UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA STUDIJSKI PROGRAM GRAEVINARSTVO

mr NAZIM MANI

PRIMENA METODA VIEKRITERIJUMSKE OPTIMIZACIJE KOD PROJEKTOVANJA NASIPA SAOBRAAJNICA

DOKTORSKA DISERTACIJA

NOVI SAD 2013.

MENTOR: prof. dr DRAGOSLAV UMARAC KOMENTOR: prof. dr DRAGAN LUKI

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA Redni broj: RBR Identifikacioni broj: IBR Tip dokumentacije: TD Tip zapisa: TZ Vrsta rada (dipl., mag., dokt.): VR Ime i prezime autora: AU Mentor (titula, ime, prezime, zvanje): MN Komentor (titula, ime, prezime, zvanje): KMN Naslov rada: NR Jezik publikacije: JP Jezik izvoda: JI Zemlja publikovanja: ZP Ue geografsko podruje: UGP Godina: GO Izdava: IZ Mesto i adresa: MA Fiziki opis rada: FO Nauna oblast: NO Nauna disciplina: ND Predmetna odrednica, kljune rei: PO

Monografska dokumentacija Tekstualni tampani materijal Doktorska disertacija Nazim Mani Prof. dr Dragoslav umarac Prof. dr Dragan Luki Primena metoda viekriterijumske optimizacije kod projektovanja nasipa saobraajnica Srpski Srpski/engleski Srbija Sandak 2013. Autorski reprint Tutin/Novi Pazar (broj poglavlja/stranica/slika/grafikona/tabela/referenci/priloga) 7/ Tehnike nauke Saobraajnice Optimizacija nasipa, kriterijumi za projektovanje nasipa.

UDK uva se: U Vane napomene: VN Izvod: IZ

Biblioteka Fakulteta tehnikih nauka Novi Sad i biblioteka Dravnog univerziteta u Novom Pazaru

Saobraaj je neizostavan deo naeg ivota. Zato je pristup saobraajnicama, koje ine osnovu saobraaja, veoma vaan. Savremeni projekti saobraajnica treba da ispune uslove: ekonominosti, sigurnosti i udobnosti. Ekonominost s jedne strane, i sigurnost i udobnost s druge strane, uvek su u koliziji. U ovom radu analizirani su kriterijumi projektovanja nasipa saobraajnica i izvrena je njihova optimizacija. Na kraju rada je dat softver pomou koga se radi optimizacija nasipa i analiziraju kriterijumi projektovanja nasipa.

Datum prihvatanja teme od strane NN vea: DP Datum odbrane: DO lanovi komisije: (ime i prezime / titula / zvanje / naziv organizacije / status) KO

Prof. dr Ilija Kovaevi, FTN, predsednik; Prof. dr Milinko Vasi, FTN, lan; Prof. dr Mitar ogo, FTN, lan; Prof. dr Dragan Luki, GF Subotica , komentor; Prof. dr Dragoslav umarac, GF Beograd, mentor.

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES KEY WORD DOCUMENTATION Accession number: ANO Identification number: INO Document type: DT Type of record: TR Contents code: CC Author: AU Mentor: MN Komentor: KMN Title: TI Language of text: LT Language of abstract: LA Country of publication: CP Locality of publication: LP Publication year: PY Publisher: PU Publication place: PP Scientific field SF Scientific discipline SD Subject, Key words SKW UC Holding data: HD

Monograph documentation Textual printed material

Nazim Mani Prof. dr Dragoslav umarac Prof. dr Dragan Luki

Application of multicriteria optimization methods in the design of road embankments Serbian Serbian/English Serbia Sanjak 2013. author reprint Novi Sad Tehnical sciences Roads Optimization of the embankment, criteria for the design of the embankment.

Library of the Faculty of Technical Sciences in Novi Sad and the Library of the State

university of Novi Pazar Note: N Abstract: AB Transport is an essential part of our lives. For this reason, access roads, which form the basis of the traffic is very important. Contemporary Design of the traffic conditions be met: economy, safety and comfort.

Economy with one hand, and security and safety on the other hand are always in conflict. This paper deals with the design criteria of dams and roads made their optimization. At the end of the work is done by software which can perform optimization analysis of dikes and embankments design criteria. Accepted on Scientific Board on: AS Defended: DE Thesis Defend Board: DB Prof. Ilija Kovaevi, ph. D., FTS, president, Prof. Milinko Vasi, ph. D., FTS, member, Prof. Mitar ogo, ph. D., FTS, member, Prof. Dragan Luki, ph. D., CF Subotica, supervisor, Prof. Dragoslav umarac, ph. D., CF Belgrade, supervisor

Izraavam veliku zahvalnost mom mentoru prof. dr Dragoslavu umarcu i neizmernu zahvalnost komentoru prof. dr Draganu Lukiu, koji su me svojim savetima, uputstvima i konstantnom panjom uspeno vodili tokom istraivanja i pisanja ove disertacije. Zahvaljujem i svima ostalima na podrci, savetima i pomoi tokom rada na disertaciji. Nazim Mani

Rezime Saobraaj je neizostavan deo naeg ivota. Zato je pristup saobraajnicama, koje ine osnovu saobraaja, veoma vaan. Zbog visoke cene izgradnje saobraajnica i nemogunosti zadovoljenja svih potreba za njima, reenje treba traiti u najekonominijim pr ojektima. Ekonomine projekte moemo imati samo ako analiziramo projektne elemente koji utiu na cenu saobraajnica. Jedan od bitnih elemenata koji utiu na cenu saobraajnica ine nasipi saobraajnica. Savremene saobraajnice, pored ekonominosti, treba da zadovolje i uslove sigurne i udobne vonje. Sigurnu i udobnu vonju, iz aspekta projektovanja saobraajnica, moemo ostvariti samo ako projektni elementi saobraajnice budu bezbedni i ko mforni za korienje. U najnebezbednije elemente saobraajnice moemo svrstati nasipe. Na bezbednost nasipa utiu mnogi faktori: temeljno tlo nasipa, materijal od koga se gradi nasip, visina podzemne vode, blizina raseda i dr. Ekonominost s jedne strane, i sigurnost i udobnost s druge strane, uvek su u koliziji. Sigurni i udobni objekti uvek zahtevaju vea finansijska sredstva, a ekonominost, opet, smanjuje sigurnost. Zbog toga je potrebno traiti reenje koje e na neki nain zadovoljiti sve zahteve koji se postavljaju projektantu saobraajnica. Predmet istraivanja ove disertacije jeste: kako doi do najboljeg reenja projektovanja nasipa. U ovom radu analizirani su kriterijumi projektovanja nasipa saobraajnica i izvrena je njihova optimizacija. Na kraju rada je uraen softver pomou koga se radi optimizacija nasipa i analiziraju kriterijumi projektovanja nasipa (ekonomski kriterijumi, kriterijumi sigurnosti, saobraajni kriterijumi, te geoloki i hidrogeoloki kriterijumi). Krajni izlazni podatak softvera jeste maksimalna visina nasipa.

Abstract

Transport is an essential part of our lives. For this reason, access roads, which form the basis of the traffic is very important. Due to the high cost of road construction and the inability to meet all the need for them to look for a solution in the most cost-effective projects. Cost of the project can have only if we analyze the design elements that affect the cost of roads. One of the important elements that affect the cost of roads are roads embankments. Modern road next economy must satisfy the requirements of safe and comfortable ride. Safe and comfortable ride in terms of road design can be achieved only if the elements of the project roads are safe and comfortable to use. Among the most unsafe elements can be classified road embankments. For the safety of dams affected by many factors such as foundation soil embankment material from which to build levee, pumping groundwater, proximity to disperse and others. Economy with one hand, and security and safety on the other hand are always in conflict. Confident and comfortable facilities still require more The financial resources, and on the other hand reduces the security cost. It is therefore to look for a solution that would somehow satisfy all the demands placed on the designer of roads. Subject of this thesis is to come up with the best design solutions embankment. This paper deals with the design criteria of dams and roads made their optimization. At the end of the work is done by software which can perform optimization analysis of dikes and embankments design criteria (economic criteria, the criteria of safety, traffic criteria and geological and hydrogeological criteria). The ultimate output data software is the maximum height of the embankments roads.

SADRAJ: Rezime...........................................................................................................................................8 Abstract.........................................................................................................................................9 1. UVOD...................................................................................................................................12 1.1. Predmet istraivanja........................................................................................................13 1.2. Pregled dosadanjih istraivanja.....................................................................................15 1.3. Cilj istraivanja................................................................................................................16 1.4. Primenjene naune metode istraivanja..........................................................................17 1.5. Rezultati istraivanja, nauni doprinos i primena...........................................................17 1.6. Kratak sadraj rada..........................................................................................................18 2. TEORIJSKE OSNOVE VIEKRITERIJUMSKE OPTIMIZACIJE (VKO)........................ 21 2.1. Uvod................................................................................................................................21 2.2. Osnovne hipoteze viekriterijumske optimizacije...........................................................24 2.3. Metoda teinskih koeficijenata........................................................................................27 2.4. Metoda PROMETHEE....................................................................................................28 2.5. Relacija metoda (VKO) donosilac odluke....................................................................33 3. ANALIZA KRITERIJUMA ZA PROJEKTOVANJE NASIPA............................................36 3.1. Uvod................................................................................................................................36 3.2. Ekonomski kriterijumi.....................................................................................................36 3.2.1. Elementi cene nasipa................................................................................................37 3.2.2. Analiza ekonomske opravdanosti (prihod/rashod)..................................................39 3.3. Kriterijumi stabilnosti nasipa...........................................................................................41 3.3.1. Analiza stabilnosti nasipa.......................................................................................41 3.3.2. Stabilnost nasipa pri dejstvu zemljotresa.................................................................45 3.3.3. Optereenje i sleganje nasipa...................................................................................49 3.4. Saobraajni kriterijumi....................................................................................................50 3.4.1. Protok vozila............................................................................................................50 3.4.2. Brzina saobraajnog toka.........................................................................................51 3.5. Geoloki i hidrogeoloki kriterijumi................................................................................54 3.5.1. Materijali za izgradnju nasipa saobraajnica...........................................................54 3.5.2. Kriterijumi za izgradnju nasipa saobraajnica........................................................56 3.5.3. Nasipi na slabonosivom tlu .....................................................................................57

10

3.5.4. Hidrogeoloki kriterijumi .......................................................................................58 4. PRIMENA VKO PRI PROJEKTOVANJU NASIPA SAOBRAAJNICA .........................63 4.1. Uvod ...............................................................................................................................63 4.2. Elementi za vrednovanje varijanti...................................................................................66 4.3. Utvrivanje relevantnih teina.........................................................................................67 4.4. Skale za kvantifikaciju odnosa parova alternativa..........................................................73 4.4.1. Skale definisane na intervalu ..................................................................................73 4.4.2. Eksponencijalne skale..............................................................................................77 4.4.3. Vrednovanje skala za kvantifikaciju odnosa parova alternativa.............................78 4.4.4. Transformacija kvalitativnih kriterijuma.................................................................84 4.4.5. Matematiki model viekriterijumskog odluivanja...............................................86 4.4.6. Analiza dobijenih rezultata .....................................................................................92 5. NUMERIKA REALIZACIJA ANALIZE...........................................................................94 5.1. Numeriki primer postojeih nasipa...............................................................................94 5.2. Rezultati optimizacije nasipa..........................................................................................99 5.3. Uporedna analiza razliitih elemenata nasipa...............................................................115 6. ZAKLJUNA RAZMATRANJA .......................................................................................119 6.1. Ostvareni rezultati i zakljuci ......................................................................................119 6.2. Oblast praktine primene rada ......................................................................................120 6.3. Mogunosti za dalja istraivanja ..................................................................................120 7. LITERATURA..................................................................................................................... 121 PRILOZI...................................................................................................................................127

11

1. UVOD

Razvoj automobilske industrije, trgovine i turizma zahteva izgradnju novih saobraajnica, a samim tim i razvoj istraivanja u ovom podruju. Budue saobraajnice i nasipe, kao deo saobraajnica, treba projektovati tako da poveanje obima saobraaja ne izaziva poveanje problema u saobraaju. Jedan od izraenih problema u ovoj oblasti jeste projektovanje saobraajnica za period od 25 do 30 godina, gde postoji nemogunost predvianja ekonomskog razvoja, a samim tim i poveanja saobraaja za taj period. Projektovanje saobraajnica jeste sloen istraivaki proces koji razmatra veliki broj parametara s ciljem pronalaenja optimalnog reenja. To podrazumeva analizu tih parametara i primenu odgovarajuih metoda (Dananovi, A., 2010). Cilj savremene putne mree jeste da omogui brz, siguran, udoban i ekonomian prevoz ljudi i roba. Meutim, da bi se to obezbedilo, potrebno je da kvalitet putne mree bude po odreenim standardima, da se ne ugroava bezbednost ljudi i da se ne zagauje okolina odnosno da se to svede na minimum. Prilikom projektovanja saobraajnica, a posebno nasipa, potrebno je odrediti kategoriju puta, to uslovljava njegovu geometriju (situaciono i nivelaciono reenje), a posebno treba obratiti panju na standarde geometrije. Zbog svog oblika, nasipi su jedan od delova saobraajnica na koje treba primeniti visoke standarde pri projektovanju. Meutim, u smislu inenjeringa, oekuje se da putevi u eksploataciji budu maksimalnog kvaliteta uz minimalne trokove odravanja (Topba, S., A., 2006). Jedan od osnovnih problema prilikom projektovanja saobraajnica, a istovremeno i najvanije podruje optimizacije, jeste njen prostorni poloaj. Odreivanje prostornog poloaja uslovljeno je postojanjem pouzdane dokumentacije (grafika i numerika) o mogunostima i ogranienjima. Imajui u vidu da mnogi elementi utiu na geometriju, neophodan je pristup maksimalnom broju informacija, kao i objektivna analiza svih ulaznih parametara (Topba, S., A., 2006). Zahtev za izgradnju savremene putne mree ima i odreene negativne ekoloke posledice (buka, zagaenje vazduha, poremeaj ekoloke ravnotee i dr.). Projektovanje puteva, uzimajui u obzir prethodno navedeno, treba da bude u skladu s karakteristikama regije i prirodnog okruenja, ne remetei estetske, kulturne, ekoloke i istorijske vrednosti. Pri projektovanju saobraajnice, potrebno je utvrditi raspoloivi budet za izgradnju i odravanje saobraajnice i prateih objekata. Takoe, treba predvideti perspektivni razvoj i vrstu saobraaja, te na osnovu toga odrediti geometrijske standarde. Pritom, treba imati u vidu da izbor minimalnih standarda geometrije puta (u perspektivnom razvoju nedovoljan) ili neodgovarajuih maksimalnih (predimenzionisanih), ima negativne posledice. 12

Najvei problem u izgradnji novih saobraajnica jeste obezbeenje investicija. Zbog vrlo ograniene mogunosti ulaganja, u prolosti se nisu dovoljno gradile saobraajnice. Pojedine saobraajnice dugo su graene, a mnoge nisu ni zavrene. Izgradnja saobraajnica, a u okviru toga i izgradnja nasipa, zahteva poetne investicione trokove, kao i investicione trokove tokom eksploatacije (odravanje i operativni trokovi). Pored toga, u toku eksploatacije ima i pozitivnih ekonomskih efekata. Dakle, od izgradnje saobraajnice, a samim tim i izgradnje nasipa, oekuju se: najmanji ekonomski trokovi, maksimalna korist, eljeni nivo usluge za vreme eksploatacije, a posebno obezbeenje poetnog nivoa usluga. S ciljem obezbeenja navedenih uslova, u ovom radu analizira se izgradnja (istraivanje, projektovanje, izgradnja i eksploatacija) jednog od bitnih delova saobraajnica nasipa. Za izgradnju nasipa, kao veoma znaajnog dela saobraajnica, potrebno je izvriti optimizaciju najvanijih elemenata. Ti elementi utiu na sve aspekte izgradnje, poev od istraivanja, pa do eksploatacije. Pored toga, nasipi su deo saobraajnica koji trpe najvie oteenja u normalnim uslovima, a pogotovo u uslovima prirodnih nepogoda (obimnih padavina kia ili snega, poplava i zemljotresa). Da bi se oteenja nasipa predupredila ili svela na minimum, te tako izbegle neeljene posledice po ljude, posebnu panju treba obratiti na postojanost nasipa prilikom prirodnih nepogoda. U nerazvijenim zemljama, meu koje se svrstava i naa zemlja, pri izgradnji saobraajnica, ekonomski resursi su faktor kom se pridaje posebna panja, naroito prilikom izgradnje novih saobraajnica. Na cenu izgradnje saobraajnica veoma utie topografija terena. Prvi i najvei korak u ovoj fazi jeste utvrivanje trase puta, geometrije puta i elemenata puta u vezi s geometrijom puta, a samim tim i trokova izgradnje, korienja i odravanja. To su elementi koji imaju kljunu ulogu pri izgradnji saobraajnica. Optimalnom izgradnjom nasipa moe se bitno uticati na vertikalnu geometriju saobraajnice, na poveanje odnosno smanjenje broja vertikalnih krivina. Smanjenjem odnosno poveanjem broja vertikalnih krivina, smanjuje se odnosno poveava investicija (Mani, N.,2012). 1.1. Predmet istraivanja

Izgradnja saobraajnih infrastrukturnih objekata poinje mnogo pre njihove fizike realizacije, nizom ureenih postupaka planiranja i projektovanja. Zahvaljujui unapreivanju metodolokih i tehnolokih postupaka, danas je mogue, s visokim stepenom izvesnosti, predvideti pozitivne i negativne efekte realizacije objekta i u svim fazama planiranja i projektovanja doneti pravovremene i optimalne odluke u pogledu

13

geometrije, nivoa usluga, sigurnosti saobraaja, ekolokih posledica i potrebnih finansijskih sredstava (Dananovi, A., 2010). Ne moe se govoriti o optimalnosti saobraajnica, niti optimalnosti nasipa saobraajnica ako nije izvrena njihova optimizacija. Optimizacija izgradnje nasipa saobraajnica je ste predmet istraivanja ovoga rada: savremeni pristup vrednovanju varijantnih reenja s ciljem meusobnog poreenja i izbora najpovoljnijeg reenja. Projektovanje saobraajnica podrazumeva pronalaenje optimalnih reenja kako sa ekonomskog, tako i sa stanovita drugih uslova. Projektovanje nasipa saobraajnica je ste jedan od najvanijih tehnikih parametara i pronalaenje optimalnog reenja je izuzetno vano. Opti cilj izgradnje saobraajnica, a samim tim i nasipa (drutveno-ekonomski, cilj efikasnosti, bezbednosni, prostorno i ekoloki prihvatljiv) mora se analizirati putem pojedinanih ciljeva i kriterijuma. Pritom, neophodno je uspostaviti sistem prioriteta pojedinih kriterijuma, te obezbediti numerike pokazatelje svakog kriterijuma. Metodoloki problem vrednovanja pojedinanih kriterijuma i hijerarhijski poredak ciljeva i kriterijuma dodatno se izraava relevantnim odnosom izmeu kriterijuma. Za potrebe uporeivanja varijantnih reenja za izgradnju nasipa saobraajnica, neophodno je u obzir uzeti dodatne parametre koji opisuju svako reenje pojedinano, a na osnovu kojih bi se izabralo najbolje optimalno reenje. Pri tome se kao osnovni problem pojavljuje odreivanje svih uticaja na odreivanje optimalnog reenja. Takva analiza moe se sprovesti samo primenom viekriterijumske analize svih potrebnih parametara i odreivanje m njihovih teinskih vrednosti kriterijuma. Imajui u vidu da se pojedini parametri i kriterijumi mogu dobiti iskljuivo primenom statistikih metoda, u ovom istraivanju razmatra se analiza na osnovu deterministikog pristupa. Statistike metode se koriste samo izuzetno , koliko je neophodno. Za odreivanje optimalnih reenja pri projektovanju nasipa saobraajnica, primenom viekriterijumske analize, razmatraju se sledei skupovi kriterijuma: - ekonomski kriterijumi; - kriterijumi stabilnosti; - saobraajni kriterijumi; - geoloki i hidrogeoloki kriterijumi. Ekonomski kriterijumi podrazumjevaju, pre svega, analizu cene izgradnje i cene eksploatacije kao dominantnih za analizu. Kriterijumi stabilnosti podrazumevaju prvenstveno analizu stabilnosti kosina, uticaj zemljotresa na izgraene nasipe, analizu optereenja i s tim u vezi sleganje nasipa. Saobraajni kriterijumi uzimaju se kao deterministiki i odnose se pre svega na uticaj gustine saobraaja i raunske brzine.

14

Geoloki i hidrogeoloki kriterijumi se analiziraju iz aspekta izgradnje, jer u toj fazi imaju dominantan uticaj, analiziraju se materijali u nasipima i uticaj mraza i vode. Nisu svi navedeni kriterijumi jednako vani. Neophodno je postaviti hijerarhiju kriterijuma i na osnovu toga odrediti metodu viekriterijumske optimizacije, da bi se dolo do optimalnog reenja. Za objektivno izvoenje ovog procesa, koji predstavlja kljuni korak projektovanja, neophodno je, prvo, da postoji pouzdana dokumentaciona osnova, i drugo, da budu jasno definisani drutveni ciljevi i kriterijumi po kojima e se ocenjivati. Prvi uslov podrazumeva postojanje realnih varijantnih reenja, obraenih na istom nivou detaljnosti, uz sagledane transportne, investicione, prostorne, ekoloke i druge posledice. Drugi uslov znai postojanje drutveno verifikovanih ciljeva na osnovu kojih su utvreni kriterijumi za ocenu vrednosti projektnih reenja. U ovom radu istrauje se mogunost izrade nasipa, kao bitnog elementa koji utie na geometriju puta, nasipa s minimalnim trokovima, a maksimalnim nivoom usluga. Uzimajui u obzir da je nemogue imati minimalne trokove, a maksimalan nivo usluga , radi se na pronalaenju optimalnog reenja. Pregled dosadanjih istraivanja

1.2.

Analiza postojee literature iz oblasti graevinarstva, koja je bliska predmetnoj problematici, pokazala je da postoji izvestan broj slinih obraivanih tema, koje bi mogle da budu polazne osnove u ovom radu. Polazita za reavanje problema i traenje kvalitetnog odgovora nesumnjivo zahtevaju poznavanje i primenu dve veoma vane oblasti, a to su: - kriterijumi izgradnje nasipa saobraajnica; - optimizacija. U disertaciji se navode samo neki najvaniji radovi koji mogu da poslue kao osnova za izradu ove disertacije: izrada nasipa od armiranog tla i analiza uticaja rockfall pada stena (Ronco, C. et al.,2009); ekoloko reenje nasipa na slabo nosivom tlu (Steenfelt, J.S., 1999); optimizacija stabilnosti kosina nasipa sa ipovima (Kiousis, P.D. et al.,2010); uticaj strukture degradacije na ponaanje nasipa na mekom tlu (Rouainia, M. et al., 2005); izrada nasipa na putevima Bangladea (Bhattacharyya, S. K., 2009); numerika analiza i kriterijumi izrade nasipa na plutajuim ipovima (Satibi, S., 2009.); izrada nasipa od mekog organskog tla gline modeliranje i optimizacija (Limsiri, C., 2008.); stabilnost kosina nasipa na putevima Dubaija na eroziju uzrokovanu padavinama (Chahrour M.A.,1989); faktori koji utiu na stabilnost kosina nasipa tokom dejstva zemljotresa (Olgun, M. et al.,2009); izrada nasipa od lakih materijala

15

centralnih puteva Bostona (Hany L. Riad et al.,2004); numerika analiza i izrada visokih nasipa na mekim terenima, uz ojaanje terena metodom meanja (Hiroshi, M. and Mitsuo, N.,2004); sanacija nasipa puta ojaanjem zemljanim zidom (Chin, T. H. et al.,1998) ; propusti nasipa puta u blizini Pentalia, na jugozapadnom Kipru (Hadjigeorgio, J.,2006); testiranje nasipa prilikom izgradnje jednog autoputa u Vijetnamu (Tsai, W.S.et al., 1998); ojaanje kosina nasipa lakim agregatima (Want, A. et al.,2011); projektovanje nasipa puteva uz primenu ekspandiranog polistirena (Montepara, A., and Giuliani, F.,2001); tekoe u geotehnikom inenjerstvu pri izgradnji puteva na mekom tlu (Gue, I., D., et al., 2008); novi pristup proceni stabilnosti nasipa (Batog, A. and Stilger-Szydlo, E., 2009); koncept poboljanja tla pri izgradnji puteva na mekoj glini (Jaritngam, S.,2010); uticaj projektnih parametara puta na cenu izgradnje, doktorska disertacija (Topba, S.A.,2006); uticaj strukture objekta na smanjenje uticaja zemljotresa, primer AdapazariTurska (alkan M.., 2005); analiza dinamikih efekata na nasipe od gline (Olgun, M., 2002); optimizacija zemljanih radova kod puteva (Gktepe, A.,B., et al.,2005); optimizacija prevoza drvne sirovine kroz mreu umskih puteva (alkan, E., 2008); nepristrasna ocena znaaja kriterijuma u viekriterijumskom odluivanju (Srevi, B., 2005), izbor softvera, primenom metoda viekriterijumskog odluivanja (Ivanov, S., i Stanujki, D., 2007). Cilj istraivanja

1.3.

Cilj ove disertacije jeste pronalaenje optimalnog reenja projektovanja nasipa saobraajnica kao jednog od najbitnijih elemenata saobraajnica. Jedan od temeljnih ciljeva istraivanja jeste mogunost kreiranja adaptivnog, fleksibilnog i inovativnog naina projektovanja nasipa saobraajnica, koji bi bio u stanju da odgovori uslovima kompleksnog i dinaminog zahteva savremenog naina projektovanja. Na osnovu definicije problema, proizlazi da je primarni cilj istraivanja da se doe do saznanja o meuzavisnostima izmeu navedenih kriterijuma (ekonomski, kriterijumi stabilnosti, saobraajni, geoloki i hidrogeoloki). Osnovni cilj doktorske disertacije jeste da se, na osnovu istraivanja navedene grupe kriterijuma (ekonomski, kriterijumi stabilnosti, saobraajni, geoloki i hidrogeoloki), odredi optimalno reenje za nasipe saobraajnica u fazi projektovanja, primenom viekriterijumske optimizacije. Tako e se dokumentovanim, naunoargumentovanim utvrivanjem i objanjenjem utvrditi to vie faktora koji utiu na projektovanje nasipa saobraajnica, odreivanjem pravila koja definiu nain projektovanja nasipa saobraajnica.

16

Realizovanjem

postavljenog

cilja,

ostvarie se

svojevrsna

kontrola procesa

projektovanja nasipa saobraajnica, kako pojedinanog elementa saobraajnica, tako i saobraajnica kao kompletnog objekta. Primenjene naune metode istraivanja

1.4.

Istraivanje se u metodolokom smislu temelji na metodama savremene nauke. Pri tome se koriste osnovne metode: teorija odluivanja, viekriterijumska optimizacija, matematiko modeliranje. Takoe, koriste se i analiza i sinteza, apstrakcija i konkretizacija, indukcija i dedukcija, definicija i klasifikacija, dokazivanje i opovrgavanje, te logina i komparativna metoda. Rezultati istraivanja, nauni doprinos i primena

1.5.

Hipoteze istraivanja formulisane su na osnovu predmeta i cilja istraivanja. Osnovni rezultat istraivanja jeste odreivanje matematikog (numerikog) modela za odreivanje optimalnog reenja nasipa saobraajnica u fazi projektovanja. Primenom metoda viekriterijumske optimizacije, do rezultata se dolazi kroz sledee faze: - definisanjem svih relevantnih kriterijuma za pronalaenje optimalnog reenja projektovanja nasipa, kao i odreivanjem relevantnih teina; - odreivanjem prioriteta kriterijuma; - odreivanjem metoda viekriterijumske optimizacije; - analizom rezultata primenjene viekriterijumske optimizacije projektovanja nasipa i usvajanjem modela za primenu. Dokazivanje i/ili opovrgavanje predloenih hipoteza istraivanja omoguava verifikaciju predloenog modela. Rezultati ovog istraivanja su znaajan doprinos razvoju teorijskog i praktinog znanja u ovoj oblasti. Oni su prvenstveno namenjeni projektantima saobraajnica, kako bi se na nepristrasan nain, korienjem naunih metoda, odredilo najoptimalnije reenje nasipa, kao jednog od bitnih elemenata saobraajnica. Interaktivna nauna dostignua i ponovna sinteza sveukupnih saznanja, nesumnjivo, uvek daju dobre rezultate. Koristei dostignua ove disertacije, izdvojeni su i jasno definisani principi koji se, kao rezultat ovog istraivanja, mogu preporuiti u praktinoj primeni.

17

Moe se oekivati da sam proces projektovanja bude apriori potkrepljen dodatnim znanjima o krajnjem efektu izgradnje nasipa saobraajnica i saobraajnica u celini, u pogledu svih navedenih kriterijuma. Svoenje odreenih znanja i predstava u realne i nauno potkrepljene okvire, moe uspeno edukovati inenjere, tako da oni makar donekle mogu predvideti krajnji rezultat svog profesionalnog delovanja pri projektovanju, i na taj nain ga uspenije kontrolisati (Alihodi, R., 2009). Kratak sadraj rada

1.6.

Rezultati istraivanja predstavljeni su u sedam meusobno povezanih delova. U prvom delu rada, u UVODU, definiu se problem i predmet istraivanja, radna hipoteza i pomone hipoteze, dosadanja istraivanja na ovu temu i potrebe daljeg istraivanja, svrha i ciljevi istraivanja, naune metode koje su koriene pri izradi doktorske disertacije, rezultati koji su postignuti u ovom radu, te se na kraju obrazlau nauni doprinos i primena postignutih rezultata. U drugom delu disertacije date su teorijske osnove viekriterijumske optimizacije, kao osnove koje se koriste za dalja istraivanja u ovoj disertaciji. U radu su koriene: metoda PROMETHEE i metoda TEINSKIH koeficijenata. U treem delu su dati kriterijumi projektovanja nasipa. Ovde je panja posveena, pre svega, ekonomskim kriterijumima, kriterijumima stabilnosti, saobraajnim i geolokim, te hidrogeolokim kriterijumima. U delu Ekonomski kriterijumi izgradnje nasipa saobraajnica, analizirana je ukupna cena izgradnje nasipa, cena eksploatacije nasipa, a to su faktori koji se mogu vrednovati novcem. S druge strane, imamo faktore koji se ne mogu vrednovati novcem, te su tu akcentovani udobnost i pogodnost puta, kao i socioekonomski faktor (razvoj kraja i sl.). S jedne strane, tei se minimalnim trokovima izgradnje i odravanja, a s druge postizanju maksimalne udobnosti, razvoja kraja i sl. Ovo su meusobno suprostavljeni kriterijumi i teko ih je sve ispuniti. U delu Analize kriterijuma stabilnosti nasipa analizirana je stabilnost kosine nasipa pri normalnim vremenskim uslovima: stabilnost nasipa, analiza stabilnosti nasipa pri raznim faktorima izazvanim dejstvom oveka i dejstvom vremenskih prilikaneprilika, smrzavanje, kia i slino. Posebna panja posveena je stabilnosti nasipa pri dejstvu zemljotresa. Iz priloene analize, zakljuuje se da stabilnost nasipa zavisi prvenstveno od vrste materijala, visine nasipa, visine podzemne vode, magnitude zemljotresa i udaljenosti nasipa od rasda. Stabilnost nasipa povezana je sa optereenjima i sleganjima nasipa, a naglaeno je da se, ak i prilikom pravilnog

18

izbora materijala i pravilne ugradnje materijala pri maksimalnom optereenju, uvek deavaju minimalna sleganja. U pogledu saobraajnih kriterijuma, analizirana su tri osnovna parametra saobraajnog toka: protok, brzina i gustina. Geoloki i hidrogeoloki kriterijumi izgradnje nasipa analizirani su sa stanovita vrste i osobina materijala za izgradnju nasipa, vrste i osobine materijala na kome se fundira nasip i dejstva vode i mraza na nasip. U etvrtom delu predstavljena je primena viekriterijumske optimizacije nasipa. Ovde je objanjen nain dodele teina svim navedenim kriterijumima. Teine kriterijuma date su primenom Delfi metode, i na osnovu procene obraivaa. Delfi metoda je najrasprostranjenija u svetu. Miljenje u vezi s teinom kriterijuma i potkriterijuma dalo je deset kompetentnih strunjaka iz ove oblasti. U odreivanju teina kriterijuma za projektovanje nasipa saobraajnica, nekim kriterijumima je mogue dodeliti samo kvalitativne vrednosti teina. Meutim, kao takve teine kriterijuma, kvalitativne teine je nemogue optimizirati s kvantitativnim teinama kriterijuma. Zato se u ovom poglavlju objanjava transformacija kvalitativnih u kvantitativne teine kriterijuma. Koristei obe metode (metoda PROMETHEE i metoda TEINSKIH koeficijenata) uraeni su primeri, na osnovu kojih se moe zakljuiti da rezultati nisu identini, jer na reenja utie subjektivnost donosioca odluke. U petom delu je data numerika implementacija VKO pri projektovanju nasipa. Za implementaciju je odabran projekat dela autoputa E-863, AUTOPUT BEOGRADJUNI JADRAN, sektor II: LJIGPOEGA, deonica VI: LuaniPoega (km: 139+484.02 do km: 146+662.44). U ovom delu dati su podaci projektovanih nasipa, koji su provereni na osnovu programskog paketa datog u PRILOGU 2. Osnove provere projektovanih nasipa jesu faktor sigurnosti kosina, sleganje i visina nasipa. Za optimizaciju je najcelishodnija faza izrade Idejnog projekta. Numerika implementacija uraena je na osnovu Idejnog

projekta. U fazi Idejnog projekta, postoji

dovoljan broj parametara za optimizaciju projektovanja nasipa i dalju analizu provere ispunjenosti kriterijuma optimiziranog nasipa. U fazi Generalnog projekta, optimizacija je neefikasna, jer nema dovoljno parametara za optimizaciju projektovanja nasipa i proveru ispunjenosti kriterijuma optimizacije. Optimizacija u fazi izrade Glavnog projekta nije svrsishodna, jer je izborom varijantnog reenja Idejnog projekta praktino definisana i odreena visina nasipa.

19

U estom delu su data zavrna razmatranja. Izloeni su ostvareni rezultati, ukazano je na praktinu primenu disertacije i pravce budueg istraivanja. U sedmom delu je prikazan spisak literature koja je koriena pri izradi ove disertacije. Posebno, u okviru Priloga, dati su algoritmi i programski paket za numeriku implementaciju disertacije. U algoritmima je prikazan skraen nain rada programa. Program se sastoji iz pet potprograma: optimizacija nasipa metodom teinskih koeficijenata, optimizacija nasipa metodom PROMETHEE, provera stabilnosti i izraunavanje visine nasipa hmax, provera ispunjenosti geolokih i hidrogeolokih kriterijuma, te provera ispunjenosti ekonomskih kriterijuma. Svi potprogrami mogu da rade samostalno. Na kraju je uraena i ntegracija svih potprogama u jedan program.

