
nam govoii pogleu na neci|e usne Iz |eune pozici|e, iz |eunog
kura, u ouieuenom sran|u uula Mnogo; iz poloza|a usana i oci|u
mozemo uoznari mnogo o neci|im mislima. Zamislimo saua vizi|u
u ko|o| se unurain|a naiav beskia|nog Boga pienosi Ai|uni purem
piom|ena mili|aiui rananil nagov|esra|a os|eca|a, iziaza lica, oci|u,
usana, misica na obiazima, svil onil srvaii pomocu ko|il |e on
naucio gleuari u l|uusku uusu. Doslovni beskia| svil ril aspekara
orvaia mu se isrouobno i on sr|ece uviu u beskia|ni iaspon i supril-
nosr svi|esri Boga ko|i mu se iazorkiio. Kau rakvo iskusrvo ne bi
bilo pieliveno u n|egovu svi|esr na ra| nacin, sva |e piilika ua bi
slvario ualeko man|e, rek |euan neiaspoznarl|ivi os|eca| sran|a.
Ovako, svi aspekri suprilnosri pieli|eva|u se kioz sva n|egova ri|e-
la, ou visil piema nizima, i pienose mu slike na nacin ko|i |e on u
sran|u po|miri, kioz ouieuene simbole i znacen|a.
Kako iarnik uozivl|ava moc, snagu i koncenriiianu svi|esr Kioz
oiuz|e, iuke ko|e nose oiuz|e pouignuro za bo|. Svi|esr se koncen-
riiia kioz oiuz|e i boiavi u n|emu. Svi|esr |e sabiana i mocna. Srvai-
nosr se ouiazava u ro| svi|esri.
Isrouobno, cv|erni vi|enci, miiisi, l|epora, iauosr. Razigianosr
lepriia nau cv|ernom livauom, iz svil kurova, iz sica i larica sva-
kog cvi|era ko|i gleua sunce i upi|a n|egovu roplinu. D|eca ko|a
piave cv|erne vi|ence bosa rice livauom, i nose cvi|ece ma|ci i ocu,
sravl|a|u im vi|ence oko viara. L|ubav, l|epora i iauosr urkani su u
re vi|ence.
Jedanaesto poglavlje
337
Sabiani louocasnik pun l|ubavi i pieuanosri uonosi cv|erni vi-
|enac u liam Viua; nakon piis|ecan|a N|egove slave, oua|e Mu
srovan|e sravl|a|uci vi|enac oko viara N|egova kipa.
Zvi|ezue se iaua|u svakog rienurka. U neko| maglici meuuzv|ez-
uanog plina uoslo |e uo lokalne koncenriaci|e mase i giaviraci|-
skog saziman|a vouika. U |ezgii mlaue zvi|ezue pali se uzi|ska pec.
u bl|esku sv|erlosri. Sv|erlosr p|eva p|esmu srvaian|a u ko|o| se slavi
Bog; konuenziia se na|pii|e u zivor, porom u svi|esr, pa u pieua-
nosr Bogu. U N|egovim ocima, na kuru N|egovil usana nalazi se
ra| bl|esak. Na cvi|ecu oko N|egova viara, na oiuz|u ko|e uizi,
nalazi se sv|erlosr roliko gusra ua |e rvai ovoga svi|era rek uasak
piaznine i magle. Pogleu u n|egovim ocima iue|a |e o rviuoci, ko|e
|e rviuoca ui|amanra rek ualeka ieminiscenci|a. Isrouobno, zaigia-
na iauosr u|ece ko|a plesu po cv|ernom pol|u rek |e ualeka iemi-
niscenci|a V|ecne Rauosri sro boiavi na kuru N|egovil usana.
U svakom cvi|eru oko N|egova viara nalazi se vise sv|erlosri nego
u mili|unima sunaca. Svaka larica bl|esri blazensrvom. Ipak, sve |e
ro lako gleuari i ne smera ocima, |ei sv|erlosr |e rek na|blizi po|am
ko|i cirarel|u pienosi ono sro se ru uesava. Sv|erlosr ni|e vizualna,
ona |e sran|e uula u ko|em nema neznan|a, ona |e sran|e cisroce i
vizi|e.
U N|egovu oiuz|u beskia|na |e moc. Ipak, ra moc ne zasriasu|e,
ona liabii. To |e moc zasrire, snaga ko|a liani vile i liabie.
N|egov miiis. miiis nagle spozna|e uoraua nei|esivog pioble-
ma. Miiis nenauane siece, bez iazloga, siece ko|a |e posl|euica
sloboue. Miiis lakoce svi|esri. Lakoca sna cisre, piaveune uuse.
Miiis uavnil viemena pii|e nasranka viemena. Miiis ualekil pio-
sroia, s one sriane svi|era. Miiis isrine i viline, miiis blazensrva
ko|e |e posl|euica spozna|e ua |e On ovu|e, ua |e saviseno blazen-
srvo ovu|e i saua i ua nikaua nece pioci, i ua ce sve pioci osim
N|ega.
Znan|e ua |e On |euina suubina i srvainosr.
12 Kad bi na nebu isfodobno zas|ae fisuce sunaca,
n|ihov bi s|a| naikovao s|a|u fog uzvisenog bica.
Sv|erlosr sunca samo |e sv|erlosr. Zamisli sv|erlosr, ko|a osim
svil osobina sv|erlosri ziaci srvainosr, isrinu, bir inreligenci|e, vi-
lovnu moc, na|vise uobio, na|vecu l|eporu. srvainosr ko|a se
pieli|eva na roliko iazliciril nacina i u roliko iazliciril aspekara,
9 - 12
338
Bhagavad-gEt=
ua bil mogao umii|eri opisu|uci il, |euan po |euan, v|ecno i bes-
kia|no, uropl|en u n|ima.
U ovome svi|eru mozemo samo naglasavari kako |e ra sv|erlosr
snazna, ali ro ne govoii piakricki nisra o n|eno| naiavi. To |e sv|er-
losr spozna|e, sv|erlosr isrine, sv|erlosr srvainosri, l|ubavi, viline i
|unasrva. To |e sv|erlosr u oku u|erera, ra isra sv|erlosr, iskia zivora,
ali roliko snazna ua svo|om snagom izaziva sriu|u blazensrva u
l|uuskom sicu, ko|a |e roliko mocna ua moze rienurno ubiri ne-
spiemnoga. Ogiomna, beskia|na sv|erlosr, sv|erlosr popur mili|u-
na sunaca, ali onakvil sunaca kakva s|a|u srvainoscu i susrinom
zivora i svi|esri. Nisra, ama bas nisra u ovome svi|eru ne moze
pieni|eri punu sliku roga, |ei cak i punina svi|era pieusravl|a rek
s|enu nokra na Boz|em noznom palcu.
13 Ju, u fi|eu bozansfva bogova,
Pquov |e sin sagedao cifav svemir,
podi|e|en u mnosfvu i ufeme|en u ]ednom.
Pogiesno bi bilo iz|avu ru, u ri|elu. slvariri rek kao merao-
iu. Piis|erimo se samo sro su sve l|ubavnici u sran|u viu|eri |euno
uiugome u ocima i ri|elu, cak i ako samo pio|iciia|u svo| iueal u
uiugu osobu. Bozanska vizi|a |e rek po analogi|i slicna rome, |ei
ovu|e nema m|esra pio|ekci|i iuealni ailerip se doista nalazi ramo
gu|e ga viuimo; zapiavo, |euan veliki uio pozirivnog soka uolazi
ou spozna|e ua ne moiamo nisra izmisl|ari, |ei srvainosr ualeko
nauilazi nase anrazi|e. ona |e, zapiavo, ono sro smo svo|im ma-
sran|em uvi|ek nesaviseno uoricali i cemu smo rezili, a u svo|im
rezn|ama bili osu|eceni.
Lik ko|i |e Ai|una viuio bio |e l|uuski, u smislu ua l|uuskosr
pieusravl|a rek nesaviseni, ualeki pokusa| ous|a|a rog savisensrva,
ko|e K;a u ci|elosri sauizava u sebi. Ne samo l|uuskosr, nego i
kia|n|i po|movi kao sro su Inreligenci|a, Svi|esr, Zivor, Srvainosr,
Rauosr, Isrina, L|epora, Blazensrvo punina savisensrva u svim
mogucim aspekrima, roralirer posro|an|a u svim mogucim aspekri-
ma, esenci|a zivora i svega sro uizimo na|visim iuealima posro|a-
n|a, kau uobi|emo napaua| suluuog i neopiavuanog oprimizma i
v|eie u l|uusku visru sve ro, i neizm|eino vise ou roga, piikazano
|e Ai|uni u kaleiuoskopsko| vizi|i Bozanskil aspekara, kioz pio-
m|ene iziaza lica, simbole i pokiere, beskia|ne inese i slicne srvaii
ko|e sluze rome ua se neiziecivo, purem mnosrva slo|eva sve man|e
Jedanaesto poglavlje
339
i man|e suprilnil rvaii, pienese u um l|uuskog bica, u obliku ko|i
ce ono biri u sran|u po|miri, a ua se punina iskusrva piirom ni na
ko|i nacin ne naiusi.
14 Zafim, obuzef cudom, na|ezene koze,
skop|enih ruku i pognufe gave
Dhanan|aya s posfovan|em osovi Cospoda.
Ovo moze kako val|a slvariri rek ona|, rko u svo|em iskusrvu
ima Bozansku vizi|u, bez obziia na n|en srupan| i inrenzirer. Naime,
cov|ek ko|i uoue u uouii s ocigleuno visom seiom egzisrenci|e
ponasa se na |euan posve speciican nacin, resko slvarl|iv onima
ko|i ne ui|ele slicna iskusrva.
Svima |e poznaro masran|e, zamisl|an|e, srvaian|e vlasrira pii-
varnog, malog svi|era ispun|enog onim sro smo, u svo|im ogiani-
cenim sposobnosrima, u sran|u uoziv|eri kao pozel|no, iuealno,
uobio i li|epo. Zena ce zamisl|ari iuealnog muza, ko|i ce pos|euo-
vari osobine, ko|e |e ona u sran|u piepoznari i iazum|eri kao po-
zel|ne; mozua ce pos|euovari i neke negarivne osobine, za ko|e |e
naucila v|eiovari ua su neizb|ezne. Na slican ce nacin muskaiac
zamisl|ari iuealnu zenu. Sve ro ouvi|ar ce se u neko| visri iuealnog,
pozel|nog svi|era, ko|i |e ispun|en svim poznarim, uobiim srvaii-
ma ko|e smo bili u sran|u piepoznari i ko|e bismo sebi ouabiali
kau bi nam pii izboiu bile ouii|esene iuke.
U svemu rome, konsranra |e |euino ro ua su sve re srvaii nase
rvoievine. Na svima n|ima nas |e pecar, pecar nasil ogianicen|a i
uosega. Nikau necemo ouabiari ono sro |e pieuobio ua bismo ro
mogli zamisliri, iz |eunosravnog iazloga sro ro uoisra jest pieuo-
bio ua bismo ro mogli zamisliri, re ro sroga |eunosravno nismo u
sran|u.
Zamislimo saua kako se os|eca cov|ek ko|emu se pokaze nesro
sro |e doista pieuobio ua bi mogao zamisliri, sro ni|e u sran|u ni
zamisliri ni po|miri, sro ga roliko u svim aspekrima nauilazi, ua |e
ciravo n|egovo bice, sa svim sposobnosrima masran|a, umisl|an|a,
izmisl|an|a i uozivl|avan|a, |eunosravno pieusko i pieri|esno ua bi
moglo po|miri makai i znaca|ni|i u|elic onoga sro mu se pokazu|e
o nikakvom izmisl|an|u ni|e moguce govoiiri i na rakvo nesro
moguce |e |euino oumalnuri iukom. Um |eunosravno ni|e u sra-
n|u izmisliri nesro sro nauilazi n|egove kapacirere, i sro mu, zapia-
vo, na kapal|ku moia uoziiari i pievouiri uimenzi|e vise srvaino-
12 - 14
340
Bhagavad-gEt=
sri, kako pou piiriskom ne bi ili osrao piazan, ili se |eunosravno
iaspao.
Os|eca|i cov|eka ko|i uozivl|ava rakvo iskusrvo mogu se u|elo-
micno opisari kao m|esavina zapan|enosri, ouusevl|en|a, cuuen|a,
blazensrva, uivl|en|a, obozavan|a, sriala i pieuanosri. Kau u liku
bica ko|e nam se ukazu|e, u n|egovu izgleuu, po|avi, poiuci ko|u
pienosi svo|im samim posro|an|em, ugleuamo nesro sro nauilazi
nase na|smioni|e snove. pa, iecimo ua pocin|emo os|ecari nesro
ou onoga, sro Bog spiema onima ko|i Ca l|ube.
161
15 Ar|una rece:
U Jvo|em fi|eu, o Cospode,
vidim okup|ene sve bogove i sva bica;
Brahmu, Sfvorife|a, kako s|edi na ofosu;
fakoder i sve mudrace i nebeske zmi|e.
Osnovna porieba onoga rko gleua Boga, ci|e |e sice ispun|eno
Bogom, |esr slaviri Boga i obozavari Ca. L|uui bez iskusrva pokusa-
va|u povuci nekakvu paialelu izmeuu roga i svo|il plirkil sv|erov-
nil uozivl|a|a, pa misle kako obozavan|e znaci neku visru ponizava-
n|a sebe pieu necim ispiaznim, i iz re svo|e pozici|e ima|u zel|u na
neki nacin aiimiiari svo|u vii|eunosr i ispuniri svo|u piazninu, pa
se pokusava|u pieusraviri kao samosralna, neovisna bica ko|a ni pieu
kim ne klece. Iznuria, oni su piazni, oca|ni i vise nego napola luui.
Za iazliku ou rakvil ispiaznil slabica, ko|i se ima|u poriebu
uzuici, sveci ko|i gleua|u Boga ima|u poriebu |euino slaviri Onoga,
koga piepozna|u kao rakav iueal, ua oni u svo|em ogianicenom
bicu nisu u sran|u ni iznisliti nesro, sro bi mu bilo makai i blizu.
Piepozna|u Ca ne samo kao cil| svil svo|il cil|eva, kao ispun|en|e
svil naua i zel|a, kao viisak kia|n|e siece ko|a nauilazi svaku nauu,
kao konacnu pob|euu, nego rakouei i kao slobouu ou svo|eg ega.
Nema poriebe za uzuizan|em sebe, kau mozemo biri bez sebe
sami sebi vise nismo poriebni, |ei On posro|i, on, kia|n|i, vilovni
cil|, On, ko|eg piepozna|emo kao onu nenamerl|ivu, uuboku i rilu
piisurnosr ko|a |e uvi|ek, bez iazlike, bila s nama, u svemu, a ko|u
|euino nismo piepoznavali, ali smo sve|euno rezili svemu onome
sro ona pieusravl|a, i pokusali |e uoraci kioz srvaii svi|era, osra|uci
uvi|ek iazocaiani.
161
1Koi 2,9
Jedanaesto poglavlje
341
I saua |e On ovu|e, i mi Ca viuimo. On |e ovu|e. Nisra uiugo,
nikaua, ama bas nikaua, ni|e poriebno. On |e srvaian i ovu|e. Kl|uc
na|viseg ispun|en|a ciravo |e vii|eme piisuran, a na|visa srvainosr
boiavi u |ezgii svakoga bica.
16 Cedam Je, beskra|na ika,
s mnosfvom ruku, frbuha, usfa i oci|u.
Ai ne vidim Ji pocefak, sredinu ni kra|,
o Na|visi Cospode, o Svevisn|i!
Vizi|a |e isrouobno neizm|eino ouieuena i beskia|na. Kioz ko-
nacne simbole spoznarl|ive l|uuskom bicu ukazu|e se neizm|eini
beskia| Boz|e unurain|e naiavi.
17 Cedam Je s krunama, zezima i diskovima,
kako s|as sv|efoscu na sve sfrane.
Jesko Je |e, doisfa, gedafi,
kao pamfecu vafru
i neizm|ernu sv|efosf Sunca.
Pogleu na Boga |e blazensrvo i ispun|en|e, ali ro ispun|en|e
roliko |e siloviro ua bi nepiipieml|enoga zgiomilo i spalilo u
pepeo. Samo Ai|unina velika cisroca uziok |e n|egovo| sposob-
nosri ua u piiman|u vizi|e uoue ovoliko ualeko. Vecina uozivi ili
nesro ualeko plice, man|e inrenzivno, ili |e u sran|u u ro gleuari
ualeko kiace vii|eme, rek puki rienurak, u|elic sekunue. Mocna
svi|esr moze zgiomiri, moze zasriasiri. Ali, ona| rko u n|u gleua,
popiima n|ezinu unurain|u naiav, umiie n|egova sraia, niza pii-
ioua, i zauobiva inici|aci|u u naiav onoga sro gleua. Zaro se kaze
ua ni|e moguce gleuari Boga i pieziv|eri; naime, nisra ou nase
sraie, nize piiioue ne piezivi, i osra|emo u ci|elosri i iz remel|a
izmi|en|eni.
1S Vidim Je kao neproaznog i na|viseg.
Ji si vrhovni feme| svega.
Ji si v|ecni cuvar dharme,
Neproazni si Puruya, fako |a misim.
Ciravim srvoienim svi|erom upiavl|a susrav zakonirosri, ko|e-
mu |e svo|srvena na|visa, savisena piaveunosr. Cesro se l|uui pira-
14 - 18
342
Bhagavad-gEt=
|u kako rakav susrav unkcioniia, a resko ua bi se bili u sran|u
uos|eriri isrine.
Dlaima, naime, unkcioniia rako, sro su sva bica sravl|ena u
peispekrivu na|viseg savisensrva, ko|e |e Bog. U ro| peispekrivi,
ona sagleuava|u sebe i svo| poloza|, i iz re pozici|e suue sama sebi.
Svaka necisroca u uusi ko|a gleua Boga pece popur zive iane, re
srvaia os|eca| kiivn|e, giesnosri i zesrokog ka|an|a. Iz rog ka|an|a,
bice se zuui popiaviri, re, piema ro| zel|i, biia sm|ei svo|e buuuce
egzisrenci|e u ko|em ce ispiaviri svo|e gieske, oka|ari svo|u kiivn|u
i moci uspiavno sra|ari pieu Cospouom i gleuari Ca u oci. U sil-
nom blazensrvu Bozanske vizi|e, bice bi iaui|e rienurno umilo i
nesralo, nego na bilo ko|i nacin pokusalo nekoga pievaiiri, ili la-
gari o vlasrirom sran|u. U siruaci|i u ko|o| |e bicu ponuuen beskia|,
ono samo na|bol|e uviua ci|enu ko|u moia plariri kako bi ga zauo-
bilo, a u ro| spozna|i nema ni riaga zal|en|u zbog parn|i ko|e ce
moiari pioziv|eri na puru uo savisensrva. ]ei, cil| |e izv|esran. Bog
|e izv|esran, On |e sralan i posro|an. Mi smo ri ko|i moiamo oulu-
ciri kakve lal|ine cemo ou|enuri u N|egovo| piisurnosri. I sama
pieuanosr Bogu, sam uviu u N|egovu naiav, |esr ra| zbog ko|eg
bice samo sebi biia, u ogleualu Dlaime, buuuci zivor, usm|eien
ciscen|u i iazvo|u. ]euino sro |e birno, |esr ua Ca buuemo uosro|ni.
