Prirunik 1

Vodi za Organsku Proizvodnju

Maline

CIP - , 634.711 : 631.147 (035) M, Vodi za organsku proizvodnju maline / Slobodan Milenkovi, Marija Kalenti, Emilija Stefanovi, Anica Milenkovi - Beograd : Deutsche Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit GIZ, 2011 (Zemun : Zemunplast). - 32 str. : ilustr. ; 21cm Tira 250. - Bibliograja. ISBN 978-86-87737-45-7 1. , 2. , a) - - COBISS.SR-ID 268241415

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Sadraj
1. Uvod 2. Preduslovi
2.1. Ouvanje prirodnog agro-ekosistema 2.2. Osobine zemljita 2.3. Karakteristike klime 3.1. Kako izabrati zemljite 4.1. Sortiment

3 3 3 3 4 4 4 5 5 8 8 8 10 12 17 17 23 26 27 28 32

3. Izbor lokacije
Objavljeno od strane: Nacionalna asocijacija Serbia Organica Uz podrku: Deutsche Gesellschaft fr Technische Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Economic Development Program ACCESS Autori: Prof. dr Slobodan Milenkovi Marija Kalenti, GIZ Beograd Emilija Stefanovi, GIZ Beograd Anica Milenkovi, konsultant tampa: Zemunplast, Zemun

4. Sadni materijal 5. Agro-tehnike mere

5.1. Plodosmena 5.2. Odravanje zemljita 5.3. Sistem gajenja 5.4. Ishrana 5.5. Navodnjavanje

6. Bolesti, tetoine, korovi 7. Berba 8. Ekonomski pokazatelji 9. Prilozi 10. Literatura

6.1. Mere integralne zatite biljaka

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

1. Uvod
Organska poljoprivreda je sistem ekolokog upravljanja poljoprivredom, koji promovie i unapreuje biodiverzitet (raznovrsnost, bogatstvo vrsta ivih bia), kruenje materije i bioloku aktivnost zemljita. Zasnovan je na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa farme i na proizvodnoj praksi koja uspostavlja, odrava i unapreuje ekoloku ravnoteu. Pravila organske poljoprivrede su denisana u Zakonu o organskoj proizvodnji Republike Srbije i standardima i propisima EU i drugih zemalja. Proizvodnja maline u Srbiji ostvaruje se uglavnom u centralnom i zapadnom delu zemlje, a ukupna proizvodnja kree se, zavisno od godine izmeu 40 i 75.000 tona. Na osnovu raspoloivih podataka moe se proceniti da se godinje iz Srbije izveze do 1500 tona organske maline to ini do 2% od ukupne proizvodnje. Prvi zasadi maline zasnovani po metodama organske proizvodnje registrovani su u Srbiji 1999. godine. Program organske proizvodnje je veoma blizak tradicionalnom nainu proizvodnje po inputima, ali postoje i znaajne razlike pre svega u sistemu kontrole procesa. Samo proizvod kontrolisan i sertikovan od strane ovlaene kontrolne organizacije moe se staviti u promet sa oznakom organski proizvod. Za ovaj program koji je veoma blizak tradicionalnom nainu proizvodnje izuzetno je znaajno odabrati pogodno podruje (brdsko-planinsko), savesne proizvoae koji razumeju i ele da sarauju na ovom projektu. Takoe je veoma znaajno izgraditi kvalitetan sistem interne kontrole koji e pratiti, usmeravati i obrazovati proizvoae.

preko prisustva zona cvetajuih biljaka spontane ore, tzv. kompenzacionih neobraenih povrina (5-7% od ukupne povrine gazdinstva), mesta za skrivanje, ishranu i razmnoavanje korisnih organizama (ptica, neotrovnih zmija, jeeva, korisnih insekata).

Koridor biljaka u cvetanju hrana za korisne insekte

Lokacije koje su osunane, sa estim blagim strujanjem vazduha, zatiene od jakih vetrova i kasnih prolenih mrazeva su najpogodnije za sve vrste jagodastih voaka. Redovi zasada treba da budu postavljeni u pravcu sever-jug zbog optimalnog korienja suneve svetlosti, kao i da to vie prate pravac dominantnih vetrova da bi se ubrzalo suenje biljaka posle kie ili rose, i spreio nastanak infekcije patogenima.

2. Preduslovi
2.1. Ouvanje prirodnog agro-ekosistema Ekoloki principi organske proizvodnje moraju biti i vizuelno prepoznatljivi na i oko farme odnosno zasada,

Bioloka raznovrsnost

2.2. Osobine zemljita Pogodna su srednje teka do laka zemljita, propustljiva sa sadrajem organske materije preko 3%.

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Zemljita sa dobrom drenaom su poeljan uslov jer na zbijenim zemljitima dolazi do zabarivanja to predstavlja povoljnije uslove za razvoj nekih bolesti kao to je trule korena. Zbijena zemljita takoe imaju i lou strukturu koja remeti mikrobioloku aktivnost to dovodi do slabijeg usvajanja hraniva. U tom smislu za dobru procenu zemljita potrebno je u zimskom periodu ili u rano prolee iskopati prol od bar 40 cm. Dodavanje organske materije i gajenje na uzdignutim redovima doprinosi prevazilaenju problema vezanih za teka zemljita. 2.3. Karakteristike klime U podrujima pored reka, depresijama, niske zimske temperature uz strujanje hladnog i suvog vazduha mogu dovesti do oteenja izdanaka maline koja se ponekad pogreno tumae kao posledica napada prouzrokovaa bolesti. Odsustvo kretanja pupoljaka na izdanku (ceo izdanak, deo izdanka, pojedini pupoljci) je tipian simptom uz promene boje oteenog dela izdanka. Izdanci koji imaju manji presek (tanki) i izdanci koji su napadnuti bolestima su posebno osetljivi na oteenja od zimskih mrazeva. Prevencija: Sprovoditi mere nege i zatite u cilju spreavanja pojave bolesti izdanaka. Podizanje zasada izvriti na ogovarajuoj lokaciji na kojoj je manja verovatnoa pojave niskih zimskih temperatura i mrazeva. Pre zimskog perioda izvriti izbor izdanaka srednje razvijenosti i bujnosti, odstraniti tanke izdanke, kao i bujne jer su zbog pucanja kore osetljiviji na napad malinine muve galice.

su gajene: paprika, paradajz, krompir, plavi paradajz, duvan i lucerka, jer su te biljke domaini gljive Verticillium albo atrum koja je prouzrokova zelenog uvenua. Prisustvo divljih vrsta jagodastog voa u blizini zasada treba svesti na minimum da bi se smanjio infekcioni potencijal bolesti i smanjila brojnost tetoina.

Povoljna lokacija organskog zasada

3. Izbor lokacije
Lokacije na kojima su prethodno gajene druge vone vrste (breskve, jabuke, vinova loza), lo su izbor za gajenje jagodastog voa zbog potencijalnih problema sa prouzrokovaem raka korena (Agrobacterium tumefaciens). Takoe su nepovoljne lokacije na kojima

3.1. Kako izabrati zemljite Pravilan izbor zemljita za malinjak je veoma znaajan jer malina stvara snaan, ali plitak korenov sistem i veliki broj izdanaka. Najbolja zemljita za podizanje malinjaka su gajnjae, blago opodzoljene gajnjae, deluvijalna zemljita, reni nanosi (aluvijumi) kao i smea slabo kisela zemljita. U Tabeli 1 su date poeljne osobine zemljita za gajenje maline. Treba izbegavati zemljita koja su plitka, teka, zbijena, zabarena i glinovita, krena i suva, kao i zemljita sa visokim nivoom podzemnih voda jer na takvim zemljitima malina slabo raste dajui mali broj slabih izdanaka. Zemljite mora biti slobodno od tetnih nematoda.

Tabela 1. Poeljne karakteristike zemljita za gajenje maline Karakteristika Dubina zemljita Sastav zemljita pH zemljita (kiselost) P2 O5 (Fosfor) K2O (Kalijum) Humus (organska materija) Vrednost 4070 cm Umereno hladna, srednje teka i propusna zemljita sa brzim oticanjem povrinske vode izmeu 5 i 6 810 mg na 100 g vazduno suve zemlje 1820 mg na 100 g vazduno suve zemlje Preko 3%, optimalno 5%

4. Sadni materijal
Za zasnivanje zasada maline koristi se sadni materijal koji je proizveden metodama organske proizvodnje. U toku proizvodnje sadnica u rastilima u zatiti od prouzrokovaa bolesti i tetoina mogu se koristiti samo sredstva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji.

zaraenih i kontrole zdravstvenog stanja malinjaka ime su preseeni lanci irenja zaraze i stanje se popravilo i stabilizovalo. 4.1. Sortiment Sorta Willamette dominira u strukturi sortimenta maline u Srbiji (preko 90 %). Poslednjih godina, gajenje sorte Meeker je u porastu, ali su dosadanja iskustva pokazala prednost Willamett-a u organskoj proizvodnji. U cilju osavremenjivanja sortimenta, Institut za voarstvo u aku, kao i nekoliko privatnih kompanija introdukovali su nekoliko novih sorti: Tulameen i selekciju K 81-6 iz Kanade; Heritage i Latham iz SAD; Polka, Polana, Pokusa i Poranna Rosa iz Poljske; Octavia i Joan Squire iz Engleske. U postupku je introdukcija i drugih perspektivnih sorti koje bi zbog svoje adaptibilnosti i otpornosti bile pogodne za organsku prpoizvodnju. Prema podacima stranih autora pogodne sorte za organsku proizvodnju su i: Titan, Coho, Heritage i Kiwigold.