20

2. TEORIJSKE OSNOVE VIEKRITERIJUMSKE OPTIMIZACIJE

2.1.

Uvod

Ljudi su se oduvek bavili odluivanjem, ali neposredno izuavanje procesa odluivanja poinje tek tridesetih godina prolog veka. Postojea znanja iz matematike i ekonomije posluila su da se oforme odreena pravila na osnovu kojih e donosilac odluke izab rati dobru odluku. Meutim, to podrazumeva da donosilac odluke uvek reaguje na predvidiv nain, to mu ne daje garanciju uspeha. Do tridesetih godina XX veka, odluivanje se prouavalo samo u akademskim krugovima. Posle Prvog svetskog rata razvile su se pojedine discipline koje su uslovile pojaanu potrebu istraivanja problematike odluivanja. Pojavile su se naune organizacije rada, a donosioci odluka poeli su vie da se bave izuavanjem metoda odluivanja. ovek odluuje uvek kada se nae u odreenim problemskim situacijama, razliite sloenosti, koje treba reiti. Problem se reava akcijom ili nizom akcija koje imaju svoj cilj. Kako za svaki problem postoji vie moguih reenja, odluivanje podrazumeva istraivanje veeg broja reenja, od kojih se bira najbolje. Odluivanje je svesna aktivnost oveka, osnova upravljanja njegovim individualnim akcijama, a takoe i upravljanja kompleksnim aktivnostima sistema u kojem se nalazi i deluje. Odluivanje je reenje stanja neodlunosti pri emu se naglaava neodlunost uslovljena nesigurnou u vezi s budunou. Iz definicije odluivanja mogu se izvesti neke karakteristike (Dragaevi, Z., 2010): - Odluivanje je uvek uslovljeno postojanjem problema koji treba reiti. - Odluivanje podrazumeva postojanje skupa aktivnosti koje imaju svoj rezultat odluku. Prema tome, odluivanje predstavlja proces. - Po svojoj prirodi, odluivanje jeste informacioni proces, ili proces transformacije informacija. Moe se shvatiti kao dinamiki sistem ije su ulazne veliine podaci i informacije, a izlazne odluke. Odluka kao rezultat tog procesa odluivanja jeste ponovo informacija, jer sadri saznanje o problemu i izabranom reenju. - O odluivanju se moe govoriti samo ako postoji dilema u pogledu izbora naina reavanja postojeeg problema. Zato skup moguih alternativa (akcija) reenja problema mora sadrati bar dve varijante. Ako je definisana samo jedna varijanta, onda druga treba da bude varijanta nula ne preduzimati nita.

21

- Odluivanje kao mentalna aktivnost uvek je u vezi sa ovekom. Odluivanje podrazumeva formiranje subjektivnog stava prema moguim varijantama reenja problema. Kada je u pitanju problem odluivanja, panja je usmerena na tri pojma: 1) proces odluivanja; 2) donosilac odluke; 3) sama odluka. Donosilac odluke raspolae s nekoliko alternativa, pa njegov izbor podrazumeva njihovo uporeivanje i analizu njihovih posledica. Pod odlukom moe se podrazumevati momenat, u jednom tekuem procesu analize alternativa, koji se sprovodi radi postizanja odreenog cilja, kada donosilac odluke mora da izabere akciju koja najverovatnije vodi postizanju zadatog cilja. Sutina nauke o odluivanju jeste sistemska analiza koja u svojoj metodologiji koristi sistemski pristup kao naunu metodu. Sistem predstavlja bilo koju celinu, konceptualnu ili fiziku, koja se sastoji iz uzajamno povezanih delova, to pretpostavlja njihovu interakciju. Nauka o odluivanju bavi se reavanjem problema koji su od najveeg interesa za drutvo kao celinu, odnosno reavanjem nekih njihovih delova. Poto su ti problemi sloeni, potrebno je prvo izvriti celokupnu analizu iz aspekta njihovog uticaja na organizaciju i okruenje, a zatim primeniti nauku o odluivanju u sistemskom kontekstu. To je potrebno, jer se na taj nain otkrivaju neki novi problemi koji mogu da utiu na valjanost reenja originalnog problema. Proces odluivanja sadri tri opta koraka: - upoznavanje sistema; - odreivanje mera efikasnosti (kriterijuma i ciljeva); - optimizacija. Za optimizaciju je potrebno poznavanje sistema i mere vrednovanja. U mnogim naunim oblastima, ali i u svakodnevnom ivotu, esto se namee potreba nalaenja optimalne (maksimalne ili minimalne) vrednosti neke veliine, pri emu su zadovoljeni odreeni uslovi. Naravno, kako se uvek tei uproavanju problema, veliina koju treba optimizovati predstavlja se kao linearna funkcija nekih drugih veliina (promenljivih); pritom, pretpostavlja se da su i ogranienja koja moraju biti zadovoljena linearne funkcije. Takoe, esto je potrebno da se maksimizuje (minimizuje) vie veliina. Na taj nain, dobija se problem viekriterijumske optimizacije. Istovremena optimizacija vie ciljnih funkcija naziva se viekriterijumska optimizacija (VKO) ili vektorska optimizacija. Ima vie razloga koji utiu na to to su problemi VKO, po prirodi, sutinski drugaiji od problema jednokriterijumske optimizacije. Osnovni razlog je u tome to se svi faktori koji utiu na odluku, odnosno svi ishodi koje bi imalo eventualno reenje, posmatraju kao kriterijumi ije vrednosti treba da budu optimalne. Dakle, treba nai reenje koje je najbolje po svim razmatranim kriterijumima istovremeno, a injenica je da su neki od njih u skoro

22

svim problemima odluivanja meusobno delimino ili potpuno konfliktni. Pored toga, razmatrani kriterijumi mogu po svojoj prirodi biti veoma raznorodni i izraeni u razliitim mernim jedinicama, od novanih jedinica, preko jedinica fizikih veliina, do verovatnoa ili subjektivnih procena datih po nekoj skali koja se formira za konkretni problem. Sve ukazuje na to da konano jedinstveno reenje ne moe da se odredi bez uea donosioca odluke. Teorija optimizacije prouava nain kako da se postigne optimum, uzimajui u obzir razliku izmeu dobrog i loeg reenja. Re optimum jeste sinonim za maksimalno dobro ili minimalno loe. Optimizacija se definie kao nauka koja odreuje najbolje reenje odreenog matematiki definisanog problema. Teorija optimizacije obuhvata kvantitativno prouavanje optimuma i metoda za odreivanje optimuma. Optimizacioni modeli pomau pri odluivanju, omoguavajui analitiaru da povee sve podatke i relacije u datoj situaciji, a rezultat toga treba da omogui izbor dobre (optimalne) varijante, te da savladaaa sve kompleksnosti zadatka. Cilj primene optimizacione metode bi trebalo da bude snadbevanje donosioca odluke dobrim (boljim u odnosu na postojee stanje) informacijama, koje ukazuju na posledice i uticaje izabrane odluke. Zadatak optimizacije sistema jeste da izabere najbolje varijante iz niza moguih ili povoljnih varijanti, u smislu usvojenog kriterijuma. Takva najbolja varijanta naziva se optimalno reenje optimizaconog zadatka. Optimalno reenje predstavlja kompromis izmeu elja (kriterijuma) i mogunosti (ogranienja). Kriterijum se obino izraava kriterijumskom funkcijom koja za najbolju varijantu (reenje) treba da dostigne globalni ekstremum, s obzirom na ogranienja koja uslovljavaju mogunost postizanja cilja optimizacije. Matematiki gledano, problem optimizacije svodi se na odreivanje ekstremuma kriterijumske funkcije. Osnovni koraci ili faze u optimizaciji jesu: - definicija ciljeva i namena sistema i identifikacija naina postizanja eljenih ciljeva; - formalni (matematiki) opis sistema i definisanje naina vrednovanja i kriterijumskih funkcija; - korienje postojeih normativnih metoda; optimizacija u uem smislu; - usvajanje konanog reenja ili donoenje odluke; - ako konano reenje nije usvojeno, sreivanje nove informacije i ponovljanje postupka od drugog koraka, ponovnim definisanjem zadatka. Zadatke viekriterijumske optimizacije, u sluajevima kada se razmatraju vane odluke kao to su, na primer, odluke u vezi s kapitalnim ulaganjima u izgradnju putne infrastrukture, karakterie relativno veliki broj kriterijuma. to je broj kriterijuma vei, zadaci analize su

23

sloeniji i tei. U odluivanju uestvuje vie pojedinaca ili grupa i svi oni favorizuju svoje sisteme vrednosti, odnosno kriterijume koji najbolje oslikavaju interese grupe kojoj pripadaju. Radi efikasnijeg analiziranja odluke i pronalaenja pogodnog reenja, kriterijumi se grupiu. Uobiajene su sledee grupe kriterijuma (Vujoevi, M.,2012): - ekonomski; - tehniki; - tehnoloki; - socijalni; - ekoloki. 2.2. Osnovne hipoteze viekriterijumske optimizacije Problem viekriterijumske optimizacije za nedinamike sisteme formulie se u sledeem obliku: (2.1) gde je: vektorska kriterijumska funkcija ije su komponente pojedinane kriterijumske funkcije, oznaava da reenje x je vektorska promenljiva (vektor odluivanja). Max u (2.1) treba da maksimizira sve kriterijumske funkcije

m je broj kriterijuma ili kriterijumskih funkcija, X je dopustiv skup. (2.2) Problem dinamike viekriterijumske optimizacije formulie se za diskretni proces, opisan diferencnom jednainom stanja. ; gde je: vektor stanja, a vektor upravljanja u m-tom stepenu (trenutku odabiranja). U zadacima optimalnog upravljanja, m je obino redni broj perioda, a M ukupan broj perioda u posmatranom vremenskom horizontu. Operator T jeste vektorska funkcija, zadata analitiki ili tabelarno i odreena za svako akcije i stanje i pri emu Upravljake (2.3)

podvrgnuti su ogranienjima tipa

(2.4) gde je:

24

 dopustivi podskup u prostoru stanja X, u m-tom periodu. Kriterijumske funkcije izraene su u sledeem obliku (2.5) gde: oznaava korist prema i-tom kriterijumu u m-tom periodu. Problem viekriterijumske optimizacije ovde se formulie u sledeem obliku: (2.6)

gde: oznaava da treba traiti maksimum po svim skup upravljanja, a F vektorska kriterijumska funkcija, Ako postoji reenje koje istovremeno maksimizira sve kriterijumske funkcije, onda je ono optimalno reenje postavljenog zadatka. Meutim, takvo reenje retko postoji i zato je uveden pojam neinferiornog reenja problema vektorske optimizacje. Reenje da je jeste neinferiorno reenje zadatka (2.1), ako ne postoji drugo bar za jedno i. Neinferiorno reenje zadataka (2.6) jeste trajektorija u prostoru stanja i upravljanja je ako ne postoji neka druga trajektorija bar za jedno i. Taka (ili trajektorija) u prostoru odluivanja (ili u upravljakom prostoru) jeste inferiorna ako je za neku drugu taku (ili trajektoriju) bar jedna kriterijumska funkcija poboljana, a ostale nisu pogorane. Za neinferiorna reenja, poboljanje jedne moe se postii samo uz pogoranje neke druge kriterijumske funkcije ili pogoranje vie njih. Odreivanjem skupa neinferiornih reenja, reen je matematiki zadatak vektorskog maksimuma (2.1) ili (2.6). Meutim, u realnim (praktinim) problemima viekriterijumske optimizacije, mora se usvojiti kao najbolje jedno reenje koje e se realizovati. Zato se ovde razmatra zadatak viekriterijumske optimizacije (u irem smislu), koji glasi: odrediti jedno najbolje reenje problema (2.1) u statikom sluaju ili (2.6) u dinamikom sluaju. Znaajnu ulogu u viekriterijumskoj optimizaciji ima donosilac odluke. Pod donosiocem odluke podrazumeva se lice (grupa ili pojedinac), nadleno i odgovorno za donoenje konane odluke, to jest za usvajanje konanog, optimalnog reenja. Za reenje viekriterijumskog razvoja regiona ili nekih privrednih sistema zainteresovana je i iroka javnost i esto donosilac odluke treba da je ta javnost odnosno lice koje je reprezentuje. Osnovna uloga donosioca odluka jeste da definie kriterijume i strukturu preferencije. i , tako da tako U je dopustivi

25

Donosilac odluke ima centralnu ulogu u fazi definisanja ciljeva, nameni sistema i identifikaciji naina postizanja eljenih ciljeva, kao i u fazi usvajanja konanog reenja. Ostale faze viekriterijumske optimizacije odvijaju se na tehnikom nivou u kojima sistem analitiar, uz konsultacije s donosiocem odluke, priprema potrebne informacije za fazu usvajanja konane odluke. Na viem nivou odluivanja, problem se moe razmatrati u kriterijumskom prostoru, a reenje u upravljkom prostoru razmatra se na tehnikom nivou. U ovakvom prilazu s dva nivoa, lake se sagledavaju osnovne karakteristike problema, pa i reenja, a donosilac odluke se lake snalazi u kriterijumskom prostoru, pogotovo kada je broj komponenti upravljakog vektora velik (Opricovi, S., 1992). U zadacima viekriterijumskog planiranja sloenih sistema, donosilac odluke moe imati vrlo sloenu strukturu. Njegova struktura preferencije ponekad se bazira vie na socijalnim i politikim, nego na tehnikim i ekonomskim kriterijumima. Vrlo retko je struktura preferencije poznata pre optimizacionog postupka. Navedeno uslovljava to da se viekriterijumska optimizacija tretira kao sloeni proces odluivanja i da se ne moe svesti na algoritam matematikog programiranja, kao to se to obino ini u sluaju jednokriterijumske optimizacije. Postoje radovi svoenja samo vektorskog problema maksimuma na skalarni problem. Moe se rei da postojee metode samo pomau u reavanju p roblema viekriterijumske optimizacije. Nain uea donosioca odluke zavisi od naina ukljuivanja strukture preferencije u optimizacioni postupak i prema tome se izdvajaju tri prilaza u viekriterijumskoj optimizaciji. Prvi prilaz je koritenje funkcije vieatributnog utiliteta (koristi), koja sadri pojedine kriterijume i strukturu preferencije, u vidu jedne matematike funkcije U(x) i koja predstavlja kriterijumsku funkciju za optimizaciju. U ovom prilazu praktino ne postoji problem donoenja konane odluke, ve se samo moe javiti kao pitanje usvajanja optimalnog reenja da li da se usvoji ili da se odbaci. Drugi prilaz je dvoetapni optimizacioni postupak. U prvoj etapi, reava se vektorski optimizacioni zadatak, ukljuivanjem samo vektorske kriterijumske funkcije. Koriste se generatorske metode za odreivanje skupa neinferiornih reenja. U drugoj etapi, suava se skup neinferionih reenja i usvaja se konano (ili optimalno) reenje. Trei prikaz je iterativni optimizacioni postupak, gde se struktura preferencije ukljuuje postepeno i iterativno. Ako je donosilac odluke on-lajn u optimizacionom postupku, onda je to interaktivni algoritam. Problem donoenja konane odluke javlja se u svakoj iteraciji, ali zbog neposrednog prisustva donosioca odluke moe se smatrati da je laki nego u drugom prilazu. Ako je donosilac odluke jedno lice, moe se koristiti bilo koji prilaz od navedena tri prilaza, ali interaktivni prilaz moe imati prednost samo ako je donosilac odluke spreman za

26

takvo uee u procesu optimizacije. U sluajevima kada je donosilac odluke grupa ili vie grupa, tada se prvi prilaz teko primenjuje, jer je teko, nekada i nemogue, odrediti rezultantnu funkciju utiliteta. Interaktivni prilaz takoe se teko moe sprovesti. U veini sluajeva sa grupnim donosiocem odluke, najpogodniji je drugi prilaz koji moe iterativno da se odvija, sa sledea dva koraka u svakoj iteraciji: 1) odreuju se varijantna neinferiorna reenja; 2) donosilac odluke daje nove informacije o preferenciji, razmatrajui dobijena reenja. Kada je re o drugom koraku, javlja se problem donoenja konane odluke. Za donoenje konane odluke moe se primeniti jedan od sledeih postupaka: - dogovaranje; - ocenjivanje i rangiranje varijantnih reenja; - glasanje. Postupak donoenja konane odluke zavisi od strukture donosioca odluke, skupa reenja koji mu se prezentira i irih drutvenih normi. Metoda teinskih koeficijenata

2.3.

Metoda teinskih koeficijenata pripada grupi metoda u kojima donosilac odluke ima mogunost aktivnog uestvovanja u reavanju problema. Specifinost metode jednostavnih aditivnih teina jeste da donosilac odluke mora dodeliti teinske koeficijente svakom kriterijumu. Na taj nain, on izraava svoje preferencije, odnosno odreuje vanost svakog pojedinanog kriterijuma u odnosu na postavljeni problem. Ovom metodom reava se problem maksimizacije vektorske kriterijumske funkcije (2.7) gde je: x vektorska promenljiva; X dopustivi prostor odluivanja; i-ta kriterijumska funkcija, m broj kriterijuma. Doslednom primenom ocena svakog pokazatelja i kriterijuma, imajui u vidu matricu teina, zbirna vrednost podobnosti svake varijante moe se iskazati sledeim izrazom ; wi 0 gde je: wi relativna vanost kriterijuma teina, i = 1, 2, , m i i-ta kriterijumska funkcija. (2.8)

27

Reenje je dominantno ako je jedinstveno. Dovoljni uslovi da optimalno reenje, dobijeno metodom teinskih koeficijenata, bude dominantno, sadrani su u sledeem stavu. Ako su svi teinski koeficijenti wi, i = 1,...,m pozitivni, onda je optimalno reenje, dobijeno metodom teinskih koeficijenata, dominantno reenje originalnog zadatka. Ovo je jedna od najstarijih i najvie korienih metoda za reavanje zadatka VKO. Obino se koristi aditivna funkcija sa odgovarajuim teinskim koeficijentima. Po pravilu, potrebno je prethodno uraditi pogodnu normalizaciju kriterijuma funkcije . gde je: i-ta kriterijumska funkcija i m broj kriterijumskih funkcija. Metoda je naroito pogodna kada su kriterijumi iste ili sline prirode, npr. finansijski pokazatelji izraeni monetarnim jedinicama. Donosilac odluke treba da svakom kriterijumu dodeli odgovarajuu teinu ili teinski koeficijent wi, i = 1,...,n. Teinski koeficijent treba da su nenegativni brojevi, ali ne mogu svi istovremeno biti jednaki nuli i .. gde je: wi relativna vanost kriterijuma teina, i = 1, 2, , m esto, u praktinim problemima, funkcije cilja izraavaju se u razliitim mernim jedinicama (npr. f1 se izraava u kilogramima, f2 u sekundama), pa da bi teine wi bile neimenovane veliine, ukoliko se ne bi izvrila normalizacija funkcija cilja fi . (2.10) (2.9)

2.4.

Metoda PROMETHEE

Metoda PROMETHEE (Preference Ranking Organization Method for Enrichment Evaluation) jeste jedna od najmlaih metoda u oblasti viekriterijumske analize, a nastala je 1982. godine; dodatno ju je 1984. godine proirilo vie autora briselske kole (J. P. Brans, B. Mareschal, P. Vincke). Metoda PROMETHEE svrstava se u grupu metoda za viekriterijski izbor u skupu alternativa opisanih s vie atributa koji se koriste kao kriterijumi. Metoda omoguuje rangiranje kvalitativnih i kvantitativnih kriterija razliite vanosti u relaciju parcijalnog ureenja u skupu alternativa (PROMETHEE I), ili u jedinstven rezultat (PROMETHEE II), na temelju kojeg se alternative mogu rangirati potpuno (Dananovi, A., 2010). Problemi koji se mogu reavati ovom metodom odnose se na rangiranje alternativa i izbor najprihvatljivije, na osnovu definisanog broja kriterijuma.

28

Ove metode baziraju se na pretpostavci da postoji potpuno ili delimino ureenje prostora kriterijumskih funkcija i to pre procesa viekriterijumske optimizacije. Ureenje prostora kriterijumskih funkcija mogue je ako je poznata preferencija donosioca odluke, tako da se mogu definisati relacije ureenja. Poznavanje relacija ureenja kriterijumskog prostora omoguava da se proces eliminacije sprovodi i u skupu neinferiornih reenja. Ako je definisana relacija potpunog ureenja kriterijumskog prostora, tada koncepti neinferiornosti i optimalnosti postaju ekvivalentni. Poznavanje preferencije na poetku viekriterijumske optimizacije (VKO) omoguava formulisanje zadatka VKO u vidu zadatka jednokriterijumske (skalarne) optimizacije, koji se zatim reava klasinim metodama. Tekoe u primeni metoda iz ove grupe javljaju se u onim praktinim zadacima, kada donosilac odluke ne moe, ne zna ili ne eli da u potpunosti izrazi svoju preferenciju bez sagledavanja bar preliminarnih rezultata viekriterijumske optimizacije. Ako se posmatra viekriterijski problem: Max{(f1(a), f2(a),..., fn(a)) a A} gde je: A konani skup aktivnosti; aj varijante (alternative za izbor) j= 1, 2, ...., n, i; fi kriterijumi i = 1, 2, ...., m. Kriterijumi koristi koje treba maksimizirati ili zadovoljiti po principu vee je bolje (ovo je pretpostavka koja omoguuje jednostavniju prezentaciju metode u sluaju kada su neki od kriterijuma, kriterijumi trokova ,oni se mogu transformirati u kriterijume koristi, ili se postupak prilagodi tim kriterijumima). Tabela 2.1. Tabelarni prikaz varijanti i kriterijuma (Dananovi, A.,2010) (2.11)

f1(.), f2(.) ... fi(.) ... fm(.) a1 a2 .... ai ... an Fi(ai)

29

Primenu metode PROMETHEE karakteriu dva koraka: - konstrukcija relacije preferencije u skupu alternativa A; - korienje te relacije da bi se odgovorilo na problem. Dosada je razvijeno etiri varijante ove metode. PROMETHEE I pomae donosiocu odluke da delimino rangira alternative, PROMETHEE II omoguava potpuno rangiranje, varijanta III vri rangiranje u odgovarajuim intervalima, dok varijanta IV razmatra neprekida n niz alternativa. U ovom radu prikazuje se postupno, putem tri koraka, kako se bira najbolja alternativa, metodama PROMETHEE I i PROMETHEE II. One imaju zajednike poetne faze, s tim to varijanta II ima i dodatne faze, da bi se utvrdio potpuni poredak alternativa. Osnovni koraci ove metode jesu (Dragaevi, Z., 2010): - proirenje strukture preferencija i uvoenje opteg kriterijuma; - konstrukcija grafa vieg ranga; - eksploatacija dobijenog grafa. Metoda PROMETHEE uvodi funkciju preferencije P(a,b) za alternative a i b koje su vrednovane kriterijumskim funkcijama (oznaimo jednu od njih sa f). Alternativa a bolja je od alternative b, prema kriterijumu f ako je f(a)>f(b), funkcija preferencije definie se na sledei nain: (2.12) izraava se intenzitet preferencije alternative a u odnosu na alternativu b sa sledeom interpretacijom: - P(a,b) = 0 znai indiferenciju izmenu a i b, tj. nema preferencije a nad b; - P(a,b) 0 znai slabu preferenciju a nad b; - P(a,b) 1 znai jaku preferenciju a nad b; - P(a,b) = 1 znai strogu preferenciju a nad b. Funkcija preferencije koja se pridruuje pojedinom kriterijumu jeste funkcija razlike kriterijumskih vrednosti alternativa, pa se moe pisati: P(a,b) = P( f (a) - f (b)) = P(d) (2.13) Radi kraeg pisanja, uvodi se oznaka d, d= f(a)-f(b) i poprima vrednost nula za negativnu vrednost razlike. Indeks preferencije odreuje se sledeim izrazom: (2.14) gde je:

30

wi teina kriterijuma; Pi(a,b) funkcija razlike kriterijumskih vrednosti alternativa. Primenom metode PROMETHEE I, saglasno datim uslovima za svaku alternativu izraunava se izlazna vrednost toka (+) i ulazna vrednost toka (-), na osnovu kojih se dobija parcijalni poredak uporeivanih alternativa (2.15) (2.16) Metodom PROMETHEE II odreuje se potpuni poredak uporeivanih alternativa na osnovu relacije istog toka: (2.17) U ovoj disertaciji korien je kriterijum s linearno rastuom preferencijom (tabela 2.2.) Najbolja varijanta jeste ona ija je vrednost najvea.

31

Tabela 2.2. Izgled funkcija kriterijuma (Dragaevi, Z.,2010)

Vano je napomenuti da prema PROMETHEE metodi donosilac odluka mora vagati kriterijume i izabrati sklonost prema nekoj od datih funkcija. PROMETHEE ne daje posebne smernice za odreivanje teine za kriterijume, pretpostavlja da donosilac odluka moe vagati kriterijume na odgovarajui nain, barem kada kriterijuma nema previe. Svako vaganje ostaje subjektivno i ogranieno samo na vrednovanje alternativa. Dakle, osetljivost analize, koja pojanjava kako izabrati teine kriterijuma, odnosno koji grafikon funkcije, postaje vana.

32

2.5.

Relacija metoda (VKO) donosilac odluke

Prema proirenom konceptu viekriterijumske optimalnosti, optimizacioni kriterijum Q formulisan je kao dvojka, gde oznaava vektorsku kriterijumsku funkciju, a P preferenciju donosioca odluke. Slino proirenje se uvodi i za postupak viekriterijumske optimizacije, koji se teko moe svesti na algoritam matematikog programiranja. Uloga donosioca odluke ovde vie dolazi do izraaja, i da bi se to istaklo uvodi se da je , gde OP oznaava optimizacioni postupak, A matematiki algoritam, a DO donosioca odluke. Prema nainu ukljuivanja donosioca odluke u optimizacioni postupak, podeljene su metode u navedene grupe. U ovom odeljku se jo jednom razmatraju te grupe metoda , s posebnim osvrtom na relaciju metodadonosilac odluke. Metodama za odreivanje neinferiornih reenja ne ukljuuje se donosilac odluke u postupak viekriterijumske optimizacije, ve se njemu na kraju predstavlja ceo skup neinferiornih reenja. Metode sa unapred izraenom preferencijom zahtevaju da se donosilac odluke ukljui pre postupka optimizacije i da izrazi svoju preferenciju. Ovakvom metodom odreuje se opt imalno reenje bez eksplicitnog ukljuivanja donosioca odluke u donoenje konane odluke. Interaktivne metode zahtevaju ukljuivanje donosioca odluke u sam proces optimizacije. Donosilac odluke razmatra generisano reenje i izraava odreen stav prema tom reenju. Ako nije zadovoljan dobijenim reenjem, njegova preferencija se delimino ukljuuje i trai se poboljano reenje. U ovakvom prilazu, donosilac odluke vodi postupak optimizacije i usvaja konano reenje. Stohastike metode daju i verovatnoe ostvarivanja vrednosti kriterijumskih funkcija. Zadatak donosioca odluke tada je tei zbog potrebe uporeivanja koristi od zadovoljenja kriterijuma i verovatnoa tih koristi. Metodom kompromisnog programiranja odreuje se skup kompromisnih reenja koji predstavlja sueni skup neinferiornih reenja. Ovom metodom se prethodno odreuju optimalna reenja prema pojedinim kriterijumima (idealno reenje F* u prostoru kriterijumskih funkcija). Kompromisno reenje najblie je idealnom prema datoj meri rastojanja. Pored kompromisnih reenja, donosiocu odluke prezentuje se idealno reenje i odstupanje od idealnih vrednosti prema pojedinim kriterijumima. Takve informacije pruaju dobru osnovu za odluivanje prilikom usvajanja konane odluke. Optimizacioni postupak moe se ponoviti ako donosilac odluke zadaje teinske koeficijente.

33

Uporeivanje i vrednovanje metoda za viekriterijumsku optimizaciju takoe je viekriterijumski problem. Prilikom razmatranja jedne metode, treba obratiti panju na sledee aspekte: - Da li je metoda normativna (kvantitativna) ili deskriptivna (kvalitativna)? - Kako se preferencija donosioca odluke ukljuuje u algoritam? - Da li donosilac odluke kontrolie izbor konanog reenja? - Kakve informacije i kakvi odgovori se zahtevaju od donosioca odluke? - Koje rezultate metoda prua kao pomo pri odluivanju? - Na koju vrstu problema moe biti primenjena? - Raunarski aspekti (programiranje, memorija i vreme raunara i dr.). U planiranju i upravljanju sloenim sistemom, donosilac odluke esto ima sloenu strukturu (savet, skuptina, interesna zajednica i dr.), a to zahteva poseban postupak za ukljuivanje preferencije. U ovakvim sluajevima, skoro je nemogue koristiti metode sa unapred izraenom preferencijom. Interaktivni proces odluivanja izgleda prihvatljiv, samo je pitanje da li i kada se donosilac odluke moe ukljuiti on-lajn u proces optimizacije. Nain prezentacije donosiocu odluke podataka sa sloenom strukturom posebno je znaajan u postupku viekriterijumske optimizacije. esto je potrebno da se informacije predstave u kondenzovanom obliku, ali se tada javlja opasnost od subjektivnog uticaja na odluke. Metode viekriterijumske optimizacije mogu biti koriene u okviru dve situacije sa stanovita donoenja konane odluke. Prva situacija je za sluajeve kada je donosilac odluke jedan uesnik ili homogena grupa (bez konfliktnih interesa); druga je kada je donosilac odluke (pojedinac ili grupa) predstavnik vee grupe ili zajednice i kada je njegova uloga da pripremi kratku listu varijanti koje ulaze u postupak donoenja konane odluke. U takvom sluaju, ceo postupak viekriterijumske optimizacije mora biti jasno dokumentovan, prikazujui sve posledice pojedinih odluka sa stanovita svih pojedinih kriterijuma (ili grupa). Drugi prilaz viekriterijumskoj optimizaciji koristi se (esto) u planiranju velikih sistema u graevinarstvu (brane, saobraajnice, deponije i sl.). Mnogi zadaci viekriterijumskog odluivanja u tehnikim sistemima obuhvataju i rangiranje varijanti (varijantnih reenja). Rangiranje je potrebno kada se eli odrediti redosled raznih planiranih moguih reenja, na osnovu datih mera kvaliteta ili kriterijuma viekriterijumsko rangiranje alternativa iz datog skupa U ovom poglavlju razmatra se . . Alternativno reenje

moe biti bilo koje reenje nekog sistema koje se uvrsti u skup reenja za koji se trai rang -lista. Alternativna reenja mogu biti odreena na razne naine, na primer, generisanjem simulacionim

34

ili optimizacionim modelima za razne vrednosti kljunih parametara sistema. Ne zahteva se da alternativna reenja budu neinferiorna. Svaka alternativa treba da bude vrednovana po svim kriterijumima iz datog skupa. Ako se vrednost i-te kriterijumske funkcije za alternativu oznai sa . Ako se pretpostavi da je alternativa bolja od alternative prema i-tom

kriterijumu samo ako je

(2.18) Postoje dva osnovna pristupa u reavanju zadatka viekriterijumskog rangiranja. Prvi pristup sastoji se u modeliranju preferentne zavisnosti kriterijuma i u odreivanju jedne rezultantne funkcije koja reprezentuje ukupnu korist ili funkcije metrika prilikom kompromisnog

koja se odnosi na gubitak ili nezadovoljstvo (na primer, programiranja). Alternativa je bolja od alternative

ako je: (2.19)

ili (2.20)

U drugom prilazu reavanju zadatka viekriterijumskog rangiranja, modelira se preferencija donosioca odluke i razvija se postupak rangiranja na osnovu relacije preferencije . Ako se ustanovi relacija preferencije alternative tada je alternativa viekriterijumski bolja od

. Relacija preferencije prikazana je izrazima (2.13) i (2.14). Parcijalni poredak

varijanti pravi se pomou izraza (2.15) i (2.16), a potpuni poredak pomou izraza (2.17).

35

3. ANALIZA KRITERIJUMA ZA PROJEKTOVANJE NASIPA SAOBRAAJNICA

3.1.

Uvod

Savremene saobraajnice potrebno je projektovati tako da odgovaraju zahtevima savremenog drutva. To, pre svega, podrazumeva ekonominost pri izgradnji i odravanju, bezbednu i udobnu vonju. Nasipe saobraajnica treba projektovati maksimalno do visine od etrnaest metara. Iznad te visine ne treba projektovati nasipe, ve vijadukte, jer visoki nasipi zauzimaju velike povrine zemljita, te je odravanje zemljanog trupa nasipa oteano. Vrednovanjem razliitih varijantnih reenja, analiziraju se najbitniji kriterijumi, kao i njihov meusobni odnos s ciljem dobijanja najoptimalnijeg reenja. Najoptimalnije reenje dobija se na osnovu metoda viekriterijumske optimizacije. U okviru disertacije, analiziraju se sledei kriterijumi projektovanja nasipa saobraajnica: - Ekonomski kriterijumi podrazumevaju, pre svega, analizu cene izgradnje i cene eksploatacije, kao dominantnih za analizu. - Kriterijumi stabilnosti obuhvataju analizu stabilnosti kosina, uticaj zemljotresa na izgraene nasipe, analizu optereenja i, na osnovu toga, sleganje nasipa. - Saobraajni kriterijumi uzimaju se kao deterministiki i odnose se prvenstveno na uticaj gustine saobraaja i raunske brzine. - Geoloki i hidrogeoloki kriterijumi analiziraju se iz aspekta izgradnje, jer u toj fazi imaju dominantan uticaj; analiziraju se materijali u nasipima i uticaj mraza i vode. Ovi kriterijumi analiziraju se nezavisno od kriterijuma stabilnosti, jer u kriterijumima stabilnosti nasipa nisu obuhvaeni svi kriterijumi koji se ovde analiziraju.

3.2.

Ekonomski kriterijumi

Saobraajnice su veoma skupe i dugorone investicije. Zbog ogranienosti dravnih budeta, potrebe za investiranjem javnog sektora, veliinu investicije projekata saobraajnica na samom poetku projektovanja treba to preciznije odrediti i u skladu s tim odrediti geometriju saobraajnica na iji oblik i iju veliinu investicije uticaj imaju i nasipi. Izgradnja saobraajnica zahteva detaljnu ekonomsku analizu u okviru studije opravdanosti. Ekonomska analiza, u okviru raspoloivih mogunosti, slui da se odgovori na pitanje da li su nasipi ekonomini ili ne. Takoe, potrebno je dobiti odgovor i na pitanje da li je mogue projektovati

36

saobraajnicu s manjim budetom. Prema tome, ekonomska analiza omoguava izbor najpovoljnijeg reenja. Prilikom poboljanja (rekonstrukcije) postojeeg puta, mogu je izbor s najveom dobiti. Pri izgradnji novog puta, u sluaju izbora izmeu razliitih varijanti iz aspekta uloenih sredstava i sredstava ekploatacije, trai se najpovoljnije reenje kao odnos koristi i cene. Ekonomska analiza izgradnje nasipa saobraajnica moe se analizirati s tri osnovne komponente: - rashodi; - prihodi; - odnos izmeu rasoda i prihoda. Pri izradi finansijke analize projekta, treba uzeti u obzir cilj i potrebe, pa od svih moguih varijanti izabrati najpovoljniju. Prilikom izbora, potrebno je voditi rauna o sledeim stavkama: - benefiti (koristi) koje dobija javnost od rekonstrukcije ili izgradnje puta; - trokovi izgradnje, odravanja i operativni trokovi; - trokovi u novcu i u vremenu korisnika saobraajnice; - indirektne koristi u komforu korienja saobraajnica; - indirektne koristi za dravu i direktne uesnike u saobraaju, kada su u pitanju saobraajne nezgode; - treba uzeti u obzir sve mogue varijante i njihove meusobne povezanosti. Trokove i koristi treba analizirati za isti period.