Svi nizi cil|evi gube se u ro| vizi|i.
Kako gou l|uui pokusavali zamisliri Bozansku piaveunosr, srvai-
nosr |e ualeko, ualeko l|epsa i velicansrveni|a. Kau l|uui pokusava-
|u zamisliri zagiobni suu, pierposravl|am ua ce se uomisliri piak-
ricki svemu, osim onome sro se uoisra uesava, a ro |e ua nam se
pokaze savisena l|epora, ua se s nase uuse uklan|a sav reier, i ua u
peispekrivi re l|epore i savisensrva spozna|emo sebe.
Nazalosr, cesro |e pogleu u ogleualo uzasno bolan za uusu ko|a
|e ziv|ela izicki zivor ispun|en gii|elom i niskosrima, ogianicava-
n|em sebe i uiugil, re povecavan|em kolicine parn|e na svi|eru.
Velika |e srvai ako uspi|emo okienuri sm|ei rakvog zivora uok
smo |os u izickom ri|elu, a |os |e veci usp|el ziv|eri zivorom ispu-
n|enim na|visim vii|eunosrima. Kau rakvo, saviseno bice pogleua
Boga, nema poriebe za obaian|em pogleua, |ei u N|egove oci gle-
ualo |e za zivora, N|egov pogleu ziv|elo |e u svi|eru, i u N|egovom
pogleuu moze kupari svo|u uusu u v|ecnosri. Za rakvoga nema
poriebe za ponovnim iouen|em u izickom svi|eru, |ei u n|emu
nema riagova izickog, ko|i bi moiali izickom viacari uugove;
posro|i samo Bozansko, ko|e ce Bozanskom i piipasri.
Jedanaesto poglavlje
343
19 Ji si bez pocefka, sredine i kra|a,
beskra|ne save, bezbro|nih ruku.
Sunce i M|esec Jvo|e su oci,
pamfeca vafra Jvo|e |e ice.
Sve sfvoreno gri|e se u Jvome s|a|u.
Cirav ielarivni svi|er samo |e nacin pogleua na Boga. Kau se
isrina o rome cov|eku iazorkii|e, kao sro se iazorkiila Ai|uni, raua
opaza kako sve srvoieno slavi Srvoiirel|a, ko|i se u svemu rome
ouiazava i kioz sve srvoieno s|a blisravim s|a|em svo|e unurain|e
naiavi. Unurain|a Bozanska naiav ociru|e se kioz van|sko, kioz
svi|er ob|ekara. Takav viu|elac piiuiuzu|e se p|esmi slavl|en|a Boga,
na nacin na ko|i bi Ca l|uuska bica riebala slaviri, i ko|i pieusravl|a
n|ilovu isrinsku svilu. sv|esno opazan|e Bozanske piiioue svi|e-
ra, i ur|elovl|en|e lvalosp|eva Moci ko|a blazeno pisri u svemu,
limne Bogu Srvoiirel|u, Ouizavarel|u i Unisrirel|u. Sve srvoieno
slavi Boga, a pogorovo bi ro riebala ciniri bica velikog uviua, |ei
nema isrinskog uviua i svi|esri bez uviua u Boz|u slavu i moc. Nema
vii|eunosri ramo, gu|e se ne slavi Bog. Nema uviua ramo, gu|e
nema uviua u Boga. Nema spozna|e ramo, gu|e pieuanosr Bogu
ni|e piisurna. I nema pieuanosri Bogu ramo, gu|e Bog ne pieu-
sravl|a samu silu re pieuanosri.
20 Ji doisfa prozimas zem|u,
nebeske sv|efove i sve izmedu;
vid|evsi Jvo| cudesan, sfrasan ik,
sva fri svi|efa drhfe, o Na|visa duso.
Sva bica uilre u Bozansko| vizi|i zbog iazloga ko|i sam pier-
louno opisao. Boz|a velicina i savisensrvo rakvi su, ua u ro bice
ni|e sposobno miino i posro|ano gleuari, nego |e skloni|e pob|eci
u miak. Naime, sv|erlosr cisroce nekima |e pievise gleuari, pa ou
n|e pob|egnu u supiornom sm|eiu. U svakom sluca|u, ona| rko ni|e
u ci|elosri piociscen i savisen, ima ouieuenu rocku pucan|a, na
ko|o| moia oboiiri pogleu, |ei mu |e Bozanska sv|erlosr piesnazna.
Tek savisena uusa, ko|a |e u ci|elosri cisra i savisena, ci|a |e kvalire-
ra rakva ua se ne iazliku|e ou kvalirere Bozanske nazocnosri, moze
se beskia|no iauovari Bogu, beskia|no mu se pieuari i nikau ne
ouviariri pogleu. Mnosrvo visil sv|erova ispun|eno |e bicima ko|a
nepiekiuno i neriemice gleua|u u Boga i upi|a|u N|egov s|a|, ziace-
18 - 20
344
Bhagavad-gEt=
ci ga ual|e u svi|er, ali oni ro cine na ouieueno| uual|enosri, na|ma-
n|o| ko|u mogu bez reskoca pouni|eri. Veca blizina Bogu ispun|a il
srialom i nanosi im bol, a veca uual|enosr il ne zauovol|ava, re se
zele Bogu |os vise piibliziri. Na visim sv|erovima, iazvi|enosr bica
moze se na ra| nacin neposieuno viu|eri. bica ko|a su bliza Bogu
s|a|ni|a su, bl|esravi|a, |ei u veco| m|eii upi|a|u i ziace Boz|u sv|erlosr.
Na kia|u, bice piilazi Bogu roliko blizu, ua vise nema iazlike izme-
uu |eunog i uiugog, i raua bice opaza ua vise ne gleua piema Bogu,
nego iz Boga. ]ei, sran|e svi|esri |e osoba. Ona|, rko |e u sran|u poui-
ci svo|u svi|esr na iazinu ua moze boiaviri u Bogu kao u sran|u
svi|esri, opaza ua |e on sam posrao pieumerom svoga opazan|a.
21 U Je, doisfa, uazi mnosfvo pravednika.
Upaseni, neki Je sfu|u skop|enih danova.
Sava Jebi!, kicu gomie siddha i maharyi|a
punim Je himnama op|eva|uci.
Takva savisena bica, ko|a mogu neriemice opazari Boga i pie-
poznari N|egovu na|visu naiav kao pieumer svo|e zuun|e, s|eui-
n|u|u se s Bogom i ovu|e su opisana. Zapiavo, pogiesno bi bilo
misliri kako se oni s Bogom s|euin|u|u, |ei rakva misaona kon-
sriukci|a pouiazumi|eva gubirak vlasrire biri, uok se u srvainosri
iaui o prepoznatanju i aiimaci|i vlasrire Biri; piepoznavan|em Boga
kao susrine vlasrire uuse bice se u ci|elosri osrvaiu|e, a osrvaieno
bice |esr Bog. Da, uoisra se moze opazari s|euin|en|e bica s Bogom,
ali bicu samome ro |e osrvaien|e i piepoznavan|e vlasrire na|uubl|e
nuriine, re osrvaien|e na|viseg porenci|ala, osrvaien|e cil|a svil rezn|i
i zel|a.
Na rek nesro nizem srupn|u ou roga, kau Boz|e sv|erlo kupa i
osv|ezava l|uusku uusu, ko|a ou N|ega cipi sv|erlosr i zivor, bice
Boz|om eneigi|om slavi Boga. Tek neznarnim napieuovan|em ou
roga, Bog vise u bicu ne slavi sebe; Bog raua jest.
22 Rudre, difye, vasui i sdhye,
visve, Asvini, marufi i preci,
mnosfvo gandharva, yakye, asure i siddhe
svi upiru poged u Jebe, u cudu.
Sva visa bica, bica vise iazvi|enosri i visil iazina, obuzera su
opazan|em Boga.
Jedanaesto poglavlje
345
23 Ugedavsi Jvo| neizm|erni ik, o Mocno naoruzani,
s mnogo usfa, oci|u, mnogo ruku, bedara, sfopaa,
s mnogo frbuha, s bezbro| sfrasnih zuba,
drscu svi sv|efovi i |a s n|ima.
24 Kad vidim Jebe kako sezes do neba,
pamfeci, u mnogo bo|a, raz|ap|enih usfa,
veikih zarkih oci|u, sfrepim u srcu
i ne naazim hrabrosfi ni mira, o Viyu.
25 Kad Ji vidim usfa i zube, sfrasne, naik vafri vremena,
|a ne znam vise za cefiri sm|era, i ne naazim spoko|a.
Smiu| se, o Cospode bogova, o Ufocisfe svemira!
Ai|una saua opaza |os nesro, sro mu Cospou zeli pokazari. N|e-
gov unisrirel|ski aspekr. Naime, osim pouizavan|a viline, Bog svo-
|om po|avom u svi|eru igia |os |eunu ulogu. onu unisrirel|a zla i
niskosri. Naime, ramo gu|e s|a beskia|na sv|erlosr, rama se ne mo-
ze ouizari.
26 U usfa Ji sr|a|u svi sinovi Dh(faryrini,
gomie princeva, Bhyma, Droa, vozarev sin
162
i s n|ima vode nasih rafnika,
27 Sfrmogavce sr|a|u medu sfrasne zrvn|e Jvo|ih zuba.
Neki od n|ih vise izmedu zuba, gava smrskanih u prah.
2S Kao sfo sfru|e mnogih ri|eka feku k moru,
fako i oni, |unaci medu |udima,
sr|a|u u Jvo|e pamfece ra|e.
Cirava vo|ska okupl|ena na Kuiukerii, uakle, bir ce suklauno
Boz|o| vol|i unisrena.
29 Kao sfo se epfiri sfrmogav|u|u u pamfecu vafru,
u propasf, fako i fa sfvoren|a sumanufo |ure u Jvo|a usfa,
k svome unisfen|u.
162
Kaia
20 - 29
346
Bhagavad-gEt=
Lepriii ko|i se srimoglavl|u|u u variu meraoia su, ko|a se cesro
koiisri u inui|skim spisima kao simbol za vezu izmeuu nekonrioli-
iane zuun|e i vlasrire piopasri. Naime, kao sro nocni kukci sli|eue
vlasriri poiiv za kieran|em piema sv|erlosri cak i kaua im ro uonosi
neposieunu piopasr, rako se cesro l|uui ne mogu suzuizari, pa
iaue srvaii ko|e ce im uoni|eri unisren|e, a samo zbog neiazum-
nosri, navike, sriasri i man|ka viline.
30 Ogn|enim |ezicima Ji zahvacas sve sv|efove,
svugd|e, prozdiruci ih.
Zarki zraci Jvoga bica bisfa|u, o Viyu,
ispun|ava|uci cifav svi|ef s|a|em.
]eunako kao sro Bog uonosi kia|n|e ispun|en|e piaveunicima,
ko|i u N|emu piepozna|u svo| cil| i svo|e savisensrvo, rako On
uonosi piopasr svemu, sro Mu |e supiornosr. Tamo gu|e posro|i
sv|erlosr, ne moze biri rame. To |e osnovna zakonirosr svi|era. ]e-
unako rako, ramo gu|e se ociru|e Bog, nikakva niskosr se ne moze
ouizari.
31 Reci mi fko si Ji u ovom sfrasnom iku.
Sava Jebi, o Na|visi, smiu| se.
Zeim znafi Jebe, praizvorno bice.
]a ne razumi|em Jvo|e d|eafnosfi.
Ai|una |e ispun|en posrovan|em, uivl|en|em i spozna|om, i on
opaza Boz|i aspekr unisren|a. Ipak, unaroc rome, on ga ne iazumi-
|e. Ni|e mu |asno u sro |e unisren|e usm|eieno, re ko|a mu |e svila.
32 Svevisn|i Cospod rece:
]a sam mocno Vri|eme ko|e razara svi|ef
163
,
sada zabav|en unisfavan|em sv|efova.
Cak i bez febe, nifko od poredanih
rafnika suprofsfav|enih vo|ski
nece preziv|efi.
Zbog iouen|a mnosrva uemonskil bica na Zeml|i, ko|a su svo-
|im u|elarnosrima pikosila piaveunosri i srvaiala veliko uznemiie-
163
Usp. 10,30
Jedanaesto poglavlje
347
n|e, po|avila se porieba za iouen|em Cospoua K;e, kako bi s
|eune sriane svo|om po|avom i u|elarnosrima o|acao pozirivne sile,
a s uiuge sriane zauao smirni uuaiac zlu. To |e, uakako, rek ob|as-
n|en|e neposieune siruaci|e.
Dubl|e ob|asn|en|e |esr ua |e Bozanski aspekr unisren|a urkan u
sve ocirovano, kao vii|eme, ounosno piolaznosr. Iz nize peispek-
rive bica, ko|e se iuenriiciia sa srvaiima ko|ima |e vezano, ro |e
lose, |ei bi bice zel|elo ua neke srvaii ria|u v|ecno. Ipak, iz Bozan-
ske pozici|e, sve sro bi ria|alo v|ecno, a sro ne bi bilo sam Bog,
uakle kia|n|e savisensrvo, znacilo bi ogianicen|e i parn|u. Piolaz-
nosr svega sv|erovnog |e uakle posl|euica Boz|eg suos|ecan|a, ko|e
spiecava bica ua pieuugo osranu sraricna, i ua zamizava|u svo|
iazvo| u |euno| rocki. Bog |e, uakle, vii|eme, ko|e iazbi|a sraricnosr
srvoienoga svi|era, i ko|e ubizava evoluci|u piema Bozanskome.
33 Zafo usfani i sfekni savu!
Pobi|edi nepri|afe|e i uziva| u vasfi na zem|i.
Oni su ionako od Mene svi vec pobi|eni.
Budi mi samo sredsfvo, o L|evoruki!
Ariibur l|evoiuki ounosi se na Ai|uninu sposobnosr srii|el|a-
n|a ob|ema iukama.
34 Drou i Bhymu, ]ayadrafhu,
Karu i druge hrabre rafnike,
od Mene vec ubi|ene, pobi|!
Ne bo| se, bori se: pobi|edif ces nepri|afe|e!
Ai|unin pioblem |e, uakle, neposro|eci. Koliko gou on umovao
oko roga rieba li unisriri ucirel|e i srovan|a uosro|ne osobe, cin|e-
nica |e ua su sva bica piolazna i smirna, re ua ce oni ionako umii-
|eri, a osim roga |e n|ilova neposieuno pieusro|eca smir neizb|ez-
na, i suklauna Boz|o| nam|eii. Oni ce sroga u svakom sluca|u
umii|eri, kako gou se on posravio. Bol|e |e, uakle, ua il suklauno
svo|o| uuznosri ubi|e u bo|u, |ei ce rako, osim sro visi svo|u uuz-
nosr, rakouei biri i insriumenrom Boz|e vol|e. To |e posve novi
obiar u K;inu obiazlagan|u vlasrire zel|e ua se Ai|una boii i po-
bi|eui, i posrao |e moguc rek nakon sro |e iazorkiivena N|egova
srvaina piiioua. Pii|e roga, resko ua bi ii|ecima boii se, |ei sam ]a
rako oulucio posrigao zel|eni ucinak.
29 - 34
348
Bhagavad-gEt=
Ovo |e, rakouei, smirni uuaiac ieligi|skim reoii|ama o univei-
zalno| i neupirno| vii|eunosri nenasil|a; ociro |e ua nasil|e pone-
kau moze biri ne samo koiisno i poriebno, nego rakouei i ociro-
van|e Boz|e vol|e i nam|eie na svi|eru. Ni|e, uakle, birno |e li neki
cin nasilan ili nenasilan, nego sluzi li ocirovan|u Bozanskog na
svi|eru, ili ne. Uklan|an|e velikog bio|a zlorvoia sa svi|era |amacno
|e nasilan cin, ali |e na uuge sraze koiisran i voui sklauu i sieci na
svi|eru. Obinuro, nenasilno posrupan|e moze biri kukavicki cin, i
|acari piisurnosr zla u svi|eru. Tieba se, uakle, usklauiri s Boz|om
vol|om i opazari sro |e u ouieueno| siruaci|i uobio uciniri; nikakve
pausalne oc|ene ne mogu nauom|esriri zivu i buunu svi|esr, ko|a
uonosi uinamicke i piosvi|erl|ene suuove.
35 San|aya rece:
Kada |e cuo fe ri|eci Kesave, Ar|una,
skop|enih danova, uzdrhfao,
pokoni se i ponovo, obuzef sfrahom,
drhfavim gasom prozbori K(yi.
Ne smi|emo izgubiri iz viua s ko|im neupirnim auroiirerom, i na
ko|i nacin se Cospou obiaca Ai|uni. Naime, ciravo vii|eme Ai|una
uoslovno leda N|egovu beskia|nu moc, piaveunosr, svi|esr i sve-
piisurnu, svepiozima|ucu naiav. Takouei, Boz|a sveobulvarna pei-
spekriva ualeko nauilazi n|egove sposobnosri sagleuavan|a, rako
ua se Ai|uni uoslovno |ezi koza na ciravome ri|elu ou silovirosri
uozivl|a|a.
36 Ar|una rece:
S pravom |e, o H(ykesa, svi|ef srefan i uziva saveci Je.
Pravo |e da se svi rakyase od Jebe razb|eze,
a mnosfvo siddha da Ji se pokoni.
Sve uobio por|ece ou Boga. Sve zlo rezi uual|avan|u ou N|ega.
To |e u srvoienom svi|eru nacin na ko|i sve srvaii unkcioniia|u.
Muuiaci se Bogu klan|a|u, |ei Ca uozivl|ava|u kao kia|n|e ispun|e-
n|e svo|il rezn|i, uok zlikovci ou N|ega b|eze, |ei u n|emu viue
svo|e unisren|e i negaci|u svo|e biri.
37 A kako da Ji se ne pokone,
o Na|visi, veci od svega,
Jedanaesto poglavlje
349
ko|i si rodio Sfvorife|a,
o Beskonacno bice, Cospode bogova,
ko|i si ufocisfe svemira.
Ji si neunisfiv, bifak i nebifak, i sve onkra| foga.
Bog |e remel|na srvainosr. Sve sro |e srvaino, srvaino |e zbog
roga sro Boz|i pogleu paua na n|. Koliko gou piorui|ecne, meuu-
sobno supiorsravl|ene i iaznolike bile sile ko|e se nalaze u srvoie-
nom svi|eru, niri |euna ou n|il nema posro|an|e ko|e bi bilo neo-
visno o Bogu; |eunako kao sro se u iacunalu ne moze ouvi|ari niri
|euan piogiam, ko|i bi bio neovisan o iacunalu, rako rakouei nisra
u srvoienom svi|eru ne moze posro|ari, a ua Bog ni|e nuzan uv|er
mogucnosri roga. Bog |e vilovna, sveobulvarna srvainosr.
3S Ji si prvi Bog, iskonski Puruya.
Ji si na|vise ufocisfe svemira,
Ji si znaac i znano i na|visi ci|.
Sobom sve prozimas, o Jisucuiki.
Cospou |e susrina ko|a u sebi nosi puninu svega. Cirav svi|er
nasra|e kao posl|euica ziacen|a N|egova bica. Bio| N|egovil ociro-
vanil aspekara |e beskonacan, a ipak sve ocirovano ne sauizi u
sebi nisra, u uspoieubi s beskia|nom slavom N|egove unurain|e,
isrinske naiavi, ko|o| |e saua Ai|una sv|euokom.
