Principi ekonomije 732 745 AGREGATNA TRA NJA I AGREGATNA PONUDA U svim privredama javljaju se fluktuacije oko dugoronih

h trendova. Te fluktuacije su neredovne i u velikoj meri nepredvidive. Kratkorone ekonomske fluktuacije ekonomisti analiziraju pomou AS-AD modela. Prema tom modelu output i opti nivo cena prilagodjavaju se da bi agregatnu tranju i agregatnu ponudu doveli u ravnoteu. Kriva AD pokazuje koliinu roba i usluga koju domainstva, preduzea i vlada ele da kupe pri svakom nivou cena. Kriva AS pokazuje koliinu dobara i usluga koju preduzea proizvode i prodaju pri bilo kojem nivou cena. (Slika) KRIVA AD Zato je kriva AD opadajua: 1) Efekat bogatstva kada cene opadaju novac koji dr imo u novaniku postaje realno vredniji i sa njim moemo kupiti veu koli inu dobara i usluga. Naime, nie cene vea lina potronja i vea AD. 2) Efekat kamatnih stopa pad opteg nivoa cena podstaie pojedince da vie novca dre u formi oroenih depozita ili da kupe obveznice i druge hartije od vrednosti koje donose kamatu. Na taj nain, domainstva pretvarajui deo svog novca u imovinu koja donosi kamatu, smanjuju kamatne stope. Nia kamatna stopa podstie preduzea da uzimaju kredite koje investiraju u nova postrojenja i opremu, to jest podstie se investiciona potronja, a time i traena koli ina dobara i usluga. 3) Efekat deviznog kursa nii nivo cena i ni a kamatna stopa dovode do deprecijacije deviznog kursa. Ta deprecijacija stimulie izvoz, a destimulie uvoz, ime se poveava traena koliina dobara i usluga. Mogui razlozi pomereanja AD krive 1) Pomeranja koja nastaju usled potronje dogadjaji zbog kojih potroai troe vie pri datom nivou cena ( nii porezi, procvat berze, manja tednja za penziju) pomeraju krivu AD u desno. 2) Pomeranja koja nastaju usled investicija dogadjaji zbog kojih preduzea investiraju vie (optimistika oekivanja, pad kamatnih stopa usled vee ponude novca, nii porezi, vea efikasnost investiranja) pomeraju krivu AD u desno. 3) Pomeranja koja nastaju usled dravnih izdataka poveanje dravnih izdataka (poveanje izdataka za odbranu ili izgradanja puteva, kola, bolnica i sl.) pomera krivu AD u desno. 4) Pomeranja koja nastaju usled neto izvoza dogadjaji koji poveavaju neto izvoz (ekonomski rast u inostranstvu, deprecijacija deviznog kursa, promena trgovakih uzora u zemlji i sl.) pomeraju krivu AD u desno. KRIVA AS Za razliku od krive AD koja je uvek opadajua poloaj krive AS zavisi od vremenskog horizonta koji se uzima u razmatranje. U dugom roku kriva AS je vertikalna, dok je u kratkom roku kriva AS pozitivnog nagiba. Zato je kriva AS vertikalna na dugi rok?