3.2.1.

Elementi cene nasipa

Trokovi nasipa imaju dve glavne vrste elemenata. One koji se mogu meriti novcem i one koji se njime ne mogu meriti. Elementi koji se mogu meriti novcem u direktnoj su vezi s korisnicima puta i utiu na ekonomsku analizu. Elementi koji se ne mogu vrednovati novcem jesu opteekonomski, socijalni i drutveni razvoj (Topba, S.A.,2006). Trokovi koji se mogu vrednovati novcem mogu se grupisati na sledei nain: 1. Trokovi nasipa - trokovi izgradnje; - trokovi eksploatacije. Cena izgradnje podrazumeva cenu eksproprijacije zemljita i cenu izgradnje nasipa. Cenu eksproprijacije dosta je teko utvrditi. Procena treba da obuhvati urbanu i ruralnu sredinu (graevinsko i poljoprivredno zemljite). Ukupna cena u pogledu eksproprijacije moe se izraunati na sledei nain:

37

(evra) gde je: Nz jedinina cena zemljita (evra/m2); Pp povrina parcele pod nasipom (m2).

(3.1)

Na cenu izgradnje takoe utiu: zagaivanje vazduha i buka, duina putovanja, ekoloke aktivnosti u pogledu duine putovanja vozila, trokovi odravanja nasipa. Ukupna cena dobija se mnoenjem jedinine duinske cene s duinom nasipa. Jedinina duina cena nasipa sastoji se od: jedinine cene izgradnje, jedinine cene odravanja i jedinine cene ekoloke aktivnosti. Cena izgradnje moe se izraziti na sledei nain: (evra) gde je: Vn zapremina nasipa (m3); Ni jedinina cena izgradnje nasipa (evra/m3). Cena ekploatacije moe se izraziti na sledei nain: (3.2)

(evra) gde je: Ln duina nasipa (m); Ne jedinina cena ekploatacije nasipa (evra/m1). Ukupna cena nasipa moe se prikazati izrazom: (evra) gde je: CZ cena zemljita za nasip (evra); CI cena izgradnje nasipa (evra); CE cena ekploatacije nasipa (evra). 2. Trokovi korisnika puta: - operativni trokovi vozila; - trokovi odravanja vozila (npr. gorivo, gume, servisi, amortizacija); - trokovi saobraajnih nesrea (povrede, ljudski gubici, materijalni trokovi); - trokovi u vezi s duinom putovanja.

(3.3)

(3.4)

38

Trokovi korisnika jesu oni koji imaju mali uticaj na ukupne trokove puta. Ti trokovi uglavnom se zasnivaju na statistikim podacima i ne raunaju se u cenu nasipa. U analizi trokova koji se mogu vrednovati novcem koriste se razliite metode. Najee koriena metoda jeste odnos korist/troak. Pritom, treba izabrati varijantu gde je najvei odnos korist/troak (Topba, S. A.,2006). Trokovi koji se ne mogu vrednovati novcem mogu se grupisati na sledei nain: 1. Preporuke korisnika saobraajnice - udobnost i pogodnost; 2. Socioekonomski faktori 2.1. Zemljite i poslovna ekonomija: - ekonomski razvoj regiona; - promena namene zemljita i vrednost zemljita: - porast trgovine; - korienje resursa. - 2.2. Vrednost zejednice: - estetika; - usluge lokalnog nivoa; - oporezivanje nekretnina; - rekreacija; - sociokulturni porast. U analizi trokova koji se ne mogu vrednovati novcem, imajui u vidu i javne faktore (javna politika, generalni program, preporuke itd.), potrebno je doneti odluku o izboru varijante, zajedno sa analizom trokova koji se mogu vrednovati novcem.

3.2.2. Analiza ekonomske opravdanosti (prihod/rashod) Prilikom investiranja u nasip, potrebno je efikasno korienje raspoloivih resursa. Pri projektovanju nasipa, jedan od glavnih ciljeva jeste maksimalna korist. Uvek treba uporediti trokove i korist od nasipa. Svaki projekat nasipa, da bi bio ekonomian, zahteva ekonomsku analizu. Najvie koriena metoda jeste metoda odnosa prihod/rashod. Za razliite geometrije nasipa, dobijeni su razliiti odnosi prihod/rashod. Prilikom ekonomske analize izgradnje nasipa, ne treba uzeti u obzir samo poetno ulagnje za izgradnju nasipa, ve i sve ostale trokove u pogledu obezbeenja to trajnije funkcionalnosti nasipa. Prema tome, cilj je izgradnja najekonominijeg nasipa. Za izgradnju saobraajnica, zbog visine investicije, potrebno je unapred, pri samom

39

projektovanju, to preciznije odrediti sve rashode i prihode (ekonomske rezultate). Pre poetka projektovanja saobraajnice, treba analizirati sve ekonomske parametre i varijante, pa od svih analiziranih varijanti izabrati najekonominiju onu s najmanje ulaganja, a najvie prihoda. U sve navedene parametre treba ukljuiti i socijalne parametre. Analiza prihod/rashod moe se izraziti na sledei nain: R = prihod/ rashod - ako je - ako je R >1, projekat je ekonomski opravdan; R 1, projekat je ekonomski neopravdan.

S poveanjem odnosa prihod/rashod, poveava se i ulaganje u izgradnju nasipa. Veoma je teko izraziti prihod u novcu. Za monetarnu analizu nekog projekta, potrebno je da svi izlazni parametri projekta budu to preciznije definisani i da cene budu realne. U analizi prihod/rashod, pored vrednosti u novcu, treba uzeti u obzir i socijalnu korist. Na kraju, vrednost u novcu i socijalnu korist treba meusobno uporediti i svrstati , s ciljem da se dobije maksimalna korist. Posle izgradnje saobraajnice postoje dve vrste prihoda: - direktni prihod; - indirektni prihod. Kao rezultat izgradnje nasipa, direktan prihod moe se ogledati u smanjenju trokova putovanja i smanjenju vremena putovanja. Trokovi putovanja mogu se smanjiti: skraenjem saobraajnice, smanjenjem podunih nagiba, poveanjem vertikalnih radijusa, smanjenjem broja zaustavljanja vozila i sl. Sve ovo moe se dovesti u direktnu vezu s nasipima; projektovanje kvalitetnih nasipa direkno utie na smanjenje trokova vozila i direktno se moe svrstati u prihod. Indirektni prihodi mogu se izraziti kao korist koju dobijaju i oni koji predmetni nasip ne koriste direktno, korist koja se odnosi na sveukupni nacionalni dohodak. Izgradnjom odreene saobraajnice i povezivanjem odreenih centara, stvara se mogunost za poveanje proizvodne i komercijalne aktivnosti stanovnitva, to direktno utie na vei i bri obrt kapitala i stvaranje odreenog profita. Indirektnu korist je veoma teko izraunati precizno i svi podaci se zasnivaju na statistici i predvianjima i predstavljaju socioekonomske koristi.

40

3.2.

Kriterijumi stabilnosti nasipa Analiza stabilnosti nasipa

3.2.1.

Kosine nasipa saobraajnica nastaju kontrolisano jer se projektuju, a i uglovi nagiba moraju biti takvi da obezbeuju stabilnost u svakom trenutku. Kada povrina tla nije horizontalna , pojavljuju se horizontalne komponente sila gravitacije i spoljnjeg optereenja, koje imaju tendenciju da pomere masu tla nanie. Praktine posledice ruenja kosina mogu biti veoma razliite: gubitak ljudskih ivota, nastanak velikih materijalnih teta, direktno ugroavanje stabilnosti objekata i samih saobraajnica. Osnovni razlozi klizanja tla jesu gubitak stabilnosti i deformacije. Da bi tlo klizalo potrebno je da naponi klizanja budu vei od otpora klizanja. Projektovanje uglova nagiba kosina saobraajnica kompleksna je procedura koja mora zadovoljiti najmanje dva oprena zahteva: 1) ekonomski interes koji nalae da nagibi kosina budu to vei, jer koliina otkopane zemlje opada s porastom nagiba; 2) zahtev sigurnosti jer je stabilnost kosina vea, to su nagibi manji. Nasipi saobraajnica treba da zadovolje uslove: - stabilnosti; - sigurnosti saobraaja; - estetsko uklapanje u teren; - lako odravanje (Limsiri, C.,2008). Kvalitet izgradnje nasipa jeste funkcija visine nasipa, gustine materijala u nasipu, sadraja vlage, upljina posle sabijanja i stiljivosti zemljita. Kvalitet izgradnje nasipa moe uticati na funkcionisanje nasipa. Da bi se izgradio kvalitetan nasip, neophodno je da se smanji odnos upljina i kompaktnog materijala, to bi obezbedilo da eventualne promene posle zavretka radova budu to manje i u granicama prihvatljivosti. Deformacije u okviru nasipa mogu se svesti na minimum ako se nasipi grade u slojevima manjih debljina. Nasipi s blaim nagibima padina stabilniji su na obruavanje, ali je takva izgradnja nasipa skuplja. Gradnja strmih nasipa ima sline uinke kao i gradnja nasipa s vrlo blagim nagibima padina. Glavni problemi prilikom izgradnje nasipa ispoljavaju se u pogledu: stabilnosti podloge tla na kojem se gradi nasip; stabilnosti nasutog materijala nasipa; stabilnosti kosine nasipa. Oni se moraju reiti jo pri projektovanju, a u toku izvoenja radova treba dosledno sprovesti sve planirane mere. Osnovni uslov stabilnosti kosina jeste vea vrstoa tla od smiueg naprezanja potrebnog za odravanje ravnotee kliznog tela. Nastanak nestabilnosti moe se dogoditi zbog

41

jednog od sledea dva razloga odnosno njihovom kombinacijom: ili je vrstoa smanjena iz nekog razloga ili je iz nekog razloga poraslo smiue naprezanje, to moe biti uzrokovano nizom razliitih promena koje su uglavnom prikazane u sledeih dvanaest taaka: - poveanje nagiba kosine usled erozije i slino; - poveanje optereenja, posebno ako je nanoenje optereenja brzo; - posebno poveanje optereenja na vrhu kosine, rastereenje dna kosine; - potresi; - jake kie (podizanje pornog pritiska i smanjivanje vrstoe tla): - promene u reimu podzemne vode; strujanje, posebno u smeru kosine; - smrzavanje tla i topljenje; - troenje (promene vrstoe) tla; - unitenje biljnog pokrova (korenje kosinu uvruje mehaniki, sui je, a duboko korenje menja nepovoljni smer strujanja); - obrazovanje kliznih povrina; - poremeaj ravnotee u tlu presecanjem useka; - nehomogenost tla.

42

Klizno telo W Zatezne pukotina

Opta

klizna

povrina

Slika 3.1. Opta klizna povrina i sile koje deluju na tipinu lamelu

Strukturne perfomanse kosina nasipa tokom gradnje, kao i kasnije tokom eksploatacije, koje se suprotstavljaju smiuim naponima izazvanim sopstvenom teinom i dopunskim optereenjima, ukratko se nazivaju stabilnost kosina i definiu se faktorom sigurnosti. Analiza stabilnosti kosina zavisi od smiuih napona klizne povrine. Napon smicanja moe se izraziti pomou kohezije (c) i ugla unutranjeg trenja (). Odnos otpora smicanja i smiueg naprezanja jeste faktor sigurnosti, a moe se izraziti preko napona koji deluju na klizno telo, preko momenata u odnosu na neku proizvoljnu taku i preko sila. (3.5)

43

(3.6)

(Samardakovi, M., 2009 )

(3.7)

Primenom Coulomb-ovog uslova loma za efektivne napone u tlu, pri faktoru sigurnosti (Fs) u pogledu smicanja du osnove svake lamele sa hidrostatikim pritiskom ( u) bie mobilisan otpor smicanju (f ) umesto ukupne vrstoe na smicanje m , odakle je:

(3.8) gde je: S smiua sila na kliznoj ravni (kN); b irina lamele po kliznoj ravni (m); u porni pritisak (kN/m2); N efektivna normalna sila na kliznoj ravni (kN); smiui napon tla (kN/m2), normalni napon tla (kN/m2); ugao unutranjeg trenja tla (); c kohezija (kN/m2); Fs faktor sigurnosti. f=c+(-u) tg Koeficijent sigurnosti izraen preko smiuih sila: (3.10) gde je: C ukupna kohezija (kN/m2); N ukupna normalna sila (kN); U ukupna sila od pornog pritiska (kN); ugao unutranjeg trenja ().

(3.9)

(3.11) gde je:

44

 normalno naprezanje na kliznoj ravni (kN/m2) A povrina klizne ravni (m2) P, W sile koje deluju na kliznu povr (kN) (slika 3.1.)

(3.12) gde je: smiue naprezanje na kliznoj ravni (kN/m2) i H vodoravna sila na lamelu (kN). Ako se klizno telo posmatra kao telo jedinine dimenzije upravno na crte, moe se napisati da je: S=*l, C=c*l, N=*l, U=u*b i l=b/cos (Samardakovi, M., 2009) (3.13) (3.14)

(3.15) Za izraunavanje Fs iz izraza (3.14) potreban je iteracijski postupak jer je izraz implicitna jednaina za Fs oblika Fs=g(Fs) zbog zavisnosti od faktora sigurnosti. Iteracijski postupak se provodi na nain da se krene od neke poetne vrednosti Fs, na primer 1, izrauna se g(Fs) i time se dobije nova vrednost Fs sa leve strane jednakosti, te se postupak ponavlja sve dok se ne ujednae Fs sa leve i Fs sa desne strane znaka jednakosti. Koriena je metoda Bishop koja vai za proizvoljan oblik klizne povrine i zadovoljava dva uslova ravnotee (jedan za sile i jedan za momente) i uslov loma tla. Ova metoda koriena je zbog sigurnosti parametara za proraun. Iz aspekta faktora sigurnosti (Fs) , uopteno se moe rei: Ako je: Fs>1 kosina je stabilna; Fs=1 kosina je je u kritinom stanju: Fs1 kosina je nestabilna. Meutim, zbog vanosti nasipa saobraajnica Fs 1,5.

3.2.2. Stabilnost nasipa pri dejstvu zemljotresa Nasipi koji su stabilni pod dejstvom statikih sila, pod dejstvom seizmikih sila mogu izgubiti svoju stabilnost. Bilo da je re o stabilnosti kosina pod dejstvom jednih ili drugih sila, stanje se mora analizirati zajedno sa osobinama tla. Ciklina smiua naprezanja, nastala kao 45

rezultat dejstva zemljotresa, dovode do deformacija tla, promene fizikih karakteristika tla, to moe prouzrokovati ruenje nasipa koji je pod uticajem statikih sila stabilan. Rezultat toga jeste gubitak otpornosti tla, usled naglog poveanja pornog pritiska vode. Gubitak smiue otpornosti moe biti iz dva razloga: prvi usled ciklinih optereenja poveava se porni pritisak vode i smanjuje se efektivni napon; drugi usled ciklinih napona dolazi do promene strukture zrna i zamora materijala. Smiui napon konsolidovanog tla moe se prikazati u obliku: (Olgun, M., et al., 2009), (Hiroshi M. and Mitsuo N.,2004) = ( u)* tan + c gde je: efektivni smiui napon (kN/m2); ukupni normalni napon (kN/m2); u porni pritisak vode (kN/m2), ugao unutranjeg trenja (); c efektivna kohezija (kN/m2). Smanjenje smiuih otpora matematiki se moe objasniti i kao smanjenje ugla unutranjeg trenja. Kod sitnozrnih materijala, porni pritisak vode ne moe se brzo apsorbovati i ukupni napon ostaje isti, ali se efektivni napon smanjuje. Moe se konstatovati da jedinine deformacije, nastale usled ciklinih smiuih napona tla, mogu izazvati likvefakciju. Kod krupnozrnih materijala, poveanje pornog pritiska vode usled cikliih napona brzo se apsorbuje posle prestanka cikliih napona (zemljotresa). Iz tog razloga, promena pornog pritiska vode i uticaj na smiue napone ne mogu izazvati likvefakciju (Olgun, M., i dr.,2009), (Hany L. Riad et al., 2004). Usled ciklinih smiuih napona izazvanih zemljotresom, kod zasienog tla, zbog nedreniranja porne vode do kraja optereenja, dolazi do poveanja pornog pritiska vode. Veliina poveanja pornog pritiska vode zavisi od karakteristika tla, geometrije kosine i od karakteristika materijala nasipa. Pod statikim optereenjem u tlu postoji odreeni porni pritisak vode. Tokom dejstva zemljotresa, dolazi do odreene promene pornog pritiska vode (u) usled dodatnog pornog pritiska od dejstva dinamikog optereenja. Ova vrednost linearno se poveava kao odnos ciklinih smiuih napona i statikih smiuih napona (c/fs), a povezana je s povratnim periodom zemljotresa (N) i data izrazom (Olgun, M., et al.,2009) (3.16)

46

u = (0,915. log N + 0,108)( c / fs )

(3.17)

Smiui naponi koji nastaju tokom dejstva zemljotresa na kosini visine h, proporcionalni su ekstremnom ubrzanju zemljotresa (ap). Odnos ciklinih smiuih napona i statikih smiuih napona (c/fs) dat je izrazom: (c/fs)=0,65 ap (1-0,0075 *h) cot Iz jednaina (3.17) i (3.18) dobija se izraz: Udodatno = (0,915 log N + 0,108) x 0,65.a p (1 0,0075 *h ) cot pa se moe zanemariti, a izraz (3.17) moe se pojednostaviti. Udodatno = 0,6*ap*cot*logN (3.18)

(3.19)

iz jednaine (3.17) uticaj visine kosine h na poveanje pornog pritiska vode dosta je mali,

(3.20) (3.21)

gde je: Upoetno (w*hw) porni pritisak pre zemljotresa (kN/m2); Udodatno dodatni porni pritisak nastao dejstvom zemljotresa (kN/m2), ap ubrzanje zemljotresa (m/s2); N povratni period zemljotresa; w zapreminska masa vode (kN/m3); hw visina podzemne vode (m). Ponaanje kosina i potencijalno ruenje kosina, usled dejstva zemljotresa, zavisi od magnitude zemljotresa i njegovog epicentra. Najvaniji parametri za stabilnost kosina jesu ugao nagiba kosina, maksimalno ubrzanje tla. Ekstremne vrednosti ubrzanja, u zavisnosti od rastojanja kosine od raseda i magnitude, mogu se iskazati u obliku ap = 0,0159.e gde je: M magnituda zemljotresa; R rastojanje nasipa od raseda (km). 0,868 M (R + 0,0606.e 0,7 M 1,09 ) (Olgun, M., et al.,2009) (3.22)

47

Na osnovu jednaine (3.19), moe se izraunati povratni period zemljotresa (N) u zavisnosti od magnitude (M), (Tabela 3.1.). Tabela 3.1. Odnos magnitude (M) i povratnog perioda zemljotresa (N) (Olgun, M., et al.,2009), (Hadjigeorgio, J.,2006).

Magnituda (M) 7,0 7,5 8,0

Povratni period zemlj. (N) 10 20 30

Tokom dejstva zemljotresa, u zavisnosti od amplitude, smanjuje se krutost tla. Da bi se moglo raditi modeliranje smanjenja smiuih napona posle ciklinih optereenja tokom zemljotresa, fiktivni ugao unutranjeg trenja posle zemljotresa moe se izraunati ako se zna ugao unutranjeg trenja pre zemljotresa, magnituda zemljotresa i rastojanje kosine od rastera. (Olgun, M., et al.,2009) (Olgun, M., et al., 2009) gde je: b irina lamele (m); wi teina i-te lamele (kN); Ukonano konani porni pritisak (kN/m2); ugao unutranjeg trenja (); c efektivna kohezija (kN/m2); ugao ( o , slika 3.1. Ugao centra klizne ravni i teita lamele); ap ubrzanje zemljotresa (m/s2). Kod manjih magnituda (M=6), naglo se smanjuje fiktivni ugao unutranjeg trenja. S porastom magnituda zemljotresa i pribliavanjem rastojanju kosina od raseda , dolazi do manjeg smanjenja fiktivnog ugla unutranjeg trenja. Sa smanjenjem rastojanja kosine od raseda, poveava se porni pritisak vode. Posebno je ovo poveanje pornog pritiska vode izraeno na odstojanjima manjim od 20 km. Drugi vaan faktor koji utie na odnos pornog pritiska jeste magnituda zemljotresa s poveanjem magnitude, poveava se i porni pritisak. S druge strane, kada je magnituda velika, a odstojanje raseda od kosine malo, porni pritisak vode naglo se poveava i neizbeno je klizanje kosine. (3.23)

48

3.3.3.

Optereenje i sleganje nasipa

Pod uticajem spoljanjih sila i teine samog nasipa, vri se naknadna konsolidacija materijala. Ova deformacija posledica je nedovoljne zbijenosti materijala koji se ugrauje u nasip. Ukoliko se sleganje pojedinih slojeva vri neravnomerno, pojavljuju se pukotine (poprene i podune), to omoguava neometan prodor vode u trup nasipa. Voda koja se nae u nasipu negativno utie na stabilnost nasipa smanjenjem veliina faktora stabilnosti. Sleganje povrine tla ili temelja jeste deformacija tla nastala zbog promene (porasta) naprezanja u vertikalnom smeru u tlu. Pretpostavke o tlu kao homogenom, linearno elastinom mediju, prilikom prorauna dodatnih naprezanja u tlu (zbog optereenja na povrini), uvedene su zbog potrebe prorauna prognoze sleganja. Ove pretpostavke zadovoljavaju, jer su radna naprezanja znatno ispod graninog stanja ravnotee. Sleganje je neizbeno, ali se ono u stiljivom tlu moe dopustiti ako ne ugroava funkcionalnost i stabilnost nasipa.

Ukupno sleganje: - trenutno sleganje st (m); - konsolidacijsko sleganje sk (m); - sekundarno konsolidacijsko sleganje ss (m). su=st+sk+ss (3.24)

Slika 3.2. Sleganje nasipa usled sleganja podloge i sleganja nasipa Ve ina metoda za prora un procene sleganja zasniva se na proraunu sleganja dela sloja kona ne debljine h i : (3.25)

49

(3.26) gde je: sleganje jednog sloja (m); S ukupno sleganje nasipa (m); debljina sloja nasipa (m); maksimalna visina nasipa (m); promena napona (kN/m2); Ms modul stiljivosti ( kN/m2). Kod sleganje s k . U slabopropusnim materijalima, u kojima se prilikom nanoenja optereenja poveava porni pritisak, sleganje nastaje konsolidacijom tokom vremena. Saobraajni kriterijumi propusnih materijala se javlja zanemarljivo malo konsolidaciono

3.4.

U analizi uslova saobraaja na putnoj mrei, najbitniju ulogu imaju tri osnovna bazna parametra saobraajnog toka: - protok vozila; - brzina toka; - gustina toka.

3.4.1. Protok vozila Pod pojmom protok vozila podrazumeva se broj vozila koji proe posmatrani presek saobraajnice u jedinici vremena u jednom smeru za jednosmerne saobraajnice ili u oba smera za dvosmerne saobraajnice. Sa gledita realnih tokova, zavisno od naina posmatranja u odnosu na prostor, razlikujemo: - protok vozila na preseku (odseka ili deonice) puta; - protok vozila na odseku ili deonici puta.

a)

Protok vozila na preseku (odseka ili deonice) puta predstavlja protok koji se

ostvaruje na posmatranom preseku (odseka ili deonice) puta u jedinici vremena. b) Protok vozila na odseku ili deonici puta. Predstavlja aritmetiku sredinu protoka na n-preseka, na odseku ili saobraajnoj deonici, gde .

50

Sva teorijska uoptavanja fundamentalnih relacija u teoriji saobraajnog toka, kada je re o protoku, odnose se na protok na odseku u jednom pravcu u jednom nizu i u jednom smeru. Osnovna jedinica za iskazivanje protoka vozila je broj vozila na jedan as .

Pod pojmom gustina saobraajnog toka podrazumeva se broj vozila na jedinicu duine saobraajnice, po saobraajnoj traci, po smerovima za jednosmerne saobraajnice, odnosno u oba smera za dvosmerne saobraajnice. Pojam gustine vezan je prostorno za odsek ili deonicu, a vremenski za trenutno stanje. U praksi, s obzirom na vremenski period u kome se posmatra, gustina saobraajnog toka moe predstavljati: a) (vozila/km) (3.27) gde je: N broj vozila na posmatranoj deonici u odreenom trenutku; S duina odseka u kilometrima. Broj vozila po jedinici duine posmatrane deonice kao aritmetika sredina mBroj vozila po jedinici duine posmatrane deonice u trenutku posmatranja... g

b)

trenutnih posmatranja u nekom vremenskom periodu T=m*t; gde je : T ukupni vremenski period posmatranja; t vremenski interval izmeu uzastopnih posmatranja gustine ... , (3.28) gde je: prosena gustina vozila ;

m broj trenutnih posmatranja;

gi broj vozila u i-tom trenutku posmatranja. 3.4.2. Brzina saobraajnog toka Za razliku od opteg pojma brzine, brzina saobraajnog toka podrazumeva srednju brzinu svih vozila koja uestvuju u odreenom saobraajnom toku. Zavisno od naina posmatranja protoka u odnosu na prostor i vreme, a s obzirom i na znaenja pojmova protoka vozila i gustine toka, u teoriji saobraajnog toka uspostavljena su dva

51

pojma za definisanje brzine saobraajnog toka kao odgovarajue srednje vrednosti brzina svih vozila koja sainjavaju posmatrani saobraajni tok. Srednja prostorna brzina saobraajnog toka predstavlja aritmetiku sredinu trenutnih brzina svih vozila u saobraajnom toku na prostornom odseku puta. Ova brzina se u strunoj literaturi naziva i srednja trenutna brzina. Znai, srednja prostorna brzina toka, sa gledita prostornog posmatranja, predstavlja brzinu na odseku puta, a s gledita vremenskog posmatranja trenutnu brzinu toka. Srednje prostorne brzine esto nazivamo trenutno posmatranje (merenje) na odseku puta.

(3.29) gde je: srednja prostorna brzina (km/h); n broj vozila u trenutku posmatranja; V1 brzina posmatranog vozila. Srednja vremenska brzina saobraajnog toka predstavlja aritmetiku sredinu brzina svih vozila u saobraajnom toku koja prolaze posmatrani presek puta, u odreenom periodu vremena. (3.30) gde je: Vt sredna vremenska brzina; V1 brzina posmatranog vozila; N broj vozila. Vreme putovanja, kao parametar saobraajnog toka, predstavlja srednju vrednost vremena putovanja svih vozila posmatranog saobraajnog toka preko posmatranog odseka puta. Vreme putovanja moe se izraziti formulom: (3.31) gde je: srednja vrednost vremena putovanja svih vozila u odreenom saobraajnom toku q preko posmatranog odseka puta; ti vreme putovanja pojedinih vozila u odreenom saobraajnom toku q preko posmatranog odseka puta;

52

q posmatrani saobraajni tok na posmatranom odseku puta. Osnovna jedinica za iskazivanje vremena putovanja saobraajnog toka jeste minuta, a takoe se koristi i sekunda i as. Postoje fundamentalne veze relacije izmeu osnovnih parametara saobraajnog toka. Tako se relacija izmeu protoka na odseku q, srednje prostorne brzine toka na odseku Vs, i gustine toka na odseku toka g, moe iskazati na dva naina: Analitikim putem, preko odgovarajuih izraza obrazaca; Grafikim putem, pomou osnovnih dijagrama saobraajnog toka.

1. 2.

Osnovni analitiki obrazac koji povezuje meusobnu zavisnost glavnih veliina toka glasi ; (3.32)

gde je : q protok vozila; g gustina vozila; Vs srednja prostorna brzina toka. Meusobnu zavisnost glavnih veliina saobraajnog toka mogue je prikazati na osnovu dijagrama, konstruisanih na osnovu matematike zavisnosti ovih parametara: 1. dijagram zavisnosti brzine i gustine; 2. dijagram zavisnosti protoka od gustine; 3. dijagram zavisnosti protoka od brzine. Iz uoptenih iskustvenih uslova, poznato je da vozai smanjuju brzinu kretanja vozila ukoliko se poveava broj vozila tj. gustina. Na osnovu ove konstatacije , zakljuujemo da se s porastom gustine toka, po odreenoj zakonitosti, smanjuje brzina toka. Sva istraivanja pokazuju da je ova zakonitost priblino linearnog oblika. Tako je zavisnost izmeu srednje prostorne brzine prometnog toka i gustine toka polazei od opteg oblika linearne zavisnosti (3.33) na bazi empirijskih merenja dobijamo (3.34) gde je:

53

Vs srednja prostorna brzina; Vsl brzina slobodnog toka; g gustina toka. Max g jeste teorijski maksimalna gustina toka, pri kojoj prestaje kretanje. Geoloki i hidrogeoloki kriterijumi Materijali za izgradnju nasipa saobraajnica

3.5.

3.5.1.

Nasip je deo trupa saobraajnice, izgraen od koherentnog ili nekoherentnog materijala na pripremljenom temeljnom tlu (podtlu). Nasipi se prvenstveno rade od zemljanih materijala dobijenih iskopom useka. Ukoliko takav materijal ne zadovoljava traeni kvalitet za izradu nasipa, nedostajui materijal nadoknauje se materijalom iz pozajmita. Radi pravilnog izbora mehanizacije za pravljenje nasipa od zemljanog tla, kao i primene optimalne tehnologije rada, potrebno je: voditi rauna o kvalitetu zemljanog tla s trase i pozajmita, ugraenog prema odgovarajuem geomehanikom ispitivanju; svaka promena pozajmita materijala za izradu nasipa mora biti praena odgovarajuim geomehanikim ispitivanjem i dokazom o njihovoj upotrebljivosti; Propisi po kojima se kontrolie kvalitet materijala podtla i nasipa jesu: odreivanje vlanosti tla, odreivanje specifine teine tla, odreivanje zapreminske teine tla, odreivanje granulometrijskog sastava, odreivanje granica konzistencije, sadraj sagorljivih i organskih materija, odreivanje optimalnog sadraja vode, odreivanje kalifornijskog indeksa nosivosti. Ako je sastav tla (podtla) nasipa takav da se na njemu ne moe direktno izgraivati nasip (zasiena tla, muljevita tla, tla organskog porekla i sl.), potrebno je pre izrade nasipa pripremiti podtlo, sanirati ga prema podacima iz projekta ili na nain koji odredi nadzorni organ. Dozvoljava se upotreba sledeih materijala: A. Sitnozrni kohezivni materijali (d50 >0,06mm) koji imaju: a) Granica teenja odreena po wl < 65% i indeks plastinosti odreen po Ip < 30%, uz njihovo zbijanje tako da Proctor-ov broj bude Pb < 0,02, gde je: (3.35) gde je:

54

Pb Proctor-ov broj; d jedinina teina u suvom stanju na 110 C (kN/m3 ); s jedinina teina vrstih estica (kN/m3 ) (26 do 27 kN/m3 ); W sadrina vode (vlanost); Sw stepen zasienja; stepen neravnomernosti b) min d > 15 kN/m za nasip visine manje od 3 m; min d > 15,5 kN/m za nasip visine vee od 3 m; c) U = d60 / d10 > 9 tj. izbegavati upotrebu uniformnih materijala; d) sadraj organskih materijala treba da bude < 6% i da su organske materije dispergovane u masi; e) | wopt - w | < 2% i materijala. B. Krupnozrni materijali (ljunak, lomljen kamen) za koje vae sledei uslovi: a) max d < 40 cm za slojeve debljine 60-80 cm; b) max d < 10 cm u zavrnom sloju planumaposteljice debljine 15 do 20 cm; c) da su materijali V, VI i VII kategorije po GN 200 postojani na delovanje atmosferilija i da ne menjaju vrstou nakon standardnog postupka naizmeninog zamrzavanja i odmrzavanja. Dozvoljena zbijenost definie se prema stepenu zbijenosti: (3.35) gde je: d postignuta jedinina teina u suhom stanju u nasipu ili posteljici podtla; dn normativna jedinina teina u suvom stanju, odreena labaratorijskim ili terenskim postupkom. D se kree od 95 do 100% (nekad i do 105%), u zavisnosti od energije zbijanja pri postizanju normativne jedinine teine. Minimalne vrednosti indeksa nosivosti za pojedine vrste tla su: finozrno tlo pesak ljunak min CBR = 5 7% min CBR = 8 12% min CBR 15% wopt < 25% tj. da se postie uniformna vlanost

55

3.5.2.

Kriterijumi za izgradnju nasipa saobraajnica

Svaki pojedini sloj mora da bude razastrt horizontalno u podunom smeru. Uzduni nagib mora da bude prema projektovanom nagibu. Popreni nagibi moraju da budu dvostrani ili jednostrani (4%). Svaki pojedinaan sloj mora da bude nasipan prema projektovanom poprenom profilu. Pri navoenju, prelazi transportnih sredstava moraju da budu to ravnomernije rasporeeni po itavoj irini planuma. Debljina pojedinog razastrtog sloja zavisi od efekta zbijanja upotrebljenog sredstva, vrste materijala i segregacijskih pojava. Ako je potrebno sabijati slojeve deblje od 30 cm, tada na probnoj deonici duine od 30 do 50 m treba komisijski utvrditi: - vrstu mehanikih sredstava za zbijanje; - debljine nesabijenih slojeva; - broj prelaza sredstava za zbijanje; - karakteristike materijala s vlanou zbijenog sloja na pet mesta, (minimum dva u donjoj polovini sloja). Svaki sloj mora da bude nabijen u punoj irini propisanim mehanikim sredstvom, koje odgovara za izabrani materijal za izradu nasipa. Zbijanje treba da se izvodi od ivice nasipa ka sredini (osovini). Pre poetka zbijanja, svaki sloj nasipa mora da bude optimalno vlaan. Nasipanje treba izvoditi tako da slojevi u uzdunom smislu budu horizontalni. Na taj nain, izbegava se nagli visinski prelaz izmeu slojeva razliitih debljina. Materijal koji se ugrauje u nasip ne sme da se ugradi na smrznute povrine, niti na sneg i led. Na terenu nagiba veeg od 20o, nasip se mora izgraivati stepenasto, zasecima irine od 2 m. Bone povrine stepenastih zaseka treba izvesti u nagibu od 2:1, s nagibom na stepenicama od 4% i padom ka padini. Kada je nagib terena vei od 30o, stepenaste zaseke treba raditi bez meuprostora, a kada je nagib terena od 20o do 30o treba postaviti meuprostore od 1 m (Luki, D., 2012).