39 Ji si Vyu, Yama, Agni, Varua,
M|esec, Pra|pafi i Prarodife|.
Sava, neka |e sava Jebi! Jisucu pufa!
Ponovno i ponovno! Sava Jebi!
40 Sava Jebi spri|eda i sfraga!
Sava Ji na sve sfrane!
O Sveobuhvafni! Beskra|na Jvo|a |e moc,
i |unasfvu Jvome nema kra|a.
Ji prozimas sve, i sfoga Ji si sve.
Sve srvoieno posro|i na slavu Srvoiirel|u. S|a| i slava N|egova
bica uziok su i izvoi svekolike iauosri svil bica svi|u sv|erova.
Cospou K;a ni|e neposieuni srvoiirel| svi|era; N|egova |e velici-
na rakva, ua rek |euan ou sekunuainil aspekara ziacen|a N|egova
34 - 40
350
Bhagavad-gEt=
bica iaua Srvoiirel|a svi|era, i pokieracki impuls srvaian|a. N|ego-
va velicina |e nepo|ml|iva, nezamisliva. Nirko, uoisra nirko, ne
moze |e obulvariri, |ei |e sam n|ome obulvacen.
Svepiozima|uca i svesrvaia|uca Boz|a naiav voui, uakako, uo
zakl|ucka ua nisra ne posro|i neovisno o N|emu i ouvo|eno ou
N|ega, re |e na neki nacin On uoisra sve; sva bica, i sva sran|a bica,
kao i svi sv|erovi i sva n|ilova sran|a. Sve sro se uogaua, uogaua se
unurai N|ega, |ei izvan N|ega, uoisra, nicega nema.
41 Ako sam Je uvri|edio, govoreci nepromis|eno i iz |ubavi,
zovuci Je "O K(ya, o Ydava, o Pri|afe|u,
drzec` Je fek pri|afe|em, ne zna|uc` Jvo|u veicinu
42 Ako sam Je, o Acyufa, na bio ko|i nacin uvri|edio
u zabavi, u igri, ezeci, s|edeci ii kod |ea, u samoci ii u drusfvu,
moim Je, o Neizm|erni, oprosfi mi.
Ai|uni |e sau uoslo uo svi|esri ua |e bice ko|e |e uizao pii|are-
l|em, s ko|im se opusreno zabavl|ao, gleuao u|evo|ke poieu ii|eke,
iarovao, p|evao, |eo i piicao, zapiavo sam Svevisn|i Cospou, ci|a
mu |e isrinska naiav bila sakiivena. Iz sauasn|e pozici|e, sve re pii-
|asn|e u|elarnosri cine mu se nekako neuosro|nima i nepiiklauni-
ma, |ei bi rek nepiesrano, posro|ano obozavan|e uosra|alo rako
saua misli Ai|una.
43 Ji si ofac ovoga svi|efa,
svega pokrefnog i nepokrefnog.
Sav svi|ef Je savi, na|visi Ji si ucife|.
Nifko Ji ni|e ravan.
Kako bi i mogao nefko bifi visi od Jebe
u sva fri svi|efa, o Neusporedivi.
44 Zafo Je, kan|a|uci se, pada|uci nicice, moim,
posfovani Cospodine, oprosfi.
Miosfiv mi budi kao ofac svome sinu,
kao pri|afe| pri|afe|u i kao dragi drago|!
Iz rog iazloga, Ai|una saua ispiavl|a ra| neuosrarak, i nuui
Cospouu srovan|e kakvo piilici, i piepozna|e ga u N|egovo| pia-
vo|, isrinsko| slavi.
Jedanaesto poglavlje
351
Dakako, sam Cospou nikako ne uizi pii|asn|i Ai|unin ounos
piema sebi man|kavim, niri uizi kako u n|emu ni|e bilo uovol|no
posrovan|a i piepoznavan|a srvainog sran|a, |ei se Ai|una uoisra
piema K;i ounosio kao piema na|bol|em pii|arel|u i osobi ou
na|viseg pov|eien|a, sro svima nama Bog uoisra i |esr. Ounos K;-
e i Ai|une na izickom planu sroga uoisra uobio pieusravl|a ounos
Boga i uuse, |ei ro uoisra rieba biri ounos pov|eien|a, pieuanosri,
uivl|en|a i posrovan|a. Cirava ova pieusrava sa srvaian|em sluzi
upiavo rome, ua se na izickom planu ielekriia nesro ou rakvog
Bozanskog uiuzen|a, suiaun|e i l|ubavi bica ko|e svo|e poii|eklo
ima u viso| Bozansko| srvainosri. Cleuano iz re pozici|e, Ai|una |e
iueal l|uuskog bica.
45 Srefan sam |er vid|eh dosad nevideno,
pa ipak, mo| |e duh uzdrman sfrahom.
Pokazi mi, o Cospode, svo| |udski ik.
Smiu| se, o, Boze bogova, o, ufocisfu sv|efova!
46 Zeim Je vid|efi kao pri|e,
s krunom, zezom i diskom u ruci,
u Jvo|em rani|em obiku, s cefiri ruke
164
,
o Jisucuruki, o Sveopci obiku.
Sve ro malo |e pievise za Ai|unu, ko|i |e posve nauvlauan silinom
iskusrva, uo re m|eie ua se zeli viariri u pii|asn|e sran|e, |ei, koliko
gou ga gleuan|e Boga ispun|ava blazensrvom, oper sve ro visi veliki
piirisak na gianice izuizl|ivosri n|egova bica; misrici ro piepozna|u
kao sran|e u ko|em |e blazensrvo rakvo, ua smo sv|esni ua ga vise ni
sekunue ne mozemo izuizari, a oper |e rako slasno, ua bismo mogli
na m|esru i v|ecno umii|eri pi|uci Ca iz Boz|eg pogleua.
47 Svevisn|i Cospod rece:
Iz |ubavi prema febi, o Ar|una, ofkrio sam fi,
svo|om moci, ova| na|visi obik.
Pun s|a|a, sveobuhvafan, bezgranican,
izvorni |e Mo| obik, i nikada ga |os nifko,
osim febe ni|e vidio.
164
Cini se ua ovo ceriii iuke oznacava iuke naoiuzane oiuz|em, |ei |e oiuz|e
iarniku kao uiugi pai iuku.
40 - 47
352
Bhagavad-gEt=
Cini se ua |e Ai|unin uviu u Boz|u naiav bio roliko snazan i
uubok, ua niri |euno l|uusko bice pii|e n|ega ni|e usp|elo iskusiri
nesro slicno i uoisra, cini se ua niri |euan spis, ko|i |e moguce
kionoloski uariiari pii|e Cre, ne opisu|e nisra, sro bi se moglo
m|eiiri s ovim. Dakako, cin|enica |e ua beskia|no mnosrvo bica
nepiesrano gleua Boga u svakom rienurku, sro |e i Ai|una mogao
posv|euociri u pierlounim srilovima, ali veliko |e piran|e ko|em
bi ou ril bica rakvo nesro usp|elo za zivora u izickom ri|elu, ko|e
u ogiomno| m|eii orezava rakve porlvare. Ai|una |e uspio ne samo
viu|eri Bozanski aspekr, nego o n|emu i govoiiri.
Dakako, rieba napomenuri ua |e K;a i pii|e pokazao nesro
slicno; ma|ci Yasoui pokazao |e u svo|im usrima cirav srvoieni svi-
|er, a okupl|enima u Hsrinapuii pokazao |e |euan aspekr Svog
viseg bica. Dakako, i |eunom i uiugom neuosra|u siiina i uubina
Ai|uninog iskusrva.
4S Ni proucavan|em Veda, nifi zrfvama, ni miosrdem,
nifi obredom, nifi sfrogim isposnisfvom,
ne mogase Me nifko vid|efi u svi|efu |udi,
u ovom obiku, osim febe, o |unace Kurua.
S Bogom ni|e moguce rigovari; Bozansku vizi|u ni|e moguce
zasluziri nikako, osim pieuanoscu Bogu. To |e sroga sro pieua-
nosr Bogu u sebi nosi Bozansku kvalireru, re rako Bog u cov|eku,
piisuran u pieuanosri, iezoniia s Bogom kao Cospouom svi|era, i
rako cov|eka voui vilovno| spozna|i.
49 Ne bo| se i ne budi uznemiren
vid|evsi fa| Mo| sfrahofni aspekf.
Bez sfraha i radosna srca,
ponovo geda| Mo| |udski ik.
U svakom sluca|u, Bozanska vizi|a posrigla |e svo|u svilu, i vise
nema poriebe za n|om; buuuci ua |e Ai|una uznemiien silinom
iskusrva, n|egovo piouul|ivan|e pieusravl|alo bi nasil|e nau n|ego-
vim bicem, re sroga Cospou zarvaia Ai|unino uulovno oko, cine-
ci ga sli|epim za iskusrvo viseg ieua. Time Ai|unina obicna, l|uu-
ska os|erila pieuzima|u konriolu i on se moze viariri u noimalno
sran|e.
Jedanaesto poglavlje
353
50 San|aya rece:
Rekavsi fo Ar|uni, Vsudeva ponovno pokaza svo| rani|i obik.
Mocno bice, ponovno n|eznoga ika, smirio |e n|egov sfrah.
51 Ar|una rece:
Ceda|uci ponovno Jvo| n|ezni |udski obik, o ]anrdana,
|a sam se smirio i vrafio svo|o| naravi.
Koliko gou ua |e vizi|a Boga uivno i mocno iskusrvo, l|uusko
bice resko moze unkcioniiari u rakvom sran|u. I |a sam osobno
u nekoliko piilika moiao Boga zamoliri ua se sakii|e pieu mo|om
svi|escu, buuuci ua se u rakvom sran|u ispun|en|a nisam mogao
posveriri iauu s ucenicima; napiosro bil osrao posve okienur
piema unuria, piema Bozansko| vizi|i, u ci|elosri zanemaiu|uci
svo|e uuznosri u ovom svi|eru, sro niposro nisam zelio. Paiauok-
salno, u sran|u ispun|en|a cov|ek moze posrari sman|eno ucinko-
virim, buuuci ua nema cil|eva ko|e bi riebao uosrici, a svi pioble-
mi cine se posve riivi|alnima. U rakvom sran|u ne bil mogao
slvariri ozbil|no piobleme s ko|ima se l|uui obicno suocava|u,
|ei, kako moze biri pioblema u Boz|o| nazocnosri Nepiekiuna
Bozanska vizi|a |amacno bi bila koiisna meni, ali |a bil po svo|
piilici bio slabo koiisran uiugima. Douuse, koliko gou ua ro ima
iacionalno opiavuan|e, nakon nekog viemena ouvo|enosri uao
bil cirav svi|er i sve na n|emu za makai |euan rienurak N|egove
blizine.
52 Svevisn|i Cospod rece:
Jesko |e vid|efi fa| Mo| aspekf ko|i si upravo vidio.
Cak ga i bogovi
165
nepresfano zude vid|efi.
Vizi|a Boz|e unurain|e naiavi cil| |e iazvo|a svil napieunil uu-
lovnil bica, bogova; koliko gou pokusavali, sve uo posrignuca
kia|n|eg savisensrva u rome ne uspi|eva|u u ci|elosri.
53 Ni Vedama, ni isposnisfvom, ni miosrdem,
nifi zrfvom, ne mogu bifi sagedan u fom vidu
u ko|em si Me upravo vidio.
165
Deve
47 - 53
354
Bhagavad-gEt=
Svi aspekri ieligi|ske piakse rek su sirnice, minoine srvaii ko|e
mogu uovesri, u na|bol|em sluca|u, uo iazvo|a uobiil svo|srava
licnosri, ko|a pak sa svo|e sriane mogu uovesri, vilo polako, uo
iazvo|a isrinskil Bozanskil svo|srava u cov|eku. Ovakva vizi|a,
sagleuavan|e Boga u N|egovo| punini, moze se posrici rek Boz|om
miloscu, ko|u ni|e moguce zasluziri u|elima, obieuima i slicnim
srvaiima, nego rek iazvo|em isrinski savisenil osobnil kvalirera,
ko|e su uo re m|eie pioin|ene, ua u ci|elosri i bez osrarka reze
Bozanskom, ko|e se raua uvi|ek iazorkiiva.
54 Ai nepodi|e|enom predanoscu moze Me se,
u fom aspekfu, uisfinu spoznafi,
vid|efi i u Me uci, o Mocno naoruzani.
Pieuanosr Bogu, uakle, pieusravl|a |euinu kvalireru ko|a |e u
cov|eku isrinski Bozanska, |ei pieusravl|a samoga Boga ko|i se u
cov|eku ociru|e, i rakva Bozanska piisurnosr iznuria voui rome ua
se Bog u ci|elosri osrvaii u cov|ekovu zivoru.
55 Ona| ko|i d|eu|e za Mene,
ko|i Me vidi kao na|viseg,
ko|i |e predan Meni, ko|i ni|e vezan,
ko|i |e bez mrzn|e prema svakom bicu,
on doazi k Meni, o sine Pquov.
Sve nabio|ene kvalirere pieusravl|a|u rocke pouuuainosri izme-
uu cov|ekove svi|esri i Boga. Kako iasre ra pouuuainosr, rako se
cov|ekovo bice u veco| m|eii piiblizava Bogu; kau ra pouuuainosr
posrane porpuna i bez osrarka, moze se ieci ua se Bog u cov|eku u
ci|elosri osrvaiio, ounosno, ua |e cov|ek u ci|elosri uosao Bogu.
355
vanaesio pogIavI}e
1 Ar|una rece:
Jko |e savrseni|i u yogi,
oni, ko|i Jebe razmafra|u u predanosfi,
ii oni, ko|i razmafra|u neocifovano i franscendenfano.
Piran|e se u osnovi svoui na sl|euece. sro |e bol|e, srovari Isvaiu
ili bialman ]e li se bol|e u srvoienom svi|eru pieuari Bogu ko|i se
ramo ociru|e kao punina svil kvalirera, ili rieba povuci svi|esr iz
pouiuc|a ocirovanog u seiu rianscenuenci|e, u ko|o| posro|i samo
]euan, neocirovani remel| svega ocirovanog, nepoui|el|ena vilov-
na srvainosr
2 Svevisn|i Cospod rece:
One, ko|i se u Mene zadub|u|u,
ko|i Me promis|a|u, uvi|ek predani,
bogafi na|visom v|erom,
drzim savrsenim yoginima.
Cospou, uakle, uizi kako |e posrignuce srovarel|a Isvaie vi|eu-
ni|e.
Zasro |e rome rako
Pa, ocigleuan ougovoi moguce |e pionaci vec i u konsraraci|i ua
|e ociro bol|e ua uz Boga posro|i i svi|er, |ei bi inace posro|ao samo
356
Bhagavad-gEt=
Bog. Ako |e rome rako, onua |e moguce logicki zakl|uciri kako se
kioz svi|er moze osrvaiiri i nesro sro bez svi|era ne bi bilo moguce.
Svi|er pieusravl|a mnosrvo iazliciril mogucnosri; s |eune sria-
ne, moguce |e usrviuiri kako svi|er pieusravl|a alreinarivu Bogu. U
ouieuenim, giubim slo|evima srvoienog svi|era moguce |e cak i ne
opazari Boz|e posro|an|e moguce |e uoziv|eri svi|er bez Boga.
Ako bice unaroc svemu rome boiavi u Bogu, ako Boga u svim
N|egovim aspekrima nauieui svemu sro Mu |e supiorno. pa, cini
se ua |e rakvo nesro uoisra isrinska vii|eunosr. Naime, seiu rians-
cenuenci|e ni|e moguce izgubiri, |ei ni|e moguce posro|an|e bilo
cega cemu ona ne bi bila remel| i nuzan uv|er posro|an|a. Tians-
cenuenrno i neocirovano nece nikamo pob|eci. Svaki kiiminalac i
iazbo|nik ima svepiozima|uci Apsolur kao svo| remel|; kao i svaki
kamen, svaki lisr i riavka. Ali, u ocirovanom svi|eru, ru su moguci
izazovi. Tu uobirak ima supiornosr u gubirku; sieca ima supior-
nosr u parn|i. Srvaii se ovu|e iazorkiiva|u kioz svo|e supiornosri.
Moguce |e spoznari i ne spoznari; moguce |e ziv|eri zivor u ci|elo-
sri ispun|en Bozanskim kvalirerama, rako ociru|uci neocirovano u
srvoienom svi|eru, biia|uci sebe kao Bozanske kvalirere i rako pii-
pasri Bogu. Moguce |e i supiorno rome biri iziavna supiornosr
svemu Bozanskome, i rako iz svog svi|era u ci|elosri ousrianiri Boga.
Moguce |e zariiari sve Bozanske kvalirere gu|e gou il pionauemo.
Moguce |e, rakouei, i sve izmeuu ril eksriema.
Ona|, rko u svom izickom zivoru spozna Cospoua, Isvaiu,
ocirovanog Boga, ocirovan|e punine Dula, rko Ca obozava pie-
uano i sm|eino, posrigao |e vilovni cil|, ko|emu se nisra ne moze
uouari. Svim bicima piipaua remel| u Apsoluru, ali bice, ko|e |e u
sran|u ra| neocirovani Apsolur uoraci kioz ocirovano, n|emu pii-
paua osim izvoia i cil|, i n|egovo |e posrignuce na|veceg savisen-
srva.
3 No oni ko|i razmafra|u neproazno, nedokucivo, neocifovano,
sveprisufno, nezamisivo, neprom|en|ivo, sfano, v|ecno,
4 Svih os|efia obuzdanih, uvi|ek sabrani,
zeeci dobro svima, oni fakoder doaze Meni.
Ona|, rko usm|eii svo|u spozna|u k na|viso| srvainosri, u poriazi
za remel|em svega, pionalazi naposl|erku Boga kao ru, na|visu srvai-
nosr. Tko rezi vilini, a oubacu|e sve sro |o| pieusravl|a supiornosr,
Dvanaesto poglavlje
357
oubacivan|em nizeg iaui viseg posrici ce, posrupno, spozna|u Na|-
viseg.
Na rom puru, uakako, moguce su iazlicire zamke. Ovisno o
svo|im osobnim kvalirerama, iazliciri ce l|uui iazlicire srvaii uizari
srvainoscu, pa |e vec i ru, na samom pocerku, moguce pogii|esiri.
Isro rako, moguce |e pocerno posrignuce zami|eniri za na|visi cil|.
Moguce |e kiivo slvariri neki uozivl|a|. Moguce |e, i ro |e mozua
na|opasni|e ou svega, u poriazi za na|visim, a zbog kiivog iazmi-
sl|an|a, oubaciri uobie srvaii za|euno s losima, i rako posrari pia-
znom l|usruiom lisenom svake zivorne iauosri i Bozanske iskie.