Na dugi rok proizvedena koli ina dobara i usluga u svakoj ekonomiji (realni GDP) zavisi od ponude rada, kapitala i prirodnih resursa, kao i od raspoloive tehnologije koja se koristi za transformaciju proizvodnih inputa u proizvodne outpute. Naime, na dugi rok raspoloivi proizvodni inputi odredjuju koliinu proizvedenih outputa, a ta ponudjena koliina je jednaka nezavisno od nivoa cena. Koliina outputa (realna varijabla) nezavisna je od nivoa cena (nominalne varijable). (Slika) u dugom roku privreda posluje na nivou potencijalnog outputa ili outputa pune zaposlenosti (prirodni output output kojem privreda tei na dugi rok), - u dugom roku nema neravnotene nezaposlenosti, prisutna je samo ravnotena nezaposlenost (frikciona, strukturna i sezonska) Uzroci pomeranja dugorone krive AS 1) Pomeranja koja nastaju usled radne snage imigracija radne snage u inostranstvo smanjila bi proizvedenu koliinu dobara i usluga i pomerila AS krivu u levo. Znatan rast minimalnih zarada poveao bi broj nezaposlenih i time pomerio AS krivu u levo. 2) Pomeranja koja nastaju usled kapitala porast stoka kapitala u jednoj ekonomiji poveao bi produktivnost rada i time pomerio krivu AS u desno. Takodje, porast broja obrazovanih ljudi ili broja maina imao bi isti efekat. 3) Pomeranja koja nastaju usled prirodnih resursa porast raspoloivih prirodnih resursa, nova nalazita ruda, minerala pomeraju krivu AS u desno. 4) Pomeranja koja nastaju usled tehnolokih znanja napredak tehnologije, otkrie kompjutera, medjunarodna trgovina pomera krivu AS u desno. Rezime:Dugorona kriva AS odraava klasi ni model ekonomije. Svaka politika ili dogadjaj zbog kojeg se realni GDP poveao smatra se razlogom za pomeranje krive AS u desno, i obrnuto. Zato kriva AS ima pozitivni nagib u kratkom roku? U kratkom roku sa padom opteg nivoa cena smanje se i ponudjeni output. Uzrok tok direktnog odnosa mogu da budu: 1) rigidne nadnice ili sporo prilagodjavanje nominalnih nadnica moe se pripisati dugoronim ugovorima izmedju radnika i poslodavca o visini nominalne nadnice. Ukoliko u medjuvremenu cene padnu na nii nivo od oekivanog realne nadnice e se poveati. To predstavlja rastui realni troak za preduzee. Na te vee trokove preduzee reaguje zapoljavanjem manje radnika i smanjenjem ponude dobara i usluga. 2) rigidne cene sporo prilagodjavanje cena nastaje obino zbog trokova uskladjivanja cena ili tzv. meni trokova kao to su trokovi tampanja ili distribucije kataloga, vreme koje je potrebno da se promene nalepnice sa cenama i sl. Svako preduzee unapred, u skladu sa oekivanjima ekonomskih uslova, objavljuje svoje cene. Recimo da nakon objavljivanja cena NBS iznenada smanji ponudu novca u privredi, koja e smanjiti opti nivo cena na dugi rok. Neka preduzea e smanjiti cene odmah, a neka e kasniti zbog meni trokova. Poto su zakasnila, oni imaju cene koje su previsoke, to e smanjiti njihovu prodaju i navesti preduzea da smanje obim proizvedenih dobara i usluga. Dakle, neoekivani pad cena neka preduzea dovodi u poloaj da im cene budu vie nego to ele, a te vie cene smanjuju prodaju i navode preduzea da smanje i proizvodnju.

3) teorija pogrenih percepcija ukoliko ponudjai uoe da je cena njihovih proizvoda opala oni mogu da izvedu zakljuak da je nagrada za proizvodnju recimo penice privremeno mala, pa mogu da reaguju smanjenjem koliine penice koju nude. Slino tome, radnici mogu da uoe pad svojih nominalnih nadnica, pre nego to uoe da su opale cene dobara koje kupuju. Mogu da uoe da je nagrada za rad privremeno niska i da stoga smanje ponudu rada. U oba sluaja ni i nivo cena izaziva pogrenu percepciju o relativnim cenama, a ta pogrena percepcija navodi ponudjae da smanje ponudu dobara i usluga. Zato se kriva AS u kratkom roku moe pomeriti? 1) pomeranja koja nastaju usled radne snage 2) pomeranja koja nastaju usled kapitala 3) pomeranja koja nastaju usled prirodnih resursa 4) pomeranja koja nastaju usled tehnologije 5) pomeranja koja nastaju usled oekivanog nivoa cena (porast oekivanog nivoa cena pomera krivu AS u levo i obrnuto).