Minimalna zahtevana zbijenost prema standardnom Proctor-ovom opitu i energijom zbijanja E=600 kN/m3 za koherentne i meane materijale sa do 20% kamenitog materijala:

56

a) Slojevi nasipa preko 2.0 m visine, a na 2.0 m ispod povrine kolovoza: 95% b) Slojevi nasipa do 2.0 m visine i slojevi viih nasipa od planuma donjeg slojaposteljice do 2.0 m ispod povrine kolovoza: 100% c) Za refulirani pesak: 97% Minimalna zahtevana vrednost modula stiljivosti (MS), za nekoherentne i meane materijale razliitog granulometrijskog sastava s vie od 20% kamenitog materijala, odreuje se pomou ploe 30cm, a prema kriterijumima: za meane materijale sa 2035% drobljenog kamenog materijala M = 25-30 MPa za meane materijale sa 3050% drobljenog kamenog materijala M = 3035 MPa za meane materijale s vie od 50% drobljenih kamenih materijala pri optimalnoj ili bliskoj vlanosti M = 40 MPa Za grubo drobljene kamene materijale (prenik zrna je vei od 200 mm) i meane matrijale, kontrola zbijenosti moe, po potrebi, da se radi i zapreminskim postupcima ili pomou stiljivosti. Zbijenost slojeva nasipa treba kontrolisati na svakih 50100 m, s dva opita u neposrednoj blizini, koji daju jedan rezultat. Vlanost se mora ispitivati svakodnevno. Novi sloj ne sme da se izgrauje pre provere prethodno izgraenog sloja nasipa.

3.5.3.

Nasipi na slabonosivom tlu To su nasipi kod kojih postoji opasnost da se za vreme gradnje ili nakon izgradnje u

povrini razviju takve deformacije, koje bi tetno uticale na bezbednost, trajnost i upotrebljivost nasipa i objekata na njemu. Ispod dodatnog optereenja u loe nosivom temeljnom tlu, razvijaju se premaeni porni pritisci, koji u vremenu gradnje samo malo opadnu. Za vreme gradnje se postie nizak stepen konsolidacije, zato se glavnina deformacija razvije tek nakon dovrene gradnje. Za stabilnost nasipa na mekim povrinama kritina je faza odmah nakon dovretka gradnje. Pod slabonosivim (nepovoljnim) tlom podrazumeva se stiljivo (vodom zasieno), meko podtlo, male vrstoe. Postoji nekoliko naina izgradnje nasipa na nepovoljnom tlu:

57

Uklanjanje tla (iskopom) do dubine 35 m, takozvana.zamena materijala zbijenim nasipom od povoljnog tla. Zamena materijala vee debljine slabonosivog tla je neekonomina. Izrada nasipa rasplinutog profila sa bermama, uz sporo graenje i dugo odleavanje. U savremenim uslovima izgradnje, kada je vreme izgradnje znaajan faktor, ovaj postupak se ree primenjuje. U poslednje vreme, kada je vreme veoma znaajan faktor za izvoenje saobraajnica, nasipi na slabonosivom tlu rade se sa ubrzanom konsolidacijom, gde se koriste vertikalne geodrenae, uz primenu vakuuma ili uz elektroosmotsko dreniranje. Jedan od naina savladavanja slabonosivih terena jeste i njihovo premoavanje ipovima. Razvoj tehnologije, a posebno geosintetikih materijala, omoguava da se nasipi na slabonosivom tlu mogu graditi bre i ekonominije: - gradnja nasipa sa blagim nagibima padina (1: n), n = 2,5; 3; 4; - gradnja nasipa sa bonim nasipima uz glavni nasip; - gradnja nasipa od lakih ili vrlo lakih materijala za nasipanje kao to su: elektrofiltarski pepeli, agregati od ekspandirane gline, ploe od ekstrudiranog polistirena, ploe od pijenjenog cementnog betona i sl. Hidrogeoloki kriterijumi

3.4.3.

Sva tla su vodopropusna, jer voda moe da se kree kroz prostor meusobno povezanih pora izmeu vrstih estica. Koliina, raspored vode u tlu i raspored pritiska u vodi veoma utiu na svojstva tla i na njegovo ponaanje u uslovima delovanja sopstvene teine i drugih optereenja. Usled zamrzavanja povrinskog sloja tla, moe doi do izdizanja njegove povrine, pri emu, nakon povienja temperature u prolee, takva mesta ostaju veoma meka i raskvaena. Ova pojava moe izazvati velika oteenja na kolovoznim konstrukcijama, oblogama kanala i plitkim temeljima. Zamrzavanje vode praeno je poveavanjem zapremine od oko 9% pri prelasku u led. Zbog toga, poveavanje zapremine zasienog tla pri snienju temperature ispod take mrnjenja nastaje usled poveanja zapremine pora za isti iznos. Ukupna promena zapremine tla, zavisno od poroznosti, moe biti priblino izmeu 2.5% i 5%, to bi u naim klimatskim uslovima izazvalo izdizanje povrine tla od 2 do 4 cm, a u krupnozrnom tlu, ljunku ili pesku moe biti i manje, jer se pri zamrzavanju neka koliina vode moe istisnuti iz pora. Zatitne mere podrazumevaju temeljenje objekata na dubinama veim od dubine dejstva mraza, koja se u naem podnevlju kree do 1,0 m. U nekim okolnostima , primenjuje se i

58

prekidanje kapilarnog penjanja ugraivanjem tamponskog sloja od krupnozrnog vodopropusnog materijala. Upotreba vlanog materijala za nasipe zahteva razliitu tehniku i nain ugradnje nego to je to uobiajeno. Izuzetno veliki valjci mogu da utiu na bubrenje i jedan ili dva prolaza mogu da postignu znaajno smanjenje procenta vazdunih praznina. Nosivost vlanog materijala vrlo je mala. Odvodnjavanje je jedna od efikasnih procedura za poboljanje inenjerskih svojstava vlanih zemljita, a u mnogim sluajevima izgradnje nasipa, isparavanje nudi znatne mogunosti za ekonomsko odvodnjavanje takvih materijala. Hidroloki uslovi u odreenoj sredini neophodni su za procenu osetljivosti kolovozne konstrukcije i materijala u njenom sastavu na smrzavanje, kao i za odreivanje mera za spreavanje nastanka tete. Hidroloki uslovi odreuju se na osnovu sledeeg: nivoa podzemne vode; dubine prodiranja mraza; osetljivosti materijala na smrzavanje. Na osnovu navedenih faktora, hidroloke uslove delimo na: povoljne; nepovoljne. Hidroloki uslovi su povoljni, ukoliko je: - nivo podzemne vode stalno ispod dubine prodiranja mraza, hm; - obezbeeno dobro odvodnjavanje plitkog useka; - boni ulazak vode u trup puta (iz vodenih tokova) ili s povrine spreen iznad nivoa podzemne vode. Hidroloki uslovi su nepovoljni, ukoliko je: - nivo podzemne vode u podruju dubine prodiranja mraza, hm; - nije obezbeeno dobro odvodnjavanje plitkog useka; - usek dubok; - omogueno podizanje nivoa podzemne vode ili bono ulivanje vode kao i ulazak vode sa povrine. Ukoliko se voda smrzne u kohezivnim materijalima i vlanom kamenju, zapremina se poveava, i javlja se fenomen koji je slian onom koji se javlja prilikom miniranja, ukoliko jaina veze ne izdri pritisak kristalizacije. Meutim, takav fenomen se javlja samo pri temperaturama koje su znatno ispod 0 C, jer se taka smrzavanja vode sputa usled poveanog pritiska.

59

U toku perioda smrzavanja, mraz prodire u materijal. to je mraz jai i to due deluje, to je bre i dublje njegovo prodiranje. Za materijal moemo rei da je osetljiv na smrzavanje, ukoliko se u njemu, usled delovanja mraza, pojave ledena soiva ili slojevi, koji su manje ili vie uporedni s linijom mraza, i koji prouzrokuju pojavu izdizanja kolovoza. Materijal takoe smatramo osetljivim na smrzavanje ukoliko je njegova nosivost smanjena otapanjem. Osetljivost materijala na smrzavanje zavisi od: - granulometrijskog sastava; - oblika zrna; - kompaktnosti; - vrsta minerala u sitnozrnim grupama; - mineraloko-hemijskih svojstava.

Tabela 3.2. Kategorizacija materijala (agregata) na osnovu njihove osetljivosti na smrzavanje (smernice) Sadraj zrna do 0,063 mm, % mase F1 F2 Neosetljiv Malo do srednje osetljiv F3 Veoma osetljiv >15 SM-ML, ML,MH,CL-ML <5 5....15 GW,GP,SW,SP SC2,GM2,SC2,SM2,CL,CH Kategorizacija1

Razred

Osetljivost

gde je: 1 - Kategorizacija u skladu sa DIN 18 196 i USCS G ljunak; S pesak; M praina; C glina.

2 - Klasifikovan u F1, ukoliko je primenjen uslov koji je naveden na slici 3.3.

60

Slika 3.3. Odreivanje razreda osetljivosti F1 i F2 u zavisnosti od koeficijenta U, i sadraja sitnih estica (smernice) Osetljivost meanih i sitnozrnih agregata na smrzavanje proizlazi iz sloenog simultanog delovanja: - stvaranje negativnog pritiska pri smrzavanju vode na granici leda vode; - primese razliitih minerala gline; - vodopropusnost materijala u vezi sa stopom kompaktnosti; - pokretljivost vode; - plastinost sitnih estica; - uslovi sedimentacije materijala (prirodna, ili unitena iskopavanjem i ugradnjom). Stoga su potrebna sveobuhvatna laboratorijska ispitivanja, kako bismo se upoznali sa osetljivou lokalnih materijala na smrzavanje, tj: - CBR vrednosti nakon smrzavanja i otapanja (CBR3), u posebnim sluajevima takoe; - izdizanje usled dejstva mraza na uzorcima materijala s razliitim sadrajem vode. Na osnovu rezultata dobijenih merenjima, u skladu s metodom CBR3 (posle smrzavanja i otapanja), materijale je mogue klasifikovati u razrede osetljivosti na smrzavanje, kako je navedeno u tabeli 3.3.

61

Tabela 3.3. Kategorizacija materijala prema osetljivosti na smrzavanje na osnovu CBR vrednosti (smernice)

Razred osetljivosti materijala F1 CBR3 vrednosti >30 % F2 Od 8 do 30 % <8 % F3

Put mora biti zatien od oteenja prouzrokovanih smrzavanjem ili otapanjem, ukoliko su istovremeno ispunjena sledea dva uslova: - osetljivost materijala na smrzavanje (F2, F3); - slobodna kapilarna voda, ili voda vezana apsorpcijom dotie u podruje smrzavanja, te je njena koliina dovoljna za stvaranje leda. Zatitne mere je potrebno planirati tako da je mogue iskljuiti jedan od dva gorenavedena uslova. Uticaj mraza je mogue umanjiti ukoliko se sneg zadrao na kolovozu, te ukoliko se umesto soli za spreavanje stvaranja poledice upotrebljavaju mineralni materijali za posipanje. Meutim, to je izvodljivo samo na putevima niih kategorija (s relativno niskim intenzitetom saobraaja), uz uslov da saobraajna bezbednost nije ugroena. Efikasno odvodnjavanje povrine kolovoza, kolovozne konstrukcije, donjeg stroja, nasipa i posteljice mora uvek biti omogueno. Radi efikasnog odvodnjavanja, potrebno je redovno odravati instalacije i sredstva za odvodnjavanje. Oteenja nastala smrzavanjem mogue je smanjiti ili ak ukloniti redovnim odravanjem puta. Naalost, tu meru nije mogue primeniti na sve izvore oteenja. Za materijale koji su manje osetljivi na smrzavanje, popreni nagib posteljice treba da iznosi najmanje 2.5 %, dok kod osetljivijih materijala (kohezivno tlo), popreni nagib treba minimalno da iznosi 4 %. to je hidrauliki pad vei, to je potrebno krae vreme za odvodnju. Ukoliko kolovozna konstrukcija nije vodonepropusna, atmosferske vode mogu da prodru u podlogu i tako ubrzaju stvaranje oteenja usled smrzavanja. Odgovarajua hidroizolacija takoe moe da bude mogua mera za odravanje.

62

4. PRIMENA VKO PRI PROJEKTOVANJU NASIPA SAOBRAAJNICA

4.1. Uvod Projektovanje predstavlja struni rad kojim projektant planski, postupno,

sistematski i koncepcijski razrauje svoju ideju o izgradnji nekog objekta. Ideja projektanta prikazana opisno, raunski, grafiki i sa svim neophodnim tehniko ekonomskim dokumentacije, a omoguuje pokazateljima, naziva njenu se kontrolu, materijalizovana projekat. realizaciju Na u obliku taj makete, crtea, tehnike ideja nain predstavljena i

projektanta dostupna je i osobama koje nisu uestvovale u njenoj razradi i izradi, (graenje), eksploataciju odravanje. Proces planiranja i projektovanja saobraajnica sastoji se od sukcesivnog istraivanja i izbora optimalnog koridora (generalni projekat), te optimalnog poloaja trase putnog pravca u prostoru (idejni projekt). U praksi se primenjuje postupak izrade varijanti reenja, vrednovanje varijanti i donoenje odluke o najpovoljnijem reenju, koji je, u osnovi, slian postupku viekriterijumske optimizacije (VKO) za diskretne sisteme. Prvenstveno treba optimizacijom horizontalne i vertikalne ose, uz maksimalno pridravanje geometrijskih standarda, omoguiti izgradnju saobraajnica uz minimalna finansijska ulaganja i istovremeno, uz maksimalnu moguu sigurnost. Osim toga, projektni elementi saobraajnice su uinci promena u trokovima izgradnje. Pri planiranju i projektovanju saobraajnica, izrada varijanti reenja zahteva kreativnost projektanta. Naime, pred projektanta se postavlja, naizgled, jednostavan zadatak spajanja dve vorne take trasom puta. Meutim, problem je vrlo sloen, jer na jednoj strani, treba zadovoljiti kriterijume investitora, a na drugoj, funkcionalnost i tehniku upotrebljivost puta. Zbog toga se, u okviru idejnog projekta, rade varijante reenja vie trasa saobraajnica i na temelju vrednosti njihovih parametara, po odreenim kriterijumima, pravi izbor optimalne trase . Sve sloeniji uslovi poslovanja zahtevaju viekriterijumski pristup pri reavanju poslovnih problema, ime se omoguava objektivno poreenje izmeu veeg broja alternativa ocenjenih u sistemu veeg broja razliitih raznorodnih kriterijuma, datih u razliitim jedinicama, s razliitim relativnim znaajem, i s razliitim zahtevom za ekstremizaciju. Osnovna uloga donosioca odluke pri reavanju problema viekriterijumskog odluivanja ogleda se ne samo u donoenju konane odluke, primenjenom metodologijom, ve i u definisanju viekriterijumske baze sistema kriterijuma za evaluaciju alternativa, u izboru

63

preferencijskih funkcija, odreivanju relativnog znaaja kriterijuma i odgovarajuih parametara, a to sve predstavlja osetljive faze u reavanju problema poslovnog odluivanja. U prethodnom poglavlju su opisani kriterijumi i potkriterijumi za analizu optimizacije projektovanja nasipa. Prikazani su u tabeli 4.1. Tabela 4.1. Tabela za ocenu teina kriterijuma i potkriterijuma

LIST BR.

NAZIV KRITERIJUMA EKONOMSKI KRITERIJUMI

Teina kriterijuma

Potkriterijumi

Funkcija cilja min

Teina/ vrsta ocene

Trokovi izgradnje saobraajnice Trokovi eksploatacije puta Socioekonomski faktori (razvoj regiona i sl.)

min max

Kvantitativna ocena Kvantitativna ocena Kvalitativna ocena

KRITERIJUMI STABILNOSTI

Stabilnost nasipa Stabilnost nasipa pri dejstvu zemljotresa Optereenje

max max max

Kvalitativna ocena Kvalitativna ocena Kvalitativna ocena

Sleganje

min

Kvalitativna ocena

SAOBRAAJNI KRITERIJUMI GEOLOKI I HIDROGEOLOKI KRITERIJUMI

Protok vozila Materijal Uslovi fundiranja Hidrogeoloki uslovi

max max max max

Kvantitativna ocena Kvalitativna ocena Kvalitativna ocena Kvalitativna ocena

64

Iz tabele 4.1. moe se zakljuiti da veini kriterijuma nije mogue dodeliti kvantitativne teine. Umesto nama veoma pogodnih kvantitativnih teina, veem broju kriterijuma mogue je dodeliti kvalitativne teine. Kvantitativni kriterijumi su karakteristike alternativa koje se mogu precizno meriti na tzv. kardinalnim skalama (intervalnoj skali i skali odnosa ili relacionoj skali). Kvantitativni kriterijumi bi bili cena, protok vozila, kilometraa, kvadratura, obim proizvodnje, ostvareni profit, itd. Kriterijume izraavamo u razliitim mernim jedinicama (novcu, m2, tonama, procentima, itd.), a nekada isti atribut moemo da merimo na vie mernih skala.

Kvalitativni kriterijumi su takve karakteristike alternativa koje se ne mogu izraziti numeriki, kriterijumi iju vrednost nije mogue precizno izmeriti, na osnovu kojih se ne moe praviti bilo kakvo kvantitativno poreenje alternativa. U tu grupu kriterijuma svrstavaju se: sigurnost objekta, geoloki kriterijumi, dizajn objekta, materijal od koga je izgraen objekat, lokacija objekta i slino. Prilikom izbora i formulisanja kriterijuma, javlja se i problem kvantifikovanja kvalitativnih karakteristika. Naime, radi preciznosti ocenjivanja i meusobnog poreenja alternativa, kad god je to mogue, kvalitativne karakteristike potrebno je izraziti kvantitativnim pokazateljima,koji e prikazati sutinu odgovarajueg cilja.

Ako se ova vrsta kriterijuma koristi za ocenjivanje alternativa, onda se njihovim modalitetima pridruuju opisi kojima se izraavaju nai ukusi i preferencije. Na primer, sigurnost objekta se moe opisati razliitim modalitetima, kao to su: izuzetno lo, lo, srednji, vrlo dobar, odlian. Pri kvantifikovanju ovih kriterijuma, koriste se razne skale koje moraju imati dovoljno nivoa da bi se jasno uoila razlika izmeu modaliteta posmatranog kvalitativnog atributa. Kriterijumi predstavljaju karakteristike alternativa koje su relevantne u konkretnom izboru posmatranog problema odluivanja. Za razliku od alternativa koje su unapred definisane, kriterijumi se uvek samostalno biraju i formuliu. To znai da je njihov izbor subjektivan, jer skup atributa odraava individualan stav, odnosno otkriva specifine ciljeve koji se ele postii donetom odlukom. Zbog toga e skupovi kriterijuma biti razliiti za svakog od autora, a razlikovae se i po broju i sadraju, ili prema znaaju koji im se pripisuje. Izbor kriterijuma je veoma znaajna faza vieatributnog odluivanja. U toj fazi, odluuje se kako e se pratiti realizacija postavljenih ciljeva, pa lista mora da bude: - kompletna; - iskljuujua.

65

Kompletnost liste kriterijuma podrazumeva da su obuhvaeni svi aspekti problema koji su znaajni pri izboru. Lista atributa izvodi se na osnovu liste svih potciljeva koji slue realizaciji glavnog cilja. Druga osobina koja mora biti zadovoljena jeste iskljuivost. To znai da kriterijumi treba da budu formulisani tako da ne postoji preklapanje njihovih sadraja, jer bi dupliranje karakteristika u postupku ocenjivanja alternativa moglo da izazove vei uticaj od stvarnog uticaja. Pored izbora atributa, posebna panja se mora posvetiti formulaciji atributa. Nekada se deava da e atribut i cilj biti identini, na primer, cena i minimizacija cene, dok e u drugom sluaju biti razliiti. Veoma je vano uoiti da, umesto karakteristike koja se prirodno namee, treba izabrati onaj pokazatelj koji e odraziti sutinu postavljenog cilja. Na primer, kada posmatramo atribut veliina nasipa moemo ga izraziti objektivnom veliinom, izraenom kroz ukupnu kubaturu nasipa. Meutim, sutina cilja koji se eli postii jeste skraenje vremena i cene izgradnje, koja se mnogo preciznije moe prikazati sa minimizacijom cene izgradnje. Prilikom izbora i formulisanja atributa, javlja se i problem kvantifikovanja kvalitativnih karakteristika. Naime, radi preciznosti ocenjivanja i meusobnog poreenja alternativa, kvalitativne karakteristike potrebno je izraziti kvantitativnim pokazateljima koji e prikazati sutinu odgovarajueg cilja, kad god je to mogue,.

4.2. Elementi za vrednovanje varijanti Prvi i najvaniji korak prilikom poreenja i vrednovanja varijantnih reenja jeste definisanje ciljeva i kriterijuma vrednovanja i njihovih relativnih teina/vanosti koje su numeriki odraz vanosti ciljeva, odnosno kriterijuma. Na izbor varijante nasipa saobraajnice utie veliki broj faktora. Specifian znaaj svakog od faktora je razliit, a on je promenjiv. Tako, na primer, u odreenim uslovima dominantnu ulogu imaju trokovi izgradnje, u drugim tehniko-saobraajne karakteristike nasipa, a nekada su to ekoloki faktori, i tako dalje. Izbor nasipa se uvek radi u poznatim drutveno-ekonomskim uslovima, u kojima pojedini uticajni faktori imaju odgovarajuu specifinu teinu. Meutim, izbor nasipa se uvek obavlja za budue, a ne za sadanje vreme. To nalae potrebu uvaavanja, kako aktuelnog stanja i oekivanih razvojnih trendova ueg i ireg regiona, tako i opteprihvaenih svetskih vrednosnih kriterijuma. U nastojanju da se najbolje odabere, potrebno je analizirati vie najznaajnijih uticajnih faktora i ukljuiti vie kriterijuma.

66

4.3. Utvrivanje relativnih teina Zbog meusobnog poreenja relativnih teina, a sve s ciljem dobijanja to realnijeg reenja za optimizaciju projektovanja nasipa, relativne teine odreene su na dva naina: Prvi nain je utvrivanje relativnih teina, sprovedeno razmatranjem predloenih teina kriterijuma od strane odabranog anketnog uzorka od deset ispitanika, strunjaka (obraiva ne uestvuje). U razmatranju metode viekriterijumske optimizacije u prethodnim poglavljima, esto je bila pominjana mera relativne vanosti kriterijuma. Nesumnjivo je da relativne teine kriterijuma igraju presudnu ulogu u donoenju odluke, to jest u izboru optimalnog reenja. Najee metode koje se koriste da bi se odredila teina svakog pojedinog kriterijuma jesu metode anketiranja, a najee koriena i najrazvijenija meu njima jeste Delfi metoda. Moe se rei da je moderno doba istraivanja poelo s Delfi metodom. Delfi metoda jedna je od osnovnih metoda prognoziranja i predstavlja najpoznatiju i najvie korienu metodu ekspertnih ocena. Metode ekspertnih ocena predstavljaju znaajno poboljanje klasinih naina dobijanja prognoza zajednikom konsultacijom grupe eksperata za prouavani fenomen. Drugim reima, re je o metodoloki organizovanom korienju znanja eksperata, radi predvianja buduih stanja odnosno fenomena. Delfi metoda nastala je ranih ezdesetih godina XX veka, u amerikoj korporaciji RAND (Santa Monica, California). U tu svrhu, istraivai RAND-a odluili su se za sistematsko i organizovano prikupljanje pojedinanih predvianja grupe eksperata, s ciljem dobijanja traene prognoze (Dananovi, A.,2010). Sledei problem bio je nain na koji e eksperti artikulisati svoj stav i dati konano miljenje, a da taj nain ni sa im ne umanji fokusiranost svakog pojedinanog uesnika u ekspertnom panelu na cilj. Reenje tog problema, u sutini, predstavlja zaetak Delfi metode. Naunici RAND-a Olaf Helmer, Nicholas Rescher i Norman Dalkey reili su ovaj problem, tako to su u potpunosti odbacili mogunost konferencijskog okupljanja eksperata i eliminisali eventualnu mogunost da miljenje najglasnijeg uesnika u panelu odnese prevagu nad kvalitetnijim razmiljanjima eksperata koji nemaju takvu mogunost artikulacije (Dananovi, A.,2010).

67

Ovom metodom izbegavaju se direktna diskusija i konfrontacija ljudi i miljenja, koji klasini nain dobijanja zajednikog predvianja grupe eksperata na otvorenom sastanku ine neobjektivnim.

Slika 4.1. Uproeni graf Delfi metode (Dananovi, A.,2010.)

Svi ovi faktori izbegnuti su Delfi metodom, pa je to jedna od njenih osnovnih prednosti. Istraivai RAND-a doneli su odluku da konferencijsku salu zamene stvarnim ekspertskim konsenzusom do koga e doi sami organizovanim i sistematskim usaglaavanjem pojedinanih prognoza. Polazna taka metode jeste definisanje problema za koji se trai prognoza. Nakon definisanja problema, formira se grupa eksperata koji e uestvovati u prognoziranju. Jasno je da je preduslov bio izbor najkompetentnijih eksperata za datu oblast, onih koji najbolje poznaju prouavani fenomen. Broj eksperata koji bi trebalo da ine grupu nije lako odrediti, meutim ,

68

preporuuje se grupa od deset do petnaest naunika, a najvie do trideset pet. Kontakti sa ekspertima obavljaju se putem serije upitnika. Na taj nain, od njih se trae prognoze i raznovrsne informacije, pri emu je anonimnost eksperta i dobijenih prognoza zagarantovana. Prva serija upitnika koja se dostavlja ekspertima sadri neophodne informacije, a od njih se trai da daju svoju prognozu koja mora biti potkrepljena odgovarajuim argumentima. Na bazi dobijenih prognoza, pristupa se izraunavanju prosene prognoze koja predstavlja srednju vrednost pojedinanih prognoza, kao i variranje prognoza oko srednje vrednosti, koje predstavlja meru preciznosti prognoza. Druga serija upitnika koja se alje ekspertima sadri izraunatu prosenu prognozu, meru preciznosti prognoza i ekstremne prognoze s njhovim razlozima. Od eksperata se tada trai da preispitaju svoju prvobitnu prognozu, urade eventualnu korekciju i dostave miljenje o ekstremnim prognozama, zajedno sa odgovarajuom argumentacijom (Opricovi, S., Hajdukovi, D.,1993.). Ovakav proces se obavlja u vie koraka obino etiri, a konana prognoza dobija se kao srednja vrednost prognoza iz poslednje serije upitnika. Kao prosena vrednost uzima se medijana ona vrednost prognoze za koju je broj eksperata ija je prognoza vea od te vrednosti, jednak broju eksperata ija je prognoza manja od te vrednosti. Uz objanjenje postupka analize i usvajanje osnovnih principa ocene teinskih vrednosti, i to: _ ukupan zbir teina mora iznositi 1 (jedan); _ ukoliko se oceni da odreeni cilj/kriterijum nije relevantan za izbor varijante, dodeljuje mu se teinska vrednost 0 (nula); _ svaki ocenjiva je autonoman u proceni teinskih vrednosti ciljeva/kriterijuma. Grupa strunjaka, lanova ocenjivakog tima, koja poznaje konkretne prostorne uslove, kao i funkciju budueg nasipa u putnoj mrei, popunila je upitnik, uz molbu da se razmotre pojedini ciljevi/kriterijumi, dopune i/ili iskljue pojedini ciljevi/kriterijumi i odrede relativne teine svakog cilja/kriterijuma, pri emu je uslov bio potovanje ve definisanih principa ocenjivanja. Rezultati statistike analize dobijenih odgovora prikazani su u tabeli 4.2 i na narednim dijagramima.

69

GEOLOKI KRITERIJUMI STABILNOSTI EKONOMSKI KRITERIJUMI

SAOBRA

HIDROGEOLOKI

-AJNI

Kriterijumi

1,00 0,08 5 0,05 0,10 5 0,10 0,04 0,07 0,06 0,08 5 0,07 5 5 0,04 0,05 0,085 0,075 0,05 0,08 0,11 0,11 0,12 0,12 0,06 0,10 0,09 0,12 0,11 0,08 0,075 0,06 0,05 5 0,10 0,10 0,06 0,070 0,070 0,09 0,11 0,09 0,06 0,04 0,09 0,10 0,10 0,08 5 0,05 0,09 0,07

1,00

1,00

1,00

1,00

1,00

Odgovori ispitanika

1,00

1,00

Tabela 4.2. Rezultati teinskog ocenjivanja kriterijuma od strane ocenjivakog tima

1,00

10

1,00

Suma teina (u evra) evra) nasipa nasipa dejstvu ki faktor Sleganje Trokovi Trokovi izgradnje hiljadama Stabilnost Stabilnost Naziv zemljotresa Optereenje eksploatacije Protok vozila (u hiljadama pri min min min max Socioekonoms max Potkriterijumi max max max cilja /n Funkcija Teina 0,224 0,075 0,072 0,083 0,080 0,084 0,091 0,087 1 0,08 0,08 0,035 0,085 0,05 0,10 0,11 0,09 0,08 0,07 0,07 0,07 0,09 0,075 0,08 0,10 0,12 0,09 0,11 0,09 0,07 0,09 0,09 0,075 0,07 2 3 4 5 6 7 8 9

KRITERIJUMI

KRIT.

uslovi

Uslovi

Materijal

fundiranja

Hidrogeoloki max

max

max

1,000

0,052

0,070

0,082

0,04

0,08

0,08

0,25

0,040

0,055

0,05

0,25

0,05

0,07

5 0,07

0,027

0,055

0,045

0,10

0,15

0,05

0,07

0,08

0,20

0,035

0,075

0,09

0,20

0,05

0,08

0,07

0,20

0,05

0,07

0,07

0,27

0,08

0,07

0,10

0,20

0,07

0,08

0,10

0,25

70

Grafikon 4.1. Dijagram raspodela rezultata teinskog ocenjivanja kriterijuma od strane ocenjivakog tima

71

Drugi nain jeste utvrivanje relativnih teina na osnovu miljenja i odluke obraivaa disertacije. Tabela 4.3. Rezultati teinskog ocenjivanja kriterijuma od strane obraivaa

KRITERIJUMI Naziv EKONOMSKI KRITERIJUMI

Kriterijumi Funkcija cilja odgovor min min max max max max min max 0,10 0,05 0,10 0,05 0,10 0,10 0,10 0,20 Trokovi izgradnje (u hiljadama evra) Trokovi eksploatacije (u hiljadama evra) Socioekonomski faktor

KRITERIJUMI STABILNOSTI

Stabilnost nasipa Stabilnost nasipa pri dejstvu zemljotresa Optereenje Sleganje

SAOBRAAJNI KRITERIJUMI GEOLOKI

Protok vozila I Materijal Hidrogeoloki uslovi Suma teina

max max max

0,10 0,05 0,05 1,00

HIDROGEOLOKI Uslovi fundiranja KRITERIJUMI

72

Grafikon 4.2. Dijagram raspodela rezultata teinskog ocenjivanja kriterijuma od strane obraivaa

4.4. Skale za kvantifikaciju odnosa parova alternativa

Za kvantifikaciju odnosa parova alternativa koriste se dve vrste skala. Prva vrsta skala definisana je na intervalu [9, 1/9] i bazirana na osnovnoj Saatyjevoj skali. Druga vrsta skala bazirana je na eksponencijalnoj skali koju je predstavio Lootsma. Pored ovih, postoje i brojne druge skale koje se mogu koristiti, ali koje ne daju tako dobre rezultate kao pomenute (Dragaevi, Z.,2010).

4.4.1. Skale definisane na intervalu

Skala definisana na intervalu [9, 1/9] bazirana je na osnovnoj skali koju je predstavio Saaty. Postavlja se pitanje zato je izabran ba taj interval. Zato skala nema vei ili manji interval? Odgovor na to pitanje Saaty bazira na psiholokoj teoriji, koju je postavio Weber. Weber je 1846. godine postavio teoriju prema stimulansu merljive veliine. Prema toj teoriji, ovek nije u stanju da pravi izbor iz neogranienog skupa podataka, to jest, ne poseduje instrument koji bi mu pomogao da pravi razliku izmeu dve vrednosti koje su veoma blizu (na primer, izmeu cene nasipa od 30.000.000,00 dinara i 30.000.000,22 dinara, ali moe

73

razlikovati cene 30.000.000,00

dinara

i 32.000.000,00 dinara). To znai da je potrebno

poveati s za minimalni iznos s, da bismo dostigli taku gde naa ula mogu razlikovati s i s+ s. Na osnovu matematikog modela koji proizlazi iz ove teorije, Saaty je formulisao skalu od 5 (pet) vrednosti i 4 (etiri) meuvrednosti, pri emu je vrednost devet (9) gornja, a jedan (1) donja granica intervala (skup vrednosti [1, 1/9] jesu reciprone vrednosti intervala [9,1]). Sledee pitanje koje se namee jeste: zato je gornji limit devet (9), zato nije, na primer, postavljen interval (1, )? Saaty daje nekoliko razloga kao odgovor na postavljeno pitanje: 1) Kvalitativne razlike su znaajne u praksi i imaju element preciznosti kada se uporeuju subjekti, koji su istog reda vanosti, ili veoma bliski kada su osobine za poreenje u pitanju. 2) Sposobnost oveka da pravi kvalitativne razlike predstavljena je sa pet (5) vrednosti: jednako, slabo, jako, veoma jako i apsolutno. Moe se napraviti i kompromis izmeu susednih vrednosti kada je potrebna vea preciznost. Znai, ukupno ima devet (9) vrednosti i one mogu biti uzastopne, pa bi takva skala bila potvrena u praksi. 3) U praksi se esto sree klasifikacija stimulansa prema tri vrednosti: odbijanje, indiferencija i prihvatanje. Radi preciznije klasifikacije, svaka od ovih vrednosti je podeljena na tri: nisko, srednje i visoko, znai ukupno devet (9) vrednosti. 4) U psihologiji je razvijena teorija 7 2 subjekata u simultanoj komparaciji, koja sugerie da ako se uzme 7 elemenata + 2 elementa, zadovoljavajui opis pod (1), i ako su svi za nijansu razliiti meu sobom, potrebno je devet (9) bodova da bi se prikazale razlike meu njima. Ukoliko bi postavljeni interval bio, na primer, (1, ), to bi znailo da je ovekov razum sposoban da razlikuje relativnu dominaciju bilo koja dva objekta, to nije sluaj. Iz iskustva je poznato da je ovekova sposobnost razlikovanja ograniena, a kada se uporeuju dva objekta, pretpostavke su najee proizvoljne. Ovo sugerie to da skale treba da imaju konaan rang, to jest, da je bolje da granice intervala budu zatvorene u oblasti koja reflektuje stvarnu sposobnost komparacije objekata.

74

Tabela 4.4. Saaty-jeva tabela za komparaciju parova alternativa (Dragaevi, Z.,2010) Intenzitet vanosti 1 Definicija Jednako vano Objanjenje Dve alternative jednako doprinose cilju.

2 3

Slaba vanost Umereno vano Na temelju iskustva i procena, daje se umerena prednost jednoj alternativi u odnosu na drugu.