Sadnice maline sa dobro razvijenim korenom

U periodu do 2005. god malina je razmnoavana uglavnom sadnim materijalom koji je dobijan iz proizvodnih zasada. Uprkos injenicama da su tako ireni dobri klonovi ije su pozitivne osobine prepoznate i da je cena ovakvih sadnica bila niska, ovakav nain nekontrolisanog umnoavanja doveo je do irenja nekih vrlo destruktivnih bolesti kao to je trule korena maline to je dovelo da suenja mnogih zasada. Mere Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede doprinele su da doe e e do zasnivanja matinih zasada sa sertikovanim materijalom, unitavanja

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Tabela 2. Karakteristike pojedinih sorti maline Sorta

Vilamet (Willamette)

Karakteristike
Bujna je sorta i stvara veliki broj uspravnih izdanaka sa srednje dugim i elastinim rodnim granicama, koje se retko lome pod teretom roda ili dejstvom jaeg vetra. Sazreva srednje rano, proseno krajem prve dekade juna. Zrenje poinje krajem prve dekade juna a zavrava se polovinom jula. Period sazrevanja plodova traje dosta dugo, proseno 30 dana. Tolerantna je prema ekonomski najtetnijim virusima, a umereno je osetljiva prema plamenjai pupoljaka i rodnih lastara maline (Didymella applanata). Plod je srednje krupan do krupan, prosene mase oko 4 g, zaobljeno-kupast, tamnocrvene boje, vrst, slatkonakiseo, aromatian i ukusan. Lako se bere i dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za sveu upotrebu i razne vidove prerade. Veoma su pogodni za duboko smrzavanje. Prezreli plodovi slue za dobijanje odlinog soka i kao bojadiser. Vilamet je trenutno privredno najznaajnija sorta u Srbiji. On e to i nadalje biti ali je realno oekivati da e se iriti novije sorte pre svega Miker, Skina i druge koje poseduju otpornost prema prouzrokovaima bolesti i tetoinama. U Srbiju je za komercijalno gajenje unet 1994. godine od kada poinje da se iri vrlo brzo. Sazreva srednje kasno. Poinje da zri proseno poetkom tree dekade juna, nedelju dana posle Vilameta. Broj izdanaka po bunu i dunom metru neto je manji nego kod Vilameta. Izdanci su vrlo bujni. Rodne granice su umereno duge, snane i lepo rasporeene na dvogodinjim izdancima. Manje osetljiv na ljubiastu pegavost lia i izdanaka maline (Dydimella applanata), otporan je prema antraknozi (Elsinoe veneta ) i ri maline (Phragmidium rubi-idae) a u odnosu na Vilamet manje osetljiv prema trulei korena (Phitophtora fragarie var. rubi), to je vrlo znaajno za nae uslove. Ima dubok zimski odmor pa neto kasnije kree u prolee. Kasno zavrava vegetaciju i osetljiv je na jake zimske mrazeve. Plod je krupan (oko 4,5 g) i ujednaen tokom cele berbe. Jarko je crvene boje i privlanog izgleda, vrst, zarubljeno-kupast, gladak, pravilnog oblika, aromatian i slatkog do slatkonakiselog ukusa. Lako se bere. Ima duge rodne granice i zahteva dodatne naslone. Dobro podnosi manipulaciju. Takoe, dobro podnosi smrzavanje, a malo gubi pri odmrzavanju - defrostaciji. Sardri vie suvih materija od Vilameta . Na osnovu dosadanjih rezultata kod nas moe se smatrati privredno znaajnom sortom malina. Velika rodnost i kvalitet ploda su mu glavne prednosti, a vee rastojanje i dodatni nasloni su mana ove sorte. Ova sorta ima perspektivu kod nas. Poslednjih nekoliko godina postizala je veu cenu na tritu od Vilameta, ali se situacija menja u korist Vilameta.

Miker (Meeker)

Lejtam (Latham) Stara amerika sorta. Poseduje otpornost prema plamenjai korena maline (Phytophthora fragarie var. rubi) kao i nizu drugih bolesti. Zbog takvih osobina ova sorta se moe gajiti i bez primene veine biopesticida, pa je interesantna za organsku proizvodnju. Izdanci srednje bujni do bujni, intenzivno zelene boje. Plod je sitan, srednjeg kvaliteta. Tjulamin (Tulameen) Kanadska sorta. Otporna je prema lisnoj vai Amphorophora agathonica Hottes, koja je vektor virusa mozaika crvene maline (RMV). Izdanci su veoma bujni sa dugim, elastinim rodnim granicama koje se ne lome pod teretom roda. Plod je izuzetno krupan, svetlo crvene boje, privlanih organoleptikih svojstava. U lokalitetima sa vrlo niskim zimskim temperaturama mogua su oteenja izdanaka, zbog ega se preporuuje za gajenje u toplijim podrujima ili u zatienom prostoru.

Bristol

Sorta crne maline stvorena na Cornell univerzitetu (SAD), bujna i vrlo prinosna. Vreme zrenja je rano, plodovi srednje veliine do krupni, vrlo ukusni. Sorte iz grupe crnih malina su relativno osetljive prema niskim temperaturama ali je sorta Bristol relativno otpornija u odnosu na ostale. Osetljiva je prema prouzrokovau antraknoze i virusu mozaika, ali je otporna prema prouzrokovau pepelnice. Bujna sorta, uspravnog rasta izdanaka, visoko prinosna. U odnosu na druge sorte crnog ploda ispoljava veu otpornost prema bolestima, ukljuujuu i antraknozu. Srednjeg je vremena zrenja, plodovi su ukusni, vrsti. Otporna je i prema mrazevima. Moe se smatrati najboljom sortom purpurnih plodova. Izdanci su visoki, bujni, i vrlo produktivni. Sorta je imuna prema velikoj malininoj vai koja je prenosilac virusnih oboljenja, ali je osetljiva prema raku korena. Vreme zrenja je kasno, a plodovi su odlini za preradu. Otpornost prema mrazevima je na prihvatljivom nivou.

Jewel

Royality

Plodovi dvorodne sorte Polka

Plodovi sorte Meeker

Na svetskom tritu raste tranja za malinama crnog i purpurnog ploda pre svega zbog visokog sadraja bojenih materija koje imaju zatitnu i preventivnu ulogu u nastanku malignih oboljenja i uopte u usporavanju procesa starenja elija ljudskog organizma. Zbog zahteva trita za sortama raznog vremena zrenja, a obzirom i na njihove osobine otpornosti, za organsku proizvodnju mogu se preporuiti i sorte: Polka, Prelude, Nova, Authumn Thresaure i Encore.
Plodovi dvorodne sorte Heritage

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

5. Agro- tehnike mere

5.1. Plodosmena Rotacija useva je u funkciji odravanja plodnosti zemljita i prevencije pojave bolesti i tetoina. U zasnivanju zasada maline treba izbegavati krompir, papriku i paradajz kao preduseve jer su domaini patogenih gljiva koje izazivaju uvenue biljaka. U smeni useva kao i za zelenino ubrenje dobri su: meavine trava i deteline, ozima strna ita (sa izuzetkom ovsa) kao i veina vrsta kupusnjaa iskljuujuu uljanu repicu. Kadica (Tagetes spp.) povoljno utie na smanjenje prisustva nematoda u zemljitu. Predkultura je takoe vrlo vaan faktor uspenosti proizvodnje. Dobri efekti u smislu spreavanja pojave bolesti i u poboljanju strukture zemljita postiu se ako se 1-2 godine na zemljitu predvienom za zasad maline gaji divlji radi (Raphanus) ili druge biljke dubokog i snanog korenovog sistema kao to je heljda (Fagopirum spp.). Kao predkulture nisu poeljne botaniki srodne vrste koje pripadaju istoj familiji (Rosaceae) kao i malina jer one mogu biti domaini zajednikih patogena. Zasnivanje zasada maline na zemljitu na kome je u prethodnom periodu bila spontana livada nije preporuljivo jer vodi brzom uspostavljanju brojne korovske ore i veoj tetnosti larvi injaka (Elateridae). Ako je predusev livada, zbog drugih dobrih odlika lokaliteta, onda je potrebno pre ulaska u period konverzije a u fazi kada su biljke na livadi u intenzivnom porastu primeniti totalni translokacioni herbicid glifosat. Time se dugorono smanjuje opasnost od veeg broja viegodinjih rizomskih korova. 5.2. Odravanje zemljita Obrada zemljita u malinjaku se izvodi prvenstveno radi njegovog odravanja u rastresitom stanju, unitavanja korova i unoenja hraniva u zoni korenovog sistema, to doprinosi boljoj ishrani maline, ouvanju