To se cesro zna uesiri riagaocima ko|i pokusava|u sami, bez vou-
srva piosvi|erl|enog ucirel|a, iuenriiciiari pur i cil|; rakvi zna|u pio-
cirari neki sveri spis, u ko|emu pise ua se piosv|erl|en|e posrize
nevezanoscu za svi|er, re rako kienu u sebi ubi|ari svaki riag onoga
sro uize sv|erovnim. U rakvim porlvarima na|cesce pive sria-
ua|u upiavo one kvalirere, ko|e bi mogle pieusravl|ari purokaze
savisensrvu. l|ubav, zel|e, sriasri i rezn|e. ]ei, um|esro ua oubacu|u
kiivo usm|eien|e u rim rezn|ama, ko|e |e uziok vezanosri i parn|e,
rakvi oubacu|u samu sriasr i zuun|u, ko|a u cov|eku pieusravl|a
upiavo vapa| zeui za Bogom, ko|a rezi Onome, ko|ega ne piepo-
zna|e, a bez ko|ega ne moze naci mii i ispun|en|e. Ispiavno |e ze-
l|eri, ali Boga. Ispiavno |e biri ispun|en zuun|om, ali zuun|om za
Bogom. Ispiavno |e vol|eri, ali Boga. Ispiavno |e reziri, ali Bogu. U
zuun|i i zel|ama |euini |e pioblem u zauovol|avan|u malim srvaii-
ma, u pienisko posravl|enim cil|evima. Ako se kienemo boiiri pio-
riv zel|a, ispasr ce ua cemo piesrari zuu|eri za srvaiima i l|uuima,
ali po ci|enu unurain|e suloce; Boga rime necemo zauobiri, svi|er
cemo izgubiri, a ouieci cemo se i onog moroia poriage za siecom,
zel|a i zuun|e, ko|i u nama pieusravl|a|u upiavo kazal|ku ko|a upu-
cu|e na Boga. uovol|no |e pogleuari sm|ei u ko|em se kiecu nase
zel|e, piomoriiri svo|e os|eca|e uok zelimo, pa ua analizom rog
os|eca|a s lakocom uoraknemo samoga Boga, ko|i nas gleua iz rog
sm|eia.
Ne posro|i val|ua niri |euan uobai sav|er, ko|i nerko ne bi bio u
sran|u pogiesno slvariri; rako i upure o usm|eien|u piema Vilov-
nom mogu cesro biri slvacene na posve pogiesan nacin, iz ko|ega
sli|eui ua, um|esro ua ou nizeg kienemo piema visem, riebamo i
ro nize oubaciri iaui nekakve umne apsriakci|e. Razmislimo malo
sro |e vise. Bog kakvog uozivl|avamo kioz cikve, ieligi|e, spise i
obieue, ili pak iskiena zal|ubl|enosr ko|u smo u sran|u os|eriri u
2 - 4
358
Bhagavad-gEt=
rienucima nevine zel|e Sro |e vieuni|e, gu|e smo blize srvainosri
Cu|e smo blize susrini vlasrirog bica, vlasriro| kia|n|o| svisi U is-
kienom iazgovoiu s biacnim uiugom ili na|bol|im pii|arel|em, ili
za vii|eme bavl|en|a necim, sro uizimo ieligi|om ]euini rienuci
isrinske ieligi|e l|uuima se uogaua|u kau se usuue upiavo neobuz-
uano zel|eri, |ei masran|a ko|a vezu uz pieumer svo|e zuun|e ima|u
vise za|eunickog s Bozanskim, nego bilo sro uiugo u n|ilovu isku-
srvu. Ali, rek kau ro uviue, kau ro piepozna|u, l|uui mogu kioz
rakvo iazumi|evan|e napieuovari uo oubacivan|a sv|erovnog na-
uom|eska za isrinsku iauosr uuse, ko|a nalazi svo|e ispun|en|e u
Bogu, svo|em remel|u, l|ubavniku i na|bol|em pii|arel|u.
5 Jezi |e zadafak pred onima,
ko|i usm|erava|u poged prema neocifovanom.
]er neocifovano, kao ci|,
vro |e fesko doseci za zivofa u fi|eu.
Cirava zivorna eneigi|a cov|eka usm|eiena |e piema svi|eru, piema
van|skim kvalirerama i piema zivoru u ielarivnom, u svi|eru ociro-
van|a. Okieran|e pogleua piema neocirovanom moia, uakle, ukl|u-
civari boibu pioriv sile zivora, pioriv svil nagona vlasrira ri|ela,
kao i pioriv svil zakonirosri izickoga svi|era. Posrignuce neociro-
vanog, kao kia|n|eg cil|a, za zivora, nuzno pouiazumi|eva i vlasri-
ro porpuno povlacen|e u seiu neocirovanog, ounosno, napusra-
n|e vlasrirog izickog zivora. Zbog svega roga, rakav pur ni|e
pier|eiano piakrican. Bol|e |e, uakle, pionaci i ziv|eri Bozansko u
ocirovanom svi|eru, pii cemu nam nase zel|e i nagoni mogu po-
moci, nego se pioriv n|il nepiesrano boiiri i izlagari se mogucno-
sri poiaza.
6 Ai oni ko|i Me obozava|u,
preda|uci sve d|eovan|e Meni,
ko|i Me vide kao Na|viseg,
u promis|an|u Mene posfizu yogu.
Ni|e pioblem u svi|eru, nego u obmanurosri svi|erom. U svi|eru
se ociru|e Bog, i u svi|eru |e i re kako moguce posrignuce kia|n|eg
cil|a. Kl|uc rog posrignuca |esr osobna cisroca, a ona se posrize
v|ezbom yoge i pieuanoscu. Ako zivimo u svi|eru Bozanskim zivo-
rom, moze se ieci ua nismo vezani svi|erom i ua uoisra nismo ou
Dvanaesto poglavlje
359
kvalirere svi|era; |ei, negarivne osobine svi|era pokazu|u se rek ako
|e uusa obmanura piiviuom, re rako pioglasava vilovnim ono sro
ni|e vilovno, uperl|ava|uci se u uziocno-posl|euicne veze ko|e sli-
|eue iz pokusa|a ua se kioz svi|er posrigne ispun|en|e, i ko|e uzio-
ku|u |euino povecan|e parn|e i nesiece. Ako, pak, kao svo| cil|
uzmemo Boga, re na N|ega usm|eiimo ciravo svo|e bice, a svi|er
uozivimo rek kao m|esro na ko|emu mozemo ocirovari svo|u siecu
zbog sropl|enosri s Bogom, raua svi|er niposro necemo uozivl|ava-
ri kao izvoi iusriaci|a i parn|e. Dakako, posve |e v|eio|arno ua
nam, rakvima, svi|er nece biri pievise porieban. Ova| svi|er na|po-
riebni|i |e onima, ko|i ou Boga zele biri sro |e ual|e moguce; onima,
pak, ko|i zele biri u Boz|o| blizini, ovakav svi|er moze pieusravl|ari
|euino sieusrvo za osrien|e sposobnosri iazlikovan|a, a i u rom
sluca|u ce biri koiisran pona|pii|e zbog ogiomne kolicine smern|i i
zapieka ko|e cemo moiari nauvlauari. Posrignucem savisensrva,
za bilo ko|im svi|erom vise necemo imari nikakve poriebe.
U svemu rome, uakle, birna |e |euino rezn|a piema Bogu, pio-
misl|an|e Boga i pieuanosr Bogu. Takvo sran|e zauubl|enosri pieu-
sravl|a yogu u uzem smislu kao sran|e s|euin|enosri s Bogom.
Pieuanosr Bogu i piomisl|an|e Boga Bozanske su kvalirere, one su
ou Boga i voue Bogu, i ona| rko |e u rakvom sran|u, loua purem
ko|i |e nacin|en ou rvaii cil|a.
7 Onima, ci|i um boravi u Meni, o Prfha,
]a ubrzo posfa|em izbav|en|em
iz smrfnoga kruga ovoga svi|efa.
Piomisl|an|e Bozanskil ariibura voui n|ilovu osrvaien|u, re, ako
uizimo svo| pogleu na Bogu, nasa uusa popiima N|egove kvalire-
re. Popiiman|em Bozanskil kvalirera oslobauamo se ou svi|era,
|ei pou Boz|im pogleuom u nama umiie svaki riag sv|erovnosri;
gu|e posro|i |euno, ne moze biri ni riaga uiugome.
Smirni kiug svi|era, samsia, pieusravl|a ciklus iauan|a, veza-
nosri, umiian|a i ponovnog iauan|a u uzaluunom pokusa|u pio-
nalazen|a ispun|en|a na m|esru u ko|em vlaua piaznina. To naliku-
|e pokusa|u ua se napi|emo voue rako sro cemo u pusrin|i lizari
pi|esak. Ne samo ua se necemo napiri, nego cemo posrici upiavo
supiorno. U sluca|u zeui, piomisl|an|em voue necemo se napiri,
|ei |e misao o voui iazlicira ou voue, ali u sluca|u uulovne zeui,
piomisl|an|em onoga sro bi |e urazilo mi uoisra mozemo uoci uo
4 - 7
360
Bhagavad-gEt=
ispun|en|a. U l|ubavi, ni|e biran ob|ekr l|ubavi, nego l|ubav sama.
Ob|ekr nam ni|e ni porieban ua bismo os|ecali l|ubav, a upiavo |e
l|ubav ra ko|a ispun|ava nase sice. A ako se usm|eiimo man|e na
pokusa| n|enog izickog osrvaien|a, a vise na sve iuealne osobine
ko|e uz n|u vezemo, osrvaien|e Bozanske nazocnosri posra|e srvai
neposieunog iskusrva.
S Ufeme|i um svo| |edino u Meni,
sa Mnom sfopi svo| razum,
i ziv|ef fada ces u Meni.
Cede foga nema dvo|be.
Upura |e, uakle, vilo |eunosravna; rieba na|pii|e os|eriri Boga,
sro |e zapiavo na|piiiouni|a srvai za svako bice, na Boga rieba
usm|eiiri svo|u svi|esr, a ciravo nase bice raua ce popiimiri N|ego-
ve kvalirere, re rako boiaviri u N|emu. Nakon nekog pocernog
viemena poriebnog za usklauivan|e, ounosno, za piociscen|e i po-
bozansrvl|en|e nase naiavi, osra|e Bozanska piisurnosr, ko|a zivi u
ri|elu.
9 No ako ne mozes ucvrsfifi, posfo|ano, svo| um u Meni,
fada Me pronadi u sfano| praksi yoge, o Dhanan|aya.
Dakako, ni|e v|eio|arno kako ce svarko oumal usp|eri usm|eiiri
se, ispiavno i bez osrarka, na Boga; vecini ce riebari uosra piakse
i piociscen|a. Takvom piaksom piocisrir cemo svo|u uusu u uo-
vol|no| m|eii ua Boga mozemo ugleuari, a porom i u ci|elosri po-
piimiri Bozansku naiav pieuanoscu.
10 Ako nisi u sfan|u nifi v|ezbafi,
sva svo|a d|ea fad preda| Meni.
Samo d|eu|uci za Mene,
posfici ces savrsensfvo.
Ova| |e sril uosra resko slvariri. Naime, kako mozemo pieuari
u|ela Bogu, kau nismo u sran|u ne samo spoznari sro ro Bog uisri-
nu |esr, nego cak ni v|ezbari, kako bismo se uovol|no piocisrili za
rakvu spozna|u Ougovoi uolazi iz iskusrva s piakrikanrima yoge.
Naime, posro|e l|uui ci|e sran|e ni|e uovol|no uobio ua bi se po-
sverili eneigerskim relnikama yoge, ali |e uovol|no uobio ua bi
Dvanaesto poglavlje
361
rezili necemu bol|em. Oni raua nasravl|a|u u|elovari u sklauu s vla-
sririm sklonosrima, re iz svo|il iskusrava i svo|eg u|elovan|a uce, a
Bog il, piivucen n|ilovom zel|om, posrupno kioz ra iskusrva voui,
pa oni pivo posrizu iskusrvo; iz iskusrva uolazi uviu, a iz uviua
uolazi mii. U miiu |e moguce posveriri se yogi, a iz yoge uolazi
uviu u Boga. Iz uviua u Boga iaua se savisensrvo. Tako oni u|elo-
van|em, usm|eienim u sklauu sa zel|om za spozna|om, posrupno
uolaze uo na|viseg cil|a. Zbog Boz|e milosri, uakle, nisu izgubl|eni
cak ni oni, ko|i ne mogu iziavno nasro|ari na piosv|erl|en|u, |ei |e
vec i zel|a za piosv|erl|en|em, bez auekvarne sposobnosri, uovol|-
na ua cov|eka ispiavno usm|eii na puru piema savisensrvu.
11 Ako cak ni fo nisi u sfan|u,
fada predanoscu nadi ufocisfe u Meni,
napusfivsi sve podove d|eovan|a,
pod vodsfvom visn|eg ]asfva.
Slicno pierlounom srilu, i ovu|e |e poriebno iazmisliri pii|e nego
nam se orkii|e znacen|e. Ako, naime, cov|ek ni|e u sran|u cak ni
u|elovari za Boga, kako ce pieuanoscu pionaci u N|emu urocisre
Kako ce napusriri plouove u|elovan|a, kako ce biri pou vousrvom
]asrva, ako ne zna ni sro |e ]asrvo, ni sro |e n|egovo vousrvo
Ougovoi |e vilo slican ougovoiu iz ueserog srila, rek za srupan|
nize. Naime, moiamo znari ua cov|ekovom suubinom u rek malo|
m|eii upiavl|a n|egov sv|esni uio; vecina n|egovil u|elarnosri plou
|e nesv|esnil pobuua. U sluca|u cov|eka ko|i rezi uulovnom po-
srignucu, ali mu neuosra|e sposobnosri, visi ]a, n|egova Bozanska
piiioua, vec |e iazm|eino piisurna i ur|eca|na; pou n|enim ur|eca-
|em, cov|ekove u|elarnosri i iskusrva se rako usm|eiava|u, ua na
oprimalan nacin uoveuu n|egov sv|esni um uo iazumi|evan|a srva-
ii, re piepoznavan|a Bozanskog i n|egova iazlikovan|a ou svil uiu-
gil srvaii ko|ima |e okiuzen. U svemu rome, uovol|no |e samo
reziri Bogu, u|elovari u sklauu sa svo|im visim os|eca|ima, u|elova-
ri nevezano i baviri se vise piomarian|em i ucen|em, nego osrvaii-
van|em svo|il zel|a. Kau u|elu|emo na rakav nacin, u nasem u|elo-
van|u |avl|a se sve vise Bozanskil kvalirera, sve vise ispiavnosri, a
ro pak porice po|avu pieuanosri Bogu. Posrupno, svi|esr cov|eka
se uovol|no iazvi|e ua se on uzmogne konrioliiano i usm|eieno
baviri yogom, a neposieuna posl|euica roga buue n|egovo piosv|e-
rl|en|e.
7 - 11
362
Bhagavad-gEt=
Siruaci|a |e, uakle, rakva ua cov|ek cak i nesv|esno, samo rezeci
savisensrvu, velikim skokovima napieuu|e u rom sm|eiu. Dakako,
ako u|elu|emo vezano, iz sebicnil pobuua, iaui osrvaiivan|a svo-
|il kiarkoumnil cil|eva i sr|ecan|a plirko piomisl|ene koiisri, raua
cemo spoio ili nikako napieuovari, a svaki Boz|i napoi usm|eien
nasem spasen|u bir ce ponisren nasim nasro|an|ima na samounis-
ren|u.
12 Uisfinu bo|e od v|ezbe |e znan|e,
iznad znan|a sfo|i zadub|en|e,
iznad zadub|en|a |e odrican|e
od podova d|eovan|a.
Odrican|u odmah si|edi mir.
V|ezba yoge, uakle, voui znan|u; ni|e ro, uakako, ona visra zna-
n|a kakvu sr|ecemo u skoli, nego pii|e ona visra znan|a zbog ko|e
ii|ec Bog u nama ne srvaia kaoricne i ne|asne pieuouzbe, nego
nam |e piilicno uobio poznaro o cemu se iaui i kamo rieba gleuari
ua bi se uo roga uoslo; ro |e, uakle, ono znan|e, pomocu ko|eg
|euan sicusni riun Boz|e piisurnosri mozemo iuenriiciiari kao Bo-
zanski. Tome, uakako, moia sli|euiri zauubl|en|e u ono sro smo
rako saznali, cime ce se nas uviu neizm|eino povecari. Kau se u
naso| uusi upali sv|erlo Bozanske nazocnosri, |avl|a se porpuna
iavnouusnosr piema svemu sv|erovnom, nizem, sro |e isrinsko zna-
cen|e ouiican|a; orkiicem viseg, posra|emo iavnouusni piema ni-
zem. Kau rako ciravo svo|e bice usm|eiimo Bogu, posrizemo mii i
kia|n|u uiavnorezenosr, |ei se nasa uusa siela sa svo|im ispun|en|em.
13 Jko ne mrzi ni|edno bice,
fko |e |ubazan, suos|eca|an prema svima,
fko |e sobodan od vezanosfi i samo|ub|a,
fko |e |ednak prema pafn|i i zadovo|sfvu,
Takvo sran|e uula ouliku|e onoga, rko u sebi piian|a uz Bozan-
ske kvalirere; on usva|a i ziaci uobioru i sklau. Dakako, ro ne
znaci ua su rakvi l|uui blesava i uobiocuuna bica, ko|a se rupavo i
slarkasro sm|eska|u, nego blage, sklaune i uiavnorezene rviuave
uulovne snage. Blagosr i suos|ecan|e uolaze ovu|e ou uviua i uu-
boke spozna|e, a ne ou slabosri i neoulucnosri; mekoca ne uolazi
ou neuosrarka cvisroce, nego ou l|ubavi i uobiore, ko|e uolaze ou
Dvanaesto poglavlje
363
veze s Boz|om svi|escu, iz ko|e ziaci beskia|na srvainosr, ko|a se
piema svemu ounosi kao l|ubav, a zbog rakvog ispun|en|a cov|ek
posve gubi poriebu za samoopiavuan|em i uokazivan|em; um|e-
sro roga, ispun|ava ga uuboki mii i sieca. U rakvom ispun|en|u on
osra|e posro|anim u ciravom iasponu piom|en|ivil van|skil isku-
srava, ko|a mogu biri ili ugouna ili neugouna n|ega se ro, zapiavo,
pievise ne rice, |ei |e n|egovo kial|evsrvo ou |eunog posve uiugog
svi|era, a sieca ko|u ouarle uobiva beskia|no nauilazi sve mivice
ko|e bi mu svi|er mogao uobaciri, bile one ukusne ili ne.
14 Jko |e sfrp|iv, skroman i uravnofezena uma,
]asfvom obuzdan, posfo|ano nepokoeb|iv,
umom i razumom usm|eren na Mene,
fa|, fko fako Mi |e odan, Meni |e drag.
Takvu uusu, obuzeru Bogom, posro|anu u unurain|em miiu,
nepokolebl|ivu u n|ezinu usm|eien|u iazuma ko|i |e popiimio bo-
zansku kvalireru, Bog opaza posve kao svo|u.
15 Ona| fko ne dodiru|e svi|ef,
fko ni|e svi|efom dofaknuf,
fko |e sobodan od radosfi,
zavisfi, sfraha i fuge,
Meni |e drag.
Ona| rko |e u svo|o| uusi obuzer Bogom, rko |e svo|e usm|eien|e
posve povukao iz svi|era i svu svo|u pazn|u posverio Bogu, rko |e
sralan popur cvisre sri|ene u okiuzen|u valova piom|en|ivil sv|e-
rovnil zbivan|a, n|ega Bog uozivl|ava kao clana svo|e uulovne
poiouice, kao pii|arel|a. Kako se rakav cov|ek ounosi piema Bogu,
rako se Bog ounosi piema n|emu. Buuuci ua Bog svima osra|e
nepiekiuno orvoienim i piisrupacnim, |euino usko gilo |esr u co-
v|eku. cov|ek |e ra|, ko|i oulucu|e kako ce se piema Bogu posraviri
i kako ce Ca uozivl|avari, kao uiagog pii|arel|a ili kao smern|u u
osrvaien|u svo|il sv|erovnil rezn|i.