4 5

Umereno vano + Strogo vanije Na temelju iskustva i procena, strogo se favorizuje jedna alternativa u odnosu na drugu.

6 7

Strogo + Vrlo stroga, dokazana vanost Jedna alternativa se izrazito favorizuje u odnosu na drugu; njena dominacija

dokazuje se u praksi. 8 9 Veoma stogo Ekstremna vanost Dokazi na temelju kojih se favorizuje jedna alternativa u odnosu na drugu potvreni su s najveom uverljivou. 2,4,6,8 Meuvrednosti Neophodan je kompromis.

75

Reciprone vrednosti gornjih nenula

Ako alternativa i ima neku od navedenih vrednosti iz skale, kada se

uporeuje sa alternativom j, tada j uzima recipronu

vrednost kada se uporeuje alternativom i. sa

Za =ln (1+ ), e je osnova prirodnog logaritma. U sledeoj tabeli (4.5.), prikazane su vrednosti dve eksponencijalne skale koje odgovaraju dvema vrednostima parametra . Iz tabele se vidi da se, dodeljivanjem razliitih vrednosti parametru , mogu stvoriti razliite eksponencijalne skale.

76

Tabela 4.5. Skala relativne vanosti (Dragaevi, Z.,2010.) Intenzitet vanosti e0 e1 e2 e3 e4 e5 e6 Reciprone vrednosti gornjih nenula Indiferentnost izmeu Ai i Aj Indiferentnost praga prema Ai Slaba preferencija za Ai Usvojivi prag prema Ai Jaka preferencija za Ai Dominantni prag prema Ai Veoma jaka preferencija za Ai Ako vrednost i ima jednu od gore navedenih vrednosti nenula, kada se uporeuje s vrednou j, tada j uzima recipronu vrednost kada se uporeuje sa i. Definicija

4.4.2. Eksponencijalne skale Eksponencijalne skale, koje je predstavio Lootsma, baziraju se na razliitim opservacijama u psiholokoj teoriji o opaanju stimulansa, koje emo oznaiti sa ei . Prema tim opservacijama, razlika en+1 i en mora biti vea od najmanje utvrene razlike ili jednaka najmanjoj utvrenoj razlici koja je proporcionalna sa en. U Tabelama 4.2. i 4.3. dati su sumirani mogui izbori donosioca odluke. Numeriki ekvivalenti lingvistikih izbora iz tabele moraju zadovoljiti sledee relacije: en+1 - en =ln, gde je >0 ili : en+1= (1+)ln =(1+) ln-1 =(1+)
2 n+1

(4.1.) l0, gdje je l0 =1 ili ln =l

rxn

(4.2.)

77

Tabela 4.6. Dve eksponencijalne skale (Dragaevi, Z.,2010)

Normalna (=1/2) ex0=1,00 ex1=1,65 ex2=2,72 ex3=4,48 ex4=7,39 ex5=12,18 ex6=20,09

Razvuena ((=1) =1,00 =2,72 =7,39 =20,09 =54,60 =148,41 403,43

Definicija e0 e1 e2 e3 e4 e5 e6

Razlika izmeu eksponencijalne i Saatyjeve skale jeste i u broju kategorija koje su dozvoljene u eksponencijalnim skalama. U ovoj skali ima etiri (4) glavne lingvistike kategorije i tri (3) meukategorije, takozvane prag-kategorije izmeu njih. Prag-kategorija moe se koristiti ako donosilac odluke nije siguran koju od glavnih kategorija da izabere. Eksponencijalne skale esto se koriste prilikom uporeivanja istorijskih perioda, veliine nacija, jaine zvuka, jaine svetlosti, itd.

4.4.3. Vrednovanje skala za kvantifikovanje odnosa parova alternativa Prilikom procene skala za kvantifikovanje odnosa parova alternativa, najee se koristi kriterijum koji je Saaty definisao kao pristup karakteristine vrednosti (eigenvalue approach), a koji predstavlja bazu na kojoj poiva metoda analitikih hijerarhijskih procesa (AHP metoda). Da bismo objasnili ovaj pristup, potrebno je definisati neke kategorije, kao to su matrica odluivanja, konzistentnost (doslednost), indeks konzistencije (CI), itd. Neka je C1, C2, , Cn skup alternativa. Kvantitativna procena parova alternativa Ci, Cj predstavljena je (n x n) matricom A = ( aij ) , (i,j = 1,2,,n) gde je: (4.3.)

78

A matrica; aij elementi matrice. Elementi aij definisni su sledeim pravilima. Pravilo 1. Ako je aij = , onda je aji= 1/ , 0. Pravilo 2. Ako je procenjeno da je Ci od jednake vanosti kao i Cj, tada je aij = 1, aji = 1, kao i aii = 1 za svako i.

Prema tome, matrica A ima oblik

(4.4.)

Poto su definisani skup alternativa i elementi matrice A, potrebno je odrediti numerike teine w1, w2, , wn koje e uticati na donesene (registrovane) procene. Povezanost teine wi s procenama aij pokazuje se u tri koraka. Prvi korak za poetak, pretpostavi se da su procene rezultat preciznih fizikih merenja. Na primer, ima nekoliko varijanti materijala za izradu nasipa, koje su obeleene sa C1, C2, ,Cn i precizan instrument za odreivanje zapreminskih teina. Da bismo uporedili C1 i C2, zapreminsku masu materijala C1 (npr. 20 kN/m3) odredie se zapreminska masa materijala C2 (npr. 18 kN/m3). Zatim e se podeliti teine w1 i w2, pa se dobija rezultat 1,111. Dobili smo procenu da je C1 1,111 puta tee od C2, pa je polje a12 = 1,111. Znai, u savrenim uslovima egzaktnog merenja, relacija izmeu teine wi i procene aij prikazana je sledeom relacijom:

, (i,j =1,2,...,n) gde su: wi, wj teine (veliine) elemenata; aij elemenat matrice ( ) odnosno matricom

(4.5.)

79

(4.6)

gde je A = [aij] Meutim, ovakva relacija nemogua je u optem sluaju, zato to ni fizika merenja nisu uvek ba egzaktna, ve doputaju devijaciju, a u ljudskom rasuivanju, odnosno procenama, te devijacije su znaajno vee. Drugi korak da bi se odredila doputena devijacija, posmatra se iti red matrice A. Elementi reda jesu: ai1, ai2, .., aij, .,ain. U idealnim uslovima, ove vrednosti jednake su odnosima wi/w1, wi/w2, .,wi/wj, .,wi/wn gde su: wi, wj teine (veliine) elemenata Stoga, u idealnim uslovima, ako se pomnoi prvi element itog reda sa w1, drugi element sa w2, i tako redom, dobija se: (4.8.) gde su: wi, w1...wn teine (veliine) elemenata Rezultat je red sa identinim elementima wi, wi, .,wi poto bi se, u optem sluaju, dobio red elemenata koji predstavlja statistiko rasturanje vrednosti oko wi. te je razumno traiti da je wi jednako proseku ovih vrednosti. wi = aijwj ; (i,j = 1, 2, ., n) gde je: wi, wj teine (veliine) elemenata aij-elemenat matrice ( ) mnogo realnija relacija je ; (i = 1, 2, ., n) ; (i = 1, 2, ., n) gde je: (4.10.) (4.9.) (4.7.)

80

wi = prosek od (ai1w1, ai2w2, ., ainwn) I pored toga to je dobijena optija relacija od relacije (4.8.), ipak ostaje pitanje da li je problem nalaenja jedinstvene teine wi, kada je aij dato, reiv. Trei korak da bi procenjeno aij bilo dovoljno blizu iznosu wi/wj, potrebno je izvriti male korekcije u tom odnosu. Kako se aij menja, ispostavlja se da bi se moglo dobiti odgovarajue reenje za jednainu (4.10.), ako se n promeni. Vrednost n se moe napisati i kao max , tako da problem ; (i = 1, 2, ., n) gde je: wi prosek od (ai1w1, ai2w2, ., ainwn); max najvea karakteristina vrednost matrice A` (reciprona matrica); aij-elemenat matrice ( ) Jednaina 4.11. ima reenje koje je jedinstveno. To je sopstvena ili karakteristina vrednost. Ako se poe od poetne relacije da je Aw = nw, gde je A konzistentna matrica, a njena reciprona matrica je A`, koja je dobijena iz matrice A (dobijena poreenjem odnosa parova alternativa), dobija se A`w` = maxw`, gde je : max najvea karakteristina vrednost matrice A` i w` teine (veliine) elemenata matrice A`. Da bi se objasnio pojam konzistencije, posmatraju se elementi C1, C2, ., Cn nekog nivoa u hijerarhiji. Trae se njihove teine uticaja w1, w2, , wn na neke elemente u sledeem nivou. Sa aij obeleen je broj koji prikazuje kvantitativnu procenu elementa Ci, kada se uporeuje sa Cj. Matrica brojeva aij je obeleena sa A ili A = (aij). gde je: A matrica i aij elementi matrice A. Kao to je napisano u prethodnom tekstu aji = 1/aij, odnosno matrica A je reciprona matrica. Ako su procene perfektne u svim komparacijama, onda je aik = aij*ajk, za svako i, j, k i tada je matrica A konzistentna. (4.13.) (4.12.) (4.11.)

81

Oigledan primer konzistentnosti matrice je kada su komparacije bazirane na tanim merenjima, kao, na primer, kad su teine w1, , wn unapred poznate. Tada aij = wi/wj (i, j = 1, ., n) gde je: wi, wj teine (veliine) elemenata; aij elemenat matrice. Tada je: (4.14.)

(4.15.) gde je: wi, wj, wk teine (veliine) elemenata; aij, ajk, aik, elemenat matrice; kao i

(4.16.) gde je: wi, wj, teine (veliine) elemenata; aij, ai, aj, aik, elemenat matrice. Jednaina matrice je A*x = y gde su x = (x1, .., xn) i y = (y1, , yn) krai zapisi sistema jednaina ; i = 1, 2, ., n Iz jednaine (4.14.) se dobija ;a i,j = 1, , n sledi i = 1, , n ili i = 1, 2, ., n to je ekvivalentno sa Aw = nw (4.22.) (4.21.) (4.20.) (4.19.) (4.18.) (4.17.)

82

U teoriji matrica, ova formula prikazuje injenicu da je w svojstveni vektor matrice A, s karakteristinom (svojstvenom) vrednou n. Kad se napie u razvijenom obliku, ova jednaina ima sledei oblik:

(4.23.)

Meutim, u stvarnom ivotu, vrednosti aij nisu bazirane na tanim merenjima, ve na subjektivnim procenama. Tada se dobija devijacija vrednosti aij od idealnih odnosa wi/wj, tako da jednaina (4.22.) vie ne vai. Dve injenice o teoriji matrica dolaze do izraaja. Prva je da ako su 1, , n brojevi koji zadovoljavaju jednainu Ax = x odnosno, ako su svojstvene vrednosti od A, i ako je aii = 1 za svako i, tada je (4.24.)

(4.25.) Prema tome, ako vai jednaina (4.15), onda su sve svojstvene vrednosti = 0, izuzev jedne, koja je n. Znai, u konzistentnom sluaju, n je najvea svojstvena vrednost matrice A. Druga injenica je da ako neko promeni elemente aij pozitivne reciprone matrice A malim vrednostima, tada e se svojstvene vrednosti promeniti za male iznose. Kombinovanjem ovih rezultata dolazi se do zakljuka da, ako su vrednosti na dijagonali matrice A jednake jedinici i, ako je matrica konzistentna, tada e za male varijacije vrednosti aij, najvea svojstvena vrednost max i dalje biti blizu vrednosti n, a preostale svojstvene vrednosti bie blizu nule. Stoga, problem je sledei: ako je A matrica vrednosti dobijenih komparacijom parova, da bi se odredio vektor prioriteta, potrebno je odrediti vektor w koji zadovoljava jednainu Aw = maxw Poto je poeljno da se dobije normalizovano reenje, umesto w obeleava se odnosno (1/)w. To obezbeuje jedinstvenost, kao i da je . (4.26.)

Da bismo reili modele VKA, potrebno je prethodno izvriti transformaciju kvalitativnih atributa i prilagoditi ih potrebama pojedinih metoda. U prethodnom poglavlju je napomenuto da bez obzira na to koje metode se primenjuju za reavanje problema, potrebno je obratiti panju na sledee aspekte:

83

- kvantifikaciju kvalitativnih atributa; - modifikaciju atributa istog kriterijuma; - normalizaciju i linearizaciju atributa; - definisanje teinskih koeficijenata kriterijuma.

4.4.4. Transformacija kvalitativnih kriterijuma U praksi je zaivelo nekoliko naina transformacije kriterijuma. Najpoznatiji i ujedno najprimenjiviji su: - pretvaranje kriterijuma u interval skale; - normalizacija kriterijuma; - dodeljivanje odgovarajueg skupa teina. Za pretvaranje kvalitativnih kriterijuma u interval skale esto se koriste tzv. bipolarne skale. To znai da se izabere skala od, na primer, deset taaka, pa se 0 dodeli najniem nivou, a 10 najviem nivou koji se moe fiziki realizovati. Veoma je vano precizno odrediti sredinu intervala, jer ona predstavlja granicu izmeu poeljnog i nepoeljnog. Kategoriji ekstremno visok kvalitet atributa moe se dodeliti 10 poena, za vrlo visok 9 poena, a za visok kvalitet atributa moe se dodeliti interval izmeu 5,1 i 8,9, na primer 7 poena. Isto tako, niskom nivou bi se moglo dodeliti, na primer, 3 poena, a vrlo niskom nivou 1 poen. Ovaj nain transformacije atributa dao je izuzetno dobre rezultate u mnogim praktinim situacijama realnog odluivanja, iako na prvi pogled deluje proizvoljno. Normalizacija atributa moe biti: 1. vektorska normalizacija svaki vektorvrsta odluivanja se podeli sa svojom normom, pri emu se normalizovana vrednost nij, normalizovana matrica odluivanja N, dobija iz izraza: (4.27.) gde je: j=1,2,...,n broj alternativa a i=1,2,...,m broj kriterijuma

kod kriterijuma tipa max , , i = 1, 2, ....., m, j = 1, 2, ...., n. (4.28)

84

kod kriterijuma tipa min , i = 1, 2, ....., m, j = 1, 2, ...., n. gde je: fji -vrednost i-tog kriterijuma po j-toj alternativi. Prednost ovog naina transformacije je u injenici da se svi kriterijumi mogu izraziti merama koje imaju svoju jedinicu. 2. linearna skala izlaz (rezultat) nekog kriterijuma se podeli njegovom maksimalnom vrednou, pa se transformisani izlaz fij rauna na osnovu izraza: , , i = 1, 2, ..., m, j = 1, 2, ..., n. (4.30.) (4.31.) (4.29)

Za kriterijum tipa maksimum, svaki element jte kolone se podeli s maksimalnom vrednou te kolone. Na taj nain se dobijaju linearizovani elementi matrice odluivanja. Kod kriterijuma tipa minimum, minimalni element jte kolone se podeli sa svakim elementom te kolone. Vrednosti lij se kreu u intrervalu (0,1) i rezultat je povoljniji to je blii jedinici. Kod kriterijuma tipa min elementi linearizovane matrice odluivanja raunaju se na sledei nain: , , i = 1, 2, ..., m, j = 1, 2, ..., n. (4.32.) (4.33.)

Dodeljivanje odgovarajueg skupa teina je nain transformacije koji se koristi u sluajevima kada problemi vieatributivnog odluivanja zahtevaju informacije o relativnom znaaju pojedinih atributa. Za n kriterijuma skup teina je: (4.34.)

gde je

Na ovako modifikovanu (kvantifikovanu, normalizovanu i linearizovanu) matricu odluivanja mogue je primeniti neku od brojnih metoda viekriterijumske analize. Postoji vei broj tehnika procenjivanja relativnog znaaja pojedinih atributa od strane donosioca odluka. Neke od njih su: metod sopstvenih vektora, metod teinskih najmanjih kvadrata, metod entropije, itd.

85

a) Kvantifikovanje kvalitativnih atributa U ovom radu se koristi intervalna skala za kvatifikovanje kvalitativnih atributa u kvantitativne. Skala se kree u intervalu od 1 do 9. Vrednosti 0 i 10 nisu ukljuene jer nisu poznate eksplicitne minimalne i maksimalne vrednosti za posmatrane atribute.

Tabela 4.7. Kvantifikovanje kvalitativnih veliina Kvalitativna Lo ocena Kvantitativna 1 ocena 9 3 7 5 5 7 3 9 1 Max Min Nizak Prosean Visok Vrlo visok Cilj kriterijuma

4.4.5. Matematiki model viekriterijumskog odluivanja Model viekriterijumskog odluivanja (VKO) ima sledeu optu matematiku formulaciju: (4.35.) pri ogranienju

gde su: n broj kriterijuma, i = 1, 2, ...., n; m broj alternativa , j = 1, 2, ...., m; fi kriterijumi , i = 1, 2, ...., n; aj alternative za razmatranje, j = 1, 2, ...., m; A skup svih alternativa (akcija). Pri tome su poznate vrednosti fji svakog razmatranog kriterijuma fi dobijene sa svakom od moguih alternativa aj: fji = fi(aj) (4.36.)

Svaki atribut treba da obezbedi sredstvo ocene (evaluacije) nivoa jednog kriterijuma (cilja). Vei broj atributa treba da karakterie svaku akciju (alternativu) i oni se biraju na osnovu izabranih kriterijuma od strane donosioca odluke.

86

Tipian nain prikazivanja problema VAO jeste matrina forma. U matrici se prikazuju vrednosti kriterijuma za pojedine alternative:

(4.37.)

Problem vieatributivnog odluivanja se moe prikazati kroz jednostavnije i sloenije forme. Za poetak se prikazuje jednostavniji primer sa etiri alternative i dva kriterijuma: faktor sigurnosti za seizmiku stabilnost i za optu stabilnost nasipa, a cilj je maksimizirati vrednosti kriterijuma. Neka je dat problem VKO ije su vrednosti prikazane u tabeli 4.8.:

Tabela 4.8. Vrednost atributa i kriterijuma za analizu

max f1 a1 a2 a3 a4 0,10 0,50 0,80 0,50

max f2 1,50 1,40 1,20 1,35

Analizirajui kriterijume ponaosob, uoava se da imaju svoja optimalna reenja, pa se kae da a3 dominira nad ostalim akcijama u prvom sluaju, a a1 dominira nad ostalim akcijama u drugom sluaju. Idealne vrednosti kriterijuma su 0,8 i 1,50, respektivno. Meutim, ako se istovremeno posmatraju oba kriterijuma, utvruje se da samo a2 u odnosu na a4 daje istu vrednost za prvi kriterijum i veu vrednost za drugi kriterijum, dok su

87

ostale alternative bolje po jednom kriterijumu, ali loije po drugom. Zato se moe izvesti zakljuak da: 1. a2 dominira nad a4; 2. ostale akcije su neuporedive; 3. problem ima tri razliita reenja: a1, a2 i a3; to su efikasna reenja modela VAO i meu njima je potrebno odrediti jedno reenje za konkretnu primenu, odnosno potrebno je raditi dalju analizu. Na osnovu prethodnog primera, mogue je formulisati neke pojmove za modele VAO: Akcija as je dominantna (as dominira) nad ostalim akcijama (nad svakom) ako je ispunjeno

(4.38.) Odnosno, akcija as je bolja bar po jednom atributu i ni po jednom atributu nije loija od (svih) ostalih akcija. Proizlazi da ako postoji dominantna akcija, onda postoji i optimalnosavreno reenje modela VKO, a to je upravo ta dominantna akcija. Tada se za izbor samo jedne alternative ne postavlja problem viekriterijumskog odluivanja. Meutim, u optem sluaju problemi ove vrste nemaju dominantnu akciju, odnosno i kada postoji dominantna akcija, moe se postaviti zahtev za dalju i sloeniju analizu. Moe se dogoditi da neka akcija dominira samo nad jednom ili nad vie akcija, ali ne nad svim akcijama iz skupa razmatranih akcija. Akcija aq je efikasna ili nedominirana akcija ako nad njom nije dominantna bilo koja druga akcija, tj. ako ne postoji neka druga akcija av za koju je ispunjeno:

(4.39.)

Odnosno, akcija aq je takva da ne postoji neka druga akcija av koja je bolja bar po jednom atributu i istovremeno av nije loija ni po jednom od preostalih atributa. Ili, efikasna akcija moe imati bolju vrednost za neki atribut u odnosu na druge efikasne akcije samo pod uslovom da se

88

pogora vrednost bar jednom od preostalih atributa. Za efikasne akcije se kae da su neuporedive u smislu dominiranja. Akcije at i av su ekvivalentne ako imaju iste vrednosti za sve atribute:

Akcija ar je neefikasna (dominirana) ako nad njom dominira bar jedna iz skupa preostalih akcija (4.40.)

Kada se suoavamo s problemima izbora samo jedne akcije, potrebno je izvriti odgovarajuu redukciju modela, to jest treba zadrati samo jednu od ekvivalentnih akcija (ostale ekvivalentne akcije treba izostaviti) i izostaviti sve neefikasne akcije. U analizi konkretnih vieatributivnih problema posebnu panju treba obratiti na pojam dva oblika indiferentnosti donosioca odluke. Taj pojam emo objasniti u sledeem primeru. Za ilustraciju analize problema od strane donosioca odluke razmotriemo sledee modele sa zahtevima za maksimizaciju oba kriterijuma: cene izgradnje i cene odravanja nasipa u hiljadama evra.

Tabela 4.9. Modeli za maksimizaciju kriterijuma

I a1 a2

f1 20 10

f2 2 1

II a1 a2

f1 10 3

f2 5 10

III a1 a2

f1 10 20

f2 8 10 a1 dominira ili a1, a2, efikasne

a2 dominira

a1,a2, efikasne i neuporedive

IV a1 a2

f1 10 3

f2 3 10

V a1 a2

f1 50 51

f2 50 51 a1 dominira ili a1, a2 indiferentne

a1, a2, efikasne ili a1, a2 indiferentne

Analizirajui dati primer uoavamo da je akcija a1 dominantna u primerima I i V, dok su u ostalim primerima obe akcije efikasne i neuporedive, sa stanovita dominiranja. Pod pretpostavkom da su atributi f1 i f2 iste znaajnosti, u primeru IV donosilac odluke je indiferentan prema akcijama a1 i a2 (prvi oblik indiferentnosti). 89

Drugi oblik indiferentnosti se nalazi u primeru V, kada donosilac odluke moe biti indiferentan ako odstupanja nisu izrazito velika i ako su takva odstupanja za njega prihvatljiva. U ovom sluaju donosilac odluke ima definisan odgovarajui interval indiferentnosti koji se moe definisati na intervalu (0,1). Analogno tome, u primeru III moe se smatrati da je akcija a1 dominantna. Sledea kategorija koju treba definisati jeste reenje viekriterijumskog problema. Jedna od moguih definicija je da je to skup svih efikasnih akcija neuporedivih akcija (alternativa) u smislu da nijedna ne dominira nad nekom drugom. Meutim, ovakva definicija nema praktinu vrednost u konkretnim problemima, jer skup svih efikasnih akcija u sutini i ini model vieatributivnog odluivanja. U zavisnosti od prirode svakog konkretnog problema vieatributivnog odluivanja, mogua su tri osnovna pristupa njegovom reavanju: 1. problem rangiranja rangira se skup svih varijanti (akcija, vorova, projekata) od najbolje do najloije; 2. problem izbora jedne alternative potrebno je izabrati najbolju alternativu; 3. problem izbora vie alternativa bira se vie akcija alternativa, kada se: a) polazei od najvieg ranga usvaja unapred definisani broj alternativa; b) biraju one alternative za koje su ispunjeni neki drugi uslovi koji nisu ugraeni u poetni model VKO.

Opisanim metodama VKO pravi se izbor najoptimalnijeg nasipa. Najoptimalniji nasip se proverava na ispunjenost kriterijuma korienih za optimizaciju. Glavni izlazni parametar ispunjenosti kriterijuma optimizacije jeste hmax, maksimalna mogua visina nasipa. Maksimalna mogua visina nasipa, hmax e se izraunati pomou metode koju je predloio Taylor. Skraeni prikaz algoritama za proveru ispunjenosti kriterijuma i proraun hmax dat je u prilogu 1 u algoritmima od 4.5 do 4.10.

90

Grafikon 4.3. Taylor-ov grafikon veze ugla unutranjeg trenja (), broja stabilnosti (Ns) i ugla nagiba nasipa() (Naresh C. and Edward A., 2006)

91

(4.41.) gde je: c kohezija (kN/m2) Fs faktor sigurnosti ugao unutranjeg trenja () (4.42.) gde je: Ns broj stabilnosti zapreminska masa materijala (kN/m3)

hmax maksimalna visina nasipa (m)

(4.43.)

(4.44.)

4.4.6. Analiza dobijenih rezultata Na osnovu sprovedene analize, moemo konstatovati sledee: - Kada je u pitanju PROMETHEE metoda, projektant je duan da izabere funkciju preferencije i pragove preferencije, to ga stavlja u nezavidan poloaj, to jest nalae mu analizu podataka svakog pojedinog kriterija i izbor optimalne funkcije. Izbor funkcije preferencije koji ne opisuje pojedini kriterijum na optimalan nain moe dovesti do znaajne promene izlaznih rezultata, to jest do smanjenja dominantnosti jedne varijante u odnosu na drugu ili do potpunog preokreta u poretku. S druge strane, izborom optimalne funkcije preferencije, projektant moe znaajno doprineti da se doe do optimalne varijante nasipa. Sledei parametar koji se zadaje subjektivno jesu teine kriterijuma. - Metoda TEINSKIH KOEFICIJENATA nema sistematski postupak za variranje teina kriterijuma wi. Uglavnom se teine kriterijuma zadaju subjektivno. Subjektivni uticaj na kriterijume utie na konano reenje. Ova metoda pripada grupi metoda u kojima donosilac odluke ima mogunost aktivnog uestvovanja u procesu reavanja problema. Specifinost metode je da donosilac odluke mora dodeliti teinske koeficijente svakom kriterijumu. Na taj

92

nain, on izraava svoje preferencije, to jest odreuje vanost svakog pojedinanog kriterijuma u odnosu na postavljeni problem. Na osnovu prethodno reenog moemo zakljuiti da metoda PROMETHEE omoguava detaljniju obradu ulaznih parametara, a samim tim i vei uticaj na izbor optimalne varijante. Zato se preporuuje njena upotreba prilikom izbora optimalne varijante nasipa saobraajnica sa izrazito detaljnom obradom svih potrebnih podataka izabranih kriterijuma. S druge strane, ulazni podaci METODE TEINSKIH KOEFICIJENATA za svaki izabrani kriterijum ne podleu bilo kakvim daljnjim analizama, te se ova metoda preporuuje ukoliko je nivo detaljnosti obrade podataka nii. Ovde izloene metode samo ilustruju mogunosti koje stoje na putu ostvarenja najvanijeg cilja u projektovanju nasipa saobraajnica pronalaenja optimalnog reenja. Da li e taj cilj zaista bit postignut, zavisi, u prvom redu, od spremnosti inenjera projektanta da, osim isto tehnikih kriterijuma, u projektovanje ukljui iri analitiki aparat i nova tehnoloka dostignua. Izborom pravih parametara, obe predloene metode mogu dati dobre i priblino iste rezultate. U ovom radu obe metode su dale pribline rezultate. Doprinos tome jeste i primena Delfi metode za odreivanje teine koeficijenata datih kriterijuma.

93

5. NUMERIKA REALIZACIJA ANALIZE 5.1. Numeriki primer postojeih nasipa Za implementaciju rada o viekriterijumskoj optimizaciji projektovanja nasipa odbran je projekat dela autoputa E-863, AUTOPUT BEOGRADJUNI JADRAN, sektor II: LJIG POEGA, deonica VI: LuaniPoega (km: 139+484.02 do km: 146+662.44). Pregledna situacija na kojoj je prikazana predmetna deonica data je na slici 5.1

Slika 5.1. Geografski poloaj auto-puta LuaniPoega Iz Idejnog projekta uzeti su podaci o maksimalnim sleganjima, visini nasipa, podaci o karakteristikama materijala za nasip, karakteristikama podtla i drugi potrebni podaci za optimizaciju i proveru ispunjenosti kriterijuma. Podaci su sistematizovani i na osnovu njih se radi optimizacija i provera ispunjenosti analiziranih kriterijuma. Prorauni sleganja tla ispod nasipa izvedeni su na mestima najviih nasipa (na ukupno tri lokacije), poloenim na razliitim geolokim sredinama. Prorauni su uraeni za konkretne vrednosti parametarskih svojstava zastupljenih litolokih sredina. Prilikom analize sleganja tla ispod nasipa koriene su vrednosti parametara tla karakteristine za mikrolokaciju nasipa. U sluajevima kada takvi podaci nisu postojali, koriene su vrednosti parametara, dobijene laboratorijskim ispitivanjima uzoraka najbliih analiziranom preseku.

94

Tabela 5.1. Podaci sleganja nasipa (podaci projektanta) stacionaa (km) visina nasipa h (m) litoloki lan u podlozi nasipa proluvijalni sedimenti do 4 m, aluvijalni muljeviti sedimenti do 6 m, na veim dubinama aluvijalni sedimenti aluvijalni sedimenti do 5.50 m, na veim dubinama kriljci 6.00 proluvijalni sedimenti do 3.50 m, proluvijalni muljeviti sedimenti do 6.50 m, na veim dubinama kriljci 14.47 prognozno sleganje tla ispod nasipa (cm)

140+000

4.00

11.35

140+250

144+650

10.00

33.29

Sleganja do 15 cm mogu se tolerisati i tretirati kao sleganja koja e biti obavljena u toku izgradnje. Kao to se iz tabele vidi, maksimalna sleganja iznose do 33.29 cm. Budui da su dobijena velika sleganja i da postoji mogunost proloma tla ispod nasipa, predloeno je da se trasa na deonici km 144+650 nadalje projektuje i izvede objektom umesto nasipom visine 10 m

95

Tabela 5.2. Zastupljenost izdvojenih modela terena po stacionaama tip trase visina (m) stacionaa (km) Ugao unutranjeg trenja (o) Ms podloge (kN/m2) (za opt. 100 200/200 400 kPa) 6349 19324 6349 19324 7300 10000 CBR podloge (%)

Nasip (m)

Usek (m)

(kN/m3)

Kohezija (kN/m2)

139+484 139+570 139+570 140+310 140+180 140+310 140+310 140+770 140+770 140+950 140+950 141+150 141+150 141+300 141+300 141+400 141+400 143+550 143+550 143+700 143+700 144+100 144+100 144+170 144+170 144+500 144+500 144+850 144+850 145+500 145+500 145+650 145+650 146+500 146+500 146+660

zasek nasip do 6 do 7 do 4 Objekat do 6

17,519,0 17,59,0 19,29,8

1531 1531 1322

2835 2835 1723

4.5 4.5 5.0 5.8

18,61,3 zasek do 10

320

17-27

6.3 >10 *

do 6.5 zasek do 5 Tunel Objekat do 20 do 4 do 6 Objekat do 5 Objekat do 5

19,11,1

1531

1520

4.5 >10 * >10 * >10 * >10 * 5

18,61,3

320

1727

3000 4000

18,61,3

320

1721

3000 4000

5 5

18,6 21,3 18,6 21,3

320 320

1721 1721

3000 4000

po terenu

4.8

96

Tabela 5.3. Podaci o strukturi trase

red. br. stacionaa deonica tip trase nivo podzemne vode (m) duina (m) predloeni uslovi za izvoenje kosina nasipa i useka i alternativne mere zatite ovaj deo trase je reen kao sastavni deo prethodne deonice (potporni zid) i uao je u dokumentaciju za deonicu V nagib kosine 1:1.5 do 4 m, zatim 1:1.75 sa humiziranjem

visina (m)

km 139+484 139+650

zasek

166

km 139+650 139+978,18

nasip

2,5

328,18

do 5,5

4 5

km 139+978,18 140+312,8 km 140+312,8 140+761,38 km 140+761,38 140+950 km 140+950 141+100 km 141+100 141+300 km 141+300 141+541,79 km 141+541,79 143+545,06 km 143+545,06 144+100 km 144+100 144+170 km 144+170 144+400 km 144+461,09 144+814,54 km 144+814,54 145+470,94 km 145+470,94 145+603,94 km 145+600 146+662

nasip

2.50

334,62

do 8

nagib kosine 1:1.5 do 4 m, zatim 1:1.75 sa humiziranjem

objekat nasip

2.50

448,58 188,62

do 6

nagib kosine 1:1.5 do 4 m, zatim 1:1.75 sa humiziranjem nagib kosine zaseka 3:1, etaa 8m, berma 3m, zavrni nagib 1:2 sa humiziranjem nagib kosine 1:1.5 do 4m, zatim 1:1.75 sa humiziranjem nagib kosine useka 3:1, berma 3m, zavrni nagib 1:2 sa humiziranjem tunel nagib kosine useka 3:1, etae 8m, berme 3 m, 56 etaa nagib kosine 1:2 sa humiziranjem nagib kosine 1:1.5 do 4 m, zatim 1:1.75 sa humiziranjem

zasek

150

do 10

7 8 9

nasip usek tunel s predusecima usek

200 241,79 2003,27

do 5 do 5

do 30 do 4 do 3,5

10

554,94

11 12 13

usek nasip objekat

70 230 353,45

do 3

nagib kosine 1:1.5 sa humiziranjem

14

nasip

656,40

15

objekat

2.50

133,00

do 5,5

nagib kosine 1:1.5 sa humiziranjem

16

nasip

1062

97

Analizirani primeri stabilnosti kosina nasipa izvedeni su za unificirane uslove svojstva koherentnih materijala, dobijenih iz radnih iskopa: zapreminska teina ugao unutranjeg trenja kohezija = 18 kN/m3; = 20 ; c = 10 kN/m2.

Prorauni stabilnosti kosina nasipakosine nasipa (funkcionalno i po karakteristinom poprenom profilu dobijenom od glavnog odgovornog projektanta); projektovane su u nagibima 1:1.5 do visine 4 m i sa zavrnim nagibom 1:1.75, ne uzimajui u obzir vrste i kvalitet materijala za izradu nasipa. a. Prorauni stabilnosti kosina nasipa po Taylor-ovoj metodi. Prorauni stabilnosti kosina nasipa uraeni su po Taylor-ovoj metodi, za nasipe visine od 6 do 10 m (est do deset metara), za nagib 1:1.5 (33 ). Raunskom proverom zahtevanih nagiba dobijeni su odgovarajui faktori sigurnosti to se moe videti u preglednoj tabeli: Tabela 5.4. Faktori sigurnosti nasipa stacionaa (km) visina nasipa h (m) 6.00 10.00 Faktor sigurnosti Fs 1.69 1.39

140+250 144+650

Iz analiziranih prorauna moe se zakljuiti da je stabilnost kosina nasipa za usvojene nagibe 1:1.5 do visine 7 m i sa zavrnim nagibom 1:1.75 zadovoljavajui, sa faktorima sigurnosti Fs > 1.35. Za vie nasipe mora se koristiti dvostruki nagib 1:1.5 1:2.