vlage i aeraciji zemljita. Meuredna obrada se obavlja tanjiraama ili rotofrezerima, a u redu runo, okopavanjem i plevljenjem. Obradu frezom treba svesti na minimum (13), jer prekomerno zbija oranini sloj zemljita. Takoe je bitno da obrada bude plitka, posebno kada se obrauje zona neposredno oko redova maline jer ak i vibracija zemljita moe otetiti koren maline iji je glavni deo u dubini do 30 cm. Broj izvoenja ove operacije zavisi od tipa i plodnosti zemljita, zakorovljenosti , koliine padavina itd. obino se primenjuje u 4 do 5 navrata. Prva obrada se izvodi rano u prolee, im vremenske i zemljine prilike dozvole, a obavezno posle primene stajnjaka i rezidbe izdanaka, a ostale po potrebi, kada se korovi masovnije razviju, pojavi pokorice ili se zemljite prekomerno sabije gaenjem i prohodom maina. Posle berbe obavezno izvriti jednu plitku obradu. Sredinom avgusta treba prekinuti s izvoenjem ove mere, kako bi izdanci maline blagovremeno sazreli i izbegli opasnost od izmrzavanja tokom zimskih i prolenih meseci. Prilikom izvoenja obrade treba voditi rauna da zemljite ostane ravno, jer se tako najbolje sakupljaju i uvaju rezerve vlage u zemljitu, a korenov sistem maline ravnomerno i najbolje razvija. Obrada se moe izvoditi samo ako zemljite nije preterano vlano, jer u protivnom se naruava njegova struktura.

Rotokosa za suzbijanje korova u meurednom prostoru

Rotokosa - radni deo

Na sledeim slikama su prikazani naini odravanja zemljita u malinjaku. Prema iskustvima optimalan je tzv. sendvi sistem pri kome se obrauje samo uska traka oko reda, a meuredni prostor zatravljuje ili se u njega seju biljke za zelenino ubrenje. Te biljke se tarupiraju ili kose, a biljna masa ostaje i tako se zemljite obogauje organskom materijom. Obrada celog meurednog prostora ne izvodi se na strmim terenima zbog erozije, spiranja zemljita.

Obrada meurednog prostora

Sendvi sistem odravanja

Odravanje zatravljivanjem

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

5.3. Sistem gajenja Uspenost gajenja maline metodama organske proizvodnje zavisi od adekvatne tehnologije gajenja. Ranije korieni sistem bunova je naputen i sada se malina gaji iskljuivo palirski. Meuredno rastojanje treba da bude 2.2. do 2.5 m (Willamette), i 2.7 do 3.0 m za sortu Meeker. Pri zasnivanju zasada na metar duni sadi se tri do etiri sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom. palir se formira korienjem stubova i dva do tri reda ice. Nakon berbe dvogodinji izdanci orezuju se do zemlje, ostavljaju desetak dana u paliru (da se jednogodinji izdanci postepeno izloe direktnoj svetlosti i da predatorske grinje preu na mlade izdanke). Orezani izdanci se tarupiraju i unose u zemljite ili se vri njihovo
Kalendar radova u malinjaku
Sadnja

kompostiranje. U prolee vri se izbor rodnih izdanaka u vreme bubrenja pupoljaka. Ostavlja se 4-5 izdanaka debljine 9-12 mm po dunom metru palira (izdanci ne treba da budu suvie tanki ni debeli). Izdanci se vezuju za ice da bi se spreilo njihovo pomeranje. Rodni izdanci reu se na dva do tri pupoljka iznad gornje ice. Prve serije mladih izdanaka se uklanjaju do poetka

Mehanizacija za iznoenje orezanih izdanaka

Jan. Feb. Mar. Apr. Maj Jun Jul Avg.Sep. Okt. Nov.Dec.

Jan.

Feb.

Mar.

Apr.

visina do 1,80

Malina Jednorodne sorte

pregled bilja i primena m

Kontejnerske sadnice

Kontrola mieva

Malina Dvorodne sorte

primena komposta i stajnjaka

pregled bilja i primena m

Kontrola mieva

10

cvetanja rodnih ili ak do berbe ako je obezbeeno zalivanje. Izdanci se uklanjaju kada su oko 10-15 cm. Kasnije uklanjanje je oteano zbog procesa odrvenjavanja. U praksi je dokazano da novi izdanci koji se za narednu sezonu odgaje sredinom ili u drugom delu tekue sezone daju najvei prinos. Meutim, u podrujima gde nema dovoljno padavina novi izdanci se moraju odgajiti ranije da bi postigli dovoljnu razvijenost i zdrvenjavanje. Odmah nakon berbe stari izdanci se uklanjaju na ve opisan nain da bi se spreilo irenje Didymella applanata, i Leptosphaeria coniothyrium uzronika suenja izdanaka na mlade izdanke. U istom periodu vri se tretman mladih izdanaka bakarnim fungicidom.

palirski sistem uzgoja jednorodnih sorti maline

palirski sistem uzgoja dvorodnih sorti maline (rastojanje izmeu redova 2,5-3m; rastojanje biljaka u redu pri sadnji 4060cm)
Maj Jun Jul Avg. Sep. Okt. Nov. Dec.

0m

Berba

aka na bolesti tetoine mera zatite

primena komposta i stajnjaka

Berba

aka na bolesti tetoine mera zatite

ematski prikaz uzdignutog reda (banka)

11

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Zasad dvorodne sorte Polana u Vojvodini

Mrea i naslon za dvorodne sorte maline

Gajenje maline u plasteniku u posudama

5.4. Ishrana Kljuni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske poljoprivrede (hrani zemljite da bi hranio biljke ) je poveanje sadraja organske materije u zemljitu! Prelazni period (period konverzije) treba maksimalno iskoristiti da se primenom: stajnjaka, komposta, zeleninim ubrenjem i drugim merama povea sadraj organske materije u zemljitu. Unoenjem 1 t stajnjaka, zemljite se obogauje za: 10 kg N, 5 kg P2O5 i 10 kg K2O. U Tabeli 3 date su norme primene stajnjaka.
Tabela 3. Norme primene stajnjaka Parametar Stajnjak Zadnji rok primene stajnjaka (karenca) Maksimalna koliina stajnjaka Sadraj humusa u zemjitu Vrednost 10-30 t/ha

Kao redovna mera poveanja sadraja organske materije i odravanja plodnosti preporuuje se unoenje oko PK 20 t stajnjaka svake godine (uz potovanje ogranienja o maksimalnom unosu od 170 kg istog azota po hektaru godinje). Da bi se ispotovala navedena pravila potrebno je izvriti analizu zemljita i koliine prilagoditi potrebama svake konkretne parcele. Da bi se na jednom hektaru vrednost humusa poveala za 1% potrebno je oko 200 t zgorelog stajnjaka. Plodnost zemljita se odrava ako postoji ravnotea izmeu iznoenja hranjivih elemenata kroz prinos gajenih biljaka i procesa obnove vraanja u zemljite. Najbolji primer su ume u kojima se kroz procese razlaganja obnavlja organska masa bez intervencije oveka. Na krevinama uma nekoliko godina mogu se gajiti biljke i postii dobar prinos bez primene hraniva!

120 dana pre berbe maline i jagode Maksimalno 170 kg N/ha godinje Preko 3 %

12

Dozvoljena hraniva i poboljivai zemljita u organskoj proizvodnji u skladu sa Uredbom EC 834/2007 i nacionalnim propisima data su u prilozima. Malina ima znaajne potrebe za hranivima, a posebno za kalijumom, zbog toga je treba redovno prihranjivati, a koliine prilagoditi osobinama zemljita i njegovoj obezbeenosti hranivima. Za prihranu maline treba koristiti organska, a po potrebi i dozvoljena folijarna hraniva. Od organskih hraniva najpogodniji za primenu su zgoreli stajnjak, kompost i treset .

Lokalna primena stajnjaka u brazde pre sadnje

Stajnjak je najbolje primeniti posle berbe, krajem novembra i od decembra do poetka februara. Ne rastura se po celoj povrini malinjaka, nego samo u pantljikama du redova maline, irokim 1,00 do 1,20 m, posle ega se unosi u zemljite okopavanjem ili kultiviranjem.

Stajnjak treba da je dobro zgoreo, bez semena korovskih biljaka. Moe se koristiti ivinski, oviji i govei stajnjak prva dva u koliini od 15 t/ha, a govei20 t/ha, ako se rastura svake godine, a ako se primenjuju svake druge godine onda se ove koliine dupliraju. Analiza zemljita je neophodna mera da bi se utvrdilo stanje obezbeenosti zemljita hranivima i procenile koliine koje je neophodno dodati. Proseni sastav organskih hraniva prikazan je u Tabeli 4. Ako je zemljite visoko obezbeeno fosforom dodatno unoenje dovelo bi do pojave nedostatka cinka, mikroelementa koji je vaan za razvoj i plodonoenje maline. Jagodaste vone vrste su osetljive prema solima u kojima ima hlora posebno prema kalijum hloridu i zato ga ne treba koristiti. Kompost se moe primeniti u koliini koja ne bi trebala da pree 25 t/ha/godini. Postoje pozitivna iskustva sa gajenjem maline primenom 60 l komposta po dunom metru palira. U takvim uslovima biljke se dobro razvijaju i pokazuju znaajnu otpornost prema svim patogenima, a posebno prema prouzrokovaima bolesti korena (trule i uvelost). Da bi se pored efekta otpornosti uticalo i na razvoj korena i usvajanje hraniva u supstrat se dodaje gljiva Trichoderma harsianum u vidu preparata koji je spreman za primenu posipanjem pre sadnje maline.