16 Ona| fko |e skroman, cisf, pamefan,
nedirnuf brigama, bez sfraha,
odricuci se svih poduhvafa,
fko Mi se fako predao, Meni |e drag.
11 - 16
364
Bhagavad-gEt=
17 Ona|, fko ne os|eca ni radosf, ni fugu,
nifi zudn|u, nifi ze|u, odricuci se dobra i za,
on ko|i |e ispun|en predanoscu, Meni |e drag.
Paiauoksalno, veca zalr|evnosr za siecom voui uo povlacen|a
svi|esri iz svi|era ko|i ne moze ougovoiiri na nase velike zalr|eve;
sa sriane, ro izgleua kao nezalr|evnosr, |ei ce rakav cov|ek biri
zauovol|an i bez ou|ece i s mivicom liane, a na sve osralo gleuar
ce kao na suvisno. L|uuima ko|i su bez iazumi|evan|a cinir ce se
kako se on mnogo roga ouiekao, ali u srvainosri, on |e oubacio
rek nize srvaii ko|e |e piepoznao pii|e kao izvoi smern|i i |aua,
nego kao sieusrvo ispun|en|a.
Cemu reziri sv|erovnim srvaiima, ko|e za svaku mivicu zauo-
vol|srva piuza|u ocean parn|e, kau |e moguce iz Boz|il oci|u piri
ocean blazensrva, ko|e ne povlaci za sobom nikakvu uiugu ci|e-
nu, osim porpunog unurain|eg ispun|en|a Takav cov|ek, ko|i |e
piema svi|eru piilicno iavnouusan, nece posrari pli|enom mnos-
rva biiga i r|eskobe, ko|e moii obicnog cov|eka, niri ce pak iobo-
vari svo| sili ambici|a, ko|ima l|uui zbog svog pogiesnog usm|e-
ien|a misle uosrici siecu. Takav cov|ek, ko|i ou Boga mnogo uzme,
|esr ona| koga mozemo piepoznari kao pieuanog Bogu. Zbog
svo|e usm|eienosri na izvoi svega blazensrva, u svo|em ispun|e-
n|u posra|e posve iavnouusnim piema svemu sro mu svi|er moze
ponuuiri.
1S Ona| fko |e isfi prema pri|afe|u i nepri|afe|u,
prema casfi i sramofi, isfi u pohvai i pokudi,
19 Jko |e isfi u hadnoci i fopini, radosfi i pafn|i,
fko |e sobodan spona, fko |e suf|iv, svime zadovo|an,
bez doma, posfo|ana uma, pun predanosfi,
fakav cov|ek Meni |e drag.
Cov|ek ko|i |e ispun|en spozna|om, ko|i |e ispun|en blazensrvom,
ko|i iazumi|e unurain|u piiiouu svil srvaii, ko|i u svom ispun|e-
n|u gubi ogianiceno poiman|e svo|e osobnosri, a s n|im i reiiroii-
|alnosr, os|eca| pos|eua, agiesi|e, poriebu za konriolom i rome slic-
no, rakav cov|ek vise ne uozivl|ava svi|er na isri nacin kao pii|e.
Svi|er se vise ne ui|eli po rome kako se ounosi piema n|emu, na
koiisno i srerno, pii|arel|e i nepii|arel|e, ugouno i neugouno sve
Dvanaesto poglavlje
365
se uozivl|ava na ob|ekrivan nacin, a ra ob|ekrivnosr uolazi kao po-
sl|euica isrinske sloboue ou svi|era.
20 Oni, ko|i uisfinu si|ede fako opisan besmrfni puf,
ko|i puni v|ere i predanosfi opaza|u Mene kao na|viseg,
fakvi od svi|u su Mi drazi.
Oni, uakle, ko|i su posve obuzeri Bogom, ko|i su u ci|elosri
pieuani Bogu, ko|i zive u Bogu i ko|i su nauisli sve sv|erovne veza-
nosri i ieakci|e, boiave u sran|u na|vise sloboue i zive s Bogom u
ounosu pii|arel|srva i pov|eien|a; ounos ko|i Bog ima piema svim
bicima, oni su, napokon, uzviarili, re |e rako Boz|a l|ubav posrala
uza|amnom.
16 - 20
367
TrInaesio pogIavI}e
1 Ar|una rece:
Sfo su po|e i znaac po|a.
Sfo |e Prak(fi, a sfo Puruya.
Sfo |e znan|e, a sfo predmef znan|a.
Jo, o K(ya, zeim znafi.
Pol|e, u ovom konreksru, moze se piorumaciri kao pouiuc|e
u|elovan|a ili, malo opsiini|e, kao svi|er ob|ekara opazan|a i u|e-
lovan|a, u ko|em su moguce u|elarnosri. Znalac pol|a, u ovom kon-
reksru, |esr sub|ekr ko|i opaza ono sro |e moguce opazari.
2 Svevisn|i Cospod rece:
Ovo fi|eo, o Kunfin sine, zove se po|em.
Onoga ko|i fo zna, upuceni ko|i fo zna|u,
zovu znacem po|a.
Pol|e |e, uakle, ovu|e simbol za ri|elo. Cleuano na uiugi nacin,
kioz ri|elo nam |e pieusravl|en cirav svi|er, ko|i |euino kioz n|ega
uozivl|avamo.
Ipak, ri|elo, kao i svi|er, rek su pasivno sieusrvo Boz|eg ocirova-
n|a; pieusravl|a|u rek eneigi|u, ko|a se ne ociru|e i ko|a ne spozna-
|e, vec |e rek puki meui| ocirovan|a i spozna|e. Bog |e ra| ko|i se
ociru|e, a uusa, ko|a nasra|e kao aspekr N|egova ocirovan|a, nasro-
368
Bhagavad-gEt=
|i na bogospozna|i, ko|u u osrvaien|u uozivl|ava kao spozna|u svoga
isrinskog ]asrva.
Znalac pol|a ovu|e |e ]asrvo, ko|e opaza sebe kao rianscenuen-
rno seii u|elovan|a, ounosno srvaii i eneigi|a. Posro|i, uakle, po-
u|ela na znalca i znano.
3 Zna| Me, fakoder, kao Znaca
u svim fi|eima, o Bharafo.
Znan|e o po|u i znacu po|a
drzim isfinskim znan|em.
]asrvo |e uvi|ek i u svemu sub|ekr. Tamo gu|e posro|i opazan|e,
posro|i i ona| ko|i opaza, a On |e samo |euan, nepoui|el|en u svim
bicima, |euini remel| srvainosri i iskusrva. Spozna|a N|ega, kao
iskusirel|a, re spozna|a pieumera iskusrva, kao i iazumi|evan|e n|i-
lova ounosa, |esr znan|e o ]asrvu.
4 Pocu| sada sfo cu fi ukrafko reci,
o po|u, n|egovu sasfavu i mi|enama,
n|egovu podri|efu, fe o znacu,
n|egovo| naravi i uf|eca|u.
5 O fome sfo |e brahman,
kazivai su (yi|i u raznim himnama,
|asno izazuci bif.
Dakle, nema poriebe ro uouarno ob|asn|avari. Bialman |e na|vi-
sa isrina, vilovna srvainosr, nepoui|el|eni i neocirovani Apsolur,
ko|i |e remel| svekolikog ocirovan|a. On |e ono sro nema remel|a, a
sro |e remel| svemu, sro sve ouizava, svuua |e piisurno, a oper savi-
seno u svo|o| rianscenuenci|i. U svi|eru snova, bialman |e ona| ko|i
san|a. San|ac piozima san sa svil sriana, a oper, nisra u snu ni|e On.
6 Pef osnovnih eemenafa,
ego, um i neocifovano (avyakfa),
desef os|efia i razum
fe pef predmefa os|efia,
Per osnovnil elemenara su zeml|a, voua, varia, ziak i piosroi/
erei. Ego (alakia) pieusravl|a aspekr cov|eka ko|i |e ougovoian
Trinaesto poglavlje
369
za uozivl|avan|e sebe kao ouvo|enog ou svega osralog, a iazvi|a se
u u|erin|srvu; pii|e n|egova iazvo|a, ui|ere ne moze usranoviri iaz-
liku izmeuu sebe i uiugil. Um (buuuli) pieusravl|a sposobnosr
uubl|eg piomisl|an|a, ounosno apsriakrnog misl|en|a. Neocirova-
no |esr remel|no sran|e porenci|alne supsranci|e Piiioue, ounosno
rii|u gua u neu|elarnom obliku. Deser os|erila su zapiavo per os|e-
rila (viu, slul, n|ul, uouii i okus) i per u|elarnil oigana (|ezik,
iuke, noge, anus i spolni oigani), ko|e ob|euin|u|e iazum (manas),
kao |euanaesri. Razum |e uakle oigan kooiuinaci|e os|erila i u|elar-
nil oigana. Per pieumera os|erila su, uakako, pieumeri viua, slula,
n|ula, okusa i uouiia.
7 Ze|a, mrzn|a, zadovo|sfvo, bo,
shvacan|e, umnosf, vo|a
fo |e krafki opis po|a
za|edno s n|egovim aspekfima.
Nabio|eni su iazliciri aspekri nizil psilickil unkci|a, usm|eie-
nil ri|elu i sv|erovnim u|elarnosrima. Zel|a |e usm|eienosr pieu-
merima; mizn|a |e oubo|nosr piema n|ima. Zauovol|srvo |e os|eca|
ko|i nasra|e u|elovan|em ugounil pouiaza|a, a n|egova supiornosr
|e bol, ko|a nasra|e u|elovan|em neugounil pouiaza|a. Slvacan|e,
umnosr i vol|a pieusravl|a|u nesro vise osobine, ali i ual|e usm|eie-
ne piema seii ri|ela, i obuzere r|elesnim slvacan|em.
S Poniznosf, skromnosf, bezazenosf, sfrp|ivosf, cesfifosf,
suzen|e ucife|u, cisfoca, upornosf, samokonfroa,
9 nevezanosf za predmefe os|efia,
kao i odsufnosf samo|ub|a.
Opazan|e za ko|e doazi od roden|a,
smrfi, sfarosfi, boesfi i pafn|e,
10 nevezanosf, odsufnosf ze|e
za sinom, zenom, domom i sicnim,
posfo|ana ravnodusnosf
prema doziv|a|u ze|enog i neze|enog,
11 nepokoeb|iva predanosf Meni u yogi |edinsfva,
povacen|e na osamu, neskonosf drusfvu |udi,
2 - 11
370
Bhagavad-gEt=
12 posfo|anosf u spozna|i |asfva,
svi|esf o svrsi spozna|e sfvarnosfi.
Sve nabro|eno zove se znan|em,
suprofno fome |e neznan|e.
Nabio|ene osobine su, za iazliku ou onil nizil, usm|eienil
piema ri|elu i os|erilno/u|elarnim oiganima ri|ela, aspekri piisur-
nosri Duse u cov|eku; ro su kvalirere rianscenuenci|e i pieusravl|a-
|u isrinsku, visu bir cov|eka. Tek nakon sro |e nauvlauana niza,
reiiroii|alno-zivorin|ska naiav, uolazi uo ocirovan|a ualeko supril-
ni|il aspekara uuse, sro kulminiia porpunim pobozansrvl|en|em.
U cov|eku, uakle, ima ro vise plemenirosri, sro se u n|emu man|e
ociru|u svo|srva r|elesnog, a vise svo|srva uulovnog. Takvo sran|e,
u ko|emu se piiioua uuse ociru|e, i u ko|emu se uusa spozna|e kao
vlasrira isrinska naiav, |esr sran|e spozna|e, ounosno znan|a.
13 Opisaf cu fi ono, sfo freba spoznafi
i spozna|om cega doseze se Besmrfno.
Bez pocefka na|visi |e brahman.
Za n|ega se ne moze reci
ni da |e posfo|an|e, nifi neposfo|an|e.
Apsolur |e s one sriane ocirovanog, s one sriane svi|era. Za svi-
|er, on ne posro|i, pa se moze ieci kako |e on neposro|an|e. Tamo
gu|e posro|i uvo|nosr, nema |euinsrva, pa rako ni Apsolura. Ipak,
on |e isrouobno roralirer posro|an|a, re rako nisra ne posro|i osim
n|ega. Posro|i |euino bialman, a sve osralo pieusravl|a |euino na-
cin n|egova uozivl|avan|a, |eunako kako piogiami pieusravl|a|u
iazlicire nacine uozivl|avan|a iacunala. Sve osralo |e, uakle, nesro
ci|a |e egzisrenci|a rek piiviu.
Bialman, ounosno Apsolur, ni|e cak ni islouisre kauzalnog lanca,
ounosno neuziokovani pivi uziok; naime, buuuci ua |e rianscen-
uenralan, on cak ni|e ni uziokom svi|era, |ei svi|era, uoisra, i nema
svi|er |e rek iezulrar mogucnosri ua se ]euan opaza kao Mnosrvo;
ako oulucimo rako gleuari, mozemo. Ako ne oulucimo, svi|er za
nas isrog riena nesra|e, re opazamo kako posro|i |euino Bog. To |e
znacen|e onog Isusovog ua ni|e moguce sluziri uvo|ici gospouaia,
Bogu i svi|eru; |eunome ou n|il moiamo biri nev|eini.
166
Naime,
166
Mr 6,24
Trinaesto poglavlje
371
ako opazamo Boga, ne opazamo svi|er, svi|er nam posra|e posve
beznaca|nim. Ako, pak, opazamo svi|er, Bog nam se gubi iz svi|esri
i posra|e ualekim, re pukim pieumerom misl|en|a, ci|e |e posro|a-
n|e srvai v|eiovan|a ili nev|eiovan|a.
14 Svugd|e su mu ruke i noge,
svugd|e su mu oci, gave i usfa,
svugd|e su mu usi.
Jako sve obuhvaca|uci,
on posfo|i u svi|efu.
Boz|a sv|esna piisurnosr u svi|eru |e porpuna; uakako, ova us-
poieuba s os|erilnim i u|elarnim oiganima rek |e slika ko|a pienosi
ra| uo|am. Bog |e sve-u|elaran, sve-piisuran i sve-zna|uci. Sva bica
boiave na Boz|em ulanu i u Boz|em pogleuu. Sva bica boiave u
Boz|em sicu, i Bog |e na|blizi svima, on |e sama susrina svakoga
bica.
15 Si|uci u d|eafnosfima svih os|efia,
a ipak bez os|efia.
Nevezan, podrzava|uci sve; bez gua.
Ri|ecima Kena upaniaua. On nema oci|u, ali omogucu|e gle-
uan|e. On nema usi|u, ali omogucu|e slul. On nema iuku, ali bez
n|ega nema uouiia. Bialman |e v|eciri sub|ekr, ]asrvo ko|e opaza.
Os|erilni oigani i um srvaia|u slike, ali ]asrvo |e ona| ko|i uozivl|a-
va, svi|esr ko|a sv|euoci uogaua|e, uvi|ek v|eciri iskusirel|.
Takouei, kao remel| srvainosri, on ne rieba os|erila kao posieu-
nike u spozna|i; On uvi|ek spozna|e bivan|em. Racunalu ne rieba
pogleu na moniroi ua bi znalo sro se na n|emu nalazi, buuuci ua |e
slika na moniroiu rek posl|euica u|elovan|a iacunala. ]eunako rako,
bialman ko|i |e remel| svekolike srvainosri, ne moia nisra spozna-
vari posieunim purem, |ei, sve na sro pokazemo, sve |e On, sve |e
rek posl|euica pogleua na N|ega.
Ouizava|uci sav svi|er, ni|e ni na ko|i nacin upleren u u|elarnosri
svi|era, iako ni svi|era ni u|elarnosri ne bi bilo bez N|ega. Neu|ela-
ran |e, a remel| |e i porpoia svom u|elovan|u.
16 Izvan i u nufrini bica.
Pokrefan i nepokrefan.
12 - 16
372
Bhagavad-gEt=
Zbog svo|e supfinosfi ni|e spoznaf|iv.
Isfodobno daek |e i bizak.
Kvalirere bialmana mogu se opisari bezbio|em piorui|ecnosri;
ipak, ako ispiavno slvarimo o cemu se iaui, one nas nece zbun|i-
vari. Osobno uizim kako nema pievise koiisri ou opisivan|a bial-
mana onima ko|i Ca nema|u u iskusrvu; naime, ou slusan|a opisa
kiula nece se nasiriri. Bol|e im |e pokazari u ko|em sm|eiu ua
gleua|u i sro ua riaze, pa ce sami iskusiri Vilovno, i iz rog Ca
iskusrva opisivari.
Bialman |e blizi ou na|blizeg, uiazi ou na|uiazeg. U svemu uia-
gom, On |e ra| ko|i nam |e uiag. U svemu blisravom, On |e ra| ci|i
s|a| opazamo. U svemu miacnom, opazamo ua N|ega nema. U
svemu srvainom, os|ecamo riag N|egove srvainosri.
Puru|mo, sroga, piema onom sro nam |e na|blize sicu, sro boia-
vi u |ezgii nasega bica, i sro ciravo vii|eme pokusavamo naci u
svi|eru i n|egovim srvaiima. Usranovimo sro |e ro sro riazimo, i ra|
os|eca| iskoiisrimo kao purokaz, re cemo Ca, |amacno, ubizo pio-
naci.
Bialman ni|e spoznarl|iv, |ei On |e uvi|ek spoznavarel|. Ni|e
moguce pisrom pokazari na nesro i ieci. ovo |e bialman, |ei |e
On uvi|ek ra| ko|i pokazu|e. Tek u srvainosri ko|a sama sebe sv|e-
uoci, u ko|o| se izgubi iazlika izmeuu sub|ekra, ob|ekra i n|ilo-
vog meuusobnog ounosa, nasrupa sran|e samospozna|e bialma-
na.
17 Ned|e|iv |e, ai prividno se di|ei u bicima.
Jako shvacen, on sva bica odrzava,
unisfava ih i ponovno rada.
Bialman |e |euan i nepoui|el|en, ali iz piomi|en|ene peispekri-
ve, u ielarivnom svi|eru, piikazu|e se pou velom pou|ela. Ako uz-
memo siro i sravimo ga na vouenu povisinu, uobir cemo piiviu
mnosrva sicusnil |ezeia moiske voue, ali n|ilova |e egzisrenci|a,
koliko gou ua |e mozemo opazari kao srvainu, rek piiviu. Na |e-
unak |e nacin piiviuno mnosrvo sub|ekara u svim bicima, |ei |e
bialman |euino ]asrvo u svima i svemu.
Unurai roga, ouvi|a se pioces iauan|a i umiian|a bica; kao sro se
valovi na moisko| povisini uzuizu i nesra|u, a n|ilovo m|esro zau-
zima|u novi, rako se u srvoienom svi|eru ]asrvo ociru|e kioz mnos-
Trinaesto poglavlje
373
rvo bica u virlogu nepiesrane piom|ene; ipak, ]a sam u svemu
rome sralan, nepiom|en|iv i v|ecan.
1S Sv|efo |e nad sv|efima,
za ko|e kaze se da onkra| |e fame.