98

5.2. Rezultati optimizacije nasipa Za optimizaciju projektovanja nasipa saobraajnica uraen je program iji su osnovni elementi prikazani u algoritmima u prethodnom poglavlju ovoga rada. Program je uraen u Microsoft Access-u.

Slika 5.2. Izgled menija programa VIEKRITERIJUMSKA OPTIMIZACIJA NASIPA SAOBRAAJNICA (MANI)

99

I nasip na stacionai 139+650 -139+968,18 ukupne duine 328,18 m. Tabela 5.5. Matrica odluivanja za etiri varijante nasipa
matrica odluivanja f5 f6 f7 f8 f9 f10 Prosean Vrlo Prosean 15000 Nizak Lo visok 310100 12 Prosean Lo Nizak Prosean Prosean 10250 Prosean Nizak 458000 10 Nizak Visok Visok Visok Prosean 11258 Nizak Nizak 358000 8 Nizak Prosean Prosean Prosean Nizak 16580 Visok Vrlo visok f4 Visok

varijanta f1 f2 f3 Var. a 260000 13 Visok Var. b Var. c Var. d

f11 Visok Visok Prosean Nizak

Tabela 5.6. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA

Rang-lista optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA Redni broj var. Rang-varijante 1 1 2 4 3 3 4 2

Tabela 5.7. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom PROMETHEE

Rang-lista optimizacije nasipa metodom PROMETHEE Redni broj var. Rang-varijante 1 1 2 4 3 3 4 2

Varijanta pod rednim brojem 1 je nasip na stacionai 139+650 139+968,18 ukupne duine 328,18 m (analizirani nasip). Ostale varijante su uzete proizvoljno, jer projektant nije radio optimizaciju projektovanja nasipa.

100

Ulazno-izlazni podaci programa su: Provera stabilnosti je uspela. Ulazne promenljive b=1 m; c=10 kN/m2; Ms=6349 kN/m2; Fsp=1.6; h1=0.6 m; h2=1 m; h3=1.3 m; h4=2 m; h5=2.5 m; h6=2.9 m; h7=3 m; h8=2.9 m; h9=2.4 m; h10=1 m; M=7; Ns=0.06; R=50 km; 1=60; 2=53; 3=46; 4=39; 5=32; 6=25; 7=18; 8=11; 9=4; 10=-3; =18 kN/m3; '=20 ; bl=10; v=9.81 kN/m3; hw1=0.6 m; hw2=1 m; hw3=1.3 m; hw4=2 m; hw5=1.2 m; hw6=0.4 m; hw7=0 m; hw8=0 m; hw9=0 m; hw10=0 m; q=10 kN/m2; Meurezultati S=0.09 m; ap=0.083; N=10; U1,konano=6.022 kN/m2; U2,konano=9.946 kN/m2; kN/m2; kN/m2; U4,konano=19.756 U7,konano(7)=0.136 kN/m2; kN/m2; U5,konano=11.908 U8,konano=0.136 kN/m2; kN/m2;

U3,konano=12.889 U6,konano=4.06

U9,konano=0.136 kN/m2; U10,konano=0.136 kN/m2; W1=10.8 kN; W2=18 kN; W3=23.4 kN; W4=36 kN; W5=45 kN; W6=52.2 kN; W7=54 kN; W8=52.2 kN; W9=43.2 kN; W10=18 kN; Rezultati hmax=7.15 m; Stabilnost nasipa Fs=1.573; Seizmika stabilnost Fs=1.295; Provera geolokih i hidrogeolokih kriterijuma je uspela. Ulazne promenljive CBR=9 %; d0,063=12 %; d10=0,25 %; d60=8 %; dmax=30 cm; d=98 kN/m3; nd=100 kN/m3; Meurezultati --------Rezultati D=98 %; u=32;

101

Provera ekonomskih kriterijuma je uspela. Ulazne promenljive h1=4.972 m; h2=5.5 m; h3=5.151 m; h4=4.249 m; h5=3.744 m; h6=3.602 m; h7=3.56 m; Ln=328.18 m; Pp=16409 (m2); Ni=5 evra/m3; Nz=0.5 evra/m2 ; Ne=14.53 evra/m1 ; =32; hmin=1 (m); Copt=310000 (evra); Sp=26 m; Meurezultati Ce=4767.028 evra; Ci=238351.419 evra; Cz=8204.5 evra; Vn=47670.284 m3; hsr=4.397m; Rezultati Cu=251322.948 evra; hmin=1 m; Krajnji rezultati hmax=7.268 m; hsr=4.397 ; hmin=1 m; h=5.5 m;

102

II nasip na stacionai 139+978,18 -140+312,8 ukupne duine 334,8 m.

Tabela 5.8. Matrica odluivanja za etiri varijante nasipa

matrica odluivanja varijanta f1 f2 f3 f4 f5 f6 f7 f8 f9 f10 Var. a 369900 13 Visok Visok Prosean Vrlo Prosean 15000 Nizak Vrlo visok visok Var. b 395100 16 Prosean Lo Nizak Prosean Prosean 10250 Prosean Nizak Var. c 456000 10 Visok Visok Visok Visok Prosean 11258 Nizak Vrlo visok Var. d 284000 8 Nizak Prosean Prosean Prosean Nizak 16580 Visok Vrlo visok

f11 Visok Lo Prosean Nizak

Tabela 5.9. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA

Rang-lista optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA Redni broj var. Rang-varijante 1 1 2 4 3 3 4 2

Tabela 5.10. Rang- lista varijanti optimizacije nasipa metodom PROMETHEE

Rang-lista optimizacije nasipa metodom PROMETHEE Redni broj var. Rang-varijante 1 1 2 4 3 3 4 2

103

Provera stabilnosti je uspela. Ulazne promenljive b=1.5 m; c=10 kN/m2; Ms=7300 kN/m2; Fsp=1.6; h1=0.6 m; h2=1.1 m; h3=1.5 m; h4=2 m; h5=2.6 m; h6=2.9 m; h7=3.1 m; h8=2.9 m; h9=2.4 m; h10=1.1 m; M=7; Ns=0.05; R=60 km; 1=60; 2=53; 3=46; 4=39; 5=32; 6=25; 7=18; 8=11; 9=4; 10=-3; =18 kN/m3; '=20; bl=10; v=9.81 kN/m3; hw1=0.7 m; hw2=1.2 m; hw3=1.7 m; hw4=2.3 m; hw5=1.2 m; hw6=0.4 m; hw7=0 m; hw8=0 m; hw9=0 m; hw10=0 m; q=10 kN/m2; Meurezultati S=0.147 m; ap=0.069; N=10; U1,konano=6.982 kN/m2; U2,konano=11.887 kN/m2; U3,konano=16.792 kN/m2; U4,konano=22.678 kN/m2; U5,konano=11.887 kN/m2; U6,konano=4.039 kN/m2; U7,konano=0.115 kN/m2; U8,konano=0.115 kN/m2; U9,konano=0.115 kN/m2; U10,konano=0.115 kN/m2; W1=16.2 kN; W2=29.7 kN; W3=40.5 kN; W4=54 kN; W5=70.2 kN; W6=78.3 kN; W7=83.7 kN; W8=78.3 kN; W9=64.8 kN; W10=29.7 kN; Rezultati hmax=8.653 m; Stabilnost nasipa Fs=1.514; Seizmika stabilnost Fs=1.284; Provera geolokih i hidrogeolokih kriterijuma je uspela. Ulazne promenljive CBR=9 %; d0,063=12 %; d10=0,5 %; d60=12 %; dmax=30 cm; d=98 kN/m3; nd=100 kN/m3; Meurezultati --------Rezultati D=98 %; u=24;

104

Provera ekonomskih kriterijuma je uspela. Ulazne promenljive h1=3.97 m; h2=4.399 m; h3=5.056 m; h4=6.112 m; h5=6.696 m; h6=7.398 m; h7=7.728 m; Ln=334.62 m; Pp=16731 m2; Ni=5 evra/m3; Nz=0.5 evra/m2; Ne=21,17 evra/m1; =31; hmin=1 m; Copt=365000 evra; Sp=26 m; Meurezultati Ce=7084.52 evra; Ci=354225.979 evra; Cz=8365.5 evra; Vn=70845.196 m3; hsr=5.908 m; Rezultati Cu=369675.998 evra; hmin=1; Krajnji rezultati hmax=8.653 m; hsr=5.908; hmin=1 m; h=7.728 m

105

III nasip na stacionai 140+761,38- 140+950 ukupne duine 188,62 m.

Tabela 5.11. Matrica odluivanja za etiri varijante nasipa

matrica odluivanja varijanta f1 f2 f3 f4 f5 f6 f7 Var. a 120000 16 Nizak Visok Prosean Vrlo Vrlo visok visok Var. b 210100 16 Prosean Lo Nizak Prosean Prosean Var. c 138000 9 Visok Vrlo Vrlo Vrlo Lo visok visok visok Var. d 258000 18 Nizak Lo Prosean Prosean Nizak

f8 f9 11000 Nizak Lo Vrlo visok 10580 Visok 10250 16258

f10 Lo Nizak Vrlo visok Nizak

f11 Visok Visok Vrlo visok Nizak

Tabela 5.12. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA

Rang-lista optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA Redni broj var. Rang-varijante 1 2 2 4 3 1 4 3

Tabela 5.13. Rang-lista varijanti optimizaje nasipa metodom PROMETHEE

Rang-lista optimizacije nasipa metodom PROMETHEE Redni broj var. Rang-varijante 1 2 2 3 3 1 4 4

106

Provera stabilnosti je uspela. Ulazne promenljive b=1.4 m; c=10 kN/m2; Ms=12000 kN/m2; Fsp=1.53; h1=0.6 m; h2=1.3 m; h3=1.8 m; h4=2.1 m; h5=2.2 m; h6=1.9 m; h7=0.8 m; M=7; Ns=0.06; R=50 km; 1=60; 2=51; 3=42; 4=33; 5=24; 6=15; 7=6 ; =18 kN/m3; '=20; bl=7; v=9.81 kN/m3; hw1=0 m; hw2=0 m; hw3=0 m; hw4=0 m; hw5=0 m; hw6=0 m; hw7=0 m; q=10 kN/m2; Meurezultati S=0.053 m; ap=0.083; N=10; U1,konano=0.136 kN/m2; U2,konano=0.136 kN/m2; U3,konano=0.136 kN/m2; U4,konano=0.136 kN/m2; U5,konano=0.136 kN/m2; U6,konano=0.136 kN/m2; U7,konano=0.136 kN/m2; W1=15.12 kN; W2=32.76 kN; W3=45.36 kN; W4=52.92 kN; W5=55.44 kN; W6=47.88 kN; W7=20.16 kN; Rezultati hmax=6.845 m; Stabilnost nasipa Fs=1.58; Seizmika stabilnost Fs=1.353;

Provera geolokih i hidrogeolokih kriterijuma je uspela. Ulazne promenljive CBR=9 %; d0,063=12 %; d10=2 %; d60=18 %; dmax=30 cm; d=97 kN/m3; nd=99 kN/m3; Meurezultati -----------Rezultati --------D=97.98 %; u=9;

107

Provera ekonomskih kriterijuma je uspela. Ulazne promenljive h1=5.634 m; h2=5.918 m; h3=3.393 m; h4=1.06 m; Ln=188.62 m; Pp=9431 m2; Ni=5 evra/m3; Nz=0.5 evra/m2;Ne=12,87 evra/m1; =33; hmin=1 m; Copt=210000 evra; Sp=26 m; Meurezultati Ce=2427.27 evra; Ci=121363.522 evra; Cz=4715.5 evra; Vn=24272.704 m3; hsr=4.001 m; Rezultati Cu=128506.292 evra; hmin=1 m; Krajnji rezultati hmax=6.845 m; hsr=4.001 m; hmin=1m; h=5.918 m;

108

IV nasip na stacionai 144+170- 144+400 ukupne duine 230 m.

Tabela 5.14. Matrica odluivanja za etiri varijante nasipa

matrica odluivanja varijanta f1 f2 f3 f4 f5 f6 f7 f8 f9 f10 f11 Var. a 529000 13 Visok Visok Prosean Vrlo Prosean 15000 Nizak Lo Visok visok Var. b 510100 12 Prosean Lo Nizak Prosean Prosean 10250 Prosean Nizak Visok Var. c 758000 10 Nizak Visok Visok Visok Prosean 11258 Nizak Nizak Prosean Var. d 658000 8 Nizak Prosean Prosean Prosean Nizak 16580 Visok Vrlo Nizak visok

Tabela 5.15. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA

Rang-lista optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA Redni broj var. Rang-varijante 1 1 2 4 3 3 4 2

Tabela 5.16. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom PROMETHEE

Rang-lista optimizacije nasipa metodom PROMETHEE Redni broj var. Rang-varijante 1 1 2 4 3 3 4 2

109

Provera stabilnosti je uspela. Ulazne promenljive b=1 m; c=10 kN/m2; Ms=7300 kN/m2; Fsp=1.6; h1=0.5 m; h2=1.1 m; h3=1.5 m; h4=2 m; h5=2.2 m; h6=2.1 m; h7=1.5 m; h8=0.8 m; M=7; Ns=0.055; R=50 km; 1=64; 2=56; 3=48; 4=40; 5=32; 6=24; 7=16; 8=-8; =18 kN/m3; '=20; bl=8; v=9.81 kN/m3; hw1=0 m; hw2=0 m; hw3= 0 m; hw4=0 m; hw5=0 m; hw6=0 m; hw7=0 m; hw8=0 m; hw9=0 m; hw10=0 m; q=10 kN/m2; Meurezultati S=0.026 m; ap=0.083; N=10; U1,konano=0.136 kN/m2; U2,konano=0.136 kN/m2; U3,konano=0.136 kN/m2; U4,konano=0.136 kN/m2; U5,konano=0.136 kN/m2; U6,konano=0.136 kN/m2; U7,konano=0.136 kN/m2; U8,konano=0.136 kN/m2; W1=9 kN; W2=19.8 kN; W3=27 kN; W4=36 kN; W5=39.6 kN; W6=37.8 kN; W7=27 kN; W8=14.4 kN; Rezultati hmax=7.272 m; Stabilnost nasipa Fs=1.614; Seizmika stabilnost Fs=1.389; Provera geolokih i hidrogeolokih kriterijuma je uspela. Ulazne promenljive CBR=9 %; d0,063=12 %; d10=0,9 %; d60=15 %; dmax=30 cm; d=99 kN/m3; nd=100 kN/m3; Meurezultati -----------Rezultati D=99 %; u=16,7;

110

Provera ekonomskih kriterijuma je uspela. Ulazne promenljive h1=2.553 m; h2=2.136 m; h3=3.27 m; h4=1.593 m; Ln=230 m; Pp=11500 m2; Ni=5 evra/m3; Nz=0.5 evra/m2;Ne=7.08 evra/m1; =33; hmin=1 m; Copt=529000 evra; Sp=26; Meurezultati Ce=1629.99 evra; Ci=81499.52 evra; Cz=5750 evra; Vn=16299.904 m3; hsr=2.388 m;

Rezultati Cu=88879.51 evra; hmin=1m; Krajnji rezultati hmax=7.272 m; hsr=2.388 m; hmin=1m; h=3.27 m;

111

V nasip na stacionai 145+600 146+662 ukupne duine 1062 m.

Tabela 5.17. Matrica odluivanja za etiri varijante nasipa

matrica odluivanja
varijanta f1 f2 f3 Var. a 650000 13 Visok Var. b Var. c Var. d f5 f6 Prosean Vrlo visok 510100 11 Prosean Lo Nizak Prosean 758000 10 Nizak Visok Visok Visok 980000 8 Lo Prosean Prosean Prosean f4 Visok f7 f8 f9 Prosean 15000 Nizak f10 Lo f11 Visok Visok Prosean Lo

Prosean 16250 Prosean Nizak Prosean 11258 Nizak Nizak Lo 10580 Visok Vrlo visok

Tabela 5.18. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA

Rang-lista optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA Redni broj var. Rang-varijante 1 1 2 2 3 3 4 4

Tabela 5.19. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom PROMETHEE

Rang-lista optimizacije nasipa metodom PROMETHEE Redni broj var. Rang-varijante 1 1 2 2 3 3 4 4

112

Provera stabilnosti je uspela. Ulazne promenljive b=1 m; c=10 kN/m2; Ms=7300 kN/m2; Fsp=1.3; h1=0.5 m; h2=1.1 m; h3=1.3 m; h4=2 m; h5=2.6 m; h6=2.9 m; h7=3 m; h8=2.6 m; h9=1.8 m; h10=1 m; M=7; Ns=0.055; R=50 km; 1=62; 2=55; 3=48; 4=41; 5=34; 6=27; 7=20; 8=13; 9=6; 10=-1; =18 kN/m3; '=20;bl=10; v=9.81 kN/m3; hw1=0.5 m; hw2=0.9 m; hw3=1.5 m; hw4=1.8 m; hw5=1.7 m; hw6=1.1 m; hw7=0.6 m; hw8=0 m; hw9=0 m; hw10=0 m; q=10 kN/m2; Meurezultati S=0.069 m; ap=0.083; N=10; U1,konano=5.041 kN/m2; U2,konano=8.965 kN/m2; U3,konano=14.851 kN/m2; U4,konano=17.794 kN/m2; U5,konano=16.813 kN/m2; U6,konano=10.927 kN/m2; U7,konano=6.022 kN/m2; U8,konano=0.136 kN/m2; U9,konano=0.136 kN/m2; U10,konano=0.136 kN/m2; W1=9 kN; W2=19.8 kN; W3=23.4 kN; W4=36 kN; W5=46.8 kN; W6=52.2 kN; W7=54 kN; W8=46.8 kN; W9=32.4 kN; W10=18 kN; Rezultati hmax=8.747 m; Stabilnost nasipa Fs=1.378; Seizmika stabilnost Fs=1.155; Provera geolokih i hidrogeolokih kriterijuma je uspela. Ulazne promenljive CBR=9 %; d0,063=10 %; d10=5 %; d60=80 %; dmax=30 cm; d=98 kN/m3; nd=100 kN/m3; Meurezultati -----------Rezultati D=98 %; u=16;

113

Provera ekonomskih kriterijuma je uspela. Ulazne promenljive h1=5.3 m; h2=5.02 m; h3=4.81 m; h4=4.7 m; h5=4.51 m; h6=4.43 m; h7=3.54 m; h8=2.77 m; h9=2.9 m; h10=3.79 m; h11=2.09 m; h13=1.42 m; h13=0.97 m; Ln=1062 m; Pp=53100 m2; Ni=5 evra/m3; Nz=0.5 evra/m2; Ne=11,15 evra/m1; =33.7 ; hmin=1m; Copt=630000 evra; Sp=26 m; Meurezultati Ce=11839.031 evra; Ci=591951.539 evra; Cz=26550 evra; Vn=118390.308 m3; hsr=3.558 m; Rezultati Cu=630340.57 evra; hmin=1 m; Krajnji rezultati hmax=8.747 m; hsr=3.558 m; hmin=1; h=5.3 m;

114

5.3. Uporedna analiza razliitih elemenata nasipa Tabela 5.20. Tabela veliina projektovanih i analiziranih nasipa
BEOGRAD AUTOPUT JUNI JADRAN,(Luani Poega)

podzemnee

visina

Dozvoljena (m)

Stacionaa nasipa Visina (m)

139+650-139+978,18 Projektovani nasipi 139+978,18-140+312,8

do 5,5 do 7 do 6 do 3 do 5

----------------

11,35 33,29 14,47 11,35 14,47

2,5 2,5 --2,5

1,69 1,39 1,69 1,69 1,69

--------------------------

140+761,38-140+950 144+170-144+400 145+600-145+662 139+650-139+978,18

do 5,500

7,387

9,00

2,5 2,5

1,52

Provereni (analizirani nasipi)

139+978,18-140+312,8

do 7,728 do 5,918 do 3,27 do 5,3

8,431 6,006 7,272 8,747

15,00 5,30 8,30 6,90 --2,5

1,52 1,54 1,61 1,38

140+761,38-140+950 144+170-144+400 145+600-145+662

Projektant je analizirao sleganje tla ispod nasipa za tri razliiti visine nasipa, za nasipe do 4 m, za nasipe do 6 m i za nasipe do 10 m. Faktori sigurnosti u projektu su raunati za nasipe do 6 m i za one do 10 m. Obraiva ove disertacije je raunao sleganje i faktore sigurnosti za svaki nasip posebno za njegovu najveu visinu. Takoe je izraunata i maksimalna mogua visina nasipa, hmax, za svaki nasip za date parametre geometrije i mikrolokacije nasipa. 115

Seizmika stabilnost 1,25 1,29 1,32 1,39 1,16

Stabilnost nasipa

Sleganje (cm)

Visina vode(m)

Grafikon 5.1. Grafiki prikaz veliina analiziranih nasipa

Grafikon 5.2. Uticaj visine podzemne vode na stabilnost nasipa

116

Grafikon 5.3. Uticaj zapreminske mase materijala na stabilnost nasipa

Grafikon 5.4. Odnos visina nasipa stabilnost

117

Grafikon 5.5. Odnos ugao nagiba nasipa cena nasipa

118

6.

ZAKLJUNA RAZMATRANJA 6.1. Ostvareni rezultati i zakljuci U ovom radu kreiran je nov nain za optimizaciju nasipa na osnovu ekonomskih

kriterijuma, kriterijuma stabilnosti, te saobraajnih, geolokih i hidrogeolokih kriterijuma. Rezultati istraivanja odnose se na unapreivanje kvaliteta projektovanja nasipa. U poreenju s postojeim pristupima ovoj tematici, mogu se uoiti sledea poboljanja: Bolja prilagoenost sistema donosiocima odluka i projektantima. o Uzet je u obzir nain rada prosenog projektanta iz oblasti graevinarstva. o Nov nain uvoenja, izbora i obrade kriterijuma i relacija u skladu s potrebama donosilaca odluka i projektanata. Bolja prilagoenost korisniku. o Korieni su elementi optimizacije koji odgovaraju prirodnoj percepciji. Bitno unapreivanje pristupa projektovanju. o Predloenim metodama optimizacije postignuto je to da vei uticaj na donoenje konane odluke (izbor varijante) imaju projektanti. o Uvedena sistematska i brza kontrola projektovanja; korienjem stepena slobode, poveava se kvalitet izlaznih parametara i olakava se projektovanje. Sveobuhvatnost pristupa optimizacije nasipa na osnovu najbitnijih kriterijuma. o Objedinjavanjem modelovanja na osnovu vie kriterijuma, sistem je prilagoen potrebama prostih i sloenih kompleksa projektovanja. Na taj nain, smanjena je mogunost pojave greke pri projektovanju nasipa. Nov nain izbora i obrade elemenata i relacija odgovara upotrebi u oblasti projektovanja, to je detaljno pokazano u navedenim primerima. Kriterijumi koji odreuju elemente nasipa izabrani su na osnovu osobina perspektivnog projektovanja. Time je sistem konceptualno prilagoen korienju ulaznih podataka, to poboljava sveobuhvatnost optimalnog reenja. Proces optimizacije u prikazanom sistemu zasnovan je na adekvatnom kombinovanju razliitih metoda i tehnikih postupaka. U skladu s tipom i koliinom ulaznih podataka, bira se najprihvatljivije reenje. Hijerarhijska podela elemenata, kriterijuma i relacija prikazana je strukturalnim povezivanjem. Uticaj jedne komponente ili segmenta na druge delove sistema oznaen je funkcionalnim vezama razliitog intenziteta, odnosno stepena odreenosti. Postignuta konzistentnost sistema omoguava da se na osnovu malog broja komponenti i meusobnih veza ostvari celokupna optimizacija i analiza kriterijuma optimalnog nasipa. Radi ilustracije

119

praktinog znaaja, prikazani su primeri optimizacije nasipa saobraajnica, koji su reeni upotrebom opisanog sistema. 6.2. Oblasti praktine primene rada Prikazani nain optimizacije nasipa saobraajnica, na osnovu datih kriterijuma, prilagoen je upotrebi u oblasti projektovanja nasipa. Ovakav sistemski pristup pogodan je za efikasno i realno projektovanje nasipa saobraajnica. Teite istraivanja jeste na ispravljanju nedostataka uoenih u toku rada na projektovanju i izgradnji nasipa saobraajnica. U predloenom nainu optimizacije, posebna panja posveena je ulozi korisnika. Time je ostvaren pomak u odnosu na uobiajene pristupe kojima je primarni cilj smanjenje trokova izgradnje. Nain korienja kriterijuma i relacija u ovom istraivanju izabran je tako da se optimalno uklopi u tumaenje investitora i projektanata. Na taj nain , kreiran je matematiki model koji odgovara predloenim kriterijumima. Osim za optimizaciju projektovanja nasipa saobraajnica, predloeni model moe se koristiti i za analizu projektovanih i izgraenih nasipa. Rezultati obrade podataka mogu biti u vezi sa stabilnou objekta na optereenja ili sile (npr. seizmika). 6.3. Mogunosti za dalja istraivanja U istraivanjima u okviru ove disertacije napravljen je novi korak u daljem izuavanju primene metoda optimizacije u oblasti saobraajnica. Ovakav pristup reavanja stvara brojne mogunosti za dalja istraivanja, jer su u okviru rada naznaena, ali ne i do kraja, reena brojna razvojna sagledavanja posmatranog problema. Stoga, pravci daljeg istraivanja, zasnovani na ovoj disertaciji, odnosili bi se na: dalje unapreivanje modela za optimizaciju; definisanje novih kriterijuma koji utiu na optimalan izbor nasipa saobraajnica; definisanje novih kriterijuma za izbor varijanti saobraajnica; definisanje novih parametara prilikom provere ispunjenosti kriterijuma za optimizaciju nasipa saobraajnica; definisanje novih naina odreivanja teina kriterijuma za izbor optimalnog reenja nasipa saobraajnica; uticaj veliine teina kriterijuma na optimalan izbor nasipa saobraajnica; uticaj veliine preferencije (prag preferencije) na optimalan izbor nasipa saobraajnica; odreivanje najpogodnije metode za optimizaciju projektovanja nasipa saobraajnica. 120

7.

LITERATURA Alihodi, R., Opaanje i pamenje arhitektonskog prostora i forme, doktorska disertacija, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2009. Anus V., Maletin, M., Standardni geometrijski popreni profili vangradskih puteva, Put i saobraaj 39, 14, 1625, 1993. Anus, V., i dr., Metodologija projektovanja rekonstrukcije puteva, Graevinski fakultet, Beograd, 2001. Anus, V., Katani, J., Metodologija projektovanja puteva, Graevinski fakultet, Beograd, 1993. Anus, V., Katani, J., Putevi za III graevinske tehnike kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1992. Anus, V., Merodavne brzine u projektovanju puteva i bezbednost vonje, Graevinski fakultet, Beograd, 2007.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

Batog, A., Stilger-Szydlo, E., New approach to assessment of road embankmet stability, Institute of Geotechnics and Hydrotechnics, Wrocaw University of Technology, Wybrzeze Wyspiaskiego 27, 50370 Wrocaw, 2009. Bayndrlk ve Iskan Bakanlndan (Ministarstvo urbanizma i gradjevinarstva), Highway engineering structures yolboyu regulations for the disaster, Ankara, 2003.

8.

9.

Bhattacharyya, S. K., Highway Embankment Desing in Banladesh, magistarska teza, Velika Britanija, 2009. alkan M., ., C., Deprem zararlarin azaltilmasinda fiziksel planlanmanin rl Adapazar rne (Uticaj strukture objekta na smanjenje uticaja zemljotresa, primer Adapazar), magistarska teza, Gazi niversitet, Ankara,Turska, 2005.

10.

11.

alkan, E., Optimizacija prevoza drvne sirovine kroz mreu umskih puteva, Trabzon, Turska, 2008.

12.

Campbell, K.W., 1981, Near source attenuation of peak horizontal acceleration; Bull. Seis. Soc., Volume 71, 20392070.

13.

Chahrour M.A., and Sharafi, A.A., Stability of slope embankment to withstand rainfall erosion on Dubai roads London, 1989.

14. 15. 16.

Chin, T. H. I dr., Repair of road embankment failure usning reinforced soil wall, 1998. Cvetanovi, ., Kolovozne konstrukcije, Nauna knjiga, Beograd, 1992. Cvetanovi, ., Osnovi puteva, Nauna knjiga, Beograd, 1989.

121

17.

upi, M., Savremeno odluivanje: metode i primena, Beograd: Fakultet organizacionih nauka, 1997. Dragaevi, Z., Modeli viekriterijumske analize za rangiranje banaka, doktorska disertacija, Podgorica, 2010. Dananovi, A., Savremeni pristup vrednovanja trase autoputa, magistarski rad, Tuzla, BiH, 2010. Gke.,.,., Liquefaction and slope stability potential of historical Island, Sixth National Conference on Earthquake Engineering, 1620 October 2007, Istanbul, Turkey

18.

19.

20.

21. 22.

Gktepe, A.,B., et al., Optimizacija zemljanih radova kod puteva, Istanbul, 2005. Gue, I., D., i dr., Geotechnical engineering challenges for higway design and construction on soft ground, G&P Geotechnics Sdn. Bhd., 2008.

23.

Hadjigeorgio, J., A road embankment failure near pentalia in southwest Cyprus, The South African Institute of Mining and Metallurgy International Symposium on Stability of Rock Slopes in Open Pit Mining and Civil Engineering, 2006.

24.

Hany L. Riad i dr., Design of Lightweight Fills for Road Embankments on Boston's Central Artery/Tunnel Project, Proceedings: Fifth International Conference on Case Histories in Geotechnical Engineering New York, NY, 2004.

25.

Hillier, F.S. and Liberman, G.J., Introduction to Operations Research, 4th ed., HoldenDay, San Francisco, 1986.

26.

Hiroshi M., and Mitsuo N., Design and numerical analysis of road embankments with low improvement ratio deep mixing method, Public Works Research Institute, Japan, 16 Minamihara, Tsukuba-shi, Ibaraki, 350-8516, Japan, 2004.

27.

I shihara, K., 1986, Stability of natural deposits during earthquakes; Collected Papers, Dept. Civil Eng., Vol. 24, Tokyo, 156. J.S. Steenfelt, and M.B. Jorgensen u radu Preloaded motorway embankments an environmentally sound solution for soft soil areas Proc. Of XIIth European Conf. on Soil Mech. And Geotechnical Engineering, the Netherlands, 1999.

28.

Ivanov, S., i Stanujki, D., Izbor softvera primenom metoda viekriterijumskog odluivanja, Beograd, 2007.

29.

Jovanovi, P., Upravljanje investicijama, Beograd: Fakultet organizacionih nauka, 2005.

122

30.

Jaritngam, S., Design consept of the soil improvement for road construcion on soft clay, Proceedings of the Eastern Asia Society for Transportation Studies, Vol.4, October, 2003. Jovanovi, P., Upravljanje projektom, Beograd: Fakultet organizacionih nauka, 2005. Katani, . dr., Projektovanje puteva, Graevinska knjiga, Beograd, 1983. Kaya, M.A., Introduction to applied geophysics, University 18 march, Canaccale, Turska, 2006. Kibici, Y.,(2005) Deprem (Zemljotres), Afyon Kodatepe Universitet, Afyon, Turska

31. 32. 33.

34.

35.

Kiousis, P.D. i dr., Optimization of stabilization of highway embankment slopes using driven piles, Colorado departments of transportation DTD aplied research and innovation branch, 2010. Klepac, J., Prouavanje rada u graevinarstvu, Graevinski institut, Fakultet graevinskih znanosti, Zagreb, 1982.

36.

37.

Kolman, B. and Beck, R., Elementary Linear Programming with Applications, Academic Press, N.Y., 1991.

38. 39.

Krile T., Juell P., Virtual Project Management, Notrth Dakota State University, 1997. Kuzovi, LJ., Kapacitet i nivo usluge drumskih saobraajnica, Saobraajni fakultet, Beograd, 2000. Kuzovi, LJ., Teorija saobraajnog toka, Graevinska knjiga, Beograd, 1987. Lapin L. L., Quantitative Methods for Business Decisions, 5th ed., Harcourt Brace Jovanovich, N.Y. 1991.

40. 41.

42.

Lapin, L.L., Statistics for Modem Business Decisions, 5th ed., Harcourt Brace Jovanovich, San Diego, 1990.

43.

Limsiri, C., Very Soft Organic Clay Applied for Road Embankment: Modelling and Optimisation Approach, Netherlands, 2008.

44.

Luki, D. i dr., Kriterijumi ugraivanja nasipa u donji stroj saobraajnica, Banja Luka, 2012.

45. 46. 47.

Mabbett, A.J., Workout Mathematics for Economics, Macmillan, London, 1986. Maksimovi, M., Mehanika tla, Beograd, 2001. Maletin, M., Anus, V., Course on Techno-Economic Feasibility of Road Design, Construction and Maintenance in Developing Countries, Beograd, 1982, 1983. Maletin, M., Planiranje saobraaja i prostora, Graevinski fakultet Univerziteta u

48.

123

Beogradu, Beograd, 2004. 49. 50. Mande, C., Applied Network Optimization, Academic Press, N.Y., 1989. Mani, M., Milutinovi, S., Stankovi, M., Viekriterijumska optimizacija faza alternativa primenom faza preferentne relacije, Fakultet zatite na radu, Ni, 2004. 51. Mani, N., Dananovi, A., Uticaj broja krivina na cijenu izgradnje puta, meunarodni naunostruni skup, GTZ 2012, Tuzla, 79. jun 2012. 52. Marini, .I., Ekonomske analize u graevinarstvu, Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 1998. 53. Mladineo, N., Primjena viekriterijumske analize, Graevinsko-arhitektonski fakultet Split, 2003. 54. Montepara, A., Giuliani, F., Design of road embankment lightened by expanded polystyrene (EPS) laying on low-bearing capasyti grounds, XI conference S.I.I.V.,Verona, Italy, 2001. 55. Morgenstern, N. R., Price, V. E. (1965), The analysis of the stability of general slip surfaces. Geotechnique, Vol. 15, 7993. 56. 57. Najdanovi, N., Mehanika tla, Graevinska knjiga, Beograd, 1967. Naresh C. and Edward A., Slope Stability, U.S. Department of Transportation, Federal Highway Administration, Publication No. FHWA NHI-06-088, 2006. 58. Nikoli, I., Borovi, S., Viekriterijumska optimizacija, metode, primena u logistici, softver, Centar vojnih kola Jugoslavije, Beograd, 1996. 59. 60. Norwegian Public Roads Administration, Directorate of Public Roads, 2011. Novakovi, V., Mreno planiranje Metodi izrade, prorauna i optimizacije mrenih dijagrama, Izdanje Jugoslovenskog graevinskog centra DGA 994, sveske 178 i 180. 61. Olgun, M., 2002, Sktrlm kil dolgularda dinamik etkilerin incelenmesi; Yksek Lisans Tezi, Seluk niversitesi Fen Bilimleri Enstits, Konya, Turkiye, 2002. (analiza dinakih efekata na nasipe od gline; magistarska teza, Konya, Turska, 2002.) 62. Olgun, M., i dr., Faktori koji utiu na stabilnost kosina tokom dejstva zemljotresa, J. Fac.Eng.Arch. Selcuk Univ., v.24, n.2, Turska, 2009. 63. Opricovi, S., Hajdukovi, D., Primena faktorske analize u viekriterijumskoj optimizaciji, Zbornik radova, Sim.Op. Is.93, Beograd, 1993. 64. 65. 66. 67. 68. Opricovi, S., Viekriterijumska optimizacija, Nauna knjiga, Beograd, 1986. Opricovi, S., Optimizacija sistema, Graevinski fakultet u Beogradu, Beograd, 1992. Pavli, J., Statistika teorija i primjena, Tehnika knjiga, Zagreb, 1977. Petri., J., Operaciona istraivanja, Oeconomica, Beograd, I deo 1972, II deo 1973. Ray A., Cost-Benefit analysis, J.Hophins University Press, Baltimor, 1984. 124 II

69. 70.