Tabela 4. Sastav komposta, stajnjaka i tenog stajnjaka (u kg/m3 svee materije) i optimalno vreme primene Vrsta organskog hraniva N- ukupni N-pristupaan P2O5 K2O Mg Ca Vreme primene Kopmost (1m3-500kg) Stajnjak (1m -700kg)
3

3,5 3,4 3,5 4,3

0,2 0,7 1,5 2,2

2,0 2,85 1,55 14,0 Posle berbe 2,2 2,5 1,8 4,6 0,6 2,6 Posle berbe ili poetkom februara 4,0 1,5 2,7 Posle berbe ili poetkom februara 8,0 0,5 2,0 Februar

Stajnjak, iz proizvodnje gljiva (1m3-500kg) Teni stajnjak

13

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

14

15

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

16

Kompostiranje je proces prirodnog razlaganja organske materije i njenog pretvaranja u kompost. Postupak kompostiranja je tehniki veoma jednostavan i mogue ga je primeniti u svakom gazdinstvu koje stvara otpad biljnog porekla. Pod biljnim otpacima podrazumevaju se: etveni ostaci, ostaci od rezidbe, ostaci iz kuhinje pri pripremi voa i povra, pri uzgoju cvea, nege drvea, korovske biljke bez semena, koriena zemlja za saksije, otpaci od drveta, strugotina, pokoena trava i drugo zelenilo. Za proizvodnju kvalitetnog komposta potrebno je imati komposter i starter kulturu. Komposter se izrauje od drveta, plastike i drugih materijala. Dobro reenje je trodelni komposter koga ine tri spojena sanduka. Sanduci su u osnovi 11,2 m a visina 1,5 m. Prednja strana sva tri sanduka je od pokretnih dasaka zbog same tehnologije kompostiranja. Kada se napuni prvi deo materijal se ne pomera dok se ne postigne poveanje temperature (oko 7 dana). Zatim se materijal prebacuje i mea u drugi deo, a prvi deo ponovo puni novim biljnim materijalom dok se kompostiranje nastavlja u drugom delu. Posle kompostiranja u drugom delu (710 dana) materijal se prebacuje u trei deo u kome se zavrava proces kompostiranja. Poeljno je da se komposter postavi to blie mestu na kome e se kompost koristiti. To mesto treba da bude takvo da ne ometa aktivnosti na gazdinstvu, i da je udaljeno od bunara i izvorita vode, kao i da nije na padini na kojoj bi dolo do slivanja i ispiranja vodom. Komposter treba da bude u senci, ali ne blizu drvea jer bi prorastanje korenja u komposter oteavalo meanje kompostne mase. Starter kultura je smesa mikroorganizama koja se dodaje biljnom organskom materijalu da bi se proces odvijao u eljenom pravcu. U praksi postoje pozitivna iskustva sa primenom organskih hraniva koja sadre N, P, K. Na domaem tritu mogu se nabaviti NPK hraniva dozvoljena za

upotrebu u organskoj proizvodnji: Ecomix, Siforga (NPK 5:3:8), Italpollina (NPK 4:4:4). Preporuka je kod formiranja zasada, poetkom vegetacije primeniti EcoMix 1 (NPK 9-3-3) i to od 5 do 7 kg/100 m2. U periodu cvetanja jagodastog voa primeniti Eco Mix 4 (NPK 7-710) i to od 8 do 12 kg/100 m2 po celoj povrini zasada ili redno u srazmerno manjoj koliini. Italpollina je vrsta ubriva sa znaajnom koliinom huminskih, fulvinskih i amino kiselina, koje rastvaraju mineralne materije u zemljitu. Korenov sistem biljaka pomou ovih organskih kiselina moe da koristi veu koliinu mineralnih materija. Hranivo jaa otpornost biljaka na stres i niske temperature. Nije samo sastav bitan kod ubriva, nego je i njegov oblik vaan. Pored tradicionalnih ubriva u obliku peleta postoje organska ubriva u obliku mikro granula sa specinim dejstvom i postepenim oslobaanjem hraniva. Pored makroelemenata navedena hraniva imaju visok sadraj organske materije koja je od neprocenjive vrednosti za zemljite. Na evropskom tritu postoje hraniva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji (Euronature-Eurofertil) a po rezultatima ne zaostaju za mineralnim ubrivima. Zelenino ubrenje Poveanje sadraja organske materije u zemljitu i poboljanje njegove strukture postie se i zeleninim ubrenjem. Ovaj postupak podrazumeva da se zeljaste biljke seju, gaje do faze cvetanja, a posle toga zaoravaju. Biljke se gaje kao predusev, meukultura i naknadni usev. Kao predusev gaje se: jari jeam i obina grahorica, lupina. U jesen, kao naknadna kultura seju se: uljana repica, smea maljave grahorice, ljulja i deteline, smea maljave grahorice i ozimog jema. Kao meukultura (zajedno sa malinom u toku prolea i leta u meurednom prostoru) gaje se: facelija, stoni graak. Zelena biljna masa u periodu cvetanja se tarupira ili kosi rotacionom kosom i zaorava. Biljke vezuju

vazduni azot zahvaljujui kvrinim bakterijama na korenu i na taj nain poveavaju sadraj ovog hraniva u zemljitu. 5.5. Navodnjavanje Kvalitet vode za zalivanje ine njen ziki, hemijski i bioloki sastav. Pesak i estice zemlje nisu tetni ali su nepoeljni jer mogu otetiti sistem za zalivanje. U vodi ne sme biti ostataka nafte, rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja izvriti hemijsku analizu vode i vriti je svake tree godine. U sledeoj tabeli date su poeljne karakteristike vode za zalivanje. Analize vode se rade u laboratorijama Zavoda za zatitu zdravlja. U Tabeli 5 date su poeljne vrednosti sastava vode.
Tabela 5: Poeljne karakteristike vode za navodnjavanje Parametri pH Natrijum Hlor Bikarbonati Sulfati Vrednost 6-6,5 <30 ppm <50 ppm do 5 meq/l 2200 meq/l

obaviti neposredno pred zrenje a drugo u toku punog zrenja sa po 30 do 35 l/m2. U vrlo sunim godinama (kao npr 2007.) navodnjavati i ee, po potrebi, ne samo do kraja berbe ve i dalje tokom avgusta meseca. Najbolji nain navodnajvanja je sistem kap po kap. Sistem tedi vodu i ravnomerno je distribuira oko biljke.

6. Bolesti, tetoine, korovi

Najznaajnija oboljenja maline u Srbiji prouzrokovana topatogenim gljivama su: na plodu plesnivost (Botrytis spp.), na stablu, suenje stabla (Leptosphaeria coniothyrium), cecidiozno suenje izdanaka, pegavost stabla (Elsinoe veneta), pegavost i uta ra lista, siva trule i antraknoza plodova i trule korena (Phytophthora fragariae ver. rubi). Suenje izdanaka maline u naim uslovima se najee pripisivalo patogenu Didymella applanata ili niskim zimskim temperaturama. Mala malinina va Aphis idaei van der Goot je tetoina koja je rasprostranjena u svim podrujima gajenja maline u Srbiji. Velika malinina va Amphorophora idaei prisutna je sporadino u niskoj brojnosti. Rutava buba Tropinota hirta Poda i srodna vrsta Oxythyrea funesta Poda priinile su tete na malini samo u toku

Elektroprovodljivost vode <3 mS/cm

Bioloki sadraj vode je neophodno utvrditi pre svega u smislu prisustva bakterija koje mogu ugroziti zdravstvenu bezbednost plodova (Salmonella spp. i Escherihia coli). Navedene tetne bakterije mogu se pojaviti ako se koristi zagaena voda za zalivanje. Zbog toga za zalivanje treba koristiti istu izvorsku vodu. U sunim periodima malina se mora navodnjavati. Malina ima plitak korenov sistem, za svoje potrebe zahteva puno vlage, naroito od poetka do kraja berbe, zato je treba navodnjavati u vie navrata. Kako u podrujima gajenja, vlage uglavnom ima sve do kraja maja, u sunijim godinama prvo navodnavanje treba

Plesnivost ploda maline

17

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Fenofaza pojave cvetojeda

Cvetojed - odrasli insekt

2001. god. Za suzbijanje su koriene bele lovne posude. Malinina buba Byturus tomentosus F. nije znaajna tetoina maline u Srbiji i uglavnom je prisutna na viim terenima. Muva galica Lasioptera rubi Heeger uglavnom se suzbija orezivanjem. Malinina muica, Resseliella (Thomasiniana) theobaldi uzrokuje suenje izdanaka maline. Iskustva proizvoaa maline iz vajcarske govore da korienjem komposta u koliini od 40 l zapreminskih na 1 m duni reda moemo postii visoke prinose, poboljati opte stanje zasada i iskljuiti primenu sredstava za zatitu. Na tako pripremljenom zemljitu
Tabela 6: Opis bolesti i tetoina maline Naziv bolesti Trule korena (prouzrokova Phytophthora fragariae var. rubi) Simptomi

nema pojave trulei korena i suenja biljaka pre svega zahvaljujui mikroorganizmima antagonistima topatogenih gljiva. U Tabeli 6 dat je opis bolesti i tetoina, a na slikama su prikazani simptomi bolesti i izgled najvanijih tetoina maline. U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena gljiva antagonista koje ometaju razvoj patogenih gljiva. Jedna od njih je Aureobasidium pulluans (preparat BoniProtect forte) koristi se u spreavanju plesnivosti.