Kao znan|e, znano i ci|,
on ezi u svim srcima.
]asrvo |e remel|na srvainosr, punina svega. Sve pozirivno sro
opazamo pieusravl|a rek u|elomicni pous|ernik na N|egov beskia|-
ni s|a|. U N|emu nema rame, neznan|a, lazi i parn|e. U N|emu nema
ogianicen|a, nema piolaznosri i nema uvo|nosri. U N|emu ne po-
sro|i supiornosr v|ecirom, na|visem birak-svi|esr-blazensrvu.
]a sam na|blizi ou svega, ]a sam ovu|e piisuran. ]a sam susrina
znan|a, ]a sam sve sro se moze znari, i ]a sam Ona|, ko|emu bica
reze, u svim svo|im nasro|an|ima.
19 Opisao sam fi ukrafko po|e,
kao i znan|e i znano.
Mo| bhakfa, shvafivsi fo,
posfa|e dosfo|nim Moga sfan|a.
Blakra, uakle bice pieuano Bogu, uiskiiminaci|om zbil|skog i
nezbil|skog, re iazlikovan|em uulovne i mareii|alne piiioue, po-
srize na|visu suprilnosr licnosri, re rako boiavi u na|visem sran|u
svi|esri.
Sran|e svi|esri |e osoba. Ovo zvuci pomalo cuuno, ali |e isriniro.
Ona| rko kiaue |esr lopov. Ona| rko cini uobia u|ela |esr uobioci-
nirel|. Ako nerko ukiaue, pa kaze ua on zapiavo ni|e lopov, moze-
mo mu se |euino nasmi|ari, |ei kiaua cini lopova. Ako pii|e ro ni|e
bio, saua |e posrao. ]eunako rako, kvalirera neci|e svi|esri ouieuu|e
n|egov poloza|. Boga ouieuu|e na|visa spozna|a, na|vise blazen-
srvo, na|visa srvainosr i na|visa isrina. Tko |e spoznao na|visu isri-
nu, uakle, posra|e Bogom, boiavi u Boz|em sran|u. Ako o ovome
malo uubl|e iazmislire, uviu|er cere ua |e isrina. Razlika izmeuu
ia|a i pakla samo |e u sran|u svi|esri. U rome |e iazlika izmeuu
uemona i anuela. Ona| rko popiimi na|vise kvalirere, |esr Na|visi.
Usva|an|em Bozanskil kvalirera on se pen|e na l|esrvici evoluci|e,
a ako nerko ima sve kvalirere Boga, mozemo |euino usrviuiri ua
on |esr Bog. Nikakav uiugi zakl|ucak nema smisla.
16 - 19
374
Bhagavad-gEt=
20 Zna| da su Prak(fi i Puruya obo|e bez pocefka.
Zna| fakoder da su svi obici i sve gue rodeni iz Prak(fi.
Piak;ri i Puiua su uva aspekra ielarivnog svi|era, uulovni i
mareii|alni. Oba nema|u pocerka, |ei pieusravl|a|u rek oblik gleua-
n|a na bialman, a rienurka srvaian|a ni|e bilo, |ei |e bialman rians-
cenuenran viemenu. Buuuci ua mogu posro|ari, oni posro|e. To |e
veliki misreii|, kia|n|a ra|na srvaian|a.
Sve iazine suprilnosri srvoienog svi|era, ou Sive Plesaca uo ko-
maua kamena, pieusravl|a|u samo agiegarna sran|a Piak;ri, ko|o|
zivor i puninu ua|e uouii s uulovnim Bozanskim aspekrom Puiue.
21 Buduci da predsfav|a
izvor pos|edica i sredsfva
za Prak(fi se kaze da |e prapoceo.
Buduci da predsfav|a
izvor iskusfva, zadovo|sfva i pafn|e
za Puruyu se kaze da |e prapoceo.
I za Piak;ri i za Puiuu se moze ieci ua su remel| svega srvoie-
nog; Piak;ri pieusravl|a pol|e na ko|em se igia urakmica, pieu-
sravl|a lopru i ri|ela igiaca. Puiua, pak, pieusravl|a smisao, bir i
svi|esr igiaca, ko|i se ne kiecu u sklauu s nizim auromarizmom,
nego svo|im kieran|em ociru|u uulovne rezn|e.
Piak;ri |e, uakle, izvoi svil srvaii, ob|ekara i eneigi|a. Ona rvoii
iavnorezu uzioka i posl|euica, re svil meuuu|elovan|a iazliciril sup-
sranci|a. Puiua |e, pak, svi|esr ko|a se u svemu rome kiece, ociru|e,
spozna|e i zivi. Piak;ri |e zivor, a Puiua |e ona| ko|i ga zivi. Ni|e,
uakle, moguce Puiuu svesri na meuuu|elovan|a Piak;ri, niri obiar-
no, svesri Piak;ri na neko ou sran|a Puiue. To su uva piincipa,
ko|a pomi|esana rvoie cirav iaspon srvaian|a, cirav ielarivni srvoie-
ni svi|er, ko|emu |e ova| nas izicki univeizum rek neznaran u|elic.
22 Kada se Puruya naazi u Prak(fi,
doziv|ava gue nasfae iz Prak(fi.
Vezivan|e uz gue uzrok |e n|egova roden|a
u dobrim ii osim mafernicama.
Dakle, kau se uusa sropi s ri|elom, uozivl|ava ri|elo kao sebe, i
iskusava iazlicira sran|a svi|era u ko|em se nalazi, ovisno o kvalire-
Trinaesto poglavlje
375
rama i suprilnosri iazine na ko|o| se ur|elovl|u|e. Vezanosr uz uo-
zivl|eno, ounosno iuenriikaci|a s kvalirerama Piak;ri, pieusravl|a
moroi ponovnog ur|elovl|en|a. Tek kau sebe piepozna kao na|visi
Dul, a ne kao zbio| kvalirera i sran|a u svi|eru, zauobiva slobouu
ou ponovnog iauan|a, |ei se kiug zel|a-osrvaien|e piekiua; uul
zeli uulovno, re ga sroga i zauobiva, i ne pari vise zbog poisrov|e-
cen|a s onim, sro ni|e u n|egovo| piiioui, i sro mu svo|im ogianice-
n|ima uzioku|e bol.
23 U fom fi|eu |os posfo|i, doisfa,
promafrac, odobravafe|, podrzavafe|, uzivafe|,
veiki Cospodin i na|vise ]asfvo
ko|eg zovu Na|visi Puruya.
24 Ona| fko pozna|e fakvog Puruyu
i Prak(fi, za|edno s guama,
za n|ega, ma sfo cinio,
nema ponovnog roden|a.
Sav zivor u svi|eru pieusravl|a ocirovan|e Boz|eg zivora. Ona|,
rko piepozna|e Svevisn|eg kao |euino bice ko|e zivi u svi|eru, ou-
nosno, rko se iazvi|e u roliko| m|eii ua sebe piepozna na|pii|e kao
bice nizil slo|eva Piak;ri, porom visil, a napokon kao samog Pu-
iuu, na|pii|e u nizim, a porom i u N|egovim na|visim aspekrima
Svevisn|eg Cospoua, ra| |e osrvaiio cil| evoluci|e, i za n|ega nema
ponovnog iouen|a.
25 Neki u zadub|en|u ]asfvo u ]asfvu spozna|u ]asfvom,
drugi snkhya yogom, a freci karma yogom.
Moguce |e posrici osrvaien|e na mnogo nacina; zauubl|en|em u
uubinu vlasrire uuse u poriazi za na|visom srvainoscu; iazvi|an|em
vlasrire svi|esri yogom kako bismo spoznali sve vise slo|eve supril-
nosri Piakiri i Puiue, re napokon spoznali sebe kao Svevisn|eg;
ili, pak, iazvi|an|em pozirivnil i visokil kvalirera svi|esri u u|elo-
van|u, posra|uci rako sieusrvom Bozanskog ocirovan|a, i Boz|om
piisurnoscu u svi|eru.
Moguce |e i sve ro spo|iri, ili kombiniiari na iazne nacine. Birno
|e osrvaiiri cil|, a sieusrva mozemo impioviziiari kako nam |e pii-
klauno.
20 - 25
376
Bhagavad-gEt=
26 Neki, ne zna|uci Ca, obozava|u Ca
prema onome sfo su od drugih cui.
Oni fakoder odaze onkra| smrfi,
drzeci se fakvih upufa.
Ona|, rko sam ni|e spoznao Boga, moze ou uiugoga curi kakav
|e Bog, i gu|e Ca rieba riaziri. Poraknur rim upurama, on ce se
poceri baviri uulovnom piaksom, re ce rako ubizo i sam uoci uo
spozna|e, bez poriebe za posieunikom, re posrici oslobouen|e ou
sv|erovnil vezanosri.
27 Sfo |e god rodeno, pokrefno ii nepokrefno,
zna| da, o na|bo|i od Bharafa,
nasfa|e spo|em po|a i znaca po|a.
Cirav svi|er ko|i opazamo, uakle, spo| |e uulovnil i mareii|al-
nil aspekara, ko|i su meuusobno piozeri i meuuu|elu|u.
2S Ona| vidi,
fko vidi na|viseg Cospoda
isfog u svim bicima,
neproaznog u proaznom.
Viui, uakle, ona| rko |e spoznao rianscenuenralni Apsolur kao
remel| svemu ocirovanom; Mene, ]eunog, kao piiviuno poui|el|e-
nog u bicima, i kao remel| svega, onkia| viemena i piosroia.
29 ]er fko vidi |ednog Cospoda
posfo|eceg u svemu,
ne razara ]asfvo pomocu ]asfva,
fe sfoga osfvaru|e na|visi ci|.
Ona|, rko rako viui, ni|e obmanur piiviuima pou|ele, kao sro su
oni o iasi, kasri, biolosko| visri i slicnom, ko|i uzioku|u nesnosl|i-
vosr |eunil bica piema uiugima, uok su ova obmanura piiviuom
svi|era. Ona|, rko spozna|e Mene kao remel| svil srvaii, rko viui
ua ]a gleuam kioz sve oci, ra| nece pou ur|eca|em obmane unisra-
vari i zlosravl|ari, nego ce napioriv slaviri Svo| zivor u svim srvaii-
ma i bicima.
Trinaesto poglavlje
377
30 Ona| vidi,
fko vidi da sve d|eovan|e
izvodi samo Priroda,
a da ]asfvo ne d|eu|e.
]a nikau ne u|elu|em. ]a ]esam. ]a sam v|eciri sv|euok u svemu.
]a sam nepiolazan i nepiom|en|iv. ]a v|ecno sv|euocim piom|ene
u Piiioui, koleban|a u n|eno| supsranci|i, iazlicire ounose i zakoni-
rosri. Sve ro ima remel| u Meni, i nisra ou roga ne posro|i izvan
Mene. ]euino ]a ]esam.
31 Kada cov|ek spozna
da sva razicifa bica borave u ]ednom,
i da se sve razvi|a iz n|ega samoga,
fada posfa|e brahmanom.
Piosv|erl|en|e, uakle, posrize ona|, rko spozna isrinsku i nepoui-
|el|enu piiiouu srvainosri, Apsolurnog sub|ekra. Tesko |e ieci ua
on posra|e bialmanom; bol|e bi bilo ieci kako on piepozna|e ua
|e ciravo vii|eme bio bialmanom, ali ro ni|e znao. Saua on ro
isrouobno |esr, a rakouei ro i spozna|e. Naiav i spozna|a se, uakle,
s|euin|u|u, i sroga se ro sran|e zove sran|em samospozna|e.
32 Nema|uci pocefka, buduci bez gua,
fo na|vise ]asfvo, nepropad|ivo,
iako boravi u fi|eu, o Kunfin sine,
nifi d|eu|e, nif` se d|eovan|em ka|a.
33 Kao sfo se sveprozima|uci prosfor
zbog svo|e supfinosfi nikad ne uka|a,
fako ni ]asfvo, sveprisufno u fi|eu,
ni|e zapr|ano.
34 Kao sfo |edno Sunce da|e sv|efo cifavu svi|efu,
fako i dusa, o Bharafo, osv|ef|ava sva po|a.
]asrvo |e popur ilmskog plarna, na ko|e mozemo pio|iciiari iaz-
licire ilmove, uobie i lose, moialne i nemoialne, a oper, nakon
pio|ekci|e niri |euna ou slika iz ril ilmova nece osraviri riaga na
plarnu; ono ce osrari bi|elim i neizmi|en|enim. ]eunako |e rako i s
25 - 34
378
Bhagavad-gEt=
]asrvom. zivi u bezbio|nom mnosrvu bica, ou ko|il su neka zla a
neka uobia, neka visoko a neka nisko iazvi|ena. Nisra ou sran|a
ril bica ne ur|ece ni na ko|i nacin na ]asrvo; ono ne posra|e bol|im
zaro sro |e neko bice u ko|em zivi uobio, niri posra|e losi|im zaro
sro ua|e zivor zlocincu. Ipak, supiorno vii|eui. u ono| m|eii, u
ko|o| bice uopusri ua se naiav ]asrva u n|emu ouiazi, u ro| m|eii
ono posra|e iazvi|enim, uobiim i Bozanskim, u ro| m|eii osrvaiu|e
na|vise porenci|ale vlasrire piiioue, i posra|e sieusrvom iziaza Bo-
zanskog u svi|eru.
35 Raziku|uci fako po|e od znaca po|a,
osobada|uci se ropsfva Prirode uvidom,
oni, ko|i geda|u ocima znan|a,
dosfizu na|visi ci|.
Bica, uakle, ko|a spozna|u rianscenuenralnu naiav ]asrva, ko|a
piepozna|u Boga kao svog na|bol|eg pii|arel|a i susrinu vlasrire na|-
uubl|e naiavi, ko|a piepozna|u Boga kao osrvaien|e svil svo|il
zel|a, posrizu uviu u piiiouu kia|n|e srvainosri, ru srvainosr u sebi
osrvaiu|u, re rako, u posrignucu na|viseg, nema|u niceg viseg, sro
bi riebala posrici.
379
Ceirnaesio pogIavI}e
1 Svevisn|i Cospod rece:
Ponovo cu fi ob|avifi uzviseno znan|e,
na|bo|e od sveg znan|a,
spozna|om ko|eg su mudri
dosegnui kra|n|e savrsensfvo.
2 Oni ko|i su pofrazii ufocisfe u ovom znan|u
i osfvarii |edinsfvo sa Mnom,
ne rada|u se sfvaran|em sv|efova,
nifi nesfa|u n|ihovim unisfen|em.
Ona|, rko |e osvi|esrio sebe kao Na|viseg, kao onog, rko svo|im
pogleuom pokiece i ozivl|ava sv|erove, ra| u sebi nema vise rezn|i ni
piema cemu nizem, on |e napusrio poisrov|ecen|e s Piak;ri i n|enim
slo|evima, nauisao |e cak i nize aspekre Puiue, i nasao porpuno
ispun|en|e u Svevisn|em. Igie van|srine, srvaian|a i unisren|a, ko|e
ur|ecu na one vezane Piiiouom, na rakvog nema|u nikakvog ur|eca-
|a; on boiavi u Bogu, posve ou Boz|e naiavi i kvalirere.
Sve ro, uakako, vec smo uoraknuli u komenraiu pierlounil
p|evan|a; kako i sam Cospou kaze, ovo |e rek ponavl|an|e, iziica-
n|e isrog na uiugi nacin, kako bismo bol|e iazum|eli.
3 Mo|a mafernica veiki |e brahman.
U n| ]a poazem s|eme.
380
Bhagavad-gEt=
Odafe doazi, o Bharafo,
do roden|a svi|u bica.
Bialman, ovu|e, ociro ne oznacava Apsolur, kao sro |e ro sluca|
s uiugim m|esrima; ovu|e ra| po|am ociro oznacava Piak;ri, kao
remel|nu eneigi|u ocirovanog svi|era. Cospou ovu|e govoii iz po-
zici|e Puiue. Ulaskom Puiue u Piak;ri uolazi uo ozivorvoien|a
srvoienog svi|era. Iz rog uouiia srvaia se porenci|alna eneigi|a ko|a
posrupno pielazi u ocirovanu, a mi ra| pioces mozemo opazari
kao evoluci|u mareii|e i bica; ua, i mareii|a evoluiia, |ei izicaii
zna|u kako u rienurku srvaian|a svemiia nisu posro|ali reski ele-
menri ou ko|il |e nacin|en ova| nas planer; rek vouik i nesro leli|a.
Sve osralo nasralo |e uzi|om u |ezgiama zvi|ezua. Varia zlaraiske
ropionice, uakle, niposro ni|e na|ropli|e m|esro na ko|em su se
nalazili aromi zlara u neci|em pisrenu; pii|e roga, pioziv|eli su |os
i eksplozi|u Supeinove.
Douiiom Puiue i Piak;ri uolazi uo pokieran|a ciravog mela-
nizma srvaian|a, uo smisla i svile. Piak;ri bez uouiia Puiue spo-
sobna |e |euino za kaos, enriopi|u. Douii Puiue pieusravl|a a-
spekr ieua i svi|esri, ko|i mozemo opazari cak i u ovo| naso| uivl|ini,
na izickom planu ko|i |e uual|en ou Boz|e svi|esri upiavo onoliko,
koliko ro nesro uopce moze biri, a ua se ipak ne smizne u rami
porpunog neposro|an|a.
4 Kakvi god obici da se rada|u,
o Kunfin sine, iz bio ko|e mafernice,
veiki brahman n|ihova |e mafernica,
a ]a sam ofac, ko|i u n|u poaze s|eme.
Sva ri|ela ima|u svo| izvoi u Piak;ri, a svi uulovni aspekri u
srvoienom svi|eru, u svim bicima u n|emu piisurnim, ima|u izvoi
u Bogu.
5 Saffva, ra|as, famas fe gue,
o Mocnoruki, podri|efom iz Prak(fi,
cvrsfo vezu za fi|eo uf|eov|enog, neproaznog.
Ur|elovl|ena uusa opaza sebe kao ri|elo, zbog piozerosri svo|e
naiavi i kvalirera Piiioue. Piiioua i uusa se mi|esa|u |eunako kako
zbio| kinouvoiane, kao pol|a zbivan|a, i pio|ekci|e ilma, kao sus-
Cetrnaesto poglavlje
381
rine srvaii, za|euno srvaia|u iskusrvo gleuan|a ilma. Sama pio|ek-
ci|a bez kinouvoiane, kao ni kinouvoiana bez pio|ekci|e, nece srvo-
iiri rakvo iskusrvo.
Bice ko|e zivi u piiioui, uakle, ni|e samo uulovne ni samo sv|e-
rovne naiavi, nego nasra|e n|ilovim mi|esan|em. Zbog rakve po-
mi|esanosri uolazi uo iuenriikaci|e bica s eneigi|ama piiioue ou
ko|il su nacin|ena n|egova ri|ela. Zbog svo|srava ril ri|ela, kao i
piiiounog okiuzen|a, bice se rezi vir|eri u kiugu vezanosri, iaui
uozivl|avan|a vlasrire siece kioz ouieuene okolnosri unurai piiio-
ue, cemu sli|eui iusriaci|a zbog nesralnosri svil ril srvaii, sro uo-
voui uo ponavl|an|a pokusa|a osrvaien|a kioz piiiouu, a iezulrar
|e svega roga nesieca.