Rivett, P., Model Building for Decision Analysis, John Wiley and Sons, N.Y., 1980. Ronco, C. I dr., Design of reinforced ground embankments used for rockfall protection, Nat. Hazards Earth Syst. Sci., 9, 11891199, Italy. 2009.

71.

Rouainia, M., i dr., Influence of structure degradation on the

behaviour of

embankments on soft soil, acme conference: university of sheffield, Australia, 2005. 72. 73. Saaty, T., The Analytic Hierarchy Process, McGrowHill, New York, USA, 1980 Samardakovi, M., Stabilnost kosina za kliznu povrinu proizvoljnog oblika: opta i specijalna reenja metodom lamela, Ni, 2009. 74. Saobraajni institut CIP, Beograd, Idejni projekat modernizacije i rekonstrukcije pruge NiDimitrovgrad deonice .Kula Stanienje, Beograd. 2005. 75. Saobraajni institut CIP, Beograd, Koncept modernizacije pruge Beograd Centar PanevoVrac-Dr.granica, Beograd, 2003. 76. Saobraajni institut CIP, Beograd, Koncept modernizacije pruge NiDimitrovgrad, Beograd, 2003. 77. Saobraajni institut CIP, Beograd, Studija definisanja prioriteta bezbednosti saobraaja na putnim prelazima na teritoriji JTP Beograd, Beograd, 1991. 78. Satibi, S., Numerical analysis and design criteria of embankments on floating piles, doktorska disertacija Stuttgard, 2009. 79. Schrage, R., and Ashcroft, P., An Optimization Modeling System, 4th ed., Scientific Press, San Francisco, 1991. 80. Seed, H.B. ve Idriss, I.M., 1971, Simplified procedure for evaluating soil liquefaction potential; J. Soil Mech. and Found. Div., ASCE, Vol. 97(9), 12491273. 81. 82. Shapiro, R.O., Optimization for Planning and Allocation, John Wiley, N.Y., 1984. Sitar ,N., ve Clough, G.W., 1983, Seismic response of steep slopes in cemented soils; J. of Geotech. Eng., Vol.109, No.2, 210227. 83. Smjernice za projektovanje, graenje, odravanje i nadzor na putevima, Sarajevo/Banja Luka, 2005. 84. Srevi, B., Diskretni modeli odluivanja u optimizaciji korienja kanalske mree u Vojvodini, Letopis naunih radova, godina 29 (2005), broj 1, strana 1930 85. Srevi, B., Nepristrasna ocena znaaja kriterijuma u viekriterijumskoj optimizaciji, Vodoprivreda, 37 (2005) strana 5358 86. Srevi, B., Nepristrasna ocena znaaja kriterijuma u viekriterujmskom odluivanju, Novi Sad, 2005. 87. Suknovi, M. i upi M., Viekriterijumsko odluivanje: formalni pristup, Beograd: Fakultet organizacionih nauka, 2003.

125

88. 89.

Thomopouls, N.T., Applied Forecasting Methods, Englewood Cliffs, 1985. Topba, S., A., Karayolu proje elmanlarinin yapim maliyetine etkilerinin incelenmesi, doktora tezi, Istanbul, 2006. (Topba, S., A., Uticaj projektnih parametara puta na cenu izgradnje, doktorska disertacija, Istanbul, 2006.) Trbojevi, B., Optimalizacija roka graenja, Izgradnja, Beograd, 1979, Br 7 (s. 32 41). Trbojevi, B., Primena matematikih metoda programiranja u graevinarstvu, Zbornik, Gra. fak. u Beogradu, 1967. Sv. 8. Br. 2. Trbojevi, B., Industrijske metode graenja i uslovi njihove primene, Organizacija rada (Tehnika), 1968. Br. 10 (s. 235241). Trbojevi, B., Projektovanje organizacije graenja i programiranje izgradnje graevinskih objekata, IRO Graevinska knjiga, 1983.

90.

91.

92.

93.

94. 95.

Triantaphyllou, E., MultiCriteria Decision making Methods: A Comparative Study, Kluwer Academic Publishers, Dordrecht/Boston/London, 2000. Tsai, W.S., and other, Test embankments in a highway development project, Vietnam, 13th Southeast Asian Geotechnical Conference Taipei, Taiwan, 1998.

96. 97. 98. 99.

nsal, N., Landslides and mass movements, University Gazi, Ankara, 2004. Vujoevi, M., Uvod u optimizaciju, Beograd Want, A., i dr., Reinforced slope of road embankments with light weight agregates, Williams, H., Model Building in Mathematical Programming, 2nd ed., New York, John Wiley, 1985.

100. 101.

www.foi.hr/CMS_library/studiji/pds/mps/.../Promethee_Tihi.pdf Yang, X.L., Seismic Displacement of Rock Slopes with Nonlinear Hoek-Brown Failure Criterion, International Journal of Rock Mechanics & Mining Sciences, 2007.

102. 103.

Yashiko T., Optimum Resource Leveling, Memorial University of Newfoundland, 1974. Yilmaz, G., zsoy, E., A., Stability analyses of the Bozuyuk Yedler rezidential area landslde, Eng.&Arch.Fac.Osmangazi University, Vol.XVIII, No: 2, 2003. Zlatanovi, S., Uvod u mehaniku tla, Udbenik Tehnikog sveuilita u Zagrebu, ISBN 953-7048-02-0, Zagreb

104.

126

PRILOZI

127

PRILOG BR. 1 Algoritmi za program i potprograme 1. Legenda simbola

+ dominacija funkcije hi visinske razlike koje treba savladati nasipom (m) (razlike kote nivelete i kote terena) S ukupno sleganje nasipa ( m ) v promena napona (kN/m2) ap ubrzanje zemljotresa b irina lamele (m) c kohezija (kN/m2) CBR kalifornijski indeks nosivosti (%) CE cena eksploatacije nasipa (evra) CI cena izgradnje nasipa (evra) CU ukupna cena nasipa (evra) CZ cena zemljita (evra) D stepen zbijenosti (%) d0,063 uee zrna do 0,063 mm (%) d10 % uea zrna veliine do10 mm (%) d60 % uea zrna veliine do 60 mm (%) di razlika veliina izmeu dve funkcije dmax maksimalna veliina zrna (cm) fij funkcije cilja (max ili min) Fsp pretpostavljeni faktor sigurnosti hi visina lamela (m) hmax maksimalna mogua visina nasipa ( m ) hmin minimalna visina nasipa (m) hsr srednja visina nasipa (m) h maksimalna visina datog nasipa na i-tom preseku (dobija se kao maksimalna razlika kote nivelete i kote terena) (m) hw visina podzemne vode (m) lij linearna transformacija Ln duina nasipa (m)

128

M magnituda Ms modul stiljivosti ( kN/m2) Ne jedinina cena eksploatacije nasipa (evra/m1) Ni jedinina cena izgradnje nasipa (evra/m3) Nz jedinina cena zemljita (evra/m2) N povratni period zemljotresa (godina) Ns broj stabilnosti Pp povrina parcele pod nasipom (m2) P irina planuma (m) p veliina preferencije ri veliina vektora (veliina optimizaranih alternativa) R rastojanje nasipa od raseda (km) Ti teine kriterijuma U ukupna sila od pornog pritiska (kN) u porni pritisak (kN/m2) u stepen neravnomernosti Ukonano porni pritisak vode posle dejstva zemljotresa (kN/m2) Vn zapremina nasipa (m3) Wi teina i-te lamele (kN) W ukupna teina nasipa (kN) i ugao ( o , slika 3.1. Ugao centra klizne ravni i teita lamele) max maksimalni ugao nagiba nasipa ( o) d postignuta jedinina teina materijala u nasipu u suhom stanju na 110oC (kN/m3) nd normativna jedinina teina (odreena laboratorijski) (kN/m3) zapreminska masa materijala od kojeg se gradi nasip (kN/m3) ugao unutranjeg trenja ( o ) (a,b) indeks preferencije potpuni poredak dominacije funkcije

129

2. Algoritmi

poetak

nazivi kriterijuma i fij-je cilja datih kriterijuma (max/min), ti

matrica odluivanja

kvantifikovanje kvalitativnih atributa (tabela) 17.) ne da If fijmax linearna transformacija

If fijmin

, linearna transformacija

najoptimalnija varijanta: rmax=?

kraj Slika 4.2. Algoritam optimizacije nasipa metodom teinskih koeficijenata

130

poetak

nazivi kriterijuma i fij-je cilja datih kriterijuma (max/min), ti

matrica odluivanja

kvantifikovanje kvalitativnih atributa (tabela 17.)

veliine preferencija kriterijuma (p)

ne da ,

indeks preferencije

kraj

Slika 4.3. Algoritam optimizacije nasipa metodom PROMETHEE

131

poetak c,, ,,, b,i, hi,R, M, p, Fsp,

If Fs1,5 da

ne

If Fs1,5 da

ne

If Fs= Fsp da

ne

kraj

Slika 4.4. Algoritam provere stabilnosti i izraunavanje visine nasipa hmax

132

poetak

d ,nd, d60, d10, Dmax, d0,063,

D=95-100% da

ne

da u9 da dmax40 cm da ne ne ne

da CBR8 da D=?; u=?; dmax=?; %d0,063=?; CBR=? ne

kraj Slika 4.5. Algoritam provere ispunjenosti geolokih i hidrogeolokih kriterijuma

133

poetak

Ni, Pp, Nz, Ln, Ne, hi, max, hmin.

CuCopt da

ne

hminhsr da hsr=?

kraj

Slika 4.6. Algoritam provere ispunjenosti ekonomskih kriterijuma

134

poetak

optimizacijametoda te. koefic.

optimizacijametoda PROMETHEE

analiza kriterijuma

ne

da h=?

KRAJ

Slika 4.7. Algoritam provere visine nasipa

135

PRILOG BR. 2 Program i potprogrami

Public Const conMaxVarijanti As Integer = 20, conMaxAtributa As Integer = 20 Public Const conPi As Double = 3.14159265358979 Public Const conDec = 3 'na koliko decimalnih mesta se zaokruzuju rezultati Public Const conMaksDuzLin = 60 'maksimalna duzina linije pri stampanju promenljivih Option Compare Binary Public Sub NapraviMatricuOdlucivanja() If MsgBox("Ovo ce mozda promeniti neke podatke u matrici oducivanja. Obavezno proverite njen sadrzaj posle ovoga. Zelite li da nastavite?", vbOKCancel) = vbCancel Then Exit Sub End If Dim strSQL, strQuerySQL As String Dim rs As DAO.Recordset strSQL = "SELECT * FROM atributi ORDER BY [redni broj]" strQuerySQL = "SELECT [kvantifikovana matrica odlucivanja].[varijanta] as [varijanta]" 'Debug.Print strSQL Set rs = CurrentDb.OpenRecordset(strSQL) Dim i As Integer i=1

While Not (rs.EOF) 'Debug.Print rs![ime] & ", " & rs![jedinica mere] & ", " & rs![maksimum] If rs![jedinica mere] = "kvalitativna ocena" Then strQuerySQL = strQuerySQL & ", [matrica odlucivanja tekst].f" & i Else strQuerySQL = strQuerySQL & ", [kvantifikovana matrica odlucivanja].f" & i End If rs.MoveNext i=i+1 Wend Set rs = Nothing strQuerySQL = strQuerySQL & " FROM [matrica odlucivanja tekst] INNER JOIN [kvantifikovana matrica odlucivanja] ON [matrica odlucivanja tekst].[varijanta] = [kvantifikovana matrica odlucivanja].[varijanta] ORDER BY [kvantifikovana matrica odlucivanja].[varijanta];" 'redefine query Dim dbsCurrent As Database Dim qryMatricaOdlucivanja As QueryDef

136

Set dbsCurrent = CurrentDb Set qryMatricaOdlucivanja = dbsCurrent.QueryDefs("matrica odlucivanja") qryMatricaOdlucivanja.SQL = strQuerySQL End Sub Public Sub KvantifikujMatricuOdlucivanja() Dim strSQL, strQuerySQL As String Dim rs As DAO.Recordset strSQL = "SELECT * FROM atributi ORDER BY [redni broj]" Dim prevodi(conMaxAtributa), maksimum(conMaxAtributa) As Boolean Set rs = CurrentDb.OpenRecordset(strSQL) Dim i, k, n As Integer i=1 k=0 While Not (rs.EOF) 'Debug.Print rs![ime] & ", " & rs![jedinica mere] & ", " & rs![maksimum] If rs![jedinica mere] = "kvalitativna ocena" Then prevodi(i) = True maksimum(i) = rs![maksimum] k=k+1 Else prevodi(i) = False End If rs.MoveNext i=i+1 Wend n=i-1 Set rs = Nothing 'ako nema tekstualnih atributa izadji If k = 0 Then Exit Sub strQuerySQL = "UPDATE [kvantifikovana matrica odlucivanja] INNER JOIN [matrica odlucivanja tekst] ON [kvantifikovana matrica odlucivanja].[varijanta] = [matrica odlucivanja tekst].[varijanta] SET " For i = 1 To n If prevodi(i) Then If maksimum(i) Then ' cilj je DLookUp("[max]", "[intervalna skala]", "[kvalitativna ocjena] = """ & [f3] & """") As n3 strQuerySQL = strQuerySQL & "[kvantifikovana matrica odlucivanja].f" & i & "= DLookup(""[max]"",""[intervalna skala]"",""[kvalitativna ocjena] = """""" & [matrica odlucivanja tekst].[f" & i & "] & """""""")" Else

137

strQuerySQL = strQuerySQL & "[kvantifikovana matrica odlucivanja].f" & i & "= DLookup(""[min]"",""[intervalna skala]"",""[kvalitativna ocjena] = """""" & [matrica odlucivanja tekst].[f" & i & "] & """""""")" End If If k > 1 Then strQuerySQL = strQuerySQL & "," k=k-1 End If Next i 'Debug.Print strQuerySQL DoCmd.SetWarnings False DoCmd.RunSQL strQuerySQL DoCmd.SetWarnings True End Sub Public Sub GlavnaProcedura1PrekoLinearne() Dim broj_atributa, broj_Varijanti As Integer broj_atributa = DCount("[ime]", "[atributi]") broj_Varijanti = DCount("[f1]", "[matrica odlucivanja]") Dim strSQL As String Dim rs As DAO.Recordset strSQL = "SELECT * FROM atributi ORDER BY [redni broj]" Dim arrMaksimum(conMaxAtributa) As Boolean Set rs = CurrentDb.OpenRecordset(strSQL) Dim i, R As Integer i=1 While Not (rs.EOF) 'Debug.Print rs![ime] & ", " & rs![jedinica mere] & ", " & rs![maksimum] arrMaksimum(i) = rs![maksimum] rs.MoveNext i=i+1 Wend Set rs = Nothing Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("kvantifikovana matrica odlucivanja") Dim matOdlucivanja(conMaxVarijanti, conMaxAtributa) As Double 'Dim arrNorme(conMaxAtributa) As Double Dim arrMinMaxZaLinearizaciju(conMaxAtributa) As Double 'For i = 1 To broj_atributa ' arrNorme(i) = 0 'Next i R=1 While Not (rs.EOF) And Not IsNull(rs![f1]) For i = 1 To broj_atributa 138

matOdlucivanja(R, i) = rs("f" & i) ' arrNorme(i) = arrNorme(i) + matOdlucivanja(r, i) * matOdlucivanja(r, i) If R = 1 Then arrMinMaxZaLinearizaciju(i) = matOdlucivanja(R, i) Else If arrMaksimum(i) Then If matOdlucivanja(R, i) > arrMinMaxZaLinearizaciju(i) Then arrMinMaxZaLinearizaciju(i) = matOdlucivanja(R, i) End If Else If matOdlucivanja(R, i) < arrMinMaxZaLinearizaciju(i) Then arrMinMaxZaLinearizaciju(i) = matOdlucivanja(R, i) End If End If End If Next i rs.MoveNext R=R+1 Wend Set rs = Nothing 'For i = 1 To broj_atributa ' arrNorme(i) = Sqr(arrNorme(i)) 'Next i 'Normalizacija 'For r = 1 To broj_Varijanti ' For i = 1 To broj_atributa ' If arrMaksimum(i) Then ' matOdlucivanja(r, i) = matOdlucivanja(r, i) / arrNorme(i) ' Else ' matOdlucivanja(r, i) = 1 - matOdlucivanja(r, i) / arrNorme(i) ' End If ' Next i 'Next r 'Linearna transformacija For i = 1 To broj_atributa If arrMaksimum(i) Then For R = 1 To broj_Varijanti matOdlucivanja(R, i) = matOdlucivanja(R, i) / arrMinMaxZaLinearizaciju(i) Next R Else For R = 1 To broj_Varijanti matOdlucivanja(R, i) = arrMinMaxZaLinearizaciju(i) / matOdlucivanja(R, i) Next R End If Next i 'tezine Dim arrTezine(conMaxAtributa), dblProveraTezina As Double

139

Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("tezine kriterijuma") dblProveraTezina = 0 For i = 1 To broj_atributa 'Debug.Print rs![ime] & ", " & rs![jedinica mere] & ", " & rs![maksimum] arrTezine(i) = rs("t" & i) dblProveraTezina = dblProveraTezina + arrTezine(i) Next i Set rs = Nothing If dblProveraTezina > 1 Then MsgBox "Zbir tezina je veci od 1. Prekid rada." Exit Sub End If

Dim arrRezultat(conMaxVarijanti) As Double For R = 1 To broj_Varijanti arrRezultat(R) = 0 For i = 1 To broj_atributa arrRezultat(R) = arrRezultat(R) + matOdlucivanja(R, i) * arrTezine(i) Next i Next R DoCmd.SetWarnings False DoCmd.RunSQL "DELETE * FROM [rezultat preko linearne];" DoCmd.SetWarnings True Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("rezultat preko linearne", dbOpenDynaset) For R = 1 To broj_Varijanti rs.AddNew rs("varijanta") = "Var " & Chr(Asc("a") - 1 + R) rs("rezultat varijante") = Round(arrRezultat(R), conDec) rs.Update Next R rs.Close Set rs = Nothing

'Dim numNajbolja As Integer 'numNajbolja = 1 'For r = 2 To broj_Varijanti ' If (arrRezultat(r) > arrRezultat(numNajbolja)) Then ' numNajbolja = r ' End If 'Next r 'MsgBox "Najbolja je Varijanti pod rednim brojem " & numNajbolja 140

'stampa matricu 'Dim strLine, strField As String 'For r = 1 To broj_Varijanti ' For i = 1 To broj_atributa ' strField = matOdlucivanja(r, i) ' While Len(strField) < 10 ' strField = strField & " " ' Wend ' strLine = strLine & strField ' Next i ' Debug.Print strLine ' strLine = "" 'Next r End Sub Public Sub PokreniAlgoritam1PrekoLinearne() Call KvantifikujMatricuOdlucivanja Call GlavnaProcedura1PrekoLinearne DoCmd.OpenForm "rezultat preko linearne", acFormDS End Sub Public Sub UnosAtributa() DoCmd.OpenForm "atributi", acFormDS End Sub Public Sub UnosTezinaKriterijuma() DoCmd.OpenForm "tezine kriterijuma", acFormDS End Sub Public Sub UnosMatriceOdlucivanja() DoCmd.OpenForm "matrica odlucivanja", acFormDS End Sub Public Sub PrikaziKvantifikovanuMatricu() Call KvantifikujMatricuOdlucivanja DoCmd.OpenForm "kvantifikovana matrica odlucivanja", acFormDS End Sub Public Sub PrikaziNormalizovanuMatricu() Call KvantifikujMatricuOdlucivanja Dim broj_atributa, broj_Varijanti As Integer broj_atributa = DCount("[ime]", "[atributi]") broj_Varijanti = DCount("[f1]", "[matrica odlucivanja]") Dim strSQL As String Dim rs As DAO.Recordset strSQL = "SELECT * FROM atributi ORDER BY [redni broj]" Dim arrMaksimum(conMaxAtributa) As Boolean Set rs = CurrentDb.OpenRecordset(strSQL) Dim i, R As Integer 141

i=1 While Not (rs.EOF) 'Debug.Print rs![ime] & ", " & rs![jedinica mere] & ", " & rs![maksimum] arrMaksimum(i) = rs![maksimum] rs.MoveNext i=i+1 Wend Set rs = Nothing Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("kvantifikovana matrica odlucivanja") Dim matOdlucivanja(conMaxVarijanti, conMaxAtributa) As Double Dim arrNorme(conMaxAtributa) As Double For i = 1 To broj_atributa arrNorme(i) = 0 Next i R=1 While Not (rs.EOF) And Not IsNull(rs![f1]) For i = 1 To broj_atributa matOdlucivanja(R, i) = rs("f" & i) arrNorme(i) = arrNorme(i) + matOdlucivanja(R, i) * matOdlucivanja(R, i) Next i rs.MoveNext R=R+1 Wend Set rs = Nothing For i = 1 To broj_atributa arrNorme(i) = Sqr(arrNorme(i)) Next i 'Normalizacija For R = 1 To broj_Varijanti For i = 1 To broj_atributa If arrMaksimum(i) Then matOdlucivanja(R, i) = matOdlucivanja(R, i) / arrNorme(i) Else matOdlucivanja(R, i) = 1 - matOdlucivanja(R, i) / arrNorme(i) End If Next i Next R DoCmd.SetWarnings False DoCmd.RunSQL "DELETE * FROM [normalizovana matrica];" DoCmd.SetWarnings True Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("normalizovana matrica", dbOpenDynaset)

142

For R = 1 To broj_Varijanti rs.AddNew rs("varijanta") = "Var " & Chr(Asc("a") - 1 + R) For i = 1 To broj_atributa rs("f" & i) = Round(matOdlucivanja(R, i), conDec) Next i rs.Update Next R rs.Close Set rs = Nothing DoCmd.OpenForm "normalizovana matrica", acFormDS End Sub Public Sub PrikaziLinearizovanuMatricu() Call KvantifikujMatricuOdlucivanja Dim broj_atributa, broj_Varijanti As Integer broj_atributa = DCount("[ime]", "[atributi]") broj_Varijanti = DCount("[f1]", "[matrica odlucivanja]") Dim strSQL As String Dim rs As DAO.Recordset strSQL = "SELECT * FROM atributi ORDER BY [redni broj]" Dim arrMaksimum(conMaxAtributa) As Boolean Set rs = CurrentDb.OpenRecordset(strSQL) Dim i, R As Integer i=1 While Not (rs.EOF) 'Debug.Print rs![ime] & ", " & rs![jedinica mere] & ", " & rs![maksimum] arrMaksimum(i) = rs![maksimum] rs.MoveNext i=i+1 Wend Set rs = Nothing Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("kvantifikovana matrica odlucivanja") Dim matOdlucivanja(conMaxVarijanti, conMaxAtributa) As Double Dim arrMinMaxZaLinearizaciju(conMaxAtributa) As Double R=1 While Not (rs.EOF) And Not IsNull(rs![f1]) For i = 1 To broj_atributa matOdlucivanja(R, i) = rs("f" & i) If R = 1 Then arrMinMaxZaLinearizaciju(i) = matOdlucivanja(R, i) 143

Else If arrMaksimum(i) Then If matOdlucivanja(R, i) > arrMinMaxZaLinearizaciju(i) Then arrMinMaxZaLinearizaciju(i) = matOdlucivanja(R, i) End If Else If matOdlucivanja(R, i) < arrMinMaxZaLinearizaciju(i) Then arrMinMaxZaLinearizaciju(i) = matOdlucivanja(R, i) End If End If End If Next i rs.MoveNext R=R+1 Wend Set rs = Nothing 'Linearna transformacija For i = 1 To broj_atributa If arrMaksimum(i) Then For R = 1 To broj_Varijanti matOdlucivanja(R, i) = matOdlucivanja(R, i) / arrMinMaxZaLinearizaciju(i) Next R Else For R = 1 To broj_Varijanti matOdlucivanja(R, i) = arrMinMaxZaLinearizaciju(i) / matOdlucivanja(R, i) Next R End If Next i

DoCmd.SetWarnings False DoCmd.RunSQL "DELETE * FROM [linearizovana matrica];" DoCmd.SetWarnings True Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("linearizovana matrica", dbOpenDynaset) For R = 1 To broj_Varijanti rs.AddNew rs("varijanta") = "Var " & Chr(Asc("a") - 1 + R) For i = 1 To broj_atributa rs("f" & i) = Round(matOdlucivanja(R, i), conDec) Next i rs.Update Next R rs.Close Set rs = Nothing DoCmd.OpenForm "linearizovana matrica", acFormDS End Sub

144

Public Sub GlavnaProcedura1PrekoNormalne() Dim broj_atributa, broj_Varijanti As Integer broj_atributa = DCount("[ime]", "[atributi]") broj_Varijanti = DCount("[f1]", "[matrica odlucivanja]") Dim strSQL As String Dim rs As DAO.Recordset strSQL = "SELECT * FROM atributi ORDER BY [redni broj]" Dim arrMaksimum(conMaxAtributa) As Boolean Set rs = CurrentDb.OpenRecordset(strSQL) Dim i, R As Integer i=1 While Not (rs.EOF) 'Debug.Print rs![ime] & ", " & rs![jedinica mere] & ", " & rs![maksimum] arrMaksimum(i) = rs![maksimum] rs.MoveNext i=i+1 Wend Set rs = Nothing Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("kvantifikovana matrica odlucivanja") Dim matOdlucivanja(conMaxVarijanti, conMaxAtributa) As Double Dim arrNorme(conMaxAtributa) As Double For i = 1 To broj_atributa arrNorme(i) = 0 Next i R=1 While Not (rs.EOF) And Not IsNull(rs![f1]) For i = 1 To broj_atributa matOdlucivanja(R, i) = rs("f" & i) arrNorme(i) = arrNorme(i) + matOdlucivanja(R, i) * matOdlucivanja(R, i) Next i rs.MoveNext R=R+1 Wend Set rs = Nothing For i = 1 To broj_atributa arrNorme(i) = Sqr(arrNorme(i)) Next i 'Normalizacija For R = 1 To broj_Varijanti For i = 1 To broj_atributa 145

If arrMaksimum(i) Then matOdlucivanja(R, i) = matOdlucivanja(R, i) / arrNorme(i) Else matOdlucivanja(R, i) = 1 - matOdlucivanja(R, i) / arrNorme(i) End If Next i Next R 'tezine Dim arrTezine(conMaxAtributa), dblProveraTezina As Double Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("tezine kriterijuma") dblProveraTezina = 0 For i = 1 To broj_atributa 'Debug.Print rs![ime] & ", " & rs![jedinica mere] & ", " & rs![maksimum] arrTezine(i) = rs("t" & i) dblProveraTezina = dblProveraTezina + arrTezine(i) Next i Set rs = Nothing If dblProveraTezina > 1 Then MsgBox "Zbir tezina je veci od 1. Prekid rada." Exit Sub End If

Dim arrRezultat(conMaxVarijanti) As Double For R = 1 To broj_Varijanti arrRezultat(R) = 0 For i = 1 To broj_atributa arrRezultat(R) = arrRezultat(R) + matOdlucivanja(R, i) * arrTezine(i) Next i Next R DoCmd.SetWarnings False DoCmd.RunSQL "DELETE * FROM [rezultat preko normalne];" DoCmd.SetWarnings True Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("rezultat preko normalne", dbOpenDynaset) For R = 1 To broj_Varijanti rs.AddNew rs("varijanta") = "Var " & Chr(Asc("a") - 1 + R) rs("rezultat varijante") = Round(arrRezultat(R), conDec) rs.Update Next R rs.Close Set rs = Nothing

146

'Dim numNajbolja As Integer 'numNajbolja = 1 'For r = 2 To broj_Varijanti ' If (arrRezultat(r) > arrRezultat(numNajbolja)) Then ' numNajbolja = r ' End If 'Next r 'MsgBox "Najbolja je Varijanti pod rednim brojem " & numNajbolja 'stampa matricu 'Dim strLine, strField As String 'For r = 1 To broj_Varijanti ' For i = 1 To broj_atributa ' strField = matOdlucivanja(r, i) ' While Len(strField) < 10 ' strField = strField & " " ' Wend ' strLine = strLine & strField ' Next i ' Debug.Print strLine ' strLine = "" 'Next r End Sub Public Sub PokreniAlgoritam1PrekoNormalne() Call KvantifikujMatricuOdlucivanja Call GlavnaProcedura1PrekoNormalne DoCmd.OpenForm "rezultat preko normalne", acFormDS End Sub Public Sub IzracunajParametrePeferencijeKaoMaxMinusMin() DoCmd.SetWarnings False DoCmd.RunSQL "delete * from [parametri preferencije];" DoCmd.RunSQL "" & _ "insert into [parametri preferencije] (p1,p2,p3,p4,p5,p6,p7,p8,p9,p10,p11,p12,p13,p14,p15,p16,p17,p18,p19,p20)" & _ "select DMax(""f1"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f1"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f2"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f2"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f3"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f3"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f4"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f4"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f5"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f5"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f6"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f6"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _

147

"DMax(""f7"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f8"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f9"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f10"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f11"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f12"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f13"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f14"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f15"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f16"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f17"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f18"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f19"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")," & _ "DMax(""f20"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"");" DoCmd.SetWarnings True Call PrikaziParametrePreferencije

matrica odlucivanja]"")-DMin(""f7"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f8"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f9"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f10"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f11"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f12"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f13"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f14"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f15"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f16"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f17"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f18"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f19"", ""[kvantifikovana matrica odlucivanja]"")-DMin(""f20"", ""[kvantifikovana

End Sub Public Sub PrikaziParametrePreferencije() DoCmd.OpenForm "parametri preferencije", acFormDS End Sub Public Sub IzracunajVrednostiIndeksaPreferencije() Call KvantifikujMatricuOdlucivanja Dim broj_atributa, broj_Varijanti As Integer broj_atributa = DCount("[ime]", "[atributi]") broj_Varijanti = DCount("[f1]", "[matrica odlucivanja]") Dim strSQL As String Dim rs As DAO.Recordset Dim R, k, i As Integer Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("parametri preferencije") Dim arrPreferencije(conMaxAtributa) As Double For i = 1 To broj_atributa 148

arrPreferencije(i) = rs("p" & i) Next i rs.Close Set rs = Nothing Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("kvantifikovana matrica odlucivanja") Dim matOdlucivanja(conMaxVarijanti, conMaxAtributa) As Double R=1 While Not (rs.EOF) And Not IsNull(rs![f1]) For i = 1 To broj_atributa matOdlucivanja(R, i) = rs("f" & i) Next i rs.MoveNext R=R+1 Wend Set rs = Nothing 'tezine Dim arrTezine(conMaxAtributa), dblZbirTezina As Double Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("tezine kriterijuma") dblZbirTezina = 0 For i = 1 To broj_atributa arrTezine(i) = rs("t" & i) dblZbirTezina = dblZbirTezina + arrTezine(i) Next i Set rs = Nothing If dblZbirTezina > 1 Then MsgBox "Zbir tezina je veci od 1. Prekid rada." Exit Sub End If strSQL = "SELECT * FROM atributi ORDER BY [redni broj]" Dim arrMaksimum(conMaxAtributa) As Boolean Set rs = CurrentDb.OpenRecordset(strSQL) i=1 While Not (rs.EOF) 'Debug.Print rs![ime] & ", " & rs![jedinica mere] & ", " & rs![maksimum] arrMaksimum(i) = rs![maksimum] rs.MoveNext i=i+1 Wend Set rs = Nothing

149

DoCmd.SetWarnings False DoCmd.RunSQL "DELETE * FROM [vrednosti indeksa preferencije];" DoCmd.SetWarnings True

Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("vrednosti indeksa preferencije", dbOpenDynaset) Dim P, Pi, di As Double 'Dim strTest As String For R = 1 To broj_Varijanti rs.AddNew rs("varijanta") = "Var " & Chr(Asc("a") - 1 + R) For k = 1 To broj_Varijanti If Not R = k Then P=0 'strTest = "(" & r & "," & k & ")" For i = 1 To broj_atributa If arrPreferencije(i) = 0 Then Pi = 0 Else di = matOdlucivanja(R, i) - matOdlucivanja(k, i) If arrMaksimum(i) Then 'kad je maksimum a negativno je ide na 0 a pozitivno ide na apsolutno If di < 0 Then di = 0 Else 'kad je minimum a pozitivno je ide na 0 a negativno ide na apsolutno If di > 0 Then di = 0 Else di = -di End If End If Pi = di / arrPreferencije(i) End If P = P + arrTezine(i) * Pi strTest = strTest & " " & Pi Next i rs("Var " & Chr(Asc("a") - 1 + k)) = Round(P / dblZbirTezina, conDec) 'MsgBox strTest End If Next k rs.Update Next R rs.Close Set rs = Nothing

End Sub Public Sub PrikaziVrednostiIndeksaPreferencije() 150

Call IzracunajVrednostiIndeksaPreferencije DoCmd.OpenForm "vrednosti indeksa preferencije", acFormDS

End Sub Public Sub IzracunajRezultatePoPROMETHEEI() Dim rs, rs1 As DAO.Recordset Dim broj_atributa, i As Integer broj_atributa = DCount("[ime]", "[atributi]") DoCmd.SetWarnings False DoCmd.RunSQL "delete * from [rezultati po PROMETHEE I];" DoCmd.SetWarnings True Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("rezultati po PROMETHEE I", dbOpenDynaset) Set rs1 = CurrentDb.OpenRecordset("zbirovi dbOpenDynaset) rs.AddNew rs("vrednost toka") = rs1("vrednost toka") For i = 1 To broj_atributa rs("Var " & Chr(Asc("a") - 1 + i)) = Round(rs1(Chr(Asc("a") - 1 + i)), conDec) Next i rs.Update rs1.Close Set rs1 = Nothing Set rs1 = CurrentDb.OpenRecordset("zbirovi dbOpenDynaset) rs.AddNew rs("vrednost toka") = rs1("vrednost toka") For i = 1 To broj_atributa rs("Var " & Chr(Asc("a") - 1 + i)) = Round(rs1(Chr(Asc("a") - 1 + i)), conDec) Next i rs.Update rs1.Close Set rs1 = Nothing rs.Close Set rs = Nothing indeksa preferencije po kolonama", indeksa preferencije po vrstama",