Prevencija Koristiti samo zdrav, sertikovan, testiran sadni materijal. U toku zasnivanja zasada primeniti 60 l komposta po metru dunom. Zasad ne zasnivati na zbijenim, vlanim zemljitima. Ne zasnivati zasad na zemljitu na kome je konstatovana zaraza u narednih 15 godina. Ne vriti razmenu opreme i mehanizacije sa farmerima u ijim zasadima ima simptoma ili je potvreno prisustvo bolesti. Tehnologija gajenja na uzdignutim redovima omoguava prirodnu drenau zemljita oko zone korenovog sistema maline i predstavlja nepovoljne uslove za razvoj patogena. Navedena tehnologija je neizbena na zbijenim zemljitima.

Bolest se manifestuje naglim suenjem jednogodinjih i dvogodinjih izdanaka poetkom leta. Prouzrokova dovodi do propadanja korena maline, koji na preseku dobija tipinu rastu boju. Bolest se posebno ispoljava na zbijenim, vlanim zemljitima, u prolee i jesen, kada je temperatura zemljita od 12-16 oC. Bolest se prenosi i iri zaraenim sadnim materijalom, opremom i mehanizacijom za obradu zemljita, obuom i vodom.

18

Naziv bolesti Bolesti izdanaka (prouzrokovai: Didymella applanata, Leptosphaeria coniothyrium, Botrytis cinerea)

Simptomi Simptomi napada Didymella applanata ispoljavaju se na jednogodinjim izdancima oko pupoljaka u vidu ljubiasto-braon pega. Infekcija poinje na listu. Pege su povrinske, poveavaju se, ali retko dovode do propadanja izdanaka. Posledica napada je slabo kretanje rodnih pupoljaka ili njihovo propadanje. Leptosphaeria coniothyrium i Botrytis cinerea napadaju prizemni deo izdanaka. Napadnuti izdanci propadaju naredne vegetacije, posebno ako je infekcija udruena sa napadom malinine muve izdanka (Resseliela theobaldi). Odrastao insekt je tvrdokrilac duine tela 3,5 do 4,5 mm sivo-braon boje. Hrani se cvetnim pupoljcima, elementima cveta i mladim liem. Larve se hrane na plodovima oteujui aicu i sam plod.

Prevencija Obezbediti dobru aeraciju (provetrenost) biljaka, optimalni broj rodnih izdanaka do 6 po dunom metru, suzbijati korovske biljke, pravac redova uskladiti sa pravcem dominantnih vetrova. Pri odabiru izdanaka koji e doneti rod treba eliminisati najbujnije.

Malinina buba (Byturus tomentosum)

Izbegavati podizanje zasada maline u neposrednoj blizini uma. Gajenjem dvorodnih sorti i berbom u jesenjem periodu izbegava se napad tetoine koji je u tom periodu daleko nii. Postaviti bele klopke od momenta poetka cvetanja i pratiti prvu pojavu imaga malinine bube. Nakon pojave prvih imaga u malinjak postaviti po jednu lepljivu klopku (celu ili jednu polovinu) na svakih 5 dunih metara reda, to predstavlja nain za smanjenje brojnosti ove tetoine. Naa iskustva govore da su korisni insekti najvaniji u merama kontrole lisnih vai u organskom voarstvu uopte. U spontanoj ori oko zasada ne treba da budu biljke koje su alternativni domaini tetoinama i prouzrokovaima bolesti maline (divlja malina, kupina). Direktne mere zatite: Kada je brojnost vai visoka i napadnut veliki broj izdanaka, a populacija korisnih insekata nedovoljna da smanji brojnost vai, mogu se primeniti insekticidi koji su dozvoljeni u organskoj proizvodnji: piretrin, rotenon, insekticidni sapuni i meavine piretrina i rotenona

Lisne vai (Aphis idaei i Amphorophora rubi)

Lisne vai su insekti nenog tela dimenzija 1-3 mm. Hrane se siui sokove iz izdanaka i po pravilu su skoncentrisane na vrhovima izdanaka. Tipian simptom napada je deformisanje kovrdanje lia i zastoj biljaka u porastu. Pored direktnih teta lisne vai su prenosioci topatogenih virusa. Korienje zdravog bezvirusnog materijala je veoma vana mera za uspeno gajenje maline. Brojnost vai na biljkama moe biti mala (posebno u sluaju velike malinine vai, Amphorophora rubi), ali ipak dovoljna za prenoenje virusa, tako da je prevencija korienjem zdravog materijala nezamenjiva.

19

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Naziv bolesti Malinina muva galica (Lasioptera rubi)

Simptomi

Prevencija

Larve malinine galice uzrokuju na izdancima Pregledati mlade izdanke nakon berbe i odstraniti zadebljanja krunog ili nepravilnog oblika. Na sve koji imaju gale. Gale zbog larvi koje se u njima mestima nastanka gala oteano je provoenje nalaze treba spaliti. vode i hranjivih materija, a biljke se esto lome. Ovu tetoinu ne treba meati sa malininom galicom izdanaka ije larve uzrokuju pucanje kore i suenje izdanaka. Cvetojed je tvrdokrilac 2 do 3,5 mm duine tela, tamno braon boje. Odrasle enke polau jaja u cvetne drke koje prethodno povreuju usnim aparatom u vidu surlice. enka u toku polaganja jaja oteti 2040 cvetova. Pored maline napada i jagodu i rue. Cvetovi odnosno cvetni pupoljci sa delom cvetne drke se savijaju i sue. Odrasli insekti prezimljavaju u umama. Izbegavati podizanje zasada u neposrednoj blizini uma. Primena insekticida ne prua adekvatnu zatitu jer ekasnost varira zbog naina ishrane imaga i razvuenog perioda pojave. U fazi pojave cvetnih pupoljaka primeniti insekticid na bazi azadiraktina.

Cvetojed (Anthonomus rubi)

Bubamara se hrani biljnim vaima

20

Velika malinina va (Amphorohora rubi)

Pojava kovrdanja lia na izdancima zbog biljnih vai

Cvetojed na cvetnom pupoljku maline

Malinina grinja (mozaino arenilo lia)

Malinina galica (zadebljanje na izdanku)

Malinina galica izdanka (pucanje kore na prizemnom delu izdanka)

Plesnivost plodova

Faza razvoja kada nastaje infekcija gljivicom koja uzrokuje plesnivost

21

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

22

Natrijum bikarbonat menja pH na tuku maline u cvetanju tako da i njegova primena ometa nastanak sive plesni. U opte mere prevencije bolesti izdanaka maline spadaju: obezbeenje bolje provetrenosti (manji broj rodnih izdanaka, proreivanje mladih izdanaka, uklanjanje korova); spreavanje mehaniih oteenja izdanaka (suzbijanje malinine muve izdanaka, uklanjanje jakih novih izdanaka radi spreavanja povreda trenjem, uklanjanje rodnih izdanaka posle berbe). Bez obzira na pojavu pega na izdancima, pucanje kore i druge simptome, bolesti izdanaka maline retko dovode do propadanja biljaka, kao to je sluaj kod pojave uvelosti i trulei korena. Bolesti izdanaka smanjuju vitalnost biljaka, prinos je takoe smanjen jer biljka nije u stanju da obezbedi dozrevanje svih zametnutih plodova koji ostaju sitniji i ubrzano zrele. Uvenue biljaka je oboljenje koje uzrokuju gljive iz roda Verticillium (V. albo-atrum i V. dahliae) koje su sudovni paraziti. Bolest je posebno izraena na malini. Navedene patogene gljive imaju vei broj biljaka domaina, a odravaju se u zemljitu preko 10 godina. Zaraza se ispoljava na korenu i provodnom sistemu biljke, to oteava usvajanje vode i mineralnih materija i postepeno uvenue biljaka. U naim uslovima bolest je opisana detaljno na malini, a posebno je destruktivna u godinama kada u prolenom periodu dolazi do velikih i naglih kolebanja temperature sa duim kinim periodima. Bolest poinje uenjem lia koje se nalazi uz sam izdanak, a kasnije u toku zrenja plodova sue se i cele biljke. U zasadu nema pravilnog rasporeda obolelih biljaka ve su one po celom zasadu nepravilno razmetene, za razliku od trulei korena gde su biljke vie grupisane u oaze. Takoe, kod verticilioznog uvenua u zasadu maline uglavnom se u zonama oboljenja pojavljuju novi izdanci dok se u sluaju trulei korena to ne dogaa. Pre zasnivanja zasada potrebno je iz istorije polja utvrditi da li su na parceli gajene biljke koje su domaini navedenih