6 Od n|ih |e saffva, zbog svo|e cisfoce,
svi|efa i isc|e|u|uca,
a fvori vezanosf uz srecu i znan|e, o Bezgr|esni.
Vezanosr za znan|e i cisrocu osra|e vezanoscu, iako plemeniri-
|om ou nekil uiugil. To mozemo pokazari piim|eiom cov|eka
ko|i rezi savisensrvu, ali ga uozivl|ava kao savisenog sebe, a ra| ja
opaza kao ouvo|en ou Boga. Tu vezanosr nauilazimo pieuanoscu
Bogu i Njeoton savisensrvu, |ei se u N|egovo| uivori izgubimo, i
ru nesra|u sva nasa ogianicen|a. Ou piiioue se, uakle, oslobauamo
rek kau nauiuemo i tlastitu piiiouu, a ro |e moguce |euino iuenri-
ikaci|om s onim sro |e nauilazi, a ro |e Bog. To |e, pak, moguce
samo pieuanoscu.
7 Zna|, da |e ra|as po svo|o| naravi sfrasf,
izvor zudn|e i vezivan|a.
On okiva, o Kunfin sine,
uf|eov|enog vezanoscu za d|eovan|e.
Ra|as |e gua kieran|a, uinamike, zel|a i sriasri. Zel|e nagone
cov|eka na u|elarnosr, a u|elarnosr iaua nove zel|e, buuuci ua nikau
ne uonosi porpuno ispun|en|e. Ra|asa se oslobauamo rako sro u
svemu sro opazamo i cinimo riazimo vilinu i spozna|u srvainosri.
Tako iz ia|asa polako pielazimo u sran|e sarrve.
S Ai zna|, da se famas rada iz neznan|a,
i obman|u|e sva uf|eov|ena bica.
3 - 8
382
Bhagavad-gEt=
On cvrsfo spufava, o Bharafo,
udiom, i|enoscu i inerci|om.
Tamas |e svo|srvo neznan|a, povisnosri, riomosri, li|enosri, oba-
milosri, nesvi|esri. To |e kvalirera ko|a pieusravl|a urinuce svil
svo|srava uula; nema veceg gii|ela ou neznan|a, |ei nas nisra uiugo
u roliko| m|eii ne ouva|a ou svega Bozanskog. Neznan|a i mirvila
oslobauamo se u|elovan|em, iazvi|an|em sriasri i zivorne iauosri;
svako u|elovan|e, makai i poiocno i opako, bol|e |e ou nisravila i
rame u ko|o| se gasi svaka svi|esr. Insekri mogu biri uzasno okiurni
i bezos|eca|ni, ali su ipak nekakvo pobol|san|e u ounosu na kame-
n|e. To pokazu|e iazliku izmeuu ia|asa i ramasa; ramas |e, uisrinu,
na|vece zlo. Tieba ga, uakle, pobi|euiri u|elarnoscu i sriasrima, a
kasni|e cemo se biinuri o piouulovl|en|u sriasri. Dok smo u vlasri
ramasa, ounosno ruposri, mirvila, bezos|eca|nosri, iavnouusnosri,
nesvi|esri i osralil kvalirera miaka, za nas nema puno naue.
9 Saffva veze srecom, ra|as d|eovan|em, o Bharafo,
dok famas, sakrivan|em znan|a, vezu|e udiom.
Vezanosri za kvalirere piiioue mogu, uakle, biri iaznovisne, ou
onil ko|e pieusravl|a|u neznarnu reskocu i ci|e |e nauvlauavan|e
lako, uo onil ko|e vezu uusu u cini miak, ko|i pii|eri porpunom
piopascu. Ako ronemo u zivo blaro (ko|e pieusravl|a ramas), u
ko|em viuimo kiokouila ko|i iue piema nama (a ko|i pieusravl|a
ia|as), na|pamerni|e nam |e obulvariri i za|alari kiokouila, ko|i ce
nas izvuci iz blara, a kasni|e cemo viu|eri. Ou kiokouila cemo mozua
na kia|u i sriauari, ali ou zivog blara cemo siguino sriauari oumal.
U uspoieubi s n|ima, opasnosr ou sarrve nalik |e opasnosri u ko|o|
se nalazi cov|ek ko|i iaui man|eg uobia piopusri veliko. To uoisra
|esr opasnosr i gubirak, ali on i ual|e boiavi u sran|u uobia i moze
sebi uopusriri rakve piopusre. Oni, pak, ko|i zive u uoslovnom paklu
i rami nizil kvalirera, nema|u rakav luksuz. Oni moia|u oumal i
isrog casa iauiri na rome ua se izvuku iz neizb|ezne piopasri.
10 Saffva se uzdize, o Bharafo,
prevadava|uci nad famasom i ra|asom.
Ra|as nad saffvom i famasom.
Jako se i famas uzdize
kad nadvada saffvu i ra|as.
Cetrnaesto poglavlje
383
Svaka gua posrize uominaci|u uzuizan|em nau osrale uvi|e. Ou
svil kombinaci|a, na|opasni|a |e ona u ko|o| pievlaua ramas; raua
kvalirere nisravila nauvlauava|u sve pozirivne rezn|e bica, i pii|eri
neizb|ezna piopasr. S uiuge sriane, kau sarrva nauvlaua ia|as i ramas,
oslobouen|e |e uoisra blizu.
11 Kada se u svim vrafima ovoga fi|ea
po|avi sv|efo znan|a,
fada zna| da prevadava saffva.
Ounosno, kau se sva os|erila i u|elarni oigani piocisre, re u n|ima
u|elu|e saviseni sklau, a Bozansko se u n|ima ociru|e. Dakle, co-
v|ek ko|i |e pou ur|eca|em sarrve u sran|u |e Bozansko opazari, kioz
l|eporu, srvainosr i sklau, i na Bozanski nacin u|elovari, rvoieci
isre rakve srvaii u svi|eru. Sarrva |e, uakle, gua kou ko|e |e piisur-
nosr uulovnil kvalirera u svi|eru na|viul|ivi|a.
12 Pohepa, akfivnosf, poduzefnosf, nemir i ze|a
|av|a|u se kad prevada ra|as,
o na|bo|i Bharafo.
Ra|as |e svo|srvo kou ko|eg |e piiioua uuse u veco| m|eii usm|eie-
na svi|eru, nego |e ro sluca| sa sarrvom. Sarrva |e kvalirera sabianosri
i uulovnosri. Ona |e kvalirera miia ko|i |e posl|euica vece okienu-
rosri uuse nuriini, i vece ispun|enosri unurain|om iauoscu. Kau se
uusa u veco| m|eii okiene piema svi|eru, ona gubi uouii sa svo|om
unurain|om naiavi, re kioz u|elarnosri u svi|eru pokusava osrvaiiri
ono sro |e izgubila. Zbog roga |e ia|asicna uusa nemiina, akrivna,
u|elarna, sriasrvena, usm|eiena ispun|en|u zel|a i osrvaien|u cil|eva.
13 Jama, udio, fromosf i zabuda
rada|u se kada famas prevada,
o pofomce Kurua.
Dal|n|i koiak u okieran|u uuse piema sv|erovnom |esr ramas.
Tamas |e sran|e u ko|e zapaua uusa kau u ci|elosri zaboiavi svo|u
unurain|u naiav, kau posrane u ci|elosri mareii|alno usm|eienom.
Taua ne nalazi nikakvo ispun|en|e, cak ni roliko ua |e porakne na
u|elarnosr. Um|esro roga, ona |eunosravno piopaua u svom nepokier-
nom mirvilu, u ci|elosri obmanura po piran|u naiavi svi|era i sebe.
8 - 13
384
Bhagavad-gEt=
14 Kada kod uf|eov|enog
u frenufku smrfi prevada saffva,
on odazi u cisfe sv|efove znaaca Na|viseg.
Sran|e cov|eka za zivora ouieuu|e n|egovu suubinu nakon smiri;
naime, ono sro smo ciravog zivora biiali, ocigleuno |e ono sro
zelimo, ono kioz sro uozivl|avamo sebe. Oni ko|i su ziv|eli ia| za
svog zivora na ovom svi|eru, |amacno ce uosp|eri u ia| i nakon
smiri. Takvima |e izicki svi|er |euno giubo m|esro, ko|e ne ouia-
zava poriebe n|ilovil uusa, re ce se oni u sl|euecem zivoru naci u
ualeko piiklauni|em okiuz|u.
15 Koga smrf zafekne u ra|asu,
rada se medu vezanima za d|eovan|e.
A umre i u famasu,
pada u mafernicu pomracen|a.
167
Ra|as |e kvalirera sv|erovne u|elarnosri, ko|a |aca spone ko|e nas
vezu uz ova| svi|er. Ona|, uakle, rko se u ovom zivoru nepiesrano
bavio svi|erom, po svo| ce se piilici n|ime baviri i u sl|euecem, |ei
se ni|e u uovol|no| m|eii iazvio ua ga svi|er ne bi zauovol|avao;
rakav, naime, svi|er uozivl|ava kao m|esro ispun|en|a svil svo|il
zel|a, i iouen|e u n|emu uozivl|ava kao veliku milosr.
Bica, pak, ko|a zive zivor ruposri i rame, ko|a se ovim ri|elom
ne koiisre kako spaua, nego rek vegeriia|u u ruposri, re spoio i
slaboumno iazmisl|a|u o niskim srvaiima, ona ce se suklauno
svo|im uulovnim kvalirerama, ako se ru uopce moze govoiiri o
uulovnom, iouiri u ri|elu nekog nizeg bica, ko|e pos|euu|e n|ima
piim|eiene umne i uusevne sposobnosri uakle one svo|srvene
nizim zivorin|ama. Dakako, ovu|e se iaui rek o onim piim|eici-
ma l|uuske visre, za ko|e se i u ovom zivoru resko moze ieci ua
su vise ou uvonoznil zivorin|a. Dakako, za uegeneiiian|e u pou-
l|uuske oblike zivora poriebno se uoisra poriuuiri na zariian|u
vlasrire svi|esri, ako imamo u viuu kakva sve bica nasran|u|u
l|uuska ri|ela.
16 Pod vrog d|eovan|a, kaze se,
saffvican |e i cisf;
16
Ounosno, iaua se u ri|elu ko|emu |e ramas piimaina oulika.
Cetrnaesto poglavlje
385
pod ra|asa |e pafn|a,
a pod |e famasa neznan|e.
17 Znan|e pof|ece iz saffve,
pohepa iz ra|asa.
Ludosf, zabuda i neznan|e, pak,
pof|ecu iz famasa.
Plouovi u|elovan|a u ouieuenim kvalirerama nose u sebi svo|-
srva ril kvalirera.
1S Oni ko|i si|ede saffvu uzdizu se,
ra|asicni osfa|u u sredini,
a oni, ko|i su od kvaifefe famasa, pada|u.
Ako pieusravimo gue u sv|erlu uulovne uinamike, raua sarr-
va pieusravl|a uinamiku kieran|a ou sv|erovnog piema uulov-
nom; ona pieusravl|a kvalireru napusran|a svi|era, iako, paiauok-
salno, na|vise l|epore u svi|eru nasra|e kao plou sarrve. Ra|as,
pak, pieusravl|a kvalireru ko|a |e vezana uz svi|er, u ko|o| posro|i
upiavo rakva iavnoreza izmeuu van|skog i unurain|eg, ua uusa
osra|e u svi|eru, zaokupl|ena osrvaien|em svo|il zamisli, ali ro |os
ne sazii|eva niri u sm|eiu pier|eiane obmanurosri sv|erovnim, sro
|e kvalirera ramasa, niri se kiece u sm|eiu nauilazen|a svi|era, sro
|e kvalirera sarrve. Dakle, sve uok nas svi|er zauovol|ava, boiavir
cemo u n|emu. Tamas |e, pak, kvalirera paua i piopauan|a, u
ko|o| se uulovno gubi meuu silama obmane i rame. Ona| rko |e
pou ur|eca|em ramasa, zapiavo |e pou ur|eca|em enriopi|e, ou-
nosno iasra kaosa u susravu u ko|i se ni na ko|i nacin ne uvoui
ieu. Za onoga rko se piepusri ramasu, posro|i samo ual|n|i pau u
nisravilo.
19 Kada znaac spozna,
da izvan gua ne posfo|i d|eafnik,
i zna N|ega, ko|i |e iznad gua,
on uazi u Mo|u narav.
Piiioune kvalirere su remel| u|elarnosri, |ei su sve u|elarnosri
uane unurai Piiioue. Spozna|om vlasrire naiavi kao cisrog uula,
neuv|erovanog piiiounim sran|ima i mi|enama, pouizan|em vla-
14 - 19
386
Bhagavad-gEt=
srire iuenriikaci|e na|pii|e iz giubil, a porom i iz suprilnil piiiou-
nil sran|a i iazina, uusa spozna|e svo|e islouisre i cil| u Bogu.
20 Nadiazeci sve fri gue,
ko|e su izvor ovoga fi|ea,
f|eesnik uziva nekfar osoboden|a
od roden|a, smrfi, proaznosfi i pafn|e.
Tiazeci siecu unurai piiioue, nasravir cemo ciklus parn|e. Nala-
zeci Boga kao izvoi svega onoga, sro smo pogieskom riazili u
svi|eru, posrici cemo konacno ispun|en|e, a za ponovnim ioue-
n|em u svi|eru vise nece biri poriebe; ono piipaua onima, ko|i
svi|er |os uvi|ek viue kao m|esro zauovol|en|a, i ko|i ga |os nisu
napusrili u zel|i za Svevisn|im.
21 Ar|una rece:
Ko|i su znaci, o Cospodine,
po ko|ima se pozna|e ona|,
fko |e ofisao onkra| fri|u gua.
Kako on d|eu|e, i kako fe fri gue nadiazi.
Ai|una oper riazi obavi|esri o simpromima posrignuca, uizeci
kako se uulovno sran|e moia pokazari u van|skom izgleuu.
22 Svevisn|i Cospod rece:
Ona| ko|i ne prezire sv|efo,
d|eafnosf i zabudu kad su prisufni,
nifi zudi za n|ima kad nisu;
23 Ko|i |e ravnodusan i neomefan od gua.
Ja|, ko|i |e ucvrscen i smiren
u spozna|i da samo gue d|eu|u,
24 Ona|, fko |e |ednak u zadovo|sfvu i bou,
ko|i boravi u ]asfvu,
kome su zem|a i zafo isfi,
fko |e isfi u ugodnom i neugodnom,
fko ima spozna|u,
fko ne mari za hvau i grdn|u,
Cetrnaesto poglavlje
387
25 Jko |e isfi u savi i sramofi,
isfi prema pri|afe|u i nepri|afe|u,
ko|i |e napusfio sve fezn|e,
za n|ega se kaze
da |e ofisao onkra| gua.
Dakako, Cospou mu i saua, kao i |eunom pii|e kau |e posravio
slicno piran|e, ougovaia o sran|u uula, a ne o van|skim znacima.
Naime, van|ski znaci mogu biri vail|ivi, re rako i obican licem|ei
moze glumiri ponasan|e sveca, ali ne moze ouglumiri n|egovu svi-
|esr. Sve naveueno svoui se na sl|euece. ro |e cov|ek, ko|i |e napu-
srio sv|erovno iaui uulovnog, ko|i ispun|en|e nalazi u seii uula a
ne u svi|eru, re |e rako posve iavnouusan piema paiovima supior-
nosri i iaznolikim iskusrvima ko|a svi|er nuui. Dakako, svi|er |e
piozer Bogom, ali ona| rko |e rim purokazima srigao uo cil|a, za-
uobiva puninu blazensrva, i ne moia se baviri svi|erom, ou ko|eg
uoisra vise nisra ne moze zauobiri, niri izgubiri.
26 Jko Mi nepresfano suzi
yogom predanosfi i |ubavi,
on |e spreman, odaskom onkra| gua,
za uzdignuce u sfan|e brahmana.
Boga |e moguce makai i osjetiti rek posro smo nauisli iuenrii-
kaci|u s eneigerskim slo|evima Piiioue s izickom, piickom,
asrialnom, menralnom, rii kauzalne iazine, re armickom i paia-
niivanickom. Taua, u rianscenuenci|i Puiue, mozemo os|eriri, po-
viemeno, nesro ou Svevisn|eg, ou Puiuorrame, Isvaie. Boiaviri
nepiekiuno i bez osrarka u N|egovo| piisurnosri moze rek ona|,
ci|a |e uusa rako apsolurno cisra, ua u n|o| nema niri na|man|eg
riaga bilo cega, sro ne bi bili Boz|i na|visi unurain|i ariiburi svevis-
n|e pieuanosri i srvainosri.
27 ]er ]a sam sfan|e brahmana,
besmrfnog i neunisfivog,
v|ecne dharme i kra|n|e srece.
Isvaia, Na|visi Puiua, Svevisn|i Cospou K;a, |esr bialman.
On |e, u ielarivnom, ocirovana punina neocirovane punine, iela-
rivni Apsolur, na|visi cil| i pieumer mo|il na|visil rezn|i. Neka
nikau mo|a uusa ne buue iazlicira ou N|ega.
19 - 27
389
Peinaesio pogIavI}e
1 Svevisn|i Cospod rece:
Posfo|i prica o neproaznom sfabu ban|ana
s kori|en|em gore a granama do|e,
ci|i su isfovi sfihovi Veda.
Jko ga pozna|e, znaac |e Veda.
2 Prema do|e i prema gore
sire se n|egove grane, hran|ene guama,
a grancice su predmefi os|efia.
A do|e u svi|ef |udi sezu kori|eni
zavrsava|uci u d|eafnosfi.
To srablo meraoia |e za srvoieni svi|er i pioces ocirovan|a
Bozanskog u svi|eru, re unkcioniian|e l|uuskog bica. Koii|en|e
rog bica |e u Puiui, Bozanskom uulovnom aspekru ko|i se spus-
ra ouozgo u Piak;ri, na|pii|e u na|suprilni|u, paianiivanicku ia-
zinu, a porom u sve nize slo|eve i n|ilove pou|ele i aspekre. To
su giane rog srabla. One se siie s |eune sriane piema goie,
piema spozna|i Boga, a s uiuge sriane piema uol|e, piema spo-
zna|i os|erilnil ob|ekara; giancice, ounosno na|ini|i ogianci, pieu-
sravl|a|u os|erila u uouiiu sa svo|im ob|ekrima; ounosno, supril-
ne ng|e i zivcane zaviserke u l|uuskom ri|elu. Debl|e giane
pieusravl|a|u unurain|e sriukruie ko|e spa|a|u os|erila i um, re
390
Bhagavad-gEt=
um i uul, rvoieci obosrianu vezu izmeuu Boga i svi|era, kioz
cov|eka.
3 Svi|ef ne razumi|e fa| n|egov obik,
n|egov kra| ni pocefak
nifi n|egovo posfo|an|e.
Nakon sfo se posi|ece
cvrsfo kori|en|e ovoga sfaba,
snaznim macem nevezanosfi,
Koii|eni roga srabla su usm|eien|a cov|eka piema van, piema
svi|eru, ko|a rvoie n|egovu inkainaci|sku veirikalu; ro su n|egove
pio|ekci|e piema svi|eru, ko|ima ou svi|era pokusava cipiri ispu-
n|en|e, popur uivera ko|e koii|en|em pokusava cipiri vouu i lianu
iz rla. Sve uok |e cov|ek ukoii|en|en u svi|eru, sve uok se okiece
van|srini, on ouizava veze sa svi|erom i basrini ponovno ioue-
n|e.