151

End Sub Public Sub PrikaziRezultatePoPROMETHEEI() Call IzracunajRezultatePoPROMETHEEI DoCmd.OpenForm "rezultati po PROMETHEE I", acFormDS End Sub Public Sub IzracunajPotpuniPoredakPROMETHEEII() Dim broj_atributa, i As Integer broj_atributa = DCount("[ime]", "[atributi]") Dim rs, rsv, rsk As DAO.Recordset DoCmd.SetWarnings False DoCmd.RunSQL "delete * from [potpuni poredak PROMETHEE II];" DoCmd.SetWarnings True Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("potpuni poredak PROMETHEE II", dbOpenDynaset) Set rsv = CurrentDb.OpenRecordset("zbirovi indeksa preferencije po vrstama", dbOpenDynaset) Set rsk = CurrentDb.OpenRecordset("zbirovi indeksa preferencije po kolonama", dbOpenDynaset) rs.AddNew rs("potpuni poredak dominacije funkcije") = Left(rsv("vrednost toka"), 1) For i = 1 To broj_atributa rs("Var " & Chr(Asc("a") - 1 + i)) = Round(rsv(Chr(Asc("a") - 1 + i)) - rsk(Chr(Asc("a") - 1 + i)), conDec) Next i rs.Update rsv.Close Set rsv = Nothing rsk.Close Set rsk = Nothing rs.Close Set rs = Nothing End Sub Public Sub PrikaziPotpuniPoredakPROMETHEEII() Call IzracunajVrednostiIndeksaPreferencije Call IzracunajRezultatePoPROMETHEEI Call IzracunajPotpuniPoredakPROMETHEEII DoCmd.OpenForm "potpuni poredak PROMETHEE II", acFormDS End Sub Public Sub PrikaziUlaznePromenljive() 152

DoCmd.OpenForm "promenljive", acFormDS, , DajFilterPromenljivih(3, "ulazi") End Sub Public Sub PrikaziUnosPromenljivihNizova() DoCmd.OpenForm "promenljive nizovi", , , DajFilterPromenljivih(3, "ulazi", True) End Sub Public Function ucitaj_prom(ime As String) As Double Dim rs As DAO.Recordset Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("select * from [promenljive] WHERE StrComp([simbol],""" & ime & """," & vbBinaryCompare & ")=0;", dbOpenDynaset) If Not rs.EOF Then ucitaj_prom = Round(rs("vrednost"), conDec) Else ucitaj_prom = 0 End If rs.Close Set rs = Nothing End Function Public Sub snimi_prom(ime As String, vred As Double) Dim rs As DAO.Recordset Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("select * from [promenljive] WHERE StrComp([simbol],""" & ime & """," & vbBinaryCompare & ")=0;", dbOpenDynaset) If Not rs.EOF Then rs.Edit rs("vrednost") = Round(vred, conDec) rs.Update End If rs.Close Set rs = Nothing End Sub Public Function ucitaj_niz(ime As String, Niz() As Double) As Integer Dim rs As DAO.Recordset Dim br_elem, red_br As Integer

Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("select * from [promenljive] WHERE StrComp([simbol],""" & ime & """," & vbBinaryCompare & ")=0;", dbOpenDynaset) If Not rs.EOF Then red_br = rs("redni broj") End If rs.Close Set rs = Nothing

153

'red_br = DFirst("[redni broj]", "promenljive", "[simbol]=""" & ime & """ and [broj algoritma gde se koristi]=" & AlgNum) Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("select * from [promenljive nizovi] where [promenljiva]=" & red_br & " order by [indeks] asc;", dbOpenSnapshot) br_elem = rs.RecordCount ReDim Niz(br_elem) Dim i As Integer i=1 While Not rs.EOF Niz(i) = Nz(rs![vrednost], 0#) i=i+1 rs.MoveNext Wend rs.Close Set rs = Nothing ucitaj_niz = br_elem End Function Public Sub snimi_niz(ime As String, Niz() As Double) Dim rs As DAO.Recordset Dim br_elem, i, red_br As Integer Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("select * from [promenljive] WHERE StrComp([simbol],""" & ime & """," & vbBinaryCompare & ")=0;", dbOpenDynaset) If Not rs.EOF Then red_br = rs("redni broj") End If rs.Close Set rs = Nothing 'red_br = DFirst("[redni broj]", "promenljive", "[simbol]=""" & ime & """ and [broj algoritma gde se koristi]=" & AlgNum) DoCmd.SetWarnings False DoCmd.RunSQL "DELETE * FROM [promenljive nizovi] WHERE [promenljiva]=" & red_br & ";" DoCmd.SetWarnings True Set rs = CurrentDb.OpenRecordset("promenljive nizovi", dbOpenDynaset) For i = 1 To UBound(Niz) rs.AddNew rs![promenljiva] = red_br rs![indeks] = i rs![vrednost] = Round(Niz(i), conDec) rs.Update Next i rs.Close 154

Set rs = Nothing End Sub Public Function IzracunajNNaOsnovuM(ByVal m As Double) As Double If m <= 6# Then IzracunajNNaOsnovuM = 0 Else If m <= 7# Then IzracunajNNaOsnovuM = 10 Else If m <= 7.5 Then IzracunajNNaOsnovuM = 20 Else IzracunajNNaOsnovuM = 30 End If End If End If End Function Static Function Log10(X) Log10 = Log(X) / Log(10#) End Function Public Function ProveriStabilnost() As Boolean 'Algoritam 3 Dim bl, b, cprim, fiprim, gama As Double Dim hi() As Double Dim hwi() As Double Dim alfai() As Double Dim i As Integer bl = ucitaj_prom("bl") b = ucitaj_prom("b") cprim = ucitaj_prom("cprim") fiprim = ucitaj_prom("fiprim") gama = ucitaj_prom("gama") Fsp = ucitaj_prom("Fsp") i = ucitaj_niz("hi", hi) ProveriStabilnost = False If i <> bl Then MsgBox "Broj lamela je " & bl & ". Vi ste uneli " & i & " hi-ova. Treba da unesete tacno hiova koliko ima lamela." Exit Function End If i = ucitaj_niz("alfai", alfai) If i <> bl Then MsgBox "Broj lamela je " & bl & ". Vi ste uneli " & i & " alfai-ova. Treba da unesete tacno alfai-ova koliko ima lamela." Exit Function End If 155

i = ucitaj_niz("hwi", hwi) If i < bl Then ReDim Preserve hwi(bl) While i <= bl hwi(i) = 0# i=i+1 Wend 'MsgBox "Broj lamela je " & bl & ". Vi ste uneli " & i & " hwi-ova. Treba da unesete tacno hwi-ova koliko ima lamela." 'Exit function End If

Dim Wi() As Double Dim malfai() As Double ReDim Wi(bl) ReDim malfai(bl) For i = 1 To bl Wi(i) = b * hi(i) * gama malfai(i) = (1 + (Tan(alfai(i) * conPi / 180#) * Tan(fiprim * conPi / 180#)) / Fsp) * Cos(alfai(i) * conPi / 180#) Next i Call snimi_niz("Wi", Wi) Call snimi_niz("malfai", malfai) Dim GamaVode, Upocetnoi() As Double ReDim Upocetnoi(bl) GamaVode = ucitaj_prom("GamaVode") For i = 1 To bl Upocetnoi(i) = GamaVode * hwi(i) Next i Call snimi_niz("Upocetnoi", Upocetnoi) Dim suma1, suma2 As Double suma1 = 0 suma2 = 0 For i = 1 To bl suma1 = suma1 + (cprim * b + (Wi(i) - Upocetnoi(i) * b) * Tan(fiprim * conPi / 180#)) / malfai(i) suma2 = suma2 + Wi(i) * Sin(alfai(i) * conPi / 180#) Next i Dim Fs As Double Fs = suma1 / suma2 156

Call snimi_prom("OpstaStabilnostFs", Fs) If Fs < 1.5 Then If MsgBox("Opsta stabilnost Fs = " & Round(Fs, conDec) & " a to je manje od 1.5 . Zelite li da zanemarite ovu proveru?", vbYesNo) = vbNo Then Exit Function End If End If 'MsgBox "Fs=" & Round(Fs, conDec) Dim ap As Double Dim m, R, n As Double m = ucitaj_prom("M") R = ucitaj_prom("R") n = IzracunajNNaOsnovuM(m) ap = 0.0159 * Exp(0.868 * m) * (R + 0.0606 * Exp(0.7 * m)) ^ (-1.09) Call snimi_prom("N", n) Call snimi_prom("ap", ap) Dim Udodatno As Double If n <= 0# Then MsgBox "N = " & Round(n, conDec) & " pa ne mogu da racunam Log(N) za ap. Pokusajte ponovo." Exit Function End If Udodatno = 0.6 * ap * (1 / Tan(fiprim * conPi / 180#)) * Log10(n) Call snimi_prom("Udodatno", Udodatno) Dim Ukonacnoi() As Double ReDim Ukonacnoi(bl) For i = 1 To bl Ukonacnoi(i) = Upocetnoi(i) + Udodatno Next i Call snimi_niz("Ukonacno", Ukonacnoi) suma1 = 0 suma2 = 0 For i = 1 To bl suma1 = suma1 + (cprim * b + (Wi(i) - Ukonacnoi(i) * b) * Tan(fiprim * conPi / 180#)) / malfai(i) suma2 = suma2 + Wi(i) * Sin(alfai(i) * conPi / 180#) + ap * Wi(i) Next i Fs = suma1 / suma2 Call snimi_prom("SeizmickaStabilnostFs", Fs) 157

If Fs < 1.5 Then If MsgBox("Seizmicka stabilnost Fs = " & Round(Fs, conDec) & " a to je manje od 1.5 . Zelite li da zanemarite ovu proveru?", vbYesNo) = vbNo Then Exit Function End If End If Dim DeltaSigmaV As Double Dim hmaxp, q As Double 'hmaxp = ucitaj_prom("hmaxp", 3) 'hmaxp je maksimum deltaHiMax-ova Dim deltahi() As Double Call ucitaj_niz("deltahi", deltahi) hmaxp = deltahi(1) For i = 2 To UBound(deltahi) If deltahi(i) > hmaxp Then hmaxp = deltahi(i) End If Next i Call snimi_prom("hmaxp", CDbl(hmaxp)) q = ucitaj_prom("q") DeltaSigmaV = gama * hmaxp + q Call snimi_prom("DeltaSigmaV", DeltaSigmaV) Dim Ms As Double Ms = ucitaj_prom("Ms") Dim s As Double s = (DeltaSigmaV / Ms) * hmaxp Call snimi_prom("S", s) If Round(Fs, 3) - Round(Fsp, 3) > 0.02 Then If MsgBox("Postoji razlika izmedju Fsp(=" & Round(Fsp, 3) & ") i Fs(=" & Round(Fs, 3) & "). Zelite li da zanemarite ovu razliku?", vbYesNo) = vbNo Then Exit Function End If End If Dim Ns As Double Dim hmax As Double Dim strNoviFs As String Ns = ucitaj_prom("Ns")

158

strNoviFs = InputBox("Upravo se izracunava hmax. Fs iznosi " & Round(Fs, 3) & " . Ukoliko zelite da se u izracunavanju hmax upotrebi neka druga vrednost za Fs unesite je", , Round(Fs, 3)) If strNoviFs <> "" Then 'ako nije kliknuo Cancel If StrComp(strNoviFs, Round(Fs, 3)) <> 0 Then Fs = CDbl(strNoviFs) End If End If hmax = cprim / (Ns * gama * Fs) Call snimi_prom("hmax", hmax) ProveriStabilnost = True End Function

Public Sub ProveriStabilnostIIzracunajVisinuNasipa() Dim str As String If ProveriStabilnost() Then str = "Provera stabilnosti je uspela." & Chr(13) & Chr(10) Else str = "Provera stabilnosti nije uspela." & Chr(13) & Chr(10) End If Call IspisiIzvestajAlgoritma(3, str) DoCmd.OpenForm "tekst" Forms("tekst").Text0 = str End Sub Public Sub PrikaziUlaznePromenljiveAlgoritam4() DoCmd.OpenForm "promenljive", acFormDS, , DajFilterPromenljivih(4, "ulazi") End Sub Public Function ProveriGeoloske() As Boolean Dim gamad, gamand, d60, d10, dmax, d0063, CBR As Double ProveriGeoloske = False dmax = ucitaj_prom("dmax") If dmax > 40 Then If MsgBox("dmax je vece od 40 cm. Zelite li da zanemarite ovu proveru?", vbYesNo) = vbNo Then Exit Function End If End If d0063 = ucitaj_prom("d0063") If d0063 > 15 Then If MsgBox("%d0063 je vece od 15. Zelite li da zanemarite ovu proveru?", vbYesNo) = vbNo Then Exit Function End If End If

159

CBR = ucitaj_prom("CBR") If CBR < 8 Then If MsgBox("CBR je manje od 8. Zelite li da zanemarite ovu proveru?", vbYesNo) = vbNo Then Exit Function End If End If gamad = ucitaj_prom("gamad") gamand = ucitaj_prom("gamand") If gamand = 0 Then MsgBox "gamand = 0. Prekid provere zbog izbegavanja deljenja 0." Exit Function End If Dim D As Double D = gamad / gamand * 100 Call snimi_prom("D", D) If (D < 95) Or (D > 105) Then If MsgBox("D=" & D & " a to nije u intervalu 95% - 105%. Zelite li da zanemarite ovu proveru?", vbYesNo) = vbNo Then Exit Function End If End If d10 = ucitaj_prom("d10") d60 = ucitaj_prom("d60") If d10 = 0 Then MsgBox "d10 = 0. Prekid provere zbog izbegavanja deljenja 0." Exit Function End If Dim u As Double u = d60 / d10 Call snimi_prom("u", u) If u < 9 Then If MsgBox("u=" & u & " sto je manje od 9. Zelite li da zanemarite ovu proveru?", vbYesNo) = vbNo Then Exit Function End If End If 'DoCmd.OpenForm "rezultati geoloskih i hidrogeoloskih kriterijuma", acFormDS, , "([simbol]=""D"" or [simbol]=""u"" or [simbol]=""dmax"" or [simbol]=""d0063"" or [simbol]=""CBR"" ) and [broj algoritma gde se koristi]=4" ProveriGeoloske = True End Function 160

Public Sub ProveriIspunjenostGeolokihIHidrogeolokihKriterijuma() Dim str As String If ProveriGeoloske() Then str = zr("Provera geoloskih i hidrogeoloskih kriterijuma je uspela.") & Chr(13) & Chr(10) Else str = zr("Provera geoloskih i hidrogeoloskih kriterijuma nije uspela.") & Chr(13) & Chr(10) End If Call IspisiIzvestajAlgoritma(4, str) DoCmd.OpenForm "tekst" Forms("tekst").Text0 = str End Sub Public Sub PrikaziUlaznePromenljiveAlgoritam5() DoCmd.OpenForm "promenljive", acFormDS, , DajFilterPromenljivih(5, "ulazi") End Sub Public Function ProveriEkonomske() As Boolean ProveriEkonomske = False Dim Nz, Pp, Ni, ln, Ne, maxCu, beta, hmin As Double Dim deltahi() As Double Dim i As Integer

Dim Cu As Double Dim Ci As Double Dim Ce As Double Dim Cz As Double Nz = ucitaj_prom("Nz") Pp = ucitaj_prom("Pp") Cz = Nz * Pp Call snimi_prom("Cz", Cz) Dim n As Integer n = ucitaj_niz("deltahi", deltahi) hmin = ucitaj_prom("hmin") For i = 1 To n If deltahi(i) < hmin Then If MsgBox("deltah(" & i & ")=" & deltahi(i) & " je manje od hmin=" & hmin & ". Zelite li da zanemarite ovu proveru?", vbYesNo) = vbNo Then Exit Function End If End If Next i

Dim hsr As Double hsr = 0# For i = 1 To n 161

hsr = hsr + deltahi(i) Next i hsr = hsr / n Call snimi_prom("hsr", hsr) Dim Vn As Double Dim Sp As Double Ni = ucitaj_prom("Ni") Sp = ucitaj_prom("Sp") beta = ucitaj_prom("beta") ln = ucitaj_prom("ln") Vn = hsr * ln * ((Sp + Sp + 2 * hsr / Tan(beta * conPi / 180#)) / 2) Ci = Vn * Ni Ne = ucitaj_prom("Ne") Ce = ln * Ne Cu = Cz + Ci + Ce Call snimi_prom("Vn", Vn) Call snimi_prom("Ci", Ci) Call snimi_prom("Ce", Ce) Call snimi_prom("Cu", Cu) Dim Copt As Double 'nemam formulu za Copt a cu ga ucitati Copt = ucitaj_prom("Copt") If Cu > Copt Then If MsgBox("Cu=" & Round(Cu, conDec) & " je vece od Copt=" & Round(Copt, conDec) & ". Zelite li da zanemarite ovu proveru?", vbYesNo) = vbNo Then Exit Function End If End If 'If hsr > hmin Then ' If MsgBox("hsr=" & hsr & " je vece od hmin=" & hmin & ". Zelite li da zanemarite ovu proveru?", vbYesNo) = vbNo Then ' Exit Function ' End If 'End If 'DoCmd.OpenForm "rezultati provere ispunjenosti ekoloskih kriterijuma", acFormDS, , "([simbol]=""hsr"") and [broj algoritma gde se koristi]=5" ProveriEkonomske = True End Function Public Sub ProveriIspunjenostEkonomskihKriterijuma() Dim str As String If ProveriEkonomske() Then 162

str = "Provera ekonomskih kriterijuma je uspela." & Chr(13) & Chr(10) Else str = "Provera ekonomskih kriterijuma nije uspela." & Chr(13) & Chr(10) End If Call IspisiIzvestajAlgoritma(5, str) DoCmd.OpenForm "tekst" Forms("tekst").Text0 = str

End Sub Public Sub PrikaziUnosPromenljivihNizovaAlgoritam5() DoCmd.OpenForm "promenljive nizovi", , , DajFilterPromenljivih(5, "ulazi", True) End Sub

Public Sub DodajPromenljiveNaString(s As String, strPromenljive As String) Dim rs, rs1 As DAO.Recordset Dim strSQL, s1 As String Dim duzLin, duzNovog, i As Integer Dim arrPromenljive() As String arrPromenljive = Split(strPromenljive, ",") strSQL = "select * from [promenljive] WHERE " For i = LBound(arrPromenljive) To UBound(arrPromenljive) strSQL = strSQL & "StrComp(""" & arrPromenljive(i) & """,[simbol]," & vbBinaryCompare & ")=0" If i < UBound(arrPromenljive) Then strSQL = strSQL & " OR " Next i strSQL = strSQL & ";" Set rs = CurrentDb.OpenRecordset(strSQL, dbOpenDynaset) duzLin = 0 While Not rs.EOF Set rs1 = CurrentDb.OpenRecordset("select * from [promenljive nizovi] [promenljiva]=" & rs("[redni broj]") & " order by [indeks] asc;", dbOpenDynaset) If Not rs1.EOF Then While Not rs1.EOF s1 = rs("stampani oblik") & rs1("indeks") & "=" & Round(rs1("vrednost"), conDec) If Len(rs("jedinica mere")) > 0 Then s1 = s1 & " " & rs("jedinica mere") duzNovog = Len(s1) + 2 '+1 za ; i +1 sa razmak If duzLin + duzNovog > conMaksDuzLin Then s = s & Chr(13) & Chr(10) duzLin = 0 End If s = s & s1 & "; " duzLin = duzLin + duzNovog rs1.MoveNext Wend Else s1 = rs("stampani oblik") & "=" & Round(rs("vrednost"), conDec) If Len(rs("jedinica mere")) > 0 Then s1 = s1 & " " & rs("jedinica mere")

where

163

duzNovog = Len(s1) + 2 '+1 za ; i +1 sa razmak If duzLin + duzNovog > conMaksDuzLin Then s = s & Chr(13) & Chr(10) duzLin = 0 End If s = s & s1 & "; " duzLin = duzLin + duzNovog End If rs1.Close Set rs1 = Nothing rs.MoveNext Wend rs.Close Set rs = Nothing 'MsgBox s End Sub Public Function DajStringPromenljivih(algnum As Integer, alg_faza As String, Optional Niz As Boolean = False) As String If algnum = 3 Then If alg_faza = "ulazi" Then If Not Niz Then DajStringPromenljivih = "bl,b,cprim,fiprim,gama,Fsp,GamaVode,M,R,q,Ms,Ns" Else DajStringPromenljivih = "hi,alfai,hwi" End If ElseIf alg_faza = "medjurezultati" Then If Not Niz Then DajStringPromenljivih = "N,ap,Udodatno,Ukonacno,DeltaSigmaV,S" Else DajStringPromenljivih = "Wi,Upocetnoi" End If ElseIf alg_faza = "rezultati" Then If Not Niz Then DajStringPromenljivih = "hmax,SeizmickaStabilnostFs,OpstaStabilnostFs" Else DajStringPromenljivih = "" End If End If ElseIf algnum = 4 Then If alg_faza = "ulazi" Then If Not Niz Then DajStringPromenljivih = "dmax,d0063,CBR,gamad,gamand,d10,d60" Else DajStringPromenljivih = "" End If ElseIf alg_faza = "medjurezultati" Then If Not Niz Then DajStringPromenljivih = "" Else 164

DajStringPromenljivih = "" End If ElseIf alg_faza = "rezultati" Then If Not Niz Then DajStringPromenljivih = "D,u" Else DajStringPromenljivih = "" End If End If ElseIf algnum = 5 Then If alg_faza = "ulazi" Then If Not Niz Then DajStringPromenljivih = "Copt,hmin,ln,Ni,Nz,Ne,Pp,Sp,beta" Else DajStringPromenljivih = "deltahi" End If ElseIf alg_faza = "medjurezultati" Then If Not Niz Then DajStringPromenljivih = "hsr,Vn,Ci,Ce" Else DajStringPromenljivih = "" End If ElseIf alg_faza = "rezultati" Then If Not Niz Then DajStringPromenljivih = "hmin,Cu,Cz" Else DajStringPromenljivih = "" End If End If End If End Function

Public Sub IspisiIzvestajAlgoritma(algnum As Integer, str As String) str = str & Chr(13) & Chr(10) & "Ulazne promenljive" & Chr(13) & Chr(10) str = str & "------------------" & Chr(13) & Chr(10) Call DodajPromenljiveNaString(str, DajStringPromenljivih(algnum, "ulazi", False) & "," & DajStringPromenljivih(algnum, "ulazi", True)) str = str & Chr(13) & Chr(10) & Chr(13) & Chr(10) & zr("Medjurezultati") & Chr(13) & Chr(10) str = str & "--------------" & Chr(13) & Chr(10) Call DodajPromenljiveNaString(str, DajStringPromenljivih(algnum, "medjurezultati", False) & "," & DajStringPromenljivih(algnum, "medjurezultati", True)) str = str & Chr(13) & Chr(10) & Chr(13) & Chr(10) & "Rezultati" & Chr(13) & Chr(10) str = str & "---------" & Chr(13) & Chr(10) Call DodajPromenljiveNaString(str, DajStringPromenljivih(algnum, "rezultati", False) & "," & DajStringPromenljivih(algnum, "rezultati", True)) End Sub 165

Public Function DajFilterPromenljivih(algnum As Integer, alg_faza As String, Optional Niz As Boolean = False) As String Dim arrPromenljive() As String Dim str As String Dim i As Integer arrPromenljive = Split(DajStringPromenljivih(algnum, alg_faza, Niz), ",") For i = LBound(arrPromenljive) To UBound(arrPromenljive) str = str & "StrComp(""" & arrPromenljive(i) & """,[simbol]," & vbBinaryCompare & ")=0" If i < UBound(arrPromenljive) Then str = str & " OR " Next i DajFilterPromenljivih = str End Function Public Sub IspisiIzvestajAlgoritmaUWordu(dokle As Integer, prvi_red As String) 'MsgBox dokle '7 - stabilnost, 9 - geoloski, 12 - ekonomski, 13 - krajnji rezultati Dim objWord As Word.Application Set objWord = CreateObject("Word.Application") objWord.Visible = True objWord.Documents.Add With objWord.Selection If dokle = 13 Then .Font.Underline = True .Font.Italic = True .TypeText prvi_red .Font.Italic = False If dokle = 13 Then .Font.Underline = False .TypeParagraph If dokle < 13 Then .Font.Italic = True .Font.Underline = True .TypeText "Ulazne promenljive" .Font.Italic = False .Font.Underline = False .TypeParagraph Dim algnum As Integer algnum = 3 If dokle = 9 Then algnum = 4 If dokle = 12 Then algnum = 5

166

Call IspisiPromenljiveUWordu(objWord.Selection, DajStringPromenljivih(algnum, "ulazi", False) & "," & DajStringPromenljivih(algnum, "ulazi", True)) .TypeParagraph .Font.Italic = True .Font.Underline = True .TypeText zr("Medjurezultati") .Font.Italic = False .Font.Underline = False .TypeParagraph Call IspisiPromenljiveUWordu(objWord.Selection, DajStringPromenljivih(algnum, "medjurezultati", False) & "," & DajStringPromenljivih(algnum, "medjurezultati", True)) .TypeParagraph .Font.Italic = True .Font.Underline = True .TypeText "Rezultati" .Font.Italic = False .Font.Underline = False .TypeParagraph Call IspisiPromenljiveUWordu(objWord.Selection, DajStringPromenljivih(algnum, "rezultati", False) & "," & DajStringPromenljivih(algnum, "rezultati", True)) Else 'not dokle < 13 -krajni rezultati Call IspisiPromenljiveUWordu(objWord.Selection, "hmax,h,hmin,hsr") End If '.TypeText Text:="Here is the value contained in Cell A1:" '.TypeParagraph '.TypeText Text:="aaaa" End With Set objWord = Nothing End Sub Public Sub IspisiPromenljiveUWordu(sel As Word.Selection, strPromenljive As String) Dim rs, rs1 As DAO.Recordset Dim strSQL, s1 As String Dim arrPromenljive() As String arrPromenljive = Split(strPromenljive, ",") strSQL = "select * from [promenljive] WHERE " For i = LBound(arrPromenljive) To UBound(arrPromenljive) strSQL = strSQL & "StrComp(""" & arrPromenljive(i) & """,[simbol]," & vbBinaryCompare & ")=0" 167

If i < UBound(arrPromenljive) Then strSQL = strSQL & " OR " Next i strSQL = strSQL & ";" Set rs = CurrentDb.OpenRecordset(strSQL, dbOpenDynaset) duzLin = 0 While Not rs.EOF Set rs1 = CurrentDb.OpenRecordset("select * from [promenljive nizovi] [promenljiva]=" & rs("[redni broj]") & " order by [indeks] asc;", dbOpenDynaset)

where

If Len(Nz(rs("word oblik"), "")) = 0 Then 'ispis bez html formatiranja 'sel.TypeText rs("stampani oblik") If Not rs1.EOF Then While Not rs1.EOF sel.TypeText rs("stampani oblik") sel.Font.Subscript = True sel.TypeText rs1("indeks") sel.Font.Subscript = False sel.TypeText "=" & Round(rs1("vrednost"), conDec) Call IzveziJedinicuMereUWord(sel, Nz(rs("jedinica mere"), "")) sel.TypeText "; " rs1.MoveNext Wend Else sel.TypeText rs("stampani oblik") & "=" & Round(rs("vrednost"), conDec) Call IzveziJedinicuMereUWord(sel, Nz(rs("jedinica mere"), "")) sel.TypeText "; " End If Else 'ispis HTML formatiranih promenljivih u WORD-u tagovi   <index/> If Not rs1.EOF Then While Not rs1.EOF Call IspisiHTML1PromenljivuUWordu(sel, Nz(rs("word oblik"), ""), Nz(rs1("indeks"), ""), Round(rs1("vrednost"), conDec), Nz(rs("jedinica mere"), "")) rs1.MoveNext Wend Else Call IspisiHTML1PromenljivuUWordu(sel, Nz(rs("word oblik"), ""), "", Round(rs("vrednost"), conDec), Nz(rs("jedinica mere"), "")) End If End If rs1.Close Set rs1 = Nothing rs.MoveNext Wend rs.Close Set rs = Nothing 'sel.TypeText s 168

'MsgBox s End Sub Public Sub IspisiHTML1PromenljivuUWordu(sel As Word.Selection, word_oblik As String, indeks As String, vrednost As String, jed_mer As String) Dim i, duzina, tag_pos, tag_end_pos As Integer Dim index_printed As Boolean index_printed = False i=1 duzina = Len(word_oblik) If duzina = 0 Then Exit Sub While i < duzina tag_pos = InStr(i, word_oblik, "<") 'if no more tags just print the rest If tag_pos = 0 Then sel.TypeText Mid(word_oblik, i) i = duzina Else 'obradimo tag 'najpre stampamo sve do tag-a sel.TypeText Mid(word_oblik, i, tag_pos - i) i = tag_pos i=i+1 tag_end_pos = InStr(i, word_oblik, ">") While Mid(word_oblik, i, 1) = " " i=i+1 Wend Dim bGasi As Boolean bGasi = False If Mid(word_oblik, i, 1) = "/" Then bGasi = True i=i+1 While Mid(word_oblik, i, 1) = " " i=i+1 Wend End If If Mid(word_oblik, i, 3) Like "[Ss][Uu][Bb]" Then sel.Font.Subscript = Not bGasi End If If Mid(word_oblik, i, 3) Like "[Ss][Uu][Pp]" Then sel.Font.Superscript = Not bGasi End If If Mid(word_oblik, i, 5) Like "[Ii][Nn][Dd][Ee][Xx]" Then sel.TypeText indeks index_printed = True End If

169

i = tag_end_pos + 1 End If Wend If sel.Font.Subscript Then sel.Font.Subscript = False If sel.Font.Superscript Then sel.Font.Superscript = False If Not index_printed Then sel.TypeText indeks index_printed = True End If sel.TypeText "=" & vrednost Call IzveziJedinicuMereUWord(sel, jed_mer) sel.TypeText "; " End Sub Public Sub IzveziJedinicuMereUWord(sel As Word.Selection, jed_mer As String) If Len(jed_mer) > 0 Then If IsNumeric(Right(jed_mer, 1)) Then 'stepen na jedinici mere podigni ga sel.TypeText " " & Left(jed_mer, Len(jed_mer) - 1) sel.Font.Superscript = True sel.TypeText Right(jed_mer, 1) sel.Font.Superscript = False Else sel.TypeText " " & jed_mer End If End If End Sub Public Function zr(recenica As String) As String Dim rezultat As String rezultat = DLookup("zamena", "[zamena recenica]", "original=""" & recenica & """") If IsNull(rezultat) Then zr = recenica Else zr = rezultat End If End Function

170

PRILOG BR.3 Spisak tabela, grafikona i slika

1.

Spisak tabela

Tabela 2.1. Tabelarni prikaz varijanti i kriterijuma Tabela 2.2. Izgled funkcije kriterijuma Tabela 3.1. Odnos magnitude (M) i povratnog perioda zemljotresa Tabela 3.2. Kategorizacija materijala (agregata) na osnovu njihove osetljivosti na smrzavanje Tabela 3.3. Kategorizacija materijala prema osetljivosti na smrzavanje na osnovu CBR vrednosti Tabela 4.1. Tabela za ocenu teina kriterijuma i potkriterijuma Tabela 4.2. Rezultati teinskog ocenjivanja kriterijuma od strane ocenjivakog tima Tabela 4.3. Rezultati teinskog ocenjivanja kriterijuma od strane obraivaa Tabela 4.4. Saaty-jeva tabela za komparaciju parova alternative Tabela 4.5. Skala relativne vanosti Tabela 4.6. Dve eksponencijalne skale Tabela 4.7. Kvantifikovanje kvalitativnih veliina Tabela 4.8. Vrednost atributa i kriterijuma za analizu Tabela 4.9. Modeli za maksimizaciju kriterijuma Tabela 5.1. Podaci sleganja nasipa (podaci projektanta) Tabela 5.2. Zastupljenost izdvojenih modela terena po stacionaama Tabela 5.3. Podaci o strukturi trase Tabela 5.4. Faktori sigurnosti nasipa Tabela 5.5. Matrica odluivanja za etiri varijante nasipa Tabela 5.6. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA Tabela 5.7. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom PROMETHEE Tabela 5.8. Matrica odluivanja za etiri varijante nasipa Tabela 5.9. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA Tabela 5.10. Rang- lista varijanti optimizacije nasipa metodom PROMETHEE Tabela 5.11. Matrica odluivanja za etiri varijante nasipa Tabela 5.12. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom

str.29 str.32 str.48

str.60

str.62 str.64 str.70 str.72 str.75 str.77 str.78 str.86 str.87 str.89 str.95 str.96 str.97 str.98 str.100

str.100 str.100 str.103

str.103 str.103 str.106

171

TEINSKIH KOEFICIJENATA Tabela 5.13. Rang-lista varijanti optimizaje nasipa metodom PROMETHEE Tabela 5.14. Matrica odluivanja za etiri varijante nasipa Tabela 5.15. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA Tabela 5.16. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom PROMETHEE Tabela 5.14. Matrica odluivanja za etiri varijante nasipa Tabela 5.15. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom TEINSKIH KOEFICIJENATA Tabela 5.16. Rang-lista varijanti optimizacije nasipa metodom PROMETHEE Tabela 5.20. Tabela veliina projektovanih i analiziranih nasipa

str.106 str.106 str.109

str.109 str.109 str.112

str.112 str.112 str.115

2. Spisak grafikona Grafikon 4.1. Dijagram raspodela rezultata teinskog ocenjivanja kriterijuma od strane ocenjivakog tima Grafikon 4.2. Dijagram raspodela rezultata teinskog ocenjivanja kriterijuma od strane obraivaa Grafikon 4.3. Taylor-ov grafikon veze ugla unutranjeg trenja (), broja stabilnosti (Ns) i ugla nagiba nasipa() Grafikon 5.1. Grafiki prikaz veliina analiziranih nasipa Grafikon 5.2. Uticaj visine podzemne vode na stabilnost nasipa Grafikon 5.3. Uticaj zapreminske mase materijala na stabilnost nasipa Grafikon 5.4. Odnos visina nasipa stabilnost Grafikon 5.5. Odnos ugao nagiba nasipa cena nasipa str.91 str.116 str.116 str.117 str.117 str.118 str.73 str.71

3. Spisak slika Slika 3.1. Opta klizna povrina i sile koje deluju na tipinu lamelu Slika 3.2. Sleganje nasipa usled sleganja podloge i sleganja nasipa sadraja sitnih estica Slika 4.1. Uproeni graf Delfi metode Slika 5.1. Geografski poloaj auto-puta LuaniPoega Slika 5.2. Izgled menija programa VIEKRITERIJUMSKA OPTIMIZACIJA NASIPA SAOBRAAJNICA (MANI) str.99 str. 49 Slika 3.3. Odreivanje razreda osetljivosti F1 i F2 u zavisnosti od koeficijenta U, i str.61 str.68 str.94 str.43

172

Slika 4.2. Algoritam optimizacije nasipa metodom teinskih koeficijenata Slika 4.3. Algoritam optimizacije nasipa metodom PROMETHEE Slika 4.4. Algoritam provere stabilnosti i izraunavanje visine nasipa hmax Slika 4.5. Algoritam provere ispunjenosti geolokih i hidrogeolokih kriterijuma Slika 4.6. Algoritam provere ispunjenosti ekonomskih kriterijuma Slika 4.7. Algoritam provere visine nasipa

str.130 str.131 str.132 str.133 str.134 str.135

173