gljiva (krompir, paprika, paradajz, jagodasto voe). Ukoliko je potrebno, treba izvriti uzorkovanje zemljita da bi se proverilo da li je patogen prisutan. Sadni materijal mora biti zdrav, slobodan od patogena, a taj uslov ispunjavaju sertikovane sadnice. Preventivno, pre zasnivanja zasada preporuuje se biofumigacija. Biofumigacija vri se setvom biljaka iz roda slaica, Brassica ( juncea i napus). U punom cvetanju, biljke dostiu 20-30 t svee mase po hektaru, i nakon toga se maliraju. Dobijena masa unosi se u zemljite freziranjem. Ako je zemljite suvo poeljno je izvriti zalivanje, odnosno kvaenje. Iz glukozinolata, iz frezirane biljne mase, oslobaaju se izotiocijanati, koji dovode do redukcije broja mikrosklerocija patogenih gljiva i supresije nicanja korova. Navedena mera nema tetnog uticaja na gajenje biljke. U organskoj proizvodnji korovi se suzbijaju obradom, primena herbicida nije dozvoljena. Pored obrade moe se vriti i zastiranje (maliranje). Uprkos injenici da veina strunjaka smatra da su korovske biljke tetne, pre svega kao konkurenti gajenim biljkama za vodu, hranu i svetlost, to je naelno i tano, korovske biljke u organskoj proizvodnji voa mogu biti i korisne. Naime, korovske biljke u meurednom prostoru mogu biti izvor organske materije koja je presudna za uspeno odravanje plodonosti i mikrobioloke aktivnosti zemljita, tako to se povremeno vri njihovo tarupiranje. Pored toga, cvetajue korovske biljke spontane ore, kao i one koje su posejane u trakama oko zasada maline,izvor su nektara za korisne insekte. To doprinosi odranju ekoloke ravnotee korisnih i tetnih vrsta. Kontrola korovskih biljaka odvija se u nekoliko faza: pre sadnje, u toku proizvodnje i posle berbe. Dugogodinja istraivanja su ukazala na prednosti maliranja (zastiranja) u zasadu maline. Kao materijal za zastiranje moe posluiti slama, kompost, tarupirana zelena masa, folije, tkanine. Maliranjem se uva vlanost, postie umereno temperaturno variranje, smanju-

je pritisak korova i uveava prinos. Ipak, prekomerno maliranje u redu, moe smetati pojavi jednogodinjih izdanaka, dodatno oteava simptome trulei korena kod osetljivih sorti crvene maline, koja se gaji na tekim (glinovitim), navodnjavanim zemljitima i pogoduje tetnim glodarima. U takvim sluajevima preporuljivo je da se maliranje izvodi samo prve godine gajenja.

6.1. Mere integralne zatite biljaka Primena biopesticida U dosadanjoj praksi u Srbiji, zbog potekoa vezanih za registraciju biolokih preparata za zatitu bilja, u primeni su bila samo sredstva na bazi bakra i sumpora. U eksperimentalne svrhe u periodu 2004-2007, primenjivani su preparati na bazi prirodnog piretrina (u suzbijanju lisnih vai i cvetojeda), rotenona i toksina Bacillus thuringiensis (u suzbijanju gusenica tetnih vrsta leptira). U monitoringu malinine bube upeno su koriene bele Rebell bianco klopke. U skladu sa uredbama EC 834/2007, EC 889/2008 i nacionalnim propisima vezanim za organsku proizvodnju, supstance ije je korienje dozvoljeno u zatiti bilja navedene su u Prilogu 2 ovog prirunika. I pored mogunosti koriena hemijskih supstanci, kao osnovni princip organske poljoprivrede istie se primena svih drugih raspoloivih mera (otporne sorte, agrotehnike mere, zike mere, korisni organizmi,...) u pokuaju da se pojava tetnih agenasa svede na prihvatljiv nivo. Samo u izuzetnim sluajevima, kada je izriito neophodno, treba primenjivati neku od navedenih supstanci. Nain korienja pojedinih preparata dat je u Tabeli 7. Bioloke mere kontrole tetnih organizama podrazumevaju pospeivanje razvoja i plansko unoenje korisnih organizama u zasad maline. Trule korena maline predstavlja veliki problem u gajenju. Primena komposta i tehnologija gajenja na uzdignutim redovima doprinosi odravanju optimalnog reima vlage oko zone

korenovog sistema. Korisna gljiva Trichoderma spp. antagonist je, tj. spreava razoj gljive Phytophthora fragariae var. rubi i primenjuje se u kombinaciji sa kompostom. Biolokoj ravnotei i spreavanju tetnosti insekata u zasadu maline doprinose: bubamare, zlatooke, parazitne cecidomide, osolike muve, parazitne osice, predatorske grinje. Njihova brojnost pospeuje se unoenjem u obliku pogodnom za primenu (npr. Chrisopak, Fitopak itd), odravanjem biljaka spontane ore oko zasada koje cvetaju i izvor su nektara za imaga, postavljanjem sklonita (kuica) i drugim merama. U dosadanjoj praksi u Srbiji, zbog nedostataka vezanih za registraciju preparata za zatitu bilja, u primeni su bila sredstva na bazi bakra i sumpora. U eksperimentalne svrhe u periodu 2004-2009 primenjivani su preparati na bazi prirodnog piretrina (u suzbijanju biljnih vai i cvetojeda), rotenona i toksina Bacillus thuringiensis (u suzbijanju gusenica tetnih vrsta leptira). U monitoringu malinine bube upeno su koriene bele Rebell bianco klopke. tetoine maline predstavljaju znaajan problem i zato postoji izraena potreba za uvozom biolokih insekticida i parazitoida, kao i predatora tetnih insekata. Pored navedenih biopesticida u gajenju maline metodama organske proizvodnje mogu se koristiti pomona sredstva biljnog porekla. Ova sredstva pored biolokog delovanja na prouzrokovae bolesti i tetoine doprinose efkasnosti procesa ishrane biljaka i utiu na njihovu optu otpornost prema biogenim i abiogenim faktorima. Biljke od koji se pripremaju rastvori moraju biti proizvedene u skladu sa metodama organske proizvodnje. Rastvor duvana dobija se tako to se 5 kg duvana prelije sa 100 l vrue vode i ostavi desetak dana da spontano doe do rastvaranja. Dobijeni rastvor se procedi i koristi pri tretiranju biljaka protiv biljnih vai, gusenica i minera. Ovaj rastvor se moe koristiti i u kombinaciji sa rastvorom kalijumovog sapuna, ukoliko su temperature ispod 250C.

23

24

Tabela 7. Program zatite maline (organska proizvodnja) Vreme tretiranja (faza razvoja) Kretanje vegetacije (bubrenje pupoljaka) Bolesti i tetoine Sredstvo Prezimljujue forme lisnih vai, grinje, pregalj, bolesti izdanaka Bolesti izdanaka, pregljevi, malinina muva galica Lisne vai, cvetojed, malinina buba Trule cvetova i plodova Aktivna materija Mineralno ulje + Bakar oksi sulfat (345 g/l) Koncentr. Grama/ml na primene 100 l vode 1% + 0,1% 1000 + 100

Agrol + Cuproxat

Listanje Pojava cvetnih pupoljaka Poetak cvetanja i cvetanje

Thiovit jet 80 WG Sumpor + Rotenon 6% + Rotena Show Top BoniProtect forte ili Serenade Max Rotenon 2% + Piretrin 0,5% Aureobasidium pulluans Bacillus subtilis

3 kg/ha + 0,25% 5 l/ha 0,6 kg/ha 3kg/ha

300 + 250

500 60 300 500 100

Odmah nakon berbe

Bolesti izdanaka, grinje

Thiovit JET 80 WG Sumpor 5kg/ha ili Funguran WP bakar hidroksid 500 g/kg 1 kg/ha

Rastvor ljute paprike, priprema se tako to se 5 kg ljutih feferona prelije sa 10 litara vode i kuva do vrenja. Nakon toga rastvor treba da prenoi, a potom se procedi i doda 90 litara vode. Dobijeni rastvor koristi se protiv insekata (biljne vai, lisne buve, stenice, tripsi). Rastvor pelena (Artemisia absinthium) dobija se tako to se 3kg lia i stabla pelena, isecka na kratke komade i potopi u 10 litara vode, a zatim ostavi 2 do 3 dana, pri emu treba voditi rauna da ne doe do fermentacije. U proceeni rastvor doda se 90 litara vode i njime se tretiraju biljke protiv lisnih sovica, smotavaca, biljnih vai i crvenog pauka. Rastvor od crnog i belog luka dobija se tako to se 1 kg belog i 3 kg crnog luka usitni, potopi u 10 litara vode i kratko prokuva. Nakon toga rastvor treba da prenoi i potom mu se doda 90 litara vode. Ovako dobijenim rastvorom tretiraju se biljke u ranim jutarnjim asovima, protiv biljnih vai i grinja. Pored navedenog ovaj rastvor

deluje i protiv monilioza, plamenjae i plesnivosti plodova. Rastvor od koprive dobija se tako to se 5 kg koprive (gornja treina biljke, u periodu pred cvetanje) potopi u 10 litara vode i ostavi da odstoji 24 asa.. Dobijeni ekstrakt se rastvori u 90 litara vode i time se tretiraju biljke. Na isti nain dobija se i rastvor od paprati koji takoe primenjujemo u suzbijanju biljnih vai. Kopriva se pored ovakve namene moe koristiti i za prihranu biljaka preko lista. Proces je slian, 10 kg koprive se rastvori u 10 litara vode i ostavi da fermentira 7 dana, nakon toga se procedi, rastvori u 90 litara vode i njime se tretiraju biljke. Hajduka trava (Achillea millefolium) je biljka koja ima fungicidna svojstva. Rastvor se priprema tako to se 3 kg sveih biljaka kuva desetak minuta u 20 litara vode. Dobijena smesa se procedi, a rastvoru se doda 80 litara vode i time se tretira jagodasto voe, protiv plesnivosti plodova.