Cov|ek moia piekinuri ra| kiug pio|ekci|a, i ro rako sro ce
svo|e naue i zel|e povuci iz svi|era i okienuri il Bogu.
4 Jreba pofrazifi ci| s ko|ega,
onome fko ga dosegne, nema povrafka.
Pronaci freba ufocisfe u Prvom Puruyi
iz ko|ega, od iskona, cifav svi|ef proizazi.
Srablo ocirovan|a i usm|eien|a k mareii|i kiece ou Puiue. Bice,
nasralo kao pioizvou rog ocirovan|a, rieba reziri samospozna|i,
rieba piepoznari vlasriru izvoinu naiav kao onu Na|viseg Puiue,
ko|i |e u ocirovanom ono, sro |e nepiolazni bialman u neocirova-
nom. Doisra, oni se ni po cemu ne iazliku|u. Piepozna|uci uakle
svo|u izvoinu naiav, slvaca|uci ua ni|e ou svi|era, re ua svi|eru
moze |euino uari, a nisra ou n|ega ne moze uobiri, on posra|e sa-
mouosrarnim, nalazeci urocisre u izvoino| naiavi Svevisn|eg, rako
posve povucen iz svi|era, piekinuril vezanosri.
5 Liseni ohoosfi i zabude,
nadvadavsi zo vezanosfi,
ufeme|eni uvi|ek u ]asfvu,
ci|e su ze|e ofpae,
sobodni od parova suprofnosfi
Petnaesto poglavlje
391
popuf zadovo|sfva i pafn|e,
neobmanufi, oni dosezu fa| v|ecni ci|.
Oni, ko|i reze savisensrvu, posrupno, |os na puru, popiima|u
n|egove kvalirere. Posrigavsi puninu cil|a, oni popiima|u n|egovu
kvalireru. U saviseno| spozna|i, re vilovnom blazensrvu, oni po-
sra|u posve neovisni o bilo cemu van|skom.
6 Ono sfo ne osv|ef|ava|u ni Sunce,
ni M|esec, ni vafra:
Jo |e Mo|e na|vise boravisfe.
Jko fu sfigne, ne vraca se.
Bozansko |e ono, ko|e ua|e sv|erlosr i srvainosr svim srvaiima,
u ko|emu |e sve uremel|eno. Bozansko |e ono, ko|e v|eciro ua|e, a
nikaua ne piima. ]ei, sro bi moglo piimiri ono, ko|e |e remel|
svega, remel| iz ko|eg sve iasre Ona|, rko sebe piepozna kao To,
u svi|eru vise nema sro riaziri, i svi|er vise na n|ega ne polaze
piavo.
7 Mo| d|eic, v|ecno bice u svi|efu bica,
privaci pef os|efia i razum kao sesfi,
sfo su podovi Prak(fi.
]va, ounosno zivo bice, pieusravl|a sicusnu ziaku Boz|e sv|er-
losri ko|a piosi|ava kioz magle Piiioue. On u piocesu svog uouiia
sa svi|erom oko sebe srvaia ovo|nice iazliciril supsranci|a, ou sup-
rilnil uo giubil. Tako bice izgiauu|e svo|e suprilno, asrialno ri|e-
lo, nacin|eno ou umne i os|eca|ne supsranci|e, a u rezn|i piema
ocirovan|u i konkierizaci|i ril kvalirera srupa u vezu s mareii|al-
nim ri|elom.
S Kada f|eesnik dobiva fi|eo,
a fakoder i kad ga osfav|a,
nosi ove sa sobom, popuf v|efra,
ko|i nosi miris iz n|egova izvora.
Bice, rako, uonosi svo|e suprilni|e aspekre u izicko ri|elo, i n|ima
ga pokiece. Smicu izickog ri|ela, gubi se pieplerenosr suprilnog i
izickog ri|ela, re se rako svi|esr bica viaca iz izicke u suprilnu
2 - 8
392
Bhagavad-gEt=
seiu. Bice, uakle, u piocesu izicke inkainaci|e uonosi sposobnosr
opazan|a i uozivl|avan|a u mareii|u, a smicu izickog nosi ra svo|srva
sa sobom, obogacena iskusrvom piozivl|enog izickog zivora.
Svi aspekri izicke egzisrenci|e cov|eka rek su uzasno ogianice-
na, spurana s|ena onoga, sro se ur|elovl|u|e u l|uuskom ri|elu. Oslo-
bouen|e ou ri|ela u smiri se, sroga, uvi|ek uozivl|ava kao osloboue-
n|e ou velikoga i reskog reiera i ramnice uuse, re se uusa, iauosna
zbog svo|eg oslobouen|a, i ne pomisl|a vise ur|eloviri. Ipak, okii-
|epl|ena iskusrvom vise egzisrenci|e, zaboiavl|a parn|e izickog svi-
|era, i u n|o| se buue vezanosri, pio|ekci|e i ul|epsana s|ecan|a na
izicko, re rako ona buue ponovo piivucena u izicki plan i zauo-
biva novo iouen|e. Tek ono bice, ko|e |e s izickim planom i veza-
nosrima za n|ega iascisrilo |os za zivora u ri|elu, ko|e piema svi|eru
os|eca |eunosravno iavnouusnosr i nepiivucenosr, ci|e su sklono-
sri i rezn|e piebacene uiugamo, rek rakvo bice nema poriebe za
ponovnim iouen|em.
9 Uhom, okom, dodirom, okusom i mirisom,
n|ima a fakoder i razumom,
on uziva u os|efinim predmefima.
Sposobnosr uozivl|avan|a os|era, re n|ilovo sub|ekrivno pioziv-
l|avan|e, nisu svo|srva izickog, nego asrialnog ri|ela. Bez asrial-
nog ri|ela, izicko ri|elo bi bilo sposobno za iskusrva u |eunako|
m|eii u ko|o| |e za n|il sposobna kameia spo|ena na iacunalo, a
bez svi|esri ko|a bi sve ro uozivl|avala i os|ecala.
10 N|ega ko|i odazi, osfa|e i uziva,
ko|i |e povezan s guama,
ne opaza|u obmanufi.
Vide ga fek oni, ko|i geda|u okom znan|a.
Posro|e l|uui ko|i cov|ekovu egzisrenci|u uozivl|ava|u rek kao
posl|euicu meuuu|elovan|a izickil sila i cesrica, ko|i uopce ne opa-
za|u i ne iazumi|u nisra ou uulovne komponenre cov|eka, re ne
uviua|u mnosrvo nagov|esra|a ko|i na n|u upucu|u, a ko|i su vise
nego viul|ivi muuii|im l|uuima. Takvi, ko|i ne opaza|u nisra osim
giubog i opipl|ivog nizim, os|erilnim umom, obmanuri su i n|ilo-
va |e svi|esr piekiivena uebelom kopienom iluzi|e. Areizam i ma-
reii|alizam, uakle, bolesr su uuse ko|a |e pokleknula pieu obma-
Petnaesto poglavlje
393
n|u|ucim ur|eca|em nizil piiiounil sila. Posrupno, kako uusa uci i
|aca iskusrvima, ona posra|e sposobnom pioniknuri kioz slo|eve
piiviua, i posra|e |o| inruirivno |asnim ono, sro |e pii|e uizala ne-
v|eio|arnim i neuokazanim.
11 Oni ko|i feze, procisceni yogom,
geda|u ga u sebi.
Neprocisceni, bez znan|a,
ne opaza|u ga, unafoc svom frudu.
Opazan|e uulovnog pii|e svega |e srvai suprilnosri uula i ispiav-
ne peispekrive. Ako nema suprilnosri, ni|e moguce opazan|e ni um-
|ernosri, ni l|epore, ni inoce, niri opceniro bilo cega visokog i sup-
rilnog. Takva |e uusa popur kamena, ko|i ne opaza ni cekic ko|i ga
iazbi|a; ciravi sv|erovi piolaze mimo n|e, uok ona u svo|em mirvilu
i nesvi|esri nisra ou roga ne opaza, re rupo rviui. ro ne posro|i.
Ona|, pak, rko zna kamo rieba gleuari, rko se usm|eiio piema
nuriini uuse, u ko|o| pionalazi remel| srvainosri, on, suprilnosri
uuse uvecane yogi|skom piaksom ko|a cisri i izgiauu|e cov|ekova
visa ri|ela, piepozna|e u nuriini svoga bica Bozansku uusu, ko|a |e
nosirel|ica ne samo n|egove, nego i opcenire srvainosri. Tako on
sebe piepozna|e kao Boga samog.
12 Ono sv|efo ko|e boravi u Suncu,
fe osv|ef|ava cifav svi|ef,
sv|efo ko|e |e u M|esecu i vafri,
fo sv|efo zna| da |e Mo|e.
Sva sila, l|epora, eneigi|a, s|a|, svi|esr i l|ubav, ko|i piozima|u sve
sv|erove i sva bica, plou su Boz|e nazocnosri i Boz|ega s|a|a. Bog |e
|euini pozirivni piincip u svim srvoienim srvaiima. Sve pozirivno,
uobio i li|epo samo |e u|elic Boz|ega s|a|a, ko|i nas, ako ga sli|eui-
mo, moze ouvesri Bogu.
13 Prozima|uci sve sv|efove
podrzavam sva bica Svo|om energi|om.
Posfa|uci M|esec, sokom hranim sve bi|ke.
Kao zeml|a, Bog ua|e pouisku izicko| egzisrenci|i bica. M|esec
se ovu|e uozivl|ava kao gospouai rekucina, ounosno sokova ko|i
8 - 13
394
Bhagavad-gEt=
bu|a|u u bil|kama, rvoieci n|ilov iasr. Bog uakle pieusravl|a nosi-
rel|a izicke egzisrenci|e i n|ene uinamike.
14 Boraveci u fi|eu zivih bica kao n|ihov mefaboizam
16S
,
povezan s prom i apnom, ]a probav|am sve vrsfe hrane.
Bog |e, rakouei, remel| i nosirel| svil piickil, eneigerskil kier-
n|i i zbivan|a, kao sro su kemi|ski piocesi vezani za asimilaci|u,
oksiuaci|u i eliminaci|u supsranci|a iz ri|ela. On |e nosirel| i pokie-
rac eneigi|e svil bica, u svima n|ima viul|ivo piisuran.
15 ]a pocivam u srcima svi|u.
]a daru|em pamcen|e, spozna|u, kao i n|ihov gubifak.
]a sam ci| proucavan|a Veda,
]a sam fvorac Vedanfe, fe znaac Veda.
Bog |e, isro rako, nosirel| misaone i os|eca|ne akrivnosri svil
bica; kao i mareii|a i pia, rako i asrial, menral i vise iazine rako-
uei piipaua|u N|emu.
16 Dva su obika zivofa na ovomu svi|efu,
proazan i neproazan.
Proazan obuhvaca sva sfvoren|a,
dok neproazan boravi u posfo|anosfi.
Ova| svi|er |esr Piiioua, Piak;ri. Ona u sebi obulvaca mno-
srvo iazina, ko|e obliku|u mnosrvo sv|erova, na ko|ima se obli-
ku|e bezbio| bica. Bica nizil iazina, kakve mi mozemo opazari,
piolazna su i smirna, ona gube |euan ocirovani oblik i ubizo
zauobiva|u uiugi. Bica visil iazina, pak, posro|ana su i nepio-
m|en|iva, i zivor nekil ou n|il uug |e, koliko i zivor ocirovanoga
svi|era.
17 No drugaci|i |e na|visi Puruya
ko|i se naziva i na|visim ]asfvom,
nerazorivi Cospod
ko|i prozima i podrzava sva fri svi|efa.
168
Vaisvnaia, ounosno, ogan| ko|im se piobavl|a liana. Merabolizam, ouno-
sno oksiuaci|ski piocesi u sranicama, na|rocni|i |e pii|evou ovog po|ma.
Petnaesto poglavlje
395
1S Kako ]a nadiazim proazno
i visi sam i od neproaznog,
u svi|efu i u Vedama Mene zovu Puruyoffama.
Svim bicima i slo|evima srvoienoga svi|era, uakle, remel| |e eg-
zisrenci|e i uulovnosri Cospou, Na|visi Puiua. On ozivl|ava sva
bica, ou Sive Plesaca paianiivanicke iazine, uo miava i kamena
izickog plana. I Siva i miav aspekri su Svevisn|eg, iako |e miavl|a
egzisrenci|a sicusna i piolazna, on nasra|e u |eunom rienu a u sl|e-
uecem umiie, uok Narai|a pieusravl|a Boga u nepokiernom po-
kieru, ko|i |e usao u Piiiouu i pokienuo ciklus srvaian|a svil bica,
pou|elom svo|il aspekara i svo|srava kioz nize iazine.
19 Ona| fko Me zna, izvan svake obmanufosfi,
kao na|visi duh, zna sve
i fa| Me obozava cifavim bicem, o Bharafo.
Ona| rko pozna|e Boga, ko|i sve cini i sve ouizava, ko|i sve srva-
ia, unisrava i ko|i sve piozima, n|egov uul slobouan |e obmane i
veza, i on svim svo|im bicem obozava Cospoua kao svo|e |euino
blago, |euino urocisre i |euini cil|. On bez osrarka rezi Cospouu, i
slavi svo|u beskia|nu siecu zbog mogucnosri os|ecan|a N|egova
beskia|nog, blazenog bica, ci|e samo posro|an|e li|eci sve iane uz-
iokovane nizim srvaiima.
20 Jime sam fe, o Bezgr|esni,
poucio na|fa|ni|em znan|u.
Zna|uci fo, cov|ek posfa|e znacem, o Bharafo,
i sve su n|egove duznosfi izvrsene.
Ona|, rko ovo spozna, rko uosegne Svevisn|eg Puiuu, za n|ega
su svi cil|evi posrignuri i n|egova |e evoluci|a usp|esno okoncana,
re on osra|e v|eciro boiaviri u svom na|visem posrignucu, u sicu
samoga Boga.
13 - 20
397
Sesnaesio pogIavI}e
1 Svevisn|i Cospod rece:
Neusfrasivosf, cisfo srce, sfanosf u znan|u i yogi;
veikodusnosf, samokonfroa, obozavan|e,
proucavan|e spisa, isposnisfvo, cesfifosf,
2 Nenasi|e, isfino|ubivosf, sfaozenosf, odrican|e,
smirenosf, bezazenosf, miosrde, veikodusnosf,
n|eznosf, skromnosf, oducnosf,
3 Energicnosf, prasfan|e, vo|a, cisfoca,
odsufnosf mrzn|e, odsufnosf gordosfi.
Jo su odike cov|eka
ci|a narav |e Bozanska, o Bharafo.
Koiacan|em po puru piema Bozanskom, cov|ek popiima sve
vise kvalirera cil|a ko|em rezi, |eunako kao sro pieumer na puru k
Suncu popiima sve vise ropline. Nabio|ene kvalirere, uakle, ouli-
ku|u cov|eka ci|a |e naiav Bozanska, ko|i |e uznapieuovao na puru
piema savisensrvu.
4 Licem|er|e, bahafosf i ohoosf,
gn|ev kao i grubosf i neznan|e,
odike su cov|eka demonske naravi, o Prfha.
398
Bhagavad-gEt=
Pur piema Bogu ni|e |euina mogucnosr. Osim izboia l|epore,
srvainosri, l|ubavi, velicine i moci, ko|i su pioizvou iazbi|an|a ilu-
zi|e vlasrire ogianicene osobnosri, re piepoznavan|a Boga, svepio-
zima|uceg, svepiisurnog i sveblazenog, kao vlasrire kia|n|e, na|-
uubl|e piiioue, posro|i i uiuga mogucnosr. izboi vlasrire ogianicene
osobnosri, vlasrirog ega. Ako |e piva sraza uspoieuiva sa siruaci-
|om gu|e se sve uozivl|ava kao sieuisre vlasrire osobnosri, ko|o|
nigu|e nema gianica, uiuga sraza pieusravl|a sve osrii|e i uze ome-
uen|e vlasrire osobnosri, ko|a oruuu|e sve vise roga, i sve man|e
roga uozivl|ava kao sebe, uok na kia|u ne pieosrane ama bas nisra,
sro ce rako viu|eri, re ce napokon nesrari u uubinama vlasrirog
nisravila. Za iazliku ou Bozanskog cov|eka, ko|i sebe viui u svemu,
uemonski ne opaza nisra osim sebe, ounosno, nisra osim vlasrire
ispiazne laznosri. Takav, uemonski cov|ek, u gicu svo|e unurain|e
piaznine si|e mizn|u i srial u sve sro ga okiuzu|e. On |e okiuran,
nasilan, lazl|iv, neznalica, olol, re na sve nacine zao. On balaro
pokusava vii|euari i ponizavari, |ei se u sebi os|eca bezvii|euno i
nisko. On pokusava unisriri, |ei se os|eca nisravno. Svo|u unurai-
n|u piazninu, uakle, on pokusava poui|eliri sa svi|erom, za iazliku
ou Bozanskog cov|eka, ko|i sa svima ui|eli svo|u puninu.
5 Bozanska narav vodi osoboden|u,
dok demonska vodi ropsfvu.
No ne bo| se, o Pquov sine,
|er fvo|a |e narav Bozanska.
Bozanska naiav pieusravl|a Bozanske kvalirere osobnosri ko|e
su posl|euica koiacan|a piema Bogu, a ko|e uouarno voue Bogu,
|ei sro |e cov|ek Bogu slicni|i, ro vecu piivlacnosr piema N|emu
os|eca. Cov|ek, pak, ko|i |e uznapieuovao na puru piema zlu i
nisravilu, os|eca sve vecu oubo|nosr piema uobiu i isrini, re rako
ual|e napieuu|e piema kia|n|o| rami.
Zaniml|ivo |e kako |e Ai|una, kao i svi sveci, isrog casa sebe
piepoznao u opisu uemonske piiioue. Demoni bi, |amacno, sebe
piepoznali u opisu Bozanske. To |e, uakako, Cospou uocio i ur|e-
sio ga, a gorovo ua mogu viu|eri neizieceni smi|esak na kia|u po-
sl|eun|e iecenice.
6 U ovom svi|efu posfo|e dvi|e vrsfe bica,
bozanska i demonska.
Sesnaesto poglavlje
399
O onima Bozanskim opsezno smo govorii.
Posusa| dake, o Prfha,
od Mene sad o demonskima.
Posro|e uvi|e osnovne rezn|e i uva osnovna sm|eia. piema srvai-
nosri i piema nisravilu. Sve sieun|e mogucnosri su na uul|i iok
nesrabilne i reze ili |eunom, ili uiugom eksriemu. Buuuci ua veci-
nu uosauasn|eg reksra sacin|ava|u opisi vilil i piosvi|erl|enil l|uui,
re n|ilova u|elovan|a, cov|ek bi gorovo mogao zaboiaviri ua uop-
ce i posro|e zla bica, pa bi se oumal porom mogao zapirari iz
ko|eg se iazloga iaun|a ouvi|a na bo|nom pol|u. Saua uolazi vii|e-
me ua se i rom aspekru posveri pozoinosr.
7 Demonski |udi ne pozna|u
nifi d|eovan|e nifi ned|eovan|e.
U n|ima nema cisfoce, ni vrine, ni isfine.
Ounosno, ne zna|u ispi