25

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Rastavi (Equisetum arvense) takoe ima fungicidna svojstva. aj od rastavia je veoma vaan u organskoj proizvodnji jer deluje na vie gljivinih bolesti (pepelnica, plamenjaa, lisna ra, plesnivost). Priprema se od 1 kg suvih ili 3 kg sveih biljaka. Berbu rastavia treba izvesti u prepodnevnim satima i suiti ga u hladovini da bi sauvao boju i miris. Biljke se stave u hladnu vodu i kuvaju do 20 minuta u 20 litara vode. Dobijena masa se procedi i rastvoru doda 80 litara vode, a potom vri tretiranje biljaka. Rastavi se, kao i kopriva, moe koristiti i za prihranu biljaka. Tada se 3 kg sveih biljaka potopi u 100 litara vode i ostavi dvadesetak dana da fermentira. Kada prestane fermentacija (ne nastaje nova pena) masa se procedi, a u dobijeni rastvor se doda 300 litara vode i time zalivaju biljke. Dobijena tenost moe se koristiti i za rastvaranje kalijumovog sapuna u postupku suzbijanja biljnih vai i pregljeva.

7. Berba
Zreli, zdravi, celi i uniformno obojeni plodovi beru se svakog drugog dana, a u povoljnim uslovima svakog dana. Malina se ne bere izmeu 12 i 15 asova (zbog visoke temperature). U momentu berbe plodovi moraju biti potpuno suvi. Berai moraju biti upoznati sa strogim pravilima higijene (iste ruke i odea, zatiena kosa). Plodovi se slau u iste gajbe i odvoze vozilom u hladnjau. U Srbiji dominira smrznuta malina, pa se u tom smislu plodovi prvo hlade na 0 do 2C, a nakon toga duboko smrzavaju na 35 do -40C. Plodovi se uvaju na 18 do 20 C. Vreme berbe zavisi i od namene plodova. Plodovi maline namenjeni potronji u sveem stanju i zamrzavanju, beru se dan - dva pre pune zrelosti, dok se plodovi maline namenjeni za proizvodnju sokova, koncentrata i demova beru u punoj zrelosti. Plodovi maline dozrevaju veoma brzo, tako da ih treba brati svaki drugi dan, a ako je vreme izuzetno toplo

26

i suvo, onda je neophodno berbu obavljati svakodnevno. Berbu maline, po mogunosti, treba obavljati po prohladnom i suvom vremenu, a ako je vreme toplo berbu obavljati u jutarnjim i predveernjim asovima. Mokre plodove, posle kie ne brati dok se ne prosue. Pri berbi maline se vri i klasiranje plodova. Najbolje je da najpre prva grupa beraa bere kvalitetne plodove (krupne, vrste, zdrave i neoteene) za potronju u sveem stanju i zamrzavanje, a zatim druga grupa naknadno u posebnu ambalau obere i preostale plodove. Na svetskom tritu raste tranja za sveom malinom. Da bi se odrao kvalitet i spreila pojava patogenih gljivica svee ubrani plodovi mogu se pakovati u tzv. MAP pakovanja (polietilenske posude u kesama koje su napunjene ugljendioksidom). Bezbednost hrane se odnosi na opasnosti koje potiu iz same hrane u trenutku potronje (konzumiranja, unoenja od strane potroaa). Opasnost moe nastati od primarne proizvodnje, preko prerade, skladitenja, transporta, sve do prodavnica za prodaju ili objekata za pruanje usluga. Kao odgovor na zahteve trita, veletrgovine su postavile svoj zahtev prema farmerima, zahtevajui programe sa nezavisnom inspekciojom koja e garantovati da je voe i povre gajeno, brano, pakovano i transportovano u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom. Sa poveanjem proizvodnje i potronje sveeg voa i povra u svetu, rastao je i broj sluajeva oboljenja iji je uzronik bila upravo ta vrsta hrane. Analiza oboljenja pokazala je: konstantan rast broja sluajeva povezanih sa upotrebom sveeg voa i povra; u preko 70% sluajeva uzronik je bio iz domaih proizvoda; veina sluajeva uzrokovana je prisustvom bakterija Salmonella spp. i Escherihia coli. U organskoj proizvodnji maline pored ogranienja vezanih za primenu sredstava za zatitu i hraniva, visok

uticaj na bezbednost plodova ima i higijena radnika i ambalae u postupku berbe, transporta, prerade i pakovanja. U tom smislu neophodno je od polja do hladnjae ili drugog objekta za preradu: obezbediti odgovarajui, ist, redovno odravan toalet u polju koristiti teni sapun, vodu i papirne ubruse za brisanje; obnavljati ih redovno upoznati radnike sa vanou korienja toaleta i odgovarajuom higijenom ruku; voditi evidenciju i kontrolisati da se napred navedeno sprovodi; rasporediti radnike koji se ne oseaju dobro na poslove u kojima nemaju kontakt sa plodovima; sprovoditi obuku radnika o meusobnoj povezanosti i uticajima line higijene i bezbednosti hrane; rukovodioci (osoblje za nadzor) moraju posebno voditi rauna o linoj higijeni, jer je lini primer od izuzetnog uticaja. Znaajan broj privatnih kompanija u Srbiji koje se bave otkupom i preradom organskih malina uveo je sistem kontrole bezbednosti hrane (HACCP analiza opasnosti i kritine kontrolne take), takoe jedan broj uvodi GLOBALGAP standard koji se odnosi na segmente primarne poljoprivredne proizvodnje. GLOBALGAP standard denie okvir za primenu pravila dobre poljoprivredne prakse, koja su prihvatljiva za veleprodajne i maloprodajne sisteme u svetu. Ovim standardom se u sistem komercijalne poljoprivredne proizvodnje ukljuuju sve prihvatljive integralne metode kontrole tetnih organizama, to dugorono treba da doprinese odrivosti proizvodnje. Ovaj standard podrava principe HACCP i podstie njihovo korienje. Standard je podeljen u 14 delova (sledljivost, evidentiranje i unutranja inspekcija, seme i sadni materijal, istorija polja, zemljite, upotreba hraniva, navodnjavanje, zatita useva, etva/berba, rukovanje proizvodima, otpad i reciklaa, zdavlje bezbednost i dobrobit radnika, zatita ivotne

sredine i albe) i predvia oko 210 kontrolnih taaka koje su podeljene u primarne (obavezne), sekundarne i preporuke. Svi poljoprivrednici bi trebali da pokau svoje opredeljenje da: odravaju poverenje potroaa u kvalitet hrane i njenu bezbednost; svedu na minimum tetne uticaje na ivotnu sredinu i istovremeno uvaju prirodu i divlji svet; smanjuju upotrebu dozvoljenih sredstava za zatitu useva; racionalno koriste prirodne resurse; obezbede odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju i bezbednosti radnika.

8. Ekonomski pokazatelji
Tabela 8. Prosena visina zarade sa 1 ha zasada maline u organskoj proizvodnji* Pokazatelj Iznos (u EUR) 1000 10.000 1,5 15.000 6.000

Trokovi podizanja zasada (za dve godine) 12.000 Amortizacija (1/12) Prinos (kg/ha) Cena po 1 kg Godinji bruto prihod Godinji trokovi proizvodnje

Ukupni godinji trokovi (trokovi proizvod7.000 nje + amortizacija) Zarada po 1 ha maline Zarada po 1 kg maline 8.000 0,8

Napomena: Cena maline veoma varira poslednje tri godine. Cena u kalkulaciji je prosena za period od 10 godina. U tabeli su prikazani modikovani podaci o visini zarade koje su za konvencionalnu proizvodnju dali Nikolic i Milivojevi, 2010 god.

27

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

9. Prilozi
Prilog broj 1 Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivaa zemljita u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br.48/11) Naziv Stajsko ubrivo Osueno stajsko ubrivo i dehidrisano ivinsko ubrivo Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Proizvod koji sadri meavinu ivotinjskih ekskremenata i biljnog materijala (prostirka za ivotinje) Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ivotinjski ekskrementi, ukljuujui Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje ivinsko ubrivo i kompostirano stajsko ubrivo Teni ivotinjski ekskrementi Upotreba posle kontrolisane fermentacije i/ili prikladnog razblaivanja Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje Proizvod dobijen od izdvojenog kunog otpada sa gazdinstva koji je podvrgnut kompostiranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa. Samo biljni i ivotinjski otpad sa gazdinstva. Samo ako se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima sakupljana, uz kontrolu ovlaene kontrolne organizacije. Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum: 0,7; bakar: 70; nikl: 25; olovo: 45; cink: 200; iva: 0,4; hrom (ukupni): 70; hrom (VI): 0 Upotreba ograniena na hortikulturu (povrtarstvo, cvearstvo, gajenje drvea i rasadnici) Poetni supstrat moe da sadri samo proizvode dozvoljene pravilnikom

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

Treset Ostaci posle proizvodnje peuraka Izmet glista (vermikompost) i insekata Guano Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih materija

Proizvod dobijen iz meavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrgnute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

28

Proizvodi ili nus-proizvodi ivotinjskog porekla: Krvno brano Brano od kopita Brano od rogova Kotano brano ili deelatonizirano kotano brano Riblje brano Mesno brano Brano od perja, dlaka i chiquette Vuna Krzno Dlaka Mleni proizvodi Proizvodi i nus-proizvodi biljnog porekla za ubrenje

Za krzno: maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0

Npr. uljano seme, brani kolai, ljuska kokosa, sladni otpad Ako su direktno dobijeni: 1) zikom preradom ukljuujui dehidrataciju, zamrzavanje i mlevenje; 2) ekstrakcijom vodom ili vodenim kiselinama i/ili baznim rastvorom; 3) fermentacijom; Drvo koje nije hemijski tretirano posle seenja Drvo koje nije hemijski tretirano posle seenja Od drveta koje nije hemijski tretirano posle seenja Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Sadraj kadmijuma manji ili jednak 90 mg/kg P205 Upotreba ograniena za alkalna zemljita (pH >7,5) Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.2. Uredbe 2003/2003. Proizvodi opisani u taki 1. Priloga IA.3. Uredbe 2003/2003.

Morske trave i proizvodi od morskih trava

Strugotina ili drveni otpaci Kompostirana kora drveta Drveni pepeo Meki mleveni sirovi fosfat Aluminijum-kalcijum fosfat Bazina ljaka Sirova kalijumova so ili kainit

Kalijum-sulfat, sa moguim sadrajem magnezi- Proizvod dobijen iz sirovih kalijumovih soli zikom ekstrakcijom koji jumovih soli takoe, po mogunosti, sadri magnezijumove soli Ostaci itarica u proizvodnji alkohola i ekstrakt takvih ostataka Kalcijum karbonat (kreda, lapor, krenjak, bretonski ameliorantmaerl, fosfatna kreda) Magnezijum i kalcijum karbonat Ostaci itarica u proizvodnji alkohola sa amonijakom su iskljueni.

Samo prirodnog porekla Samo prirodnog porekla Npr. magnezijumska kreda, mleveni magnezijum, krenjak

29

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Magnezijum-sulfat (kiezerit) Rastvor kalcijum-hlorida Kalcijum-sulfat (gips) Industrijski kre iz proizvoda industrije eera Industrijski kre iz proizvoda vakumske soli Elementarni sumpor Elementi u tragovima Natrijum-hlorid Kameno brano i glina

Samo prirodnog porekla Folijarni tretman stabla jabuke, posle utvrivanja decita kalcijuma Samo prirodnog porekla Nus-proizvod u proizvodnji eera iz eerne repe Nus-proizvod iz proizvodnje vakumske soli iz rasola koji se moe nai u planinama Proizvodi opisani u Prilogu ID.3 Uredbe 2003/2003 Neorganski mikronutrijenti navedeni u delu E Priloga I Uredbe 2003/2003 Iskljuivo kamena so iz rudnika

Prilog broj 2 Spisak dozvoljenih sredstava za zatitu bilja u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (Slubeni glasnik RS br.48/11) 1. Supstance biljnog i zivotinjskog porekla Ime Azadiraktin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim) Pelinji vosak elatin Hidrolizovani proteini Lecitin Biljna ulja (npr. ulje mente, kima, bora) Piretrin ekstrahovan iz Chrysanthemum cinerariaefolium Kvazija ekstrahovana iz Quassia amara Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Insekticid Sredstvo pri rezidbi Insekticid Atraktant, iskljuivo za ovlaenu upotrebu u kombinaciji sa drugim odgovarajuim suspstancama sa ove liste Fungicid Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja Insekticid Insekticid, repelent

Rotenon ekstrahovan iz Derris spp., Lonchocarpus Insekticid spp. i Terphrosia spp. 2. Mikoroorganizmi koji se koriste u biolokoj kontroli tetoina i bolesti Ime Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice) Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

30

3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi Ime Spinozad Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Insekticid Iskljuivo ako su preduzete mere radi smanjenja rizika za kljune parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili rasprivaima Ime Diamonijum - fosfat Feromoni Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin) Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Atraktant, samo u klopkama Atraktant, sredstvo za ometanje seksualnog ponaanja, samo u klopkama i rasprivaima Insekticid, samo u klopkama sa specinim atraktantima, samo protiv Bactrocera oleae i Ceratitis capitata

5. Preparati koji se priemnjuju po povrini izmeu gajenih biljaka Ime Fero (III) ortofosfat Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Moluskocid (protiv pueva)

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji Ime Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Fungicid Do 6 kg bakra po ha godinje. Za viegodinje zasade drave lanice mogu, uz odstupanje od prethodnog stava, propisati da se moe prekoraiti granica bakra od 6 kg u odreenoj godini pod uslovom da prosena koliina koja se koristi tokom petogodinjeg perioda, ukljuujui spomenutu godinu i etiri prethodne godine, ne prelazi 6 kg Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija: Kod arguma iskljuivo kao deo strategije za zatitu voa od tete koju prouzrokuje vona muva; izaziva cvetanje kod ananasa; inhibira klijanje krompira i luka

Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida (trobazni), bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-oktanoata

Etilen

31

VODI ZA ORGANSKU PROIZVODNJU MALINE

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun) Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit) Kreni sumpor (kalcijum polisuld) Paranska ulja Mineralna ulja

Insekticid Spreavanje zrenja banana Fungicid, insekticid, akaricid Insekticid, akaricid Insekticid, fungicid Samo za stabla voaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana) Fungicid, baktericid Samo za stabla voaka, maslina i vinove loze Repelent Fungicid, akaricid, repelent

Kalijum permanganat Kvarcni pesak Sumpor 7. Ostale supstance Ime Kalcijum hidroksid Kalijum bikarbonat

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu Fungicid Samo za stabla voaka, ukljuuju i sadnice, radi suzbijanja Nectriagalligenia Fungicid

10. Literatura
Lind, K., Lafer, G., Schloer, K., Innerhofer, G and Meister, H. (2003): Organic Fruit Growing. CABI Publishing. Milenkovi, S. (2005): Raspberry pests and diseases in Serbia. Program and abstracts of COST 863 Euroberry, WG3 1st meeting Approaching Sustainability in Berry Production, Wageningen, The Netherlands, 17. Milenkovic, S., Sneana Tanaskovi, Sretenovic Dusica (2010): Organic Raspberry Production in Serbia. VII International Conference on Integrated fruit production. IFP 2008 PFI 2008 Avignon France , 27 30 October 2008. Edited by: Christian Linder & Jerry V. Cross. IOBC/wprs Bulletin, Vol. 51, 493-496. Milenkovi, S. (2011): Organska proizvodnja jagodastog voa. Zadubina Andrejevi, Beograd. Nikoli, M. i Milivojevi Jasminka (2010): Jagodaste voke tehnologija gajenja. Nauno voarsko drutvo Srbije, aak. Pelin I. (2005): Sredstva za zatitu biljaka u ekolokoj proizvodnji. Graka, Osijek. Petrovi S., Miloevi T. (2005): Raspberry from Serbia. Faculty of Agronomy, aak. Weidmann, G., Schmid, A., Ruegg, J. (2005): Organic Cultivation of Bush Berries. FiBL/OACC.

32

NACIONALNA ASOCIJACIJA SERBIA ORGANICA

Molerova 29/a 11000 Beograd Tel: 065 855 68 68 Predsednik: Nada Mikovi E-Mail: oce@serbiaorganica.org

GIZ/ACCESS
Kancelarija u Beogradu Makenzijeva 24/5 11000 Beograd Tel: + 381 11 24 00 371 Fax:+ 381 11 24 00 370 Voa programa: Tobias Stolz E-Mail: tobias.stolz@giz.de Kancelarija u Novom Sadu Narodnog fronta 23d 21000 Novi Sad Tel: +381 21 472 19 20 Fax: +381 21 472 19 21 Menaderi projekta: Emilija Stefanovi, Marija Kalenti E-Mail: emilija.stefanovic@giz.de, marija.kalentic@giz.de